internet kao interpersonalni medij – sluČaj · internet kao interpersonalni medij – sluČaj...

Dalibor Petrović1 Saobraćajni fakultet Univerzitet u Beogradu

Izvorni naučni članak UDK: 316.47(497.11)

Primljeno: 11. 04. 2013. DOI: 10.2298/SOC1303417P

INTERNET KAO INTERPERSONALNI MEDIJ – SLUČAJ SRBIJE2

The Internet as Interpersonal Media – Case of Serbia

ABSTRACT Bearing in mind that modern technological tools for communication play an integral role in sustaining of social relationships, the aim of this article is to determine whether the internet has been replacing face to face (FtF) contacts in sustaining interpersonal relationships and are there some aspects of personal networks contact that are handled by interpersonal media of the internet, email and IM (Instant Messenger). The analysis has been performed on two levels, first through examination of existing studies on this subject, and second, trough a survey on communicational use of the internet in Serbia, conducted in the period 2011-2012. on the sample of 1063 respondents and through 15 in-depth interviews. The obtained results are similar to those from the vast body of other research, meaning that the internet doesn’t replace FtF contacts, but also that the internet`s interpersonal media are becoming more and more important in handling some aspects of personal networks connections. KEY WORDS The internet, personal networks, email, instant messenger, Skype APSTRAKT Polazeći od shvatanja da savremena tehnološka sredstva komunikacije čine integralni deo održavanja društvenih odnosa, cilj ovog rada je da se utvrdi da li internet preuzima primat kod održavanja interpersonalnih odnosa u odnosu na susrete licem u lice (LuL), i postoje li određeni aspekti održavanja naših društvenih veza kod kojih interpersonalni mediji interneta, email i IM (Instant Messenger) dominiraju. Analiza je vršena na dva nivoa, prvo kroz pregled postojećih istraživanja koja se bave ovom problematikom i drugo, kroz istraživanje komunikacione upotrebe interneta u Srbiji koje smo sproveli u periodu 2011-2012. godine na uzorku od 1063 ispitanika uz 15 dubinskih intervjua. Nalazi našeg istraživanja slični su onima do kojih se došlo u velikom broju drugih studija a koji ne pokazuju da internet preuzima primat u odnosu na susrete LuL, ali se, takođe, može zapaziti da interpersonalni mediji interneta postaju sve važniji za održavanje veza u pojedinim segmentima personalnih mreža. KLJUČNE REČI Internet, personalne mreže, email, instant messenger, Skype

———— 1 [email protected] 2 Ovaj tekst je rezultat rada na projektu br. 36022, koji se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

418 SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N° 3

Uvod

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) čine jedan od važnih stubova modernizacije, omogućavajući ljudima da se brzo, lako i efikasno povezuju i održavaju svoje personalne mreže. Usled revolucije IKT3 tehnološka sredstva za posredovanje interakcije na daljinu postaju jedan od osnovnih elementa savremene društvenosti (Licoppe and Smoreda, 2005), čineći da svaka osoba u skladu sa svojim preferencijama i kombinujući različite interpersonalne medije može izgraditi personalni komunikacioni sistem (Boase, 2008). Hejtorntvejtova (Haythornthwaite, 2005) ovaj fenomen naziva multipleksnost medija, pokazujući da što su dve osobe jače povezane to više različitih interpersonalnih medija za održavanje odnosa koriste. Poput masovnih medija nekada, čini se da sada i interpersonalni mediji ulaze u međusobnu borbu za prevlast u organizovanju našeg društvenog života. Telegraf je učinio da postanemo svesni mogućnosti efikasnog održavanja društvenih veza bez potrebe fizičkog prisustva. Zahvaljujući telefonu navikli smo da komuniciramo iz naših domova, kad god to poželimo, dok nas je mobilni telefon učinio dostupnima na svakom mestu u svako doba. Naposletku, internet je sve ove funkcije objedinio ukidajući, jednom zauvek, prostorno-vremenske barijere među nama i otpočinjući tako, novu eru neprekidne konektovanosti.

Jedinstvenost interneta u odnosu na tradicionalne kanale interpersonalnog komuniciranja ogleda se u tome što je on, zapravo, hibridni medij koji u sebi objedinjuje različite medijske karakteristike. I ne samo to, on prevazilazi tradicionalne interpersonalne medije objedinjujući funkciju tehnološkog kanala za interakciju sa novim prostorom za interakciju. Na taj način internet unosi velike promene ne samo u oblasti održavanja postojećih društvenih veza već i kod uspostavljanja sasvim novih društvenih odnosa. Svojom arhitekturom koja je bazirana na logici decentralizovane interakcione mreže, on se idealno nadovezuje na već postojeći obrazac mrežne društvenosti (Castells, 2001; Welman, 2001) omogućavajući svojim korisnicima da komuniciraju sa bilo kim, bilo kad i bilo gde, pribavljajući informacije kada god to žele, na način koji oni sami odaberu. Međutim, internet kao interpersonalni medij nije uzrok već, pre, posledica novih potreba na mrežnom obrascu formirane društvenosti (Castells, 2001, Petrović, 2009). Potreba svih potreba je da se sačuvaju kontakti u inače fluidnom i mobilnom društvu (Bauman, 2009). Koliko god da se, pod naletima radikalne faze modernizacije (Gidens, 1998; Bek, 2001), savremeno društvo transformiše, izgleda da potreba za povezanošću i ukorenjenošću i dalje ostaje jedna od bazičnih društvenih potreba i to je ono što podstiče ljude da kreiraju i usavršavaju tehnologije putem kojih se bore za opstanak preostalih oaza društvenosti.

———— 3 Skup tehnoloških pronalazaka koji su tokom 70-tih godina XX veka dramatično unapredili proces prenosa i obrade informacija. Ovde je, pre svega, ključan izum mikroprocesora 1971. godine koji, potom, otvara prostor za razvoj personalnih računara, usavršavanje interneta i mobilne telefonije.

Dalibor Petrović: Internet kao interpersonalni medij – slučaj Srbije 419

U ovom radu ćemo se od brojnih komunikacijskih funkcija koje internet vrši usredsrediti na jednu, često potcenjenu i ređe istraživanu funkciju. Dakle, bavićemo se internetom kao sredstvom za interpersonalnu komunikaciju, usredsređujući se na internet kao tehnološki kanal, a ne prostor za društvenu interakciju. Polazeći od shvatanja da brojna tehnološka sredstva komuniciranja u savremenom društvu čine integralni deo organizovanja i održavanja odnosa u personalnim mrežama,4 cilj ovog rada je da se istraži: 1) da li internet preuzima primat kod održavanja društvenih odnosa u personalnim mrežama u odnosu na susrete licem u lice (LuL), i 2) postoje li određeni aspekti održavanja naših društvenih veza koje interpersonalni mediji interneta, email i IM (Instant Messenger) ekskluzivno preuzimaju na sebe.

Teorijski okvir

Pre nego što damo naše određenje interpersonalnih medija ukazaćemo na neka od teorijskih polazišta koja se njima bave. Za razliku od velikog broja teorija koje se bave masovnim medijima, situacija sa proučavanjem interpersonalnih medija je potpuno suprotna, budući da im se sve do revolucije IKT nije pridavalo mnogo pažnje. Pre toga, zaista su bile retke studije koje su se bavile njihovom upotrebom, pre svega zbog toga što je postojao samo jedan široko prihvaćeni i rasprostranjeni medij za interpersonalnu komunikaciju, a to je telefon. Međutim, sa pojavom mobilnih telefona i interneta, odnosno njihovih derivata poput SMS, email-a, IM, otvaraju se brojna pitanja koja se tiču uloge ovih medija pri održavanju interpersonalnih odnosa.

Treba imati u vidu da pristupi na koje ćemo u nastavku ukazati ne predstavljaju zaokružene teorijske sisteme već, pre, adaptaciju ideja koje su već razvijene u okviru sličnih, dakle medijskih, ali ponekad i potpuno različitih domena naučnog proučavanja. Nema sumnje da će se u vremenu koje predstoji, a koje će svakako obeležiti dalje usavršavanje i širenje interpersonalnih medija, i ove teorije razvijati zajedno sa predmetom njihovog proučavanja.

Teorija o upotrebi i dobiti (Uses and Gratification Theory) je originalno razvijena zarad proučavanja karakteristika masovnih medija (Katz et al., 1973). Osnovni elementi na kojima se bazira ovo shvatanje jete da su korisnici masovnih medija aktivni u svom izboru određenog medija, a da se ti izbori odvijaju u skladu sa potrebama koje njihovi korisnici žele da zadovolje. U skladu sa tim, i sami mediji se bore sa drugim načinima zadovoljenja različitih socio-psiholoških potreba njihovih korisnika.

