interkulturalnost br.5

1

ISSN

221

7-48

93

ìñtèrkùltùràlnòstčaSopIS za podStIcaNje I afIrmacIju INterkulturalNe komuNIkacIje / mart 2013 / br. 05

2

INTERKULTURALNOSTČasopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije

Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, [email protected] izdavača: Vladimir Kopicl, direktorGlavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra Đurić Bosnić

Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad / dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad / dr Željko Vučković, Sombor / dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim / mr Dragana Beleslijin, Novi Sad / mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd / dr Ira Prodanov, Novi Sad / dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka / Vera Kopicl, Novi Sad

Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad / Sava Stepanov, Novi Sad / Ivana Vujić, Beograd, dr Saša Brajović, Beograd / dr Nikolae Manolesku, Bukurešt / Serž Pej, Pariz / mr Majda Adlešić, Novi Sad / Tanja Kragujević, Beograd / dr Nada Savković, Novi Sad / dr Damir Smiljanić, Novi Sad / Tomislav Kargačin, Novi Sad / mr Boris Labudović, Novi Sad / Ivana Inđin, Novi Sad / dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad / dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad / mr Aleksandra Kolaković, Beograd / dr Aleksandra Đurić Milovanović, Beograd / Miroslav Keveždi MA, Novi Sad

Savet: dr Jasna Jovanov / dr Gojko Tešić / mr Vasa Pavković / dr Milena Dragićević Šešić / dr Gordana Stokić Simončić / dr Predrag Mutavdžić / dr Nikola Grdinić / dr Vladislava Gordić Petković / Milorad Belančić / mr Mladen Marinkov / dr Mikloš Biro / dr Lidija Merenik / dr Kornelija Farago / dr Svenka Savić / dr Svetislav Jovanov / dr Milan Uzelac / dr Janoš Banjai / dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović / dr Žolt Lazar / dr Zoran Đerić / dr Zoran Kinđić / dr Dragan Koković / dr Dragan Žunić / dr Milenko Perović / dr Ildiko Erdei / mr Dinko Gruhonjić / Nedim Sajdinović

Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska / dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija / dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD / dr Branislav Radeljić, London, Engleska / dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan / dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija / dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija / dr Nina Živančević, Pariz, Francuska / dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska / A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija / dr Dušan Bijelić, Portland, SAD / dr Maria Kundura, Boston, SAD

Pravni konsultant: Olivera Marinkov PR, komunikacije: Milica Razumenić Lektor: Ljudmila PendeljPrevodi: Language&Translation Centre, Mirko Cvetković Tehnički urednik: Dunja ŠašićMeđunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Autor vizuelnog identiteta časopisa: Dragan Jelenković Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Dizajn i prelom: Pavle Halupa

Autori foto-editorijala: Raphael Schneider, Akira Asakura, Carla Fernández Andrade, Lara Alegre, Hannes Caspar

Štampa: „Stojkov štamparija d.o.o.”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500

ČASOPIS IZLAZI POD POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU I JAVNO INFORMISANJE VLADE AP VOJVODINE

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj su, 2011. godine, Interkulturalnost kategorizovali kao naučni časopis (M53).

3

INTERCULTURALITYMagazine for stimulation and affirmation of intercultural communication

Publisher: Institute of culture for Vojvodina, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, phone no. +381 21 4754148, 4754128, [email protected] and Chief Executive Officer: Vladimir KopiclEditor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić, M.Phil.

Assistant Editors: Dušan Marinković, Ph.D, Novi Sad / Ivana Živančević Sekeruš, Ph.D, Novi Sad / Željko Vučković, Ph.D, Sombor / Aleksandra Jovićević, Ph.D, Belgrade, Rome / Dragana Beleslijin, M.Phil, Novi Sad / Dragan Jelenković, M.F.A, Pančevo, Belgrade / Ira Prodanov, Ph.D, Novi Sad, Andrej Mirčev, Ph.D, Osijek, Rijeka / Vera Kopicl, Novi Sad

Contributing Authors: Franja Petrinović, Novi Sad / Sava Stepanov, Novi Sad / Ivana Vujić, Belgrade / Saša Brajović, Ph.D, Belgrade / Nicolae Manolescu, Ph.D, Bucharest / Serge Pey, Paris / Majda Adlešić, M.Phil, Novi Sad / Tanja Kragujević, Belgrade / Nada Savković, Ph.D, Novi Sad / Damir Smiljanić, Ph.D, Novi Sad / Tomislav Kargačin, Novi Sad / Boris Labudović, M.Phil, Novi Sad / Ivana Inđin, Novi Sad / Radmila Gikić Petrović, Ph.D, Novi Sad / Aleksandra Izgarjan, Ph.D, Novi Sad / Aleksandra Kolaković M.Phil, Beograd / Aleksandra Đurić Milovanović Ph.D, Beograd / Miroslav Keveždi MA, Novi Sad

Council: Jasna Jovanov, Ph.D. / Gojko Tešić, Ph.D. / Vasa Pavković, M.Phil. / Milena Dragićević Šešić, Ph.D. / Gordana Stokić Simončić, Ph.D. / Predrag Mutavdžić, Ph.D. / Nikola Grdinić, Ph.D. / Vladislava Gordić Petković, Ph.D. / Milorad Belančić / Mladen Marinkov, M.F.A. / Mikloš Biro, Ph.D. / Lidija Merenik, Ph.D. / Kornelija Farago, Ph.D. / Svenka Savić, Ph.D. / Svetislav Jovanov, Ph.D. / Milan Uzelac, Ph.D. / Janoš Banjai, Ph.D. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Ph.D. / Žolt Lazar, Ph.D. / Zoran Đerić, Ph.D. / Zoran Kinđić, Ph.D. / Dragan Koković, Ph.D. / Dragan Žunić, Ph.D. / Milenko Perović, Ph.D. / Ildiko Erdei, Ph.D. / Dinko Gruhonjić M.Phil. / Nedim Sajdinović

International Council: Nebojša Radić, Cambridge, England / Ivana Milojević, Ph.D, Sunshine Coast, Australia / Dragan Kujundžić, Ph.D, Gainesville, Florida, USA / Branislav Radeljić, Ph.D, London, England / Nataša Bakić Mirić, Ph.D, Almaty, Kazakhstan / Samuel Babatunde Moruwawon, Ph.D, Ado Ekiti, Nigeria / Marharyta Fabrykant, Ph.D, Minsk, Belarus / Nina Živančević, Ph.D, Paris, France / Nataša Urošević, Ph.D, Pula, Croatia / A. K. Jayesh, M.Phil, Hyderabad, India / Dušan Bijelić, Ph.D, Portland / SAD, Maria Koundoura, Ph.D, Boston, SAD

Legal Affairs: Olivera Marinkov PR Manager: Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila PendeljTranslated by: Language&Translation Centre, Mirko Cvetković Technical Editor: Dunja ŠašićInternational Cooperation: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan JelenkovićPhotography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa

Editorial Photographers: Raphael Schneider, Akira Asakura, Carla Fernández Andrade, Lara Alegre, Hannes Caspar

Printed by: “Stojkov Printing House”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina, 2012. Circulation: 500

THE MAGAZINE IS SPONSORED By THE PROVINCIAL SECRETARIAT FOR CULTURE AND PUBLIC INFORMATION OF AP VOJVODINA

Interculturality was categorized as a scientific publication (M53) in 2011 by the Ministry of Education, Science and Technological Development - Serbia and the National Council for Science and Technological Development.

5

sáðržâj

úvõdñikAleksandra Đurić Bosnić, IDEOLOŠKI GOVOR KULTURE: CIRCULUS VITIOSUS . . . . . . . . . . . . . . . 6

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjáDžeri Čidozi Čukvuokolo, OD IMPERIJALIZMA DO GLOBALIZACIJE: AFRIČKO ISKUSTVO . . . . . . 12Dragan Kujundžić, ARHIVSKA GROZNICA ALEKSANDRA SOKUROVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Predrag Mutavdžić, Miloš Tasić, Dušan Stamenković, JEZIČKA I IDEOLOŠKA SLIKA SAVREMENOGBALKANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Andrea Ratković, MULTIKULTURALNOST I NACIONALNA POLITIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Maria Kundura, AutohtonostI: O POLAGANJU PRAVA NA IDENTITET IZMEĐU ISTORIJE I IDEOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Darko Markovac, IDEOLOGIJA I DOMAćI FILM: UVOĐENJE „CIVILNOG DRUŠTVA” U DOMAćU KINEMATOGRAFIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Monika Milosavljević, MITOVI I NESPORAZUMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Kristina Stevanović, JESU LI SILE PATRIJARHATA ZAISTA NEMERLJIVE SILE? . . . . . . . . . . . . . . . . 136Jelena Jovanović, KREIRANJE ROMA KAO SEKSUALNOG DRUGOG: ZAMIŠLJANJE ROMA U EVROPSKIM DISKURSIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148Milan Micić, REFLEKSIJA ILI GRADIVNI ELEMENT MITSKE MATRICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Aleksandra Kolaković, ASPEKTI FRANCUSKOG KULTURNOG MODELA U SRBIJI U PERIODU lA belle époque . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172Milica Đokić Nikolić, UMETNOST SUBVERZIJE: FANTASTIKA U KORTASAROVIM PRIČAMA I PINČONOVOM ROMANU objAvA brojA 49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Dragoljub A. Cucić, PARADOKS – FENOMEN IZRAŽAVANJA U ISTORIJI KULTURE . . . . . . . . . . . . . . 212

vîðeñjåTomislav Z. Longinović, ZASTRAŠUJUćE ASIMETRIJE: MANIFEST KULTURNOG PREVOĐENJA . . 234Vangelis Kalotihos, BUDUćNOST BALKANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242Miroslav Keveždi, IDEOLOGIJA I DISKURS U TEORIJI TEUNA VAN DIJKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264Nenad Daković, O ISTORIJSKOM ZADATKU FILOZOFIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280Nina Živančević, ŽENE I RAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

dïjałøzíTOMISLAV LONGINOVIć (razgovorao Boris Buden) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292SVETISLAV JOVANOV (razgovorala Aleksandra Đurić Bosnić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

kóòrdînäteHasan Bulent Paksoj, IDENTITETI: KO UPRAVLJA? NA ČIJI RAČUN? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318Gordana Stokić Simončić, ILUSTROVANA ISTORIJA BIBLIOTEKE GRADA BEOGRADA . . . . . . . . . . . . 334Mila Medigović Stefanović, PUTOKAZ DO KOMPLEKSNE ISTORIJE NACIONALNOG BIBLIOTEKARSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336

6

úvõdñik

aleksandra Đurić bosnić

Ideološki govor kulture: circulus vitiosus

Dovodeći u vezu kognitivne i ekspresivne sisteme simbola kao ekstrapersonalne mehanizme percepcije razumevanja i prosuđivanja sveta (ali i manipulacije njime) sa ideološkim govorom kulture, Kliford Gerc nalazi da religijski, filozofski, estetski, naučni i ideološki kulturni obrasci sadrže i nude šablon, tj. detaljnu šemu za organizaciju društvenih i psiholoških procesa. Ukoliko prihvatimo Gercovu tezu po kojoj obrascima čovekovog ponašanja upravljaju prevashodno kulturni, pa tek potom genetski šabloni, koji su podra-zumljivi psihološki kontekst unutar kojeg se odvijaju realizacija i socijalna aktivnost, u isti mah smo prihvatili i pretpostavku po kojoj su simboličke forme i simbolički modeli koje individua gradi zapravo ključni konstituenti njene egzistencije. U tom smislu se ideološki potencijal kulture, nezavisno od svog vrednosnog predznaka ili kvalifikativa, ukazuje kao nedvosmisleno oblikotvoran u socijalno-psihološkom kontekstu. Tako, ono što bi moglo biti shvaćeno kao posledica – ideologizovana kultura, zapravo je i ishodište i rodno mesto rekreirane ili uvek iznova kreirane ideologije. Simboličke forme kao niz „ubedljivih slika” su, dakle, one koje čine mogućim mentalno obuhvatanje ili čulnu percepciju ideoloških konstrukata ili, kako bi rekao Gerc, „tamo gde je predeo emocionalno ili topografski nepoznat potrebne su nam pesme, odnosno karte puteva”.

Ako ustanovljenju novog kulturnog obrasca prethodi osećanje kolektivne nesigurno-sti, napetosti i gubitka orijentacije kao nesposobnosti da se, usled deficita postojećih mo-dela percepira društveni kontekst, onda je jasno da se novim ideološkim i kulturnim kon-struktima eliminiše postojeća „pojmovna zbrka” i supstituišu oslabljene slike dodatašnjeg socio-političkog poretka. Otud je i stil ideološkog govora kulture nužno ekspresivan, ten-denciozan i sugestivan, uvek u funkciji agitacije i motivacije.

Ako su, dakle, ideološki konstrukti svojevrsne intelektualne mape i orijentiri, no-sioci određenih pogleda na svet koji u jednom trenutku neizbežno postaju i uputstvo za

7

úvõdñikúvõdñik

konkretno društveno delanje, onda bi i pitanje vrednosnih postulata na kojima su ovakvi ideološki konstrukti zasnovani moglo biti jedno od primarnih ontološko-distinktivnih pitanja ideologija, ali i njihovih praktičih emanacija. Tako bi kriterijumi istinitosti kao afirmacija civilizacijski prihvaćenih i poželjnih socijalnih vrednosti (etičko, solidarno, nenasilno, tolerantno, otvoreno, pluralističko) bili ujedno i kriterijumi koji omogućavaju vrednovanje i olakšavaju analitički pristup pojedinim ideološkim sistemima. Ovakav pri-stup onemogućava svako olako etiketiranje određenih ideoloških praksi i svako apriorno ili dodatno ideologizovanje ideologije izazvano ateorijskim pobudama potencijalno pri-strasnih tumača.

Kraj dvadesetog veka, zajedno sa „ubrzavanjem” istorije i izazovima oličenim u prome-ni svetskog poretka, svakovrsnim postmodernim strujanjima, globalizacijskim procesima i nemogućnostima kontrole iz jednog centra moći, doneo je sa sobom i teze o „nepoverenju prema metanaracijama” i „kraju ideologije”. Savremeni svet se, zbog svoje permanentne samorefleksivnosti, sve brže menja, pretvarajući tako nekada stabilne, „jasne odnose” u kompleksan proces u kojem se kontinuirano pojavljuju novi izazovi. U tako nestabilnom svetu se, samim tim, radikalno menjaju i pretpostavke na kojima počivaju naša shvatanja kulture, tradicije, identiteta, ideologija... Otud, možda više nećemo tako često biti u poziciji da budemo suočavani sa izborom da li ćemo, kako formuliše Endrju Vinsent, biti „saput-nici” ili tek „neutralni posmatrači” velikih ideoloških priča, ali jedno je sigurno - čak i ako ne bude izgledalo tako - „ribari ljudskih duša” će nastaviti da pletu svoje mreže...

8

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

9


10

f o t o r a p h a e l S c h n e i d e r r a p h a e l _ s c h n e i d e r @ w e b . d e

s t r a n a : 8 , 9 , 1 1 , 2 3 , 2 4 , 2 5 , 5 2 , 5 3 , 6 3 , 8 3 , 9 6 , 9 7 , 1 1 5

12


džeri čidozi čukvuokolo univerzitet u eboniju, abakalikiodsek za filozofiju i religijueboni, Nigerija

od imperijalizma do globalizacije: afričko iskustvo

Sa Že tak: ovaj rad ob ra đu je te zu da je rop stvo ote lo tvo re nje ugnje ta va nja. Sa-mim tim, ono je od u vek bi lo deo ljud ske eg zi sten ci je. Na še is ku stvo, is ku stvo jed nog na ro da, ja sno go vo ri da su ne ki gra do vi po ko ri li dru ge i za vla da li nji ma čak i pre ru žnog is ku stva im pe ri jal ne tr go vi ne ro bljem. da bi se ova tvrd nja pot kre pi la, po treb no je re vi di ra ti (ili u pot pu no sti od ba ci ti) dva su prot sta vlje-na po gle da na svet – afro cen tri zam i evro cen tri zam – ka ko bi smo do bi li je dan pri hva tljiv po gled na afri ku. u ovom ra du iz la že mo te zu da je za rop stvo po-treb no tran sge ne ra cij sko po ka ja nje, da bi smo uop šte mo gli da se po za ba vi mo ovom tra ge di jom. ova te za oprav da na je ti me što je pri ro da re ak ci je afrič kih pre da ka omo gu ći la po tvr đi va nje kri vi ce. do to ga je do šlo zbog sla be ma te ri-ja li stič ke osno ve, ko ja se uru ši la pred na va lom jed nog ma te ri ja li zma ko ji je obe ća vao mno go vi še. afri kan ci ne bi tre ba lo da pri hva te sa mo pre i muć stva svo jih pre da ka, ne go i nji ho vu od go vor nost: ne ga tiv ne po sle di ce rop stva deo su ono ga sa či me bi sa vre me ni afri ka nac tre ba lo da se su o či. ključ Ne re čI: im pe ri ja li zam, ko lo ni ja li zam, rop stvo, glo ba li za ci ja, afrič ko is ku stvo.

uvodGlo ba li za ci ju ni je mo gu će raz u me ti uko li ko je ne po sma tra mo sa aspek ta eks plo a ta ci je

Afri ke. Su sret Afri ke sa si la ma glo ba li za ci je, još od nje nog pr vog do di ra sa Za pa dom, u 15. ve ku, do ve lo je do ra za ra nja vred no sti po ko ji ma su se Afri kan ci raz li ko va li od ostat ka sve-ta. Zbog to ga je kon ti nent po no vo stvo ren, i to na ta kav na čin da ve ći na Afri ka na ca da nas ima raz li či te po gle de na glo ba li za ci ju. Je dan pri mer za to je uni šte nje omla din ske kul tu re. To zna či da la te ral na di fu zi ja ide ja, do ko je do la zi glo ba li za ci jom, do vo di do ne ga tiv nih pro me na kod omla di ne, što za po sle di cu ima po pu la ri za ci ju ži vot nih sti lo va na ko je se ne ka da gle da lo sa neo do bra va njem. Pri me ri za ovo su ne po što va nje sta ri jih i uni šta va nje ose ća ja za jed ni štva, ko je je ne ka da od li ko va lo Afri kan ce. Uti caj je ose tan i na po lju pre-

udc 323(6)udc 316.32

13


hram be nih na vi ka, mo de, ali i mo ral nih vred no sti na sta lih zbog la ko će vr še nja fi nan sij skih pre va ra, do če ga su do ve li in stru men ti glo ba li za ci je. Mlad čo vek, ko ji za hva lju ju ći in ter net-zlo či nu pre va rom do đe do nov ca, ve ro vat no će re de fi ni sa ti svoj si stem vred no sti; ovo se čak mo že po sma tra ti i kao po ro blja va nje omla di ne. To je si tu a ci ja u ko joj ni šta afrič ko ni je do bro – si tu a ci ja ko ja je re zul tat glo ba li za ci je. Ovo po seb no va ži za bre me ne kon tro li sa ne raz me ne vred no sti iz me đu Za pa da i Afri ke.

Knji ga Vol te ra Rod ni ja (Wal ter Rod ney) pod na slo vom Ka ko je evro pa do ve la do neraz vi je no sti Afri ke ti pi čan je pri mer ka ko lju di po sma tra ju afrič ke pro ble me kao re zul tat kon tak ta sa Za pa dom. I. C. Onjen ve nji (I. C. Onyen wenyi) ta ko đe je sklon ovom na či nu raz mi šlja nja, pa vi di Za pad u ova kvoj sve tlo sti:

Nji ho va ko lo ni za ci ja sred sta va ko mu ni ka ci je, uz fi zič ku i eko nom sku ko lo ni za ci ju Afri ke, omo gu ći la je si la ma Za pa da da Afri ci odu zmu ulo gu maj ke svet ske ci vi li-za ci je. Na ve li su svet da po mi sli ka ko su Afri kan ci di vlja ci, pri mi tiv ci sa „mrač nog kon ti nen ta”, ko ji spa va ju na dr ve ću, je du si ro vo vo će i spa ru ju se sa maj mu ni ma (21).

Onjen ve nji je va knji ga po ku šaj je da se Afri ci vra ti ulo ga cen tra svet ske ci vi li za ci je. On za to ko ri sti kon cept afro cen tri zma, po sma tra nja Afri ke kao cen tra ci vi li za ci je. Ti me se on svr sta-va u one či je su ak tiv no sti za pra vo sa mo re ak ci ja na sta tus ni žih bi ća, ko ji im je Za pad do de lio.

Sa dru ge stra ne, mo že mo po sma tra ti i te zu ote lo tvo re nu u na slo vu „Ka ko su Afri kan-ci do ve li do ne raz vi je no sti Afri ke”, is tra že nu u Oje bo li noj (Oyebo la) Di le mi cr nog čo ve ka, i Ode je vom (John Odey) de lu pod na slo vom Afri ka: ago ni ja kon ti nen ta. U tom pe ri o du po ja vi la se no va gru pa lju di, ko ji su ve ro va li da je glo ba li za ci ja po sle di ca ko lo ni za ci je i tr-go vi ne ro bljem. Shod no to me, oni ve ru ju da je ko lo ni za ci ja kao ote lo tvo re nje rop stva pret-ho di la sle de ćem ko ra ku, ko ji se svo di na pre tva ra nje ce log sve ta u glo bal no se lo. Cilj ovog ra da je da is pi ta da li je ova te za va lid na, ili pred sta vlja oprav da nje rop stva. Sma tra mo da ova kav po gled la ko za vo di na stran pu ti cu, jer tri vi ja li zu je tra ge di ju tr go vi ne ro bljem i de-hu ma ni zu je jed nu ra su kroz isto ri ju.

Isto ri ča ri su pro u ča va li drev nu isto ri ju ka ko bi do šli do isti ne. Za klju či li su da su 15. i 16. vek bi li pe riod ot kri ća, ka da su se Evro plja ni i Afri kan ci me ša li i slo bod no tr go va li, bez ika kvih in hi bi ci ja ili ani mo zi te ta. Onjen ve nji to ova ko opi su je:

U pe ri o du ot kri ća i tr go vi ne iz me đu Evro pe i afrič kih car sta va, u 15. i 16. ve ku, crn ci i bel ci slo bod no su se me ša li, ne ko ri ste ći bo ju ko že kao kri te ri jum za eva-lu a ci ju lju di... Evro plja ni su u to vre me ce ni li in te lek tu al ni, ko mer ci jal ni i po li ti-č ki zna čaj Afri ke. Ka ko bi obez be di la tr go vi nu sa Afri kan ci ma, evrop ska car stva, a po seb no Por tu gal, Špa ni ja i En gle ska, raz me ni la su am ba sa do re sa Ma ro kom, Gvi ne jom, Ga nom i Kon gom, što je omo gu ći lo Evro plja ni ma da us po sta ve tr go-vač ke po sta je na oba li Afri ke (22–23).

Me đu tim, dok se ovaj od nos raz vi jao, iz ve sna di plo mat ska or ga ni če nja ni su do pu šta-la Evro plja ni ma da pri stu pe bo gat stvi ma Afri ke ona ko ka ko su oni to že le li, što je do ve lo

14


do na stan ka ide je o pre o ti ma nju Afri ke i afrič ke ze mlje. Ovo je ne ga tiv no uti ca lo na pri-ja telj ske od no se ko ji su ra ni je po sto ja li. Ova no va evrop ska ori jen ta ci ja ka im pe ri ja li zmu, ko lo ni za ci ji i rop stvu po sta la je ak tu el na, ka ko Dže red Daj mond (Ja red Di a mond) tvr di u svo joj knji zi Mi kro bi, pu ške i če lik1, za to što su je Evro plja ni upo tre bi li kao no vi in stru ment za osva ja nja. Ovaj pe riod po klo pio se sa pe ri o dom evrop ske isto ri je ka da je aku mu la ci ja bo gat stva po sta la pre o vla đu ju ća ide o lo gi ja. Afri kan ci su bro do vi ma pre vo že ni u Evro pu i Se ver nu Ame ri ku da bi ta mo ra di li na plan ta ža ma. Na o ru ža na mi kro bi ma, pu ška ma i če-li kom, evrop ska po hle pa do sti gla je vr hu nac ka da je, u pe ri o du 1884–1885, na isto rij skoj Ber lin skoj kon fe ren ci ji, Afri ka ras par ča na na eko nom ske in te re sne sfe re. Afri ka je po de lje-na iz me đu Engleske, Ne mač ke, Por tu ga la, Fran cu ske, Špa ni je, Bel gi je i Ita li je. No va ori jen-ta ci ja uje di nje ne Evro pe do ve la je, vi še ne go ika da ra ni je, do no vih pra va ca u eti ci, li te ra tu ri i re li gi ji, či ji je cilj bio da se oprav da pljač ka nje Afri ke. Dž. H. Klark (J. H. Clar ke) tvr di da „Evro pa ne sa mo što je po če la da ko lo ni zu je ve ći deo sve ta, ne go je i in sti tu ci o na li zo va la ko lo ni za ci ju in for ma ci ja o sve tu” (xvii).

To kom sa sta vlja nja ovog ra da pre u ze li smo ulo gu isto ri ča ra, ka ko bi smo eva lu i ra li te zu da je rop stvo je dan vid glo ba li za ci je. Ve ru je mo da je ne u me re no tvr di ti da je po du hvat ko ji se te me ljio na eks plo a ta ci ji, po ko ra va nju i pot či nja va nju na ro da bio an ti ci pa ci ja na stan ka glo bal nog se la. Va žno je na gla si ti da se ko lo ni jal ni od no si, u tom po gle du, ne mo gu po sma-tra ti kao ve snik glo ba li za ci je. To je zbog to ga što rop stvo po sma tra mo kao ote lo tvo re nje ugnje ta va nja. Sa mim tim, ono je od u vek bi lo deo ljud ske eg zi sten ci je. Na še is ku stvo, is ku-stvo jed nog na ro da, ja sno go vo ri da su ne ki gra do vi po ko ri li dru ge i za vla da li nji ma čak i pre ru žnog is ku stva im pe ri jal ne tr go vi ne ro bljem. Ovaj rad uvo di i tre ći pra vac di sku si je, ko ji se ogle da u te zi o tran sge ne ra cij skoj od go vor no sti. Ra di bo lje pre gled no sti, esej de li mo na tri ce li ne:a) Im pe ri ja li zam, ko lo ni ja li zam, rop stvo, i nji hov uti caj na Afri ku.b) Glo ba li za ci ja i njen uti caj na Afri ku.c) Od go vor na pi ta nje da li je rop stvo vid glo ba li za ci je.

Im pe rI ja lI zam, ko lo NI ja lI zam I rop StvoIako bi ovaj rad tre ba lo da se ba vi pre sve ga rop stvom, to je prak tič no ne mo gu-

će ura di ti bez po sma tra nja rop stva u kon tek stu im pe ri ja li zma i ko lo ni ja li zma. Va žno je na gla si ti da po sto je raz li či ta mi šlje nja o to me da li su im pe ri ja li zam i ko lo ni ja li zam pret ho di li rop stvu. Dok ne ki tvr de da su im pe ri ja li zam i ko lo ni ja li zam do ve li do rop-stva, dru gi sma tra ju da je rop stvo pret ho di lo ide ji im pe ri ja li zma. Kao što je već re če no, mi ve ru je mo da je rop stvo ote lo tvo re nje ugnje ta va nja, i da su ga im pe ri ja li zam i ko lo-ni ja li zam za pra vo ugro zi li. Za to mo že mo re ći da je ide ja rop stva na sta la iz kon cep ta pre tva ra nja ljud skih bi ća u ro bu, u sred stvo za ostva re nje od re đe nih ci lje va. Afri kan ci su po sma tra ni kao ro ba ko ja se mo že upo tre bi ti za slu že nje, za rad na plan ta ža ma. Do

1 Vi di Dža red Daj mond, Mi kro bi, pu ške i če lik, Slu žbe ni list SCG, Be o grad, 2004.

15


ovo ga je do šlo ka da su Evro plja ni za klju či li da se bo gat stvo Afri ke sa sto ji od lju di, pri-ro de i si ro vi na. Ta ko je ro đe na ide ja eks plo a ta ci je Afri ka na ca. Na rav no, ova ori jen ta ci ja do ve la je do na stan ka kul tu re ko lo ni zo va ne, po ro blje ne lič no sti. Zbog to ga P. P. Eke (P. P. Ekeh) tvr di sle de će:

Ko lo ni za ci ju bi tre ba lo ana li zi ra ti kao si tu a ci ju ko ja se sa sto ji od od no sa ko lo-ni za to ra i ko lo ni zo va nih, ele me na ta evrop ske kul tu re i sta ro se de lač ke kul tu re... Dru štve no kre ta nje epo hal nih di men zi ja či ji traj ni zna čaj, du ži od ži vot nog ve ka sa me ko lo ni jal ne si tu a ci je, do vo di do dru štve nih for ma ci ja po din di vi du-al nih en ti te ta i kon stru ka ta. Ove po din di vi du al ne for ma ci je raz vi le su se iz di-vov skih so ci jal nih pro me na do ko jih je do šlo zbog kon fron ta ci ja, kon tra dik ci ja i ne kom pa ti bil no sti u ko lo ni jal nim si tu a ci ja ma (4–5).

Iz do sad na pi sa nog, mo že se za klju či ti da su ko lo ni ja li zam i rop stvo ugro zi li Afri ku na psi ho lo škom, kul tur nom i eko nom skom pla nu. Na psi ho lo škom pla nu, Afri ka nac se-be do ži vlja va kao ne ko ga ko je ne spo so ban, kao ro ba ko ji ni je u sta nju da raz mi šlja o se bi da bi shva tio ko je. To zna či da je ro bov ska per cep ci ja sop stve ne lič no sti uvek za mu će na, jer on stvar nost do ži vlja va kroz pri zmu svog vla sni ka. Isto se mo že re ći za Afri kan ce, či-ja je psi ha is kri vlje na, pa po zi tiv ne stva ri vi de je di no u stvar no sti svo jih go spo da ra. Ovo je ini ci jal ni po lo žaj onih ro bo va ko ji su ste kli slo bo du, ali ni su bi li u sta nju da se vra te svo jim ku ća ma, te su mo ra li da po sta nu deo dru štva u ko je su do ve de ni. U pi ta nju je cr na po pu la ci ja Evro pe i Amerikâ. Do šlo je do pot pu ne kul tur ne dis lo ka ci je Afri kan ca, i nje go vog raz dva ja nja od si ste ma vred no sti. Dž. Č. Ču kvu o ko lo tvr di sle de će:

Di ja lek tič ka me đu fa za, ko ja je na stu pi la za vre me evrop ske ko lo ni za ci je, do ve la je do psi ho lo škog, eko nom skog, kul tur nog i po li tič kog slo ma Afri ke i nje ne di-ja spo re. Afri ka je u to vre me bi la u ko lo ni jal nim oko vi ma, uklju ču ju ći dru štve-no-po li tič ku do mi na ci ju, rop stvo, eko nom sku eks plo a ta ci ju, ra sno i kul tur no ra za ra nje. Ko lo ni za to ri su uni šti li fi lo zof sku i re li gi o znu osno vu Afri ke, na met-nuv ši evrop ski si stem kao al ter na ti vu. Ko lo ni jal no is ku stvo u Afri ci osta vi lo je dve vr ste na sle đa: po ri ca nje afrič kog iden ti te ta i pro mo vi sa nje evrop skog na či-na mi šlje nja, kul tur ne stvar no sti i do ži vlja ja Afri ke (28–29).

Dva glav na pro ble ma u ve zi sa mi si jom ko lo ni za to ra su: a) Plan da se uni šti sve što je afrič ko, bez ob zi ra na to da li se ra di o afrič kom na sle đu

i ci vi li za ci ji, ili vred no sti ma ko je bi mo gle do ve sti do pre o bra ža ja sve ta u ovoj eri fun da men ta li zma.2

2 Vi di J. Chi do zie Chuk wu o ko lo, ret hin king the idea of hu man na tu re in li ne with Afri can va lue of Cre a ti ve evo lu tion, rad pred sta vljen na se mi na ru Sa ve ta za is tra ži va nje vred no sti i fi lo zo fi je Ka to lič kog uni ver zi te ta u Ame ri ci, Va šing ton (17. ok to bar – 19. no vem bar 2010), za de talj nu di sku si ju o ko ri šće nju ori gi nal nih afrič kih vred no sti za for mi ra nje ljud ske pri ro de li še ne fun da men ta li zma.

16


b) Prav da nje ko lo ni ja li zma i rop stva, do ka zi va njem da Za pad ima do bre raz lo ge za uni-šte nje Afri ke i nje ne pro šlo sti ra di us po sta vlja nja no vog svet skog po ret ka, u ko me bi se evrop ske ide je mo gle iz vo zi ti u sve kra je ve sve ta; iz ve sni na uč ni ci ova ko tu ma če i sam kon cept glo ba li za ci je. U na stav ku će mo se po za ba vi ti is pi ti va njem tog kon cep ta. Za sad ne ka bu de do volj no re ći da po sta vlja nje Afri ka na ca na ovaj pi je de stal na me će iz ve sne fi lo zof ske iza zo ve, pre sve ga u po gle du ak tiv ne ulo ge čo ve ka u do no še nju od-lu ka u ve zi sa sop stve nim raz vit kom. Shod no to me, po sto je na uč ni ci ko ji ve ru ju da Afri ka nac ni je u sta nju da is pro jek tu je

pra vac sop stve nog raz vo ja, jer je nje go va kul tu ra for mi ra na za vre me ko lo ni za ci je. Po li-karp Iku e no be (Polycarp Iku e no be) kri ti ku je Mu di-Adam so vu (Moody-Adams), tvr de ći sle de će:

[...] sa mo po sto ja nje kul tu re pret po sta vlja spo sob nost na ro da da se po na ša od-go vor no, i da pri hva ti so ci jal na pra vi la ko ja či ne tu kul tu ru. Za stu pa nje te ze o po ve za no sti kul tu re i lič ne ak tiv no sti ne zna či da kul tur na ogra ni če nja tre ba da uma nje od go vor nost. Glav no pi ta nje je da li mo ral no ne zna nje, do ko ga do la zi vas pi ta njem u okvi ru jed ne kul tu re, uma nju je epi ste mo lo ške zah te ve do de le od-go vor no sti i mo guć no sti okri vlja va nja (113).

Ovo je po ve za no sa te zom o ne spo sob no sti, ko ju za stu pa Iku e no be. On pret po sta vlja da su struk tu re, ko je je stvo rio ko lo ni ja li zam, do ve le do na stan ka mo ral nog ne zna nja, pa lju di ni su u sta nju da raz li ku ju is prav no od po gre šnog. Ti me se Afri ka nac fak tič ki oslo-ba đa mo ral ne od go vor no sti za sop stve nu ne spo sob nost da od lu či ka ko će se raz vi ja ti na na čin ne za vi san od struk tu ra na sta lih za vre me ko lo ni ja li zma.

Me đu tim, Mu di-Adam so va tvr di da za stup ni ci te ze o ne spo sob no sti sa mo smi šlja ju oprav da nja, či me eli mi ni šu kri vi cu i uki da ju stan dar de za pri pi si va nje kri vi ce po je din ci-ma. Ona sma tra da je mo ral no ne zna nje, na sta lo kao po sle di ca kul tu re, isto što i „afek-tiv no ne zna nje”, ko je se svo di na „od lu ku da ne že li mo da bu de mo in for mi sa ni o ono me što mo že mo da zna mo, i što bi tre ba lo da zna mo” (301). Ov de mo ra mo pri me ti ti da je ar gu ment mo ral ne od go vor no sti, i uop šte ulo ga afrič ke kul tu re u nje nom na stan ku, ne što što je van gra ni ca ovog ra da. Me đu tim, to kao da go vo ri u pri log na še te ze da rop stvo ni je je dan vid glo ba li za ci je. Uko li ko raz u me mo ak tiv nu ulo gu ljud skih bi ća, po seb no ima ju ći u vi du tvrd nju Mu di-Adam so ve da „po se do va nje kul tu re pred sta vlja pred u slov od go vor-nog de lo va nja” (304), mo že mo da kon tek stu a li zu je mo afrič ki pro blem ko ji je do veo do ko lo ni za ci je i po ro blja va nja, ka ko bi smo mo gli da usta no vi mo da li je rop stvo, u naj u žem smi slu re či, ne što što do la zi sa Za pa da, ili je nus po ja va evo lu ci je ljud skog dru štva, čemu je sva ka kul tu ra do pri ne la na ovaj ili onaj na čin. U ovom tre nut ku, mo že mo po tvr di ti da ide ja oslo ba đa ju ćeg mo ral nog ne zna nja ne do vo di do raz vo ja lič no sti Afri kan ca. Da li se Afri ka nac raz li ku je od osta lih na ro da sve ta? Afri ka nac tre ba da pri hva ti od go vor nost, da ob ja sni zbog če ga je po stao su bjekt rop stva. To će nam omo gu ći ti da ot kri je mo vred no-sti ko je su do ve le do na stan ka ove sram ne ulo ge, i is ko re ni mo ih u bu duć no sti. Mo žda bi

17


Afri ka nac tre ba lo da za tra ži opro štaj od svo je bra će u di ja spo ri, i ta ko pri hva ti kri vi cu za to što ih je pro dao ra di fi nan sij ske do bi ti. Ovo tran sge ne ra cij sko is pa šta nje oprav da no je zbog to ga što čo ve čan stvo funk ci o ni še kao kon ti nu um. Zbog če ga bi ina če po tom ci na-sle đi va li raz ba šti nje nost svo jih pre da ka? Ne tre ba da go vo ri mo sa mo o re sur si ma, ne go i o od go vor no sti. Bre me kri vi ce jed na je od od go vor no sti ko je bi tre ba lo re ši ti po ka ja njem, jed nom za svag da. Ov de je po treb no na gla si ti da ni su svi sta ro se de o ci Afri ke uče stvo va-li u ro bo vla sni štvu. Zbog to ga bi ne ko mo gao re ći da je pre no še nje ovog bre me na na sve čla no ve na še ge ne ra ci je u stva ri neo prav da no. Me đu tim, taj ar gu ment ne sla bi na šu te zu, jer čak ni pre ci ko ji ni su bi li ume ša ni u ro bo vla sni štvo ipak ni su di gli svoj glas pro tiv ove sram ne tr go vi ne. Dru gim re či ma, da su ima li kre di bil nu ide o lo gi ju ko ja se ni je za sni va la na si ro vom ma te ri ja li zmu, oni bi se od u pr li ovom zlo či nu ona ko ka ko su to ura di li ne ki dru gi na ro di, na pri mer Ki ne zi.

Glo ba lI za cI ja I NjeN utI caj Na afrI kuDa li je glo ba li za ci ja upa ko van pro iz vod, ko ji se mo že po sma tra ti kao jed na po zni ja

ma ni fe sta ci ja im pe ri ja li stič kog pro gra ma? Ili je to pro ces ko ji i da lje tra je, u kom slu ča ju je u pi ta nju deo uni ver zal nog, evo lu i ra ju ćeg ljud skog is ku stva? Re ak ci je na ovo su raz li či te, od pri hva ta nja do skep ti ci zma. Zbog to ga po sto ji ono li ko de fi ni ci ja glo ba li za ci je ko li ko i na uč ni ka ko ji se njom ba ve. Šta je glo ba li za ci ja? Dž. S. Ču kvo lo de fi ni še glo ba li za ci ju kao „kon cept ko ji slu ži za opi si va nje uni šte nja ge o graf skih, eko nom skih, dru štve no-po li tič kih i re li gi o znih gra ni ca me đu na ro di ma. To zna či da si le teh no lo gi za ci je ukla nja ju do sad ne-pro boj ne gra ni ce iz me đu dru šta va” (60). Ovo omo gu ća va efi ka sni ju in ter ak ci ju, bez ogra-ni če nja, me đu na ro di ma ši rom sve ta.

E. I. Eni (E. I. Ani) i C. O. Aba ka re (C. O. Aba ka re) ve ru ju da je glo ba li za ci ja „na me ta-nje neo li be ral ne agen de tre ćem sve tu, u ci lju eks plo a ta ci je pri rod nih re sur sa i spre ča va nja po ja ve pro duk tiv ne sred nje kla se” (195). Iz gle da da su ne pri jat na afrič ka is ku stva ko lo ni-za ci je, kao i im pe ri ja li zma u ce lo sti, do ve la do to ga da ve ći na afrič kih na uč ni ka po sma tra glo ba li za ci ju kao ne što ne ga tiv no, po sled nju fa zu im pe ri ja li zma. Na pri mer, D. U. Mba gvu (D. U. Mbag wu) i G. O. Obi ja ma lu (G. O. Obi a ma lu) ba ve se štet nim uti ca ji ma glo ba li za-ci je na je zi ke sta ro se de la ca:

Ovo zna či da je glo ba li za ci ja usme re na ka do sti za nju uni ver zal no sti, ho mo ge-ni za ci je, in te gra ci je i cen tra li za ci je: ovi fak to ri mo gu da ugro ze kul tur ni i lin gvi-stič ki iden ti tet ve ći ne na ro da sve ta, a to po seb no va ži za afrič ke na ro de. Zbog pred no sti o ko ji ma go vo re za stup ni ci glo ba li za ci je, ove opa sno sti te ško je uoči ti... U pi ta nju je si stem pod dru štve no-eko nom skom ma skom, opre mljen da uni šti one ostat ke afrič kog kul tur nog i lin gvi stič kog iden ti te ta ko ji su pre o sta li po sle ko lo ni ja li zma (86).

Na uč ni ci, a po seb no oni ko ji na gi nju afro cen trič noj ško li, uka za li su na obla sti u ko ji ma glo ba li za ci ja gu ši Afri ku. Naj go ra od sve ga je ide o lo gi za ci ja glo ba li za ci je. Pod

18


ovim pod ra zu me va mo po ja vu da se glo ba li za ci ja po di že na ni vo ide o lo gi je, či ji je cilj da osla bi Afri kan ce. Iz gle da da se Obi jo ra Ike (Obi o ra Ike) za la že za ovaj stav, ka da tvr di sle de će:

Glo ba li za ci ja ko ju da nas ose ća mo pred sta vlja, pre sve ga, in kar na ci ju neo li be ra li-zma. U svom eks trem nom ob li ku, ova ide o lo gi ja je ne ka vr sta „eko nom skog te-me lja”, ko ji pri pi su je ap so lut nu vred nost funk ci o ni sa nju tr ži šta, a spo red nu vred-nost ljud skim ži vo ti ma, funk ci o ni sa nju dru štva, dr žav nim po li sa ma i ulo ga ma dr ža ve u ovom neo gra ni če nom slo bod nom tr ži štu (9).

Ike da lje ob ja šnja va da glo ba li za ci ja za kla nja tra di ci o nal ne kul tur ne vred no sti do te me re da ove vred no sti, ko je su ne ka da ima le vi sok sta tus u Afri ci, ko je su po ve zi va le Afri-kan ce u ne po no vlji voj so li dar no sti, sa da od ba cu je mo i za me nju je mo vred no sti ma uve ze-nim sa Za pa da. On ka že:

Tra di ci o nal ne vred no sti, kao što su po ro di ca, za jed ni ca, po što va nje ži vo ta, go sto-prim stvo itd., do la ze u oštar su kob i gu be bit ku pred vred no sti ma ko je nam sti žu kroz mu zi ku Za pa da, fil mo ve, re kla me na ka blov skoj i sa te lit skoj te le vi zi ji, kao i ido li zo va ne lič no sti iz sve ta za ba ve i spor ta. To je in di vi du a li zam, že lja da se po-se du je vi še, čak i ako ti me ne po sta je mo ni šta vi še od ono ga što već je smo; no vi kult na si lja, ne za u zda ni ži vot u kom se sve mo že ku pi ti nov cem; sve ve ći gu bi tak smi sla ži vo ta i tra di ci o nal nih vred no sti (10–11).

