INTERNET EKONOMIJA U XXI VEKU

SEMINARSKI RAD

INTERNET EKONOMIJA U XXI VEKU

Student:

Mentor:

www.BesplatniSeminarskiRadovi.comSADRZAJ

2UVOD

3UTICAJ INTERNETA NA ELEKTRONSKO POSLOVANJE

6OD TRADICIONALNOG KA E-POSLOVANJU

9DIGITALNA EKONOMIJA

103.1 Mane i pretnje poslovanja preko interneta:

113.2 Kuda ide digitalna ekonomija

133.3 Digitalni pogled unapred

14CLOUD COMPUTING

154.1 Ko prua usluge cloud computinga?

174.2 Prednosti i nedostaci cloud computinga

19NOVA FILOZOFIJA POSLOVANJA I PROMENA SISTEMA VREDNOSTI

24ZAKLJUCAK

25LITERATURA

UVOD

Najuspeniji potez je onaj koji se ne oekuje,

najbolji plan je onaj za koji se neznaUmece Ratovanja Sun Cu

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije.Internet ekonomija je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, brim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Struktura ekonomije je nerazdvojiva od tehnolokog razvoja, istorije civilizacije, drutvenog ureenja, geografije i ekologije (u smislu mogunosti korienja prirodnih dobara).

I UTICAJ INTERNETA NA ELEKTRONSKO POSLOVANJE

http://www.shuttervoice.com/3514/internet-marketing-boosts-conversions.htmlNova ekonomija favorizuje nevidljivo ideje, informacije i povezanosti J.Palmer, I. Richards.

Internet kao globalni multimedijalni resurs doiveo je svoju revoluciju u dve poslednje decenije 20-tog veka, prekinuo dotadanji kontinitet u razvoju, doveo do radikalnih promena, stvaranja nove tehnoloko- ekonomske paradigme i postao osnov nove (informatike) ekonomije.Pojava Interneta je reila mnoge probleme u povezivanju udaljenih odelenja kompanije, povezivanju raunara razliitih proizvoaa sa razliitim softverskim platformama, povezivanju kompanija koje poslovno sarauju i iji je istovremeni pristup informacijama od neprocenjivog znaaja. Postulati klasine ekonomije zemlje i kompanije iz regiona najvie sarauju, proizvode izvoze sa najbliim susedima postaju nerelevantni. Nova informatika ekonomija se sutinski razlikuje od tradicionalne ekonomije. Radikalne i brze promjene koje su nastale u posljednjoj deceniji ukazuju na novu etapu razvoja koji konceptualno i istorijski menja ekonomski i drutveni okvir. Informatika revolucija i komunikaciona tehnologija utiu na razvoj nove ekonomije u globalnim razmerama, a ne na nacionalnim osnovama kao u tradicionalnoj ekonomiji.Informatika ekonomija kao potpuno novi oblik poslovanja i razmiljanja stvorila je uslove i izborila put poslovanju elektronskim putem na globalnom nivou. Praktina primena Interneta kao multimedija menja u potpunosti nain poslovanja i postaje infrastruktura elektronskog poslovanja. Elektronsko poslovanje se pojavilo jo 70-tih godina prolog veka, ali svoju ekspanziju doivljava krajem XX.veka, kao posledica sve vee primene Interneta. Masovno korienje Interneta je motivisalo mnoge poslovne subjekte, bez obzira da li se radi o pojedincima ili preduzeima svih veliina i oblika, da uz minimalne investicije, sve vie koriste mogunosti koje prua Intrenet, i da u sveoptoj integraciji ili modelu poslovanja koji predstavlja mreu poslovnih procesa, tehnologije i potreba kupaca iskoristi sve prednosti elektronskog poslovanja. Ovakva mogunost ima za posljedicu masovno usvajanje elektronskog naina poslovanja, naroito u razvijenim zemljama ije se stanovnitvo ve nalazi na viem stepenu informatike pismenosti. Ona je neto znatno ire od pukog tehnikog znanja, ona je analogno jezikoj pismenosti, spoj znanja, odreene vetine i odreenih navika.E-business (elektronsko poslovanje) je relativno nov pojam, meu prvima ga je koristio IBM stvarajui 1997god. svoju marketinku kampanju upravo oko tog slogana. Cilj kampanje je bio da se napravi konceptualna razlika izmeu termina e-business, sa do tada upotrebljavanim terminom e-commerce (elektronska trgovina), koji je izjednaavao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom. Elektronsko poslovanje podrazumeva vie od direktne prodaje i kupovine proizvoda (kako se esto zamenjuju ili poistoveuju pojmovi elektronskog poslovanja i trgovine) online, obezbeujui organizacijama u mrei znaajne trine prednosti. Sistemi elektronskog poslovanja se oslanjaju na resurse Interneta, intraneta i ekstraneta, kao podrke za svaki od poslovnih procesa. Elektronsko poslovanje je transformacija kljunih poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija je jedna od prvih definicija koju je upravo dala kompanija IBM.Elektronsko poslovanje se jo moe definisati i kao voenje poslova na Internetu, brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmion-lineili kaorazmenu informacija elektronskim putem u okviru organizacije, kao i izmeu organizacije i eksternih stejkholdera u cilju podravanja kompletnog opsega poslovnih procesa. 1. Elektronsko poslovanje postaje standardni deo poslovanja kompanije. U svom razvoju elektronsko poslovanje je prolo kroz etiri faze

Prisustvo na webu svaka kompanija ima svoj web site iako esto nisu ni sami sigurni koji je razlog takvog opredjeljenja (1994-1997),vano je biti online; Elektronska trgovina pored prisustva na Internetu kompanije razvijaju i elektronsku trgovinu, uoavajui sve prednosti ovog naina poslovanja (1997-2000);

