Н В О С Т ИОИнтерКУЛтурнеYOUR SOURCE FOR INTERCULTURAL LEARNING IN THE AFS NETWORK

У ОВОМ БРОЈУ

Ученици на размени говореХуан Хосе Силверо Лаванд ,Хуанче, Алина Маклакова,Милош Станојевићстрана 3

Извештај из ЕФИЛА страна 11, 17

Семинари у иностранствуДуња Живановић, Катарина Кривокућа,Светлана Ковачев страна 13

Презентација ИнтеркултуреТамара Милошевић,Тијана Анић, Бојана Илић,Светлана Ковачев страна 15

Размена одељењаДона Кременовић страна

Дешавања у СрбијиЈелена Оприцић ,Марија Караклајић страна 7

ВолонтериТијана АнићЈована Јосиповић страна 10

Connecting Lives, Sharing Cultures

Ученици на размени говореНова је година, а ја сам у СрбијиОво искуство злата вредиSawasdsee krap, Thailand

РАЗМЕНА ОДЕЉЕЊА Нове везеИвањица и МолитерноСредином новембра 2011. двадесет ученика Гимназије Ивањица учествовало је у програму размене одељења у Италији. Били су гости ученика средње техничке школе „Петручели“ у градићу Молитерно, на југу Италије, а месец дана касније, у јануару .2012. године 18 ученика из Молитерна слетело је на аеродром Никола Тесла. Они су боравили десет дана у породицама ученика Гимназије Ивањица.

Наставак на страни 10Наставак на страни 3

БРОЈ 2 ДЕЦ/ЈАН/ФЕБ 2012

БРОЈ 2 ДЕЦ/ЈАН/ФЕБ 2012

11

БРОЈ 3 НОВ/ДЕЦ/ЈАН/ФЕБ 2012

БРОЈ 3 НОВ/ДЕЦ/ЈАН/ФЕБ 2012

Док одлучују куда ће отићи на размену, средњошколци обично маштају о некој егзотичној земљи, путовањима, лудом проводу или великој љубави која ће им се тамо догодити. Ако помисле да ће на размени нешто научити, обично помисле да је то језик земље у коју одлазе, можда неки нови плес, или спорт којим се раније нису бавили. Кад ишчитају информације на Интеркултурином сајту и сајтовима других АФС организација, почну да препознају речи и фразе као што су: култура, неформално образовање, интеркултурно

учење, глобална питања, вештине потребне за живот у савременом свету, али им није сасвим јасно какве везе ове речи имају са оним за шта се они спремају. Ретко ко је стварно свестан да размена није распуст, летовање, провод. Интеркултура је образовна организација, али, премда програм размене за средњошколце подразумевa редовно похађања школе, школско учење није основни циљ овог програма. Живећи у новој средини, уз стални надзор и помоћ искусних АФС волонтера, ученик упознаје културу земље домаћина и учи о њој. На тај

начин он развија сопствене културне компетенције и гради солидну основу за будућност – било за потребе студија, рада или једноставно као одговорни грађанин у савременом глобализованом свету.

1. Личне вредности и вештине: На основу сопственог искуства током програма размене, ученици уче како да тешке ситуације претворе у могућности за развој личности. У прилици су да преиспитају свој систем вредности, напрегну сопствене способности и да вежбају нове животне вештине, док истовремено постају свесни раније скривених аспеката сопствене личности.2. Грађење међуљудских односа: Учесници АФС програма у потпуности се укључују у свакодневни живот и рад са великим бројем људи у новој средини, што касније у животу

могу применити у многобројним ситуацијам3. (Интер)културно знање и осетљивост: АФС искуство размене продубљује увид у сопствену културу, као и познавање културе домаћина – и врлина и мана – из перспективе посматрача.4. Свест о глобалним питањима: Учесници АФС програма постају способни да разумеју ставове својих домаћина о овим питањима и да увиде да делотворна решења морају бити не само хронолошки изводљива него и у складу са дотичном културом.

Да би ученицима пружио успешно искуство, АФС је развио систем подршке помоћу којег обучени волонтери воде ученика и породицу-домаћина кроз сваки корак програма. У овом процесу, ученик усваја начине интеркултурне комуникације и добија прилику да примени стечена знања током програма размене. Док се пред њим отварају нове могућности учења, волонтери га подстичу да размишља о свом искуству. Овај приступ га охрабрује да се развија као личност и пружа му знања и искуства која су му потребна да би постао одговорни члан глобалне заједнице.