Fun da men tal no pi ta nje ko je se na me će u ra du ve ći ne afrič kih na uč ni ka je ste te za da je glo ba li za ci ja sa mo još je dan na čin da se Afri kan ci uklo ne iz glo bal ne ci vi li za ci je. Zbog če ga afrič ki na uč ni ci uvek po sma tra ju Afri ku kao pri ma o ca, kroz ce lo kup nu isto ri ju? Za-što oni, kao Po li karp Iku e no be, za stu pa ju te zu o ne spo sob no sti?

Či nje ni ca je da svet po sta je glo bal no se lo – i ovaj pro ces ima broj ne im pli ka ci je. Me-đu tim, pred sta va Afri ke kao en ti te ta li še nog ak tiv nih svoj sta va u pot pu no sti je neo dr ži va.3 Te mi san Ebi džua (Te mi san Ebi ju wa) u pr vi plan sta vlja po sle di ce pre tva ra nja sve ta u glo-bal no se lo. On ka že:

Mno ge or ga ni za ci je ljud skog dru štva, ko je su ne ka da bi le raz li či te i odvo je ne jed-ne od dru gih, sa da su pri si lje ne na bli ži kon takt i ve ću me đu za vi snost. Ka ko ljud-ske or ga ni za ci je i in sti tu ci je po sta ju sve vi še za vi sne jed ne od dru gih, pa i sa mi lju di i ide je po sta ju sve po ve za ni ji, do la zi do pod ri va nja vred no sti ko je su ne ka da de fi ni sa le nji ho va is ku stva i pre ma ko ji ma su se for mi ra li nji ho vi ži vo ti i iden ti-te ti. Ove vred no sti za me nju ju se ulo ga ma ko je su glo bal ne, ire ver zi bil ne i oba ve-zu ju će za na ro de. To zna či da unu tra šnja lo gi ka, osno va za tka nje sa mog plat na

3 Vi di Jo seph C. A. Ag ba ko ba, rad pod na slo vom “Cho i ce, Re spon si bi lity and Tra di ti o nal Afri can va lu es in the De ve lop ment of Afri ca“, za de ta ljan pri kaz pro ble ma ti ke iz bo ra i od go vor no sti u raz vo ju dru šta va; Ag ba ko ba tvr di da sva ka vred nost raz vi je na u ne kom dru štvu pred sta vlja re zul tat kon sen zu sa o iz bo ru, i da je to dru štvo od go vor no za re zul ta te tog iz bo ra.

19


ljud skih ži vo ta, vi še ne ma ni ka kvog smi sla; ona se pre tva ra u sve o bu hvat ni ideal ko ji dik ti ra ju i kon tro li šu na ro di sa Za pa da, na šte tu ze ma lja u raz vo ju (166).

Sa da je vre me da se do tak ne mo kon cep ta glo ba li za ci je kao upa ko va nog pro iz vo da. Sma tra mo da je glo ba li za ci ja pro iz vod evo lu ci je ljud skog raz voj nog is ku stva. Pod ovim pod ra zu me va mo da ne po sto ji ne ki od re đe ni na rod ko ji bi mo gao da po kre ne glo ba li za ci-ju kao sred stvo za eks plo a ta ci ju pla ne te. Na pro tiv, u pi ta nju je ne što što na sta je op štim do-pri no si ma is ku sta va po je di nač nih na ro da, dok dru štva evo lu i ra ju i stu pa ju u me đu sob ne od no se. Ovi od no si po kre nu ti su si la ma teh no lo gi za ci je, ko je su re zul tat kom bi no va nog ra da raz li či tih dru šta va ši rom sve ta. Zbog to ga je glo ba li za ci ja za jed nič ka stvar nost, iako su joj od re đe na dru štva do pri ne la vi še od dru gih. Ču ko vo lo to ob ja šnja va ova ko:

U su prot no sti sa ide ja ma za go vor ni ka afro cen tri zma – ko ji tvr de da je glo ba li-za ci ja po sled nji sta di jum im pe ri ja li zma, smi šljen od stra ne Za pa da za rad do mi-na ci je Afri kom – mi šlje nja smo da bi Afri ka tre ba lo da bu de upo zna ta sa či nje-ni com da je čak i in ter net na stao za hva lju ju ći Afri ci, na osno vu afrič kih na uč nih prin ci pa ko ji do tad ni su bi li is ko ri šće ni. Za klju ču je mo da glo ba li za ci ju ni ko ne po se du je, jer je u pi ta nju slo bod na are na za is po lja va nje naj spo sob ni jih ele me na-ta raz li či tih dru šta va... Glo ba li za ci ja se za sni va na prin ci pu kom pa ra tiv nih pred-no sti (69).

Ve ru je mo da je sva ko dru štvo u sta nju da uvi di obla sti u ko ji ma po se du je kom pa ra-tiv nu pred nost. To će do ve sti do uni šte nja pod stan dard nih vred no sti, i do nji ho ve za me ne naj bo ljim vred no sti ma. Zbog to ga sma tra mo da je Iku e no be o va te za o ne spo sob no sti za-pra vo pro jek ci ja objek ti vi za ci je bi va nja Afri kan cem. Dru štva ne sum nji vo ima ju ak tiv nu ulo gu, ko ja se za sni va na od go vor no sti i iz bo ru. Eks trem na pri me na te ze o ne spo sob no sti od u ze la bi Afri kan ci ma od go vor nost i spo sob nost da do no se od lu ke, ko je bi mo gle da im obez be de vi so ke po zi ci je me đu pred stav ni ci ma svo jih obla sti kom pa ra tiv nih pred no sti. Azij ski ti gro vi, kao i Bra zil – da po me ne mo sa mo ne ko li ko – do ne li su ade kvat ne od lu ke, ko je su im obez be di le od go va ra ju ća me sta na ska li raz vi je nih dru šta va. Sve u sve mu, tre-ba lo bi ima ti u vi du da je an glo-sak son ska ci vi li za ci ja u vi še na vra ta to kom isto ri je na me-ta la svo ju vo lju, do no se ći od lu ke zbog ko jih se sa da na la zi ta mo gde se na la zi. Sa da će mo is pi ta ti da li rop stvo pred sta vlja je dan vid glo ba li za ci je.

za klju čak: da lI je rop Stvo vId Glo ba lI za cI je? Im pe ri ja li zam, ko lo ni ja li zam i rop stvo ne sum nji vo su do ve li do afrič ke dis lo ci ra no sti.

Ta ko đe, ne ma sum nje da raz li či ti afrič ki na uč ni ci ovo tu ma če na raz li či te na či ne. Zbog lo še isto ri o gra fi je i ne ga tiv nog is ku stva, oni sma tra ju da su izo la ci ja i boj kot naj bo lja re še nja za Afri ku. Me đu tim, mi sma tra mo da bi to pred sta vlja lo ku ka vič ko be ža nje od po te ško ća. Pre sve ga, svi smo mi kri vi što su se na še vred no sti uru ši le pred dru gim, pre sve ga evrop skim i se-ver no a me rič kim vred no sti ma. Osta lo nam je sa mo da re kon stru i še mo vred no sti ko je će nam obez be di ti kom pe ti tiv nost u no vom svet skom po ret ku, ko ji je još uvek u pro ce su for mi ra nja.

20


Shod no to me, rop stvo po sma tra mo kao vid im pe ri ja li zma, a ne kao vid glo ba li za ci-je. Kao što smo već na gla si li, ro bo vla sni štvo je pred sta vlja lo pre tva ra nje ljud skog bi ća u ro bu, ka ko bi se nje gov rad ko ri stio na plan ta ža ma Evro pe i Se ver ne Ame ri ke. Ove oso be bi le su is te ra ne iz svo jih do mo va, u ve o ma bi zar nim okol no sti ma, i na te ra ne da po sta nu alat i to var na mar va. Po sto je na uč ni ci ko ji tvr de da je rop stvo bi lo pred u slov za stva ra nje glo bal nog se la. Mi ve ru je mo da to ni je tač no, jer bi to pred sta vlja lo ne že lje no prav da nje de hu ma ni za ci je lju di, ko je su vr ši li ro bo vla sni ci.

Pre sve ga, ovaj ne rav no pra van od nos ne mo že mo po sma tra ti jed no stav no kao traj no pre se lje nje ro bo va iz nji ho vih se la u dru gi deo sve ta. Mo ra mo ima ti u vi du i sta tus tih ro-bo va kao to var ne mar ve. Oni su po sma tra ni kao in fe ri or na bi ća, bez oso bi na lič no sti. Kao po sle di ca to ga, ve ći na Afri ka na ca u di ja spo ri se be do ži vlja va kao in fe ri or ne u od no su na svo je do ma ći ne. Za ta kav stav ne po sto ji ni ka kvo ge net sko ili pri rod no oprav da nje. Crn ci su bri lji ra li ni šta ma nje od be la ca, i cr ni na ro di su, u sa sta vu drev nog Egip ta, bi li deo ko-lev ke ci vi li za ci je. Oni su za slu žni za mno ga ot kri ća. Na pri mer, pr vi dok tor u isto ri ji bio je Im ho tep, a ne Hi po krat, Hi pa ti ja je bi la pr va že na fi lo zof i ta ko da lje.

Kon cept glo ba li za ci je po kre će pi ta nje slo bod ne vo lje, u kon tek stu kom pa ra tiv nih pred no sti. To zna či da dru štva tra ga ju za vred no sti ma ko je bi mo gle da pri ka žu kao ne što naj bo lje što ima ju, i pla si ra ju ih me đu dru štve nim na u ka ma. Me đu tim, ro bo vi su bi li pri-si lje ni da se be do ži vlja va ju kao ži vo ti nje, in fe ri or ne pri ro de u od no su na svo je go spo da re. Ele men ti kom pa ra tiv nih pred no sti kod njih ni su ima li pri li ku da se raz vi ju.

Ovo zna či da je na me ra ro bo vla sni ka bi la da ro bo ve ko ri ste kao sred stvo za ostva ri va-nje ci lja. Po gre šno je tvr di ti da je rop stvo bi lo pre te ča glo ba li za ci je, jer se ra di lo o pot pu no dru ga či jim na me ra ma. Ka da je rop stvo uki nu to, ro bo vi su oslo bo đe ni jer nji hov rad vi še ni je bio po tre ban. Oni čak ni u sop stve nim na se lji ma ni su do bi li jed na ka sta nar ska pra va.

Osim to ga, kon cept glo ba li za ci je za sni va se na ide ji da je ona uklo ni la gra ni ce i raz li ke iz me đu dru šta va, ta ko da ne ko iz jed nog de la sve ta mo že da po slu je sa dru gim ko ri ste-ći sa mo kom pju ter. Me đu tim, za rop stvo je neo p hod na fi zič ka bli zi na ro ba i go spo da ra. Dru gim re či ma, na čin funk ci o ni sa nja ni je isti, te zbog to ga jed no ni je mo glo pred sta vlja ti pre te ču dru gog. Madž Dre ser (Mad ge Dres ser) u jed nom ne dav nom član ku po ve zu je rop-stvo i glo ba li za ci ju 19. ve ka. Ona to na zi va „glo ba li za ci ja po kre nu ta rop stvom”. Me đu tim, Dre se ro va ni je us pe la da ofor mi ja snu uzroč no-po sle dič nu ve zu. Ma ri jan L. Tu pi (Ma rian L. Tupy) od ba cu je ovaj stav kao fik ti van, što ob ja šnja va ova ko:

Ve za ko ju je Dre se ro va uoči la iz me đu rop stva i Smi to ve slo bod ne tr go vi ne za-pra vo je fik tiv na. Tr go vi na ro bljem je ste bi la tr go vi na, ali ni je bi la slo bod na. Slo-bod na tr go vi na, ka ko je de fi ni še Smit, za sni va se na do bro volj noj raz me ni i obo-stra noj ko ri sti. Po red to ga, ro ba ko jom se tr gu je mo ra ima ti za kon skog vla sni ka, a ni je po treb no po seb no na gla ša va ti da ni ko ne mo že bi ti vla snik dru gog čo ve ka. Da kle, tr go vi na ro bljem po de fi ni ci ji ni je mo gla bi ti slo bod na tr go vi na.

21


Iz ovog ci ta ta ja sno se vi di da se rop stvo, kao što smo već pri me ti li, za sni va na ne do-stat ku funk ci o nal ne slo bod ne vo lje i uni šta va nju ljud skog bi ća ko je se svo di na sta tus pred-me ta. Glo ba li za ci ja je, me đu tim, re zul tat ogrom nog na pret ka teh no lo gi je, ko ja je po bolj-ša la pro tok ra da, ka pi ta la, do ba ra i uslu ga ši rom pla ne te. Zbog to ga mo že mo za klju či ti da rop stvo ni ka da ni je pred sta vlja lo vid glo ba li za ci je, ni ti je bi lo pred u slov za njen na sta nak.

lI te ra tu ra

1. Ani E.I. and Aba ka re C.O. (2008), “Glo ba li za tion and We stern Pa tro na ge” in Ike Odi meg wu (ed) nige ria De moc racy and Glo bal De moc racy, Aw ka: Afab Edu ca ti o nal Bo oks.

2. Chuk wu o ko lo J. Chi do zie (2009) “Afro cen trism or Euro cen trism: The Di lem ma of Afri ca De ve lop-ment” in ogi ri si – a new jo ur nal of Afri can stu di es, vol. 6.

---- (2010) “Glo ba li za tion and Afri ca: To wards on Afro-Con struc tu rists Per spec ti ve” in ABC Chi eg-bo ka et al (Eds) The hu ma ni ti es and Glo ba li za tion in the Third Mil len ni um, NI MO: Rex Char les and Pa trick INC.

3. Clar ke John Hen rick (1991) “For ward” to Ci vi li za tion or bar ba rism by Chekh An ta Di op New york: Law ren ce Hill Bo oks.

4. Daj mond, Dža red (1999) Mi kro bi, pu ške i če lik, Slu žbe ni list SCG, Be o grad, 2004. 5. Ebi ju na Te mi san (2007) “Glo ba li za tion and the De ve lop ment of Po si ti ve Hu man Va lu es in Afri ca” in

Te mi san Ebi ju wa (ed) phi lo sophy and so cial Chan ge, Iba dan: Ho pe Pu bli ca tion.6. Ekeh P.P. (1983) Co lo ni a lism and so cial struc tu re, An Ina u gu ral Lec tu rer, Iba dan: Uni ver sity of Iba-

dan Press.7. Ike Obi o ra F. (2004) “The Im pact of Glo ba li za tion in Afri ca - A call to so li da rity and Con cern” in

Obi o ra F. Ike (ed) Glo ba li za tion and Afri can self De ter mi na tion; what is our fu tu re? Enu gu: CI DJAP Pu bli ca ti ons.

8. Iku e no be Polycarp, (1998) “Co lo ni a lism in Afri ca, Cul tu rally In du ced Mo re Ig no ran ce and the Sco-pe of Re spon si bi lity” in jo ur nal for the The ory of so cial be ha vi o ur, No 28: Vol. 2.

9. Mbag wu D.U. and Obi a ma lu G.O. (2009) “Do cu men ta tion of Afri can Lan gu a ges: A Pa na cea for the Ne ga ti ve Ef ects of Glo ba li za tion” in ogi ri si – a new jo ur nal of Afri ca stu di es, Vol. 6.

10. Moody-Adams, A.A. (1994) “Cul tu re, Re spon si bi lity and Af ec ted Ig no ran ce”, et hics 104.11. Onyewu enyi, I.C. (1993) The Afri can ori gin of Gre ek phi lo sophy: An exer ci se in Afro cen trism, Nsuk-

ka: Uni ver sity of Ni ge ria Press.12. Tupy, Ma rian (2003) “Sla very and Glo ba li za tion”, fo und on www.ca to.org/pu bli ca ti ons

22


from Imperialism to Globalization: the african experience

SummarY: this paper argues that slavery is the objectification of oppression. thus, it has always been a part of human existence. even in our experience as a people, it is clear that some cities dominated and domesticated others, even before the ugly experience of imperial slave trade. In advancing this view, it argues that the two competing views of afrocentrism and eurocen-trism need revision or outright rejection in order to enthrone a viable view point for africa. this is what this paper does by advancing that the experi-ence of slavery needs an inter-generational penitence in order to redress this tragedy. this view is justified as the quality of response given by african forebears warranted the assertion of culpability. this results from a weak materialistic value base that caved in to the tantrum of a more promising materialism. africans should not only accept the assets of their forebears but also their liabilities: the negative impact of slavery is a part of the brunt the contemporary africans should bear. keY WordS: imperialism, colonialism, slavery, globalization and african ex-perience.

[email protected]

26


dragan kujundžićStudije germanistike i slavistikeStudije filma i medijacentar za hebrejske studijeuniverzitet na floridiGejnzvil, Sad

arhivska groznica aleksandra Sokurova* povodom desetogodišnjice filma Ruska barka aleksandra Sokurova

Sa Že tak: Ru ska bar ka je je din stven film u isto ri ji fil ma. ura đen jed nim je di-nim du gim snim kom-ka drom, ko ji tra je de ve de set mi nu ta bez pre ki da, što je je din stve no u isto ri ji ki ne ma to gra fi je, ovaj film na pu šta sni ma nje film skom tra kom i kla sič nu film sku mon ta žu, i na ra di ka lan na čin za po či nje no vu eru sni ma nja vi deo-ka me rom. film je spek ta ku lar na po le mi ka sa re for ma ma pe tra ve li kog, film skom isto ri jom za po če tom upra vo u Sankt pe ter bur gu fil mo vi ma ej zen štaj na i pu dov ki na, i tar kov skog, kao i po le mi ka sa ru si jom, i raz mi-šlja nje o nje nom po lo ža ju u vre me glo ba li za ci je i po sle ras pa da So vjet skog Sa ve za. ovaj esej pred sta vlja raz mi šlja nje o uti ca ju i isto rij skom zna ča ju tog fil ma po vo dom nje go ve de se to go di šnji ce. ključ Ne re čI: er mi taž, Sankt pe ter burg, isto ri ja fil ma, vi deo-sni mak, re vo-lu ci ja 1917, alek san dar So ku rov, Ser gej ej zen štajn, vse vo lod pu dov kin, Iber ro ber, ru si ja i za pad, re for me pe tra ve li kog, ka ta ri na ve li ka, ru ski me si ja ni-zam i na ci o na li zam.

Ma lo njih će shva ti ti ko li ko je tre ba lo bi ti tu žan da bi se oži ve la Kar ta gi na. Flo ber (ci tat Val te ra Be nja mi na)

Šta ako bi isto ri ja tre ba lo da se do ga đa sa mo jed nom, ali kao po na vlja nje? Šta ako isto ri ja ni je ni šta dru go do ovo oso be no po na vlja nje, do ga đa nje pr vi put kao sop stve no

* U originalu arkive – autor izvodi pridev od imenice ark (barka, kovčeg) i na taj način, kako se vidi iz teksta, priziva Deridino shvatanje pojma archive (arhiva) i arhivske groznice.

udc 791(47+57)(091)udc 791.633-051 Sokurov a.N.

27


du pli ra nje? Do ga đaj sni mljen iz jed nog ka dra, sa mo oso ben i ne po vra tan pr vi ka dar, rez i raz vi ja nje fil ma?

Isto ri ja bi se on da do ga đa la kao ne ka po zo ri šna pred sta va, ali od i gra na sa mo jed nom, ne po vrat no, i bez mo guć no sti po na vlja nja ili is pra vlja nja. Ona bi se be kon sti tu i sa la kao ar hiv ko ji ču va sa mo stva ri ko je su ori gi nal ne, po seb ne i je din stve ne, ali od lo že ne ta mo za bu du će su sre te. Mu zej i po na vlja nje bu duć no sti.

Ka kva bi vr sta pri zo ra bi la u sta nju da po no vo pro iz ve de ta kav isto rij ski do ga đaj? Šta bi on dao ili do zvo lio da bu de vi đe no? Pi ta nje ko je tre ba da nas dr ži u ne iz ve sno sti je da li ta kva isto rij ska kon fi gu ra ci ja mo že uop šte bi ti da ta vi dlji vo sti. Ka ko ne ko mo že vi de ti isto ri ju?

Se mjuel Ve ber je sko ro opi sao ova kvu struk tu ral nu kon fi gu ra ci ju u svo joj knji zi Mass Me di a u ras. Ko men ta ri šu ći De ri di no shva ta nje ite ra bil no sti (svoj stvo zna ka ili ozna ke da pro iz vo di se be, ali sa mo u vi du po na vlja nja), Ve ber uka zu je na to da sva ki isto rij ski do ga-đaj mo že bi ti pre lo mljen na svoj iz vor ni po če tak, ali mo že bi ti pre po znat kao ta kav sa mo ako se po ja vlju je kao po na vlja nje ko je ni je jed na ko sa mom se bi. Ve ber da lje ko men ta ri še:

Za ono što De ri da zo ve na fran cu skom le re ste – ov de pre ve de no kao „osta tak” – mo že se re ći da iz mi če „lo gi ci pri su stva”, za to što, pa ra dok sal no, ne do la zi sa mo po sle ono ga što se mo že iden ti fi ko va ti – „ozna ke” ili „ele men ta” ko ji „de li”. Ono u isto vre me do la zi pre nje ga... Jer di na mi ke ite ra bil no sti za me nju ju lo gi ku pri su-stva onim što bi se mo glo na zva ti gra fi ka ma si mul ta no sti, u ko ji ma, npr. ono što do la zi po sle isto ta ko i si mul ta no do la zi pre.

Apo re tič ko shva ta nje ostat ka i ite ra bil no sti, ona ko ka ko su ih raz u me li Žak De ri da i Se mjuel Ve ber, obez be đu je plo do no sno tle za raz u me va nje isto rij skih do ga đa ja.

Ta kva po zi ci ja omo gu ća va da se uzme u ob zir po seb nost do ga đa ja. Na pri mer, ka ko je mo gu će da se ne što do ga đa pr vi put, je din stve no i po seb no, a da se u isto vre me mo že in ter pre ti ra ti u svo joj isto rič no sti, ko ja ni je za tvo re na u pro šlo sti, po sred stvom ite ra bil no-sti, i ti me omo gu ći ti pre po zna va nje i bu du će ak tu e li za ci je.

Ova kav pri stup omo gu ća va te o rij sko uskla đi va nje, ta ko re ći, dve su prot sta vlje ne ten-den ci je u isto rij skoj fi lo zo fi ji ili isto ri ji to ut co urt: me si jan sku ten den ci ju u svo joj re li gij-skoj, apo ka lip tič noj di men zi ji (ko ja bi uklju či va la npr. „sla bi me si ja ni zam” Val te ra Be nja-mi na) i ide je kra ja isto ri je (shva će ne u he ge lov skim ter mi ni ma), ko je li ša va ju isto ri ju bi lo ka kve bu duć no sti.

pe tro ve re for me I ar hIv bu duć No StINa ru sku kul tu ru se u zna čaj noj me ri mo že pri me ni ti ova kav „sin te tič ki” pri stup. Po-

de lje na iz me đu me si jan skih ten den ci ja u svo jim ni hi li stič kim ili ko mu ni stič kim po ri vi ma, i sa ose ća njem da za vr ša va isto ri ju svo jom te le o lo škom is pu nje no šću, ru ska kul tu ra se ne mo že u pot pu no sti raz u me ti bez uzi ma nja u ob zir kon tra dik tor ne ge ne a lo gi je nje nih mo-der nih za če ta ka.

28


Sa jed ne stra ne, ona je uto plje na u re for me Pe tra Ve li kog iz osam na e stog ve ka, u stva ri u Ru sku bur žo a sku re vo lu ci ju, ko ja je otvo ri la pro stor za oba sen zi bi li te ta. Po sle Pe tro vog stu pa nja u isto ri ju, na po čet ku osam na e stog ve ka, pod stak nu tog sa mo o pa ža-njem ru ske za o sta lo sti (do la zi ti „po sle” svih dru gih na ci ja), Ru si ja je na sle di la ose ćaj ima nent nog ubr za nja i me si jan skog fu tu ri zma.

Pre ma to me, Ru si ja je se be do ve la u po zi ci ju da je sle de osta le ze mlje, ko je će za uz-vrat za u vek bi ti „po sle” nje. U svo joj re li gij skoj for mi, ta kva sa mo per cep ci ja ubr za nja i fu tu ri zma – mo de la bu duć no sti za osta le na ci je – bi la je ak tu e li zo va na kao hi li ja zam, re li gi o zni za nos ko ji is ti če da se dru gi do la zak Isu sa Hri sta već od i grao i na šao svo je istin sko i stvar no, svo je bu kval no (Da li mo že mo re ći „ma te ri ja li stič ko”?) is pu nje nje u Ru si ji.

Sa ma Ru si ja je, u ta kvoj mi le na ri stič koj sa mo per cep ci ji, te lo Hri sto vo ili nje go va uni ver zal na cr kva. U svom se ku lar nom do me nu, ko ji je ve o ma bli zak mi le na ri zmu, ona uzi ma ob lik ru skog/so vjet skog ko mu ni zma.

Ru ski/so vjet ski ko mu ni zam ta ko do la zi da ozna či kraj epo he Pe tro vih tra di ci ja ko je su ga omo gu ći le. Na glo ra di kal no bri sa nje („kraj” isto ri je) i me si jan sko, mo der ni stič ko ubr za nje, ko je je učvr sti lo ce zu ru u ru skoj isto ri ji i odvo ji lo se be od sop stve nih te me lja ko ji su je obra zo va li.

Ali u isto vre me, on slu ži kao te le o lo ško is pu nje nje Pe tro vih tra di ci ja. Re for me Pe-tra Ve li kog su isto vre me no osna ži va le Ru si ju i iza zi va le de mon ti ra nje (mo žda de struk-ci ju/de kon struk ci ju/re kon struk ci ju) nje nog na ci o nal nog iden ti te ta svo jim ra di kal nim pri hva ta njem kul tur nih mo de la Za pa da. So vjet ska re vo lu ci ja je na jed nom ni vou bi la eks pli cit no po pu li stič ko de mon ti ra nje tih mo de la, ali sred stvi ma istih tih mo der ni sti- č kih teh no-fan ta zmi ko je je hte la da is ko re ni.

So vjet ska re vo lu ci ja po ku ša la je, na lik sa mo i mu ni za ci ji (u smi slu u ko jem me ha ni-zam za za šti tu ra za ra te lo ko je na sto ji da za šti ti), da se za šti ti baš od one po ja ve ko ja joj je do zvo li la da se for mi ra, od Pe tro vih i svo jih sop stve nih re vo lu ci o nar nih po ri va. Po sle So vjet ske re vo lu ci je, ose ćaj gu bit ka za po se da pro stor u ru skom isto rij skom iden ti te tu, po što ono što joj je pret ho di lo u pro šlo sti po sta je ne pri stu pač no za isto rij ski kon ti nu i-tet, ob na vlja nje i ža lje nje.

Pe trov pe riod po sta je iz jed na čen sa me lan ho lič nim gu bit kom: ni „ka ko tre ba” pre-ža ljen, ni pot pu no za bo ra vljen. To je pe riod me lan ho lič ne že lje ko ja još uvek osta je da se „skroz raz re ši” u ru skoj isto ri ji, po li ti ci, kul tu ri i umet no sti. Ona, da kle, obra zu je ne-još-pre ža lje nu bu duć nost Ru si je.

Obra zla gao sam da je u mno gim svo jim struk tu ral nim aspek ti ma Ru si ja pro stor ko ji do la zi „po sle” isto ri je. Ka kvo je umet nič ko de lo ko je bi bi lo u sta nju da se po ja vi ne sa mo kao simp tom ta kvih isto rij skih okol no sti već i kao simp tom sop stve ne sa mo-re flek siv ne for ma li za ci je?

ru ska bar ka Alek san dra So ku ro va je upra vo ta kav po se ban film, ko ji se po sta vlja kao tra že nje „po sle” isto ri je. On pred sta vlja isto ri ju, ali kao je din stven do ga đaj, ar hi vi-

29


za ci ju ko ja se ko le ba iz me đu „ži vog” po gle da u isto ri ju i mu zej ske ite ra bil no sti, nje nog sop stve nog po vrat ka kao „mr tvog,” sa mo o gra ni če nog i sa bla snog pri zo ra.

Ili, da bu de mo pre ci zni ji – reč je o fil mu ko ji ob li ku je se be pre ma isto ri ji. To je, ta ko đe, film ko ji bi mo gao da ozna či po če tak vred no va nja Pe tro ve tra di ci je kao obla sti me lan ho-lič ne žud nje, ta ko ka rak te ri stič ne za ru sko tra ga nje za iden ti te tom.

ak cI ja bez re zaŠta se „do ga đa” u fil mu? Ka me ra pre la zi iz ta me u sve tlo i „vi di” gru pu mla dih ofi ci ra

i le pih že na ka ko ula ze u za mak. Za mak je Er mi taž, što je bi lo vi dlji vo u uvod noj špi ci, po-što je ime Mu ze ja, ko je slu ži kao ime pro du cent ske ku će, jed na ko upa dlji vo ko li ko i sam na slov fil ma.

(Ovo uvo di du bo ku sa mo re fe ren ci jal nu di men zi ju, ili je otva ra već od sa mog po čet ka fil ma o mu ze ju, ko ji je na pra vio Mu zej. Frej mo vi fil ma su du pli ra ni od sa mog po čet ka, čak i pre ne go što se pr va sce na po ja vi na ekra nu.)

Glas iz po za di ne go vo ri nam da mo ra da je po če tak de vet na e stog ve ka, i da je sam taj glas se ća nje vi zi je ko ja pri pa da ka me ri, dok po gled1 go vo ri da je slep.

Od uvod nog tre nut ka pa do kra ja fil ma ne će bi ti ni jed nog je di nog re za ili pre ki da. Film je na pra vljen iz du gač kog ka dra jed nim, ne mon ti ra nim, ste di kem snim kom.2 On pra ti gru pu kroz mno štvo stup nje va i „sce na” ru ske isto ri je, od pe ri o da Pe tra Ve li kog do po sled njeg ba la (gde gru pa ko nač no skon ča va), ko ji je pri re dio car Ni ko laj II ne po sred no pred Pr vi svet ski rat 1913, i pre Re vo lu ci je 1917. (Glin ki nu mu zi ku, na pi sa nu u čast ca ra, iz vo dio je za vre me po sled njeg ba la or ke star Ma ri in ski te a tra.)

Ka me ra za tim pra ti us hi će nu go mi lu ko ja na pu šta dvo ra nu i pre la zi na mut nu Ne vu i mrač ne, pla ve vo de iz van pa la te. Di je ge tič ko vre me na taj na čin pre la zi ce lu epo hu Pe tro-vih re for mi, od ra nog osam na e stog ve ka do nje nog kra ja 1913. To kom ce log fil ma, ka me-

1 Ga ze – pi lje nje, zu re nje; iz stil skih raz lo ga u da ljem tek stu pre vo đe no kao po gled, prim. prev.2 Sni ma nje se od i gra lo 23. de cem bra 2001. go di ne, a us pe šan ka dar je iz ve den iz me đu po dne va i 1:30 po sle pod ne. Što se ti če tog do ga đa ja, po gle da ti in ter vju sa So ku ro vim i čla nak Sve tla ne Pro šku ri ne u ča-so pi su Is ku stvo ki no, 2, 2002. Do ga đaj je za i sta oso ben po svim me ri li ma. Uskla đi va nje sni ma nja fil ma iz jed nog ka dra osla nja se na ne iz me ran pro fe si o na li zam svih uče sni ka ko ji su ov de bi li pla će ni iz mi ni-mal nog bu dže ta. Na osno vu pro ce ne sa mog So ku ro va, od de vet sto ti na glu ma ca i sta ti sta ko ji su obe ća li da će do ći na dan sni ma nja, sa mo se ma li broj ni je po ja vio. Sni ma nje se od i gra lo iz me đu umet ni na ko je su ne pro ce nji ve, npr. sni mlje ni su ori gi nal ni vedž vud pri bor za ru ča va nje i se vres sta kla ri ja Ka ta ri ne Ve-li ke, a sto ti ne sta ti sta su tr ča le pa ra lel nim pu te vi ma da bi uhva ti le ko rak sa ak ci jom i da bi se po ja vi le u sce na ma ko je će usle di ti. Ri zi ci ošte će nja bi li su ogrom ni, i mo že mo sa mo da se di vi mo do stig nu ću, ali i da se ču di mo po ve re nju ko je su uprav ni ci ima li pre ma So ku ro vu i nje go voj eki pi ko ja je, sa svo je stra ne, mo ra la da ju ri kroz so be sa ste di ke mom. Rad na ka me ri ni je bio bez svo jih he roj skih stra na. Su de ći pre ma So ku ro vu, Til man Bit ner bio je iza bran za ope ra te ra na ste di ke mu zbog svo je spo sob no sti da no si i sni ma te škom ka me rom sa ži ro sko pi ma pri ka če nim za te lo (oko 9,5 ki lo gra ma) sat i po vre me na. (Pro seč no vre-me po treb no za ova kvu ak tiv nost je, pre ma So ku ro vlje vom is ka zu u in ter vjuu, oko pet, od no sno, naj vi še se dam-osam mi nu ta.) Ov de je glav ni ka mer man mo rao da no si ste di kem ne ko li ko ki lo me ta ra. To je, pre-ma So ku ro vlje vom mi šlje nju, sma nji lo broj ka mer ma na spo sob nih za ta kav pod vig na sve ga ne ko li ci nu (So ku rov, Pro šku ri na 2002: 12).

30


ra ta ko đe pra ti još jed nog li ka, ko ji bi tre ba lo da bu de Mar kiz de Ku stin – autor slav nog pu to pi sa pi smo iz ru si je. ru si ja 1839 (Cu sti ne 1975), ko ji je uklju čen u di ja log sa ru skim gla som iz po za di ne, ko ji je ve zan za ki ne ma to graf ski po gled.3

Re pli ke su na ru skom, po što Ku stin, na svo je iz ne na đe nje, ta ko đe go vo ri tim je zi kom. Pre ma to me, Ku stin je taj ko ga ka me ra pra ti i ko ji ne sve sno usme ra va po kret i po gled ka-me re, i stva ra pri li ku da se rad nja pre me šta iz so be u so bu i iz epo he u epo hu.

(Ovaj po kret ni je to li ko li ne a ran i lo gi čan, i če sto neo d luč no za la zi u apo re tič ne vre-men ske i pro stor ne otvo re.)

Na kra ju, u sce ni u ko joj ka me ra i glas iz po za di ne na pu šta ju bal sku dvo ra nu (ka me ra se spu šta niz slav ne jor dan ske ste pe ni ce, ko je je na pra vio Ra stre li, a po sle po ža ra re sta u ri-rao Sta sov, pra te ći gru pu ko ju sa da či ne li ko vi iz raz li či tih era – vi di mo Pu ški na za jed no sa ofi ci ri ma u uni for ma ma iz ra znih epo ha Pe tro vog car stva), Ku stin od bi ja da sle di ka me ru i osta je za tvo ren u isto rij skoj epo hal no sti Pe tro ve tra di ci je.

U vre men skim poj mo vi ma, on od bi ja da pre đe hro no top ske i di ja ge tič ke gra ni ce (go-di na je 1913, osvit ra ta i Re vo lu ci je) ko je, tre ba lo bi da raz u me mo, glas iz po za di ne i ki-ne ma to graf ski po gled ne de le. Oni pri pa da ju „sa da šnjem” tre nut ku: oni zna ju bu du ću isto ri ju (a sa mim tim i vre ba ju ću ka ta stro fu).

ar hIv Ska Gro zNI caRu ska bar ka pri ka zu je sce ne iz ru ske isto ri je ona ko ka ko se one „raz vi ja ju” pred na-

šim sop stve nim oči ma, i ko je su po sta vlje ne u zda nje ko je pred sta vlja, vi še od bi lo kog dru gog, pri zor ru ske ve li či ne za vre me Pe tro vog pe ri o da: Er mi taž, ili Zim ski dvo rac, na-ru čen za vre me vla da vi ne Eli za be te, i za tim Ka ta ri ne Ve li ke, ko ji je po di gao Ra stre li Mla đi, sin pr vog i naj i stak nu ti jeg Pe tro vog ar hi tek te, Bar to lo mea Ra stre li ja (sta ri jeg).

Zim ski dvo rac je od po čet ka bio za mi šljen kao mu zej, po što je Ka ta ri na Ve li ka na pra-vi la pr ve po rudž bi ne i iz lo ži la ih u dvor cu. Mo že se bra ni ti tvrd nja da se film ru ska bar ka sme šta iz me đu „bar ke” ko ja šti ti „ži ve” do ga đa je isto ri je, i ar hi ve, sop stve ne fil mič ne i re-pro duk tiv ne ozna ke.4

Još je dan aspekt fil ma zna ča jan je za raz u me va nje isto ri je kao po sti sto rij skog, ili u ovom slu ča ju, post ka ta stro fič nog raz vo ja, a to je po stav ka na zna če na u na slo vu. ru ska bar ka je film ko ji se de ša va po sle isto rij ske ka ta stro fe, po što se apo ka lip tič ni po top već od-i grao, i po sle tre nut ka, ili u pred vi đa nju tre nut ka, u ko jem će oda bra ni kul tur ni i po li tič ki ar te fak ti bi ti sa ču va ni za bu duć nost.

Ne pri ka za na ka ta stro fa, ko ja je dra ma tur ški pred sta vlje na kao sle pi lo pri po ve da ča/ po gle da/gla sa iz po za di ne, je ste Ru ska re vo lu ci ja. Film, ko ji di je ge tič ki pret ho di Re vo-

3 Ku sti na je glu mio Ser gej Dont sov, glu mac sa iz van red nim ta len tom. Nje gov Ku stin je mr zo vo ljan, grub i lu ci dan, ova plo će nje za pad nja ka iz me šte nog u ana hro nij sku pri po vest i u ze mlju sa či jim obi ča ji ma se ne sla že. 4 Ne pre vo di va igra re či ma auto ra: ark – bar ka, kov čeg, ar chi ve – ar hi va, i mark – ozna ka, prim. prev.

31


lu ci ji, „od vi ja se” isto vre me no kao po stre vo lu ci o nar no, post ka ta stro fič no pred sta vlja nje pre lo ma ru ske isto ri je.

Film ko ji pri ka zu je Er mi taž de li po sti sto rij ske okol no sti sa mog Sankt Pe ter bur ga, sme šta ju ći se, kao i grad, „po sle mo der ni stič ke uto pi je i po sle avan gard ne/mo der ni stič ke ka ta stro fe”.5

Dram ska ten zi ja fil ma ko ji te ži pi ta nju iden ti fi ka ci je (i ru skog na ci o nal nog iden ti te ta, na pri mer) le ži u či nje ni ci da se pro stor ko me mo ra ci je osla nja i na ar te fak te ko ji ne ma ju ni ka kve ve ze sa Ru si jom, već su u pot pu no sti usvo je ni sa Za pa da, i sa mim tim struk tu ral-no iz van ovog „pro sto ra se ća nja”.

To je struk tu ral ni po lo žaj ko ji je Žak De ri da ozna čio kao „arhiv sku gro zni cu”: „Jer ar-hi va, uko li ko ova reč ili ova fi gu ra mo že bi ti sta bi li zo va na ta ko da pre u zme ulo gu ozna ke, ni ka da ne će bi ti ni se ća nje ni pri se ća nje, ko li ko spon ta no, ži vo i sve o bu hvat no is ku stvo.

Upra vo su prot no: ar hi va se sme šta na pro sto ru iskon skog i struk tu ral nog slo ma po-me nu tog se ća nja”.6 ru ska bar ka je, u tom smi slu, film ko ji te ma ti zu je svo ju sop stve nu po sti sto rič nost i ar hi vi za ci ju, ali na sa mom me stu svo jih isto rij skih ra slo ja va nja.7

Sve sce ne u fil mu sme šte ne su u Er mi taž, ili Zim ski dvo rac, po što do ga đa ji va ri ra ju iz me đu mu zej skog pred sta vlja nja isto ri je i nje nog „ži vog” raz vo ja i te a tra li za ci je. Ka me ra nas vo di kroz raz li či te so be, od po dru ma do bal ske dvo ra ne, i od sce ne sa Pe trom Ve li kim do po sled njeg car skog ba la.

Film istin ski us po sta vlja „ko je ko” u ru skoj isto ri ji. Deo nje go ve dra ži mo ra se sa-sto ja ti, po seb no za ru skog gle da o ca, u pre po zna va nju po zna tih fi gu ra iz ru ske isto ri je i isto vre me no u po ku ša ju da se pre po zna ju ili le gi ti mi šu ne ke od naj po zna ti jih sli ka ko je se po ja vlju ju u fil mu i ko je su iz lo že ne u Er mi ta žu da nas: El Gre ko va sli ka pe tar i pa vle, Van Daj ko va De vi ca sa ja re bi ca ma i Rem bran to va sli ka Žr tvo va nje Isa ka.

Film je, u tom smi slu, ne svo di vo po de ljen iz me đu pred sta vlja nja isto ri je i nje nih „ži-vih” osno va. Ali, pri zor po vrat ka isto ri je u vi du po zna tih sli ka ni ka da se ne po du da ra sa po i sto ve ći va njem. Isto ri ja se u fil mu „vra ća” na me sto svog ne pre sta nog otu đe nja.

Po seb na „do ga đaj nost” rad nje je pod vu če na ne sa mo sa mim do ga đa ji ma već i sa-mim sred stvi ma nje nog obe le ža va nja i ar hi vi ra nja. Ceo film je sni mljen iz jed nog ka dra sa vi deo-ka me rom ko ja ima vi so ku re zo lu ci ju, te pred sta vlja naj du ži sni mak u film skoj isto ri ji.

5 Groys 1993: 364.6 Der ri da 1996: 11.7 Mo žda će iz gle da ti pro iz volj no, ali po re đe nje se mo ra na pra vi ti: ru ska bar ka se be upi su je u red sko ra-šnjih fil mo va ko ji se ba ve ar hi vi za ci jom, ar he o lo gi jom i ar ko lo gi jom, ko ji je naj o či gled ni je za po čet Spil-ber go vim fil mom oti ma či iz gu blje nog kov če ga (1986). Ka rak te ri stič no je da u ključ noj sce ni, u ko joj je kov čeg otvo ren, In di ja na Džons (Ha ri son Ford) upo zo ra va Ma rion (Ka ren Alen) da „ne gle da,” ima mo da kle hva ta nje ne vi dlji vog po re kla film ske pred sta vljač ke lo gi ke, na lik ru skoj bar ci ko ja se otva ra iz sle pi la u sle pi lo isto rij skog ar hi va i kov če ga/bar ke. Po red to ga, u Spil ber go vom fil mu, po sled nja sce na pri ka zu je skla di šte nje za vet nog kov če ga u bi ro krat sku ar hi vi za ci ju ame rič ke Vla de.

32


Po sma tran iz ovog ugla, film se po ka zu je kao za di vlju ju ći pod vig, uspe va ju ći da iz-ve de ko lo sal nu ko re o gra fi ju. Rad nja fil ma zah te va da ceo mi seensce ne bu de uve žba van i po na vljan za ovaj je dan i je din stven ka dar. To je us pe lo u tre ćem du blu, po sle dva pro pa la po čet ka. Ceo pe riod, po znat kao Pe trov pe riod ru ske isto ri je, sta vljen je pred gle da o ca to-kom jed nog je din stve nog po gle da bez trep ta ja.

„Ži vi” sni mak vi deo-ka me re pri hva tio je i oži veo ono što se či ni da pri pa da isto ri ji i Mu ze ju.

Sle pI lo ISto rI jeFilm po či nje iz sle pi la, ko je pre la zi u bud nost isto ri je, ili bo lje re če no, već mu zej ske

isto ri je, i u tom smi slu – „isto ri je”. Film se mo žda ne otva ra, ili ne po či nje, već po či nje kao imi ta ci ja isto ri je, ob li ku ju ći se be po ugle du na nju, kao nje no po na vlja nje, re pe ti ci ja, mi-me za. I, u isto vre me, kao nje na je din stve na, po seb na i ne mo gu ća za imi ta ci ju za be le ža ka, se ća nje i ar hi vi ra nje. ru ska bar ka je film o Ru skoj ar hiv skoj gro zni ci.

Glas na ra to ra iz po za di ne uvo di gu bi tak se ća nja od sa mog po čet ka: „Otva ram oči i ne vi dim ni šta, šta mi se do go di lo, ne znam”.