———— 4 Svaki pojedinac tokom života gradi jedinstvenu mrežu društvenih odnosa, odnosno svoju personalnu mrežu. Njena struktura je predeterminisana različitim socio-psihološkim i kulturološkim faktorima tako da one mogu biti dominantno sačinjene od rođačkih veza ili nasuprot tome od prijateljskih veza, od lokalnih susedskih do poznaničkih veza, od organizacijskih do kolegijalnih veza. Ove veze variraju po svojoj, jačini, gustini, blizini centru, trajnosti, itd.


Kada se ova teorije prevede u sferu interpersonalne komunikacije, dolazi se do ideje da pojedinci biraju određeni interpersonalni medij u skladu sa očekivanim dobitima, odnosno zadovoljenjem potreba koje će im upotreba datog medija doneti. U skladu sa tim, interpersonalni mediji se razlikuju u nivou i obimu zadovoljenja ljudskih potreba, a pre svega, zadovoljenja potreba za društvenošću.

Teorija sadržajnog bogatstva medija (The Media Richness Theory) se zasniva na shvatanju da komunikacioni mediji imaju različit kapacitet procesuiranja sadržajno bogatih informacija (Daft and Lengel, 1986). Ono što čini jedan medij sadržajno bogatijim jeste njegova sposobnost trenutnog odgovora, odnosno sinhronost, količina signala i kanala koji se u procesu interakcije koriste, stepen personalizacije i raznovrsnost. Sadržajno najbogatiji medij je komunikacija LuL, zato što obezbeđuje raznovrsne, verbalne i neverbalne signale komunikacije i odvija se prirodnim jezikom. Potom sledi telefon, zatim pisma i dokumenti, i na kraju, numeričke informacije. U vreme kada je nastajala ova teorija internet u savremenom obliku još uvek nije postojao pa zato nije ni mogao biti uvršten u ovu tipologiju. Kao što ćemo u nastavku videti, komunikacioni mediji interneta se mogu kretati od onih koji su sadržajno siromašni, poput email-a, do onih koji su sadržajno veoma bogati, poput Skype-a. Ono što je posebna karakteristika interneta je to da jedan isti medij, u zavisnosti od načina njegove upotrebe (upravo pomenuti Skype), može biti i sadržajno siromašan i sadržajno bogat.

Teorija društvene priuštivosti medija (The Theory of Social Affordance of Media) predstavlja svojevrsnu adaptaciju teorije Džejmsa Gibsona (James Gibson, 1977) o priuštivosti (affordance) životne okoline životinjskih vrsta. U osnovi ove teorije jeste interes za način na koji životinjske vrste iskorišćavaju okruženje koje zauzimaju. Ovaj pristup u proučavanju računarski posredovane komunikacije prvi primenjuju Bradner i saradnici (1999) nazivajući ga društvena priuštivost (social affordance) i definišući ga kao vezu između svojstava nekog objekta i društvenih karakteristika grupe koja omogućava specifičnu vrstu interakcije među članovima te grupe. Polazeći od ovih shvatanja, Velman i njegovi saradnici (Wellman, et al., 2003; Boase, 2006) primenjuju koncept priuštivosti na upotrebu interpersonalnih medija, gradeći teoriju društvene priuštivosti medija (social affordance of media). U osnovi ovog shvatanja jeste stav da će pojedinac izabrati da koristi određeni interpersonalni medij kada postoji saglasnost između mogućnosti koje dati medij pruža i karakteristika odnosa koji se putem tog medija održavaju. Jednostavan primer predstavlja upotreba email-a za održavanje poslovnih veza ili recimo upotreba Skype-a za održavanje prostorno udaljenih rodbinskih veza.

Teorija interpersonalnih medijskih niša (The Niches of Interpersonal Media) se oslanja na ekološki koncept niše. Kada je reč o medijskim nišama, poput specifičnih kanala ili organizacije medija, one predstavljaju združenost medijskih formi sa okruženjem u okviru koga deluju. Ova združenost je strukturirana oko resursa neophodnih za opstanak date medijske forme (Dimmick et al., 2011). Tri


osnovne mere medijskih niša su: obuhvat niše, preklapanja niša i takmičarska nadmoć niše. Interpersonalni mediji u okviru svojih niša teže da donesu dobit svojim korisnicima kroz obezbeđivanje kontakta sa članovima njihove personalne mreže. U skladu sa tim, interpersonalni mediji se takmiče da zauzmu uloge unutar personalnih mreža slično kao što se masovni mediji takmiče da zauzmu mesto na medijskom tržištu. Teorija niše tvrdi da postojeći mediji pokazuju razlike u odnosu na ključne kontakte i resurse koji se kroz personalnu mrežu realizuju, poput rođačkih, supružničkih, prijateljskih, poznaničkih, itd.

Određenje interneta kao interpersonalnog medija

Pre nego što pređemo na analizu funkcija interneta kao interpersonalnog medija važno je podsetiti čitaoca na naše polazište po kome internet kao medij za interpersonalnu komunikaciju ima dve osnovne funkcije, prokreativnu i transmisionu (Petrović, 2009). Internet vrši prokreativnu funkciju kada se upotrebljava kao prostor za društvenu interakciju. Dakle, uslov prokreativne funkcije interneta jeste ciljanost prostora, a ne nužno osobe za interakciju. Sa druge strane, internet vrši transmisionu funkciju kada se upotrebljava kao tehnološki kanal za posredovanje ciljane interpersonalne komunikacije na daljinu, između unapred određenih subjekata komunikacionog procesa. Dakle, uslov transmisione funkcije interneta jeste ciljanost subjekata komunikacije. Drugim rečima, za razliku od prokreativne funkcije interneta koja otvara mogućnost slučajnih i neplaniranih susreta između osoba koje se međusobno poznaju ili se ne poznaju uopšte, ova slučajnost je kod transmisione funkcije u potpunosti isključena. Ono što je za nas, sa stanovišta potreba ovog rada ključno, jeste to da jedino vršeći svoju transmisionu funkciju internet postaje interpersonalni medij.

Kroz predstojeću analizu koristićemo shvatanje interpersonalnih medija imajući u vidu određenja koja su dali Dimik (Dimmick, et al., 2011) i Ludersova (Lüders, 2008). Dimik, bez ulaženja u teorijsku raspravu o razlici između interpersonalnih i masovnih medija, deskriptivno određuje interpersonalne medije kao komunikacione kanale koji dozvoljavaju osoba-ka-osobi tip komunikacije, poput telefona, tekstualnih poruka ili email-a. Sa druge strane, Ludesova je svesna da je razlikovanje ove dve vrste medija u doba interneta složeniji posao od pukog opisa onoga što ovi mediji čine. Ispravno primećujući da je teško uspostaviti jasne granice između interpersonalnih i masovnih medija, budući da jedan medij može služiti u obe svrhe, ona ih diferencira po dve ose. Na horizontalnoj osi, interpersonalni mediji su simetričniji u obezbeđivanju posredovane interakcije, dok su masovni mediji više asimetričnog karaktera. Na vertikalnoj osi, interpersonalni mediji su bliži deinstitucionalizovanom ili deprofesionalizovanom sadržajnom polu, dok su masovni mediji bliži institucionalnom ili profesionalnom polu. Interakcione uloge kao i korisničke mreže takođe se suštinski razlikuju između ove dve vrste medija.


Polazeći od napred izloženih stanovišta definisaćemo interpersonalne medije kao one medije kod kojih je: 1. transmisiona funkcija dominantna, 2. proizvodnja i recepcija sadržaja individualna, 3. komunikacija dvosmerna i 4. pretežno, ali ne isključivo, sinhrona. Pored toga, kada je o domenima upotrebe interpersonalnih medija reč, Petrič i saradnici (Petric et al., 2011), pozivajući se na Habermasovu tipologiju društvene akcije, definišu četiri osnovna načina upotrebe interpersonalnih medija: 1. informaciono-sarađivački; 2. socijabilni; 3. ekspresivni; i 4. strategijski. Imajući ova određenja u vidu, tipični tradicionalni interpersonalni mediji su telegraf i telefon, dok u moderne možemo svrstati mobilni telefon i internet, odnosno njihove derivate kao što su SMS, email i IM. Kao interpersonalni mediji interneta definisani su oni mediji kod kojih je transmisiona funkcija primarna, ali to ne znači da se oni, posebno IM, ne mogu koristiti i u prokreativne svrhe. Suprotan primer su online platforme za društveno umrežavanje, poput Fejsbuka, koje pored prokreativne koja je primarna, mogu vršiti i transmisionu funkciju, budući da se u okviru ovih platformi mogu razmenjivati ciljane poruke putem mesidž (message) funkcije. Međutim, kako je transmisija njihova sekundarna funkcija držimo da je uputnije ove platforme analizirati kao društvene prostore, a ne kao interpersonalne medije.