Четири су основна циља Интеркултуриних/АФС програма размене:

ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ ИНТЕРКУЛТУРИНИХ/АФС ПРОГРАМА РАЗМЕНЕИвана Газикаловић-Павловић

2

НОВА ЈЕ ГОДИНА, А ЈА САМ У СРБИЈИХуан Хосе Силверо Лаванд,Хуанче

УЧЕНИЦИНА

РАЗМЕНИГ О В О Р Е

Било је занимљиво и нећу заборавити те тренутке! Вечерали смо пре десет, а у поноћ стигла је нова година! Изашао сам на терасу и викао “Нова је година, а ја сам у Србији, најбоља година у мом животу!” Био сам стварно срећан. Испробао сам нешто што мислим да нећу поново моћи да пробам, а оно што сам овде проживео биће заувек сачувано у мом срцу, ово је најбоље што ми се догодило и нећу то заборавити.

На новогодишње вече мислио сам да ћуплакати, био сам мало тужан јер је ово прва Нова година коју ћу провести без породице и пријатеља, а обичаји овде у Србији су много другачији од оних у Парагвају јер се се у Парагвају Нова година увек дочекује са породицом, а овде у Србији са пријатељима. Прво нисам знао шта да радим јер сам позван на много места за дочек, а морао сам да одаберем само једно.Одлучио сам да Нову годину чекам са неким пријатељима и својим братом. Моја сестра отишла је са својим пријатељима, а родитељи са својим. Отишли смо код једног друга.

Моја мама (мама домаћин) ме је позвала телефоном да ми честита Нову годину, било је баш симпатично и био сам срећан због тога. То је нешто што се не може речима објаснити, мислиш на свој дом, своју породицу и пријатеље и своју земљу, али у исто време уживаш у сваком тренутку, зато што знаш да се овакве прилике пружају само једном у животу!

3

ИСКУСТВО КОЈЕ ЗЛАТА ВРЕДИ

Милош Станојевић

Алина Маклакова

Никада пре нисам била у Србији. Са слика ми се чинило да је лепа земља, али у стварности се испоставило да још лепша. У почетку нисам разумела људе око себе, па смо морали да комуницирамо гестовима или на руском језику. Али када слушате други језик дан и ноћ, морате брзо да га научите. Две недеље после мог доласка у Србију, могла сам да склапам реченице на српском. Испоставило се да није тешко, само мораш да пробаш. Овде сам нашла нове пријатеље и породицу, са којима се пријатно осећам и који су ми

стил живота, што би у преводу требало да значи – немој да бринеш, све ће бити у реду.

Сем мај пен рај, морам да нагласим да у тајландској култури не постоји реч “не!” Никада је нису ни имали. Људи

кажу да није културно користити ову реч. Међутим, када је заиста неопходно рећи “не”, једноставно кажу “мај чај”, што би у преводу значило “не да”.Људи су свакако најпозитивнија тачка овог друштва. Најпозитивнији, најсрећнији, пуни ведрине, добре енергије. Увек спремни да помогну. Кад год изашли на улицу, а посебно ако сте странац, питаће вас:” где идеш?” Чак и ако останеш без ичега, нема тога који ти неће дати новац за превоз и храну.Међутим, постоји једна ствар која никог не оставља раводушним.

Sawasdee krap, Thailand(или Добар дан, Тајланде)!

Тајланд – невероватна земља. Пуна живота, топлих, љубазних људи, добре хране, енергије. Место где се све културе и нације састају. Место где је Мај пен рај

постали врло блиски. Наравно да ми недостаје Русија, али ово искуство злата вреди.Србија има занимљиве обичаје и традиције који не постоје у Русији. Посебно је интересантна слава, на којој се окупљају рођаци и пријатељи који разговарају, забављају се и наравно једу славске колаче. Учествовала сам у спремању славе Свети Аранђел коју слави моја српска породица. Мени је био најинтересантније да спремам жито. А занимљиво је и гледати како се погача врти, сече и прелива црним вином. Јако сам срећна шта сам

упознала обичаје Србије и надам се да их нећу никад заборавити, а једва чекам да уживо испричам ова искуства својим пријатељима у Русији.