Elektronsko poslovanje obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem, razmena informacija i komunikacija izmeu svih zainteresovanih strana za poslovanje kompanije (potroai, zaposleni, menadment, stejkholderi) (2000- 2006) Inteligentni E-business obavljanje svih poslovnih procesa elektronskim putem, odnosno proces transformacije poslovanja ka potpunoj digitalizaciji i vir- tualizaciji (2006 - ...).

http://www.plrinternetmarketing.com/internet/e-business-ideas/II OD TRADICIONALNOG KA E-POSLOVANJUSavremeno poslovanje je nezamislivo bez Interneta kao poslovnog integratora i multimedijalnog resursa koji eleminie trokove, poveava efikasnost, skrauje tok procesa komunikacije, jednom reju - menja sutinu upravljanja i poslovanja kompanije. Usvajanje elektronskog poslovanja utie na poboljanje kompletnih performansi poslovanja kompanije u turbulentnim uslovima. Poveanje konkurentnosti je jedan od prioriteta kompanije, a elektronsko poslovanje postaje kljuna pretpostavka konkurentnosti, koja se postie brzom i prevovremenom razmenom informacija i to ne samo unutar kompanije ve i izmeu same organizacije i poslovnih partnera i potroaa. Elektronsko poslovanje znai i primenu savremene tehnologije u cilju poveanja efikasnosti poslovnih procesa, ali sve to ne donosi adekvatne rezultate ukoliko se paralelno ne menja i nain upravljanja, proiruje nivo znanja o poslovnim procesima i aktivnostima u svim segmentima poslovanja.Te aktivnosti podrazumijevaju optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha,...), unapreenje odnosa sa ciljnim javnostima (klijentima, zaposlenima, dobavljaima, distributerima) i unapreenje ostalih poslovnih odnosa (raunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije).Osnovne pretpostavke razvoja koje sa sobom donosi elektronsko poslovanje su: poveanje brzina promene u poslovanju (dinaminost), znaaj udaljenosti kao parametra poslovanja gotovo nestaje, smanjuju se vremenske disproporcije, globalizuje se svjetsko trite, uklanjaju se posrednici, transformie se odnos proizvoa potroa, sistem postaje otvoren i fleksibilan, znanje i vetina (multidisciplinarnost) postaju neophodni resursi. Uvoenje elektronskog poslovanja kao dominantnog modela poslovanja zavisi od nekoliko injenica:

svesti top menadmenta o potrebi prelaska na novi nain poslovanja (da bi organizacije i zaposleni prihvatili novu filozofiju poslovanja, neophodno je da menadment prvo shvati i predoi neophodnost uvoenja elektronskog poslovanja i prednosti koje kompanija tim dobija); moi da se proces implementacije uspeno obavi (uspeno sprovoenje velikih promjena i slamanje otpora prema promjenama) i kontinuitet u upravljanju celim projektom, odnosno novim nainom obavljanja posla.

Strategija prelaska na koncept elektronskog poslovanja zavisi od konkretne potrebe kompanije i stepena njene ukljuenosti u elektronsko poslovanje. Optimalni poslovni model koji moe biti platforma poslovne strategije ne postoji u apsolutnom smislu, on se razlikuje od kompanije do kompanije, od oblasti do oblasti i uslovljen je samim performansama te organizacije. Iako danas ekonomija sve vie dobija odlike tehnoloke obojenosti, fokus je na ljudima i znanju, njihovim vetinama, kognitivnom procesu, a ne na tehnologiji. Ono to nazivamo informatikom revolucijom je, u stvari revolucija znanja

Ona je integrator i baza, ali uspjenost definie koliina primenjenog ljudskog znanja i koritenje prednosti koji ovaj sistem prua, u skladu sa potrebama pojedinane organizacije. Tehnologija je omoguila reorganizaciju tradicionalnog rada, primenom znanja a posebno sistematine, logine analize. To znai da e klju za odravanje liderske pozicije na tritu i tehnologiji koji e se uskoro pojaviti, vjerovatno biti drutveni poloaj strunjaka znanja i drutveno prihvatanje njihovih vrednosti.Uspenost jedne kompanije koja svoje poslovanje organizuje na konceptu elektronskog poslovanja sve je vie uslovljena mogunou da eksploatie znanje, a to je upravo prednost koju umreeni, otvoreni sistem prua. Znanje je vrednije i monije od svih prirodnih resursa, ogromnih fabrika ili mnotva bankovnih rauna, a korporativno znanje prerasta u dinamiki resurs koji e se neprestano koristiti u svrhu to kvalitetnijeg poslovanja.

Nauka postaje nova proizvodna snaga, koja preureuje ekonomiju, menja strukturu zaposlenih u korist tehnoloki obojenih delatnosti. Ekonomiju roba zamjenjuje informatika ekonomija to dovodi do novog perioda razvoja ljudskog drutva i novog naina razmiljanja i upravljanja. Mogu se oekivati paralelni procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. Razvoj se ogleda u sve veem udaljavanju od veliine i birokratije i ubrzanom pribliavanju univerzalnosti i individualnosti.

U skoro svim poljima poslovanja uspeh postiu kompanije koje imaju najbolje informacije, ali koje istovremeno znaju najbolje i najefikasnije da ih iskoriste i upra- vljaju njima. Wal-Mart, Microsoft i Toyota nisu postale velike kompanije zato to su bile mnogo bogatije od IBM-a ili General Motors-a. Naprotiv, imale su neto daleko vrednije od fizikih ili finansijskih sredstava, a to je razraena i uhodana metodologija planiranja, organizovanja, rukovoenja i kontrole znanjima i informacijama. Sve ovo implicira da je krajnji faktor uspeha u procesu prihvatanja i prelaska na elektronsko poslovanje znanje i vetina menadmenta. Menaderi su kljuni faktori uspeha, na njima je da pronau adekvatna reanja, oni moraju biti lideri, agregatori, izvrioci, mentori i aktivni uesnici promjena. Menadment mora dati smjernice i razviti snane i kvalitetne sisteme u organizaciji za upravljanje znanjem, pripremiti zaposlene na promene, menjati organizacionu kulturu, stvarati klimu za uenje i inovacije, omoguiti korienje potencijala Interneta za procese organizacionog uenja i razmene ideja, podataka, informacija i znanja, uticati na organizaciju baze znanja i uspjeno obuiti zaposlene na svim nivoima da koristi prednosti takvih sistema. Sve ovo determinie sposobnosti i fleksibilnost kompanije na tritu i njenu mogunost transformacije u veoma kon- kurentnom i nestalnom okruenju Tabela 1: Poreenje obeleja tradicionalnog i e poslovanjaKarakteristikeTradicionalno poslovanjeE - poslovanje