Postojeća istraživanja upotrebe interneta kao interpersonalnog medija

Upotreba interneta u cilju održavanja interpersonalnih odnosa bila je predmet brojnih studija u proteklim godinama. Može se reći da je pitanje svih pitanja, praktično od dana kada je internet nastao, bilo na koji način on utiče na održavanje kontakta LuL. U odnosu na definisanje ove veze, ovde se generalno mogu izdvojiti tri osnovne perspektive: komplementarna perspektiva, njoj suprotstavljena perspektiva supsitiucije i na kraju neutralna perspektiva. Ubedljiva većina studija može se podvesti pod komplementarnu perspektivu budući da njihovi nalazi ne ukazuju na to da komunikaciona upotreba interneta supstituiše kontakte LuL već da ih, upravo suprotno, nadopunjava. Pored toga, ove studije ukazuju na to da su osobe koje imaju šire personalne mreže sklonije upotrebi interneta za njihovo održavanje (Chen et al., 2002; Baym, et al., 2004; Flanagin, 2005; Boase, 2008; Tillema et al., 2010; van den Berg, 2012). Nasuprot ovoj stoji perspektiva supsticije ili opadanja kontakata LuL kao posledica komunikacione upotrebe interneta (Kraut et al., 1998; Nie and Erbring, 2002; Veenhof, 2006; Putnam, 2008). Međutim ova shvatanja su daleko prisutnija u domenu medijskih i laičkih spekulacija nego što su u nekoj značajnijoj meri potkrepljena empirijskim istraživanjima i respektabilnim naučnim studijama. I na kraju, postoje shvatanja da internet i susreti LuL nisu u uzročno-posledičnoj vezi, odnosno da ne utiču jedni na druge (Hlebec, et al.,2006; Lee and Lee, 2010; Shkolovski et al., 2006).

Kada je reč o upotrebi interneta za održavanje odnosa u personalnim mrežama, izdvajaju se dva interpersonalna medija interneta, email i IM. Po Boasu


(Boase, 2006:50-53) email kao medij ima sledeće osnovne karakteristike: 1. asinhronost; 2. trenutnost; 3. kontrolu vremena; 4. snimanje informacija; 5. osmišljenost; 6. malo društvenih signala; 7. izbor partnera za interakciju; 8. niske troškove komunikacije.

Analizirajući karakteristike email-a možemo zaključiti da se on u nekim segmentima interpersonalne komunikacije nameće kao osnovno ili, makar važno sredstvo za njeno posredovanje. Pre svega, istraživanja pokazuju da email dominira kao sredstvo održavanja interpersonalnih odnosa na većim udaljenostima. Do ovog zapažanja dolaze Čen i saradnici (Chen et al., 2002) na osnovu istraživanja sprovedenog putem sajta časopisa Nacionalna Geografija (National Geographic) tokom 1998. godine, u kome je učestvovalo oko 22000 ljudi iz celog sveta. Oni zaključuju da email kao interpersonalni medij dominira kada su u pitanju kontakti sa prijateljima koji žive na udaljenosti većoj od 50 kilometara, što je i logično s obzirom na troškove komunikacije. Do sličnih nalaza se došlo u još nekoliko različitih studija koje ovde nećemo detaljno predstavljati (Baym et al., 2004; Boase, 2006).

Kada je reč o tipu i jačini interpersonalnih veza kod kojih je email značajno sredstvo za održavanje odnosa pokazuje se da se on više koristi za održavanje prijateljskih i poslovnih veza nego što se upotrebljava za rođačke veze (Boase, 2006; Hlebec et al., 2006). Po Boasovim (Boase, 2006) nalazima, s jedne strane email se pre koristi za jake veze, ali sa druge strane, ovo pravilo ne važi za prijateljske veze. Po Dimiku (Dimmick, 2011:1278) email se koristi za sve vrste kontakata osim za kategoriju „ostali važni“ i posebno se ističe u odnosu na druge interpersonalne medije kod održavanja odnosa sa poznanicima.

Što se tiče socio-demografskih karakteristika korisnika email-a, oni koji su bolje obrazovani, više zarađuju i srednjih su godina češće koriste email od onih koji nemaju te karakteristike (Boase, 2006). Kamings i saradnici (Cummings et al., 2006) na osnovu svojih istraživanja zaključuju da je pored IM, email posebno pogodan za održavanje društvenih veza među mladima. U jednom od ranih istraživanja koje je vršeno u nekoliko talasa krajem 90-tih godina XX veka, Boneva i saradnici (Boneva, et al., 2001) zaključuju da su žene naklonjenije upotrebi email-a. Za razliku od muškaraca one putem email-a više komuniciraju sa rođacima i prijateljima koji žive daleko. Takođe, njihovi email-ovi su ekspresivniji od muških, koji su češće instrumentalnog karaktera.

Za razliku od email-a, IM5 kao interpersonalni medij ima dualnu prirodu. S jedne strane, on je sadržajno najbogatiji interpersonalni medij budući da poseduje

———— 5 IM je računarski program specijalizovan za sinhronu interpersonalnu komunikaciju putem interneta. Ova aplikacija omogućava korisniku da u realnom vremenu, direktno komunicira sa osobama koje se nalaze na listi njegovih kontakata. Prvi popularni IM, koji je ušao u upotrebu sredinom 90-tih godina XX veka bio je ICQ (I seek You-tražim te), da bi nakon njega sledili i ostali popularni IM poput MSN, Yahoo i danas sve popularniji Skype-a.


mogućnost simultanog audio-vizuelnog prenosa poruka, čime predstavlja neku vrstu usavršenog, video, telefona. Istovremeno, IM je i nisko-intenzivni interpersonalni medij koji omogućava četovanje, odnosno razmenu tekstualnih poruka sa velikim brojem personalnih kontakata. Njegova dualnost čini ga pogodnim za održavanje različitih tipova interpersonalnih veza, od najjačih do onih najslabijih.

Po uzoru na Boasovu analizu karakteristika email-a, možemo napraviti pregled osnovnih karakteristika IM: 1.sinhronost; 2. trenutnost; 3. umerena kontrola vremena; 4. snimanje informacija; 5. od niske do visoke osmišljenosti; 6. od siromašnih do bogatih društvenih signala; 7. izbor partnera za interakciju; 8. niski troškovi komunikacije.

Po nalazima istraživanja na koja ćemo se osvrnuti, zapaža se da IM kao interpersonalni mediji pokriva drugačiji prostor za interakciju nego što to čini email. Ovo posebno dolazi do izražaja kada se IM koristi u punom kapacitetu (za prenos audio-vizuelnih signala), jer je tada sadržajno daleko bogatiji mediji od email-a, ali je zato mogućnost njegove upotrebe za opsluživanje velikog broja ljudi u personalnoj mreži bitno sužena. S druge strane, ova karakteristika čini da se ovaj interpersonalni medij vrednuje skoro podjednako visoko kao i komunikacija LuL, pa je samim tim pogodan za održavanje odnosa sa bliskim prijateljima i emotivnim partnerima (Ramirez and Broneck, 2009).6 Imajući ovo u vidu ne iznenađuje nalaz da se ovaj medij upotrebljava, pre svega, kod kuće i to najčešće u večernjim satima (Dimmick, 2011). Slično ovome, Boneva i saradnici (Boneva et al., 2006) na osnovu rezultata istraživanja zaključuju da se IM kod tinejdžera pretežno koristi za prijatelje u lokalu, a ne za udaljene veze kao što je slučaj sa email-om. Iako se i kod tinejdžera pokazuje da IM zadovoljava dve osnovne potrebe – održavanje individualnih prijateljstava i pripadnost grupi parova, oni ipak partnere za IM komunikaciju ocenjuju kao psihološki manje bliske od onih sa kojima se čuju telefonom ili sreću LuL. Autori objašnjavaju ovaj nalaz neselektivnošću tinejdžera u izboru partnera za razgovor. Oni praktično razgovaraju sa bilo kim ko je online od osoba sa njihove kontakt liste, ali od kojih se samo manjina doživljava kao zaista bliska. Još jedan zanimljiv nalaz ovog istraživanja je da iako mladi koriste IM za primanje podrške, ipak ovi tinejdžeri ističu kako je to vid interakcije u kojoj manje uživaju u odnosu na razgovore LuL ili telefonom. U skladu sa ovim je i nalaz istraživanja Hua i saradnika (Hu et al., 2004) sprovedenog nad američkim studentima, koji zapažaju da posle upotrebe IM raste želja da se interakcija prenese sa interneta na susret LuL.