SAWASDEE KRAP, THAILANDДОБАР ДАН, ТАЈЛАНДЕ

4

На Тајланду можете наћи више од четири регистрована пола људи. Немојте покушати да лејди бојеве ословљавате са “он”, могу да остану увређени. Или, пак, том кет са “она”. Међутим, постоје и они који не брину ког рода су, као на пример, транссексуалци.Можда звучи помало страно и страшно за нас, али након месец дана живота на Тајланду ниједна појава ни профил људи неће вам бити страна. У сваком случају, “мај пен раи”, како Тајланђани кажу. Без обзира ког пола сте, на било ком месту да сте, сви ће вам пружити помоћ.Готово најбитнија ставка овог друштва је храна. У току јела ће вас 250 пута питати “арој мај”, што би у преводу требало да значи да ли је укусно. Понекад и не успем да завршим храну или се охлади и постане неукусна. У школи је најтеже. Свака школа има ученичку кантину. У просеку, дневно око 4500 другара прође и њих 500 вас пита

“арој мај”. И одговор би требало да звучи “арој маак”: веома, веома укусно, чак иако је веома лоше. У тајландској култури није културно рећи “не”, јер се Тајланђани осећају увређеним. Осећања вам никада неће показати, јер странце поштују и сматрају светим.Храна на Тајланду је веома, веома

зачињена и чили је заштитни знак ове нације. Било шта да једете, додаће вам мало чилија, што може да буде погубно по ваш стомак. Зато је наопходно у кафани увек да нагласите:“Без чилија, молим!”Да, морам рећи да је тајландски ананас најукуснији на свету. Морате пробати!

Најсветија личност Тајланда јесте краљ. Поглавар који се највише цени и поштује и о којем не смете причати отворено негативне ствари. Краљ је поглавар свих људи, небитно које вере били. И једна од најпозитивнијих ствари ове земље јесте да можете одлучити које ћете вере бити, то је сасвим небитно.Поред краља и краљице, најзначајнији политичар јесте министар. Постоји једна анегдота: два месеца нисам могао да откријем једну велику мистерију. На питање Тајланђана: “Одакле долазиш?” одговарао бих: “Из Србије”. Након тога уследило би питање:

Најбољи тајландски другари Бом и Тју.

5

“А где је Србија?” И ја бих почео да објашњавам: “Знаш, у Европи, Југославија. итд...” Након десет секунди уследило би питање: “А да није то поред Црне Горе?” Морам искрен да будем, прва три, четри пута био сма запрепашћен питањем. То је исто као да почнете да објашњавате где је Италија, а неко вас пита: “Извини, а да није то поред Сан Марина?” Након тога ми је то постало сасвим природно питање: “А да није то поред Црне Горе?” На крају сам успео да истражим да је тајландски министар Таксим живео у Црној Гори дужи временски период и да тамо има кућу. И о Црној Гори знају као о

прелепој и невeроватној држави. Иначе, само да напоменем да је садашњи министар Тајланда Таксимова кћер.

Тајланд је земља пуна знаменитости. Прелепи дворци, замкови, мора, острва, планине. Ако којим слyчајем дођете на Тајланд, морате да посетите Ченг Мај - град на северу Тајланда (препоручио бих ноћни сафари и цветну башту), или острво Пукет и главни град Бангкок на југу (краљеву палату, дрим врлд). Такође, Кон Кен, мој град, који се налази на североистоку Тајланда, један је од најважнијих центара. Близу града налази се чувени музеј диносауруса, јединствени

За време свих свечаности у току године бићете главни који носи тајландску националну одећу. Ваша популарност се утростручује. У просеку дневно ћете се сликати са више од 350 људи.

на свету. Ово подручје познато је по томе што су пре много, много година овде живели диносауруси. Такође, у мом граду морате посетити Ватнонгвенг, храм који сигурно није величине Ајфелове куле, али је прелепо здање са 9 спратова. Сигурно један од виших будистичких храмова на Тајланду и у свету.

О животу тинејџера. И већине одраслих... Овде су популарне видео игрице, ај под, ај пед, андроид и читава катинг еџ технологија. Сви су луди за Хело Кити. Само мала дигресија за оне који не знају: Хело Кити је мачкица, тачније цртаћ за узраст од четри, евентуално пет година. На Тајланду, већина мама има аутомобил у стилу Хело Кити. Све, почев од регистарских таблица, седишта, волана, чак и ретровизор је у облику Хело Кити. Ђаци у школи имају мобилне телефоне у облику Хело Кити, ђачке ташне, оловке, гумице. Чак је Хело Кити и заштитни знак неких школа. Да, морам да напоменем да је мајка мог најбољег друга највећи поборник Хело Кити. Не само да има аутомобил у облику Хело Кити, већ има и пиџаму Хело Кити, чак и брачни кревет је у облику Хело Кити. Vive la Hello Kitty! Овде сте потпуно фејк ако не знате историју Хело Кити и тешко да ћете бити прихваћени од стране друштва. Искрено да кажем, понекад сам мрзео Хело Кити. Страшно ми је ишла на живце, али сад сам и ја почео да живим у стилу Хело Кити.Поред Хело Кити, на другом месту, али не ни близу да је надмаши је Енгри Брд. Морам да