Film o ar hi vi se na taj na čin otva ra pra zni nom i gu bit kom se ća nja, ili ne mo guć no šću ko me mo ra ci je (ne se ćam se ni čeg), raz vi ja se kao svo je sop stve no mne mo nič ko i vi zu el no bri sa nje. Re če no nam je da je ne ki tre nu tak u de vet na e stom ve ku i da smo u Sankt Pe ter-bur gu.

Pri po ve dač je ne vi dljiv za do ga đa je, kao i mi, po što tvr di: „Oni me ne pri me ću ju”. Uti sak utvar no sti, ko ji je na zvan „efe kat vi zi ra”, do pu šta nam da po sma tra mo, a da ne bu de mo pri me će ni; on od pri po ve da ča i pri po ve da nja stva ra utva re ko je bi se, od sa mog po čet ka, kre ta le u od lo že nom pro sto ru – vre me nu ne iz ve sno sti, utvar no sti i je zo vi to sti.

I, u isto vre me, u od la ga nju ko je je ne pod no šlji vo i ko je se ne mo že iz dr ža ti. U tom smi slu film, po put po gle da, lu ta.

Ne pre sta no zu re nje u ne iz ve sno sti i ka ta stro fu isto ri je ne mo že a da ne pod se ti na an đe la isto ri je – An ge lus no vus – ka ko ga je opi sao Val ter Be nja min: „Nje go ve oči zu re... nje go vo li ce je okre nu to pre ma pro šlo sti... [i] vi di jed nu je di nu ka ta stro fu...” (Be nja min 1968: 257).

Ne za tvo re ne oči an đe la isto ri je pred sta vlje ne su u ovom fil mu po sred stvom ne za-tvo re nog mo no ku lar nog zu re nja jed nog je di nog ve li kog ka dra ko ji be le ži isto ri ju in sta tu na scen di. To su, u tre nut ku nje ne pro iz vod nje i ko me mo ra ci je, njen ži vot i nje ne ru še vi ne.

An đeo So ku ro vlje vog fil ma je na taj na čin i bu dan i slep, on mo že isto vre me no i da vi di i da ne vi di isto ri ju. To mo že da ob ja sni broj ne re fe ren ce na sle pi lo.

Film po či nje pri po ve da če vim pri zna njem: „Otva ram oči i ne vi dim ni šta”. Že na po-se ti lac je sle pa i ma zi an đe la, i ona je ta na ko ju se upu ću je kao na an đe la; ti me je us po-sta vlje na ana lo gi ja pre ma An ge lus no vus. U dru gom po ja vlji va nju Ka ta ri ne Ve li ke u fil mu vi di mo je sa de com ko ja se igra ju ćo ra ve ba ke i, ne ma nje va žno, sve to se sme šta u Mu zej ko ji u svo joj stan dard noj po stav ci ima ne ke od naj po zna ti jih sli ka sa te mom sle pi la: Is ce

33


lje nje slep ca na je ri ho nu Lu ka sa van Laj de na, Is ce lje nje to bi ta Do me ni ka Fe ti ja i Is ce lje nje to bi ta Ber nar da Stro ci ja (jed na od naj vred ni jih iz ko lek ci je Er mi ta ža), pej zaž sa to bi jom i an đe lom Ker štaj na de Kju e ni ka, An đeo se odva ja od to bi je Đo va ni ja Bil verl ti ja, i pej zaž sa to bi jom i an đe lom Abra ha ma Ble mer ti ja (u apo kri fu Sta rog za ve ta To bit je bio sle pac iz Izra e la, ko me je vid po vra tio an đeo Ra fael po sle he roj skih pod vi ga nje go vog si na To bi je, ko ji je uhva tio ri bu i upo tre bio nje nu žuč da iz le či vid svog oca. Ve za iz me đu po gle da i me lan ho li je [cr na žuč – me lain cho le] bi će raz ma tra na ka sni je).

Ta kva pre te ra na in ve sti ci ja u ne što što ni je iz lo že no po gle du pod se ća nas na či nje ni cu da bi lo ko ji mu zej, kao ta kav, mo že bi ti „po sma tran” kao pro stor u ko me je sa ma vi dlji-vost8 po gle da isto vre me no iz lo že na i sa kri ve na i ko nač no pre da ta pik to ral nim re pre zen ta-ci ja ma i mne mo nič kim pro te za ma vi dlji vo sti.

Bi blij ska pri ča o To bi ji go vo ri, ka ko je to Žak De ri da pri me tio u knji zi se ća nja slep ca o još jed nom re vo lu ci o nar nom mu ze ju – Lu vru, da ono „[...] što To bit ko nač no vi di [...] ni je ni ova ni ona stvar, ova ili ona oso ba, već sam nje gov po gled” (Der ri da 1993: 28).

Film iz jed nog ka dra (ko ji je teh nič ki mo guć je di no za hva lju ju ći vi deu) ob li ku je se pre ma isto ri ji u ko joj ne mo že bi ti mon ta že, ne mo že bi ti cut and pa ste, pro me na, do da va-nja, od u zi ma nja, do ra đi va nja.

Ne mo že se po pra vi ti u mik su, kao što ka žu u mu zič koj in du stri ji. Šta je ura đe no, ura-đe no je. To je tač ka gle di šta an đe la isto ri je, odu va nog na zad u bu duć nost, ko ji ne mo že da sklo ni svoj po gled sa na go mi la nih ka ta stro fa.

I ka da pri po ve dač go vo ri o to me ka ko se nje go vo sle pi lo po ja vi lo u me te žu Re vo lu ci-je, to kom na si lja na pre ki nu tom ba lu... to sle pi lo je ta ko đe i kri za se ća nja. Po sto ji ka ri ka u struk tu ri fil ma – po sle ovog, ne će mo gle da ti uče sni ke isto ri je na isti na čin.

Vi di mo ih kao po se ti o ce Mu ze ja, kao po sma tra če. Isto rij ska sve ča na po vor ka sa bri-žlji vo osmi šlje nim ko vi tla njem kroz vre me i pro stor, po sta je šet nja kroz Mu zej. Sle pi lo pri po ve da ča ozna ča va pre kret ni cu iz me đu isto rij skih re ži ma, kao i sko pič kih.

Po sma tra nje, kao pri mar ni na čin de lo va nja u izo la ci ji po stre vo lu ci je (za jed no sa re to-ri kom mu zej skog iz la ga nja i po tro šnje) na sta je kroz mo men tal no sle pi lo i za bo rav, i pred-sta vlja tu re to ri ku iz la ga nja, po tro šnje, estet ske me ro dav no sti itd.

Sle pi vo dič kroz Mu zej je ov de za ni mlji va fi gu ra: kao da ga nje go vo pra vo sle pi lo šti ti od po stre vo lu ci o nar nog sle pi la Mu ze ja i do zvo lja va mu ana hron uvid.

Zbog to ga So ku ro vljev an đeo isto ri je mo že u nje go voj/nje noj pre te ra noj bud no sti bi ti slep, a sam film mo že bi ti shva ćen kao osci li ra nje iz me đu pot pu ne spo sob no sti da se vi di, i vi dlji vo sti i ne pre sta ne ta me.

Ta ko đe, ču je mo da smo „sti gli su vi še ka sno” – do la zak u Mu zej do ga đa se na kra ju isto ri je. Iz pod zem nih oda ja Zim ske pa la te, u ko ji ma vi di mo Pe tra Ve li kog, mi se uz di že-mo spi ral nim ste pe ni ca ma i slu ša mo o „pr vo bit nom po ret ku Pe tra Ve li kog”.

8 U ori gi na lu vi si bi lity, prim. prev.

34


Pri po ve dač, is po sta vlja se, ima bli zan ca, „Evro plja ni na”, ko ga „ru ski” na ra tor pra ti kroz film. Na ra tor „Rus” če sto po na vlja po sled nje re če ni ce, ili ce la iz la ga nja „Evro plja-ni na”, ko ga pra ti kroz Mu zej. Su sret iz me đu Ru si je i Evro pe, ona ko ka ko je po sta vljen u ovom di ja lo gu iz me đu Ku sti na i ru skog gla sa iz po za di ne/po gle da, pa ro dič no je po na vlja-nje, ko je na gri za vi zu el nu si gur nost i na ra tiv nu auten tič nost.

On, ta ko đe, is pu nja va či ta vu na ra tiv nu struk tu ru pro stor no-vre men skim du pli ra-njem ko je spre ča va sva ku po seb nost tu ma če nja, pa čak i sva ku pre ci znu pro stor nu i vre-men sku ori jen ta ci ju. Sve je du pli ra no i neo pi plji vo, auten tič ni i oso be ni do ga đaj, i nje go va sop stve na pa ro di ja i po na vlja nje.

Pri po ve da nje za pra vo po či nje u tom con tretemps na či nu, u kon tra tem po ral no sti, gde je po če tak, za če tak sni ma nja, po de ljen iz me đu dva pri po ve da ča, i od vi ja se kao de lje nje9 nje go ve dis kur ziv ne i film ske sce ne.

Te me od la ga nja (uče sni ci ba la žu re, bu du ći da su sti gli ka sno na bal, i če sto se gu be u pa la ti) i za ka šnje nja su po ve za ne i tre ba ih či ta ti u sve tlu ove ne svo di ve kon tra tem po ral ne na ra ci je, gde je dan ili dru gi pri po ve dač, ili opi sa ni do ga đa ji, ne će bi ti u vre me nu ili ne će sti ći na vre me.

Sámo pri po ve da nje se neo d luč no kre će iz me đu po gle da i pri zo ra ko ji ne po vrat no ka-sni za isto ri jom, u pro sto ru Mu ze ja, i dru gog, ko ji pri pa da ru skom pri po ve da ču, ko ji iz la že zna nje isto ri je i nje nih do ga đa ja, i čak nje nih „bu du ćih” is ho da.

de ljI voSt Kon tra tem po ral nost i ra slo ja va nje fil mič nog po gle da su se, u pra vlje nju fil ma ko ji će

ući u isto ri ju fil ma, do dat no (ili ta ko đe po no vo, od sa mog po čet ka) na met nu li ru skom re ži se ru So ku ro vu i di rek to ru ka me re Nem cu Til ma nu Bjut ne ru. Toj isto ri ji on pri pa da i, po šte no go vo re ći, ne pri pa da, jer je me di jum ko ji je ko ri šćen za pri po ve da nje i be le že nje do ga đa ja vi deo, a ne film ska ka me ra.

Film ski sta tiv ni je upo tre bljen za ovaj du ga čak po gled na ru sku isto ri ju, i mo že mo re-ći da, film skim žar go nom, ka me ra ni ka da ne za tva ra svo je oko. Dok se za teh nič ku stra nu sni ma nja fil ma mo že re ći da funk ci o ni še kao bes kraj ni po gled ko ji ni ka da ne trep će – na-su prot ljud skom, vi deo-ka me ra be le ži vi dlji vu sve tlost sred stvi ma ekra ni za ci je, čak i bez tre pe re nja kap ka film ske ka me re 24 pu ta u se kun di.

Ov de otvo re no oko ka me re ne sa mo da plu ta bez re za ili pre ki da, već nje gov na čin be le že nja pri pa da ne pre kid nom ar hi vi ra nju vi deo-ka me re ko ja ne trep će. Na me sto pre-ki da ko re o gra fi je, mon ta že i fil mič no sti po sta vljen je več ni tok di gi tal nog i elek tron skog po gle da.

I to ku isto ri je su, ta ko đe, na te mat skom ni vou, pri dru že ni pre ki di mne mo nič kog i mu zej skog, po što film (zva će mo ga ta ko iz prak tič nih raz lo ga, ali i zbog to ga što on još

9 U ori gi na lu – Divi sion – de lje nje, ali ova kvom tran skrip ci jom autor pra vi re fe ren cu na vi zu el ni aspekt me di ja.

35


uvek za dr ža va ostat ke ki ne ma tič no sti, pre o bli ko van u film zbog pro duk ci je i pri ka zi va nja, pri ka zu je se u bi o skop skim dvo ra na ma itd.) osci li ra iz me đu pri po ve da nja isto ri je, u ko joj on „ak tiv no uče stvu je”, i mu zej ske ili mu ze i fi ko va ne in ter ven ci je, sa mo re flek siv nim pre-ki da njem svo je sop stve ne na ra ci je.

Raz mi mo i la že nje u pro duk ci ji pot cr ta no je skan da lom ko ji je usle dio ubr zo na kon pri ka zi va nja fil ma na film skom fe sti va lu. (Skan da li su svoj stve ni film skim fe sti va li ma. Pa, ipak, pri ro da ovog po seb nog skan da la ve za nog za ru sku bar ku ti če se sna ga ko je on ta ko sjaj no te ma ti zu je: hi ja zma tič ka pu ko ti na/ve za iz me đu teh no lo ško-na uč ne pa ra dig me ru-skih re for mi ko je su po de li le nje nu kul tu ru i iden ti tet.)

Evrop ska film ska aka de mi ja je ne dav no no mi no va la film za „teh nič ko do stig nu će”, že le ći, bez sum nje, da uka že na sve za slu ge ko je je je dan ka dar sni mljen ste di ke mom Til-ma na Bjut ne ra do neo ovom fil mu. (Bjut ner je u pro duk ci ju uneo is ku stva iz svog hva lje-nog i uspe šnog ka mer man skog ra da u fil mu tr či, lo la, tr či To ma Ti kve ra.)

No mi na ci ja je na i šla na ve o ma sna žan zva ni čan pro test od stra ne Alek san dra So ku-ro va, ko ji je za me rio da se ono što iz nje go vog ugla pri pa da ce lo vi to sti umet nič kog ostva-re nja, de li ili ras par ča va ovom no mi na ci jom ko ja iz dva ja teh nič ku iz ved bu, ko ja je pre ma nje go vom mi šlje nju neo dvo ji vi deo estet skog to ta li te ta: „Či ni se da je ulo ga ne mač kog spe ci ja li ste bi la ve štač ki pre ce nje na u ovom na ci o nal nom ru skom pro jek tu – pro jek tu ko-ji je bi lo mo gu će re a li zo va ti sa mo u Ru si ji, sa uče šćem Er mi ta ža i ru skog Mi ni star stva za kul tu ru. Bez uče šća ru ske dr ža ve, ko ja je da va la po dr šku u go di na ma ko je su bi le te ške za Ru si ju i evrop ske pro jek te, pla ni ra nje i rad na ru skoj bar ci bi li bi ne mo gu ći...”10

ru ska bar ka kroz ceo film pro ble ma ti zu je strep nju ko ju po gled dru gog, ova plo će nog u Ku sti nu, pod sti če u pri po ve da ču ko ji slu ži kao bla ži dvoj nik ne kim od Ku sti no vih naj o-štri jih opa ža nja, i či ja je šet nja kroz Er mi taž/Zim ski dvo rac u ko rak pra će na oso bom ko ja je opi sa na na špi ci kao „špi jun”.

Sve u kup nost bud no sti ko ju do no si je dan ka dar (pre lo mljen kroz Ku sti na i umno žen raz li či tim per spek ti va ma: na ra to ro vom, špi ju no vom...) mo že se sa že ti u Ča a da je vlje voj ču ve noj iz re ci iz nje go ve Apo lo gi je lu da ka (na pi sa ne 1836) da je Ru si ja is cr pla se be u ovoj bud no sti: ona ne mo že da sklo ni svo je oči sa Za pa da.

Za ovu po de lje nost ko ju Za pad uno si u ru ski iden ti tet mo že se re ći da kon sti tu i še re pre zen ta tiv ni pro stor ru ske bar ke. U tom smi slu, tekst fil ma ko ji je re ži rao So ku rov ar-ti ku li še uvid u apo re tič ki kon flikt ko jim Ru si ja sti če svoj iden ti tet.

I upra vo je to ta sjaj na ar ti ku la ci ja ko ja je od ba če na i ko ja tre ba da bu de oži vlje na na ide o lo škom ni vou od stra ne auto ra fil ma, upra vo u ime „sve u kup no sti umet nič kog pro ce-

10 A. So ku rov, Film Di rec tor; A. Deryabin Pro du cer, St. Pe ters burg, Rus sia, No vem ber 29, 2002 (So ku rov, Deryabin 2002).

36


sa” ko ji je, u ovom slu ča ju, sva ka ko, ru ski.11 Kao da re ži ser tre ba da iz dvo ji upra vo dru gost teh nič kog maj stor stva iz sa mog uspe ha fil ma u ime či sto te et nič kog po re kla.

Ova strep nja, ni je po treb no na gla ša va ti, ko ja je u fil mu pod sti ca na i pre o kre nu ta u kre a tiv ni po let fil ma, do la zi ov de kao sle pa mr lja i ne spo sob nost da se uoče ide o lo ške im pli ka ci je pro te sta pro tiv sa me ge ne a lo gi je fil ma. So ku rov se po ja vlju je kao lju bo mor ni bli za nac svog evrop skog bra ta.12

pr vI uče SNIk: mu zejMo der ni za ci ja Ru si je ko ju je pred u zeo Pe tar Ve li ki na šla je svo je ova plo će nje na pro-

sto ru pr vog ru skog mu ze ja Kunst ka me re. U nje mu je Pe tar Ve li ki iz lo žio ko lek ci ju pre pa-ri ra nih ži vo ti nja, ka me nja i mi ne ra la, kao i de lo ve te la i fe tu se u for ma li nu.

Na taj na čin se ru ska mo der ni za ci ja i pr va re vo lu ci ja us po sta vlja ju kao mu ze i fi ka ci ja Ru si je. Uvod u pro sve će nost uzi ma ob lič je mu zej skog pro sto ra, te tak so no mi je ži vo ti nja, mi ne ra la, ču do vi šta i de lo va te la u ki se li ni ko ji slu že i kao re vo lu ci o nar ni otvor ko ji obe-le ža va ubr za nje isto ri je, i/ili isto ta ko kao post po top ska, post ka ta stro fič na ko me mo ra ci ja ru skog ula ska u isto ri ju.

(No je va bar ka, sva ka ko, mo že bi ti shva će na kao pr vi po ku šaj na bra ja nja ži vo tinj skog sve ta, i kao mu zej „pri rod ne” se lek ci je. Ovo tre ba ima ti na umu ka da po ku ša va mo da ra-z u me mo ulo gu mu ze ja u So ku ro vlje voj ru skoj bar ci.)

Kunst ka me ra ta ko ne slu ži kao me sto na kom je Ru si ja sa ku pi la se ća nje na svo ju sop-stve nu pro šlost, ili auru svog na ci o nal nog iden ti te ta, već kao pro stor re vo lu ci o nar nog iš-če ki va nja svo je sop stve ne eks pan zi je i sla ve. To ni je po lo žaj ko me mo ra ci je već, upra vo su prot no, ka ko je to bi lo pri me će no u ve zi sa mu ze ji ma uop šte, pro iz vod „re vo lu ci o nar ne

11 „Pr vi put smo, u od jav noj špi ci ru ske bar ke, usme ri li pa žnju pro fe si o na la ca i gle da o ca na ključ ni aspekt mo der ne film ske pro duk ci je. Kao re zul tat raz vo ja no vih teh no lo gi ja, če sto je ne mo gu će uoči ti gra-ni cu na ko joj se teh nič ke pri pre me pro jek ta za vr ša va ju, a kre a ti vi čin ob li ko va nja ka dro va fil ma kao ce li ne po či nje. Iz ved ba ove neo če ki va ne i slo že ne kon cep ci je po ka za la je da je ap so lut ni autor ka dro va ru ske bar ke, sva ka ko, re di telj, pre ne go ste di kem sni ma telj” (So ku rov, Deryabin 2002).12 Stva ri se ni su po bolj ša le ni sa pro mo tiv nim ma te ri ja lom ko ji pra ti film na ofi ci jel nom saj tu ame rič ke di stri bu ci je. Na nje mu So ku rov ide da lje u po ku ša ju da oži vi film za ide o lo gi ju ru skog na ci o nal nog iden-ti te ta, po što go vo ri o Ame ri ci kao o mla doj ze mlji bez kul tu re, a o ru skoj bar ci, Er mi ta žu, kao o bro du ko ji će spa si ti svet: „I da je po no vo do šlo vre me da lju di pra ve bar ke i da ne sme bi ti odu go vla če nja, i da su Ru si već sa zda li svo ju bar ku, ali ne sa mo za se be – oni će sa so bom po ve sti sve, spa si će sve, za to što ni Rem brant, ni El Gre ko, ni Sta sov, ni Ra fael, ni Gva ren gi, ni Ra stre li ne će do zvo li ti jed noj ta kvoj bar ci da pro pad ne ili da lju di umru...” Ovaj ari sto krat ski, „ni če an ski” i hi pe re ste tič ki aspekt fil ma, ko ji uži va u „evro pe i za ci ji” ru ske kul tu re, ili nje nom uče stvo va nju, u jed na koj me ri, u ko ar hi vi za ci ji evrop ske tra di-ci je, na ide o lo škom pla nu mo ra bi ti de nun ci ran i po bi jen, a ru ski iden ti tet po no vo is pi san oče ki va nim me si jan skim i žr tve no-na ci o nal nim pri po ve da njem ko je je su prot sta vlje no do mi nant noj in spi ra ci ji i re ži ji ru ske bar ke. Kao da Alek san dar So ku rov ni je raz u meo naj za ni mlji vi je ele men te ko ji omo gu ća va ju da ovaj film funk ci o ni še, po seb no ka da se od no se na raz mi šlja nje o funk ci o ni sa nju ru ske kul tu re i isto rij skih im-pli ka ci ja Pe tro ve tra di ci je. Ob ra ća ju ći se fil mu sa „mo je de te”, on po na vlja pred vi dlji vo Edi po vo sle pi lo i ne ra zu me va nje ko ji su u sr cu sva kog po di za nja de ce. Ne pre vo di va igra re či ma: (br)ot her – sa za gra da ma se po ten ci ra dru gost, prim. prev.

37


di men zi je mu ze ja i nji ho vog po zi va da po no vo pro mi sli mo kul tu ru odvo je no od pa to sa po re kla, pri pa da nja i iden ti te ta” (Ma le u vre 1999: 38).

Ma levro vo ko ri sno uop šta va nje ko je se ti če mu ze ja pri men lji vo je jed na ko do bro na Kunst ka me ru: „Kao ta kav, mu zej po ka zu je da ne po sto ji kul tu ra bez za ti ra nja, bez za bo ra vlja nja, i da je kul tu ra uvek, u (ni če ov skom) smi slu, umet nič ka kul tu ra” (Ma le u vre 1999: 39).13

Ova re vo lu ci o nar na di men zi ja Kunst ka me re tre ba da bu de upam će na po što je upra vo Pe tar Ve li ki bio pr vi ko ji je po čeo sa po di za njem mu ze ja u Ru si ji i ko ji je dao pr vi za ma jac sa ku plja nju kul tur nih do ba ra, ko ji će slu ži ti kao te melj ono ga što će po sta ti Er mi taž, slav-no mu zej sko zda nje i glav ni uče snik ru ske bar ke.

Ovaj aspekt Kunst ka me re, ta ko đe, osta vlja trag isto rij ske pri sut no sti na me stu ar hi-vi ra nja – pr vo bit no na re đe nje da se spro vo di i sa ču va za kon pro sve će nog ti ra ni na, i na taj na čin da se sa ču va se ća nje na po li tič ki uti caj Kunst ka me re kao po kre tač ke i po ti snu te ar hi ve Er mi ta ža, Sankt Pe ter bur ga i fil ma o nji ma.

Dru gi glav ni uče snik u fil mu, Evro plja nin Mar kiz de Ku stin, ima ja ko oštro ču lo mi-ri sa, i ono što on sve vre me ose ća je for ma lin. Taj mi ris for ma li na ko ji pro ži ma Er mi taž pri pa da za pra vo dru gom mu ze ju, Kunst ka me ri, i mo že se po sma tra ti kao me to ni mij ski trag pr ve ru ske ar hi ve14.

For ma lin ko ji pro ži ma Er mi taž, ona ko ka ko ga ose ća Ku stin, mo že isto ta ko da in di-ci ra iz ve snu sa mo re flek siv nu in ter ven ci ju od stra ne So ku ro va, upu ću ju ći na sla ga nje iz-me đu to tal nog ču va nja „ži vo ta” u jed nom je di nom snim ku, ka ko on to či ni u ovom fil mu, i ar hi vi ra nja po sred stvom ču va nja u for ma li nu, ko ji odr ža va for mal ne od li ke or gan skog ži vo ta ona kve ka kve su na iz gled bez bi lo ka kvog po sred ni ka.

Po ve za nost iz me đu sni ma nja i pre pa ra ci je ni je pro iz volj na. Kao što pre pa ra ci ja ču va te lo u for ma li nu i na taj na čin do zvo lja va or gan skom da bu de uhva će no u svo joj več noj ne-mr tvoj, ave tinj skoj po jav no sti, isto ta ko se film, „ma la ko ža”, pe li cu le, učvr stio u post-pro duk cij skoj ob ra di ko ja za u sta vlja to ko ve he mij skog ras pa da nja. Oba nu de pred sta vlja-nje ko že i te la, ka ko Li o tar ka že u svom ese ju „Aci ne ma”, „kao [pro vid no] te lo ko je po ka-zu je se be” (Lyotard 1986: 358).

Da Er mi taž tre ba da se shva ti kao pa limp sest Kunst ka me re, uoč lji vo je u fil mu pre ko či nje ni ce da je na sa mom nje go vom po čet ku, na sa mom dnu, u naj ve ćim du bi na ma i po-dru mi ma Zim ske pa la te/Er mi ta ža, pr va vla dar ska lič nost ko ju sre će mo Pe tar Ve li ki.

13 Je zgro vi tim re či ma Do nal da Pre ci o zi ja: „Iz nad sve ga, mu ze ji su so ci jal ni in stru men ti za fal si fi ko va nje i odr ža va nje mo der ni te ta” (Pre zi o si 1994: 141).14 Uze ću slo bo du da ov de usme rim pa žnju na svo ju knji gu vra ća nja isto ri je: ru ski ni če an ci po sle mo derno sti, a po seb no na po gla vlje ko je no si na slov „Mu ze ji”. U nje mu raz ma tram vo šta nu fi gu ru Pe tra Ve li kog ko ja je sa da iz lo že na u Er mi ta žu, kao i pi ta nja form(e)/al de hi da isto ri je, kao i pro ble me Mu ze ja u do ba teh nič ke re pro duk tiv no sti. Mo ja ana li za u ovom tek stu osla nja se i po či va na tom po gla vlju. Na dru goj stra ni, ba vio sam se pi ta njem ru ske „post” isto rič no sti u svo joj knji zi po sle: ru ski post ko lo ni jal ni iden ti tet, ko joj ovaj tekst slu ži kao „post” skrip tum.

38


Ta ko, pr va ar hiv ska po sve ta u zda nju Mu ze ja, ka ko pri ka zu je So ku rov, pri pa da fi gu ri pr vog ru skog re for ma to ra. Po red to ga, upra vo je Pe tar Ve li ki bio taj ko ji je pr vi po kre nuo sa-ku plja nje umet ni na, i či ja je ko lek ci ja po slu ži la kao osno va za po di za nje Er mi ta ža. Že ral din Nor man, autor sko ra šnje pot pu ne isto ri je Er mi ta ža, ta ko đe uka zu je na to da Er mi taž ču va tra go ve iz vor nog dvoj ni štva iz me đu Pe tro vog mu ze ja i sle de ćeg sa ku plja nja umet nič kih de la ko je je (naj i stak nu ti je) pred u ze la Ka ta ri na Ve li ka.

Pe tar je bio ta ko đe i ko lek ci o nar umet nič kih de la i osni vač pr vog jav nog mu ze ja, ta ko zva ne Kunst ka me re, či jem se ele gant nom ba rok nom zda nju i da nas mo že mo di vi ti sa pro zo ra Er mi ta ža, ma lo niz vod no, na oba la ma ostr va Va si lev ski. Dok bla ga Er mi ta ža uklju ču ju car ske po rudž bi ne ko je da ti ra ju ko li ko i vla da vi na Pe tra Gro-znog (1547–84), nje go va pr va umet nič ka de la po ru čio je Pe tar. Sa njim za pra vo, vi še ne go sa Ka ta ri nom, isto ri ja mu ze ja Er mi taž stvar no po či nje (Nor man 1998).

Er mi taž na taj na čin osci li ra, i u fil mu i u isto ri ji, iz me đu mu zej skog pro sto ra – pro sto-ra ko ji slu ži za ko me mo ra ci ju pro šlo sti i pro sto ra po li tič kog me te ža, re vo lu ci je i isto rij skog pre ki da. I film i Mu zej osci li ra ju iz me đu ova dva re ži ma pred sta vlja nja.

Ne po pu StljI voSt ISto rI jePred sta vljač ko osci li ra nje fil ma da lje je na gla še no či nje ni com da u ne kim si tu a ci ja ma

uče sni ci ula ze u isto rij ske epo he na kon Pe tro ve, iz dvo je ne di je ge tič kim gra ni ca ma fil ma (ko je po či nju sa Pe trom Ve li kim, a za vr ša va ju se sa po sled njim pred re vo lu ci o nar nim ba lom iz 1913).

Po sto je tri oči gled na i za film em ble ma tič na15 upa da u vre me po sle Re vo lu ci je: u jed noj sce ni Ku stin ula zi u so bu to kom op sa de Le njin gra da, to kom ko je je mu zej ska ko lek ci ja bi la sko ro pot pu no iz me šte na u Si bir, a Mu zej osta vljen sa pra znim ra mo vi ma. Pri ka zan je sto lar ka ko, po što umi re od gla di, pra vi san duk za se be, po put hi lja de njih to kom op sa de. Sce na u ko joj je pri ka zan sto lar ka ko pra vi san duk sto ji, em ble mat ski, u od no su na film kao sve-ti li šte, taj na, post hum ni isto rij ski spo me nik. Ona iz la že svo ju sop stve nu post ka ta stro fič nu pro iz vod nju.

Že leo bih da su ge ri šem da se pra zni ra mo vi u ovoj sce ni mo gu me to ni mij ski pri me-ni ti na či tav Mu zej ona kav ka kav je pred sta vljen u fil mu: da nje go vo estet sko ili po li tič ko pred sta vlja nje u fil mu mo žda ni je ni šta dru go do pri po ve da nje o ura mlji va nju ru ske isto ri je. „Kao ta kav”, Mu zej i sa ma ru ska bar ka, mo gu se shva ti ti kao pra zan ram ru ske isto ri je ili kao pri po vest o me ha ni zmi ma ko ji ma se ura mlju je isto ri ja.16

U dru goj sce ni, Ku stin ula zi u ode ljak ga le ri je „Ma li ita li jan ski ne be ski pa vi ljon” u da na šnjem Sankt Pe ter bur gu i po či nje da raz go vo ra sa dvo ji com pen zi o ne ra iz Sankt Pe-

15 U ori gi na lu em ble ma tic, prim. prev.16 Od lič nu ana li zu pro ble ma ka dri ra nja u fil mu po gle da ti “The Fra me of the Fra me” in screen/play.Derri da and Film The ory by Pe ter Bru net te and Da vid Wills.

39


ter bur ga, sa ko ji ma ula zi u ras pra vu o Tin to re to vom ro đe nju sv. jo va na Kr sti te lja. Su sret is ti če ana hro nij sku hro no to po gra fi ju, ta ko da Ku stin ne shva ta obi ča je sa vre me nih sta-nov ni ka Sankt Pe ter bur ga i ču di se jad nom sti lu sa vre me ne mo de.

Tre ći eks pli cit ni upad u sa da šnjost sje di nju je oso be iz tri raz li či te epo he isto ri je Mu ze-ja. U jed noj od mu zej skih dvo ra na vi di mo Jo si fa Or be li ja, uprav ni ka Er mi ta ža od 1934. do 1951; Bo ri sa Pjo trov skog, uprav ni ka Er mi ta ža od 1964. do 1990; i Mi ha i la Bo ri so vi ča Pjo-trov skog, nje go vog si na, ak tu el nog uprav ni ka Mu ze ja (od 1992).

Li ko vi Or be li ja i Bo ri sa Pjo trov skog (obo ji ca po koj ni) pred sta vlje ni su po mo ću glu-ma ca, a Mi hail Pjo trov ski se po ja vlju je kao on sam. Ova troj ka je uhva će na ka ko raz go vo ra o na či ni ma re sta u ra ci je pre sto la ko ji su po je li cr vi (ne baš sup ti lan ko men tar Re vo lu ci je), i o to me da li su unu tra šnji zi do vi Er mi ta ža mo žda još uvek is pu nje ni pri slu šnim ure đa ji ma Taj ne po li ci je iz so vjet ske ere (KGB), sa kri ve nim u mno go broj nim ta pi se ri ja ma, ko je je za to ne mo gu će ot kri ti.17 (Da nas su oni još uvek ta mo, ali su is klju če ni, ako je ve ro va ti iz ja vi ko ju je Mi hail Bo ri so vič dao bi o gra fu Er mi ta ža Že ral di nu Nor ma nu.)18 Su sret je pre ki nuo ne či ji po ziv upu ćen ak tu el nom uprav ni ku, i on od la zi.

Ova sce na mo že bi ti pa ra dig ma tič na za funk ci o ni sa nje ce lo kup nog fil ma, ko ji či ta pro-stor Mu ze ja kao pa limp sest, na ko ji su broj ne epo he osta vi le svo je ave tinj ske tra go ve, i ko eg-zi sti ra ju i nad zi ru jed na dru gu si mul ta no.

Ova ana hro nij ska pre me šta nja u sa da šnjost po sta vlja ju ce zu ru ili pre kid u fil mu, ko ji is ti ču uda lje nost iz me đu po sma tra ča i do ga đa ja u okvi ru sve u kup ne zgra de Er mi ta ža. Tem-po ral ni pre kid či ni da uda lje nost iz me đu do ga đa ja, ko ji pri pa da ju Pe tro voj tra di ci ji i onih ko ji pri pa da ju sa da šnji ci, bu de oči gled na.

Pre kid iza zvan so vjet skim pe ri o dom bio je na knad no „is pu njen” mu ze i fi ka ci jom pro-sto ra i bri sa njem po li tič kog po ten ci ja la Er mi ta ža. Ka rak te ri stič no je da dva sko ka u sa da-šnjost upra vo po ku ša va ju da „ob no ve” po li tič ku di men zi ju Mu ze ja (KGB i rat), dok se tre ći su sre će sa, na ne ki na čin, aro gant nim Ku sti no vim od bi ja njem da pri hva ti Mu zej kao ga le ri ju.

U isto vre me, te ror isto ri je ko ji na gla ša va isto rij ski ula zak Zim skog dvor ca u isto ri ju (po red re vo lu ci o nar nog te ro ra ko ji je po čeo osva ja njem pa la te, broj ni uprav ni ci su bi li ubi-je ni za vre me Sta lji no vih čist ki) upa dlji vo je od su tan iz fil ma.

17 „Fla man ske ta pi se ri je iz 17. ve ka na nje go vim zi do vi ma da va le su ide al nu za šti tu pri slu šnim ure đa-ji ma” (Nor man: 314). Ta ko se u fil mu, ta ko đe, usme ra va pa žnja na teh no lo šku ar hi vi za ci ju po li tič kog – pri slu šni ure đa ji o ko ji ma go vo re Or be li i dva Pjo trov ska – i na dis kret no nad me ta nje iz me đu este tič kog (film skog) i po li tič kog ar hi vi ra nja. Uz to, či tav film je us po sta vljen kao niz špi ju ni ra nja: Ku stin špi ju ni ra Ru si ju, a nje ga pra ti po gled ka me re i oso be ko ja je na špi ci ozna če na kao „špi jun”. Epi zo da u ko joj se go vo ri o pri slu šnim ure đa ji ma mo že da bu de em ble ma tič na za ceo film ko ji go vo ri o pot pu nom, ne pre ki nu tom sni ma nju na či na na ko ji su ru ska kul tu ra i isto ri ja be le ži le i ar hi vi ra le sa me se be.18 Sme nji va nje oca i si na na me stu di rek to ra naj ve će ru ske kul tur ne in sti tu ci je za vre me so vjet skog pe ri-o da je din stve na je i pri lič no ne ve ro vat na po ja va. Na sle đe Pjo trov skog i nje go vog si na (ova epo ha se i da lje raz vi ja jer je Pjo trov ski mla đi i da lje na me stu uprav ni ka) od i gra lo je naj di na mič ni ju ulo gu u in ter na ci-o nal nom uti ca ju Er mi ta ža, ko ji se ve zu je za otva ra nje Ru si je ka Za pa du u ka snom so vjet skom pe ri o du i na kon nje ga. Sme nji va nje oca i si na ne mo že da nas ne pod se ti na dru ga dva slav na kti to ra isto ri je Er mi-ta ža – oca i si na (Ra stre li).

40


Upra vo ne ga tiv nost isto ri je ne mo že da bu de pred sta vlje na – či sta ce zu ra, vre men ski pre kid ko ji ume će ka ta stro fič ni in ter val u vre men sku struk tu ru fil ma i ru ske isto ri je ne do-zvo lja va da bu de vi đen.

Od bi ja nje ili dis kre tan ot por da se Er mi taž pri hva ti kao mu zej mo že na go ve sti ti ot por sa mog So ku ro va da pri hva ti mu zej kao ar hiv ne iz be žne pro šlo sti. Či tav film se mo že po sma-tra ti kao pom no bri sa nje ce lo kup nog so vjet skog pe ri o da, od ko jeg, u stva ri, ni šta ni je pri ka-za no, osim nje go ve od sut no sti.

Ta ko đe, film do no si bri sa nje do mi nant ne ki ne ma to graf ske tra di ci je, „ori gi nal nih” pro-ce du ra stva ra nja fil ma mon ta žom Ser ge ja Ej zen štaj na, i sni ma nja ži vo ta ka kav je ste sa broj-nim re zo vi ma ko je pred u zi ma ki nooko Dzi ge Ver to va.

Ta kva vre men ska kon ste la ci ja po sta vlja ale go ri ju sop stve ne ne mo guć no sti da se ob u-hva ti smi sao da na šnje isto ri je ili da se iz bri še na di ra nje pro šle isto ri je ko ja se gu ra kroz vre-men ske ra mo ve pri po ve da nja.

I upra vo ova ale go rij ska kon fi gu ra ci ja na gla še na je u sce ni u ko joj je pri ka za no ka ko Ku stin naj pre za sta je is pred Rem bran to vog Žr tvo va nja Isa ka i po sle is pred po vrat ka blud nog si na, dve naj po zna ti je sli ke iz ko lek ci je Er mi ta ža.

Za vre me ovih raz mi šlja nja, ču je mo zvu ke avi o na, ko ji upu ću ju na op sa du Le njin gra da. Po sle te sce ne, glas iz po za di ne ka že Ku sti nu da je mi lion lju di umr lo za vre me op sa de, i uče-sni ci ras pra vlja ju o ce ni pla će noj za isto rij sku žr tvu. („Pre sku po”, ka že Ku stin, a on da do da je, „ali, ipak, mo žda i ni je”.)

Pre kid pri ka zan u fil mu ne pri pa da, u tom smi slu, for mal nim re zo vi ma u mon ta ži, već ovim ale go rij skim žr tve nim in ter ven ci ja ma. Dok film bes pre kor no i ne pre kid no sni ma „ži-ve” do ga đa je i isto ri ju, pre ki da ju ga ale go rij ska pred sta vlja nja ko ja pre gra đu ju ne po sre dan uvid u tem po ral nost.

I obr nu to, mu zej ski pro stor, kao pro stor re flek si je i me di ta ci je, ne pre sta no pre ki da ju upa di isto rij skog i po li tič kog, go le ne po sred no sti. ru ska bar ka, u stva ri, ne sni ma ni šta, ili ni-šta osim tog hi ja zma tič kog pre se ca nja iz me đu „ži ve isto ri je” i nje nog mu zej skog ar hi vi ra nja.

dru GI uče SNIk: ku StINNe pre sta na bud nost ki ne ma to graf skog/vi deo-po gle da u ovom fil mu re zul ti ra bes ko-

nač nim bro jem du pli ra nja i de lje nja re fe rent nog okvi ra. Pred sta vljač ka she ma osci li ra iz me-đu po na vlja nja isto ri je i nje nog je din stve nog do ga đa nja; iz me đu iz re ži ra ne ko re o gra fi je So-ku ro va i teh nič kog maj stor stva Bjut ne ra; i iz me đu pa ro dij ske ite ra ci je ote lo vlje ne u li ko vi ma bli zan ci ma pri po ve da ča i „Evro plja ni na” – Ku sti na.

Ku stin, ko ji je pred sta vljen u ovom fil mu, ima ne ke do dir ne tač ke sa „ori gi nal nim” Ku-sti nom, auto rom de la pi sma iz ru si je iz 1839. Na pi sa ni od stra ne va tre nog ka to li ka i mo nar-hi ste „ko ji je oti šao u Ru si ju u po tra zi za ar gu men ti ma pro tiv pred stav nič ke vla sti, a vra tio se kao va tre ni po bor nik usta va” (Cu sti ne 1951: 23), pu to pi si su ve ro vat no je dan od naj o štri jih spi sa (upo re di vi je di no sa Mo skov skim dnev ni kom Val te ra Be nja mi na) ko je je ika da na pi sao je dan stra nac na pu to va nju kroz Ru si ju.

41


Knji ga sa dr ži ne ve ro vat na pred vi đa nja i pro roč ke uvi de u pri ro du Ru si je i nje ne po-to nje isto ri je. Raz mo tri mo, na pri mer, Ku sti no vo raz mi šlja nje o pra zni ni pro sto ra u Sankt Pe ter bur gu: „Ka da se pr vi put bu de stvo ri la gu žva u Sankt Pe ter bur gu, grad će bi ti skr šen. U ova ko or ga ni zo va nom dru štvu, gu žva bi zna či la re vo lu ci ju” (Cu sti ne 1951: 112).

So ku ro vljev Ku stin ne za dr ža va pu nu ener gi ju ovog kri tič kog na bo ja. Ipak, on je gun-đa lo, kri ti čan, ali i oža lo šćen, jer Ru si ja „stal no po na vlja gre ške Za pa da”. U ru skoj bar ci Ku stin osci li ra iz me đu este te ko ji se di vi umet no sti („Ma ma, ma ma, ma ma, Ka no vi ne tri gra ci je”, uz vi ku je on u jed nom mo men tu.) i uče sni ka u isto rij skim do ga đa ji ma ko je pri-hva ta sa raz li či tim ni vo i ma raz u me va nja.

Nje go vo vi đe nje Ru si je kao ze mlje ko ja je ko pi ja Za pa da, sa mo je ko pi ra no i pa ro di ra-no od stra ne pri po ve da ča, ko ji stal no po na vlja Ku sti no ve re či sa na iz me nič no pa ro dič nim ili re zig ni ra nim pro me na ma. Pri po ve dač, na pri mer, opo mi nje Ku sti na da ne ula zi u so bu ko ja će otvo ri ti Le njin grad pod op sa dom, ili ga gr di ka da je su vi še oštar u pro ce ni Ru si je. („Či tao sam va šeg na ci o nal nog pe sni ka Pu ški na na fran cu skom: ni šta po seb no”.)

Ku stin je pri ka zan kao da isto vre me no pri pa da „ži vim” isto rij skim do ga đa ji ma u ko-ji ma uče stvu je, i kao da je mu ze i fi ko va na re li kvi ja ili umet nič ko de lo. U jed noj sce ni, on pu ni usta va zdu hom i du va u slu žbe ni ka, ko ji po tom, na isti na čin, po ku ša va nje ga da odu va iz so be. Si mul ta no, što je zna čaj no za pred sta vljač ku di na mi ku fil ma, sce na pred-sta vlja Ku sti no vo ak tiv no uče šće u di je ge tič kim do ga đa ji ma, a isto vre me no ga pre tva ra u znak, ale go ri ju umet nič kog de la.

Fi gu re sa na du va nim obra zi ma ko je is pu šta ju va zduh ili vo du pod se ća ju na mno-go broj ne pred sta ve mor skih ču do vi šta – gla ve Me du ze, Ze fi ra, Eola, Po sej do na i Tri to na – ko je či ne pe tro grad ski vo do vod, a ko je su bi le sa gra đe ne u Pe ter go fu kao ko pi ja Mar li ka ska de u Ver sa ju Kar la Bar to lo mea Ra stre li ja.