———— 6 Nojštater i Grinberg (Neustaedter and Greenberg, 2011) su sproveli interesantno istraživanje nad 14 parova, u cilju istraživanja uloge video komunikacije putem IM kod održavanja emotivnih veza na daljinu. Jedan od osnovnih nalaza je bio da su ovi parovi prihvatili IM kao sredstvo koje omogućava permanentnu konekciju između dve lokacije. Ovo je zauzvrat imalo posledicu stvaranja osećanja deljenja zajedničkog životnog iskustva, pre svega zbog stalne „otvorenosti“ ovog komunikacionog kanala. Na taj način parovi su mogli nezavisno obavljati svoje aktivnosti, ili obavljati zajedničke aktivnosti, međusobno razgovarajući ili ne. Ova mogućnost da neko samo bude tu, putem video linka, stvarala je osećaj jače povezanosti nego kad je ovaj vid komunikacije izostajao.


Kada je reč o društvenim potrebama koje se zadovoljavaju upotrebom IM, Flanaginovo (Flanagin, 2005) istraživanje, takođe, nad američkim studentima pokazuje da se od 26 ponuđenih potreba, četiri, na prvom mestu, zadovoljavaju upotrebom IM i to: zabava, ostvarivanje ciljeva, pažnja i upoznavanje novih ljudi. Ovo istraživanje je pokazalo i da je komunikacija LuL nezaobilazna kod zadovoljenja najvećeg broja potreba, dok fiksni telefon postupno gubi svoju tradicionalnu ulogu. Posle komunikacije LuL, mobilni telefon i IM zadovoljavaju najveći broj potreba, dok se email u tom pogledu vrlo loše kotira.

Kamings i saradnici (Cummings et al., 2006) su takođe sproveli zanimljivo longitudinalno istraživanje nad američkim studentima u trajanju od tri godine, sa ciljem analize upotrebe telefona, email-a i IM kod održavanja veza nakon odlaska na fakultet. Najvažniji zaključci do kojih su Kamings i saradnici došli je da se protokom vremena smanjuje psihološka bliskost ispitanika kako sa osobama iz srednje škole tako i sa osobama koje su upoznali na početku studija. Ipak, ovo opadanje bliskosti je manje među onima koji češće komuniciraju. Iako se telefon percipira kao najvažniji za održavanje bliskih odnosa, samo komunikacija putem računara usporava opadanje bliskosti kroz protok vremena. Razlozi za to leže u činjenici da se, verovatno zbog smanjenih troškova, veze daleko češće održavaju putem računara, a ova učestalost je važnija za čuvanje bliskosti od samih sadržaja razgovora koji se obavljaju.

Sumirajući nalaze ovih istraživanja može se zaključiti da internet ima pre svega komplementarnu a ne supstituišuću ulogu pri održavanju odnosa u personalnim mrežama. Email i IM pokrivaju različite interpersonalne komunikacijske niše, budući da se email ustalio kao važno sredstvo za održavanje slabih veza, pre svega kolegijalnih i poznaničkih, dok se IM, zbog bogatstva signala koje emituje, često koristi i za održavanje jakih veza, sa bliskim prijateljima i emotivnim partnerima.

Upotreba interneta za održavanje interpersonalnih odnosa u Srbiji

Metodologija i uzorak

Za potrebe analize upotrebe interneta kao interpersonalnog medija, krajem 2011. i početkom 2012. godine sproveli smo online istraživanje kroz koje je prikupljeno 1063 validnih upitnika. Uzorkovanje je najvećim delom obavljeno snowballing metodom što je uobičajeno za istraživanja koja se vrše u online okruženju (Witte et al., 2000). Ovim putem je realizovano oko 70% uzroka, od čega putem email-a 40% i putem Fejsbuka 30%. Oko 10% uzorka ostvareno je slučajnim izborom ispitanika u online pričaonicama na Krstarici, dok su preostalih 20% uzorka


činili studenti Beogradskog univerziteta.7 Za dopunu ovih nalaza koristili smo 15 dubinskih intervjua sa korisnicima interneta u Srbiji. Odabir osoba za intervjue je vršen kontaktiranjem onih ispitanika koji su nakon popunjavanja upitnika dobrovoljno ostavili svoju email adresu, a čiji su odgovori u upitniku ukazivali na određene specifičnosti koje su bile zanimljive sa stanovišta našeg istraživanja.

Kako se korisnici interneta u Srbiji značajno razlikuju od nekorisnika, budući da su mlađi, boljeg materijalnog standarda i obrazovanja, te da pretežno žive u urbanim sredinama (RZS, 2012) to je odredilo i socio-demografsku sliku ispitanika obuhvaćenih našim istraživanjem. Nešto zastupljenije u uzorku su bile žene sa 53.5% u odnosu na 46.4% muškaraca. Najveći broj ispitanika je bio mlađi od 30 godina (54.9%), zatim u kategoriji od 30-40 godina je bilo 30.2%, dok je 14.9% ispitanika bilo starije od 41 godinu. Zaposleno je bilo 54.5% ispitanika, zatim slede studenti sa 36.2%, nezaposleni sa 5.5% i ostali sa 3.8%. Kao što smo već istakli, struktura po obrazovanju je pomerena u korist visoko-obrazovanih osoba kojih je bilo 53.2%, sa srednjoškolskim obrazovanjem bilo je 45.2% i 1.6% ispitanika imalo je osnovno obrazovanje. Kada je reč o materijalnom standardu, 44.3% ispitanika spadalo je u kategoriju onih čija domaćinstva raspolažu sa najviše do 600 evra mesečno, 30.7% u kategoriju 600-1000 evra i 25% u kategoriju domaćinstava koja raspolažu sa više od 1000 evra mesečno. Najveći broj ispitanika, njih 91,4% je u vreme istraživanja živeo u urbanim, a 8.6% u ruralnim sredinama.

Upotreba email-a u Srbiji

Naše istraživanje pokazuje da, kada je reč o korisnicima interneta u Srbiji, email ostaje najkorišćeniji interpersonalni medij interneta sa 84.4% redovnih korisnika (makar nekoliko puta nedeljno), odnosno 67.5% onih koji ga svakodnevno upotrebljavaju, što su podaci koji generalno odgovaraju prosečnoj upotrebi email-a i u drugim evropskim zemljama.8 Upotreba email-a statistički je značajno povezana sa polom, starošću, zanimanjem, mestom boravka i prihodima ispitanika što je u skladu sa nalazima o njegovoj upotrebi o kojima smo govorili ranije. Boneva (Boneva et al., 2001) je u svojim istraživanjima našla da su žene sklonije upotrebi email-a, što potvrđuju i rezultati našeg istraživanja, budući da 72.6% ispitanica svakodnevno upotrebljava email u odnosu na 61.6% muških ispitanika (p=0.005; Coef. Contg.=0.12). Međutim, mnogo jača veza pokazala se

———— 7 Iako se ovaj uzorak ne može uzeti kao reprezentativan on se u značajnoj meri poklapa sa slikom korisnika interneta u Srbiji koju daju godišnja istraživanja upotrebe IKT Republičkog zavoda za statistiku (RZS, 2012). Bitno odstupanje u našem uzorku u odnosu na podatke RZS predstavlja prezastupljenost studentske populacije u iznosu od 36.2% (realno učešće je oko 10%), osoba sa visokim obrazovanjem 53.2% (učešće oko 20%) i Beograđana 58% našeg uzorka (učešće oko 35%). 8 Prema izveštaju Eurobarometra prosečno 85% evropskih korisnika interneta upotrebljava email http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_390_en.pdf.


između svakodnevne upotrebe email-a i starosti ispitanika (p<0.001; Coef. Contg.=0.4; grafikon 1).