6

кажем да се и мени допао Енгри Брд. Већ се мучим сам 16 нивом, не могу да пређем тако лако.О фаранг. Мислио сам странцима. Овде су странци, или како они кажу: фаранг, света реч, нешто што се много цени и поштује. Тајланђани су потпуно луди за странцима. Одушевљава их бела боја коже и на улици је

сасвим нормално да вриште, чупају косе за вама и на крају вас питају: “Сори, меј ај тач јор скин. Итс унбеливабл.” Сви препарати и козметика су на бази вајтенинга. Док ми презиремо белу боју коже, они вапају. Само бело и бело. Бели ученици, а нема их много, најпопуларнији су и најсекси у школи. Сад разумете

зашто Тајланђани воле странце, односно фаранг. И да, никада нису чули за соларијум, тешко је и објаснити.Здраво до следећег виђења. Морам да журим, почиње ми најновија епизода Хело Кити.

ДЕШАВАЊА У СРБИЈИ

ФЕБРУАР У БЕОГРАДУЈелена Оприцић

У снежном Београду ученици из различитих делова света окупили су се не би ли поделили своја искуства након првог полугодишта проведеног у њима новој земљи, Србији. Ова оријентација била је значајна јер је окупила не само ученике из Србије, већ и учеснике програма из Хрватске и Босне и Херцеговине. Тако су се у Београду на окупу нашли ученици из Русије, Немачке, Мексика, Парагваја, Тајланда и Италије, али и њихови АФС волонтери из Србије, БиХ и Хрватске.Оријентација која је трајала од четвртка, 2. фебруара, до недеље 5. фебруара осмишљена је тако да ученици поделе своја досадашња искуства са Балкана, помогну једни другима у новој средини, и, наравно, друже се и причају српски са својим пријатељима. Нови дан отпочео је доручком на 18. спрату са кога се простирao прелеп поглед на бели Београд. Волонтери и учесници оријентације разговарали су тога дана о новој култури, културолошким разликама, као и о својим расположењима и утисцима током досадашњег боравка у земљама домаћина. Потом су своје дружење

7

наставили на снегу, уз смех, грудвање и снежне анђеле. Неки су свој први снег дочекали управо у Србији. И док је петак био намењен прошлим догађајима и искуствима, субота је била окренута будућим плановима и циљевима. Ученици су разговарали о превазилажењу проблема на које су до сада наишли, правили листе планова које намеравају да испуне до краја боравка, и заједно се упустили у пројекат Како преживети на Балкану у коме су будућим генерацијама ученика на размени оставили писани траг у виду корисних савета који ће им помоћи при асимилацији у новој средини.Читава оријентација зачињена је малом журком у Културном центру Дом породице Павловић којој је, поред учесника оријентације, присуствовао велики број волонтера Интеркултуре. Ученици

су искористили прилику и показали своје умеће певања Бајагине песме “Моји су другови” коју су научили током радионица, али и одиграли коло на изненађење свих присутних. Овом журком Интеркултура је такође желела да обележи и честита рођендан Себастиjану

Рауберу, ученику из Немачке, који је свој рођендан дочекао са друговима и другарицама током оријентације. Ми и њему и осталима желимо још пуно лепих искустава током остатка боравка у Србији!

Интеркултурин културни викенд у Сомбору трајао је од 24.до 27. новембра 2011.Та четири дана, међутим, прођоше веома брзо…Сјајан провод почео је још у четвртак вече када смо, након упознавања са породицама које су нас угостиле, почели са упознавањем Сомбора на прави начин – уз тамбураше! У петак су ученици на размени

присуствовали часовима у гимназији Вељко Петровић где су били права атракција и уживали у свој пажњи. Поподне смо провели у просторијама Студија 5 где је одржана презентација о Интеркултури ученицима на размени, њиховим сомборским домаћинима као и гимназијалцима који су били веома заинтересовани за наше програме. Након презентације

ученици су се кроз занимљиве игрице упознавали са свим домаћинима и новостеченим другарима. Увече је уследио неизоставан излазак и одличан провод у српској кафани, где су ученици опет уживали у сјајној музици.Субота је била резервисана за упознавање културне стране Сомбора, што нам је организовала наша волонтерка Теодора Литвај.