Ova sce na pod vla či ale go rij sku struk tu ru pri po ve da nja ko je po sta vlja pred sta vlje ne do ga đa je kao po na vlja nje fi gu ra ko je ne mo gu sa me se be se man tič ki da za tvo re, već gu-ra ju pri po ve da nje da lje u se ri ju iz me šta nja, iz so be u so bu, od sli ke do sli ke, od isto rij ske epo he do isto rij ske epo he.

Ova sce na je sim bol pri po ve da nja u ko me je zna če nje sce ne uhva će no u niz iz me šta-nja, či je či ta nje ni ka ko ne po sti že her me tič no se man tič ko ostva re nje. U stva ri, pri po ve dač, ko ji je sve stan isto rij skih do ga đa ja, ne raz u me ale go rij ski efe kat ove sce ne i gr di Ku sti na: „Ni je mi se do pa lo to što ste ura di li, go spo di ne!”

Film uma nju je ne ka od naj bo ljih pred vi đa nja ko ja je Ku stin iz neo u svo jim de li ma u ko ji ma ogra ni ča va svo je raz u me va nje sa vre me ne Ru si je (ko ju bi nje gov dis kur ziv ni ka pa-ci tet u pot pu no sti bio spo so ban da pro tu ma či), a u isto vre me po ka zu je da on u pot pu no-sti raz u me ka ta stro fal ni po nor ka ko me je Ru si ja kre nu la u zi mu 1913.

U po sled njem di ja lo gu iz me đu pri po ve da ča i Ku sti na, Ku stin od bi ja da kro či da lje, osta je za tvo ren unu tar epo hal nih za gra da Pe tro ve tra di ci je i ne že li da pra ti pri po ve da ča „da lje” u isto ri ju ka da na šnjoj per spek ti vi i „pot pu nom” raz u me va nju isto ri je.

42


Ali, isto vre me no, u tre nut ku ka da pri po ve dač gu bi Ku sti na, on do ži vlja va gu bi tak u isto ri ji ili gu bi tak isto ri je, i po sled nja sce na se za tva ra mo no lo gom u ko me pri po ve dač pri zna je ne mo guć nost da u pot pu no sti raz u me ru sku isto ri ju.

U ovom udva ja nju pri po ve dač kih fi gu ra, „pot pu no” raz u me va nje ru ske isto ri je pri-pa da di ja lek ti ci obo stra ne že lje i pre zi ra, sle pi la i uvi da, ko ji ma Evro pa i Ru si ja uti ču jed na na dru gu.

duG ka darDug ka dar do zvo lja va vre me nu do ga đa nja ili se kven ce da se is po lji: „Vre me du-

gog ka dra je vre me do ga đa ja” (Hen der son 1976: 315). U svo joj ana li zi Žr tvo va nja An-dre ja Tar kov skog (So ku rov je, i pre ma sop stve noj tvrd nji, po znat kao uče nik i šti će nik Tar kov skog), po sve će noj baš pi ta nju du gog ka dra, jon be a sley Mur ray tvr di da je „[...] ’isti ni tost’ snim ka du gog ka dra po tvr đe na ne po na vlja njem sa me se kven ce” (Be a sley-Mur ray 1997: 45).

So ku ro vlje va ru ska bar ka ja vlja se kao mo del ko ji po tvr đu je ovaj te o rij ski uvid, a isto vre me no, svo jim teh no-mne mo nič kim is pa dom – vre me do ga đa ja ob u hva ta či tav film – ru ska bar ka po sta vlja ne bro je ne pro ble me i te ško će te o ri ji fil ma kao te o ri ji teh-no-vi dlji vo sti.

Ako sve u kup nost film skog vre me na za o kru žu je ili uokvi ru je du ge ka dro ve u obič-nim fil mo vi ma, unu tar ko jih su ovi du gi ka dro vi uka le mlje ni, sve u kup nost do ga đa ja u ru skoj bar ci je sam film. Sam film je uokvi ren od stra ne po gle da ko ji ga či ni mo gu ćim i po sta je ci tat ili se kven ca unu tar sa mog vi de o gra ma19 .

Film je, da kle, ka dar unu tar ka dra, i pre te ra na vi dlji vost ko ja pra ti do ga đa je i eks po-ni ra nje i iz la ga nje sa me spo sob no sti fil ma da vi di. Film gle da sam po gled i isto vre me no je nje gov agens bud no sti i sle pa tač ka. Ovo bi mo glo da ob ja sni, još jed nom, otva ra nje pri po ve da nja iz sle pi la pri po ve da ča u vi dlji vost.

Film je već pro iz ve den (za i sta i bu kval no, Er mi taž je pro du cent fil ma) od stra ne Mu ze ja za ko ji tvr di da ga „vi di” i sni ma. Film je ta ko ko li ko vi dljiv trag svo je isto ri je na-stan ka, to li ko i tvo rac isto ri je ko ja ga je uči ni la mo gu ćim. Kao Me bi ju so va tra ka, ru ska bar ka se us po sta vlja kao bes ko nač no de lje nje svog film skog okvi ra i re fe rent nog okvi ra.20

Pre te ra na vi dljli vost ko ju ini ci ra film po ja ča na je naj ma nje u jed noj pri li ci, ka da po sma tra mo po zo ri šni spek takl Ka ta ri ne Ve li ke, pri ka zan u Er mi ta žu. (Ka ta ri na je bi la

19 Vi de o gram – frejm, iz ve de ni ca od re či fo to gram, prim. prev.20 U tom po gle du ru ska bar ka se po du da ra sa pa ra dig mat skim pro me na ma u na či nu pred sta vlja nja i ar hi vi ra nja ko ji uti ču na sa vre me ni mu zej, po seb no onih ko ji se ti ču na me ta nja no vih di gi tal nih i vi deo-teh no lo gi ja. Wol fgang ernst pri me ću je: „Ar hi tek ton ski oja ča no se ća nje na mu ze je ras ta pa se u do ba ko je per ma nent no tran sfor mi še objek te u sli ke” (Ernst 2000: 26). U ru skoj bar ci ovaj te o rij ski is kaz mo že bi ti ilu stro van u po sled njoj sce ni u ko joj ka me ra pr vi i po sled nji put iz la zi iz Mu ze ja i šven ku je na ma glo vi ta, teč na is pa re nja Ne ve. Po gled na kra ju fi ma ras ta če ono li ko mu zej skih obje ka ta, ko li ko će do tog mo men ta di gi tal na ob ra da i vi deo-tok fil ma mo ći da za be le že i pre tvo re u di gi tal nu sli ku.

43


i pi sac i po sta vi la je ne ke od svo jih ba rok nih pred sta va, olga, na pri mer.) Ti me je pro iz-vod nja vi dlji vo sti i isto ri je po sta vlje na na po zor ni cu unu tar sa mog fil ma (reč te a tar po ti-če od grč ke re či the a tron – vi de ti).21

Ova po nor na i pre te ra na vi dlji vost je da lje po ja ča na sa mim me stom ko je ču va se ća-nje i kul tu ru gle da nja – Mu ze jom. Po kret ka me re pra ti Ku sti nov po gled ko ji se di vi kva-li te tu i le po ti sli ka ko je po sma tra us put.

Ali, ova pre te ra na vi dlji vost isto ri je i nje no mne mo nič no ar hi vi ra nje po či va na pot-pu nom sle pi lu i za tva ra nju ili iz o sta vlja nju. Dok se iz ve stan broj do ga đa ja de ša va u post-Pe tro vom pe ri o du, ni je dan od njih se ni za tre nu tak ne od no si na šo kant nu slu čaj nost da ne sa mo da se Er mi taž/Zim ski dvo rac na la zi na iz vo ru ru skog im pe ri jal nog su ve re ni te ta i ve li čan stve nog se di šta mo ći, već da je Zim ski dvo rac, a ti me i Er mi taž, pa ra dig mat sko me sto so vjet ske re vo lu ci je. So vje ti su pre u ze li vlast i ob ja vi li re vo lu ci ju upra vo na pa dom na Zim ski dvo rac.

Ovo bri sa nje isto ri je iz vid nog po lja ne zna či da ka ta stro fa, ko ja je za de si la zda nje, in sti tu ci ju i epo hu, ni je pri sut na i da se ne ose ća u fil mu. (Na ra tor us put po mi nje Ku sti-nu: „Naš spo ra zum tra jao je 80 go di na, bi lo je ja ko, ja ko tu žno”.)

Upra vo se u od su stvu ovog pe ri o da naj vi še mo že ose ti ti efe kat te ro ra isto ri je. (U pri ro di je sva ke isto rij ske ka ta stro fe da se nje ni naj i straj ni ji efek ti ose ća ju sa mo kroz po-ti snu te tra go ve nje nog ar hi vi ra nja.) Kroz či tav film se ču ju zvu ci škri pe i tre nja, pro ša ra ni po vre me nim ve o ma li rič nim kla vir skim pa sa ži ma Glin ke ili Čaj kov skog.

Ovi zvu ci od je ku ju sa ka ta stro fal nom di so nan com. Te ror je na go ve šten sa mim kra-jem, gde se pre lom pod vla či Ku sti no vim su znim oči ma i po ma lo iz gu blje nim i me lan ho-lič nim iz ra zom li ca dok od bi ja da pra ti na ra to ra van vre men ske ba ri je re.

Od sa mog po čet ka fil ma, pre lom isto ri je i pre lom u isto ri ji na gla še ni su bu đe njem na ra to ra za sle plje nog iz ka ta stro fal nog do ga đa ja. On je di no mo že da ka že da se de si la ve li ka ka ta stro fa ko je se ne se ća.

So vjet ski pe riod pred sta vlja od sut ni uzrok ru ske bar ke, nje go vi ka ta stro fal ni efek ti na zda nje stva ra ju po ti snut ili ne vi dljiv uzrok ko ji či ni ovaj film mo gu ćim.

Eks pli cit na te žnja fil ma da se is po lji kao spa se nje uop šte mo že da ima smi sla, za to što se ra di o po sti sto rij skom i post ka ta stro fič nom do ga đa ju. Er mi taž je ru ska bar ka po-sle ka ta stro fal ne po pla ve so vjet ske isto ri je.

Po ti snu to po re klo se po ka zu je kao još is traj ni je, ako uzme mo u ob zir film sku tra di-ci ju ko ja je prak tič no i na sta la u Sankt Pe ter bur gu upra vo na me stu Zim skog dvor ca. Ona

21 Ovu sce nu u po zo ri štu tre ba lo bi upo re di ti sa sni ma njem Ve li kog po zo ri šta (Bolj šoj te a tar) u Mo skvi u fil mu Dzi ge Ver to va Čo vek sa film skom ka me rom. U jed noj krat koj se kven ci pri ka za no je ka ko se te a tar ce pa i uru ša va u se be, i na taj na čin sim bo lič no uzro ku je uni šta va nje isto ri je i bur žo a ske kul tu re, nje no isto rij sko-po li tič ko bri sa nje i uni šte nje, kao i bri sa nje sa mog me sta po gle da, me sta u ko me se pro iz vo di sámo gle da nje (po zo ri šte, the a tron, gle da ti). Dru go „iz be ga va nje” re vo lu ci je mo že se ogle da ti u sa mom iz bo ru na či na sni ma nja. Dok film ska ka me ra ra di pu tem re vo lu ci je obrt ne oso vi ne ka me re, di gi tal na vi-deo-ka me ra prak tič no ne ma po kret ne de lo ve.

44


se po ja vlju je u ne kim od naj po zna ti jih fil mo va ika da sni mlje nih, Pu dov ki no vom Kra ju sankt pe ter bur ga i po seb no Ej zen štaj no vom ok to bru.

Mo glo bi se re ći da isto ri ja fil ma ne bi bi la mo gu ća bez Ej zen štaj no vog ok to bra i teh ni ke mon ta že ko ju je on uveo u „sce ni na mo stu” u ok to bru (od ove sce ne po zna ti ja i zna čaj ni ja je je di no „sce na na ste pe ni štu” u oklop nja či po tem kin).22

ok to bar se us po sta vlja tač no kao uni šte nje Zim ske pa la te, ko ja je još vi še omra že na jer je i me sto i po gled23 Mu ze ja.

Sni ma nje ok to bra je sámo po se bi bi lo ve žba uni šta va nja sa me vi dlji vo sti mu zej-skog pro sto ra. U ok to bru Ej zen štajn se slu ži ba rok nim sti lom kao sim bo lom sta rog i de ka dent nog re ži ma i Zim skog dvor ca kao sim bo la Mu ze ja. U vr lo krat koj sce ni za u zi-ma nja dvor ca, ka da bolj še vi ci ula ze u zgra du kroz po drum, ka me ra se za mo me nat za u-sta vlja na stva ri ma ko je se tu ču va ju, ko je su pri ka za ne kao mu zej ski objek ti sa is pi sa nim ozna ka ma „Egi pat” i „Si ri ja”.

Ova sce na da kle pred sta vlja Zim ski dvo rac kao mu zej sko skla di šte. U svom Dnevni ku iz 1939. Vik tor Šklov ski se pri se ća ka ko je „po slu ga u Zim skom dvor cu re kla da je taj obje kat ma nje pre tr peo to kom pr vog upa da ne go to kom dru gog (za vre me sni ma nja fil ma). To je za to što su se bolj še vi ci bo ri li sa pri vre me nom vla dom, a ne sa na me šta jem” (Shklovsky 1939: 150).

Pre ma mi šlje nju Šklov skog, pe riod so vjet ske re vo lu ci je se isto vre me no shva ta kao po li tič ka ne u tra li za ci ja Zim skog dvor ca i kao nje go vo kul tur no i umet nič ko uni šte nje. Iz ova kvog ka ta stro fal nog sle pi la ru ska bar ka cr pi re sur se za svo ju vi dlji vost.

Dru gi po ti snu ti pod tekst du gog ka dra upo tre blje nog u fil mu je či tav mo der ni stič ki uti caj ki nooka Dzi ge Ver to va, neo pa že nog hva ta nja ži vo ta, i nje go ve upo tre be re za kao stva ra lač kog oru đa u nje go vim fi mo vi ma. Čo vek sa film skom ka me rom ne sa mo da se sa sto ji iz eks trem no krat kih ka dro va mon ti ra nih da stvo re ne ve ro vat no brz sled do ga đa-ja, sla ma ju ći „re gu lar ni” pro tok isto rij skog vre me na, bri šu ći pro šlost i isto ri ju (sru še no po zo ri šte), već sa dr ži su bli mi nal ne i ne vi dlji ve ka dro ve ko ji su is pod pra ga vi dlji vo sti jer su kra ći od 24 frej ma i ti me mo gu bi ti per ci pi ra ni sa mo kao vi zu el no ne sve sno fil ma.

ru ska bar ka pred sta vlja ve o ma elo kven tan pri mer raz li ke iz me đu ono ga što je Žil De lez zvao sli ke-po kre ta mo der ni stič ke ki ne ma to gra fi je pre Dru gog svet skog ra ta i sli ke vre me na ko je su ih na sle di le.

Ono što film pri ka zu je sâm je tre nu tak oču va nja tra di ci je pu tem „ži vog” po gle da ka-me re. Živ po gled vi di či ta vu epo hu uni šte nu i u ru še vi na ma. Upra vo ova ten zi ja iz me đu pot pu ne vi dlji vo sti i uni šte nja pred sta vlja nja stva ra naj za ni mlji vi je efek te u ru skoj bar ci.

Da le ko od to ga da je ona po ku šaj „ob na vlja nja” car ske pro šlo sti, ona je do kaz ra za ra-ju će mo ći isto ri je i ne po vrat no sti nje nog pro to ka. Pe riod i svet ko je film „po no vo us po sta-

22 Na pri mer, Da vid bord well je pri me tio da Ej zen štajn „do vo di rit mič nu mon ta žu do no vih gra ni ca ka da pri ka zu je ko zač ki ples ka dro vi ma du gim sa mo je dan frejm” (Bord well 1993: 84). 23 si te and sight, prim. prev.

45


vlja” pa te od mno go stru kih isto rij sko-po li tič kih i estet skih bri sa nja. Ono če mu dug ka dar do zvo lja va da iza đe na vi de lo („vre me do ga đa ja” – Hen der son) u stva ri je ne vi dlji va ce zu ra i pre lom iz me đu ka me re i „objek ta” pred sta vlja nja.

Ne pre sta ni, te o ret ski bes kraj ni ili ma kar ne re za ni po gled bez trep ta ja otva ra se ka ne-po pu stlji vom pre ki du i uni šte nju vi dlji vog i pred sta vlje nog. On stva ra struk tu ral nu dez o ri-jen ta ci ju ru ske bar ke, i ša lje brod ka iz ne na đu ju ćim i neo če ki va nim od re di šti ma (od re di šti-ma upr kos i na su prot ide o lo škim – vi de o lo škim? – in ten ci ja ma nje go vog auto ra So ku ro va).

raS kId Uni šte nje vi dlji vog je već du že vre me glav na kre a tiv na op se si ja Alek san dra So ku ro va.

Ne sa mo da nje go vi fil mo vi ve ći nom go vo re o smr ti i umi ra nju već u pr vi plan sta vlja ju i sa-mu vre men sku di men zi ju umi ra nja; oni či ne umi ra nje vi dlji vim kao da je to mo gu će. Ovo se po seb no is ti če u nje go va dva sko ra šnja fil ma – Dru gi krug i Maj ka i sin – ko ji su te mat ski po sve će ni smr ti ro di te lja. U pr vom fil mu sin se vra ća ku ći i na la zi mr tvog oca.

Či tav film je pri po ve da nje o pro ce du ra ma i ri tu a li ma pri pre ma za sa hra nu i sa me sa-hra ne. Spe ci fič nost So ku ro vlje vog film skog ru ko pi sa ve za nog za te me smr ti sa sto ji se u či nje ni ci da on ne ko ri sti film kao asi mi la ci ju ili su bli ma ci ju mo men ta smr ti ko ja bi re zul-ti ra la gle da o če vom per cep ci jom be smrt no sti. Kao što je Mi hail Jam pol ski pri me tio u jed-noj od svo jih mno go broj nih bri li jant nih ana li za So ku ro vlje vog ra da, re ži ser Dru gog kru ga „nas ne su o ča va sa fik tiv nim pre o vla da va njem smr ti, već sa smr ću kao ta kvom (Iam pol’skii 1994: 274).

Efe kat ta kvog po stup ka je u to me da se či ni da sa mi obri si vi dlji vog sve ta ne sta ju u fil mo vi ma So ku ro va, bi lo da fo kus ka me re osta je oštar ili da li ni je obje ka ta po sta ju mut ne (kao u slu ča ju Maj ke i si na, ili na kra ju ru ske bar ke).

Obri si sve ta po sta ju mut ni usled sa mog spa ja nja ži vih de lo va te la sa „mr tvim” objek-ti ma u ne si gur nu kon fi gu ra ci ju. Dru gi krug, u tom smi slu, či ni mut nim gra ni ce iz me đu vi-dlji vog i ne vi dlji vog, a ti me i od re đu ju će ko or di na te pri su stva u po jav nom sve tu, stva ra ju ći fil mo ve sa „zo na ma sle pi la” (Iam pol’skii 1994: 275).

Dru gi va žan ele ment So ku ro vlje vog film skog stva ra la štva je nje go va eks trem na te žnja ka me lan ho lič nim ose ća nji ma. Upra vo me lan ho li ja, a ne ža lje nje (da se pri se ti mo Froj do ve ču ve ne di stink ci je pre ma ko joj ža lje nje omo gu ća va da iz gu blje ni objek ti bu du pre me šte ni i eks te ri to ri ja li zo va ni ri tu a li ma ža lje nja ili sred stvi ma ve štač kog iz me šta nja, kao što su umet-nost ili film): me lan ho li ja je psi hič ko sta nje u ko jem sve u kup nost že lje nog ali iz gu blje nog objek ta osta je za ro blje na u ono me ko ji ne u spe šno ža li, i u pot pu no sti is pu nja va psi hič ki sklop pra zni nom gu bit ka.

Kod me lan ho li je „JA” po sta je gu bi tak dru gog. Mo gli bi smo re ći, vo de ći se ovom di-stink ci jom, da So ku ro vlje vi fil mo vi is pu nja va ju pri ka za ni svet od su stvom, i po u nu tru ju ovo od su stvo sa op se siv nim ar hi vi ra njem. Ta ko film ne do zvo lja va iz me šta nje gu bit ka u film ski sklop, već po sta je skla di šte, ar hi va ili mu zej gu bit ka ko ji ne mo že bi ti ili od bi ja da bu de iz gu bljen.

46


Film sko vre me je vre me ko je is pu nja va frejm ni šta vi lom gu bit ka objek ta i što vi še vi-dlji vog ula zi u ka me ru, to film stva ra vi še gu bit ka. So ku ro vljev film, u tom smi slu, uzi ma sve, i to mo že da ob ja sni struk tu ral nu i pred sta vljač ku pre di spo zi ci ju za sni ma nje u du gim ka dro vi ma, ili u sa mo jed nom du gom ka dru, kao u ru skoj bar ci.

Na slič noj afek tiv noj kon fi gu ra ci ji ba zi ra no je nje go vo ostva re nje Maj ka i sin. Pr vi ka-dar tra je oko osam mi nu ta, to kom ko jih se maj ka na sa mr ti i njen sin ne po me ra ju; sin na pu šta na krat ko ka dar za vre me ovih osam mi nu ta i po tom se vra ća da se pri dru ži maj ci kraj nje ne sa mrt ne po ste lje.

Film je na pra vljen iz neo bič no ma log bro ja ka dro va, sni ma nih kroz za ma zan, li ša je-vi ma za mu ćen objek tiv, i če sto sa is kri vlje nom, ana morf nom mre žom. Sámo po sma tra nje po sta je teč no, kao da je ono u su za ma, u su za ma u ko ji ma oko pli va. U svom ese ju o fil mu Maj ka i sin, Jam pol ski is ti če da So ku ro vlje va sli ka „[...] iz ra nja iz ru še vi na, iz ha o sa smr ti kao iz vr nu ta stra na sa mog ži vo ta, a ne nje na pred sta va.

Kod So ku ro va se mo že ot kri ti ne što slič no, ali dru gim ter mi ni ma [...]. Sli ka (pred sta va) po ja vlju je se za i sta kao ži vot na, iz ra nja ju ći iz smr ti kao iz ru še vi na” (Iam pol’skii 1994: 140). Sam pro ces So ku ro vlje vog sni ma nja stva ra uti sak ne biv stvo va nja-ka-smr ti, da se po slu ži-mo haj de ge rov skom ter mi no lo gi jom, već ne što kao biv stvo va nje-unu tar-smr ti, u ve o ma apo re tič nom po čet ku umi ra nja.

Ili mo žda biv stvo va nje-sa smr ću dru go ga. U fil mu Maj ka i sin kon tra tem po ral nost umi ra nja i ose ća nje da se umi re smr ću dru gog iz van red no je pri ka za no di ja lo gom u ko me maj ka na sa mr ti go vo ri si nu: „Ža lim te, ne za to što ćeš osta ti sam na sve tu, već za to što ćeš mo ra ti da pro la ziš kroz ono gde sam ja sa da, kroz mo ju smrt”.

Tem po ral nost fil ma je, pre ma to me, po de lje na u sa mom po kre tu sli ke, dok be le ži sámo raz li ko va nje i de lje nje ži vo ta u nje go voj smrt no sti. Ali ta smrt nost se ne do ži vlja va kao so-lip si stič ka iz dvo je nost, već kao smrt dru go ga u me ni, mo ja smrt u dru go me.24

Upra vo je to uni šte nje ži vo ta, udru ži va nje sa smr ću i de lje nje smr ti, ono što je u su šti ni pred sta vljač kog na go na So ku ro vlje vog stva ra la štva. Za to ru še vi na (nji hov dom je već uni-šten lo šim vre me nom, isto kao i dom mr tvog oca ko ji pro ki šnja va u fil mu Dru gi krug), kao u fil mu Maj ka i sin, za u zi ma ta ko va žno em ble mat sko me sto u So ku ro vlje vim fil mo vi ma.

Ru še vi na se naj vi še is ti če kao te ma nje go vog fil ma ro ber. sre tan ži vot, krat kog fil ma ko ji je sni mio 1996. go di ne. Iz bor Ro be ra je zna ča jan jer on je ste sli kar ko ji je po sve tio svo-ju ka ri je ru sli ka nju ru še vi na i či je sli ke – ni ka da ni smo da le ko od ru ske bar ke – za u zi ma ju zna čaj no me sto u ko lek ci ji Er mi ta ža.

U stva ri, upra vo je Iber Ro ber taj ko ji je naj vi še za stu pljen u Er mi ta žu i tak mi či se je-di no sa Rem bran tom po bro ju sli ka i zna ča ju sop stve nih de la za ko lek ci ju. I, što je va žno za ana li zu, Iber Ro ber je za stu pljen sa ve li kim bro jem sli ka ko je pri ka zu ju ru še vi ne: An

24 B. V. Mar kov po re di So ku ro va sa Do sto jev skim i ka že da je u So ku ro vlje vim fil mo vi ma „li ce an đe la već po kri ve no pa u či nom smr ti” (Mar kov 2001: 79). A M. S. Pi grov pri me tio je da se u So ku ro vlje vim fil-mo vi ma „su šti na sve ta raz vi ja u smrt”. So ku ro va naj vi še za ni ma ne smrt kao ta kva, kao pre la zak iz bi ća u ne-bi će, već taj ni ži vot ne-bi ća, sámo bi će ne-bi ća” (Pi grov 2001: 87).

47


tič ke ru še vi ne kao jav na ku pa ti la, pej zaž sa ru še vi na ma, ru še vi ne te ra sa u par ku i, ne bez zna ča ja za film ko ji se od vi ja u Er mi ta žu, Kod is po sni ka.25

Na Ibe ro vim sli ka ma, ka ko je pri me tio Di di je Ma le vr, uni šte nje po gle da, sámo ras-ta ka nje vi dlji vog, stva ra pro stor u ko me po sto ji umet nost „po sle ka ta kli zme, po sle kra ja isto ri je i umet no sti” (Ma le u vre 1999: 86). I Iber Ro ber je taj ko ji je uči nio vi dlji vim ono, što u svo joj ana li zi, tvr dim da So ku rov ra di za Er mi taž.

Na sli ci Ima gi nar ni po gled na ve li ku ga le ri ju lu vra u ru še vi na ma, Iber Ro ber sli ka mu zej kao pro stor ko ji je pre o stao na kon ka ta stro fe isto ri je, kao ono što osta je. Ali ono što osta je, osta je kao ru še vi na osta ta ka, a ovi osta ci, ka da su iz lo že ni u mu ze ju, pod se ća-ju nas da su mu ze ji za i sta ar hi ve i bar ke u ko ji ma tak so nom ska iz lo žba umet nič kih de la stva ra uni šte ni pro stor ili je pro iz vod uni šte nja ko je se već de si lo. „Ko nač no, ru še vi na na sli ci Ima gi nar ni po gled na ve li ku ga le ri ju lu vra u ru še vi na ma je sa ma sli ka; šok-is ku stvo isto ri o graf skog otu đe nja je estet ski po jav ni ob lik umet no sti” (Ma le u vre 1999: 87).

Ne sa mo da Ro ber sli ka ru še vi ne, sámo uni šte nje umet no sti, ka ko se ja vlja u isto ri ji, po sta je vi dlji vo na nje go vim sli ka ma.

Kao i Maj ka i sin, ro bet. sre tan ži vot i ru ska bar ka do zvo lja va da upra vo ta vi dlji vost bu de iz lo že na. Je dan du ga čak ka dar u Mu ze ju sli ka sámo uni šte nje kul tu re. Ce lo kup na kul tur na ar hi va Ru si je mo že se vi de ti pr vi i po sled nji put isto vre me no.

Pr vi put: u či ta vom nje nom „ži vo tu”, na me stu i u vre me nu nje nog na stan ka, uhva će-na „ži vim” po gle dom vi deo-ka me re. Ka me ra be le ži sam ži vot kul tu re, či ta vu epo hu na iz-vo ru i po re klo nje nog isto rij skog i po li tič kog po jav nog ob li ka. Isto vre me no, ru ska bar ka sli ka sámo ru še nje te isto ri je, isto ri ju kao ru še vi nu i ar hiv sko iz o bi lje iz gu blje nog sve ta.

Rad nja fil ma „od vi ja se” kao pr vi i po sled nji put, od jed nom. Isto vre me no, kao je din-stve ni do ga đaj ko ji se ne mo že imi ti ra ti, do ga đaj bez mo de la, pre se da na ili po na vlja nja, i kao spo me nik, isto ri zo van i tem po ra li zo van pa saž iz me đu pro šlo sti i bu duć no sti, li ni ja to ka isto rij ske po ja ve, po na vlja nje, ite ra bil ni znak, ar hi va.

Sva ki ka dar So ku ro va je, da kle, uvek već ras kid. ru ska bar ka po sto ji i pre ne go što se do go di la so vjet ska isto ri ja, i na nje nom kra ju, po sle di ca ma i ka ta stro fal noj pro pa sti. Ona je sme šte na i pre i na kon što će se isto ri ja do go di ti.

ru ska bar ka je je din stven film jer sta vlja na raz ma tra nje ne što što se ge ne ra li zo va no mo že na zva ti sa mim me ha ni zmom isto ri je: od vi ja se je din stve no, pr vi put, i od vi ja se kao iskon sko du pli ra nje. Pod se ća nas da se sva ko li ka isto ri ja de ša va kao je din stve na ite ra ci ja, kao po na vlja nje, ali sa mo jed nom.26

25 Za ko lek ci je Er mi ta ža po gle da ti iz me đu osta log pa in tings in the er mi ta ge – Co lin Eisler, sa uvo dom B. B. Pi o trov skog i V. A. Su slo va.At the Her mit’s, her mit – is po snik, her mi ta ge – Er mi taž, prim. prev.26 Žil De lez de fi ni še ovu di vi zi bil nost vre me na sli ke ko je pro iz vo di film kao „di rekt no pred sta vlja nje, nje no konstitutivno de lje nje na dva, na sa da šnjost ko ja pro la zi i pro šlost ko ja je oču va na... stro gu jed no-vre me nost sa da šnjeg sa pro šlim ko je je ne kad bi lo sa da šnje, pro šlog sa sa da šnjim ko je je ono ne ka da bi lo... ne pre sta no ot po či nja nje nje nog de lje nja na dva bez za vr šet ka” (De le u ze: 274).

48

Za ru sku bar ku se mo že re ći da ak tu a li zu je, ko ri sti i bri še či ta vu epo hu ko ja je usa đe na unu-tar nje kao iz vor me lan ho lič nog gu bit ka. Po ti snu to dru go pred sta vlje ne isto ri je, njen uni šta va ju ći pod tekst, so vjet ska Ru si ja, ob u zi ma film kao duh i vre ba iz in ter tek stu al nih in ter va la ru ske bar ke.

Film funk ci o ni še kao ko lo sa lan po ku šaj da se uči ni ne mo gu će: da se iz bri še pe riod isto ri je ko ji je ka sni je uni štio tra di ci ju pri ka za nu u fil mu. So vjet ska umet nost upor no po-ku ša va da iz ro ni kroz po ti snu te re fe ren ce na Ej zen štaj na, Ma lje vi ča ili Ver to va. Pot pu na mu ze i fi ka ci ja ži vo ta kao smr ti ne mo že da ne pod se ti na dug ka dar ko jim se Ver tov opro-stio od Le nji na u fil mu tri pe sme o le nji nu, ili na ra di ka li za ci ju mu zej skog pro sto ra ko ju je ostva rio Šču še vljev ma u zo lej Vla di mi ra Ili ča Le nji na.

Film us po sta vlja her me ne u ti ku isto rij ske pro iz vod nje (h)er mi ta ža i Sankt Pe ter bur ga (ko ji je ne dav no sla vio 300. go di šnji cu). Sankt Pe ter burg je sa gra đen kao pri vi đe nje izo lo-va nog, her me tič nog su ve re ni te ta. Film pod vla či to pri vi đe nje pri ka zu ju ći Ru si ju u tre nu-ci ma ka da je op se da ju stra ne tru pe, ne mač ke i per sij ske.

Tre ba lo bi se pod se ti ti da je Sankt Pe ter burg sa gra đen tač no kao „pro zor ka Evro pi”, otvor na te lu Ru si je, ko jim je Ru si ja isto vre me no za tvo ri la ru pu kroz ko ju Za pad, to dru go, ne pre sta no cu ri u nje no te lo.

U isto vre me, grad ko ji je iz gra đen na mo čva ri i ne hi gi jen skim ka lju ga ma, učvr šću ju-ći teč no tlo car stva tre ba lo je isto vre me no da spre ča va mut ne vo de, bla to i sa mu ru si ju da cu ri u Za pad. Ali iz dvo je nost gra da i Mu ze ja ni je za pe ča će na.

Da kle, od po čet ka ona je sa mu se be pro gra mi ra la kao ar hi vu svog sop stve nog ras pa-da nja. Kao na sli ci Ibe ra Ro be ra Kod is po sni ka, ko ja je vi si la u so bi Ka ta ri ne Ve li ke (ta ko je si neg do hom či ta va zgra da do bi la ime Er mi taž), na ko joj je osa mlje nost is po sni ka uokvi-re na ru še vi nom, ap so lut na odvo je nost i sa mo ća no si u se bi svo je sop stve no uni šte nje. U tom smi slu So ku ro vljev film je bar ka iz ko je cu ri isto ri ja.27

te čaN po GledPo sled nja sce na ru ske bar ke otva ra se na ma glo vi toj Ne vi i ono što je iz lo že no po-

gle du je teč no, mut no i ma glo vi to. Kao da je sa ma emul zi ja fil ma, u tre nut ku to plje nja, do zvo li la da bu de vi đe na.

ru ska bar ka je ta ko đe okon ča la sni ma nje fil mo va sa sta ti vom. Ste di kem, mir ni tok sli ke, ko ji je ko ri šćen da se na pra vi ovaj film, na pu šta film sku pot po ru i stva ra uteč nja va-nje po gle da. Ovo je omo gu će no di gi tal nim i elek tro mag net nim, ko ji su pot po ra ova kvog fil ma i sup strat bu duć no sti.

Ovaj na čin pro duk ci je fil ma ozna ča va kraj isto ri je za či ta vu epo hu ki ne ma to gra fi je. Glas iz po za di ne je pun ža lje nja dok raz mi šlja o bu du ćim od re di šti ma plo vid be. On za-klju ču je film de lje njem tem po ral no sti sa ko jim je i po čeo.

27 Ka ta stro fal na po pla va ko ja je po to pi la Sankt Pe ter burg te ma je „Bron za nog ko nja ni ka” Alek san dra Pu-ški na, naj po zna ti je po e me o ovo me gra du, iz 19. ve ka. Bu du ći da se Pu škin eks pli cit no po ja vlju je u fil mu, ova kva aso ci ja ci ja je neo p hod na i do mi nant na. A ko nja nič ka fi gu ra Pe tra Ve li kog je cen tral ni trop ru skog, a na ne ki na čin i so vjet skog mo der ni zma.


49

Sámo kon tra vre men sko raz li ko va nje gu bit ka, jed nog pre dru gog, či ni se be vi dji vim: ru ska isto ri ja pre So vjet ske re vo lu ci je, So vjet ska re vo lu ci ja pre So ku ro vlje vog sni ma nja, Ru si ja pre Evro pe, film pre vi dea, Mu zej po sle isto ri je i sve jed no za dru gim: iz lo že no kao se ća nje i kao ar hi va ovog de lje nja i ovog ra sta ja nja.

Dok ka me ra pra ti gru pu ko ja se spu šta niz jor dan sko ste pe ni šte (ti me se do dat no pra vi ve za iz me đu ru ske bar ke i za vet nog kov če ga28) ču je mo di ja log iz me đu uprav ni ka i nje go ve že ne: „Ka da se vra ti mo u Kursk, mo ra mo da na pra vi mo ova kav bal na pro le će”. Ka me ra po tom šven ku je na ma glo vi te vo de Ne ve i Bal tič kog mo ra, i stva ra se ve za sa na-slo vom fil ma, ko ji na go ve šta va da je Er mi taž brod ili bar ka.

Ali to je brod ko ji ni je her me tič ki za tvo ren, da na sta vi mo aso ci ja ci ju sa ime nom mu-ze ja u nje go voj za pad noj ver zi ji – her mi ta ge, i da lje, sa naj go rom ne sre ćom ru ske pod-mor ni ce ika da – Kursk. (Dis kret ni ali če sti zvu ci tre nja me ta la, ko ji se ja vlja ju kroz ceo film, pod se ća ju na zvu ke ko je bi pro iz vo dio brod ili pod mor ni ca ko ja to ne. A u jed noj od pret hod nih sce na, dva mor na ra da na šnji ce u voj nim uni for ma ma su prot sta vlja ju se i ula-ze u ras pra vu sa Ku sti nom.) ru ska bar ka je brod ko ji cu ri i pu ni se se ća njem na sop stve ni gu bi tak, ko ji je umno go me gu bi tak ru ske vr hov ne, her me tič ne „gvo zde ne za ve se”, na ci o-nal nog ili me si jan skog su ve re ni te ta.

ru ska bar ka kon sti tu i še cu re nje gu bit ka ko ji po ku ša va da sa ču va. Film pre o kre će sam gu bi tak u iz vor po sti sto rij skog me lan ho lič nog su ve re ni te ta, su ve re ni te ta me lan ho li je.29

Bar ka kao po gled plu ta kroz ne is tra že ne cr ne vo de po sti sto ri ci zma. Film nu di mo guć nost de fi ni ci je: post mo der ni zam je mo der ni zam iz ko ga i u ko ji cu ri isto ri ja, i šta vi še, post mo der ni zam je pri po ve da nje ko je pri ča pri ču da je iz mo der ni zma i u mo der ni zam već od u vek cu re la isto rija [mo der nism le a ked hi story], upr kos nje go vom her me tič nom i hri šćan skois po snič kom okvi ru.

Ono što vi di mo na kra ju fil ma, dok se teč ne kon tu re otva ra ju po gle du, po gled je isto ri je ko ja tek tre ba da do đe, is pred nas da opla ku je ili da plo vi, ali kao isto ri ja već pre ži vlje na posle nje ne smr ti, isto ri ja kao smrt pre ži vlja va nja. Dok plo ve, bar ka i ar hi va se pu ne su za ma.30

U znak se ća nja na Ma ri nu Ka njev ska ju, 1956–2002.

28 Ark of the Co ve nant – ark – bar ka, kov čeg, prim. prev.29 Val ter Be nja min u svo jim „Isto rij sko-fi lo zof skim te za ma” (epi graf ovog ese ja po ti če iz ovog tek sta) pra vi ana lo gi ju iz me đu ta kvih em pa tič nih po ku ša ja re vi ta li za ci je ru ske isto ri je, ko ji ma So ku ro vlje va ruska bar ka iz van red no pri pa da, i me lan ho li je: „Fu stel de Co u lan ges pre po ru ču je isto ri ča ru da se bi iz bi je iz gla ve sve što zna o da ljem to ku isto ri je ako ho će po no vo da do ži vi ne ku epo hu. Ne mo že se bo lje obe le ži ti po stu pak sa ko jim je pre ki nuo isto rij ski ma te ri ja li zam. To je po stu pak uži vlja va nja. Nje go vo je po re klo le njost sr ca, ace dia, ko ja ne ma hra bro sti da ovla da pra vom isto rij skom sli kom što na mah za ble sne. Sred-njo ve kov ni te o lo zi sma tra li su je pra o sno vom tu ge. Flo ber, ko ji ju je upo znao, pi še: ‘peu gens de vi ne ront com bien il a fal lu etre tri ste po ur res su sci ter Cart ha ge.’ (Ma lo njih će shva ti ti ko li ko je tre ba lo bi ti tu žan da bi se oži ve la Kar ta gi na.)” (V. Be nja min, ese ji, No lit, Be o grad 1974, str. 82). 30 Ora Gel ley, Mic hael du Ples sis, Su san Jar rett, De bo rah Le vitt, Bliss Fe li ci dad Lim, Ma ja Ma noj lo vić, Mary Re illy, Bryan Reynolds, Iri na San do mir ska ia i Bri git te Welt man-Aron su da li vr lo ko ri sne su ge sti je i po de li li sa mnom svo je vi đe nje fil ma. Na to me sam im ve o ma za hva lan.


50


lI te ra tu ra

1. Be nja min, Wal ter. Il lu mi na ti ons. “The ses on the Phi lo sophy of Hi story.” Tran sla ted by Ha rry Zohn. Edi-ted with in tro duc tion by Han nah Arendt. New york: Shoc ken Bo oks, 1968: 253-264.

2. Be a sley-Mur ray, Jon. “Wha te ver Hap pe ned to Neo re a lism?—Ba zin, De le u ze, and Tar kovsky’s Long Ta ke,” in Gil les De le u ze, phi lo sop her of Ci ne ma, Iris--re vue de théorie de l’ima ge et du

son/A jo ur nal of the ory on ima ge and so und, No 23, (Spring 1997): 37-52.3. Bord well Da vid. the Ci ne ma of eisen stein. Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, 1993. ----. and Thomp son, Kri stin. “Du ra tion of the Ima ge: the Long Ta ke.” In Film: an In tro duc tion. New

york: McGraw-Hill, Inc., 1993: 234-238.4. Bru net te, Pe ter, and Wills, Da vid. screen/play. Der ri da and Film the ory. Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1989: 99-138.5. Cu sti ne, Mar qu is de. jo ur ney for our ti me. the rus sian jo ur nals of Mar qu is de Cu sti ne. Edi ted and

tran sla ted by Ge ne ral Wal ter Be dell Smith. Chi ca go: He nry Reg nery Com pany, 1951. ----. let tres de rus sie. la rus sie en 1839. Edi tion pre sen te et eta blie par Pi er re No ra. Pa ris: Gal li mard,

1975.6. De le u ze, Gil les. Ci ne ma 2. the ti meIma ge. Tran sla ted by Hugh To mlin son and Ro bert Ga le ta. Min ne a po lis: Uni ver sity of Min ne so ta Press, 1997.7. Der ri da, Jac qu es. Ar chi ve Fe ver. A Fre u dian Im pres sion. Tran sla ted by Eric Pre no witz. Chi ca go: The Uni ver sity of Chi ca go Press, 1996.8. Eisler, Co lin. pa in tings in the her mi ta ge. New york: Ste wart, Ta bo ri and Chang, 1990.9. Ernst, Wol fgang. “Ar chi(ve)tex tu re of Mu se o logy.” In Mu se um and Me mory. Edi ted by Su san A.Cra ne.

Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 2000: 17-34.10. Groys, Bo ris. uto pi ia i ob men [U to pia and Ex chan ge]. Mo skva: Iz da tel’stvo ZNAK, 1993.11. Hen der son, Brian. “The Long Ta ke.” In Mo vi es and Met hods. An Ant ho logy. Edi ted by Bill Nic hols. Ber-

ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1976: 314-325.12. Iam pol’skii, Mik hail. “Smert v ki no” [De ath in Ci ne ma]. In so ku rov. Sankt Pe ter burg: Se ans Press, 1994:

237-279. ----. “Vo zvrashche ni ie do moi. Ra zlic hie i pov to re ni ie” [The Re turn Ho me: Dif fe ren ce and Re pe ti ti on].

In De mon i la bi rint. (Di a grammy, de for mat sii, mi me sis) [The De mon And the Labyrinth (Di a grams, De for ma ti ons, Mi me sis)]. Mo skva: No voe li te ra tur noe obo zre nie, 1996: 117-170.

----. “Re pre sen ta tion-Mi mi cry-De ath: The La test Films of Ale xan der So ku rov.” Tran sla ted by Bir git Be-u mers. In rus sia on re els: the rus sian Idea in postso vi et Ci ne ma. Edi ted by Bir git Be u mers. New york: I.B.Ta u ris, 1999; 127-144.