Grafikon 1. Upotreba email-a u odnosu na godine ispitanika

Iz priloženog grafikona 1. se jasno može videti da sa porastom starosti

ispitanika raste i učestalost upotrebe email-a. Kao prelomna tačka pokazuje se starost iznad 25 godina gde se, kao što vidimo, upotreba email-a naglo podiže sa 40.5% na 76.7% za starost do 40 godina. Nakon toga, porast upotrebe email-a se usporava, ali ne prestaje da raste ni u narednim kategorijama. Ovaj nalaz delimično podržava Boasovo istraživanje (Boase, 2006), ali je i u suprotnosti sa nalazom Kamingsa i saradnika (Cummings et al., 2006). Generalno govoreći, čini se da možemo identifikovati dva ključna faktora koja utiču na povećanje upotrebe email-a sa starošću ispitanika. Prvi faktor je zaposlenost (p<0.001; Coef. Contg.=0.43). Rezultati našeg istraživanja pokazuju da zaposlene osobe gotovo duplo više koriste email u svakodnevnoj komunikaciji u odnosu na studente (84.4%-42%). Drugi faktor vezan je za jednu vrstu odbojnosti prema upotrebi email-a od strane mladih (Terkl, 2011). Potporu za ovu tvrdnju nalazimo u razgovorima koje smo u cilju sagledavanja dublje perspektive komunikacione upotrebe interneta u Srbiji, vodili sa njegovim korisnicima. Ono što smo iz intervjua uspeli da zaključimo je da kod mladih sagovornika, kada je reč o poželjnim karakteristikama internet komunikacije, preovlađuju dva ključna faktora – brzina i interaktivnost, dakle karakteristike koje email kao interpersonalni medij ne poseduje.9 Izgleda da ova potreba za dinamičnošću i interaktivnošću nastaje kao posledica brisanja razlike između interakcije LuL i putem interneta. Mladi ljudi ili takozvani „digitalni urođenici“,10 ———— 9 Primera radi, 25-godišnji Lazar, iz Beograda, objašnjavajući razloge izbegavanja email-a za potrebe privatne komunikacije, navodi sledeće: „Pa iskreno to je, manje više, za lične kontakte prevaziđena tehnologija. Ja to, iskreno, koristim jedino kada na fakultetu imam da pošaljem nekome nešto pa moram da atačujem recimo neki word ili eksel (dokument) ili nešto, inače ovako, sad da bi komunicirao sa nekim ili se čujem telefonom ili na Fejsbuku ili se vidimo uživo. Mejlovi su suviše statični za tako nešto“. 10 Ovaj pojam skovao je Mark Prenski (Prensky, 2001) imajući upravo u vidu nove generacije studenata koji su praktično odrasli uz računare, video igrice, internet, mobilne telefone, itd. Prenski se


koji odrastaju uz nove IKT, „rastežu“ svoje društvene odnose kroz realni i virtuelni prostor a da nisu ni svesni toga. Za njih praktično nema razlike između realnosti i virtuelnosti kada je o interakciji reč, i jedino što je važno je da se interakcija neprestano odvija.11 Ovo je tipičan primer obrasca konektovane prisutnosti o kome govore Likop i Smoreda (Licoppe and Smoreda, 2005). Deluje apsurdno, ali email koji je praktično preteča interneta kakvog danas poznajemo, makar iz perspektive mladih, postaje rudiment novih IKT a da ga, sa druge strane, najveći broj ljudi na svetu nikada nije ni koristio.

Pored starosti, na učestalost upotrebe email-a utiče i mesto boravka ispitanika (p<0.01; Coef. Contg.=0.22). Kao što bi se moglo očekivati, što je veći grad u kome neko živi to je i učestalija upotreba email-a, putem kojih se očigledno supstituišu otežani susreti LuL (grafikon 2).

Grafikon 2. Redovna upotreba email-a u odnosu na mesto boravka ispitanika

Gledajući grafikon 2. s desna na levo može se zapaziti da prelomna tačka,

posle koje veličina grada prestaje da bude odlučujući faktor za redovnu upotrebu email-a jeste grad od 300 hiljada stanovnika ili više. Kada su u pitanju drugi gradovi, sa opadanjem njihove veličine srazmerno opada i učestalost upotrebe email-a. Najređe email upotrebljavaju korisnici interneta koji žive u varošici ili selu, što je opredeljuje za naziv digitalni urođenici u želji da dočara da se nove generacije mladih ljudi suštinski razlikuju od prethodnih generacija zbog toga što oni razmišljaju i obrađuju informacije na drugačiji način od svojih prethodnika. Nasuprot digitalnim urođenicima nalaze se digitalni imigranti, odnosno svi oni koji manje ili više vešto koriste tehnologije, ali zato što nisu „srasli“ sa njima nikada ih neće moći koristiti na način kako to čine digitalni urođenici. 11 To se najbolje može videti kroz reči 18-ogodišnje studentkinje Vesne, koja govoreći o načinima komunikacije sa svojim prijateljima kaže: „Viđamo se svakodnevno i pričamo preko telefona i šaljemo poruke i putem Fejsbuka…to je neka non stop komunikacija, ja sam non stop na internetu, non stop sam na telefonu, nemam vremena čak ni za televiziju više. Možda mi je lakše tako (da komunicira-prim.D.P.) i brže mi je ako su oni online i ja, lakše mi je da otkucam to, jer ako pozovem (telefonom-prim.D.P.) onda ide taj neki uvodni deo ako nismo bliski.“


i za očekivati, budući da je u ovakvim sredinama tempo života daleko sporiji, a mogućnost za susrete LuL veća nego u velikim gradovima. Život u velikom gradu čini da su personalne mreže daleko disperzivnije, zbog čega je teže organizovati i realizovati susrete LuL.

Još jedan značajan prediktor učestalosti upotrebe email-a jesu prihodi (p<0.001, Coef. Contg.=0.27). Pokazuje se da, ukoliko prosečni prihodi domaćinstva ispitanika rastu preko 600 evra, značajno raste i njihova upotreba email-a. Svakodnevno email koristi 53.7% ispitanika čija domaćinstva imaju do 600 evra u odnosu na čak 88% onih iz domaćinstava sa preko 1500 evra prihoda. Imajući u vidu prethodno iznete nalaze, i ovaj podatak nije neočekivan i može se objasniti kroz sadejstvo nekoliko značajnih faktora. Pre svega, videli smo da je za kategoriju zaposlenih ispitanika email praktično neizostavan interpersonalni medij. Kako su poslovi koji donose veće prihode uglavnom vezani za nemanuelni, kancelarijski rad logično je da je i upotreba email-a kod obavljanja ovakvih poslova daleko češća. Pored toga, istaknutije ili upravljačke pozicije u hijerarhiji zaposlenih koje donose veće prihode, podrazumevaju komunikaciju sa većim brojem ljudi, odnosno veći nivo koordinacije poslova pa sam tim i intenzivniju upotrebu interpersonalnih medija, uključujući i email. Takođe, značajan deo bolje plaćenih poslova vezan je za saradnju sa inostranim poslovnim partnerima kao i za više ili manje česta službena putovanja što takođe povećava potrebu za upotrebom email-a.

O značaju upotrebe email-a u poslovne svrhe govori i percepcija ispitanika o vrsti društvenih veza kod kojih je poboljšana komunikacija zahvaljujući upotrebi email-a. Kao što se iz tabele 1. može videti, od četiri vrste veza email je, prema proceni ispitanika, u najvećoj meri uticao na poboljšanje komunikacije sa kolegama. Kada saberemo one koji su izjavili da im se usled upotrebe email-a komunikacija sa kolegama poboljšala ili donekle poboljšala, dobijamo čak 80.6% ispitanika koji doživljavaju email kao sredstva za poboljšanje interakcije sa kolegama. Takođe, i ovde se pokazuje da su prihodi ispitanika važan prediktor doživljaja email-a budući da pozitivna percepcija email-a raste sa povećanjem prihoda ispitanika (p=0.01), pa tako nasuprot onima koji imaju najniže prihode, gde 50.3% njih ističe da je email poboljšao komunikaciju sa kolegama, takvih je 66.7% ispitanika u kategoriji onih sa najvećim primanjima.

Tabela 1. Percepcija uticaja email-a na interpersonalnu komunikaciju (%) Email Rođaci Najbliži prijatelji Dalji prijatelji Kolege

Poboljšana 15.9 25.0 33.1 57.9 Donekle poboljšana 27.0 31.6 34.7 22.7

Nije poboljšana 45.1 37.2 26.3 13.7 Ne koristi IM 12.0 6.2 5.9 5.7


Od ostalih socio-demografskih osobina, na nivou statističke značajnosti (p<0.001) jedino još starost utiče na pozitivnu percepciju funkcije email-a za sva četiri odnosa. U svim starosnim kategorijama email se vidi kao najkorisniji u domenu poboljšanja komunikacije sa kolegama, zatim daljim pa bližim prijateljima, i na kraju sa rođacima. Ovaj nalaz je samo logična potvrda onoga što smo već zapazili kada smo govorili o vezi učestalosti upotrebe email-a i starosti korisnika interneta. Sada je jasno da se veća učestalost upotrebe email-a povezuje sa njegovim prednostima kod održavanja različitih vrsta odnosa u personalnim mrežama ispitanika. Ovo potvrđuju i rezultati našeg istraživanja, budući da je učestalost upotrebe u statistički značajnoj vezi (p<0.001) sa percepcijom koristi od email komunikacije za sve četiri ispitivane kategorije odnosa.