CiljeviUsko postavljeni i stalniiroko postavljeni i promjenljivi

Radni zadaci zaposlenihRedovni radni zadaci u puinomrandom vremenuDodatni radni zadaci uz redovne, projektnizadaci

TehnologijaPodravajua ulogaInicijalna i veoma esto kljuna (opredeljujua) uloga

Tipovi zadatakaUglavnom jednokratniNeprekidni i trajni

Povezanost sa drugim projektimaOgranienaIntenzivna, deljenje zajednikih resursa

ProizvodnjaProizvodni proces kojim se kreirafiziki opipljiv proizvodProces u kome zaposleni znanje pretvaraju u akciju kako bi kreirali neopipllivu vriednost

Uska grla proizvodnjeKapital i ljudske vjetineVreme i znanje

Odnos s kupcimaJednosmeran, putem tritaInteraktivan, kroz line kontakte (mrenipristup)

ZnanjeJedan od resursa poslovanjaPostaje fokus poslovanja

ZaposleniGeneratori trokovaPostaju generatori prihoda

Mo menaderaPozicija u hijerahijiNivo njihovog znanja

Glavni zadatak menaderaNadgledati podreenePodsticati i motivisati zaposlene

IIIDIGITALNA EKONOMIJATehnologija menja ekonomiju, nain obavljanja posla i potroae.

To je vee od e-trgovine, e-pote, e-poslovanja ili e-dodataka.

Radi se o e u ekonomskom potencijalu.

Uvodna misao, preuzeta iz nadahnute knjige Vilijama Bila Gejtsa Poslovanje brzinom misli, odslikava samu sutinu promena koje je doneo Internet menjajui same kompanije (iznutra i spolja) i uvodei nove vidove komuniciranja sa zaposlenima, dobavljaima, kupcima, prodavcima, upravom, svetskom zajednicom... Pojednostavljeno reeno, mrea svih mrea iznedrila je digitalnu ekonomiju.Digitalna ekonomija (digital economy ili e-economy) oliava savremen nain privreivanja u kome se preteno koriste informaciono-komunikaciono tehnologije, a naroito Internet kao svetska raunarska mrea (u irem smislu je to skup: (a) svih povezanih raunara i raunarskih mrea irom planete, (b) pravila i postupaka po kojima se razmenjuju podaci, (c) dostupnih informacija i izvora i (d) korisnika i administratora umreenih raunara.

U svetu digitalne ekonomije spojile su se (konvergencija) ekonomija, informatika, komunikacija, raunarstvo i digitalna elektronika. Iz mnotva istovrsnih ili srodnih naziva odabrali smo opis da je to, istovremeno, ekonomija znanja (knowledge based economy) zato to se, u svojoj biti, zasniva na razmeni (trgovina) znanja, stvaralatva, izuma, proizvoda i usluga utemeljnih na znanju. Uobiajeno je da se izdvajaju tri kljuna uesnika: drava ili uprava (Government G), privreda ili kompanije (Business B) i kupac, potroa ili graanin (Customer, Consumer ili Citizen C).

Internet je kljuna digitalna magistrala kojom protiu i matica i rukavci elektronskog poslovanja i, ujedno, jedan od najbitnijiih alata, sa uslugama elektronske pote (e-mail) i predstavljanja u obliku sajtova (website). Biti u mrei svih mrea znai da ste neprekidno 24 sata, svih sedam dana i cele godine dostupni (online); vae zamisli, poruke, oglasi, ponude, prikazi, predstavljanja, proizvodi...

U svekolikom okeanu digitalnih nulai jedinicaskaju, trguju, posluju, plaaju, ue, zabavljaju se ljudi od krvi i mesa, a da ne moraju ikad uivo da se sretnu i rukuju. I uspostavljaju veze koje strunjaci, u najkraem, zovu B2B (Business-To-Business), B2C (Business-To-Customer), G2C (Government-To-Citizen) i svakojake druge, prema potrebama i nahoenju, uz menjanje redosleda slova kao u kakvoj slagalici. Za nae prouavanje proisteklo iz naslova zadraemo se na dvema prvim skraenicama i prateim odrednicama.

Zato se kompanije i pojedinci opredeljuju za poslovanje putem interneta?

Nove mogunosti u prodaji online prodavnica nikad ne zatvara svoja vrata (otvorene je 24 sata, cele sedmice, 365 dana u godini); Nii trokovi prodaje porast broja kupaca ne iziskuje u isti mah poveanje zaposlenih, a prodaja se obavlja preko umreenog raunara (server) i dostupna je svakome u svetu; Manja ulaganja u obradu narudbina online naruivanje se moe automatizovati, smanjujui greke, pojaavajui bezbednosti i sniavajui trokove ispravki u nalozima; Sveobuhvatni (globalni) pristup novim (buduim) tritima; Umanjenje marketinkih izdataka marketing preko Interneta je u biti (per definitionem) znatno jeftiniji i kudikamo razgranatiji (dopire do vie poznatih i nepoznatih kupaca) od uobuajenih (klasinih) naina; Pojedinano ciljanje (targetiranje kupca) pratei sudbinu oglasa od prvog klika miem do konane kupovine dolazi se do korisnih obrazaca ponaanja (potreba, elja, zamerki itd.) kupaca; Pruanje boljih usluga obavetavanje o proizvodima, odgovaranje na postavljena pitanja, otklanjanje nesporazuma i zamena neispravnih roba ili usluga, neprekidna (online) podrka; Smanjenje izdvajanja za podrku korisnika.