----. “Smert i pro stran stvo (So ku rov, Iuber Ro ber)” [De ath and Spa ce (So ku rov, Hu bert Ro bert)]. In O bliz kom (oc her ki ne mi me tic he sko go zre ni ia) [A bo ut Pro xi mity (Es says On Non-mi me tic Per cep tion)]. Mo skva: No voe li te ra tur noe obo zre nie, 2001: 124-146.

13. Ku jun džić, Dra gan. the re turns of hi story. rus sian ni etzsche ans Af ter Mo der nity. New york: Sta te Uni-ver sity of New york Press, 1997.

----. “’Af ter’: Rus sian Post-Co lo nial Iden tity,” Mo dern lan gu a ge no tes, Com pa ra ti ve li te ra tu re Is sue, De-cem ber, 2000, vo lu me 115, No. 5: 892-909.

14. Le Fa nu, Mark. “Me taphysics of the ‘long ta ke’: so me post-Ba zi nian re flec ti ons.” p.o.v., a Da nish jo ur nal of Film stu di es, 4, De cem ber 1997, http://imv.au.dk/pu bli ka ti o ner/pov/POV.html.

15. Lyotard, Fran co is. “Aci ne ma.” Tran sla ted by Pa i sley N. Li ving ston. In nar ra ti ve,Ap pa ra tus, Ide o logy. A Film the ory re a der. Edi ted by Phi lip Ro sen. New york: Co lum bia Uni ver sity Press, 1986: 349-359.

16. Ma le u vre, Di di er, Mu se um Me mo irs. hi story, tec hno logy, Art. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1999.17. Mar kov, B.V. “Zna ki byti ia [The Signs of Be ing].” In Alek san dr so ku rov na fi lo sof skom fa kul te te [A le-

xan der So ku rov at the Fa culty of Phi lo sophy]. Edi ted by E.N. Us ti u go va. Sankt Pe ter burg: Sankt Pe ter-burg skii Go su dar stvenny Uni ver si tet, Fi lo sof skii fa kul’tet [St. Pe ters burg Sta te Uni ver sity, Fa culty of Phi lo sophy], 2001: 75-85.

18. Nor man, Ge ral di ne. the her mi ta ge. the bi o graphy of a Gre at Mu se um. New york:Fromm In ter na ti o nal Pu blis hing Cor po ra tion, 1998.

51


19. Pi grov, K. S. “Na ti ur mort s Le ni nim” [Still Li fe With Le nin]. In Alek san dr so ku rov na fi lo sof skom fa kulte te [A le xan der So ku rov at the Fa culty of Phi lo sophy]. Edi tedby E.N.Us ti u go va. Sankt Pe ter burg: Sankt Pe ter burg skii Go su dar stvennyUni ver si tet, Fi lo sof skii fa kul’tet [St. Pe ters burg Sta te Uni ver sity, Fa culty of Phi lo sophy], 2001: 86-92.

20. Pre zi o si, Do nald. “Mo der nity Again: the Mu se um As Trom pe L’oeil.” In De con struc tion and the vi sual Arts. Edi tors Pe ter Bru net te and Da vid Wills. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1994: 141-150.

21. Pro sku ri na, Sve tla na. “Gla zamy oc he vid tsa” [By the eyes of a wit ness], Is ku stvo ki no, 2, 2002, 16-19.22. Shklovsky, Vik tor. Dnev nik. Mo skva: So vet skii pi sa tel’, 1939.23. So ku rov, Ale xan der. “Osta net sia tol’ko kul’tu ra” [Only the cul tu re will re ma in], an in ter vi ew with Sve-

tla na Pro sku ri na. Is sku stvo ki no, 2, 2002, 5-15. ----. rus sian Ark. Film: 2002, 99 min., 35 mm, co lor, Dolby Di gi tal Vi deo: 2002, 95 min., HD, 16:9,

Dolby Sur ro und. The Sta te Her mi ta ge Mu se um, Her mi ta ge Brid ge Stu dio, Ego li Tos sell Film AG pro-duc tion, Mi ni stry of Cul tu re of the Rus sian Fe de ra tion, Fo ra–Film M, Cel lu loid Dre ams. Vi deo/DVD re le a se in the US: Wellspring Me dia Inc., Sep tem ber 9, 2003.

----. “Sa i ling rus sian Ark to the New World,” http://www.land mar kthe a tres.com/Sto ri es/ark_fra me.html

----. Deryabin, A. “Re fu sal to ta ke part in the ce re mony for the awar ding of pri zes by the EFA in De-cem ber, 2002,” http://www.so ku rov.spb.ru/island_en/mnp.html

24. We ber, Sa muel. Mass Me di a u ras. Form. tec hnics. Me dia. Edi ted by Alan Cho lo den ko. Stan ford: Stan-ford Uni ver sity Press, 1996.

alexander Sokurov’s arkive fever*

commemorating the tenth anniversary of the film russian ark by alexander Sokurov

SummarY: the russian ark is a singular film in the history of cinema. It was made in one take lasting 91 minutes, and thus unique in the history of cinematography, since the film abandoned filming with the film tape and classical film editing and started a radically new epoch of filming with a video camera in one take for the entire feature film. film is also a spectacular polemics and dialogue with the reforms of peter the Great, with the film history which began in St. petersburg, with films by eizenstein and pudovkin, as well as tarkovsky, as it is also a polemics with and a reflection on the role and destiny of russia in the era of globalization after the fall of the Soviet union. this essay represents a reflection on the historic meaning of this film, on the occasion of its ten-year anniversary. keY WordS: hermitage, St. peterburg, history of cinema, video filming, one take filming, revolution of 1917, aleksandar Sokurov, eisenstein, pudovkin, hubert robert, russia and the West, reforms of peter the Great, catherine the Great, rastrelli junior and Senior, russian messianism and nationalism.

[email protected]

* The author coined the word using the noun ark (boat, chest) thus, as can be seen in the text, invoking Jacques Derida’s interpretation of the term archive, and archive fever.

54


predrag mutavdžić miloš tasić dušan Stamenkovićuniverzitet u beogradu, Srbija univerzitet u Nišu, Srbija univerzitet u Nišu, Srbijafilološki fakultet mašinski fakultet filozofski fakultetkatedra za neohelenske studije katedra za društvene nauke departman za anglistiku

jezička i ideološka slika savremenog balkana*

Sa Že tak: rad is pi tu je ak tu el ni od nos iz me đu je zi ka i na ci o nal nih ide o lo gi ja u bal kan skim ze mlja ma u tre nut ku ka da su ove ze mlje ili čla ni ce evrop ske uni je ili su na pu tu da to po sta nu. Na kon uvod nih raz ma tra nja, rad je zič ku sli ku evro pe i bal kan skog po lu o str va raz ma tra kroz pri zmu fe no me na di glo si je i po li glo si je, fa vo ri za ci je jed nog i po sto ja nja mno štva je zi ka ko ji se raz vi-ja ju jed ni po red dru gih. rad se za tim fo ku si ra na ide o lo ški sta tus je zi ka na bal ka nu i u evrop skoj uni ji da nas, sa po seb nim osvr tom na for mi ra nje no vih na ci ja, ko je svo ju afir ma ci ju tra že i kroz je zič ki ka nal, kao i na na čin na ko ji taj pro ces uti če na je zič ku sli ku u tim ze mlja ma. ko nač no, kroz za vr šna raz-ma tra nja auto ri uka zu ju na to ko ji bi fak to ri mo gli da uti ču na da lji raz voj si tu a ci je u po gle du za stu plje no sti do mi nant nih je zi ka i ne sme ta nog raz vo ja je zi ka na ci o nal nih ma nji na.ključ Ne re čI: bal kan, evrop ska uni ja, na ci ja, ma nji ne, je zič ka po li ti ka, ide-o lo gi ja.

1. uvod No raz ma tra NjeSlo že ni od nos je zi ka, sa jed ne, i kul tu re, na ci je i et ni ci te ta, sa dru ge stra ne, bio je

pred met raz ma tra nja mno gih lin gvi stič kih ra do va. Iako lin gvi sti ma hom is klju ču ju nu ž-nu i ne iz be žnu uslo vlje nost je zi ka na ci jom ili od re đe nost na ci je je zi kom (Hud son 1981), ne mo že se za ne ma ri ti uti caj ko ji su, pre sve ga, evrop ski je zi ci ima li na for mi ra nje, uje-

* Rad je napisan u okviru dva projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije – projekta broj 178002, jezici i kulture u vremenu i prostoru i projekta179013, održivost identiteta srba i nacionalnih manjina u pograničnim opštinama istočne i jugoistočne srbije.

udc 930.85(497)udc 811(497)(091)

55


di nje nje ili oži vlja va nje po je di nih na ci ja u da ljoj (na pri mer, u Ne mač koj i Ita li ji), ali i bli žoj pro šlo sti (Ma ke do ni ja, Hr vat ska). Na rav no, sve do ci smo i či nje ni ce da se po ne kad u to me to li ko pre te ri va lo da se na ci o nal ni je zik pro gla ša vao svo je vr snom sve ti njom, što je u ne kim slu ča je vi ma do bi ja lo ob lik eks trem nog pu ri zma, od no sno stva ra nja im pe ra ti-va od bra ne na ci o nal nog je zi ka i pi sma, pa i pre zri vog i is klju či vog od no sa pre ma dru gim je zi ci ma i go vor ni ci ma istih (An to vić et al. 2012: 1633–1634; Bu gar ski 2002: 65–78; Gre-en berg 2004: 9–12).

Ne ke od uvre že nih sta vo va u po gle du ovih od no sa na la zi mo kod pe sni ka Ma ti je Beć-ko vi ća (Beć ko vić 1990), ko ji je, ana li zi ra ju ći od nos je zi ka pre ma dru štvu i na ro du, sli ko-vi to na zna čio tri funk ci je od mno gih ko je, pre ma nje go vom sta no vi štu, je zik is pu nja va:a) pr va je kul tur no-na ci o nal na: „U skriv ni ci je zi ka je taj na op stan ka i spa sa” (49);b) dru ga je idej no-ide o lo ška: „Naj ve ću ot por nost po ka zu je duh, a naj ve ću no si vost zga-

že ni je zik” (76);c) tre ća je et nič ka: „U cr no gor sku pu sti nju ni je iz be gao ceo na rod, ne go ceo je zik, ču var

nje go vog bi ća” (132).Uko li ko ove po e tič ne pre mi se ili ak si o me sta vi mo u kon tekst onih evrop skih ze ma lja

ko je su pro la zi le kroz pro ces na ci o nal ne ob no ve, mo že se sma tra ti da bi ih ve ći na lju di iz da tih ze ma lja raz u me la, a ve ro vat no i pri hva ti la, ima ju ći u vi du či nje ni cu da se je zik če sto pred sta vlja kao je dan od glav nih ele me na ta iden ti fi ka ci je u kul tur nom, ide o lo škom i na ci-o nal nom po gle du.1 Me đu tim, po sta vlja se osnov no pi ta nje – po što su se u me đu vre me nu u sve tu znat no pro me ni li dru štve no-po li tič ki uslo vi – da li na ve de ni ak si o mi po se du ju istu sna gu i vred nost u sa vre me nom do bu u ko jem se po seb no in si sti ra na ne go va nju vi še-je zič no sti i vi še kul tu ral no sti, kao i na uva ža va nju je zič kog i kul tur nog di ver zi te ta. Kraj XX i po če tak XXI ve ka obe le žen je broj nim ko re ni tim pro me na ma ko je su ta kvog ka rak te ra da idu u pri log po zi tiv noj afir ma ci ji, za šti ti, po dr šci i ne go va nju ka ko ma njin skih i et nič-kih gru pa/za jed ni ca, ta ko i nji ho vih je zi ka i nji ho vih ob li ka kul tur nog de lo va nja.

Po ja va no vih na ci ja i je zi ka na Sta rom kon ti nen tu mo gla bi se po sma tra ti kao kraj-nja po sle di ca da le ko se žnih ma kro e ko nom skih i slo že nih, pre sve ga glo bal nih, dru štve-no-po li tič kih kre ta nja ko ja su re zul tat kva li ta tiv nih pro me na u od no si ma sna ga unu tar sa mih dr ža va. I za Evro pu i za Bal kan ka rak te ri stič no je stva ra nje no vih dr ža va – uko li ko Evrop sku uni ju po sma tra mo kao skup dr ža va stvo ren na osno vu spo ra zu ma iz Ma strih ta, pre ma ko jem iz me đu dr ža va pot pi sni ca ne po sto je ta ko zva ne „unu tra šnje” gra ni ce, on da se mo ra mo slo ži ti sa ti me da je Evrop ska uni ja sa svim no va dr ža vo tvor na for ma ci ja na tlu Evro pe. Na Bal ka nu, po seb no na pod ruč ju biv še SFRJ, stvo re ne su no ve dr žav ne or-ga ni za ci je iz me đu ko jih su, me đu tim, ja sno is cr ta ne dr žav no-ad mi ni stra tiv ne gra ni ce. Sa

1 Ja sno je da je mno go raz lo ga zbog ko jih mo ra mo sa gle da ti je zik kao en ti tet odvo jen od na ci je, pa i kul tu re – naj pre, ima ze ma lja ko je ne ma ju sop stve ni je zik (SAD ko ri ste en gle ski, Bra zil por tu gal ski, ve li ki broj na ci ja Sred nje i Ju žne Ame ri ke špan ski je zik). S dru ge stra ne, u sa moj Evro pi na la zi mo na ci je ko je ima ju slo že nu je zič ku sli ku, kao na pri mer Švaj car ska, Bel gi ja, Mal ta ili Luk sem burg – u ovim ze mlja ma je u ve ćoj ili ma njoj me ri te ško go vo ri ti o do mi nant nom na ci o nal nom je zi ku ko ji bi va žio za ce lu ze mlju.

56


ra đa njem no vih dr ža va ra đa ju se no vi pri stu pi i pre ma vla sti tom i pre ma tu đem je zič kom i kul tur no-ci vi li za cij skom vred no va nju. U ce lom tom pro ce su va žnu ulo gu igra ka ko je zič-ko pla ni ra nje ta ko i je zič ka ide o lo gi ja sva kog na ro da, ma nji ne i et nič ke gru pe.

2. Sa vre me Na bal kaN Ska je zIč ka prI zma Fi šman je svo je vre me no na zna čio da „je zič ki pro blem et nič ki frag men ti ra ne ‘no ve

na ci je’ od ra ža va njen re la tiv no ve ći na gla sak na po li tič koj in te gra ci ji i efi ka snom na ci oni zmu na ko jem se naj pre za sni va” (Fis hman 1968: 492). Ali, či nje ni ca je i to da je Hajms bio sa svim u pra vu ka da je na veo sle de će: „(Č)ak i ka da ne bi bi lo po li tič ke do mi na ci je ili dru štve ne stra ti fi ka ci je u sve tu, i da lje bi po sto ja la je zič ka ne rav no prav nost [...] (D)elo-tvor na pro me na u prav cu ve će rav no prav no sti sa mo bi de li mič no pred sta vlja la pro me nu u sta vo vi ma, ili ukla nja nje spo lja šnje do mi na ci je; u mno gim slu ča je vi ma bi bi la ne raz-dvo ji va od pro me ne dru štve nog si ste ma” (Hymes 1985: vii).

Je zič ka sli ka i Evrop ske uni je i Bal ka na ogle da se da nas sve vi še u dva fe no me na – u fe no me nu di glo si je2 i u fe no me nu po li glo si je. U Evrop skoj uni ji je u zva nič noj upo tre bi dva de set tri3 je zi ka, po red još pet po lu zva nič nih slu žbe nih je zi ka (vel ški, ge lik, ka ta lon-ski, ba skij ski, ga li cij ski)4, ali je di no če ti ri je zi ka – en gle ski, fran cu ski, ne mač ki i ita li jan-ski – ima ju sta tus glav nih (oba ve zu ju ćih) je zi ka. Od njih, en gle ski i fran cu ski se sma tra ju je zi ci ma for mal ne i po seb ne ko mu ni ka ci je, dok je ne mač kom i ita li jan skom, za jed no sa svim osta lim je zi ci ma, na me nje na ulo ga na lo kal nom ni vou (Ri cen to 2000: 198). En gle-ski i fran cu ski je zik u Evrop skoj uni ji do bi li su unu tra šnju funk ci o nal nu ulo gu na op štem dru štve nom pla nu kao je zi ci ko mu ni ka ci je i obra zo va nja. To su i svo je vr sni me đu et nič ki je zi ci u vi du lin gua fran ca ko ji omo gu ća va ju in ter na ci o nal nu ko mu ni ka ci ju te pri stu pe svet skom zna nju i nje go voj raz me ni. Na Bal ka nu, ge ne ral no sa gle da no, di glo si ja se u sva-kom dru štvu ogle da u to me što se na ci o nal ni je zi ci fa vo ri zu ju u od no su na sve osta le ma-njin ske i et nič ke, zva nič no pri zna te ili još ne pri zna te je zi ke. Sa dru ge stra ne, ka da je reč o je zič kim od no si ma iz me đu bal kan skih na ro da, ni je dan sa vre me ni bal kan ski na ci o nal ni je zik ne ma sta tus oba ve zu ju ćeg je zi ka me đu na rod ne for mal ne i po seb ne ko mu ni ka ci je, već se u tu svr hu naj če šće upo tre blja va en gle ski. Sa tre će stra ne, en gle ski je zik na Bal ka-nu ne po se du je unu tra šnju dru štve nu funk ci o nal nu ulo gu kao u Evrop skoj uni ji, jer je uglav nom re zer vi san kao je zik me đu na rod ne ko mu ni ka ci je. Ta ko đe, či nje ni ca je i to da ovim je zi kom ne vla da ve li ki pro ce nat bal kan skog sta nov ni štva u to li koj me ri da mo gu slo bod no či ta ti no vi ne ili pra ti ti struč nu li te ra tu ru, čak i ka da je reč o vi so ko ško lo va nom ka dru. I na Bal ka nu i u Evrop skoj uni ji ide ja o po sto ja nju na ci je odav no je is kri sta li sa na,

2 Di glo si ju ne po sma tra mo u onom zna če nju ko je je ob ja snio Fer gu son u vi du va ri je te ta jed nog je zi ka (Fer gu son, [1959] 1968: 375), već ka ko je dao Ri sen to (Ri cen to) u svom na ve de nom ra du – kao ob lik upo-tre be dva raz li či ta je zi ka. Vi de ti vi še o to me da lje u ra du.3 Ula skom Hr vat ske u Evrop sku uni ju 1. 7. 2013. go di ne, hr vat ski će po sta ti dva de set če tvr ti zva nič ni je zik.4 Ovi je zi ci do bi li su na ve de ni sta tus od lu kom iz 2005. go di ne.

57


ali je tač no i to da u Evrop skoj uni ji na ci o nal ni je zik vi še ni je onaj njen ključ ni ele ment ko ji je od re đu je. Na ni žem (tač ni je re če no, kon sti tu ci o nal nom) ni vou, me đu tim, pi ta nje upo tre be i op stan ka na ci o nal nog je zi ka i da lje se sma tra ve o ma va žnim.

Po li glo si ja Evrop ske uni je i Bal ka na je vi dlji va i u či nje ni ci da su oba ge o graf ska pod ruč ja je zič ki ve o ma ša ro li ka. Do pre sa mo po la ve ka da na šnje dr ža ve Evrop ske uni je bi le su pre te žno jed no na ci o nal ne i uglav nom zva nič no jed no je zič ke. Sa dru ge stra ne, na Bal ka nu ni jed na dr ža va ni je bi la ni jed no na ci o nal na ni mo no lin gval na (bez ob zi ra na sve ta da šnje zva nič ne sta ti stič ke po dat ke), jer su bal kan ske dr ža ve, kao re la tiv no no va isto rij-ska ka te go ri ja, na sta le na ta kvoj te ri to ri ji ko ja ni ka da ni je mo gla bi ti ap so lut no jed no na-ci o nal na i jed no je zič ka. Her de ro va, i po tom op šte pri hva će na ro man ti čar ska ide ja o ta-ko zva noj „jed noj dr ža vi, jed noj na ci ji, jed nom je zi ku”, ko ja je bi la ključ ni fak tor pri li kom for mi ra nja je din stve ne ne mač ke dr ža ve i svih sa vre me nih bal kan skih dr ža va, za pra vo je bi la sa mo jed na na ci o nal no-ide o lo ška ilu zi ja o ta ko zva noj na ci o nal noj i je zič koj „či sto ti”. Isti na je da ni u to vre me ni je mo glo bi ti re či o ap so lut no mo no lin gval nim dru štvi ma i na ci ja ma u Evro pi. Sna ga te ide je ogle da la se pre vas hod no u po tre bi za oču va njem i/ili po vrat kom onih te ri to ri ja ko je su se sma tra le „svo jim” iz isto rij skih, po li tič kih, na ci o nal-nih, kul tur nih, ali i eko nom skih raz lo ga. U tom po gle du je do volj no se ti ti se ko li ko su Nem ci i Fran cu zi vo di li ra to va oko spor nih pod ruč ja Al za sa i Lo re ne, bo ga tih ru da ma i ugljem. Slič no je bi lo i na Bal ka nu: ra to vi iz me đu, na pri mer, Sr bi je i Bu gar ske ili Grč ke i Tur ske bi li su ne sa mo mo ti vi sa ni po vrat kom „sta re isto rij ske te ri to ri je” u okri lje ma ti ce, kao i po tre bom za ho mo ge ni za ci jom na ci je, ne go i od re đe nim ge o stra te škim, ge o po li tič-kim i eko nom skim mo men ti ma u vi du što bo ljeg po zi ci o ni ra nja jed ne na ci je u od no su na dru gu. Ta ko je od iz u zet ne va žno sti bi lo pi ta nje ko ja će bal kan ska na ci ja kon tro li sa ti pro laz kroz Mo rav sko-var dar sku ko tli nu ko ja vo di pre ma So lu nu i stra te škom iz la zu na Egej sko mo re. U vre me stva ra nja sa vre me nih evrop skih i bal kan skih dr ža va to kom či ta-vog XIX ve ka po tre ba za lin gvi stič kom i dr žav nom cen tra li za ci jom iz jed na ča va la se sa po tre bom je zič ke uni fi ka ci je sva ke na ci je, či me se ona, uz te ri to ri ju, re li gi ju, te kul tur no-isto rij sku ba šti nu, po ku ša va la ja sno odvo ji ti i raz li ko va ti od bi lo ko je dru ge na ci je. Sva ko ko se ni je ukla pao u ovo je zič ko vi đe nje bio je po sma tran u oči ma ši re za jed ni ce kao „in-saj der” u či ju se lo jal nost otvo re no sum nja lo. U tim slo že nim isto rij skim, dru štve nim i po li tič kim tre nu ci ma na ro či to su bi lin gvi sti bi li na me ti do dat nog na ci o nal no-po li tič kog pre i spi ti va nja i pro ve ra va nja, po što je nji ho va lo jal nost dr ža vi uvek bi la pod zna kom pi-ta nja. To, sa dru ge stra ne, zna či da je pi ta nje po sto ja nja dru gog/dru gih je zi ka na te ri to ri ji jed ne dr ža ve i da nas ve o ma ose tlji vo dru štve no i na ci o nal no-po li tič ko pi ta nje.

Bor ba za sa vre me ne na ci o nal ne je zi ke bal kan skih na ro da, ko ja je, s od re đe nim nu ž-nim raz li ka ma, ipak bi la ma nje ili vi še iden tič na u svim dru štvi ma, po ka za la je ko li ko je ona bi la va žna u pro ce su ko nač nog na ci o nal nog ute me lje nja i uje di nje nja. Ujed no, ona se is po sta vi la i kao ni šta ma nje zna čaj na za da lji isto rij ski, kul tur no-ci vi li za cij ski i dru štve-no-po li tič ki raz voj sva kog bal kan skog na ro da. U toj bor bi, me đu tim, me sta za dru ge je-zi ke i dru ge na ro de ni je mo glo bi ti, što je ne mi nov no vo di lo u dru gu kraj nost – u sve sno

58


po ti ra nje stvar ne je zič ke sli ke i u ne gi ra nje je zič ke re al no sti. Na taj na čin su po ku ša ne da se sve du na naj ma nju mo gu ću me ru sve po ten ci jal ne opa sno sti od mo gu ćih na ci o nal-nih (pot)po de la i su ko ba, pri če mu je na ci o nal ni je zik dr ža ve po stao stub obra zo va nja i pi sme no sti, dru štve ne mo bil no sti i na ci o nal nog iden ti te ta. Po ti ski va nje osta lih je zi ka u dru gi plan, ili nji ho vo ne gi ra nje, sa svim pre ci zno po tvr đu je Haj mso vu tvrd nju da „su svi je zi ci po ten ci jal no jed na ki – ali da zbog dru štve nih raz lo ga ni je uvek ta ko” (Hymes 1992: 2).

3. Ide o lo škI Sta tuS je zI ka Na bal ka Nu I u evrop Skoj uNI jI da NaSPo ja va no vih bal kan skih dr ža va po sle ras pa da SFRJ od sa mog po čet ka ve za na je za

je zik, ko ji se po sma tra kao va žna isto rij ska spo na sa isto rij skom pro šlo šću od pre na stan-ka ju go slo ven ske za jed ni ce. Po nov no stva ra nje, oži vlja va nje i/ili re kon stru i sa nje je zi ka (ili od re đe nih je zič kih mo de la) pu tem je zič kog pu ri zma, tra ga nje za ta ko zva nom „je zič kom auten tič no šću” (po seb no onom lek sič kom), kao i in si sti ra nje na vla sti toj je zič koj ode li to sti, a po seb no u sre di na ma ko je su et nič ki, re li gij ski i kul tur no raz li či te, do dat no iza zi va po li-tič ke ten zi je u iona ko krh kim me đu na ci o nal nim i me đu ljud skim od no si ma. Ne što sa svim iden tič no mo že se za pa zi ti i u Evrop skoj uni ji – po sve mu su de ći či ni se da od tre nut ka ka da je ka ta lon ski je zik do bio sta tus po lu zva nič nog je zi ka, sta ra ide ja o dr žav noj i na ci o nal noj sa mo stal no sti Ka ta lo ni je do bi ja sve vi še na svom zna ča ju.

Ka ko se u bor bi za na ci o nal nu ne za vi snost u po sled nje vre me sve vi še po ten ci ra i po-tvr đi va nje svih lin gvi stič kih pra va po je din ca, gru pe i na ci je, u po je di nim slu ča je vi ma iz-gle da kao da se to čak isto ri je vra ća una zad. U po sled njih sto ti nu go di na krup ni lo mo vi na svim po lji ma ljud skog ži vo ta, ra da i mi sli bi li su mo ti vi sa ni po tre bom za ko re ni tom pro me-nom dru štve nog si ste ma vla sti, za afir ma ci jom no vih, kva li tet ni jih i hu ma ni jih dru štve nih pri stu pa u re ša va nju sva ko dnev nih pro ble ma, kao i za su prot sta vlja nje he ge mo ni stič kim shva ta nji ma o ljud skoj pri ro di, o nje noj dru štve noj, po li tič koj, kul tur noj i ci vi li za cij skoj ulo zi. Od na ci o nal ne, ide o lo ške, ver ske, kul tur ne, pa i je zič ke is klju či vo sti, ko ja je go to vo do še zde se tih go di na pro šlo ga ve ka obe le ža va la Za pad nu Evro pu, sa vre me na Evro pa, oli če na u Evrop skoj uni ji, po sta la je na ci o nal no, ide o lo ški, kul tur no, ver ski i je zič ki to le rant na, te sa svim otvo re na pre ma no vim iza zo vi ma. Ova to le ran ci ja se, na je zič kom pla nu, mo že po-sma tra ti kao pro pa gi ra nje „lin gvi stič kog de tan ta” ili, pre ci zni je re če no, „lin gvi stič kog mi ra” ko ji ima za cilj isto rij sko lin gvi stič ko po mi re nje i bor bu pro tiv he ge mo ni je sa mo jed nog (u ovom slu ča ju na ci o nal nog) je zi ka. Ali, stva ra nje no vih na ci ja i dr ža va, ma ko li ko bi lo oprav da no iz raz li či tih aspe ka ta, po ne kad je ve o ma kon tra pro duk tiv no, po seb no uko li ko je reč o onim pod ruč ji ma gde pre o vla đu je ista je zič ka po tka, kao što su ju žno slo ven ski lin-gvi stič ki areal, bal ka no ro man ski i ibe rij ski. Bor ba za na ci o nal ni je zik u tom slu ča ju di rekt-no ugro ža va dru gu/dru ge na ci je i iza zi va do dat na spo re nja ko ja se auto mat ski pre no se na vi še dru štve ne ni voe – na ci o nal ne, po li tič ke i ide o lo ške. Dok je zva nič na sr bi sti ka ne ka ko pri hva ti la po sto ja nje hr vat skog kao za seb nog ju žno slo ven skog je zi ka, ona i da lje ne gi ra po-

59


sto ja nje bo san skog5 i cr no gor skog6 je zi ka, bez ob zi ra na sve po li tič ke i dru ge pro kla ma ci je do ne se ne u Bo sni i Her ce go vi ni i u Cr noj Go ri, tvr de ći da za ta ko ne što ne ma ni va lja nog je zič kog ni isto rij skog ute me lje nja.

Jed na je či nje ni ca ipak pa ra dok sal na – u svim do ku men ti ma do ne se nim u Evrop skoj uni ji, ko ji se ti ču je zič ke po li ti ke i je zič kog pla ni ra nja, uoča va ju se broj ni stra te ški fak to ri, po put onih o po tre bi oču va nja, ne go va nja, da ljeg raz vi ja nja i uče nja ugro že nih je zi ka (i kul tu ra), či ji je za da tak da spre či do dat nu in ter fe ren ci ju i sva ki ob lik do mi na ci je ve ćin skog/ve ćin skih je zi ka i kul tu re/kulturâ nad ma njin skim. Sa dru ge stra ne, ne mo že se po re ći či-nje ni ca da je di no ve ćin ski je zi ci ima ju zna čaj ni ju dru štve nu mo bil nost ko ja je in di ko va na ve ćim ste pe nom dru štve nih unu tra šnjih mi gra ci ja pre ma onim de lo vi ma dr ža ve u ko joj se upra vo ve ćin ski je zik go vo ri. Im ple men ta ci ja na ci o nal nog je zi ka u ce lo ku pan pro ces obra-zo va nja, po seb no vi so ko škol skog, mo že se po sma tra ti tek kao „de li mi čan uspeh” (Wright 2004: 75). I po red to ga što su po je di ne ana li ze po ka za le ka ko je na op štem pla nu uglav nom svu da za be le žen eko nom ski pro spe ri tet u onim pod ruč ji ma (re gi o ni ma) gde je ve ćin ski je zik do mi nan tan u od no su na osta le de lo ve u ko ji ma se zva nič no go vo re ma njin ski je zi ci (Bre ton-Mi es zkow ski 1977; Chi swick-Re pet to 2001; Grin 2004), po sto je i broj ni iz u ze ci od na ve de nog. Me đu tim, shod no po je di nim is tra ži va nji ma (Grin 2006; Ve do vel li et al. 2009), je zik se da nas sve vi še po sma tra kao va žan eko nom ski po ka za telj, i to u vi du dru štve ne is-pla ti vo sti i „hi per ko lek tiv nog do bra” (De Swa an 2001). Ipak, kod po je di nih auto ra ova kvo po sma tra nje stva ri ide na ru ku uče nju sa mo ve ćin skog je zi ka (Jo nes 2000).

Da nas, da le ko vi še ne go ra ni je, su o če ni smo sa po ja vom no vih et nič kih iden ti te ta ko ji tra že svo je pu no prav no pri zna nje. Me đu tim, nji ho vo po sto ja nje po kre će niz pi ta nja. Od-go vor na pi ta nje ka ko je mo gu ća ovo li ka „hi per pro duk ci ja” et ni ci te ta tre ba po tra ži ti na unu tra šnjem pla nu: po što sve evrop ske i do brim de lom bal kan ske dr ža ve te že ka de cen-tra li za ci ji, ka pre no še nju svo jih broj nih nad le žno sti na re gi o nal ne i lo kal ne za jed ni ce, to u prak tič nom smi slu zna či da sna žna i ja ka jed no na ci o nal na dr ža va vi še ne po sto ji. Otu da se mo že re ći ka ko ide o lo gi ja jed ne na ci je, ma ko li ko i da lje ima la upo ri šte u na ro du, za hva-lju ju ći na ci o nal nim i, do ne kle, ja kim na ci o na li stič kim te žnja ma,7 vi še ni je ne pri ko sno ve na.

5 Le gi sla ti va Bo sne i Her ce go vi ne i Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vi ne po mi nje bo san ski, a ne bo šnjač ki je zik, što je ve ro vat no plod pre vas hod no po li tič kih na me ra da je zik u ovoj po de lje noj dr ža vi po slu ži kao svo je vr sni in te gra tiv ni fak tor.6 Da li cr no gor ski za i sta po sto ji kao po se ban je zik ili ne, po ka zu je i sle de ća zva nič na sta ti sti ka: nа po pi su sta nov ni štva spro ve de nom 2011. go di ne tek 36% (ili 260.000) po pi sa nih se iz ja sni lo da go vo ri cr no gor ski kao ma ter nji, dok se čak 42% opre de li lo za srp ski kao svoj ma ter nji je zik. Vi še o to me vi de ti na na red noj in ter net-stra ni ci: http://www.mon stat.org/user fi les/fi le/po pis2011/sa op ste nje/sa op ste nje(1).pdf. Osim zva nič ne sr bi sti ke, ni dru gi me đu na rod ni stan dar di, po put stan dar da ISO 639-4, ne pri zna ju cr-no gor ski kao za se ban ju žno slo ven ski je zik, već kao je dan od va ri je te ta srp skog je zi ka, pa on u okvi ru tog stan dar da no si obe lež je srp. Opet, sa svim pa ra dok sal no, cr no gor ski je u op šti ni Ma li Iđoš u Re pu bli ci Sr-bi ji pri znat kao slu žbe ni je zik, što se mo že sma tra ti ak tom ukla pa nja u evrop ske ar ši ne, čak i on da ka da je to u su prot no sti sa zva nič nim sta no vi štem, a po ne kad i sa na uč nim za ključ ci ma.7 Naj ve će lu čo no še na ci o na li zma u bal kan skim ze mlja ma pred sta vlja ju po li tič ke stran ke ul tra de sni čar-skog usme re nja, po put Zlat ne zo re (Χρισή Αυγή) u Grč koj, Ata ke (Ата ка) u Bu gar skoj ili Dve ri u Sr bi ji.

60


Po ja va no vih na ci o nal nih i et nič kih ide o lo gi ja unu tar sva kog bal kan skog dru štva ne mi nov-no vo di ka po ja vi no vih je zič kih, ali i po li tič kih ide o lo gi ja ko je se su ko blja va ju sa vla da ju-ćom ide o lo gi jom na zva nič nom ad mi ni stra tiv nom i in sti tu ci o nal nom ni vou. Ka da je reč o ide o lo gi ji je zi ka, tu pre vas hod no mi sli mo na po ja vu ime no va nja vla sti tog je zič kog idi o ma od go va ra ju ćim na zi vom, po put vla škog je zi ka ko ji, kao ta kav, zva nič no još ne po sto ji u okvi ri ma ro ma ni sti ke, kao i na po ja vu nje go vog zva nič nog uvr šta va nja u je zič ki re gi star. U tom po gle du či nje ni ca je da je zik funk ci o ni še tek kao jed no od „mno gih obe lež ja iden ti te-ta” ko je „ni je rav no prav no sa dru gi ma, pa čak ni kao pr vo me đu jed na ki ma, ne go mu je od vre me na Her de ra, Ru soa i Fran cu ske re vo lu ci je pri da va no po ča sno me sto, kao ema na ci ji i ogle da lu na rod nog du ha, te ga ran tu sa mo bit no sti i pro spe ri te ta na ci ja u for mi ra nju” (Bu-gar ski 2010: 21).

U da na šnje vre me u je zič ku ide o lo gi ju, sa dru ge stra ne, sve vi še ula ze i dru gi zna čaj ni eko nom ski fak to ri, kao što su svi pro ce si uklju če ni u di rekt nu je zič ku raz me nu, pro iz vod-nju i po tro šnju u vi du pre vo đe nja, uče nja stra nog/stra nih je zi ka, ko ri šće nja di dak tič kog ma te ri ja la, ste pe na is ko ri šće no sti i do stup no sti ljud skih re sur sa, stva ra nja i vo đe nja je zič ke po li ti ke (Pool 1996), a na kra ju i ana li za kom pa ti bil no sti iz me đu je zič kog pro fi la sa mog po sla ko ji tre ba da se oba vlja u jed noj kom pa ni ji te je zič kog pro fi la za po sle nog ko ji će taj po sao vo di ti (Sa bo u rin 1985).

4. za ključ Na raz ma tra NjaKao što je slu čaj i sa mno gim dru gim dru štve nim sfe ra ma, od no si je zi ka i ide o lo gi je

u bal kan skim ze mlja ma mo gu se oka rak te ri sa ti kao iz u zet no kom plek sni. S jed ne stra ne, ima mo či nje ni cu da je de skrip tiv na lin gvi sti ka odav no na pu sti la ide ju o po ve za no sti je zi ka, na ci je i dr ža ve (Hud son 1981), dok s dru ge stra ne u sva koj od ze ma lja sre će mo tra di ci o-nal ne, a de li mič no i kon zer va tiv ne aka dem ske kru go ve u ko ji ma pre o vla đu je ide ja da je ova kva ve za nu žna i ne ras ki di va. Ja sno je da je je zič ki fak tor imao i vi še ne go va žnu ulo-gu u pro ce su bu đe nja na ci o nal ne sve sti i afir ma ci je po je di nih evrop skih na ci ja (Bu gar ski 2002: 60), pa je i ra zu mlji va te žnja mla dih na ci ja i et nič kih iden ti te ta da se afir mi šu i na ovaj na čin, s tim da se mo ra na po me nu ti da ova kve te žnje ne ret ko vo de i u dru gu kraj nost do la ze ći na do mak fal si fi ka ci je, jer če sto ne ma do volj no ja ke pot po re u vi du auten tič nog je zič kog ma te ri ja la. Uko li ko sve ovo po ku ša mo da uklo pi mo u okvir po dr ške i pro mo ci je ma njin skih je zi ka ko je Evrop ska uni ja spro vo di u po sled nje dve de ce ni je, shva ta mo da se na la zi mo usred pro ble ma ko ji je uslo vljen te žnja ma da se isto vre me no afir mi še je dan do-mi nant ni je zik u okvi ru sva ke dr ža ve i da se pa ra lel no oja ča po dr ška je zi ci ma ma nji na. Te-ško je oče ki va ti da se ove dve te žnje mo gu jed no stav no i pa ra lel no ostva ri ti, jer pr va ma kar jed nim de lom sla bi po zi ci ju dru ge. Ka ko će se stva ri u ovom po gle du da lje raz vi ja ti, za vi si od sa mih dr ža va i nji ho vih je zič kih po li ti ka, ali i od uti ca ja evrop skih in sti tu ci ja na kre i ra-nje ovih po li ti ka. Prem da po sto je bit ne raz li ke od dr ža ve do dr ža ve, po čev ši od tre nut nih sta tu sa nji ho vih na ci o nal nih je zi ka pa sve do sprem no sti da obez be de ne sme ta nu upo tre bu

61


je zi ka ma nji ne,8 mo že mo re ći da je nu žno da Evrop ska uni ja za u zme stav ko ji će sva ku od sa da šnjih i bu du ćih čla ni ca sta vi ti u istu ra van.

lI te ra tu ra

1. An to vić, M., Sta men ko vić, D. i Ta sić, M. (2012). „Od nos iz me đu zna nja stra nih je zi ka i per cep ci je iden ti te ta u po gra nič nim op šti na ma ju go i stoč ne Sr bi je”. te me 36 (4): 1631–1656.

2. Beć ko vić, M. (1990). slu žba. Be o grad: SKZ.3. Bre ton, A. i Mi es zkow ski, P. (1977). “The Eco no mics of Bi lin gu a lism“. W. E. Oates (ed.), the po li ti cal

eco nomy of Fi scal Fe de ra lism. Le xing ton, MA: Le xing ton Bo oks, 261–273.4. Bu gar ski, R. (2002). no va li ca je zi ka – so ci o lin gvi stič ke te me. Be o grad: Pla to–XX vek. ----. (2010). je zik i iden ti tet. Be o grad: Pla to-XX vek.5. Chi swick, B. i Re pet to, G. (2001). “Im mi grant Adjust ment in Israel: The De ter mi nants of Li te racy and Flu ency in He brew and The ir Ef fects on Ear nings“. S. Dja jic (ed.), In ter na ti o nal Mi gra

tion: trends, po li ci es and eco no mic Im pact. Lon don: Ro u tled ge, 204–288.6. De Swa an, A. (2001). Words of the World: the Glo bal lan gu a ge system. Cam brid ge: Cam brig de Uni-

ver sity Press.7. Fer gu son, C. (1959/1968). “Myths abo ut Ara bic“. lan gu a ges and lin gu i stic Mo no graph se ri es. Ge or

ge town uni ver sity, 12: 75–82. [Re prin ted in:] Jos hua A. Fis hman (ed.), re a dings in the so ci o logy of lan gu a ge: 375–381. The Ha gue-Pa ris: Mo u ton.

8. Fis hman, J. A. (1968). so ci o lin gu i stics and the lan gu a ge pro blems of De ve lo ping Co un tri es. New york: John Wi ley and Sons.

9. Gre en berg, R. D. (2004). lan gu a ge and Iden tity in the bal kans. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.10. Grin, F. (2004). “On the costs of lin gu i stic di ver sity“. P. van Pa rijs (ed.), Cul tu ral di ver sity ver sus eco

no mic so li da rity. Brus sels: De Bo eck-Uni ver si te, 193–206 . ----. (2006). “Eco no mic Con si de ra ti ons in Lan gu a ge Po licy“. Tho mas Ri cen to (ed.). An In tro duc tion

in lan gu a ge po licy. Ma i den-Ox ford: Blac kwell, 77–94.11. Hud son, R. (1981). „So me is su es on which lin gu ists can agree“. jo ur nal of lin gu i stics 17 (2), 333–343.12. Hymes, D. H. (1985). Pre fa ce. N. Wol fson & J. Ma nes (eds.). lan gu a ge of Ine qu a lity. Ber lin: Mo u ton,

v–vi ii. ----. (1992). “Ine qu a lity in Lan gu a ge: Ta king for Gran ted“. Wor king pa pers in edu ca ti o nal lin gu i stics

8, 1–30.13. Jo nes, E. (2000). “The Ca se for a Sha red World Lan gu a ge“. M. Cas son & A. Go dley (eds.). Cul tu ral

Fac tors in eco no mic Growth. Ber lin: Sprin ger, 210–235.14. Pool, J. (1996). “Ot pi mal Lan gu a ge Re gi mes for the Euro pean Union“. In ter na ti o nal jo ur nal of the

so ci o logy of lan gu a ge 121, 159–179.15. Ri cen to, T. (2000). “Hi sto ri cal and The o re ti cal Re pre sen ta ti ves in Lan gu a ge Po licy and Plan ning“.

jo ur nal of so ci o lin gu i stics 4, 196–213.16. Sa bo u rin, C. (1985). “La the o rie des en vi ron ne ments lin gu i sti qu es“. F. Va il lan co urt (ed.), eco no mie et

lan gue. Qu e bec: Con seil de la lan gue française, 59–82.17. Ve do vel li, M. i Bar ni, M. (2005). “Da ’Ita li a no 2000’ all’Os ser va to rio Lin gu i sti co Per ma nen te“. Me ri

ca. For me del la cul tu ra ita lo a me ri ca na (a cu ra di N. Ce ra mel la e G. Mas sa ra). Ro ma: Co smo Ian no ne Edi to re. 167–186.

8 U slu ča ju Cr ne Go re prak tič no se ra di o omo gu ća va nju raz vo ja je zi ka ve ći ne, srp skog je zi ka, ko jem je u Usta vu ove dr ža ve iz po li tič kih raz lo ga pri pa lo me sto ma njin skog je zi ka, iako ga po sled nja dva po pi sa be le že kao ve ćin ski je zik.