I ovi nalazi o percepciji email-a su uglavnom u skladu sa ranije pominjanim zapažanjima o funkcijama email komunikacije do kojih su došli Boas (Boase, 2006), Hlebecova (Hlebec et al.,2006) i Dimik (Dimmick et al., 2011). Može se još jednom zaključiti da se email uspostavlja kao značajno sredstvo interpersonalne komunikacije za održavanje, pre svega, slabih veza (sa kolegama i daljim prijateljima). Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da i kod najniže pozitivne percepcije, odnosno u komunikaciji sa rođacima, u zbiru blizu 43% ispitanika ističe da im je upotreba email-a makar donekle poboljšala komunikaciju sa njima.

Upotreba IM u Srbiji

Kako bismo dobili što sadržajnije odgovore o upotrebi IM u upitniku smo odvojili pitanja koja su bila vezana za upotrebu Skype-a od ostalih IM. Klasični IM, poput MSN i Yahoo-a, imaju daleko dužu istoriju od Skype-a i oni su podjednako važni za uspostavljanje ovog široko korišćenog načina komunikacije na internetu. Za razliku od instrumentalne upotrebe Skype-a, koga mnogi upotrebljavaju kao zamenu za telefon, odnosno uključuju ga tek toliko da obave audio ili video poziv, tradicionalna upotreba IM-a je upravo suprotna. Oni predstavljaju deo personalnih komunikacionih sistema koji su neprekidno online čineći tako korisnika stalno dostupnim. Dakle, upravo permanentna konektovanost namesto sporadičnosti čini osnovnu karakteristiku upotrebe IM-a kao interpersonalnog medija, bilo da je reč o Skype-u ili ma kom drugom IM.

Kao što smo i pretpostavili, Skype je najkorišćeniji IM budući da ga makar nekoliko puta nedeljno koristi 43.8% ispitanika, što je u skladu sa nalazima RZS za 2012. godinu gde se pokazuje da 48.6% korisnika interneta u Srbiji obavljalo video pozive u poslednja tri meseca.12 Potom slede ostali IM, koje nekoliko puta nedeljno koristi 28.9% ispitanika, uz 9.2% onih koji to čine nekoliko puta mesečno, ali i uz

———— 12 Kako je Skype ubedljivo najpopularniji program za video pozive opravdano je pretpostaviti da se najveći deo video poziva obavlja putem njega.


41.8% onih koji ih nikada ne koriste, što je u skladu sa nivoom upotrebe IM i u drugim zemljama.13

Iako je bilo za očekivati da su mlađe osobe posebno privržene komunikaciji putem IM, na šta ukazuju i istraživanja iz prethodne diskusije (Flanagin, 2005; Cummings et al., 2006; Boneva et al., 2006), analizirajući odgovore ispitanika nismo našli statistički značajnu vezu između upotrebe IM i njihove starosti. Ipak, moguće je uočiti da mlađi koriste klasične IM češće od starijih. Između 50% i 60% ispitanika mlađih od 40 godina koristi klasične IM makar nekoliko puta nedeljno u odnosu na 10% do 14% onih koji su stariji od 40 godina, dok kada je reč o upotrebi Skype-a razlika u godinama nema nikakvog uticaja na njegovu upotrebu.

Jedina socio-demografska karakteristika koja je u statistički značajnoj vezi sa intenzitetom upotrebe IM-a jeste mesto boravka ispitanika (p=0.05; Coef. Contg.=0.2). Redovno IM koristi 32.1% stanovnika milionskog grada da bi upotreba postupno opadala sa smanjenjem veličine mesta boravka korisnika IM, do 18,9% za one koji žive u varošici i 12.2% za one koji žive u selu. Kada je reč o objašnjenju ove veze, čini se da se generalno možemo pozvati na iste one argumente koje smo izneli prilikom analize veze učestalosti upotrebe email-a i veličine mesta boravka. Brži tempo života, prostorno disperzivnije personalne mreže i samim tim daleko teža organizacija susreta LuL u velikim gradovima, doprinosi češćoj upotrebi interpersonalnih medija interneta, bilo da je reč o email-u ili IM.

Međutim, izgleda da je od veličine mesta boravka daleko važniji pokazatelj funkcije IM zemlja u kojoj se boravi. Od toga da li ispitanik živi u zemlji svog porekla ili ne, i koliko dugo živi van nje zavisi i intenzitet upotrebe Skype-a (p<0.01; Coef. Contg.=0.19 grafikon 3).

Grafikon 3. Redovna upotreba Skype-a u odnosu na dužinu boravka ispitanika van/u zemlji porekla

———— 13 U Evropi 45.3% korisnika-http://www.itu.int/ITU-D/ict/publications/idi/Material/2011/MIS_2011_ without_annex_5.pdf; U SAD 46% korisnika pewinternet.org/Static-Pages/Trend-Data/~/media/ Infographics/Trend%20Data/May%202011/Online_Activities_-_all_May2011.xls.


Ako se obrati pažnja na početak i kraj krive na grafikonu 3. videće se da je upotreba Skype-a na sličnom nivou za one koji su ceo život proveli u zemlji porekla i za one koji od rođenja žive u drugoj zemlji, dakle za one koji nisu u procesu migracije. Sa druge strane, čim proces migracije započne naglo se intenzivira upotreba Skype-a, pa tako za razliku od onih koji od rođenja žive u zemlji porekla, čija je redovna upotreba Skype-a na nivou od 42%, već kod onih koji su tek započeli proces migracije redovnost njegove upotrebe se podiže na 71.4%.14 Čini se da su razlozi za ovakav porast upotrebe Skype-a prilično jasni i da se, pre svega, ogledaju u potrebi da se ostane u kontaktu sa personalnom mrežom u matičnoj zemlji. Ovde Skype kao, s jedne strane najjeftiniji i, s druge strane, najsadržajniji interpersonalni medij igra veoma značajnu ulogu. U narednom periodu migracionog procesa, koji traje od jedne do pet godina, redovna upotreba Skype-a nastavlja da raste do celih 80%. Iako bi se možda moglo očekivati da oni koji borave u inostranstvu kraće od godinu dana i oni koji su tamo od jedne do pet godina imaju iste potrebe za održavanjem kontakta sa matičnom zemljom, verovatno da do dalje intenzifikacije upotrebe Skype-a dolazi zbog sve ređih odlazaka u zemlju porekla i sve veće nostalgije koju migranti osećaju. Nakon maksimalnih 80% redovne upotrebe u srednjem periodu migracije, dolazi do značajnog pada upotrebe Skype-a za one koji duže od 5 godina borave u inostranstvu (53%). Ovde se može pretpostaviti da je došlo do postepenog privikavanja na život u drugoj zemlji, što je za posledicu imalo dopunjavanje personalnih mreža novim kontaktima, kao i prekid većeg broja slabijih veza u matičnoj zemlji, čime se redukovala i potreba za intenzivnom upotrebom Skype-a. Na kraju, oni koji žive više od 10 godina u drugoj zemlji su već uveliko integrisani u život u novoj sredini, verovatno održavaju vezu sa manjim brojem najbližih osoba iz zemlje porekla pa je i potreba za intenzivnom upotrebom Skype-a sve manja, a njihov obrazac upotrebe sve više se približava onima koji nikada nisu ni bili u procesu migracije. O važnosti uloge IM za održavanje odnosa u personalnim mrežama migranata svedoči i podatak da migranti znatno iznad proseka percipira da im je upotreba IM (uključujući i Skype) pomogla u poboljšanju komunikacije sa rođacima, najbližim prijateljima i kolegama. Odgovori za ceo uzorak se mogu videti u tabeli 2.

Tabela 2. Percepcija uticaja IM na interpersonalnu komunikaciju (%)

IM Rođaci Najbliži prijatelji Dalji prijatelji Kolege

Poboljšana 27.1 30.7 25.0 23.5 Donekle poboljšana 21.7 25.1 32.3 21.8

Nije poboljšana 29.4 25.3 23.7 31.2 Ne koristi IM 21.8 18.9 19.0 23.5

———— 14 Redovnom upotrebom smo smatrali onu koja se odvija makar nekoliko puta nedeljno.