Uspostavljanje veeg i vreg poverenja kupca u kompaniju (prodavca), i obratno;

Poduavanje (edukacija) kupaca i neposredno prikazivanje proizvoda i usluga u ija preimustva mogu brzo i lako da se osvedoe;3.1 Mane i pretnje poslovanja preko interneta:Najednostavnija podela pretnji jeste: (1) namerno nanoenje tete pojedinanom ili optem dobru, svejedno iz kojih pobuda, (2) neumerena upotreba koja usporava ili ometa ostale uesnike. U prve ubrajaju: viruse, programe uhode (spyware), krau korisnikih imena i lozinki (identity theft) itd. Najupeatljiviji predstavnik druge jeste neeljena elektronska pota (spam). Procenjuje je se da blizu petine raunara zaraeno, bar, jednim oblikom virusa, iji se tvorci u minulih nekoliko godina preteno usmeravaju na elektronske poruke. Upadljivo je da iz godine u godinu raste zarada na programima za zatitu, istovremeno je smanjena ranjivost (ili poboljana otpornost) raunara i mrea.

Ni u digitalnoj ekonomiji nema besplatnog ruka (free lunch), sve se plaa (da li se i vraa?). U opticaju su svakovrsni naini plaanja na Internetu (e-banking); koraajui krupnim koracima u svetu (osobito u najrazvijenijim zemljama), a puzei kao odoje koje ui da hoda u naoj zemlji. Vrhovno naelo (otvorene je 24 sata, cele sedmice, 365 dana u godini) ovde podjednako vai, svejedno da li uplata prosleuje telefonom (fiksni ili mobilni), faksom, sms-om, web-om, wap-om, e-mail-om ili pozivanjem call centra. Nijedna banka, ni novana ustanova ne sme da zanemari oko milijardu i 200 miliona korisnika Interneta, imajui na umu etiri sveta cilja (any place, any time, any service i any device).Internetu je bilo potrebno 36 godina da uknjii prvu milijardu korisnika, na drugu e se ekati najdue decenija, a trea se predvia tek za 2040. Najnovija istraivanja ukazuju da je od 2000. godine on-line bankarstvo imalo najbru stopu rasta.Samo kompanija (sistem) PayPal, koja je u SAD poela da radi krajem 1999. godine, trenutno ima 98 miliona aktivnih korisnika , opsluujui svakog deset posetioca Interneta. I u elektronskom bankarstvu vrebaju sve pretnje koje smo ve nabrojali, a i neke drugaije, ali da se ne uputamo u pojedinosti.3.2 Kuda ide digitalna ekonomija

Glavni pokreta digitalne ekonomije jeste Interenet koji sve vie postaje svetsko (globalno) trite, jer je odavno prekoraio granice pojedinih drava: 1995. dve treine korisnika ivelo je u SAD, 2010. vie od 80% izvan SAD. Mrea svih mrea pustila je svoje pipke u dravne ustanove, dobrotvorne zadubine, kompanije, domainstva.

Broj prikljuenih (povezanih) raunara (host computers) valjan je pokazatelj rasprostranjenosti Interneta. Prvi je prikopan 1969. na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anelesu, a lane je, ak, 400 miliona, uz godinji porast vii od 20% u proteklih nekoliko godina.

Istovremeno se uveava broj korisnika: u svetu je 2005. iznosio oko milijardu, a ve 2011. se broj korisnika udvostruio. Prema podacima iz 2010 godine (Internet World Stats), skoro dve milijarde ljudi koristi Internet. Koliko ih na pojedinim kontinentima, uverljivo potkrepljuje sledei grafikon:

Krivulja prodaje linih raunara (Personal Computer) u prvoj deceniji 21. veka penje se za oko deset odsto svake godine, a procenjuje se da e se do 2020. u svetu koristiti vie od milijardu (a prema nekima, do dve milijarde).

Na svetskoj pijaci proizvoda i usluga informacionih tehnologija (IT) obre se vie do 2.000 milijardi (amerikih) dolara (800 milijardi za hardver, a neto vie od 200 milijardi za softver). uvena istraiko-savetnika kompanija IDC (International Data Corporation) predvia porast ulaganja u opremu, usluge i zaposlene gotovo pet odsto do 20012. godine. Dosadanji rast, ulaganja i rezultati nagoveuju ruiastu budunost digitalne ekonomije.

Istraivaka kompanija Morgan Stanley najavljuje do kraja sledee godine vrhunske tehnoloke novine koje e pospeiti elektronsko poslovanje: 1. Raunari velikih mogunosti (performanse) blade servers, storage aggretation.

2. Operativni sistem Microsoft Vista.

3. Telefonija tree generacije (3G).

4. VoIP (Voice over IP) veza s telefonijom.

5. Novi specijalizovani raunari za igrice.

6. Digitalna TV i video zapisi visoke rezolucije.

7. Stakleni (optiki) kablovi do pretplatnika (fiber to the home/node/premise).

8. NAND fle (flash) memorije.

Iz toga proizilazi gotovo neverovatna pretpostavka da e izmaku decenije u koju smo uveliko zagazili u 70% razvijenog sveta elektronsko komuniciranje (sporazumevanje) meu ljudima desetostruko nadmaiti uobiajene susrete uivo!

3.3 Digitalni pogled unapred

Iako e se teite do kraja druge decenije premestiti na upravljanje znanjem (knowledge management), sticanje buduih saznanja i vetina i osmiljavanje buduih proizvoda i usluga (predstavljanje, oglaavanje, naruivanje, naplaivanje itd.) poivae u velikoj meri na sledeim generacijama digitalnih tehnologija. Tajanstvena bajalica i dalje e glasiti on line (not in line). Na prvom, treem i etvrtom mestu neizbenih unapreenja nali su se: poboljano objedinjenje (integracija) podataka/tehnologija (55% ispitanika), usavreno komuniciranje (50%) i poveanje automatizacije procesa (50%).