62


Saj to Gra fI ja

1. http://www.mon stat.org/user fi les/fi le/po pis2011/sa op ste nje/sa op ste nje(1).pdf (pre u ze to 15. 12. 2012)

a linguistic and Ideological picture of the contemporary balkans*

SummarY: the main aim of the paper is to provide an overview of the current linguistic and ideological picture of the contemporary balkans, which, in its essence proves to be highly complex, just like many other aspects of life. In order to do this, the paper examines the current relation between languages and national minorities in the balkan countries in the moment when these countries are either members of the european union or are on their way of becoming ones. the introduction describes some of the relations between languages and nations and the ways in which they used to be link in the past. In the second section, the paper considers the linguistic picture of europe and the balkan peninsula through a prism of phenomena of diglossia and polyglossia. the former phenomenon favours one dominant language of a nation, whereas the latter refers to the existence of many languages which develop next to each other. In its third section, the paper then focuses on the ideological status of language in the balkans and the european union today, with a special insight into the formation of new nations, which seek their affirmation through the linguistic channel as well, and the manner in which this process influences the linguistic picture in those countries. the methods chosen to do this are different and their degree of validity also varies. finally, in the concluding remarks, the authors point to the factors that could affect the further development of the situation in the light of the presence of dominant languages and the unhindered development of minority languages. these factors mainly depend on the decisions made by the countries in question, as well as the european union authorities.keY WordS: balkans, european union, nation, minorities, language policy, ideology.

[email protected], [email protected], [email protected]

* This paper is written as a part of the project supported by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia, number 178002, “Languages and Cultures in Time and Space“.

64


andrea ratkovićuniverzitet u Novom Sadu, Srbijafilozofski fakultet

multikulturalnost i nacionalna politika*

Sa Že tak: u ra du se uka zu je na či nje ni cu da je sva ko mul ti kul tu ral no dru štvo ozbilj no ugro že no uko li ko je u nje mu na de lu ide o lo gi ja u ko joj je ak ce nat na na ci o nal noj po li ti ci. Na i me, u so ci je te ti ma ko ji su op te re će ni vo đe njem po li ti ke ko ja u pr vi plan sta vlja is klju či vo jed nu, a za ne ma ru je sve osta le kul tur no-et nič ke gru pe, sklad na ko eg zi sten ci ja onih ko ji se me đu so bom raz-li ku ju je ne mo gu ća. Sto ga autor ka ra da na gla ša va da iako jed no dru štvo mo že da bu de iz ra zi to mul ti kul tu ral no to ni ka ko ne zna či i da je u nje mu na de lu po li ti ka ko ja in si sti ra na ci vi li zo va nom i rav no prav nom eg zi sti ra nju raz li či tih kul tur nih, na ci o nal nih, re li gij skih i dru gih gru pa. me đu tim, uvi đa ju ći da i sam mul ti kul tu ra li zam ima iz ve sna ogra ni če nja, ona pred la že uvo đe nje kon-cep ci je na ci o nal nih po li ti ka ko ja bi mo gla da, uz uva ža va nje raz li či to sti, te sta vlja ju ći ak ce nat na pi ta nja prav de i pra va, sva kom po je din cu kao gra đa ni-nu ga ran tu je nje go va in di vi du al na pra va, kao i da mu u za vi sno sti od nje go ve pri pad no sti od re đe noj bi lo et nič koj bi lo ne et nič koj kul tur noj gru pi pri zna i nje go va po seb na pra va.ključ Ne re čI: na ci o nal na po li ti ka, mul ti kul tu ra li zam, kon cep ci ja na ci o nal-nih po li ti ka.

1. uvod Ne Na po me NeSu pre ma ci ja na ci o nal ne po li ti ke u ko joj se glo ri fi ku ju one vred no sti, nor me i na če la

ko ji se pri pi su ju pred stav ni ci ma ta ko zva ne ve ći ne do pri ne la je, iz me đu osta log, učvr šći-va nju di stink ci je iz me đu na ših i svih osta lih – ka ko unu tar ta ko i iz van gra ni ca od re đe nog so ci je te ta. Na i me, za po me nu tu po li ti ku svoj stve no je na me ta nje „iden ti tet ske oba ve ze” na ci o nal nog, ver skog i kul tur nog de kla ri sa nja dru štve nih su bje ka ta, a po tom i si tu i ra nja

* Ovaj rad je izložen na VI Mediteranskim korijenima filozofije u Splitu, marta 2012. godine.

udc 316.722udc 304

65


istih u raz li či te gru pa ci je. Za to ne tre ba ni da ču di to što su svi oni su bjek ti ko ji su se for-mi ra li upra vo pod uti ca jem jed ne ta kve re tro grad ne po li ti ke po sta li ne to le rant ni pre ma sve mu što je dru go i dru ga či je. Pri to me je po seb no alar mant no to što po me nu ta ne to-le ran ci ja sve če šće pre ra sta u ne tr pe lji vost, od no sno to što su za mno go broj ne na pe to sti ko je se ja vlja ju unu tar sve ve ćeg bro ja dru šta va od go vor ne, pre sve ga, one po li ti ke ko je (ne)sve sno pro mo vi šu na ci o nal ne ide je sa na ci o na li stič kim pri me sa ma. Sto ga je vi še ne-go oči gled no da je u ta kvim kon ta mi ni ra nim dru štvi ma po li ti ka ko ja stre mi rav no prav-nom ko eg zi sti ra nju pri pad ni ka raz li či tih ka ko et nič kih ta ko i ne et nič kih kul tur nih gru pa u star tu osu đe na na ne u speh bu du ći da se sa ma ra zno li kost na sto ji u ve li koj me ri re du ko-va ti, a po ne kad čak i u pot pu no sti po ni šti ti. Zbog to ga, uko li ko su u jed nom so ci je te tu svi ras po lo ži vi me ha ni zmi sta vlje ni u funk ci ju pro mo vi sa nja et no sa, isto ri je, re li gi je, kul tu re i je zi ka is klju či vo ve ćin ske gru pa ci je, a sa in ten ci jom da se me đu nje nim pred stav ni ci ma i pred stav ni ca ma raz vi je ose ćaj pri rod ne su per i or no sti, on da je ne re al no od njih oče ki va ti da pre po zna ju se be u dru gi ma i dru ge u se bi. Na osno vu to ga sa svim oprav da no se mo že kon sta to va ti da je u dru štvi ma ko ja su op te re će na vo đe njem uske i ogra ni če ne na ci o nal ne po li ti ke, tj. po li ti ke ko ja u pr vi plan sta vlja sa mo jed nu a za ne ma ru je sve osta le et nič ke i/ili ne et nič ke kul tur ne gru pe, ne mo guć skla dan su ži vot onih ko ji se me đu so bom raz li ku ju.

Upra vo za to se u tek stu ko ji sle di na sto ji uka za ti na či nje ni cu da je sva ko mul ti kul tu-ral no dru štvo ozbilj no ugro že no uko li ko je u nje mu na de lu ova ko shva će na na ci o nal na po li ti ka. Na i me, autor ka ra da po la zi od sta va da upr kos to me što jed no dru štvo mo že da bu de iz ra zi to mul ti kul tu ral no, to ni ka ko ne zna či i da je u nje mu na de lu mul ti kul tu ra li-zam ko ji kao spe ci fič na po li ti ka in si sti ra na ci vi li zo va nom i rav no prav nom ko eg zi sti ra nju raz li či tih kul tur nih, na ci o nal nih, re li gij skih i dru gih gru pa. Me đu tim, uvi đa ju ći da i sam mul ti kul tu ra li zam ima iz ve sna ogra ni če nja, ona pred la že uvo đe nje kon cep ci je na ci o nal-nih po li ti ka ko ja bi mo gla da, uz uva ža va nje raz li či to sti, te sta vlja ju ći ak ce nat na pi ta nja prav de i pra va, sva kom po je din cu kao gra đa ni nu ga ran tu je nje go va in di vi du al na pra va, ali i da mu u za vi sno sti od nje go ve pri pad no sti od re đe noj bi lo et nič koj bi lo ne et nič koj kul tur noj gru pi pri zna i nje go va po seb na pra va. Za hva lju ju ći to me, po me nu ta kon cep ci ja, kao spe ci fi čan spoj osnov nih na če la li be ral ne de mo kra ti je i mul ti kul tu ra li zma, uspe va da pre vla da ona ogra ni če nja ko ja su svoj stve na za sva ku od po me nu tih po li ti ka po na o sob.

2. Na cI o Nal Na po lI tI ka I Na cI o Nal NI IdeN tI tet kao IdeN tI tet Iz ma NI pu lI Sa Ne ma Se

Na ci o nal nu po li ti ku ka rak te ri še skup spe ci fič nih ak tiv no sti pri mar no usred sre đe nih na raz voj i učvr šći va nje je din stve nog na ci o nal nog iden ti te ta. Me đu tim, sa sta vlja njem u pr vi plan et no sa, je zi ka, ve re, isto ri je, tra di ci je i kul tu re kao svo je vr snih eks klu zi vi te ta svoj stve nih is klju či vo pri pad ni ci ma od re đe ne na ci o nal no sti, po me nu ta po li ti ka sa mo po-tvr đu je svo ju ne za in te re so va nost da uzme u ob zir sve ono što se na la zi iz van uskih i ogra-ni če nih okvi ra unu tar ko jih je po zi ci o ni ra na. Pri to me je va žno na po me nu ti da se ov de ne ra di sa mo o pu koj ne za in te re so va no sti, već i o sve snom, a ne ret ko i na mer nom od bi ja nju

66


da se sve mu što je dru go i dru ga či je pri zna vred nost i zna čaj. Ti me po me nu ta po li ti ka da je do zna nja da su je di no bit ni me đu sob no iden tič ni su bjek ti, te da za sve ono što se usled svo je raz li či to sti ne ukla pa u nji ma svoj stve ne ka te go ri je ne tre ba ima ti slu ha. Ta ko đe, va žno je is ta ći i da svi oni ko ji su na klo nje ni ta kvoj vr sti po li tič kog re zo no va nja, usled per-ma nent ne iz lo že no sti za vo dlji voj re tor skoj ve šti ni nje nih pro mo te ra, usva ja ju spe ci fi čan i una pred de ter mi ni san po gled na svet. Na i me, iako sop stve no po zi tiv no vred no va nje od-re đe ne na ci o nal ne po li ti ke tu ma če kao re zul tat svog sve snog odo bra va nja osnov nih ide ja ko je su pro mo vi sa ne od stra ne iste, oni su u su šti ni ne sve sni u ko li koj me ri su žr tve ve štih ma ni pu la ci ja. Bu du ći da na ci o nal na po li ti ka za svoj kraj nji cilj ne ma pri ka zi va nje istin ske re al no sti1, on da ne tre ba ni da ču di to što je re al nost pred sta vlje na iz nje ne per spek ti ve sa-mo po li tič ki is kon stru i sa na stvar nost, a ne ret ko i naj o bič ni ja fik ci ja ko ja re al ne ele men te pod vr ga va po li tič koj me ta mor fo zi ra di što uspe šni je im ple men ta ci je sta vo va, vred no sti, nor mi po na ša nja i sve ga osta log što je po li tič ki po želj no.

Na ci o nal na po li ti ka, pre u zi ma ju ći na se be ulo gu kre a to ra i me di ja to ra kva zi re al no sti, vr ši uti caj na čo ve kov lo gos i pra xis, ta ko da ona u ve li koj me ri od re đu je po je din če vo po i-ma nje ka ko sa mo ga se be ta ko i vla sti tog okru že nja. Pri to me, kao osnov na ka rak te ri sti ka ti pič nog sled be ni ka na ci o nal ne po li ti ke mo že se ozna či ti iz ra zi to od su stvo su bjek tiv no sti, s ob zi rom na to da on eg zi sti ra ju ći u stvar no sti kao pu koj pro duk ci ji s vre me nom pre sta je da bu de sa mo sve sni su bjekt. Pri hva ta ju ći sve što mu je „ser vi ra no” od stra ne po li ti ke ko ju fa vo ri zu je, on go to vo da ni ka da ne do vo di u pi ta nje nje nu lo gič nost, te bez bi lo ka kvog kri tič kog osvr ta usva ja sve što mu je pre zen to va no kao isti ni to, is prav no, vred no i to me slič no. Op či njen po me nu tom po li ti kom, on po ti sku je „svo je” i „lič no”, te ne sve stan pri-ti ska ko ji se na nje ga vr ši usva ja „tu đe”, pro la ze ći pri to me kroz či tav niz tran sfor ma ci ja ko je za svoj kraj nji is hod ima ju pa siv nog su bjek ta kao pro duk ta sve op šte stan dar di za ci je, ge ne ra li za ci je i de gra da ci je. Ali efek ti na ci o nal ne po li ti ke ni su sa mo ne ga tiv ni po po je-din ca ne go i po so ci je tet u ce li ni, i za to je po treb no, ka ko bi se spre či la de ka den ci ja onog ljud skog, što pre za po če ti sa pre u zi ma njem ade kvat nih ko ra ka. Me đu tim, po li ti ka ko ja do de lju je ap so lut ni pri o ri tet is klju či vo jed noj na ci ji, a pri to me sve osta le tre ti ra kao na ci je dru gog re da, sa vi še ili ma nje uspe ha još uvek, upr kos su prot nim oče ki va nji ma, uspe šno odo le va vre me nu.

Vo de ći ra ču na o to me ko je će od ide ja unu tar od re đe nog so ci je te ta bi ti sank ci o ni sa ne a ko je ne, na ci o nal na po li ti ka, za hva lju ju ći se lek ci ji ko ju spro vo di, vr ši sna žan uti caj na svo je sim pa ti ze re. Sto ga je sa mo pu ki pri vid da pro se čan čo vek, iz lo žen dej stvu po me nu te po li ti ke, ni je spu tan u svom ra zum skom ili pak čul nom re zo no va nju se be i sve ta u ko jem se na la zi, kao i u vr še nju od re đe nih dru štve nih funk ci ja i ulo ga. Na rav no, na ci o nal na po li-ti ka ni ka da ne pre pu šta stva ri slu ča ju, ta ko da za hva lju ju ći ve štom su ge ri sa nju na po zi ci ju s ko je tre ba vr ši ti in ter pre ta ci ju nje nog pro gra ma, ona plan ski pro iz vo di ose ćaj auto nom-

1 Iz raz „istin ska re al nost” tre ba raz u me ti kao re al nost u nje noj „je sto sti” (re al nost ka kva ona za i sta je ste, a ne ka kva se ne ko me či ni da je ste ili da bi mo gla da bu de).

67


no sti me đu svo jim re ci pi jen ti ma. Ipak, iz me đu ose ća ja auto nom no sti i auto nom no sti u pra vom smi slu te re či ne mo gu će je sta vi ti znak jed na ko sti, ta ko da je vi še ne go oči gled no da su sled be ni ci od re đe ne na ci o nal ne po li ti ke za pra vo ma ri o ne te li še ne sva kog vi da volj ne ak tiv no sti. Ima ju ći to na umu, a ra di što uspe šni je in fil tra ci je ide o lo ški obo je nih pred sta va o na ci ji, ve ro i spo ve sti, ide al nom dru štve nom ure đe nju i to me slič no, na ci o nal na po li ti ka po la zi upra vo od či nje ni ce da po je di nac ni ka da ne sme da se ose ti ti iz ma ni pu li sa nim. Ve-što se osla nja ju ći na svo je za ra zno i iz ra zi to su ge sti bil no dej stvo, po me nu ta po li ti ka uspe-šno eli mi ni še lič no i in di vi du al no, a ključ uspe ha le ži, pre sve ga, u to me što ona ni ka da ni je usme re na na po je din ca kao sa mo stal nog in di vi du u ma, već na po je din ca uto plje nog u ma su.

Po la ze ći od sta va da na kon što su po sta li deo ma se, in di vi du u mi vi še ne mo gu da se po sma tra ju kao su bjek ti ko ji za dr ža va ju se bi svoj stve ne na či ne ose ća nja, mi šlje nja i po-na ša nja, Le Bon sma tra da im je svoj stve na ne ka vr sta ko lek tiv ne du še u skla du sa ko jom oni ose ća ju, mi sle i po stu pa ju na je dan sa svim dru ga či ji na čin. Sto ga je i ra zu mlji vo što je ulo ga čo ve ka ko ji se uto pio u ma su bit no re du ko va na, jer se on vi še ne mo že po sma tra ti kao su bjekt ko ji ak tiv no i sa mo stal no pro mi šlja se be i svet u ko jem se na la zi. Na i me, po-me nu ti su bjekt bi va po ti snut od stra ne pa siv nog re ci pi jen ta ko ji kao sop stve no pri hva ta i usva ja ono što mu je pre zen to va no od stra ne ide o lo gi je pod či ji je uti caj pot pao. Me đu tim, ono če ga on ni je sve stan, a što se ne sme za ne ma ri ti, je ste či nje ni ca da pot pa da nje pod uti caj od re đe ne ide o lo gi je mo že bi ti kraj nje štet no po nje go vu vla sti tu oso be nost. Pre ma Le Bo no vom mi šlje nju, „[...] glav na obe lež ja in di vi due ko ja se na la zi u ma si je su sle de ća: iš če za va nje sve sne lič no sti, do mi na ci ja ne sve sne lič no sti, usme ra va nje mi sli i ose ća nja u istom prav cu po mo ću su ge sti je i za ra ze, ten den ci ja pre ma neo d lo žnom ostva ri va nju su ge-ri sa nih ide ja. In di vi dua vi še ni je ona sa ma, ona je po sta la bez volj ni auto mat”2.

Sta vlja ju ći ak ce nat na ma su a ne na in di vu du um, od no sno na ko lek tiv no (za jed nič ko) a ne na in di vi du al no (oso be no), na ci o nal na po li ti ka uspe šno ostva ru je ho mo ge ni za ci ju. No, iako je raz u me va nje po me nu te ho mo ge no sti kao od su stva raz li ke po pi ta nju na ci-o nal ne pri pad no sti ko ja ne ret ko sa so bom po vla či i pi ta nje ra sne, re li gij ske i sek su al ne opre de lje no sti sa svim oprav da no, tre ba ipak ima ti na umu da to što su svi iste opre de lje-no sti i što se za la žu za iste vred no sti ni ka ko ne zna či i da su svi jed na ki. S tim u ve zi je zna-čaj no po me nu ti i Froj da ko ji, u od no su na Le Bo na, u svom pro mi šlja nju ma se ide ko rak da lje. Na i me, Frojd sma tra da ma su tre ba po sma tra ti kao su mu sa či nje nu od ve li kog bro ja jed na kih ko ji su se me đu sob no iden ti fi ko va li u svom egu i jed nog je di nog ko ji je u od no su na sve njih su per i o ran, te ko ji je kao ta kav po sta vljen na me sto ide a la ega. Upra vo za to on is ti če da čo ve ka ne tre ba po sma tra ti kao ži vo ti nju sta da, već pre kao ži vo ti nju hor de, jer su u njoj po je di nač na bi ća uvek pred vo đe na od stra ne sta re ši ne. U ve zi sa tim, in te re sant na je i Ča ko ti no va kon sta ta ci ja da su auto ri te ti ko ji stva ra ju i zlo u po tre blja va ju ma su za pra vo

2 Le Bon, G., psi ho lo gi ja go mi la, ci ti ra no u: Frojd, S., psi ho lo gi ja ma se i ana li za ega, Fe don, Be o grad, 2006, str. 136.

68


in že nje ri du ša. „Isti na je da ma sa mo že bi ti do ve de na do pa rok si zma, do eks plo zi je, isti-na je da je spo sob na za ne ču ve na dje la, kao i za naj vi ša he roj stva. No, ka rak te ri stič no je da ona dje lu je sa mo kad je vo đe na, ka da su pri sut ni pro ta go ni sti ko ji upra vlja ju nje zi nim re ak ci ja ma, a to su in že nje ri du še”3. Da kle, ma sa ni je ne što što se sa mo od se be stva ra i jed-na ko ta ko sa mo od se be ras pa da; za nje no for mi ra nje, a ti me i za du ži nu nje nog op stan ka pre su dan je auto ri tet ko ji je, za hva lju ju ći svo joj za vo dlji voj ide o lo gi ji, u sta nju da njo me upra vlja i da po sti že za cr ta ne ci lje ve.

Bu du ći da su za na ci o nal nu po li ti ku po je din če vo lič no mi šlje nje i po stu pa nje u skla-du sa istim u pot pu no sti ne bit ni, oni se na sto je ugu ši ti još u nji ho vim sa mim za če ci ma. Vred nost se pri pi su je, pre sve ga, mi šlje nju i po na ša nju ko ji su svoj stve ni ma si i sto ga se plan ski i si ste mat ski afir mi šu is klju či vo mo de li ko lek tiv nog mi šlje nja i de lo va nja. Ali, zna-ju ći da čak i naj ma nja do za sum nje u is prav nost, od no sno oprav da nost na met nu tih mo-de la, mo že da do pri ne se ras pa du ce lo kup nog si ste ma, na ci o nal na po li ti ka se ko ri sti svim ras po lo ži vim sred stvi ma ka ko bi ono po želj no po je din ci ma pred sta vi la kao ne što što im je istin ski svoj stve no, tj. kao ne što što pro iz i la zi iz njih sa mih. Na ci o nal na po li ti ka u svom na sto ja nju da ko lo ni zu je čo ve kov co gi to, za hva lju ju ći svom sna žnom dej stvu, uspe va da ga uči ni ovi snim upra vo o nju sa mu, a to kao po sle di cu ima stva ra nje su bje ka ta ko ji to kom vre me na po sta ju in di fe rent ni pre ma sve mu onom što či ni nji ho vu vla sti tu oso be nost. Ne-sve sno do pu šta ju ći da po me nu ta po li ti ka kre i ra nji hov vla sti ti iden ti tet, in di vi du u mi ne uvi đa ju da pri to me gu be sva ki vid oso be no sti, te da uta pa ju ći se u iz ma ni pu li sa nu ma su na se be pre u zi ma ju je dan isti i svi ma za jed nič ki, na ci o nal no obo je ni iden ti tet. Da kle, sva ki po je di nac kao sa stav ni deo ma se vi še ne po la zi od se be kao in di vi du u ma, već is klju či vo od ma se ko joj pri pa da, a to je ujed no i osnov ni raz log zbog ko jeg on u pr vi plan sta vlja uvek iden ti tet za či ji fi nal ni iz gled je za slu žna na ci o nal na po li ti ka, a ne on sam.

Iako se po je din ci ma ne mo že pri pi sa ti ni ka kav stva ran udeo u stva ra nju na ci o nal nog iden ti te ta, či ni se da oni ne ma ju go to vo ni ka kav pro blem da ga do ži vlja va ju kao vla sti tu kre a ci ju, te da se nji me po no se kao da se ra di o uni ka tu ne pro ce nji ve vred no sti, a ne o ne-če mu što pred sta vlja ma sov nu po ja vu. No, uko li ko se po đe od či nje ni ce da iz kvan ti te ta ne pro iz i la zi nu žno i kva li tet, on da je ja sno u ko joj me ri na ci o nal na po li ti ka mo že ne ga tiv no da uti če na in di vi du u me kao no si o ce je din stve nog i svi ma za jed nič kog iden ti te ta. Na i me, na ci o nal ni iden ti tet, ko ji ne pred sta vlja ni šta dru go do kva zi i den ti tet, ne mo že se iz jed-na či ti sa po je din če vim oso be nim iden ti te tom, te je za to ne mo gu će go vo ri ti o nje mu kao ne če mu što je po je din cu istin ski pri pa da ju će. Upr kos to me, na ci o nal na po li ti ka per ma-nent no na sto ji da me đu svo jim sled be ni ci ma raz vi je ose ćaj nji ho ve iz vor ne po ve za no sti sa istim. Ali, po me nu ti ose ćaj ni je ni šta dru go do pu ki pri vid, i sto ga je ap surd no go vo ri ti o nje mu kao ne če mu što je ap so lut no re le vant no za čo ve ka i nje go vu eg zi sten ci ju. Zbog to-ga, sva ko ko se opre de li za iden ti tet is kre i ran od stra ne od re đe ne ide o lo gi je i to, npr. ra di

3 Tchak ho ti ne, S., le viol de la pro pa gan de po li ti que, ci ti ra no u: Ador no, T. W., Hork he i mer, M., so ci o lo ške stu di je, Škol ska knji ga, Za greb, 1980, str. 86.

69


to ga da bi bio, ili ba rem ose ćao, da je pri hva ćen od stra ne dru gih, tre ba da bu de sve stan ko li ko se ti me gu bi kao in di vi du um, te ko li ko se uta pa u osred njost. Me đu tim, či ni se da je upra vo pri hva ta nje po me nu te osred njo sti jed na od pri mar nih ka rak te ri sti ka in di vi du u ma ko ji su se od re kli vla sti tih iden ti te ta. Ipak, ube đe ni da, za hva lju ju ći to me što pri pa da ju ne-če mu što je ve ćin sko, ima ju ap so lut no pra vo na su per i or ni je po zi ci je, po je din ci, na ža lost, ne uvi đa ju da po me nu ti vid per cep ci je ni je ni šta dru go do pu ka pro jek ci ja ko ja kao ta kva ne ma ni ka kve ve ze sa re al no šću, kao i da je ap surd na nji ho va ve ra u pri rod nu su per i or-nost na ci o nal nog na spram oso be nog iden ti te ta.

Ali to što iz ve sna po li ti ka ko ja se za la že za ap so lut nu do mi na ci ju od re đe nog na ci o-nal nog iden ti te ta na i la zi na odo bra va nje ogrom ne ve ći ne, ni ka ko ne tre ba da se shva ti kao ne što što je imu no na sva ku vr stu kri ti ke, a sa mim tim i na pro me ne. U ve zi sa tim zna-čaj na je sle de ća Mar ku ze o va mi sao: „No, ni ka ta stro fa ne će do ni je ti pro mje nu ako po i ma-nje onog što se zbi va i onog što je za pri je če no ne pre o kre ne svi jest i po na ša nje čo vje ka.”4 Da kle, sva ki po je di nac naj pre tre ba da shva ti da ma ni pu la ci ja ko ja se spro vo di od stra ne na ci o nal ne po li ti ke ni je ap so lut na, te da je sva ko u sta nju da od bi je ulo gu pa siv nog kon zu-men ta ko ji ni ka da ne zah te va vi še od onog što mu je pu tem po me nu te po li ti ke da to. Iz tog raz lo ga, sva ki put ka da od bi je da na met nu te pred sta ve stvar no sti i sa mo ga se be pri hva ti kao ne sum nji vo tač ne i isti ni te, čo vek se za pra vo po tvr đu je kao auto nom ni su bjekt. Zna či, upr kos to me što na ci o nal na po li ti ka te ži to ta li ta ri zmu, ko ji u za vi sno sti od aspi ra ci ja auto-ri te ta ko ji se na la zi na nje nom če lu mo že da se ma ni fe stu je ili kao te ro ri stič ka po li tič ka ko or di na ci ja ili pak kao per fid na ma ni pu la ci ja po je din ci ma, to ni ka ko ne zna či da čo vek ko ji ne odo bra va ta kav si stem tre ba jed no stav no da se po mi ri sa svo jom sud bi nom. Or ga-ni zo va nje po je di na ca, vo đe nih sop stve nim sta vo vi ma, mi sli ma i ose ća nji ma, u opo zi ci ju ra di po sti za nja od re đe nih pro me na je vi še ne go po želj no, jer se ti me, kao što je re če no, po tvr đu je čo ve ko va spo sob nost da bu de auto no man, od no sno da slo dod no mi sli i de la.

Upr kos to me, uti sak ko ji se sti če je ste da se na ci o nal na po li ti ka, kao po li ti ka za sno-va na pre vas hod no na mi to ma ni ji, mno štvu pred ra su da i ste re o tip nih pred sta va, ve li ča ju ći is klju či vo jed nu na ci ju i njoj oso be ni et nos, re li gi ju, tra di ci ju i kul tu ru, još uvek uspe šno su prot sta vlja sva kom vi du mul ti kul tu ra li zma. Bu du ći da ova iz ra zi to ide o lo ški obo je na po li ti ka mo že da bu de svoj stve na čak i onim dru štvi ma ko ja su po svo joj pri ro di mul ti kul-tur na, to za pra vo zna či da mul ti kul tu ral nost sa ma po se bi ni je do volj na da bi se spro ve la de kon ta mi na ci ja dru štva ogre zlog u na ci o nal noj po li ti ci. Da kle, to što je jed no dru štvo po svo joj pri ro di iz ra zi to he te ro ge no ne zna či još uvek i da je ono sprem no da pri hva ti i uva ži kul tur ne raz li či to sti kao svo ju ne mi nov nu re al nost. Upra vo za to se u dru štvi ma u ko ji ma je na de lu na ci o nal na po li ti ka ne ret ko de ša va da svi ma oni ma ko ji su dru ge na ci o nal ne (et nič ke), a sa mim tim i kul tur ne pri pad no sti, ne pri zna ju čak ni nji ho va ele men tar na pra-

4 Mar cu se, H., Čo vjek jed ne di men zi je. ras pra ve o ide o lo gi ji raz vi je nog in du strij skog dru štva, Ve se lin Ma-sle ša, Sa ra je vo, 1989, str. 15. (Iako je Mar ku ze o va mi sao iz vu če na iz kon tek sta, sma tra se da je ona jed na-ko re le vant na i za pro mi šlja nje dru štva u ko jem je na de lu na ci o nal na po li ti ka, kao i od no sa in di vi du u ma pre ma is toj.)

70


va. Za pra vo, za auto ri te te od re đe ne na ci o nal ne po li ti ke, kao i za nji ho ve sled be ni ke, ne ret-ko je ka rak te ri sti čan i in ten zi van ose ćaj od boj no sti pre ma sve mu što ne de li isti na ci o nal ni iden ti tet, od no sno pre ma sve mu što od stu pa od nji ho vih stan dar da. Ali, ne mo že se i ne sme za klju či ti da je ne što u star tu ma nje zna čaj no ili ma nje vred no sa mo na osno vu to ga što je dru ga či je; i upra vo za to mul ti kul tu ra li zam sta je na stra nu onih ko ji su sa mo zbog svo je raz li či to sti po sta li žr tve na ci o nal ne po li ti ke.

3. mul tI kul tu ra lI zam I Nje Go ve oSNov Ne oSo bI NeMul ti kul tu ra li zam se naj če šće pred sta vlja kao spe ci fič na po li tič ka kon cep ci ja ko ja se

za la že za skla dan su ži vot raz li či tih et nič kih i/ili ne et nič kih kul tur nih gru pa u okvi ru jed-nog mul ti kul tur nog dru štva, a iz to ga pro iz i la zi da je jed no od nje go vih su štin skih pi ta-nja za pra vo pi ta nje o pra vu na raz li či tost. Po sta vlja ju ći mo der ni te tu po me nu to pi ta nje, „mul ti kul tu ra li zam pre va zi la zi spe ci fič no sti sva kog po je di nač nog na ci o nal nog kon tek sta i svim sa vre me nim dru štvi ma upu ću je ve li čan stven ci vi li za cij ski iza zov”5. Na i me, su o ča-va ju ći mo der ni tet sa mo di fi ka ci jom dru štve nog pro sto ra i sa kri zom uni ver za li zma, te sa či nje ni com da raz li či tost po či nje sve vi še da se vred nu je, mul ti kul tu ra li zam po sta vlja sa vre me nom dru štvu zah tev za pri zna va njem i uva ža va njem auten tič nih raz li či to sti. Ali, kao spe ci fič na kon cep ci ja, ko ja je i sa ma pro iz i šla iz kri ze mo der ni te ta, mul ti kul tu ra li-zam ne na sto ji da ga po sva ku ce nu ospo ri, već da ga pod vrg ne pro ce su du bo ke pre ra de. Kri ti ku ju ći mo der ni tet, mul ti kul tu ra li zam ima za svoj cilj da is pi ta da li su mo der ni te tu svoj stve ne ka te go ri je ka dre da raz u me ju ak tu el ne dru štve ne pro me ne, i da pro ble me ko ji ne mi nov no iz njih pro iz i la ze re še na naj bo lji mo gu ći na čin.

Pri li kom sva kog svog uka zi va nja na pro tiv reč no sti i pa ra dok se sa vre me nog dru štva, mul ti kul tu ra li zam se pre vas hod no osla nja na pro men lji ve pa ra dig me, od no sno on kao svo je osnov no po la zi šte po sta vlja stav da je sve re la tiv no i ne po sto ja no. Na i me, za go vor-ni ci mul ti kul tu ra li zma sma tra ju da je stvar nost, pre ci zni je re če no po i ma nje stvar no sti, naj o bič ni ja kon struk ci ja, ta ko da sva ka objek tiv nost ni je ni šta dru go do objek tiv nost u for mi opi sa, jer nu di sa mo jed nu, vi še ili ma nje ne pri stra snu, ver zi ju stvar no sti. A, ako u stvar no sti ne ma objek tiv no sti, on da se ona, pre ma nji ho vom mi šlje nju, nu žno svo di na mno štvo raz li či tih su bjek tiv nih in ter pre ta ci ja. To na da lje zna či i da isti na mo že da bu de is klju či vo re la tiv na, od no sno da vred no sni su do vi ne mo gu da bu du sa vr še no uskla đe ni sa objek tiv no šću, s ob zi rom na to da im ona uvek iz mi če. Ko nač no, zna nje se, pre ma mi šlje-nju mul ti kul tu ra li sta, mo že raz u me ti kao je dan od po gle da na svet ko ji je me đu mno gim dru gi ma je di ni objek ti van i vred no sno ne u tra lan. Da kle, za raz li ku od mo der ni sta, ko ji de le ube đe nje da je stvar nost objek tiv na, da po sto ji ne za vi sno od po je din ca i da mo že da se spo zna kroz ra su đi va nje, mul ti kul tu ra li sti sma tra ju da je stvar nost stvar kon ven ci je, da je čo vek uklju čen u nje nu iz grad nju, te da zna nje u se bi ne ma ni čeg objek tiv nog i ko nač-nog. Me đu tim, uti sak ko ji se sti če je ste da uko li ko i mo der ni sti – kao za go vor ni ci re a li zma

5 Sem pri ni, A., Mul ti kul tu ra li zam, Clio, Be o grad 2004, str. 6.

71


i mul ti kul tu ra li sti, kao pro mo te ri re la ti vi zma – na sta ve da se sle po dr že svo jih po zi ci ja, te ško da će us pe ti da iz beg nu ona kre ta nja ko ja ne mi nov no vo de iz kraj no sti u kraj nost.

Va žno je na gla si ti i da za mul ti kul tu ra li ste pro me na sa ma po se bi ni je do volj na, te da se sto ga oni po seb no in te re su ju za me ta mor fo ze ko je nu žno vo de ka mo di fi ka ci ji. Da kle, ono što je vi še ne go oči gled no je ste da je svet u ce li ni pod lo žan pro me na ma i sto ga je sa-svim lo gič no da ni ljud ska pra va ne mo gu bi ti imu na na iste, a ideal ko me mul ti kul tu ra li sti te že je ste da se ka ko svet ta ko i po me nu ta pra va me nja ju, pre sve ga, na bo lje. Na i me, mno-ga sa vre me na dru štva iz gra đe na na osno va ma „uni ver za li zma”, ka ko bi pri kri la pre ru ša va-nje jed ne mo no kul tu re u pri vid nu čo več nost, ne ret ko se slu že tim istim uni ver za li zmom; od no sno in si sti ra ju ći na jed na ko sti svih svo jih gra đa na ona za pra vo spro vo de per fid nu po li ti ku ne jed na ke jed na ko sti. Su prot sta vlja ju ći se su vi še ap strakt nom i po jed no sta vlje-nom po i ma nju čo ve ka, mul ti kul tu ra li zam upra vo na gla ša va da jed nom pri zna ta pra va, ko ja za do vo lja va ju po tre be i kri te ri ju me jed ne gru pe po je di na ca, ne mo ra ju bi ti do volj na ni ti za do vo lja va ju ća za sve dru ge. Ta ko đe, jed nom utvr đen kor pus pra va ne mo že da kao ta kav va ži za sva vre me na, ta ko da je sa svim mo gu će da se u ne kom mo men tu pro tiv nje ga po bu ne čak i oni ko ji su ga u svo joj naj sko ri joj pro šlo sti sma tra li ide al nim. Upra vo za to mul ti kul tu ra li sti uka zu ju na neo p hod nost da se, za rad ce lo kup nog ljud skog ro da, ot poč ne sa me nja njem sve ga onog što, u sta nju u ko jem tre nut no je ste, po sta je pre va zi đe no i ne-pri hva tlji vo. A po me nu te pro me ne tre ba, pre sve ga, da bu du kva li ta tiv ne pro me ne ko je će do ne ti bo lji tak čo ve čan stvu u ce li ni, a ne sa mo jed nom nje go vom seg men tu.

Iako se mul ti kul tu ra li zam naj če šće do vo di u ve zu sa poj mom to le ran ci je pre ma kul-tur nim raz li ka ma, ko ji se ve zu je za li be ral nu tra di ci ju i za, u okvi ru nje, raz vi je nu kon-cep ci ju gra đan ske dr ža ve ko ja se jed na ko op ho di pre ma svim svo jim gra đa ni ma, to ipak ne zna či da se za go vor ni ci mul ti kul tu ral ne ori jen ta ci je u pot pu no sti sla žu sa svim po stu-la ti ma li be ral nog uče nja. Da kle, s ob zi rom na to da mul ti kul tu ra li zam do vo di u pi ta nje ne ke od osnov nih ide ja li be ra li zma, is prav ni je ga je po sma tra ti kao spe ci fič nu kri ti ku po me nu te ori jen ta ci je. No, ti me što je mul ti kul tu ra li zam na se be pre u zeo ulo gu kri ti ča ra li be ra li zma, to ni ka ko ne zna či i da je on sa nji me ne spo jiv. Sto ga će u tek stu, po red uka-zi va nja na osnov ne ka rak te ri sti ke mul ti kul tu ra li zma, bi ti re či i o sve oči gled ni joj po tre bi da se ba zič ni li be ral ni mo del ko ri gu je ta ko što će mu bi ti pri do da ti ne ki od ele me na ta mul ti kul tu ral nog mo de la. Ipak, va žno je ima ti na umu da no vo stvo re ni po li tič ki mo del ni je uni ver zal no pri men ljiv, s ob zi rom na to da je nje go va re a li za ci ja uvek uslo vlje na spe ci fič nim kon tek stom, te da ga je za to po treb no „pri la go đa va ti” kon kret noj si tu a ci ji i nje nim spe ci fič nim okol no sti ma. Ta ko đe, pi ta nja ova kve po li ti ke uvek tre ba „da bu du re še na u ar gu men to va noj ras pra vi čla no va dru štva ili nji ho vih pred stav ni ka. Pri to me, di sku si ja i pru že na ar gu men ta ci ja ne tre ba da te že po sti za nju ve ćin ske od lu ke, već kon-sen zu su”6, a to ne zna či ni šta dru go ne go da se „cen tral ni pro blem sa vre me nih plu ra li-stič kih dru šta va” od no si upra vo na „pi ta nje ka ko uskla di ti ak tiv no sti gra đa na i do ći do

6 Jo va no vić, M. A., Ko lek tiv na pra va u mul ti kul tur nim za jed ni ca ma, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2004, str. 194.

72


ko lek tiv no oba ve zu ju ćih spo ra zu ma u si tu a ci ji ka da se oni me đu so bom ra zi la ze u uve-re nji ma i shva ta nji ma”7.

Mul ti kul tu ra li zam, kao što je re če no, te ži rav no prav noj ko eg zi sten ci ji raz li či tih kul-tur nih gru pa unu tar od re đe nog so ci je te ta, i sto ga je ja sno da sva ki po ku šaj da se mul ti-kul tu ra li zam ozna či kao jed no od vo de ćih na če la od re đe ne na ci o nal ne po li ti ke pro iz i la zi iz ne a de kvat nog po i ma nja po me nu tih fe no me na. Na i me, uz sva ko „raz u me va nje na ci je i kul tur ne tra di ci je kao za tvo re nih, sta tič nih, eks ko mu ni ci ra ju ćih, pa ro hi jal nih iden ti te ta nu žno ide di ja bo li za ci ja Dru go ga, kse no fo bi ja kao strah od sve ga onog što do la zi ,s one stra ne br da’, od ko mu ni ka ci je i raz me ne sa od se be raz li či tim en ti te ti ma. In si sti ra nje na ra di kal noj sa mo svoj no sti i sin gu la ri te tu, tj. na ko re ni toj ra zli ci u od no su na dru ge ne srod-ne kul tu re im pli ci ra zah tev za ho mo ge ni za ci ju vla sti te kul tu re”8. Su prot no to me, mul ti-kul tu ra li zam zah te va da se pre va zi đu svi po gle di na svet i svi vred no sni si ste mi ko ji su ute me lje ni na sa mo jed noj kul tu ri, jer se je di no ta ko mo že pre ki nu ti tra di ci ja po ri ca nja čo več no sti dru gih. Da kle, za raz li ku od na ci o nal ne po li ti ke ko ja sve sno i na mer no spro-vo di re pre si ju ve ćin ske et no kul tur ne gru pe nad ma njin skom, mul ti kul tu ra li zam se za la že da u he te ro ge nim dru štvi ma is ko re ni prak su op ho đe nja pre ma pri pad ni ci ma ma njin skih gru pa kao da su bi ća dru gog re da. Dru gim re či ma, mul ti kul tu ra li zam se za la že za pre va-zi la že nje uskog i ogra ni če nog shva ta nja da su pri pad ni ci ve ćin ske gru pe, sa mo na osno vu to ga što su deo ve ći ne, su per i or ni u od no su na sve osta le, te da su u skla du sa tim svi nji-ho vi po stup ci is prav ni, a sa mim tim i oprav da ni.

Mul ti kul tu ra li sti če sto na gla ša va ju da su pri pad ni ci ma njin skih gru pa gra đa na od re-đe ne dr ža ve u pot pu no sti sve sni či nje ni ce da se zbog svo jih et nič kih, re li gij skih, je zič kih i dru gih ka rak te ri sti ka, na osno vu ko jih se raz li ku ju od ve ćin skog sta nov ni štva, na la ze u ne do mi nant nom9 po lo ža ju, i da su upra vo zbog to ga sna žno mo ti vi sa ni ko lek tiv nom vo-ljom za op stan kom, te da kao svoj kraj nji cilj po sta vlja ju po sti za nje fak tič ke i prav ne jed-na ko sti sa ve ći nom. Me đu tim, mul ti kul tu ra li sti po seb no is ti ču da pred stav ni ci ma nji na ne mo gu bi ti stvar no rav no prav ni sa ve ći nom uko li ko se ne tre ti ra ju ne jed na ko, od no sno po vla šće no od stra ne dr ža ve. Uko li ko jed no mul ti kul tur no dru štvo te ži ka ostva ri va nju rav no prav no sti on da je je dan od osnov nih za da ta ka mul ti kul tu ra li sta da rav no prav no po stu pa nje pred sta ve ne kao nu žno iden tič no, već kao po stu pa nje ko je mo že da bu de i raz li či to, te da ra di omo gu ća va nja ta kve vr ste po stu pa nja uka žu na po tre bu za raz vo jem ade kvat nih me ha ni za ma ko ji bi omo gu ći li da raz li či to po stu pa nje ne do vo di do po vla šće-no sti ili dis kri mi na ci je. Pri to me je va žno na gla si ti da ustav no pri zna va nje raz li či to sti i in sti tu ci o na li za ci ja po seb nih pra va sa mi po se bi ni su do volj ni za su ži vot vi še raz li či tih et-nič kih i ne et nič kih gru pa ko je po sto je unu tar od re đe ne dr ža ve, kao i da ne for mal ni pu te vi

7 Isto de lo, str. 196.8 Di vjak, S., pro blem iden ti te ta. Kul tur no, et nič ko, na ci o nal no i in di vi du al no, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2006, str. 272–273.9 Upo tre ba ter mi na kao što su „pot či njen” ili „pod re đen” sve sno se iz be ga va.