ЗА ВИКЕНД ТАМБУРАШИМарија Караклајић

8

Тако смо посетили Жупанију, позориште и музеј и научили пуно нових и занимљивих ствари о Сомбору, његовим житељима, историји и архитектури. Поподне су ученици на размени решавали квиз о Сомбору, показујући при том своје завидно знање српског језика и користећи све што су током овог културног викенда научили о Сомбору. Све то у трку сомборским улицама. Био је то сјајан начин да се загрејемо те хладне новембарске вечери.

Након тога смо давали интервјуе новинарки дневног листа Блиц, која је била одушевљена ученицима на размени, њиховим знањем српског језика и тиме колико су заљубљени у Србију.Увече су нас наши домаћини изненадили одласком у куглану, где смо се супер проводили и дружили, не размишљајући о хладном времену напољу и чињеници да се растанак приближавао…У недељу ујутру растанак је био

помало тужан јер нам ова четири дивна дана нису била довољна и сви су желели да останемо још.Захваљујемо се породицама које су нас угостиле, били су дивни и бринули су о новим укућанима као о својим.Жељно ишчекујемо поновно дружење са нашим дивним домаћинима Сомборцима и свим феноменалним људима које смо тамо упознали.

9

A MJ A

“Ви сте роба, што више знате, скупље ћете се продати на тржишту рада”. Бар једном месечно чујем ту реченицу на предавањима, сваки следећи пут је мучнији

за слушање. И људи су постали роба. У таквом окружењу настала је млада организација, тиха као студенткиња провинцијалка која улази у велико друштво престонице, а пркоси му својим принципима и потенцијалима; oрганизација за коју људи-роба не знају, али за коју су свакако чули средњошколци, који сањају о новим авантурама док попуњавају пријаве или узбуђене породице које очекују непознато, а примиће га и саживети се с њим као да је одувек ту.То је дух Србије који Интеркултура преноси, с једне стране амбициозност и прилагодљивост, а са друге, отвореност и широкогрудост. Спона између свега чиме се Интеркултура бави су волонтери, млади и пожртвовани људи, који не виде себе као робу, који не траже новац за пружену помоћ, који све стижу и неуморни су. Са састанака увек изађем весела и освежена идејама ових креативних људи. За разлику од многих, Интеркултура цени своје волонтере, негује их и развија. Управо зато ја сам постала волонтер Интеркултуре. Јована Јосиповић

За Интеркултуру сам чула на радионици неформалног образовања од њених волонтера који су већ били на размени. Разлози због којих сам одлучила да и ја постанем волонтер су ти што сам видела прилику да упознам нове људе, развиjем вештине комуникације, користим знање страног језика и упознам друге културе, истовремено радећи и нешто корисно за друге. За ово кратко време колико сам волонтер, имала сам прилику да одржим презентацију о организацији у својој школи и то ми је било значајно искуство јер сам била у прилици да радим на својим вештинама комуникације и организације. Стекла сам утисак да су људи у Интеркултури позитивни, организовани, ефикасни и иновативни и радујем се даљој сарадњи. Тијана Анић

10

У последњем броју, после новогодишњих честитки, ЕФИЛ најављује волонтерски летњи самит који ће се ове године одржати у Летонији, а на који Интеркултура очекује да ће послати неке од својих волонтера. ЕФИЛ извештава и о састанку који се одржао у Евиану и на којем је присуствовала волонтерка Интеркултуре (више

о томе у тексту “Нова енергија у подршци учесницима АФС програма”).А за земље са Балкана, које странци често не разликују, у току је припрема брошуре која би требало да са једне стране представи Балкан уопште, а са друге стране да направи разлику између Словеније, Хрватске, Босне и

Херцеговине и Србије. У новом ЕФИЛ-У може се наћи и извештај Интеркултуриног волонтера који је тренутно у Бразилу, а о његовим искуствима можете читати и у следећем броју ИнтерКУЛтуриних новости!