Sve e se uveliko zasnivati na kompanijskoj i svetskoj nervnoj mrei iju okosnicu ini Internet.

Najavljujui ostvarenje informacionog drutva do 2010. godine (i2010 European Information Society for growht and jobs), Evropska unija predvia strateko napredovanje digitalno-informatike ekonomije (e-economy), koju opisuje kao proimanje upotrebe Interneta u drutvu i poslovanju, digitalizacije sveukupnog ekonomskog tkiva i prodiranja informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u sve pore svakodnevnog ivota. U tu svrhu uloie, prema podacima EITO-a (European Information Technology Observatory 2007), vie od devet milijardi evra u informaciono-komunikacione tehnologije, to je poveanje od 75% u poreenju s dosadanjim izdvajanjima. Koji su glavni ciljevi?

Prole godine je 64,5 odsto stanovnitva imalo pristup Internetu, do 2012. trebalo bi da dostigne 82% (nordijske zemlje imae 96%). Elektronska trgovina (e-commerce) iznosila je krajem proe godine 1.450 milijardi evra, do isteka ove decenije trebalo bi maltene da se udvostrui 2.600 milijardi evra. Ukupna vrednost ICT trita u Evropi, inae, domaila je 680 milijardi 2006. godine, to je 5,7% godinjeg drutvenog proizvoda (od toga telekomunikacije ine 310 milijardi, a 370 informatika oprema, programi i usluge).

.

IV

CLOUD COMPUTING

Oblast raunarstva u kojoj se veoma skalabilni informatiki kapaciteti obezbeuju u vidu usluge isporuene putem interneta brojnim eksternim potroaima. Daryl Plummer, GartnerApstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge naplauju na bazi ostvarene potronje. ForresterCloud computing moemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, ukljuujui raunarstvo u vidu usluge (utility computing), usluge na zahtev (on-demand services), mreno raunarstvo (grid computing) i softver u vidu usluge (software-as-a-service). Meutim, cloud computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja inherentna dinamina i fleksibilna arhitektura koja omoguava korisnicima informatikih tehnologija da plaaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku viestruko poveaju njihov obim.Zato je cloud computing upravo sada stupio na scenu?Cloud computing, kako smatra Gartner, predstavljaju 'fenomen u nastajanju' drugim reima, fenomen koji nastupa u trenutku kada su uslovi za to povoljni i kada brojni faktori to dozvoljavaju u ovom sluaju, orijentacija ka servisima, virtualizacija i standardizacija raunarstva putem interneta. U kombinaciji sa globalnom ekonomskom krizom, cloud computing omoguavaju smanjenje odreenih trokova vezanih za informatike tehnologije.Na koji nain se cloud computing koristi danas?Najvei deo arhitekture cloud computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud computing mree namenjene pruanju usluga putem interneta, kao to su Google Search, Microsoft Hotmail ili Google Adsense. Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipinim pionirima u prihvatanju novih tehnologija kao to su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, takoe primenjuju arhitekturu cloud computinga prilikom implementacije privatnih cloud mrea zatienih firewall-om. Ovaj nain korienja jo uvek je u poetnoj fazi i oekuje se da e ostvariti dalji rast na bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se ve sada uvode. Javne usluge cloud computinga uglavnom su usmerene ka potroakim uslugama kao to su pretraivanje na internetu, lini email servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), drutveno povezivanje (social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0). Male i poetnike kompanije takoe privlai koncept usluga pruenih putem cloud

computinga, obzirom na to da on omoguava smanjenje inicijalnih investicija u informatiku opremu. Oekuje se da e neke od veih kompanija uvesti usluge cloud computinga u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kritinu vanost za poslovanje kao to je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podrku u sferi menadmenta ljudskih resursa.

Meutim, za mnoge kompanije, informatika infrastruktura blisko je povezana sa centralnom oblau njihovog poslovanja i eksternalizacija raunarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglaenost sa standardima predstavljaju najvanija pitanja za rukovodioce informatikih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija. Na primer, biotehnoloka kompanija moda nee eleti da vri modeliranje novih lekova izvan sopstvenih zidova, ve e za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture cloud computinga, ta kompanija moe razviti internu, privatnu cloud computing mreu nad kojom e imati veu kontrolu i ostvariti veu bezbednost raunarskih resursa.

4.1 Ko prua usluge cloud computinga?Postoje tri kategorije visokog nivoa usluga cloud computinga: softver u vidu servisa (software-as-a-service, SaaS) softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta; platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) platforme koje mogu biti koriene za realizaciju aplikacija obezbeenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme; i infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) raunarska infrastruktura, kao to su serveri, skladitenje podataka i umreavanje, ostvarena u vidu cloud computinga, obino korienjem virtualizacije.

Infrastruktura u vidu servisa moe obezbediti pristup serveru, delu servera ili skladinom prostoru, kao to je, na primer, sistem Rackspace Cloud Servers. Amazon-ov Elastic Compute Cloud (EC2) predstavlja primer platforme u vidu servisa. Amazon omoguava dizajnerima da koriste njegove virtualizovane i udaljene servere za razvoj aplikacija i njihovo hostovanje uz upotrebu modela plaanja na bazi ostvarene potronje. Google-ov App Engine predstavlja jo jedan primer platforme u vidu servisa.

Salesforce.com je primer softvera u vidu servisa. Salesforce.com ve skoro deset godina implementira reenja za menadment odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) uz upotrebu modela softvera u vidu servisa, i smatra se da predstavlja jednog od pionira upotrebe modela isporuke u vidu servisa u oblasti raunarske tehnologije. Giganti kao to su IBM i Microsoft nainili su sopstvene investicije u oblasti usluga cloud computinga. Uz to, SAP i Oracle tvrde da e sledea generacija njihovih poslovnih aplikacija moi da koristi cloud computing i da e biti dostupna u formi softvera u vidu servisa (SaaS).