Generalno govoreći, ovi nalazi potvrđuju ono što je već rečeno u diskusiji o karakteristikama IM kao interpersonalnog medija. Za razliku od upotrebe email-a koji se doživljava kao najkorisniji kod poboljšanja komunikacija sa slabim vezama, IM se ocenjuje kao faktor poboljšanja jakih veza. Kao što smo mogli videti, email je istican kao najpodesniji za unapređivanje kolegijalnih veza, dok su u slučaju upotrebe IM kolegijalne veze najmanje ističu. S druge strane, kada je reč o rođačkim i bliskim prijateljskim vezama, koje nisu posebno isticane kod upotrebe email-a, situacija je potpuno suprotna kod upotrebe IM. Na prvom mestu se ističe poboljšanje komunikacije sa najbližim prijateljima i rođacima. Ipak, ne treba zanemariti da kada se saberu oni koji kažu da im je IM donekle poboljšao i poboljšao komunikaciju, na vrh izbijaju odnosi sa daljim prijateljima. To znači da se IM uspostavlja kao važan interpersonalni medij kako za jake tako i za slabe veze, izuzev kolegijalnih.

Jedan od ključnih razloga pozitivne percepcije IM kod održavanja jakih ali i dela slabih veza jeste njegova dualna priroda o kojoj smo već govorili. Element sadržajnog bogatstva daje mu preimućstvo kod održavanja jakih veza, dok je ova druga, nisko-intenzivna funkcija daleko pogodnija za održavanje slabih veza.

Još jedan pokazatelj funkcije IM kada je reč o održavanju kontakata u personalnim mrežama ogleda se u porastu njegove pozitivne percepcije u odnosu na širinu personalnih mreža.15 Na grafikonu 4. su prikazani zbirni odgovori onih koji su rekli da je IM poboljšao ili donekle poboljšao komunikaciju sa rođacima, bliskim i daljim prijateljima (za sva tri odnosa p<0.01).

Grafikon Error! No text of specified style in document.. Upotreba IM u odnosu na

širinu personalnih mreža ispitanika

———— 15 Pet nivoa širine personalnih mreža određeno je na osnovu ravnomerne raspodele između minimalnog i maksimalnog broja bliskih osoba (među rođacima, prijateljima, komšijama, kolegama) u nečijoj personalnoj mreži (min 0 max 72).


I ovaj nalaz samo potvrđuje prethodnu diskusiju. IM predstavlja važan medij za održavanje veza posebno kod onih ljudi koji imaju široke personalne mreže i kojima je teško da sve ove kontakte održavaju LuL. Kako je IM sadržajno bogat medij koji najvernije oponaša komunikaciju LuL, može se očekivati da će njegov značaj vremenom samo rasti. Uz to, ovaj nalaz potvrđuje komplementarnu perspektivu po kojoj je intenzivnija upotreba interneta kao interpersonalnog medija povezana sa većom širinom personalnih mreža.

Mesto interneta kao interpersonalnog medija u Srbiji

U cilju davanja opšte ocene uloge interneta kao interpersonalnog medija u Srbiji tražili smo od ispitanika da međusobno rangiraju tri osnovna vida održavanja interpersonalnih odnosa (susrete LuL, upotrebu telefona i upotrebu interneta) za različite tipove odnosa (grafikon 5).16

Grafikon 5. Međusobno rangiranje načina održavanja interpersonalnih odnosa

Kao što se može videti, dobijeni nalazi u velikoj meri odgovaraju nalazima

istraživanja koji ukazuju na komplementarnu, a ne supstituišuću funkciju interneta. U domenu jakih veza, bilo da je reč o bliskim prijateljima ili bliskim rođacima, internet je poslednje sredstvo koje se bira za njihovo održavanje. Možda je donekle iznenađujuće to što je kod održavanja bliskih rođačkih veza telefon dobio malo bolju prosečnu ocenu od susreta LuL, ali za to verovatno postoje dva razloga. Prvi, jednostavniji razlog bi mogao biti taj da neki od bliskih rođaka više ne žive u istom mestu boravka sa ostalim rođacima, pa su sami tim i susreti LuL otežani. Drugi razlog bi se mogao tražiti u činjenici da rođačke veze uglavnom spadaju u date a ne izabrane veze (Pahl and Spencer, 2003), te potreba njihovog održavanja ne proističe ———— 16 Rezultati koji se mogu videti na grafikonu 5 predstavljaju prosečne skorove rangova za svaki od medija po odnosu za koji se koriste (min 0, max 2).


samo iz želja pojedinaca, kakva je slučaj sa izabranim vezama, već je često uslovljena društvenim pritiscima za njihovo održavanje. Imajući to u vidu, možemo pretpostaviti da je zbog toga telefon, kao manje intenzivan medij u odnosu na susrete LuL, nekada lakši izbor za zadovoljenje ovih zahteva. To se još jasnije može videti kod održavanja odnosa sa daljim rođacima, gde pored telefona, internet izbija na drugo mesto poželjnih načina za održavanje interpersonalnih odnosa. Naravno, kada su u pitanju dalji rođaci verovatnoća da neko od njih živi u različitom mestu boravka je još veća pa je i organizacija susreta LuL sve teža.

Da se odnosi sa bliskim prijateljima na prvom mestu održavaju kroz susrete LuL potvrđuju i intervjui koje smo sa korisnicima interneta vodili. Svi intervjuisani su, bez izuzetka, istakli da internet nema toliko značajnu ulogu kod bliskih odnosa koji se, pre svega, održavaju kroz susrete LuL. Internet se u ovim odnosima koristi iz praktičnih razloga, za pravljenje dogovora, razmenu različitih materijala, kratkih poruka, ali nije osnovno sredstvo za interakciju.

Tek sa slabljenjem društvene veze ili njenim fizičkim udaljavanjem internet počinje da igra sve važniju ulogu, što se jasno može videti sa grafikona 5. U kategoriji održavanja odnosa sa ostalim prijateljima internet je prvi medij, ispred telefona i susreta LuL. Čak i u komunikaciji sa ostalim rođacima, internet prevazilazi susrete LuL zaostajući jedino za telefonom. Na kraju, kada je reč o prostorno udaljenim vezama, internet postaje ubedljivo najvažniji interpersonalni medij, što je u skladu sa nalazima velikog broja drugih studija (Boase, 2006; Tillema et al. 2010; van den Berg, 2012).

Kada je reč o rangiranju interpersonalnih medija u odnosu na širinu personalne mreže, upotrebom jednofaktorske analize varijanse (ANOVA) pokazuje se da se samo kod nekih odnosa uspostavlja statistički značajna veza kod odabira poželjnijeg medija. Pa tako, ispitanici sa širokim mrežama daleko više koriste internet za komunikaciju sa najbližim rođacima, nego što je to slučaj sa onima koji imaju uske personalne mreže (p<0.05). Međutim, isto tako ovi ispitanici se češće susreću LuL sa članovima personalnih mreža koji imaju različito mesto boravka od njih (p<0.05).

Završavajući analizu interneta kao interpersonalnog medija možemo konstatovati da se on uspostavlja kao važno sredstvo za održavanje, pre svega, slabih veza, dok su u domenu odžavanja jakih veza telefonski kontakt, a posebno susreti LuL, i dalje neprikosnoveni. Email gotovo suvereno zaokuplja segment poslovnih, ali često i prostorno disperzivnih veza. Mladi ljudi, koji još uvek čine većinu korisnika interneta, nisu skloni komunikaciji putem emai-a i radije se okreću IM.17 Međutim, za razliku od email-a, IM-a a posebno Skype može biti i veoma važno sredstvo za održavanje jakih veza kada su susreti LuL otežani, bilo zbog

———— 17 Naravno, ovde iz razloga koje smo ranije naveli, izuzimamo online platforme za društveno umrežavanje koje se u našem istraživanju pokazuju kao omiljeni vid komunikacije mladih.


brzog tempa života ili kada neko od bliskih osoba živi u drugom gradu ili državi, a posebno ako se nalazi u procesu migracije.

Zaključak

Internet je promenio različite aspekte naših života, ali su te promene možda i najveće na polju komunikacija. Od transformacije masovnih medija, preko stvaranja sasvim nove vrste društvenih medija, do revolucije interpersonalnih medija, komunikacija je danas praktično nezamisliva bez interneta. Nalazi do kojih dolaze brojna istraživanja, uključujući i naše, pokazuju da internet kao interpersonalni medij suvereno vlada organizovanjem odnosa sa perifernim delovima naših personalnih mreža, ali postaje i sve važniji saučesnik u održavanju centralnih veza.