Connecting Lives, Sharing Cultures

ИЗВЕШТАЈ ИЗ ЕФИЛА

Нове везе: Ивањица и Молитерно РАЗМЕНА ОДЕЉЕЊАNew connections: Ivanjica and Moliterno CLASS EXCHANGE

Средином новембра 2011. двадесет ученика Гимназије Ивањица учествовало је у програму размене одељења у Италији. Били су гости ученика средње техничке школе „Петручели“ у градићу Молитерно, на југу Италије, а месец дана касније, у јануару .2012. године 18 ученика из Молитерна слетело је на аеродром Никола Тесла. Они су боравили десет дана у породицама ученика Гимназије Ивањица

11

Италија: На аеродрому у Риму дочекали су нас са исписаним транспарентима добродошлице, а онда смо наставили ка југу. Прво смо имали слободан дан одмарајући се од дугог пута и упознајући се са породицама, а онда смо сви заједно отишли у школу и после говора добродошлице погледали кратак филм о Молитерну, ,,Карта за вожњу“, који су нам припремили ђаци те школе.Наредних дана посетили смо градове Потенцу и Матеру и уверили се у истинтост једног новинског чланка ,,Матера, једино место на свету где се људи могу похвалити да још увек живе у истој кући својих предака већ 9.000 година.“Дан пред полазак, субота, био је дан за часове у школи и гледање филма ,,Од обале до обале Базиликате“, а још једну недељу, као и претходну, провели смо у кругу породице наших домаћина, у атмосфери предстојећег католичког Божића.Последњег дана боравка у Италији обишли смо град Маратеу, на обали Тиренског мора. Иако смо дочекани лошим временом, ипак смо прошетали и упознали се са још једним, подједнако лепим, градом југа Италије.Време за поздраве и сумирање утисака било је исте те вечери, уз наше домаћине, њихове породице и све професоре и ученике који су учествовали у овој размени. Ученици из Србије од школе из Италије добили су захвалнице и књиге о школи и граду у којем су боравили.Пре самог повратка у Србију, имали смо

задовољство да се на аеродрому у Риму упознамо и попричамо са Марком Тозијем Marco Tosi из италијанске Интеркултуре, који је дошао да види како је протекла размена и да нас испрати.

Србија:На аеродрому “Никола Тесла” Италијане су дочекали и наредни дан провели са њима волонтери Интеркултуре, два ученика Ивањичке гимназије и ученик из Италије који је на размени у Србији.Пред нама је било десет дана испуњених дружењима, посетама, забавом и упознавањем наше културе и менталитета овог поднебља. Већ првог дана боравка схватили су ону нашу „љубав на уста улази“, а и значење славе у нашој традицији. Јовандан је сваком од њих остао у лепом сећању, што по обилним и разноврсним трпезама, што по породицама на окупу.За своје госте припремили смо презентацију о Србији и њеној историји и тиме је обележен први дан и почетак седмице. За уторак је била планирана посета Техничком факултету у Чачку, а следећег дана су ђаци из Италије поздрављени од стране председника општине који их је угостио у општини и пожелео им нова, пријатна искуства и лепо

забављање у нашем граду, а и позвао их је да нам дођу опет. Због снега нисмо могли својим гостима да покажем Златибор и Студеницу као што смо хтели, али су се сви загрејали на партији одбојке Италија – Србија.У петак увече, била је свечана опроштајна вечера којој су присуствовали председник општине Ивањице, ученици из Италије, њихови домаћини ученици са својим родитељима, као и директор школе и професори који су учествовали у организацији. Додељене су захвалнице и све је било у некој мало сетној атмосфери где смо сумирали утиске.Следећег јутра испратили смо госте.Једно је било сигурно, а то је да остајемо у контакту.

За oво непоновљива искуство, у име свих ученика из Гимназије Ивањица, желим да се захвалим организацији Интеркултура, координаторима овог програма размене одељења, професорки Катарини Кривокући и професору Ђузепеу Фарини као и свима онима који су нас подржали и помогли да реализујемо овај пројекат.

Дона Кременовић, ученицаIII разреда Гимназије Ивањица

НОВЕ ВЕЗЕ: ИВАЊИЦА И МОЛИТЕРНО

12

НОВА ЕНЕРГИЈА У ПОДРШЦИ УЧЕСНИЦИМА АФС ПРОГРАМАДуња Живановић

Представљам вам велики међународни тим чији чланови свакога дана вредно помажу АФС ученицима и породицама. Тим се састоји од двадесет четири члана и четири тренера, који су се од 5. до 9. децембра састали у Евиану, у Француској, како би унапредили мрежу за подршку и помоћ ученицима на размени.