Kompanija 3Tera razvila je grid operativni sistem AppLogic koji omoguava svakom hosting provajderu da ponudi i raznorazne cloud computing usluge i da ih poveu u jednu cloud computing platformu.

Iako Google i Amazon raspolau ogromnim on-line resursima koji su dostupni iz svake take sveta na kojoj postoji pristup Internetu, pitanje je da li e ove kompanije moi da budu dovoljno fleksibilne za zahteve raznorodnih korisnika. Zato se procenjuje da e AppLogic reenje imati na dui rok vei uspeh jer omoguava instalaciju i korienje na raznorodnom hardverskom sistemu, bez obzira na specifine zahteve hosting aplikacije. Iza ovog reenja stoji logino razmiljanje da cloud computing tehnologija treba da se iri poput Interneta koji je dozvolio svakom pojedincu i firmi da sistemu doda svoje jedinstvene mogunosti. AppLogic upravo to omoguava - kreiranje cloud computing sistema nevezanog za neku konkretnu infrastrukturu, to dozvoljava programerima da svoje aplikacije i usluge pripremaju za one arhitekture koju sami odaberu.

http://techsling.com/2010/03/challenges-of-cloud-computing/4.2 Prednosti i nedostaci cloud computinga

Prednosti:

- Usluge se plaaju na pay-as-you-go osnovi

- Fiksni meseni trokovi su niski jer cloud computing mree koriste prednost koju donose velike brojke milioni korisnika, i niski trokovi funkcionisanja kao kod zamraenihinformatikih centara kojima se upravlja iz druge prostorije (lights out data centres)- Nije potrebna poetna investicija u IT, to je posebno privlano malim i srednjim preduzeima i tek osnovanim firmama

- Nema potrebe da se instaliraju i odravaju serveri, upravlja nadgradnjom ili da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom

- Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija

- Lako se moe prilagoditi potrebama vie korisnika ili dodatnih usluga ili se smanjiti aktivnosti kad potranja za uslugama sezonski opadne

- Mogunost pristupa dokumentima i karakteristikama sa bilo koje maine umesto vezanosti za odreeni ureaj

- Moe se proiriti, a ne mora da se nabavlja, to je korisno nekim kompanijama

Nedostaci cloud computing:- Fiksni meseni trokovi se moraju plaati neprestano, a kod softvera u vaim prostorijama su trokovi na poetku visoki, ali kasnije opadaju

- Nedostatak jasnoe u pogledu licenci za softver i oporezivanja

- Upravljanje moe biti problem cloud computing je najmanje transparentan metod pruanja usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladite i obrauju spolja na vie nenaznaenih lokacija, koje obezbeuju drugi neimenovani pruaoci usluga, i sadre podatke od vie klijenata

- Dostupnost nije zagarantovana malo prualaca usluga serverskog oblaka nude bilo kakve garancije u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraaj podataka, to znai da su ove usluge nepouzdane sa stanovita aplikacija kod kojih je pitanje misije od kritine vanosti

- Privatnost je ozbiljan problem nakon to podaci napuste prostoriju i preu u cloud computing, kriminalcima, pijunima i rivalima je lake da dou do njih. Danas pruaoci usluga cloud computinga ne nude temeljne garancije ili reenja u sluaju ugroavanja poverljivosti podataka

- Povinovanje propisima postoje sloenije. Na primer, pruaoci ovih usluga bi mogli da prebace podatke u drugu zemlju gde su energetski trokovi nii, ali su propisi labaviji. Ko e snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadravanje podataka, transparentnost zapisa i tanost u voenju raunovodstva kako to trae mnoge regulatorne agencije? Do danas, nijedna kompanija koja nudi usluge cloud computinga nije spremna (ili finansijski sposobna) da prui onu vrstu garancija i osiguranja koje bi traile velike kompanije radi preuzimanja rizika korienja ovih usluga.http://memeburn.com/2011/02/7-advantages-cloud-computing-holds-for-your-business/VNOVA FILOZOFIJA POSLOVANJA I PROMENA SISTEMA VREDNOSTIPraksa (mnoge internacionalne kompanije poput Cisca, Della, is lino) je pokazala da su samo oni koji brzo prepoznaju trendove, nove anse i na poslovanje gledaju kao na mapu mogunosti mogu da se nazovu uspenim. Za ovakav pristup poslu i nain obavljanja tog posla prvenstveno utie informaciona tehnologija. Zamasi koje je je ona pruila kao podrku savremenom poslovanju menja i sistem vrednosti i nain rada i percepciju stvarnosti. Poslovanje se sve vie pomjera ka saradnji, umjesto ka konkurenciji, kompanije se sve vie fokusiraju na potroaa, umesto na konkurente; novi koncept proizvoda i usluga postaje imperativ, a stvaranje vrednosti savremena doktrina kompanije u elektronskom poslovanju. U pitanju je potpuno, nova (u tradicionalnom poimanju posla gotovo i nezamisliva) filozofija poslovanja. Ova filozofija poslovanja u fokusu ima potroaa (kupca ili korisnika u zavisnosti ta kompanija prua konzumentu), njegove elje i zahteve. Prema njima se upravlja i tek sa ispunjenjem njegovih potreba kreira i svoju vriednost. Saradnja sa poslovnim partnerima, konkurentima, potroaima, interesnim grupama, otvorenost i spremnost na promene pod uticajem te saradnje dananju kompaniju ini fleksibilnom i omoguuje joj poslovanje u turbulentnim uslovima. Novi sistem vrednosti koji usvaja svaki zaposleni menja mentalnu mapu, a samim tim povlai i mnogostruke promene u samoj kompaniji. Postaje potpuno logino da je novi nain poslovanja zahtijevao jednu novu organizaciju, drugaije procese, nove naine voenja poslova i upravljanja njima, organizaciju koja koristi i kombinuje postojee resurse i nove resurse znanje, informacije i ugrauje ih u lanac vrednosti.