73


ostva ri va nja so ci jal ne ko he zi je u mul ti kul tur nim dru štvi ma uvek za vi se od spe ci fič nog kon tek sta i nje mu svoj stve nih okol no sti.

Na osno vu sve ga što je do sa da re če no ja sno je da jav na (dr žav no-po li tič ka) sfe ra ne sme bi ti oči šće na od et nič kih i kul tur nih ele me na ta, jer ti me što in sti tu ci o nal no šti ti sup-stan ci jal na do bra po seb nih kul tu ra ona i sa ma za do bi ja kul tur ni iden ti tet, od no sno us po-sta vlja se ne sa mo kao dr ža va gra đa na, već i kao istin ski mul ti kul tur na dr ža va, tj. dr ža va ko ja ne gu je, po dr ža va i šti ti pra vo na raz li či tost. Po seb na pra va za či je pri zna va nje se za la-žu mul ti kul tu ra li sti naj če šće se raz vr sta va ju u tri osnov ne gru pe. Na i me, pr vu gru pu či ne iden ti fi ka ci o na, tj. iden ti tet ska pra va, od no sno ona pra va ko ja omo gu ća va ju iz ra ža va nje kul tur no-et nič kog iden ti te ta; u dru gu gru pu se ubra ja ju spe ci jal na re pre zen ta ci o na pra va, tj. pra va ko ja pred stav ni ci ma raz li či tih kul tur nih gru pa osi gu ra va ju me sto u cen tral nim in sti tu ci ja ma dr ža ve; i ko nač no, u tre ću gru pu pra va se ubra ja ju pra va na sa mo u pra vu. Kri ti ča ri mul ti kul tu ra li zma sma tra ju da su me đu po me nu tim pra vi ma naj spor ni ja upra vo pra va na sa mo u pra vu jer, uko li ko su pre ko mer na, ona mo gu da ohra bre raz li či te ma njin-ske gru pe da se be po sma tra ju kao se pa rat ne en ti te te ko ji ma je in he rent no pra vo da u pot-pu no sti upra vlja ju sa mi so bom. Upr kos to me, mul ti kul tu ra li sti na gla ša va ju da pri zna nje po me nu te vr ste pra va tre ba po sma tra ti, pre sve ga, kao nor ma tiv ni zah tev od re đe ne kul-tur no et nič ke za jed ni ce, ko jim se za do vo lja va po tre ba za vla dom ko ju bi nje ni čla no vi mo-gli da sma tra ju svo jom. „Nji ma ne tre ba da vla da ju stran ci. Gra ni ce tre ba da bu du is cr ta ne i in sti tu ci je ure đe ne na na čin da do zvo le gru pi slo bo du od do mi na ci je dru gih gru pa.”10

Mul ti kul tu ra li sti, ta ko đe, is ti ču da je iden ti tet čo ve ka neo dvo jiv od iden ti te ta kul tur ne gru pe ko joj pri pa da, te da sa mim tim on ne mo že da se po sma tra kao ne što što je ire le-vant no za čo ve kov po li tič ki iden ti tet. Dru gim re či ma, pri pad nost po je din ca od re đe noj dr ža vi je uvek po sre do va na nje go vom pri pad no šću po seb noj kul tur noj za jed ni ci. Upra vo za to, ka ko bi sva ki čo vek mo gao da ne gu je i raz vi ja vla sti tu kul tu ru, mul ti kul tu ra li sti i in-si sti ra ju na pri zna va nju po seb nih pra va. Me đu tim, pro tiv ni ci mul ti kul tu ra li zma sma tra ju da upra vo u po ni šta va nju po je din ca unu tar od re đe ne kul tur ne gru pe, od no sno u fa vo-ri zo va nju gru pe i njoj svoj stve nog iden ti te ta, te od bi ja nju te iste gru pe da se in te gri še u ši ru za jed ni cu, po či va naj o zbilj ni ja pret nja mul ti kul tu ra li zma de mo krat skom po li tič kom si ste mu. Da kle, in si sti ra nje na iden ti te tu gru pe pred sta vlja osnov ni ka men spo ti ca nja iz-me đu pred stav ni ka mul ti kul tu ra li zma i li be ra li zma, s ob zi rom na to da li be ra li sma tra ju da dr ža va tre ba da bu de ne u tral na pre ma kul tur nim raz li ka ma, od no sno da po li tič ko-prav ni iden ti tet ni je ne što što tre ba da se pri la go đa va kul tur nom iden ti te tu. Na i me, dok mul ti kul tu ra li sti in si sti ra ju na pri ma tu po seb nih pra va ko ja se sti ču na osno vu kul tur nog pri pad ni štva, li be ra li se za la žu za uni ver zal na pra va ko ja tre ba da bu du ne za vi sna od sva ke kul tu re. Sto ga, sva ki put ka da se pri zna va nje po seb nih pra va tre ti ra kao nu žan pred u slov li be ral no-gra đan ske dr ža ve, od no sno ka da se sma tra da je jed na dr ža va li be ral ni ja uko li ko

10 Le vey, J. T., “Clas sifying Cul tu ral Rights“ u: Sha pi ro, I., Kymlic ka W. (ur.), et hni city and Gro up rights, New york Uni ver sity Press, 1997, p. 33.

74


su u njoj po seb na pra va pri zna ta i po što va na, ne is po lja va se ni šta dru go do ne do volj na upu će nost u pra vu pri ro du poj mo va kao što su li be ral na i mul ti kul tur na po li ti ka.

Na i me, ba zič ni for mal no-prav ni okvir ko jeg se dr ži li be ral na dr ža va ogle da se u kul-tur no-et nič koj ne u tral no sti, a to za pra vo zna či da je nje no po i ma nje na ci je uvek či sto prav nog ka rak te ra. Dru gim re či ma, pra va nje nih gra đa na su in di vi du al na pra va, ali isto-vre me no i uni ver zal na, bu du ći da ne za vi se od nji ho vog kul tur nog pri pad ni štva. Na rav no, to ni ka ko ne tre ba in ter pre ti ra ti kao sklo nost li be ra la da ni po do šta va ju po seb na pra va, bu du ći da oni sma tra ju da upra vo „in di vi du a li stič ka pa ra dig ma na po sre dan na čin šti ti i gru pe, jer ga ran tu je i ba zič na i po li tič ka pra va svim po je din ci ma, ne za vi sno od to ga ko joj gru pi oni pri pa da ju”11. No, su prot no shva ta nji ma li be ra la, mul ti kul tu ra li sti ve ru ju da dr-ža va ne mo že i ne sme da za ne ma ri či nje ni cu da nje ni gra đa ni pri pa da ju raz li či tim kul tur-nim gru pa ma, te da im na osno vu to ga mo ra pri zna ti i iz ve sna po seb na pra va. Da kle, dr ža-va ne sme da se ne u tral no od no si pre ma raz li ka ma iz me đu kul tur nih iden ti te ta, od no sno ona svoj prav no-po li tič ki iden ti tet tre ba da pri la go di upra vo po me nu tim iden ti te ti ma.

Me đu tim, svo jim upor nim in si sti ra njem na pri zna va nju po seb nih pra va, mul ti kul tu-ra li sti mo gu la ko da skre nu s pr vo bit no za cr ta nog pu ta. Na i me, u svom na sto ja nju da kul-tur no pri pad ni štvo po sta ve kao is klju čiv osnov za sti ca nje pra va, oni, su prot no svo jim in-ten ci ja ma, mo gu da osta ve uti sak da se za pra vo za la žu za us po sta vlja nje pri ma ta grup nih (ko lek tiv nih) pra va nad onim in di vi du al nim. Upra vo za to je i va žno da svo je in si sti ra nje na pri zna va nju po seb nih pra va, ka ko et nič kih ta ko i ne et nič kih kul tur nih gru pa, pred sta-ve kao iz raz slo bod no iz ra že ne in di vi du al ne vo lje po je di na ca kao nji ho vih čla no va. Da kle, ono što tre ba da bu de ja sno je da mul ti kul tu ra li sti svo jim za la ga njem za pri zna va nje i po što va nje po seb nih (grup nih) pra va, za pra vo, na sto je da po ka žu da sva ki po je di nac ima pra vo da kao član od re đe ne gru pe zah te va da mu se pri zna ju po seb na pra va. A to zna či da sva ki po je di nac, po red svo jih gra đan skih pra va ko ja sti če ne po sred no, tre ba da uži va i po seb na pra va ko ja za do bi ja po sred stvom svog pri pad ni štva od re đe noj kul tur noj gru pi.

Mul ti kul tu ra li sti če sto u svo ju od bra nu na vo de da ni je dan po je di nac ne mo že da ima svest o se bi sa mom ne za vi sno od gru pe ko joj pri pa da, ta ko da tek u in ter ak ci ji sa dru gi ma iz te iste gru pe, pu tem ko je ot kri va svoj ko lek tiv ni iden ti tet, on za pra vo bi va spo so ban da iz gra di i svoj oso be ni iden ti tet.12 Da kle, su prot no sta vu da je pro ble ma ti ka in di vi du a li zma ne spo ji va sa nji ho vim osnov nim zah te vi ma, mul ti kul tu ra li sti na sto je da je ipak pred sta ve kao je dan od svo jih glav nih po kre ta ča. No, uti sak ko ji se sti če je ste da je na ve de na ar gu-men ta ci ja od vi še sla ba, jer to što po je di nac pu tem ko lek tiv nog iden ti te ta uspe va da iz gra di i svoj vla sti ti iden ti tet, ni ka ko ne mo že da re ši pro blem na pe to sti ko ji ne mi nov no na sta je sva ki put ka da, pr ven stve no usled nji ho vih raz li či tih pri ro da, iz me đu po me nu tih iden ti-te ta do đe do me đu sob nog ra zi la že nja. Ti me što po je din ci iz gra đu ju vla sti te iden ti te te po-sred stvom gru pe ne zna či i da je cen tral na ulo ga do de lje na in di vi du al noj di men zi ji, kao ni

11 Di vjak, S., pro blem iden ti te ta. Kul tur no, et nič ko, na ci o nal no i in di vi du al no, str. 237.12 Upor. Sem pri ni, A., Mul ti kul tu ra li zam, str. 82.

75


da se sva ka gru pa jed na ko in te re su je za oso be ne iden ti te te svo jih čla no va, te da im pri da je po se ban zna čaj. Da kle, ono što mul ti kul tu ra li zam pre vi đa, a što u ve li koj me ri do vo di u pi ta nje odr ži vost ne kih od nje go vih osnov nih ide ja, je ste či nje ni ca da ni je dan iden ti tet ne mo že i ne sme da pret ho di po je din če voj in di vi du al noj vo lji, tj. ne mo že mu se na me ta ti mi mo nje go ve sa gla sno sti.

Na i me, me đu mno gim me đu sob no raz li či tim, ka ko et nič kim ta ko i ne et nič kim kul-tur nim gru pa ma, po sto je i one ko je sma tra ju da ima ju pra vo da di rekt no uti ču i na oso be-ni iden ti tet svo jih čla no va. Za pra vo, me đu po me nu tim gru pa ma po sto je i one ne li be ral ne ko ji ma je svoj stven kul tur ni obra zac ko ji se ne mo že pod ve sti pod ta ko zva na „uni ver zal na pra vi la igre”, uto li ko što je po me nu tom obra scu „ima nen tan prin cip ne po što va nja in di-vi du al nih pra va”, a što vla da ju ćim struk tu ra ma tih istih gru pa „omo gu ću je da po vre de in di vi du al na pra va”, od no sno da „re pre si ju nad unu tra šnjim di si den stvom in ter pre ti ra ju kao ne što što je neo p hod no da bi se sa ču va la kul tur na tra di ci ja da te za jed ni ce”13. Da kle, za ne li be ral ne gru pe oču va nje iden ti te ta nji ma svoj stve ne kul tu re pred sta vlja nji hov pri-mar ni cilj za rad či jeg ostva re nja ve ru ju da ima ju pu no pra vo da se slu že svim ras po lo ži vim sred stvi ma, a to zna či i da je, pre ma nji ho vom mi šlje nju, žr tvo va nje oso be nog iden ti te ta za rad oču va nja onog ko lek tiv nog naj ma nja ce na ko ju sva ki po je di nac tre ba da pla ti. Ti-me što omo gu ću je to le rant nu eg zi sten ci ju raz li či tih kul tur nih gru pa unu tar jed ne dr ža ve, mul ti kul tu ra li zam „ne osta vlja pro sto ra za in stan cu ko ja bi po je din ca šti ti la od re pre siv-nih in ter ven ci ja nje go ve vla sti te za jed ni ce u slu ča ju da on poč ne da do vo di u pi ta nje do bro ko je joj je ima nent no”14. Dru gim re či ma, po je di ne gru pe, ko je pre vas hod no ima ju u vi du ko lek tiv no do bro, ni jed nog tre nut ka ne po mi šlja ju da ono što je do bro za gru pu ne mo ra nu žno bi ti i do bro za po je din ca kao nje nog čla na.

4. lI be ral No-de mo krat Ska mul tI kul tu ral Na dru štvaPri zna ju ći po je din cu ka ko gra đan ska ta ko i po seb na pra va, u za vi sno sti od gru pe

ko joj pri pa da, dr ža va vi še ne mo že da se po sma tra is klju či vo kao kla sič na li be ral na dr ža-va gra đa na, ne go i kao dr ža va u ko joj je na de lu mul ti kul tu ra li zam kao spe ci fi čan mo del po li tič kog de lo va nja, ko ji po seb nu pa žnju po sve ću je po je din ci ma kao čla no vi ma raz li či tih kul tur nih gru pa. Pri to me, u svom me đu sob nom pro ži ma nju, li be ra li zam i mul ti kul tu-ra li zam se za pra vo do pu nju ju i na taj na čin pre va zi la ze sva ona ogra ni če nja ko ja su svoj-stve na za sva kog od njih po na o sob, a ko ja sa mo stal no ne mo gu da sa vla da ju. Me đu tim, ka da je reč o mo de lu po li tič kog de lo va nja ko ji je na stao kao „spoj” od re đe nih li be ral nih i mul ti kul tu ral nih po li tič kih ide ja, va žno je zna ti da je „bla ga” pred nost ipak da ta li be ral noj po li tič koj kon cep ci ji. A to se pr ven stve no či ni za to što se sma tra da sva ka mul ti kul tu ral na dr ža va na pr vom me stu tre ba da vo di ra ču na o to me da pra va ko ja se do de lju ju po je din cu kao nje nom gra đa ni nu ne sme ju da bu du uslo vlje na nje go vom et nič kom, re li gij skom ili

13 Di vjak, S., pro blem iden ti te ta. Kul tur no, et nič ko, na ci o nal no i in di vi du al no, str. 83.14 Isto de lo, str. 88.

76


pak ra snom pri pad no šću, od no sno da nje gov oso be ni iden ti tet ne sme da bu de pod re đen nje go vom kul tur nom iden ti te tu. Do sled no spro vo đe nje po me nu tog zah te va je po seb no va žno, pre sve ga, za ona dru štva u okvi ru ko jih po sto je iz ra zi to ne li be ral ne kul tur ne gru-pe ko je svo je čla no ve ne ret ko tre ti ta ju kao pu ke in stru men te za re pro du ko va nje oso be ne tra di ci je ko ja se na la zi u osno vi nji ho vih kul tur nih iden ti te ta.

S ob zi rom na to da ne li be ral ne kul tu re ima ju iz ra zi to ne ga ti van stav pre ma svim li be-ral nim prin ci pi ma, jer sma tra ju da do vo de u pi ta nje dig ni tet nji ho vih tra di ci ja i da te že da ih dez in te gri šu, ja sno je da se po re dak ne li be ral nih sup kul tu ra te ško mo že pod ve sti pod po li tič ki po re dak ko ji na sto ji da ob je di ni te melj na na če la li be ral ne de mo kra ti je i mul ti kul-tu ra li zma. Jed no od mo gu ćih re še nja, ko je bi omo gu ći lo sva ka ko ne ide a lan ali ba rem ko li-ko-to li ko skla dan su ži vot ovih eks trem no raz li či tih kul tu ra, gla si da iako su lju di „slo bod ni da ima ju uve re nja ko ja že le, oni, me đu tim, ne ma ju pra vo da de lu ju u skla du sa svo jim uve re nji ma uko li ko su te nji ho ve ak ci je pro tiv za ko ni te. Sve raz li ke su do pu sti ve uko li ko su to raz li ke u mi šlje nju. Ni jed na ne tre ba da bu de za bra nje na. Ali, shva ta nje da ta kve raz li ke tre ba da bu du osno va za se lek tiv no oslo ba đa nje od oba ve za pre ma za ko nu bi lo bi [...] sub-ver ziv no po po re dak”15. To zna či da pred nost tre ba da bu de da ta po je din ci ma i nji ho vim in di vi du al nim pra vi ma, tj. da in di vi du al na pra va mo gu i mo ra ju da ima ju pri mat nad ko-lek tiv nim, i to sa mo on da ako ih po je din ci ne sti ču za to što su pri pad ni ci od re đe nih kul tur-nih gru pa, ne go za to što su na pr vom me stu ljud ska bi ća. Ov de je zgod no na po me nu ti da pri mat po me nu tih pra va mo že da se shva ti i kao pra vo sva kog in di vi du u ma da sa mo stal no od lu ču je o to me da li će se pri klo ni ti in di vi du al noj ili pak ko lek ti vi stič koj kon cep ci ji.

Da kle, sva ki čo vek kao gra đa nin od re đe ne dr ža ve tre ba naj pre da bu de pri znat kao prav na oso ba, a to zna či da on mo ra da se po sma tra ne za vi sno od spe ci fič ne kul tur ne gru pe či ji je član. Dru gim re či ma, on mo ra da se tre ti ra, pre sve ga, kao prav ni su bjekt, tj. kao no-si lac pra va ko ja su u pot pu no sti ne za vi sna od nje go vog kul tur no-et nič kog iden ti te ta. I za to, dr ža va kao po li tič ko-prav na za jed ni ca naj pre tre ba da šti ti in di vi du al ne slo bo de po je di na ca kao su bje ka ta pra va, te da im omo gu ći da kao gra đa ni de le za jed nič ki cilj po li tič ke prav de. Ali, po red to ga što su im kao prav nim oso ba ma pri zna ta in di vi du al na pra va ko ja ima ju uni ver zal no va že nje, po je din ci ma su, kao čla no vi ma raz li či tih et nič kih i/ili ne et nič kih kul-tur nih gru pa, pri zna ta i po seb na pra va. Me đu tim, upra žnja va nje po seb nih pra va ni ka da ne sme da pre va zi đe una pred po sta vlje ne okvi re; ti me mo že da se pri či ni ne prav da ka ko po je din ci ma ko ji su nji ho vi no si o ci ta ko i po je din ci ma na ko je se ona ne od no se. Sto ga, da bi se u jed noj mul ti kul tu ral noj dr ža vi uspe šno im ple men ti ra le osnov ne ide je mul ti kul tu ra-li zma, neo p hod no je da unu tar nje naj pre po sto ji svest o to me da su svi po je din ci kao nje ni gra đa ni pr ven stve no i pre vas hod no prav ni su bjek ti, te da su svi dru gi iden ti te ti se kun dar ni. Po tom je po treb no da se u skla du sa tom istom sve šću osmi sli, a za tim i spro ve de, ade kvat-na po li ti ka ko ja bi po mi ri la, s jed ne stra ne, zah te ve raz li či to sti i, s dru ge stra ne, zah te ve za dru štve nim je din stvom i ko he zi jom.

15 Isto de lo, str. 163.

77


No, da bi u to me us pe la sva ka dr ža va mo ra po seb no da vo di ra ču na da, ma ko li ko nje ni gra đa ni, usled to ga što pri pa da ju raz li či tim kul tur nim gru pa ma, me đu so bom bi li raz li či ti, nji ho vo za jed nič ko po li tič ko do bro ne sme da pro iz i la zi iz od re đe ne kul tu re, već iz ustav nog aran žma na „ko ji je ka dar da urav no te ži uni ver zal no pri zna nje gra đan stva i uni ver za li zam ljud skih pra va, s jed ne stra ne, sa uza jam nim jav nim pri zna njem po seb nih iden ti te ta (u ob li ku ma njin skih pra va, kul tur nih i/ili te ri to ri jal nih auto no mi ja, pro por ci-o nal nog po li tič kog pred stav ni štva itd.), s dru ge stra ne”16. Sto ga je ja sno da je re a li za ci ja po me nu tog zah te va ne mo gu ća uko li ko je u okvi ru jed ne mul ti kul tur ne dr ža ve na de lu na-ci o nal na po li ti ka ko ja is klju či vo fa vo ri zu je iden ti tet ve ćin ske kul tur no-et nič ke gru pe, dok pre ma pri pad ni ci ma svih osta lih gru pa ko je se na la ze ka ko unu tar ta ko i iz van gra ni ca te iste, dr ža va u naj bo ljem slu ča ju (!) za u zi ma in di fe ren tan stav. Po red to ga, tre ba ima ti na umu i da upr kos to me što po je di ne dr ža ve pu tem svo jih zva nič nih po li ti ka na sto je da se u jav no sti pre zen tu ju kao za jed ni ce ko je uva ža va ju pra vo svo jih gra đa na na raz li či tost, kao i da im u skla du sa tim pri zna ju i ga ran tu ju po što va nje nji ho vih po seb nih pra va, u mno gi-ma od njih po me nu ta pra va po sto je sa mo kao „pu ko slo vo na pa pi ru”, od ko jeg po je din ci ne ma ju stvar ne ko ri sti.

A to zna či da ustav no pri zna nje raz li či to sti, iako je kru ci jal no za sta bil nost sva ke mul-ti kul tur ne dr ža ve, sa mo po se bi ne pred sta vlja do vo ljan raz log za sklad nu ko eg zi sten ci ju vi še me đu sob no raz li či tih et nič kih i/ili ne et nič kih kul tur nih gru pa unu tar jed ne dr ža ve. Na i me, ono što dr ža vi obez be đu je po sto ja nost i du go več nost ni je sa mo va lja ni ustav ni po re dak, ne go i od go va ra ju ći od nos po je di na ca kao gra đa na pre ma raz li či to sti kao osnov-nom svoj stvu dr ža ve u ko joj ži ve. U ve zi sa tim, Ki mli ka sma tra da je ma lo ve ro vat no da će bi lo ko je mul ti kul tur no dru štvo us pe ti da se odr ži kao ta kvo, uko li ko sa mi po je din ci kao nje go vi čla no vi, za to što ne vred nu ju ni šta što se mo že ozna či ti kao dru go i dru ga či je, ne že le da bu du deo za jed ni ce u ko joj će raz li či ti ob li ci kul tur nog pri pad ni štva bi ti jed na ko uva ža va ni. Dru gim re či ma, uko li ko se sa mi in di vi du u mi kao gra đa ni mul ti kul tur ne dr ža-ve me đu sob no usa gla se, od no sno is po lje že lju da ži ve za jed no, a pri to me su sve sni ko li ko se me đu sob no raz li ku ju, on da ni jed na na ci o nal na po li ti ka, ma ko li ko ona bi la re pre siv na i re strik tiv na, ne će bi ti u sta nju da ih spre či i za u sta vi u nji ho voj na me ri da us po sta ve po-li tič ki po re dak ko ji će po što va ti i uva ža va ti raz li či tost. Pri to me, Ki mli ka po seb no is ti če da „ako po sto ji odr živ na čin da se una pre di ose ćaj so li dar no sti i za jed nič kog ci lja u vi še-na ci o nal nim dr ža va ma, on će sa dr ža ti pri la go đa va nje, pre ne go pot či nja va nje na ci o nal nih iden ti te ta”17.

Me đu tim, na čin na ko ji će se po sti ći so ci jal na ko he zi ja u mul ti kul tur nim dru štvi ma, kao što je u sa mom ra du na vi še me sta po me nu to, za vi si pre vas hod no od kon kret nog kon tek sta i nje mu svoj stve nih okol no sti. Sto ga se, na pri mer, ogra ni če no sti na ci o nal ne

16 Di mi tri je vić, N., Con sti tu ti o na lism and the pri va ti zed sta tes, ci ti ra no u: Jo va no vić, M. A., Ko lek tiv na pra va u mul ti kul tur nim za jed ni ca ma, str. 247.17 Kymlic ka, W., “So cial Unity in a Li be ral Sta te“, u: so cial phi lo sophy & po licy, vol. 13, No. 1, 1996, p.119.

78


po li ti ke u iz ve snoj me ri mo gu pre va zi ći uko li ko se pre ki ne sa tra di ci jom kon sti tu i sa nja na ci o nal ne po li ti ke na osno va ma18 ko je su svoj stve ne is klju či vo za jed nu kul tur no-et nič ku gru pu. Dru gim re či ma, na ci o nal na po li ti ka kao zva nič na po li ti ka jed ne dr ža ve tre ba jed-na ko da se od no si pre ma svim po je din ci ma kao svo jim gra đa ni ma, a to zna či ne za vi sno od nji ho ve et nič ke, re li gij ske, ra sne ili ne ke dru ge pri pad no sti. Da kle, ono što je ne do pu-sti vo je ste spro vo đe nje po li ti ke ko ja, s jed ne stra ne, otvo re no fa vo ri zu je od re đe nu kul tur-no-et nič ku za jed ni cu a, s dru ge stra ne, sve sno (a ne ret ko i na mer no) sta vlja u pod re đen po lo žaj sve one ko ji ne pri pa da ju toj sa mo pro zva noj za jed ni ci su per i or nih. Ti me se od po svo joj pri ro di iz ra zi to mul ti kul tur nog dru štva na si lu po ku ša va na či ni ti jed na ho mo ge na za jed ni ca u ko joj se jed na ko uva ža va ju is klju či vo oni ko ji su me đu so bom isti.

Sto ga, sva ka dr ža va ko ja te ži to me da bu de ute me lje na na de mo kra ti ji i vla da vi ni pra-va ne mo že i ne sme da spro vo di ni ti na ci o nal nu ni ti bi lo ko ju dru gu po li ti ku ko ja se is-klju či vo ba vi pro ble mi ma do bra i vred no sti, te sma tra da na ci o nal ni iden ti tet uvek tre ba da ima pri mat u od no su na čo ve ko vu vla sti tu oso be nost. U tom smi slu, po li tič ki po re dak za sno van na kon cep ci ji na ci o nal nih po li ti ka pred sta vlja je dan od mo gu ćih mo de la po li-tič kog de lo va nja ko je se ne ba vi vred no va njem, već pre vas hod no pi ta nji ma prav de i pra-va. Na i me, po me nu ta kon cep ci ja, kao spoj osnov nih li be ral no-de mo krat skih na če la sa te melj nim ide ja ma mul ti kul tu ra li zma, po la zi od či nje ni ce da unu tar mno gih sa vre me nih dr ža va po red ve ćin ske et nič ke za jed ni ce eg zi sti ra ju i one ma njin ske, te da po je din ci kao nji ho vi čla no vi ima ju pra vo na svo ja po seb na, a ne sa mo na in di vi du al na pra va ko ja jed-na ko va že za sve. Da kle, raz li ke me đu po je din ci ma se ne sme ju od ba ci ti u ko rist bi lo ko je po li ti ke ko ja ne ma slu ha za ono što što je dru go i dru ga či je. „Otu da, kon cep ti tzv. gra đan-ske na ci je i na ci je-dr ža ve po de fi ni ci ji po sta ju ne sa mo ne do sti žan le gi ti ma cij ski te melj za iz grad nju sta bil nih li be ral no-de mo krat skih po re da ka u ovim dr ža va ma, već u ne kim sre-di na ma slu že i kao iz go vor za re pre si ju ve ćin ske et no kul tur ne gru pe nad ma nji na ma.”19 A kon cep ci ja na ci o nal nih po li ti ka istu pa upra vo pro tiv sva ke po li ti ke ko ja, su prot no in di vi-du a li stič koj mi sli, sma tra da ni je dan po je di nac „ne mo že ima ti, u pr vom re du, svo je lič ne in te re se, već in te re se za jed ni ce ko joj pri pa da”, te da je di no „pot či nja va ju ći se be za jed ni ci, ljud ska je din ka po sti že pro cvat za jed ni ce, pa tek kroz to i svoj”20.

Zbog to ga Di vjak po seb no na gla ša va da je skla dan su ži vot me đu sob no raz li či tih et-nič kih i/ili ne et nič kih kul tur nih gru pa mo guć je di no uko li ko po je din ci, kao nji ho vi čla-no vi, us pe ju da po stig nu iz me đu se be kom pro mis, tj. spo ra zum po pi ta nju na če la za ko ja že le da pred sta vlja ju osno vu po li tič kog po ret ka nji ho ve dr ža ve. Pri to me, sam kom pro mis tre ba pr ven stve no da tra ga za for mu lom po mo ću ko je će se po sti ći rav no te ža iz me đu et nič kog i kon sti tu ci o nal nog iden ti te ta od no sno su ve re ni te ta gra đa ni na. U tom smi slu

18 Pod po me nu tim osno va ma mi sli se, pre sve ga, na et nos, re li gi ju, je zik, kul tu ru, tra di ci ju itd. 19 Jo va no vić, M. A., Ko lek tiv na pra va u mul ti kul tur nim za jed ni ca ma, str. 305.20 Ljo lić D., Za kon ži vo ta, ci ti ra no u: Di vjak, S., pro blem iden ti te ta. Kul tur no, et nič ko, na ci o nal no i in divi du al no, str. 234.

79


zah te ve čla no va ne ke ma njin ske za jed ni ce ne tre ba in ter pre ti ra ti kao zah te ve ko ji su pri-mar no usme re ni ka to me da nji ma oso be na kon cep ci ja ži vo ta bu de prav no pri zna ta, ne go da im se kao pri pad ni ci ma po seb ne kul tur no-et nič ke gru pe pri zna ju ista pra va kao i pri-pad ni ci ma osta lih gru pa. To zna či da u osno vi po li ti ke ko ja se za la že za ta kva pra va je ste, pre sve ga, bor ba pro tiv mo ral ne, prav ne i/ili po li tič ke dis kri mi na ci je, a ne bor ba da se od re đe na kon cep ci ja kul tur no-et nič kog iden ti te ta iz bo ri za su per i or ni ji sta tus. Za pra vo, us po sta vlja njem po me nu tog kom pro mi sa stva ra ju se ade kvat ni uslo vi za hva lju ju ći ko ji ma su svi po je din ci kao gra đa ni jed ne dr ža ve me đu so bom rav no prav ni, tj. ni ko vi še ne mo že da bu de po vla šćen ili pod re đen u od no su na osta le sa mo za to što pri pa da od re đe noj kul-tur no-et nič koj gru pi.

U ve zi sa tim in te re san tan je Ha ber ma sov stav da „[...] u plu ra li stič kim dru štvi ma ustav pred sta vlja iz raz for mal nog kon sen zu sa. Gra đa ni že le da or ga ni zu ju svo ju mi ro-lju bi vu ko eg zi sten ci ju u skla du s prin ci pi ma ko ji na i la ze na oprav da nu sa gla snost svih – za to što su oni u jed na kom in te re su svih. Ta kva aso ci ja ci ja je struk tu ri ra na od no si ma uza jam nog pri zna nja i za hva lju ju ći tim od no si ma sva ko mo že oče ki va ti da bu de po što-van od stra ne sva kog dru gog kao slo bo dan i jed nak”21. Upra vo zbog to ga, sva ko ima pra-vo da oče ku je ka ko jed na ku za šti tu ta ko i jed na ko po što va nje sop stve nog in te gri te ta kao gra đa ni na, za tim kao čla na ne ke et nič ke ili ne et nič ke gru pe, i ko nač no kao je din stve ne in di vi due. Pri to me, on na gla ša va da „je di no unu tar ustav nog okvi ra de mo krat skog prav-nog si ste ma mo gu raz li či ti na či ni ži vo ta ko eg zi sti ra ti kao jed na ki”, ali da se oni me đu tim „mo ra ju pre kla pa ti unu tar za jed nič ke po li tič ke kul tu re, ko ja opet da je im pul se za to da se ti na či ni ži vo ta otvo re jed ni pre ma dru gi ma”22. Na osno vu re če nog, sa svim oprav da no bi se mo glo tvr di ti da se za jed nič ka po li tič ka kul tu ra o ko joj go vo ri Ha ber mas i kon cep ci ja na ci o nal nih po li ti ka za la žu za iste prin ci pe, od no sno da stre me ka istom ci lju. Ta ko đe, po me nu te po li ti ke bi se mo gle shva ti ti i kao srod ne va ri jan te in ter kul tu ra li zma. Na i me, in ter kul tu ra li zam pred sta vlja kul tur nu po li ti ku ko ja in si sti ra na rav no prav noj i pu no prav-noj raz me ni me đu svim kul tu ra ma unu tar jed nog dru štva. Pri to me, on kao kul tur na stra-te gi ja po ku ša va da spro ve de in te gra ci ju „ma njin ske kul tu re u ve ćin sku, bez gu bit ka nje nih osnov nih od li ka i uz pre u zi ma nje ne kih nje nih oso be nih kva li te ta ko ji obo ga ću ju do ma ću kul tu ru”23.

Na rav no, kon cep ci ja na ci o nal nih po li ti ka ni ka ko ne mo že da se po sma tra kao je di no mo gu će sred stvo po mo ću ko jeg bi se po mi ri le le gi tim ne te žnje ve ćin skog sta nov ni štva i ma njin skih kul tur no-et nič kih za jed ni ca unu tar jed ne dr ža ve. Ali, ono što je neo spor no je ste da ona kao ta kva pred sta vlja je dan od in stru me na ta za iz grad nju li be ral no-de mo-krat ske mul ti kul tu ral ne dr ža ve, ko ji tre nut no sto ji na ras po la ga nju sa vre me nim dru štvi-

21 Ha ber mas, J., „Gra đan stvo i na ci o nal ni iden ti tet: ne ka raz mi šlja nja o bu duć no sti Evro pe”, u: Di vjak, S. (ur.), na ci ja, kul tu ra i gra đan stvo, Jav no pred u ze će slu žbe ni list SRJ, Be o grad 2002, str. 37.22 Isto de lo, str. 45.23 Stoj ko vić, B., Iden ti tet i ko mu ni ka ci ja, Fa kul tet po li tič kih na u ka u Be o gra du, Be o grad 2002, str. 42.

80


ma. Po me nu ta kon cep ci ja je zna čaj na, pre sve ga, zbog to ga što uspe va da uči ni ono što ni je u sta nju ni ti či sto li de ral no-de mo krat ska po li ti ka ni ti stro gi mul ti kul tu ra li zam, a to je da po štu ju ći prin ci pe kao što su rav no prav nost, slo bo da i pra va, isto vre me no po štu je i prin ci pe kao što su bez bed nost, raz li či tost i so li dar nost. Da kle, spro vo đe njem kon cep ci je na ci o nal nih po li ti ka dr ža va sva kom in di vi du u mu ja sno da je do zna nja da svo ja gra đan ska pra va ne će ste ći za hva lju ju ći to me što je pri pad nik od re đe ne kul tur no-et nič ke gru pe, ali mu isto ta ko ga ran tu je da se pre ma raz li ka ma iz me đu kul tur nih iden ti te ta ne će od no si ti ne u tral no. Dru gim re či ma, dr ža va se oba ve zu je da će im se u iz ve snom smi slu i pri la go-di ti, i to ne sa mo ti me što će in si sti ra ti na pri zna va nju po seb nih pra va ne go i na nji ho vom do sled nom spro vo đe nju. Me đu tim, dr ža va sva kom in di vi du u mu ja sno sta vlja do zna nja i da po seb na pra va od re đe nih et nič kih i/ili ne et nič kih kul tur nih gru pa ne sme ju ni jed-nog tre nut ka da ugro ža va ju nje ne te melj ne pret po stav ke, kao što su pri mat in di vi du al nih pra va, je din stve ni prav no-po li tič ki iden ti tet dr ža ve, slo bo da kre ta nja ro be, rad ne sna ge, ka pi ta la i to me slič no.

5. za ključ Na raz mI šlja NjaSva ki put ka da go vo ri mo o se bi sa mi ma mi za pra vo go vo ri mo uz po moć na ra ti va

ko ji su du bo ko od re đe ni ko do vi ma raz li či tih iden ti te ta. No, upr kos to me, sva ko od nas ima pu no pra vo da se be ne pre zen tu je is klju či vo kao eks ten zi ju spe ci fič ne isto ri je, re li gi je, tra di ci je i to me slič no. Dru gim re či ma, sva ko od nas ima pra vo da go vo re ći o se bi sa mom na spram sop stve ne pri če bu de isto vre me no i njen autor i njen ak ter, a to zna či da, iako je iden ti tet ski de ter mi ni san, sva ki su bjekt za dr ža va pra vo na auto nom nost nad sa mim so-bom. Ti me što je in di vi du um de ter mi ni san ne zna či da on ne ma pra vo da do ve de u pi ta nje i da otvo ri „pro stor poj mu, kao što je su bjekt, za po nov nu upo tre bu ili pri me nu ko ja ra ni-je ni je ima la auto ri tet”24. Da kle, ni šta u na če lu ne is klju ču je mo guć nost da su bjek ti bu du isto vre me no i de ter mi ni sa ni i spo sob ni za kri ti ku. Shva ta nje po ko jem pro iz vod nja su bje-ka ta (su bjek ti va ci ja) nu žno po vla či sa so bom i nji ho vo pod re đi va nje (su bjek ci ju) usko je i ogra ni če no jer za ne ma ru je či nje ni cu da po sto je raz li či te prak se su bjek ti va ci je.25

Na i me, iako je neo spor no da po je di ne po li ti ke za svoj pri mar ni cilj ima ju fa bri ko-va nje po je di na ca ko ji će pri sta ti da bu du no si o ci po seb no za njih i po nji ho voj me ri (?) is kre i ra nog ko lek tiv nog iden ti te ta, ti isti po je din ci, za hva lju ju ći auto nom no sti ko ja im je svoj stve na, mo gu da se oslo bo de na met nu tog, te da, osla nja ju ći se is klju či vo na sop stve ne spo sob no sti, iz gra de svo je oso be ne iden ti te te. Ta kvo auto nom no an ga žo va nje pred sta vlja

24 Ba tler, Dž., „Kon tin gent ni te me lji: fe mi ni zam i pi ta nje ‘post mo der ni zma’” u: Ben ha bib, Š, Ba tler, Dž., Kor nel, D., Frej zer, N., Fe mi ni stič ka spo re nja: fi lo zof ska raz me na, Be o grad ski krug, Be o grad 2007, str. 69.25 U pi ta nju je igra re či ko ju spro vo di Dž. Ba tler: su bjec tion na en gle skom je zi ku zna či pot či nja va nje, kao što sa ma reč su bject (to) zna či bi ti pod lo žan ne če mu, iz lo žen, pod jarm ljen. Sto ga se i u tek stu u za gra da ma na vo de re či su bjek ci ja i su bjek ti va ci ja ka ko bi se uka za lo na od nos pot či nje no sti i po sta ja nja su bjek tom. Ipak, va žno je na gla si ti da di stink ci ja iz me đu raz li či tih vr sta su bjek ti va ci je po ti če od Nen si Frej zer. Upo re-di ti Frej zer, N., „La žne an ti te ze: od go vor Šej li Ben ha bib i Džu dit Ba tler”, isto de lo, str. 89–92.

81


po zi ti van vid su bjek ti va ci je ko ja kao spe ci fi čan čin stva ra nja da le ko pre va zi la zi gra ni ce pu ke pro iz vod nje. U tom smi slu, oslo ba đa nje su bjek ta tre ba, pre sve ga, raz u me ti kao oslo-ba đa nje od na met nu tog iden ti te ta usled že lje da se sa mo stal no do đe do vla sti te oso be no-sti, te da se ne bu de sa mo „je dan u ni zu” ili „je dan od”, ne go – pre sve ga – svoj. Me đu tim, svu da gde je na de lu na ci o nal na po li ti ka, ili bi lo ko ja dru ga po li ti ka ko ja re pre siv no de lu je na in di vi du u me, ta kav su bjekt je uvek ozna čen kao Dru gi. A svo jim od bi ja njem da pri-hva ti ono što mu je na met nu to on nu žno po sta je žr tva si ste ma ko ji sva ki po ku šaj in di vi-du a ci je, i bor be za istu, na sto ji da sa se če u sa mom ko re nu, od no sno si ste ma ko ji pu tem ma sov ne iden ti fi ka ci je stva ra ilu zi ju o oprav da no sti i odr ži vo sti ide je o pri ma tu za jed nič-kog iden ti te ta i ti me ša lje po ru ku da su raz li ke me đu in di vi du u mi ma sa mo se kun dar ne.

Sto ga po nu đe nu kon cep ci ju na ci o nal nih po li ti ka tre ba, pre sve ga, shva ti ti kao efi ka-sno sred stvo za uki da nje ne ga tiv nih prak si su bjek ti va ci je i su bjek ci je po je di na ca, tj. prak si ko je za svoj kraj nji is hod ima ju od stra nji va nje sve ga što je lič no i oso be no. Na i me, kao spoj li be ral no-de mo krat ske po li ti ke i mul ti kul tu ra li zma, po me nu ta kon cep ci ja uzi ma u ob zir po je din ca i kao gra đa ni na od re đe ne dr ža ve i kao čla na po seb ne et nič ke i/ili ne et nič ke kul-tur ne gru pe ko ja se na la zi unu tar te iste dr ža ve, te mu u skla du sa ti me pri zna je ka ko in di-vi du al na ta ko i po seb na pra va. Ali, uzi ma ju ći u ob zir, pre sve ga, po je din ca kao spe ci fič nog su bjek ta, ona je sve sna da nje gov oso be ni iden ti tet uvek tre ba da ima pri mat u od no su na onaj ko lek tiv ni, jer se u su prot nom pri zna va nje i uva ža va nje raz li či to sti ne bi spro vo di lo na ade kva tan na čin. Dru gim re či ma, svest po je din ca kao no si o ca od re đe nog, na pri mer, kul tur nog iden ti te ta o po sto ja nju raz li ka iz me đu nje go ve vla sti te gru pe i grupâ ko je ga okru žu ju, kao i na sto ja nje da se svoj stve na raz li či tost nje go ve gru pe oču va po sva ku ce nu da le ko je is pod ono ga za šta se za la že kon cep ci ja na ci o nal nih po li ti ka. Za hva lju ju ći to me što vi so ko vred nu je vi še in di vi du al nu ne go ko lek tiv nu oso be nost, po me nu ta kon cep ci ja na gla ša va da po je di nac, uko li ko že li da spo zna se be sa mog, tre ba da bu de spre man da stu pi u od nos sa dru gim i dru ga či jim. A uko li ko pri ta kvoj vr sti od no sa uspe da pre po zna se be u dru go me, ali i dru go ga u se bi, nje go vo po i ma nje raz li či to sti, kao i nje gov od nos pre ma is toj, bi će po dig nu ti na znat no vi ši ni vo. Pre po zna ju ći „svo je” u „tu đem”, te „tu đe” u „svo jem”, po je di nac po sta je sve stan či nje ni ce da i dru gi obi ta va u nje mu i da se i on sâm kad-tad mo že na ći u ulo zi pri pad ni ka ma nji ne, a iz uži vlja va nja u tu ulo gu cr pi raz u me-va nje za sve one ko je ta kva si tu a ci ja za de si. Da kle, kon cep ci ja na ci o nal nih po li ti ka u svom na sto ja nju da pre va zi đe ogra ni če nja, ko ja su svoj stve na ka ko za li be ral no-de mo krat sku po li ti ku ta ko i za mul ti kul tu ra li zam, po seb no na gla ša va da ni je dan pro ces su bjek ti va ci je su bjek ta ne po vla či sa so bom nu žno i nje go vu su bjek ci ju bi lo po li tič kom bi lo kul tur nom iden ti te tu. Za po me nu tu kon cep ci ju na pr vom me stu je uvek po je di nac kao sa mo stal ni i ak tiv ni su bjekt, tj. in di vi du um ko ji u svom po i ma nju se be i sop stve nog okru že nja uvek po la zi od se be sa mog i ko ji sto ga ne do zvo lja va da nje go va vla sti ta oso be nost bu de po-ti snu ta od stra ne una pred is kre i ra nih iden ti te ta, ka ko od stra ne dr žav ne po li ti ke ta ko i od stra ne kul tur nih gru pa či ji je on član. Sto ga bi se pre mo glo re ći da kon cep ci ja na ci o-nal nih po li ti ka pr ven stve no po la zi od raz li či to sti me đu po je din ci ma, a da po tom, sve sna

82

či nje ni ce da su ne ke od tih raz li ka po sle di ca to ga što su ti isti po je din ci čla no vi od re đe nih po li tič kih i/ili kul tur nih za jed ni ca, pred u zi ma sve neo p hod ne ko ra ke ka ko bi se raz li či tost uoče na na po me nu tim ni vo i ma po što va la i uva ža va la.

lI te ra tu ra

1. Ador no, T. W., Hork he i mer, M., so ci o lo ške stu di je, Škol ska knji ga, Za greb 1980.2. Ben ha bib, Š., Ba tler, Dž., Kor nel, D., Frej zer, N., Fe mi ni stič ka spo re nja: fi lo zof ska raz me na, Be o grad-

ski krug, Be o grad 2007.3. Di vjak, S., pro blem iden ti te ta. Kul tur no, et nič ko, na ci o nal no i in di vi du al no, Slu žbe ni gla snik, Be o grad

2006. ----, na ci ja, kul tu ra i gra đan stvo, Jav no pred u ze će slu žbe ni list SRJ, Be o grad 2002.4. Frojd, S., psi ho lo gi ja ma se i ana li za ega, Fe don, Be o grad 2006.5. Jo va no vić, M. A., Ko lek tiv na pra va u mul ti kul tur nim za jed ni ca ma, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2004.6. Kymlic ka, W., “So cial Unity in a Li be ral Sta te“, u: so cial phi lo sophy & po licy, vol. 13, No. 1, 1996.7. Le vey, J. T., “Clas sifying Cul tu ral Rights“, u: Sha pi ro, I., Kymlic ka W. (ur.), et hni city and Gro up rights,

New york Uni ver sity Press, 1997.8. Maj nhof, U. H., Tri an da fi li du, A. (ur.), tran skul tur na evro pa. Kul tur na po li ti ka u evro pi ko ja se me

nja, Clio, Be o grad 2008.9. Mar cu se, H., Čo vjek jed ne di men zi je. ras pra ve o ide o lo gi ji raz vi je nog in du strij skog dru štva, Ve se lin

Ma sle ša, Sa ra je vo 1989.10. Sem pri ni, A., Mul ti kul tu ra li zam, Clio, Be o grad 2004.11. Stoj ko vić, B., Iden ti tet i ko mu ni ka ci ja, Fa kul tet po li tič kih na u ka u Be o gra du, Be o grad 2002.12. To do ro vić, M. (ur.), Kul tu ra ljud skih pra va, Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va, Be o grad 2003.

multiculturalism and National policy

SummarY: this paper highlights the fact that any multicultural society is seriously at risk if it is part of the ideology in which the emphasis is on na-tional policy. Namely, in societies which are loaded with policy that puts the spotlight on only one and ignores all other cultural and ethnic groups, har-monious coexistence of those who ere among themselves different is impos-sible. therefore, the author points out that althouth one society can be very multicultural, this does not mean that in that kind of society we deal with a policy that insists on equal and civilized coexistence of diverse cultural, ethnic, religious and other groups. however, seeing that multiculturalism by itself has limits the author proposes the introduction of the concept of national policies that would respect diversity and guarantee individual and special rights.keY WordS: national policy, multiculturalism, the concept of national poli-cies.