U narednim godinama verovatno ćemo biti svedoci dalje hibridizacije interneta kao interpersonalnog medija, gde možemo očekivati dva trenda. Prvo, možemo očekivati da će doći do nastavka integracije njegovih interpersonalnih svojstava komunikacije. Drugim rečima, kroz upotrebu jedne platforme, koja će predstavljati jednu vrstu personalnog komunikacionog centra, ispitanici će moći da šalju email-ove, tekstualne poruke, obavljaju telefonske i video razgovore. Drugi trend će se kretati u pravcu sve intenzivnijeg integrisanja interneta i pametnih mobilnih telefona, tako da više neće biti razlike da li se koristi računar ili mobilni telefon. To praktično znači da će personalni komunikacioni centri koji su smešteni na internetu biti istovremeno smešteni i na mobilnim telefonima, dakle biće nerazdvojni od svojih korisnika a oni opet nerazdvojni od svojih personalnih mreža.

Drugim rečima, ideal neprekidne povezanosti biće jednom za svagda postignut. Da li će to doneti više bliskosti ili više lažnog osećaja bliskosti pokazaće vreme koje je pred nama. Ipak, slobodni smo da tvrdimo da, makoliko razvijene postojeće komunikacione tehnologije bile one, još zadugo, neće supstituisati naše susrete uživo. Makar ne one do kojih nam je zaista stalo.

Literatura

Bauman, Z. (2009) Fluidni život, Mediterran Publishing, Novi Sad. Baym, N., Zhang, Y. and Lin, M. (2004) “Social interactions across media: Interpersonal

communication on the Internet, telephone and face-to-face”, New Media & Society, Vol. 6(3):299-318.

Bek, U. (2001) Rizično društvo, Filip Višnjić, Beograd. Boase, J. (2008) “Personal Networks and the Personal Communication System: Using

Multiple Media to Connect”, Information, Communication & Society, Vol. 11(4): 490-508.

Boase, J. (2006) America Online and Offline: the Relationship of Personal Networks to Email and Other Communication Media, Ph.D. thesis, University of Toronto, Toronto.


Boneva, B., Kraut, R. and Frohlich, D. (2001) “Using E-mail for Personal Relationships : The Difference Gender Makes”, American Behavioral Scientist, Vol. 45(3): 530-549.

Boneva, B., Quinn, A., Kraut, R., Kiesler, S. and Shklovski, I. (2006) “Teenage Communication in the Instant Messaging Era”, in Kraut, Brynin and Kiesler eds., Computers, Phones, and the Internet: Domesticating Information Technology, Oxford University Press, pp. 201-219.

Bradner, E., Kellogg, W. A. and Erickson, T. (1999) "The Adoption and Use of ‘Babble’: A Field Study of Chat in the Workplace", Proceedings of Sixth European Conference on Computer Supported Cooperative Work, 12-16 September, Copenhagen, Denmark.

Castells, M. (2001) The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford. Chen W., Boase J. and Wellman B. (2002) The Global Villagers: Comparing Internet Users

and Uses around the World, in Wellman B. and Haythornthwaite C. eds., The Internet in Everyday Life, Blackwell, Oxford, pp. 74-114.

Cummings, J., Lee, J. and Kraut, R. (2006) “Communication Technology and Friendship During the Transition from High School to College”, in Kraut, Brynin and Kiesler eds., Computers, Phones, and the Internet: Domesticating Information Technology, Oxford University Press, pp. 265-279.

Daft, R. and Lengel, R. (1986) “Organizational information requirements, media richness and structural design”, Management Science, Vol. 32(5): 554-571.

Dimmick, J., Feaster, J and Ramirez, A. (2011) “The niches of interpersonal media: Relationships in time and space”, New Media & Society, Vol. 13(8): 1265-1282.

Flanagin, A. (2005) „IM Online: Instant Messaging Use Among College Students“, Communication Research Reports, Vol. 22(3): 175-187.

Gibson, J. (1977) “The Theory of Affordances” in Shaw and Bransford, eds., Perceiving, Acting, and Knowing, Lawrence Erlbaum Associates.

Gidens, E. (1998) Posledice modernosti, Filip Višnjić, Beograd. Haythornthwaite, C. (2005) “Social networks and Internet connectivity effects”, Information,

Communication & Society, Vol. 8(2): 125-147. Hlebec V., Lozar, K. and Vehovar, V. (2006) “The social support networks of internet

users”, New Media & Society, Vol. 8(1): 9-32. Hu, Y., Wood, J., Smith, V. and Westbrook, N. (2004) „Friendships through IM: Examining

the Relationship between Instant Messaging and Intimacy“, Journal of Computer-Mediated Communication, Vol. 10(1)

Katz, E., Blumler, J. and Gurevitch, M. (1973) “Uses and gratifications research”, The Public Opinion Quarterly, Vol. 37: 509-523.

Kraut, R., Patterson, M., Lundmark, V., Kiesler, S., Mukopadhyay, T. and Scherlis, W. (1998) “Internet paradox: A Social Technology That Reduces Social Involvement and Psychological Well-Being?“, American Psychologist, Vol. 53(9): 1017-1031.

Lee, J. and Lee, H. (2010) “The computer-mediated communication network: exploring the linkage between the online community and social capital”, New Media & Society, Vol. 12(5): 711-727.

Licoppe, C. and Smoreda, Z. (2005) “Are social networks technologically embedded?-How networks are changing today with changes in communication technology” Social Networks, Vol. 27(4): 317-335.


Lüders, M. (2008) “Conceptualizing personal media”, New Media & Society, Vol. 10(5): 683–702.

Neustaedter, C. and Greenberg, S. (2011) Intimacy in Long-Distance Relationships over Video Chat, Research Report 2011-1014-26, University of Calgary, Canada, pristupljeno 13.04.2013. na web adresi: http://summit.sfu.ca/system/files/iritems1/10361/2011-IntimateMediaSpaces.Report2011-1014-26.pdf

Nie, N.H. and Erbring, L. (2002) “Internet and Society: A Preliminary Report“, IT & Society, Vol. 1(1): 275-283.

Pahl, R. and Spencer, L. (2003) “Personal Communities: Not Simply Families of ‘Fate’ or ‘Choice’”, Current Sociology, Vol. 52: 199-221.

Petric, G., Petrovcic, A. and Vehovar, V. (2011) Social uses of interpersonal communication technologies in a complex media environment, European Journal of Communication, Vol. 26(2): 116-132.

Petrović, D. (2009) „Internet u funkciji personalnog umrežavanja“, Sociologija, Vol. 51(1): 23-44.

Prensky, M. (2001) “Digital natives, digital immigrants”, On the Horizon, Vol. 9(5): 1-6. Patnam, R. (2008) Kuglati sam, Mediterran Publishing, Novi Sad. Ramirez, A. and Broneck, K. (2009) “`IM me': Instant messaging as relational maintenance

and everyday communication”, Journal of Social and Personal Relationships, Vol. 26(2-3): 291-314.

RZS (2012) “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2012.”, Izveštaj republičkog zavoda za statistiku, Beograd.

Shklovski, I., Kiesler, S. and Kraut, R. (2006) “The Internet and Social Interaction: A Meta-Analysis and Critique of Studies 1995–2003”, in Kraut, Brynin and Kiesler, eds., Computers, Phones, and the Internet: Domesticating Information Technology, Oxford University Press, pp. 251-265.

Terkl, Š. (2011) Sami zajedno, Clio, Beograd. Tillema, T., Dijst, M. and Schwanen, T (2010) “Face-to-face and electronic communications

in maintaining social networks: the influence of geographical and relational distance and of information content” New Media & Society, Vol. 12(6): 965-983.

van den Berg, P, Arentze T and Timmermans H. (2012) “New ICTs and social interaction: Modelling communication frequency and communication mode choice”, New Media & Society, Vol. 14(6): 987-1003.

Veenhof, B. (2006) “The Internet: Is it changing the way Canadians spend their time?”, Connectedness Series No. 13, Statistics Canada Catalogue no. 56F0004MIE, pp:1-27, pristupljeno 16. 04. 2013. na web adresi: http://www.statcan.gc.ca/pub/56f0004m/ 56f0004m2006013-eng.pdf .

Wellman, B., Quan-Haase, A., Boase, J., Chen, W., Hampton, K and Dizaz, I. (2003) “The Social Affordances of the Internet for Networked Individualism”, Journal of Computer-Mediated Communication, Vol. 8(3): 1-28.

Wellman, B. (2001) “Physical Place and CyberPlace: The Rise of Personalized Networking”, International Journal of Urban and Regional Research, Vol. 25(2): 227-252.

Witte, J. C., Amoroso, L. and Howard, P (2000) "Method and Representation in Internet-Based Survey Tools: Mobility, Community, and Cultural Identity in Survey2000." Social Science Computer Review, Vol. 18(2): 179-95.

internet kao interpersonalni medij – sluČaj · internet kao interpersonalni medij – sluČaj...

Documents