СЕМИНАРИ У ИНОСТРАНСТВУ

На овом састанку учествовала је и Интеркултура, тако да смо имали прилику да са колегама из различитих земаља разменимо искуства и научимо нешто ново што можемо да укључимо у свој рад. Тренери који су организовали и водили програм биле су Кристина Делатре из Белгије, Јунис Нета из Португала, Катарина Багдасарова из Русије, као и Изабела Јурчик-Арнолд из ЕФИЛ-а, свака са много знања и искуства из области подршке учесницима АФС програма. Главне темe биле су интеркултурни конфликти и деловање у кризним ситуацијама, а имали смо прилике да разговарамо и о другим темама и ситуацијама са којима се срећемо у свакодневном раду.

Connecting Lives, Sharing Cultures

13

У периоду од 23. до 26.новембра 2011. године у Истанбулу је одржана међународна конференција “Спектар образовања”. Имале смо задовољство да представљамо Интеркултуру и своју земљу са још 47 учесника из целог света. У Истанбулу на аеродрому су нас дочекали љубазни волонтери Турског АФС-а који су нас допратили до хотела где смо ce упознале са осталим учесницима конференције.24.новембра присуствовале смо предавањима и радионицама својих колега. Увече је организована свечаност поводом Дана просветних радника. Поред учесника на прославу су дошле и колеге из школе у којој се

одржавала конференција. За ту прилику требало је представити градове и земље из којих долазимо. Свако од нас добио је простор који је требало уредити картама, проспектима и домаћим производима. Имале смо јаку конкуренцију, јер смо делиле штанд са Французима, али без обзира на то Србија није прошла незапажено. 25.новембра је дошао ред на наше предавање и тему “Интеркултурализам у Србији”. Посебну част нам је учинио господин Роберто Руфино који је изабрао да присуствује баш нашој радионици. Потрудиле смо се да оставимо добар утисак и представимо Србију и рад Интеркултуре у најбољем

светлу. Вече је било резервисано за крстарење Босфором са волонтерима Турског АФС-а и осталим учесницима.Затварање конференције било је 26.новембра у преподневним часовима после чега су нам волонтери организовали обилазак града и посету канцеларији AФС Турске.Било је ово једно значајно и лепо искуство, прилика да се размене искуства са колегама и волонтерима из разних делова света. Желимо да се захвалимо љубазним домаћинима као и Интеркултури која нам је указала поверење омогућивши нам да присуствујемо и активно учествујемо на једној овако битној конференцији.

СПЕКТАР ОБРАЗОВАЊА

У радној, претпразничној атмосфери градића на Женевском језеру, удружили смо снаге и идеје са циљем да ученици на размени, као и породице у свакој од земаља имају што боље искуство. Најјачи утисак свакако је било први пут видети лица људи са којима смо свакодневно у контакту путем мејла – онима који брину о ученицима које Интеркултура шаље у иностранство и који у Србију шаљу своје ученике. Свако од њих испричао је много прича из свог искуства и тиме обогатио искуство других, а током четири дана, колико је састанак трајао, имали смо прилике да се боље упознамо и развијемо однос поверења, који је изузетно важан у АФС мрежи и који се види када као велики међународни тим радимо са ученицима.

Са састанка смо се у своје земље вратили пуни нових идеја, енергије и знања, знајући да смо једни другима изузетно важни и да искуства хиљада ученика и породица зависе од онога што ми за њих чинимо свакога дана.

Катарина Кривокућа и Светлана Ковачев

14

ЛЕСКОВАЦТамара Милошевић

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ИНТЕРКУЛТУРЕ

Интеркултура је млада организација са којом нису сви довољно упознати. Желимо да Интеркултуру представимо у што више школа и организација како би сви они који су заинтересовани могли да учествују у програмима размене. Због тога су презентације које држимо у разним градовима Србије један су од важних задатака Интеркултуре.

Поред градова у Војводини и централном делу Србије, дошао је ред да се одржи презентација Интеркултуре мало јужније. У петак, 18. новембра 2011, одржана је презентација Интеркултуре у Лесковцу.Волонтерке Катарина Васиљковић и Тамара Милошевић потрудиле су се да на најбољи начин представе програм размене ученика у две лесковачке школе: Трговинско-угоститељској и Гимназији.Обема презентацијама присуствовало је по неколико представника из сваког одељења, а међу њима и чланови шкослког парламента. Ове презентације биле су и медијски пропраћене од стране лесковачких локалних телевизија.Алина Маклакова из Русије, ученица на размени која своју годину проводи у Србији, поделила је са ђацима своје дотадашње искуство. Ученици су постављали многа питања, а Алина је објаснила зашто је она дошла на размену и предложила им да се и сами усуде на такво путовање. и На презентацијама је представљен и план АФС-викенда који би требало да се одржи у Лесковцу у мају 2012.године. Сви присутни су позвани да учествују у дешавањима тих неколико дана, а нарочито да тог викенда у свој дом приме ученике на размени и њихове домаћине.Након презнетације већ смо имали ученике који су били заинтересовани за програме размене, што нам је био и циљ па смо зато презентацијом задовољне.