Sve to zahteva i novu organizaciju, novu organizacionu strukturu koja opet zahteva moderniji i savreniji pristup znanju, organizacionoj kulturi, poverenju, tehnici i tehnologiji kao kljunim faktorima uspeha nove organizacije.Ovakav oblik i pristup obavljanja posla ostavlja otvorena vrata za svakodnevne i brze reakcije kompanija na zahteve trita, donosi sa sobom nova partnerstva i udruivanja, formiranja virtualnih alijansi, ali i sposobnost adaptacije, nove mogunosti za sticanje znanja. Novi oblici saradnje omoguavaju reagovanje organizacije, u mnogim sluajevima, u realnom vremenu i fokusiranje na svakog kupca pojedinano, a da se pri tome u svakom trenutku ukljuuje lino angaovanje potroaa u kreiranju proizvoda, kao i interakcije poslovnih partnera i kreiranje proizvoda u momentu kada se za njim javi potreba. Otuda je ovo podruje savremenog poslovanja veoma dinamino, napredno i promenjljivo.Kompanija mora biti spremna da kontinuelno istrauje, unapreuje, inovira i to primenjuje u svakodnevnom poslovanju. Integracija svojih sposobnosti sa novim mogunostima prua mogunost opstanka na tritu. Internet je promenio strukturu i odnos izvora moi na tritu, ojaala je pozicija potroaa jer su potroai sve vie svesni svog poloaja, oni oekuju da brzu reakciju kompanije na njihov zahtjev, visok nivo usluga i dosta panje. Trite se u elektronskom svetu moe lako moe istraiti, dovoljan je klik miem i potroa veoma brzo i bez velikog napora i trokova moe odabrati proizvod, kompaniju, tako da se greke ili kanjenja u plasmanu ne toleriu, ili jo bolje reeno skupo kotaju kompaniju. Pojavljuju se sasvim nova polja istraivanja i interesovanja pojedinih kompanija znanje o kupcima, posebno preferencijama pojedinanog kupca, mogunost korienja tehnologije u pronalasku i sortiranju podataka u relativno kratkom vremenu, potreba da se na te potrebe kupca odmah odgovori, zahteva i novi pristup procesu obavljanja posla na svim nivoima kompanije. Sve vie se ulae u oblasti razvoja proizvoda, razvoja servisa i poboljanju dizajna i kvaliteta, mnogo se energije i panje posveuje korienju svih informacija u formalnim i neformalnim kontaktima sa kupcima i korisnicima (forumi, diskusione grupe, drutvene mree), a znanje o potroau, proces prodaje i plasman (status porubine, praenje isporuka, prodajni i partnerski kontakti) su svakodnevna obaveza zaposlenih. Celi sistem poslovanja postaje kompleksniji, ali se ujedno na njega gleda kao na mapu resursa i mogunosti jer se upotrebom Interneta i novih aplikacija omoguava bri pristup znanju, bre deljenje znanja, smanjenje trokova poslovanja zahvaljujui razmeni iskustava, uve- anju baze znanja i poveavanju produktivnosti. Razvijanjem kulture organizacije, koja je usmerena ka uenju i stvaranju znanja menja se pristup i zapoinje mentalna revolucija svih zaposlenih. Prihvatanje zajednike vizije i posveenost zajednikoj ideji u svakodnevnom poslovanju je neophodno za uspenu podelu znanja i informacija i sprovoenju aktivnosti i strategija koje vode ka zajednikim ciljevima.Celi proces zahteva sklad i usaglaenost izmeu verovanja i vrednosti zaposlenih.Promene koje se deavaju su sveobuhvatne sa bilo kog aspekta kompanije, svih nivoa menadmenta, zaposlenih, njihovih aktivnosti ka treim licima, jednom reju, svim interesnim grupama. Interaktivnost nove kompanije, njeno svakodnevno prilagoavanje promenama na tritu kroz sve bolje proizvode i usluge, bolju per- cepciju trita i potroaa, menja sutinski nain poimanja poslovanja. Kroz taj proces se u uzajamnom delovanju unapreuje kompetencija kompanije ili organizacije. Elementi interaktivnog okruenja, umreeni kupac i umreena organizacija poinju delovati u harmoniji i meusobnom podsticaju koji u kontinuitetu unapreuje sve performanse uspenosti poslovanja. EBAY

Jedan pokvareni laser i osam milijardi dolara

Najpoznatiji aukcijski sajt na svetu, Ibej, nastao je, kao i ostale velike ideje, pukom sluajnou. Kada se Pjeru Moradu Omidijaru, amerikom kompjuterau iranskog porekla, 1995. godine pokvario laserski pokaziva,on je doao na ideju da proba da se ljudski" rastane od naprave koja mu je stalno zadavala muke. Da bi to uradio, seo je za kompjuter, napisao kod i napravio sajt koji je nazvao Auction web.

Na njemu je pisalo samo jedno: Prodajem pokvareni laserski pokaziva, dajte ponudu, ali da nije manja od jednog dolara." Ni sam nije verovao da e se iko zakaiti" na ovaj pomalo udni oglas, ali se to ipak dogodilo: njegova naprava dostigla je cenu od ak" 14,83 dolara.Zapanjeni Omidijar kontaktirao je sa pobednikom aukcije.Da li 'zna da si upravo kupio pokvareni pokaziva? Ubrzo je stigao i drugi mejl:- Znam. Ja ih skupljam. Mnogo ti hvala.Omidijar je shvatio da postoji trite za gomilu razliitih stvari, pa bile one i nepotrebne, ali i da, vie od svega, ljudi vole da se nadmeu, pa za ta god. Kontaktirao je sa prijateljima, Krisom Agarpom i Defrijem Skolom, i od novembra 1996. pa do januara 1997. na sajtu je sprovedeno neverovatnih dva miliona aukcija! Uglavnom su se prodavale sitnice poput privezaka, starih ploa i knjiga, ali je biznis poeo da se iri. I-bej je postao sinonim za kupovinu na mrei, jo vie posle 2002, kada su kupili sistem za plaanje paypal".Tri naina prodaje :

Veina prodaje na I-beju je aukcijski u okviru tri tipa. Prvi, tzv. Auction style, doputa prodavcu da ponudi jednu ili vie stvari za prodaju na odreen broj dana. Fixed price" (fiksna cena) podrazumeva da se na prodaju ponudi jedna ili vie stvari pomou oglasa u rubrici buy it now" (kupi odmah).