15

Половином децембра Интеркултура је стигла у још један војвођански градић. У средњој школи у Новом Бечеју која обједињује гимназију, економску, машинску и дизајнерску школу, представљени су програми размене заинтересованим ученицима и професорима. Презентацији је присуствовала и новинарка локалног листа. Ученици су показали велико занимање за програме размене а нису крили ни своје чуђење јер су се први пут срели са оваквим видом неформалног учења. Директор школе нас је срдачно дочекао и био веома заинтересован за сарадњу дајући и неке конкретне предлоге везане за стипендирање ученика. Посебну пажњу, као сто се и очекивало, изазвао је Росендо, ученик на размени из Мексика. Питања су пљуштала, пола на српском а пола на солидном шпанском. Росендо је одговарао такође на неком мешаном језику, али сви су уживали у несвакидашњој прилици да разговарају са тако егзотичним гостом. У организацији целог догађаја активно је учествовала и професорка из Новог Бечеја Биљана Бањац.Можемо закључити да је Интеркултура успешно представљена у још једној средњој школи а резултате очекујемо ускоро.

Презентација Интеркултуре одржана је у четвртак, 1. децембра 2011. у Првој београдској гимназији. Присуствовали су ученици школе, већином из другог и трећег разреда. Заједно са мном, презентацију су држали и Марија Караклајић и Себастијан Раубер, ученик из Немачке који је на размени у Србији. Док је трајала презентација било је много људи, али на крају је остало око петнаестак оних највише заинтересованих и у пријатној атмосфери постављали су питања о размени и примању ученика. Иако је било предвиђено 45 минута, сви смо остали дуже од сат времена. Неки од нових ученика пријавили су се за програме размене, а можда ћемо их видети ускоро и као нове волонтере Интеркултуре.

НОВИ БЕЧЕЈСветлана Ковачев

ПРВА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА Тијана Анић

Мари Беринг је ученица на размени која је немачку заменила зрењанинском свакодневицом ове године. Похађа музичку школу у којој је Интеркултура одржала презентацију 11.новембра прошле године. Неколико сати пре почетка презентације волонтери Интеркултуре провели су са Мари, која је нервозно понављала у себи шта треба да каже када се буде представљала. Није се радовала причи о свом искуству јер јој се није допадала идеја да говори пред много људи, али било јој је лакше када је међу онима који су презентацији присуствовали видела своје пријатеље и професоре. После уводне приче волонтера о самој Интеркултури и годишњим програмима, теорије које су волонтери испричали, Мари је објаснила због чега је она сад у Србији и била убедљивији доказ од било које презентације да се годишњим програмима вреди прикључити. Уследила су многа питања после презентације а најозбиљнији остали су и када су сви отишли и додатно се распитивали. Надамо се да ћемо неке од њих видети ускоро у Интеркултури.

ЗРЕЊАНИНБојана Илић

16

У најновијим бројевима ЕФИЛ најављује волонтерски летњи самит који ће се ове године одржати у Летонији, а на који Интеркултура очекује да ће послати неке од својих волонтера. ЕФИЛ извештава и о састанку који се одржао у Евиану на којем је присуствовала волонтерка Интеркултуре (више о томе у тексту “Нова енергија

у подршци учесницима АФС програма”). Такође се пише о размени одељења између Ивањице и Молитерна, о чему више можете читати у тексту “Нове везе: Ивањица и Молитерно”.А за земље са Балкана, које странци често не разликују, у току је припрема брошуре која би требало да са једне стране

представи Балкан уопште, а са друге стране да направи разлику између Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. У новом ЕФИЛ-y може се наћи и извештај Интеркултуриног волонтера који је тренутно у Бразилу, а о његовим искуствима можете читати и у следећем броју ИнтерКУЛтурних новости!

Connecting Lives, Sharing Cultures

ИЗВЕШТАЈ ИЗ ЕФИЛА

Б Р О Ј 3 Н О В / Д Е Ц / ЈА Н / Ф Е Б 2012

17