Ako se opredeli za Dutch auction", prodavac moe da ponudi dve ili vie identinih proizvoda u istoj aukciji. Kupovina ili prodaja zahteva registraciju koja je besplatna, a daju se opti podaci - ime, prezime, adresa - nakon ega na kunu adresu stie potvrda o registraciji i ifra za korienje usluga na I-beju.Pre tri godine, Omidijarova kompanija proirila se na itav svet. Danas ima vie od 15.000 zaposlenih, a godinji promet je vie od osam milijardi dolara! I to iako sajt samo posreduje" izmeu prodavca i kupca. Dodue, ne malo: amerika podrunica naplauje izmeu deset centi i etiri dolara po transakciji, u zavisnosti od poetne cene. Deset po deset, i eto milijardi...

Preko Ibeja moe se svata kupiti - mobilni telefoni, fotoaparati, kuni bioskopi, GPS ureaji, antikviteti, knjige, odea, nakit, video-igre... Zabranjeno je prodavati cigarete i duvan, alkohol, droga, nacistika obeleja, ljudske organe, lutrijske listie,Ibej je najpopularnji u Americi, Velikoj Britaniji i Nemakoj. Kad je re o popularnosti proizvoda, najvie se prodaju tehnoloki proizvodi i vansezonska garderoba - Enemi Res, direktor sektora za ljudske resurse u kompaniji, koja je nedavno bila gost Beograda, na skupu o korporativnim komunikacijama. - Kupci iz Srbije mogu da pristupe bilo kom naem evropskom sajtu. Trenutno tragamo za novim tritima u Evropi i nastaviemo da usluujemo posetioce naeg sajta.

Ali, daleko od toga da je na Ibeju ba sve ruiasto. Prevare se deavaju retko, jer portal stalno razvija nove programe za zatitu kupaca, no nije da ih nema. Uglavnom budu prevareni novi korisnici, koji ne mogu da se snau, pa ne biraju od koga kupuju. Ali, sajt je razvio i poseban softver koji odmah prepoznaje lovce u mutnom".Nije mali spisak stvari koje su ljudi pokuali da prodaju na I-beju, a neke od njih su zaista pomalo neuobiajene. Moda je najbolji primer za to covek koji je odluio da proda - smisao ivota. Pomislili biste da e se oko ovoga napraviti prava jagma, ali biste pogreili. Posle osam pokuaja, smisao ivota je otiao za celih 10,5 dolara. Nekome je to, moda, mnogo za neto to nije opipljivo.

Da se kupovina moe obiti o glavu, pokazuje i sluaj Dejvida Simpsona, Engleza koji je na sajt postavio oglas - 750 granata, minobaca sovjetske proizvodnje i pitolj sa priguivaem, vlasnitvo biveg sasovca". Kada je policija dobila dojavu i upala u njegov dom, pronali su i nemaki pitolj iz Prvog svetskog rata luger", pumparicu za koju nije imao dozvolu i jedan prastari pitolj iz Belgije.

ZAKLJUCAK"Sve ovo ukazuje da su najvee promene sasvim sigurno tek pred nama. Takodje, moemo biti sigurni da e drutvo 2030. godine biti veoma razliito od dananjeg, i da e veoma malo podseati na predvidjanja dananjih futuristikih bestselera. Drutvom nee dominirati niti ga oblikovati informaciona tehnologija.Informaciona tehnologija e, naravno, biti znaajna, ali ona e biti jedna od nekoliko vanih novih tehnologija. Centralna osobina Novog drutva, kao i njegovih prethodnika, bie nove institucije i nove teorije, ideologije i novi problemi."Piter Draker

LITERATURA

1. Castells M. (2001), The Internet Galaxy, Reflections on the Internet, Business and Society, New York: Oxford University Press.2. Castells M. (2000), Uspon umreenog drutva, Zagreb.3. Chuck, M. (1999), Net future, New York: IrwinMc Graw Hill.4. Chaffey, Dave (2002), -Business and E-Commerce Management, Pearson Education Limited, Essex , UK,

5. Collins E. G. C., Devanna M. A. (2002), Izazovienadmenta u XXI. stoljeu, Zagreb: Mate.

6. Drucker, Peter (2002), Managing in the next society,New York.

7. Gates, Bill (1999), Business@the speed of thought,Warner books.

8. Kelly K.(1998), New Rules for the New Economy, Penguin Books.9. Kalakota R., Robinson M (2002), E-Poslovanje2.0, Vodi ka uspjehu, Zagreb: Mate.10. OBrien James (2002), Management Information systems: managing IT in the Business Enterprises, NewYork: Irwin/McGraw-Hill.

11. Panian .(2003), Odnosi s klijentima u E-poslovanju, Zagreb: Sinergija.

12. Shapiro C., Varian H. (1999), Information Rules: A Strategic Guide to the network Economy, Boston: Harvardian- Business School Press.

13. Turban E., McLean E., Wetherbe J. (2003),Informaciona tehnologija za menadment, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva

14. http://www.morganstanley.com15. http://www.internetworldstats.com16. http://www.gartner.com17. http://www.epractice.eu/en/library/281014www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Kalakota R., Robinson M (2002), E-Poslovanje2.0, Vodi ka uspjehu, Zagreb: Mate.

( Drucker, Peter (2002), Managing in the next society,New York.)

http://www.paypal.com

http://www.idc.com

PAGE 26