[email protected]


84


maria kundurakoledž emersonkatedra za pisanje, književnost i izdavaštvoboston, Sad

Autohtonosti: o polaganju prava na identitet između istorije i ideologije

Sa Že tak: Na ci o nal ne hi je rar hi je le gi tim ne mo ći i oda no sti, u či jem je cen tru dr ža va, po re me će ne su de lo va njem glo ba li za ci je; ovo uka zu je na pro men lji-vost i va ri ja bil nost no si o ca pra va, su bjek ta ko ji pred sta vlja gra đa ni na. autoh-to nost je ali bi ko ji se ko ri sti u ve ći ni po ku ša ja da se imi gran ti is klju če iz pra va na dr ža vljan stvo. Isto ri ja ovog ide o lo škog sta va sta ra je ko li ko i mit o edi pu, osnov na pri ča o evrop skom čo ve ku u pe ri o du po sle pro sve ti telj stva – pri ča ko ja is klju ču je Sfin gu, upr kos nje nom le gi tim nom pra vu na autoh to-ni zam. Nje na pri ča je pa ra dig ma tič na za sta ro se de lač ke na ro de sve ta, či ja je autoh to nost, u isto rij skom po gle du, pre tvo re na u ro bu i pre ve de na, raz me-nje na za ne što dru go – u sa da šnjoj austra li ji za ide ju mul ti kul tu ral no sti, a u ne ka da šnjem ko lo ni ja li zmu za di vlja štvo. Sfin gi na pri ča uči nas da se u ide ju gra đan stva mo že upi sa ti je dan več ni ele ment. Nje go ve tran splan ta ci je, kroz ono što je ka sni je de fi ni sa no kao lo gos Gr ka, sa mo ilu stru ju tvrd nju da se pra-vo na autoh to nost mo že tu ma či ti na mno štvo na či na: u mi tu o edi pu ono se tu ma či kao deo na še afek tiv ne eko no mi je, u kan to vom de lu o gra đan stvu kao deo raz me ne do ba ra, a u austra lij skoj mul ti kul tu ral noj po li si, kao i u de fi ni-ci ji grč ko sti ko ju za go va ra zlat na zo ra, kao deo po li tič ke eko no mi je. ot kri će nje nog ogra ni ča va nja u grč kom mi tu pred sta vlja va žnu lek ci ju: ta ko shva ta-mo da mo ra mo da pre i spi tu je mo sve one ko ji sto je pre ko pu ta nas, ne zbog nji ho ve stra no sti, ne go zbog nji ho vog afi ni te ta pre ma na šoj. Na se lja va njem ovog pro sto ra na sta je dru ga či je shva ta nje „čo ve ka“ i dr ža vljan stva, ko je ne is klju ču je – u po ku ša ju da ih ob u hva ti – one ko ji, da se po slu ži mo kan to vom ter mi no lo gi jom, ne mo gu da pri u šte ce nu svog pra va na ljud skost. ključ Ne re čI: autoh to nost, Grč ka, gra đan stvo, imi gran ti, pra va, mul ti kul tur-no, tran sna ci o nal no.

udc 323.1udc 930.85(38)

85


Pitanje ko može da polaže pravo na autohtonost (starosedelaštvo) u Grčkoj mnogo je starije od onoga što mnogi članovi organizacije hrisi avgi (Zlatna zora) – nacističke partije nedavno legitimizovane prisustvom u grčkom parlamentu – koriste kao osnov autentičnosti svog grčkog identiteta. Njihova otrovna mešavina hibridnog vizantijskog pravoslavlja, homoerotskog narcizma i razređene, lokalne verzije grčkog klasicizma – mešavina koju preporučuju kao lek, farmakon, za levičarsku ideologiju Grčke posle vojne hunte iz 1974, zapravo je otrov, farmakon (ova reč istovremeno znači i lek i otrov), za kulturu koju tvrde da obnavljaju. Telesna politika koja danas propada u Grčkoj, u čije sim-ptome spada opoziv nedavnog (Ragusisovog) zakona, koji garantuje grčko državljanstvo deci legalnih imigranata rođenoj u Grčkoj, kao i implementacija operacije paradoksal-no nazvane Xenios Dias (Gostoljubivi Zevs), koja se sastoji od neselektivnog, nasilnog uklanjanja sa atinskih ulica svih koje policija smatra ilegalnim imigrantima, i njihovog smeštanja u „ugostiteljske” centre koji funkcionišu kao zatvori – dokaz je njihovog ho-meopatskog uspeha.1

Primeri onoga što se može tumačiti jedino kao autoktonia (samoubistvo) de-mokratskih vrednosti u ime autohtonosti suviše su brojni da bismo ih ovde mogli navesti; ako bacimo pogled na naslove u bilo kojim grčkim dnevnim novinama, dobićemo kratak pregled.2

Verzija grčke istorije za koju se zalaže Zlatna zora – istorije koja ne obuhvata nastanak moderne Grčke kao multietničke države građana nekadašnjeg Osmanlijskog carstva, od kojih su neki danas legalni ili ilegalni imigranti u modernoj Grčkoj – rekonstituiše tu is-toriju kao narativ u čijem se centru nalazi „misterija” grčkosti, poznata i dostupna samo onima koji na nju imaju ontološko, subjektivno pravo. Valter Benjamin (Walter Benjamin) kaže nam da ovako funkcionišu zagonetke jer „postoji izražena namera da se jedan artefakt ili događaj, koji naizgled ne sadrži [...] ništa neuobičajeno, uzdigne na nivo simboličkog

1 Ovaj zakon nazvan je „Ragusisov” po Janisu Ragusisu (yiannis Ragousis), ministru unutrašnjih poslova, koji ga je sastavio. Zakon je usvojen u skupštini početkom 2010, i dozvoljavao je deci imigranata koja su pet godina legalno boravila u Grčkoj da dobiju grčko državljanstvo, ukoliko su bar šest godina provela školujući se u nekoj grčkoj školi. Zakonu se u to vreme suprotstavila stranka Nova demokratija sa svojim liderom Antonisom Samarasom (Antonis Samaras), koji je sada premijer i deo trojne koalicije koja upravlja Grčkom od juna 2012. Državno veće ispitalo je, na zasedanju od 5. februara 2013, da li su ovi kriterijumi dovoljni da neko stekne državljanstvo, ili su potrebne jače veze sa Grčkom (ovde se misli na krvno srodstvo). 2 Neke od nedavnih akcija organizacije Zlatna zora: zauzimanje bolnice u Arkadiji, na Peloponezu, kako bi proverili „krvno poreklo” medicinskih sestara i izbacili one rođene u inostranstvu; zahtevanje da sva zabavišta na Kritu isključe decu imigranata; proglašavanje nedavno preminulog (posle doživotne robije zbog hladnokrvnog ubistva studenta za vreme protesta na Politehničkom fakultetu 1973) generala Nikolaosa Dertilisa za nacionalnog heroja; isto i Teodorosa Kolokotronisa, heroja revolucije iz 1821; puštanje muzike Nikosa Ksilurisa, veoma poznatog kritskog muzičara i protivnika vojne hunte, čiju su muziku studenti Politehničkog fakulteta puštali u znak sećanja na ustanak na Kipru (započet pod uticajem vojne hunte) koji je doveo do turske okupacije Kipra. Postoji bezbroj primera. Internet-prezentacija Nove zore, postmoderna mešavina kontradiktornih narativa o legitimitetu, dodatno ilustruje stradanje grčkog identiteta između ideologije i istorije. Pogledati veb-sajt Nove zore: http://www.xryshaygh.com.

86


značaja”, nivo sa koga se potom pokušava „otkriti ‘misteriozna’ dimenzija tog artefakta ili događaja”. On zaključuje da misterija nije sadržana u objektu, nego se nalazi u aktivno-stima subjekta koji stvara zagonetku kroz njeno rešavanje. U slučaju zagonetke grčkosti Zlatne zore, njihovo rešenje je da unište sve strance na simboličnoj teritoriji grčkosti (da ih „izbace” uljudna je verzija, koju je usvojila grčka Vlada). Trenutni izraz ovog rešenja odjek je jednog drugog, mnogo starijeg pitanja, koje se takođe bavi autohtonošću, i možemo ga pronaći u mitu o Edipu, koji je postao jedna od fikcija o poreklu zapadne kulture – ili čovečanstva, kao što bi rekli zastupnici te kulture.

„Postoji nešto na zemlji”, rekla je Sfinga Edipu u svojoj čuvenoj zagonetki, „sa jed-nim glasom, što ima dva stopala i četiri stopala i tri stopala. Od svih bića koja naseljavaju zemlju, nebo i more, samo ono menja svoju prirodu. Kada se kreće na najvećem broju stopala, tada su mu udovi najslabiji” (West 2003: 41).3 Edipov odgovor, koji je postao deo evrocentričnog diskursa o modernizmu kao o „jedinom idealu i jedinoj ideji o ‘čovekovim’ mogućnostima”, idealu koji je nedavno ponovo razmotren kroz postkolonijalne kritike modernizma, i dalje leži u srcu današnjeg evropskog identiteta (Lefebvre 1995: 226).4 Sve dok ovaj identitet doživljavamo kao nešto univerzalno, njegovi subjekti nastaviće da ga proizvode kao zagonetku, putem svojih današnjih rešenja. Zlatna zora ima jedno rešenje, koje se poklapa sa alarmantnim porastom neofašizma u Evropi, i evropskom nesposobnošću da reši problem multikulturnog, multinacionalnog sveta u kome živimo, vraćajući ga Kantovoj fantaziji o univerzalnom civilnom društvu – fantaziji koja ne može da sadrži trenutnu stvarnost. Moje tumačenje mita o Edipu takođe predstavlja jedno rešenje. Ovo tumačenje nije proizvod evrocentričnog posmatranja Evrope kao centra mi-sterije identiteta, nego njene periferije: kao dvostruki imigrant, prvo u Australiji a zatim u SAD-u, kao Grkinja čija se akademska karijera zasniva na pitanjima multikulturalizma, nacionalizma, postkolonijalizma i nacionalizma, na zagonetku „čoveka” mogu da odgovo-rim samo iz perspektive autsajdera, što sam u Australiji i SAD-u, ali takođe i u Grčkoj.

Posmatrana sa ekscentrične tačke, Edipova priča zapravo je priča o Sfingi. To je priča o njenom identitetu i drugosti koju ona predstavlja. Potiskivanje ove drugosti dovodi do nastanka „noćnih mora, nagoveštaja predstojeće katastrofe”, za koju Anri Lefevr (Henri Lefebvre) smatra da prati snove o Grčkoj kao o „prvobitnom izvoru” čovečanstva (Lefe-bvre 1995: 226–227). Stajući na stranu Edipa, u svom uvodu u modernizam (Introduc-tion to Modernity), dok pokušava da redefiniše modernizam koristeći mit o Edipu,

3 Zapad koristi verziju Eskulapa iz Tragila, iz 4. veka pre nove ere. Istraživanjem porekla Sfinge bavi se Pjer Grimal (Pierre Grimal) u svom rečniku klasične mitologije, prvi put objavljenom u Francuskoj 1951. Kao izvore za svoje podatke o Sfingi, Grimal navodi Hesioda (teogonija, 326), Apolodora (biblioteka, 3, 5, 8), Sofokla (Kralj edip, 391), Euripida (Feničanke, 45), Diodora sa Sicilije (4, 63), Pausaniju (IX, 26, 3–5), Higina (Fabulae, 67), Seneku (edip, 92), Atenaja (10, 456) i Jovana Cecesa (Aleksandar, 7). 4 Vidi Marija Kundura, Grčka ideja: Formiranje nacionalnog i transnacionalnog identiteta (2007, 2012) u vezi sa podacima o postkolonijalnoj kritici modernizma i njenim posledicama na diskurs o Grčkoj kao izvoru zapadne kulture.

87


usredsređujući se na moć racionalnog, za njega ovaploćenu u Grčkoj, jedinom mestu gde su, kako kaže, „uspeli da zavire u totalitet ‘čoveka‘”, Lefevr zaključuje da je ove noćne more teško objasniti. Međutim, njegovo tumačenje Grčke nudi nam sredstva kojima to možemo uraditi. Sa druge strane, on Grčku vidi kao realizovanu – i samim tim otuđenu – apstrak-ciju protiv koje „mi” definišemo sebe. Ova ideja Grčke stvorila je klasicizam i njegove broj-ne fetišizacije, smatra Lefevr. Sa druge strane, on nam kaže da Grčka takođe funkcioniše i kao konkretan, iako nestalan, primer neotuđene univerzalnosti vrsta. Ovo shvatanje Grčke pokreće romantizam, težnju za poništavanjem otuđenja, za koherentnošću. U oba slučaja Lefevr smatra da Grčka dozvoljava sadašnjosti da se uobliči kao delimično realizo-van totalitet koji je potrebno „predstaviti”, odnosno „staviti u sadašnje vreme” (Lefebvre 1995: 326–327). Lefevr pod totalitetom ne podrazumeva jedinstvo, nego „skup razlika”. Današnja Grčka, u kojoj nasilni neoliberalizam dovodi do nastanka ekonomski spaljenje zemlje, na kojoj su nikli otrovni cvetovi Zlatne zore, naseljava sadašnjost kao delimično realizovani totalitet koji treba „predstaviti”, prikazati kao skup razlika koje ona sadrži, a ne samo kao ideološki pristrasnu, pa samim tim i ujedinjenu istoriju koju naizgled sadrži. Priča o Sfingi predstavlja, dopušta totalitetu sadašnjosti da se uobliči, dopušta postojanje razlika u srcu identiteta – identiteta koji je dugo funkcionisao kao jedan primer univer-zalnog.5

Iako Sfinga predstavlja deo mita o Edipu, njena priča nije uključena u nacionalno/kulturno nasleđe helenizma (i zapadno orijentisanog neohelenizma), koje izjednačava He-lena i „čoveka”, i posmatra helenizam kao ontološki uslov dostupan svima koji su spremni da ga prihvate ideološki. Mnogi su to i uradili. Od 18. veka ponovno otkrivanje Grčke kao izvora engleskih i evropskih narativa o identitetu – izvora originalnijeg od Rima – kao i izvora koji su ovaj narativ prihvatili kao svoj sopstveni, dovelo je do toga da se mnogi nazovu Helenima – što znači, savršenim Grcima (ideal iz kog su današnji Grci isključeni, iako su nevoljno prisutni kao njegovi naslednici). U svim ovim narativima, za razliku od priče o čoveku sa kojim je povezana, Sfingina priča predstavlja se kao beznačajna: ona se čita kao deo mythosa ali ne i logos-a Grka, što znači da predstavlja deo noćne more, a ne utopijskog sna o helenizmu i njegovom obećanju totaliteta (Vernant 1982: 186–187).6 Kao i kod svih noćnih mora, učinjeni su svi napori da se ona racionalizuje i zaboravi. Međutim, sećanje na nju je opstalo: tragovi ovog sećanja mogu se pronaći u anskioznosti Zapada u pogledu njegove drugosti, u grčkoj anskioznosti u pogledu njenog evropejstva

5 Za priču o onome što Gajatri Spivak (Gayatri Spivak) naziva „nestajućom istorijom sadašnjosti” modernizma, videti njenu Kritiku postkolonijalnog uma (1999).6 Ova opozicija racionalnog i mitskog ima drevne korene. Kao što Žan-Pjer Vernan objašnjava: „Koncept mita koji smo nasledili od Grka pripada, po svom poreklu i istoriji, tradiciji misli karakterističnoj za zapadnu civilizaciju, u kojoj se mit definiše u odnosu na ono što nije mit, kao nešto što je suprotno stvarnosti (mit je fikcija) i, pored toga, suprotno racionalnom (mit je apsurd)... Koncept mita koji pripada antici tako je postao jasno definisan kroz uspostavljanje opozicije mythosa i logos-a, koji se otad tumače kao dva različita, suprotstavljena pojma.”

88


i u njenom isključivanju iz (sopstvene) drugosti. Obavijeno tajnom, svako ponovno ka-zivanje Sfingine priče odaje pokušaje naratora da je sakrije. O njoj se ne zna mnogo, osim da je ona predstavljala sredstvo koje je Edipu poslužilo da artikuliše prirodu „čoveka”. Nje-na uloga u priči o Edipu tako je unapred definisana, ona postaje autsajder koji je poznat samo zahvaljujući zagonetki. Ako Edipov odgovor predstavlja mesto čovečanstva – iz kog je ona isključena zbog svoje čudovišnosti – on takođe označava i njegovu sličnost sa Sfin-gom. Kao što moderni klasičar Žan-Pjer Vernan (Jean-Pierre Vernant) kaže, „Edipova pobeda nad Sfingom ne pretvara ga u rešenje koje je pogodio, nego u samo pitanje koje mu je postavljeno, ne u ‘čoveka’ koji je kao i svi drugi, nego u biće konfuzije i haosa”, u čudovište nalik njoj.

Pausanija pronalazi ovu porodičnu vezu Edipa i Sfinge u svom opisu helade, tekstu iz 2. veka naše ere, koji ilustruje nelagodnost oko pitanja legitimiteta između imperijalnog Rima i Grčke. U njegovoj verziji, Sfinga je vanbračno dete Laja, Edipovog oca. On piše:

Zato što se dopala [Laju], [on] joj je rekao da je Kadmo doneo proročanstvo iz Delfa. Laj je (kaže priča) imao sinove sa svojim konkubinama, pa je proročanstvo važilo samo za Epikastu i njene sinove. Kada bi bilo ko od njene braće došao da zatraži presto od Sfinge, ona bi pribegla trikovima, govoreći da bi pravi La-jovi sinovi znali proročanstvo koje je Kadmo doneo. Kada oni ne bi odgovorili, ona bi ih kažnjavala smrću, zbog toga što nisu mogli da polažu pravo na vezu i na kraljevstvo. Međutim, Edip je došao zato što mu je, izgleda, u snu rečeno proročanstvo... (Pausanija IX 26, §§ 2, 3–5)7

Ovde vidimo kako Sfinga testira sve kraljeve sinove kako bi razlikovala nothoi (ko-pilad/lažnjake) od gnesioi (legitimnih/autentičnih). Ona ubija sve osim Edipa koji, sa iskustvom stečenim na dvoru svog poočima Poliba, deli njenu čudovišnu genealogiju kao istovremeno i gnesios i nothos. On je Lajov zakoniti sin, ali kao stranac nije legitiman Te-banac – jer su jedini legitimni Tebanci autochthonoi, rođeni iz zemlje, nikli iz zmajevih zuba koje je posejao Kadmo, Edipov predak i osnivač Tebe. U ovoj verziji mita postoji još jedan detalj koji dovodi u pitanje njenu autohtonost, a po kome ona nije samo Lajova vanbračna ćerka nego je, takođe niknuvši iz zemlje, i legitimna Tebanka. Njena genealogi-ja nekog ko je nikao iz zemlje, ko je autohton, može se potkrepiti Teokritovom verzijom o poreklu sa majčine strane, po kome je ona ćerka Himere, unuke Hidre i praunuke Ehidne; ili Ehidnina ćerka sa njenim sinom Ortrom, Himerina i Hidrina polusestra i nećaka.

Zanimljivo je to da je u Sofoklovoj tragediji, zahvaljujući kojoj je postala poznata, Sfinga jednostavno „grozna pevačica” koja postavlja zagonetku, koja dovodi do Edipovog uspona i pada.8 Međutim, kod Pausanije smo videli da je Sfinga genealoški povezana sa

7 Prev. Zora Đorđević u: Pausanija. opis helade, prevod sa starogrčkog i komentar Zora Đorđević, Novi Sad, Matica srpska, 1994.8 Sofokle, Kralj edip.

89


Edipom, koji je iskoristio njeno znanje i moć da udalji nelegitimne. I Edip i Sfinga mogu da polažu pravo na autohtonost, i oboma preti opasnost da su nelegitimni. ona odbija da sudi o pravu na moć, on koristi san da prisvoji tu moć. Međutim, njegova priča postala je priča o „čoveku”, a njena je samo fusnota. Samo pretvaranjem sna u rezonovanje – tako je došao do rešenja zagonetke – Edipova priča može se posmatrati kao priča o „čoveku”, dok je njena priča noćna mora. Shodno ovom tumačenju mita, upravo je mythos, a ne ono što je u transplantacijama tog mita postalo poznato kao logos Grka, glavni preduslov, osnov evropskog rezonovanja i kulture. Kroz rušenje ove dve kategorije čoveka – čoveka i nečoveka, autohtonog i autsajdera – priča o Sfingi pokazuje nam da je spoljašnjost kulture, kao i uvek, već zapisana/ugrađena u nju.9

Ovo je svakako istina ako pogledamo pregovore o državljanstvu u istoriji moderne Grčke. Prvi član prvog ustavnog teksta moderne Grčke, epidaurski ustav iz 1822, Grke opisuje kao „lokalno [autohtono] stanovništvo koje veruje u Hrista”. U ovom i u druga dva revolucionarna ustava, nastala između 1822. i 1827, ne postoji jasna razlika između pojmova „državljanin Grčke” i „grčki pravoslavni hrišćanin” (Chrysoloras 2004). Ovo „lo-kalno stanovništvo koje veruje u Hrista” nisu bili samo Grci, nego i Srbi, Albanci i Bugari, da navedemo samo glavne grupe. Štaviše, pošto je na Balkanu pre 1850-ih socijalna mo-bilnost često podrazumevala akulturaciju u etničke grupe povezane sa određenom nišom u društvenoj podeli rada – nazvati nekoga Srbinom, Bugarinom ili Vlahom, na primer, obično je značilo nazvati ga seljakom – klasno razlikovanje predstavljalo je etničko raz-likovanje, u kome je „Grk” bio ne samo termin koji označava etničke Grke nego i bogate Srbe i Bugare (Roudmentof 1998: 13). Danas se ovo klasno/etničko stapanje nastavlja, pa se termin „Vlah” ne koristi samo za istoimenu manjinu u Grčkoj, nego i za siromašne grčke seljake. Pored ove mešavine, oblici množine ethnoi i ethnikoi starogrčke reči ethnos (koja se danas prevodi kao „nacija“) korišćeni su među ranim hrišćanima i Vizantincima da opišu pagane, stanovnike ruralnih oblasti i strance (Zakynthinos 1976: 189). U skladu sa tim, kada se 1844. u Nacionalnoj skupštini diskutovalo o trećem članu Ustava, koji se odnosi na grčko državljanstvo, poslanici su se ostrašćeno podelili na osnovu toga ko je autohtoni (starosedelački) a ko heterohtoni (rođen u drugoj zemlji) Grk. Ova razlika je kasnije (1870-ih) preformulisana kao razlika između unutrašnjih i spoljašnjih Grka, ili eladita (Grka koji žive u Grčkoj) i elina (Grka koji ne žive u Grčkoj). elini su takođe nazivani i homogeneis (oni koji pripadaju istom poreklu ili rasi), i predstavljali su celu grčku dijasporu (Skopetea 1988: 67). Reč elini danas označava sve Grke, ma gde oni bili, dok grčki zakon reč homogeneis upotrebljava za ljude grčkog etničkog porekla koji nisu građani Grčke, nego predstavljaju grčke nacionalne manjine širom sveta.

9 Sfinga, ugrađena u zdanje evropske kulture, ponavlja priču graditelja, veoma čestu na Balkanu, po kojoj žena (u grčkoj verziji priče – supruga, a u srpskoj – bratovljeva žena) biva ugrađena u zgradu koja se gradi, da bi ona (zgrada) mogla da stoji. Za studiju funkcije ove priče na Balkanu, pogledati knjigu Tatjane Aleksić Žrtvovano telo: izgradnja balkanske zajednice i ograničenja slobode (u pripremi).

90


Naravno, poreklo ima ključni značaj za regulisanje državljanstva u Grčkoj. Međutim, ljudi grčkog porekla takođe bi mogli biti isključeni iz svoje „zajednice krvi” zbog svojih političkih uverenja. To se dogodilo sa komunistima posle Građanskog rata (1946–1949), kada je, između 1948. i 1963, dekretom ministarstva 22.266 osoba izgubilo državljanstvo (Alivizatos 1982: 487, 491). Dokument koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova (14. marta 1947) sadržao je stav da je Dekret o oduzimanju, iz 1927, mogao da se primeni na građane grčkog porekla koji su dokazali, svojim antinacionalnim ponašanjem, da ne poseduju adekvatnu nacionalnu svest (Chouliaras 1989). U pokušaju pomirenja, oni koji su za vreme Građanskog rata pobegli iz Grčke kasnije su dobili mogućnost repatrijacije. Postali su deo zajednice homogeneis-a, zajedno sa Grcima iz Istanbula, južne Albanije i Ruso-pontijcima (Grcima iz bivšeg SSSR-a). Svi ovi putevi kojima su homogeneis stigli do državljanstva bili su teški, uprkos njihovom grčkom poreklu. Neki, kao pontijski Grci, dobili su pristup državljanstvu i određenim vidovima socijalne pomoći koja je čak i grčkim državljanima bila nedostupna. Najvažnija od ovih prednosti, koja nas podseća na ono što se dešavalo 1840-ih, jeste da su mogli da dobiju posao u državnoj službi.10 Drugi, kao što su Grci iz Turske, imali su neobičan oblik kvazidržavljanstva: strogo poverljivom odlu-kom Saveta ministara od 2. januara 1976, svi Grci iz Turske, koji nemaju turske pasoše, mogli su dobiti grčke pasoše, ali ne i grčko državljanstvo. Grčki Albanci, za to vreme, nisu imali pristup državljanstvu, nego samo specijalnoj identifikacionoj kartici homogeneisa (Chrisopoulos i Tsitselikis 2003; Pavlou 2004).11

Heterogenost državljanstva Grčke za većinu nacija ne predstavlja ništa atipično. Iako, u jednom pogledu, postoji samo jedna vrsta državljanstva (ono koje važi u očima države), u drugom ih postoji „onoliko koliko ima uloga u složenim ‘civilnim društvima’ organi-zovanim u nacije” (Balibar 2004: 5). Ove uloge se danas značajno razlikuju u odnosu na prošla vremena. Globalizacija je destabilizovala nacionalne hijerarhije u čijem je centru država, zasnovane na legitimnoj moći i odanosti, omogućavajući umnožavanje nefor-malizovanih ili samo delimično formalizovanih političkih mehanizama i aktera. Ovo narušavanje ilustruje promenljivost i varijabilnost građanina kao nosioca prava, i poka-zuje potrebu za onim što Etjen Balibar naziva „državljanstvom bez zajednice”, a što on vidi kao dijalektiku između konstituenta i konstituisanog državljanstva, odnosno dijalek-tiku između činjenica na terenu i onoga što je Benedikt Anderson (Benedict Anderson) definisao kao zamišljene zajednice, a Ardžun Apaduraj (Arjun Appadurai) dodatno razvio kao zamišljene svetove (Anderson 1986, 1991). Apaduraj ove svetove posmatra kao re-zultat istorijske imaginacije pojedinaca i grupa, raštrkanih po planeti u mnogostrukim „dijasporičnim javnim sferama”. Proizvod zajedničkog delovanja medija i migracija, ove

10 Zakon 2790/2000, dopunjen zakonima 2910/2001 i 3013/2002.11 Zakon 1975/1991, član 17, dopunjen ministarskom odlukom broj 4000/3/10/1998 i opštom ministar-skom odlukom 4000/3/10-e/2002 Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Mini-starstva javnog reda, Ministarstva rada i Ministarstva odbrane.

91


dijasporične javne sfere, smatra Apaduraj, funkcioniše kao preduslov za zamišljanje pro-stora transnacionalnih identiteta. Kao što je identitet Turaka na privremenom radu, koji gledaju turske filmove u svojim nemačkim stanovima, ili pakistanskih taksista u Čikagu koji kasno noću voze oko gradskih spomenika slušajući molitve snimljene na drugom mestu i u drugom vremenu – samo su neki od Apadurajevih primera. Takav je i identitet filipinske kućne pomoćnice koja gleda turske sapunice sa nasnimljenim grčkim prevo-dom na grčkoj televiziji, ili somalijskih uličnih prodavaca koji prodaju religiozne suvenire, napravljene u Kini, na pravoslavnim festivalima širom Grčke, ili identitet dece imigranata koja se pojavljuju u seriji koju je nedavno napravila Helenska liga za ljudska prava, u svom neuspelom pokušaju da zaustavi ukidanje zakona o njihovom državljanstvu.12

Izgleda da u Grčkoj činjenice na terenu prevazilaze dijasporičnu javnu sferu, koja je preduslov stvaranja prostora transnacionalnih identiteta. Ovaj koncept državljanstva, kao što je pokazalo nedavno ukidanje Ragusisovog zakona, država čvrsto drži u svojim rukama – država čiji se doživljaj stranaca i stranosti u odnosu na teritoriju zasniva na Kantovoj viziji prava u njegovim političkim spisima, a posebno na „ideji univerzalne istorije sa kos-mopolitskom svrhom” i „projektu večnog mira”. „Gostoprimstvo”, kaže Kant u pasusu koji objašnjava njegovo viđenje večnog mira, „znači da stranac ima pravo da ne bude dočekan neprijateljski kada dođe na tuđu teritoriju” (Kant 1991: 105–106). (Naravno, ironiju ne-prijateljstva, koja je deo operacije Gostoljubivi Zevs, ovde ne možemo zanemariti, baš kao ni mnoge izveštaje o policijskoj zloupotrebi, koji su podneti za vreme ove operacije.) Kant pravi razliku između prava stranca i prava gosta: prvi može samo da zatraži „pravo utočišta, jer svi ljudi mogu da se, u društvu drugih, pozovu na svoje pravo zajedničkog vlasništva nad zemljinom površinom”. Ipak, uprkos ovom pravu, stranac može da bude „odbijen”, po mogućstvu bez „izazivanja njegove smrti” – što pada u vodu u slučaju da njegovo ponašanje nije miroljubivo, ma gde on bio (Kant 1991: 105–106). Uslovna priroda prava u Kantovom tekstu vidi se u prelasku sa ideala građanstva sveta u „univerzalnoj istoriji” na nevoljno pristajanje, u interesu „večnog mira”, da strancima treba dozvoliti da putuju bez uznemira-vanja, pod uslovom da ne ostaju predugo i da se ponašaju onako kako mi želimo.

Kantovska vizija savremenog života jasno se vidi u sadašnjim pregovorima o kos-mopolitizmu i pravima građana (osavremenjena tako da se odnosi na multikulturalni, postnacionalni svet u kome živimo), koji iziskuju miroljubivo prepoznavanje, ili predstav-ljaju humanitarne molbe za uključivanje. Ovi pregovori, uprkos njihovoj dobronamernoj želji da se prepiše jedan esencijalni koncept i normativni sadržaj ljudskih prava za sva društva (što podseća na Kantovo delo), ironično upada u klopku kulturnog relativizma. Kako bi se to uopšte moglo izbeći, imajući u vidu rasni kontekst Kantovog dela o kosmo-politizmu, kontekst koji je deo „Projekta večnog mira”, što je još očiglednije u njegovoj

12 Vidi http://www.hlhr.gr. Ovi video-snimci ili njihovi kadrovi pojavljivali su se i u grčkim novinama i na televiziji, kao i na sledećim kanalima na servisu Youtube: http://youtu.be/AE7AHs_cBis, http://youtu.be/KEj8rNUIMGQ, http://youtu.be/odrrEZ4wd0k, http://youtu.be/Kwf6fgNjpE

92


„Antropologiji iz praktičnog ugla”, u kojoj on definiše i klasifikuje karakter osoba, polova i nacija, istovremeno isključujući iz nacionalnosti južnoevropljane kao što su Španci, Itali-jani i Portugalci, zbog njihovog mešanja sa Arapima i Mavrima, isto tako ne smatrajući ni Grke, Ruse i Turke nacijama prvog, pa čak ni drugog reda?

Iako je Kant bio „prvi filozof koji se konzistentno držao distinkcije između deskrip-tivnih i preskriptivnih izjava”, on je u svojoj konstrukciji ugovora o civilnom društvu „prećutno uveo empirijske koncepte u normativni pristup” i, slično svojoj definiciji „čoveka”, „protivrečio bazičnim premisama transcendentalne konstrukcije” (Riedel 1981: 611–612). To je zbog toga što Kant, iako postulira a priori, dakle „čistu” prirodu svoja tri principa spoljašnjeg ljudskog prava – slobodu svakog člana društva kao ljudskog bića; jed-nakost svih sa svima; nezavisnost svakog člana društva kao građanina – on ipak podvodi svoj princip „nezavisnosti” građanina pod kategoriju „vlasništva” (Riedel 1981: 603).

Prema Kantovom mišljenju, građanin je neko ko „ne služi nikome osim zajednici”, a ne neko ko zarađuje za život „dopuštajući drugima da ga koriste” (Riedel 1981: 606–607). „Kalfa... domaći sluga... sve žene”, kaže on, „i uopšte svako ko ne zarađuje sopstvenim ra-dom sredstva za svoju egzistenciju, nego mora to da uradi stavljajući se na raspolaganje dru-gima, nije građanin, i njegova egzistencija je, zapravo, samo slučajnost” (Riedel 1981: 69).13 Kant ovde ne kaže da su građani svi oni koji poseduju neki kapital; prema njegovom shvata-nju, kako objašnjava Ridel, „vlasništvo nad domaćinstvom nije neophodno da bi neko, kao građanin, bio sam svoj gospodar”; dovoljno je da može da kupuje i prodaje vlasništvo, i tako napreduje „od pasivnog statusa do aktivnog” (Riedel 1981: 610–611). Tako se „nezavisnost” podvodi pod kategoriju „vlasništva” i, samim tim, postaje deo „moguće sfere robne razmene u društvu”. Kao posledica toga, „nezavisnost kao privilegija ‘građana’ postaje pravo ‘čoveka’, pravo koje ‘svako’ može da stekne”, naravno, uz odgovarajuću cenu (Riedel 1981: 611).

U kontekstu današnje jeftine rasprodaje svih državnih i poludržavnih kompanija, ostrva i energetskih prava u Grčkoj, moglo bi se reći da je biti Grk jedno (jeftino) pravo. Međutim, ni to ne može svako sebi da priušti. Ukidanje Ragusisovog zakona dovelo je legalne imigran-te, koji imaju vlasništvo u Grčkoj, i koji su započeli proces dobijanja državljanstva za sebe i svoju decu rođenu u Grčkoj, ponovo u poziciju privremenih stanovnika, koji stalno moraju da plaćaju za produženje boravišnih dozvola, dok im opasnost da postanu ilegalni nepre-stano visi nad glavom. Za to vreme, nedavno uvedeni porez na sve vlasništvo, uključujući i nasleđene, dopola srušene seoske kuće, naterao je grčke emigrante širom sveta da plate za svoju sentimentalnu vezu sa Grčkom, tako što su ta sentimentalnost i njen materijalni izraz u vidu kuće postali roba (i to prilično skupa, jer se plaća neprestano). Imigranti, oni koji su došli u Grčku ili otišli iz nje, u oba slučaja plaćaju određenu cenu (različitu, ali ipak cenu) za svoje pravo da budu Grci. Zanimljivo je da pitanje autohtonosti, pitanje da li su rođeni u Grčkoj (kao što je slučaj sa albanskom, ganskom, filipinskom decom) ili negde drugde (kao

13 Ridel citira Kanta iz Gessemelte schriften, izdanje Pruske akademije nauka, 22 toma (1902–38), pre-cizno tomovi 6:314 i 8:295.

93


što je slučaj sa australijskom, američkom, nemačkom decom grčkih roditelja) nestaje kada se pravo na državljanstvo premesti u sferu robne razmene.

U mitu o Edipu, osnovnom prikazu čoveka u evropskom modernizmu posle prosve-titeljstva, cenu Edipovog uključivanja u njegovu zajednicu plaća Sfinga; ona je isključena iz tog prava, uprkos njenom legitimnom posedovanju onoga što se otad koristi kao alibi za legitimizaciju prava na državljanstvo – starosedelaštva, autohtonosti, rođenja iz zem-lje. Njena je priča paradigma priče autohtonih naroda sveta, čija se autohtonost istorijski pretvara u robu i prevodi, menja u nešto drugo – danas u ideju multikulturalizma, a nekad ranije, u kolonijalno doba, u ideju divljaštva. Dobar primer za ovo može se naći u jednom izveštaju iz 1987, prvom takvom izveštaju u Australiji, sačinjenom od strane Komiteta za ocenjivanje australijskih studija na nivou visokog obrazovanja, čiji je cilj bio da „raz-vije osećaj građanstva, patriotizam i nacionalizam; obezbedi produktivnu kulturu; osnaži međunarodnu svest; dovede do intelektualnog obogaćivanja i kulturnog proširenja”. U ovom izveštaju se „razumevanje i proučavanje kultura iz kojih dolaze svi Australijanci, a ne samo oni anglo-keltskog porekla” pominje pod stavkom „osnaživanje međunarodne svesti”, a ne pod stavkom „razvijanje osećaja državljanstva, patriotizma i nacionalizma”. Multikulturalizam se pominje pod stavkom „jačanje kulturne svesti”, kako bi se ukazalo na to da je Australija oduvek bila multikulturno društvo, a ne samo od sedamdesetih, kada je multikulturalizam usvojen kao zvanična politika.

Objašnjeno nam je da su Aboridžini, pošto nikada nisu bili homogeni, a i imali su tako „različit” način života, oduvek bili multikulturalni (Koundoura 2007, 2012: 112–113). Ovo je bolje od prvobitne kolonijalne deklaracije po kojoj je Australija bila terra nullius (prazna, pusta, ničija zemlja) a Aboridžini su, sve do 1974, smatrani delom njene flore i faune. Dva manje davna primera ilustruju koliko su Aboridžini i dalje pioni u igri spolja/unutra, ne samo u kulturnom nego i u teritorijalnom smislu. Krajem 2005. australijska Vlada zvanično je izbrisala niz ostrva koja naseljavaju Ostrvljani Toresovog moreuza, a koja se nalaze nedaleko od jedne od najvećih australijskih država, Severne Teritorije, iz zvanične jurisdikcije i teritorijalnih granica. Neke izbeglice došle su na ova ostrva, zatraživši azil. Isključivši Ostrva Toresovog moreuza iz svoje teritorije, Australija više nema pravnu obavezu da izbeglicama obezbedi azil, ostavljajući ih umesto toga u limbu, u rukama Ujedinjenih nacija. Jednim neobičnim obrtom, ovaj potez australijske Vlade omogućio je Ostrvljanima Toresovog moreuza da dobiju svoju dugu bitku za pravo na zemlju – privremeno, razume se, jer je uključivanje i isključivanje ostrvâ obavljeno u skladu sa konkretnom potrebom i/ili onim što je voda izbacila, u ovom slučaju bukvalno, ljudskim olupinama. Televizijski snimak čamca punog većinom iračkih izbeglica, koji se prevrnuo na stenama jednog drugog ostrva u Australiji ili van nje u decembru 2010, do-datno potvrđuje da Australija te ljude posmatra kao plutajući otpad, a ne kao ljudska bića. Amaterski i profesionalni snimci putnika koji očajnički pokušavaju da se uhvate za koma-de olupine, kako bi preživeli, jezivi su zbog toga što u prvi plan dovode logiku i logistiku koja je omogućila da ovaj prizor bude snimljen: razumni argument da bi bilo suviše opa-

94


sno pokušati da im se pomogne. Država je ponudila savetovanje lokalnim stanovnicima koji su posmatrali ovu ljudsku tragediju, i spasiocima koji su stajali i gledali.

Priča o Sfingi uči nas tome da je večnost element koji može biti upisan u ideju državljanstva. Njene transplantacije, i ono što je kasnije definisano kao logos Grka, govore nam da se polaganje prava na autohtonost može prevesti na različite načine: u Edipo-vom snu kao deo naše emocionalne ekonomije, u Kantovom delu o državljanstvu kao deo robne razmene, a u australijskoj multikulturalnoj politici, isto kao i u definiciji grčkosti koju propagira Zlatna zora, kao deo političke ekonomije. Otkrivanje njenog sputavanja, istorije ideologije koju ona krije, uči nas još nečemu: uči nas da moramo preispitivati sve one koji stoje naspram nas, ne zbog njihove stranosti, nego zbog njihovog afiniteta prema našoj. Naseljavanjem ovog prostora nastaju različita shvatanja „čoveka” i državljanstva, i to ne zato što to isključuje, u pokušaju da ih sadrži, one koji, rečeno Kantovim rečnikom, ne mogu da priušte cenu svojih prava da budu ljudi (i žene). U tom slučaju, svi bismo bili Grci, i to ne na romantični, apstraktni način koji je Persi Šeli imao na umu kada je, u na-letu helenofilije, sve nas proglasio Grcima. Priča o Sfingi, kao i istorija napisana iz njenog ugla, govori nam da biti Grk takođe znači i biti Turčin, ili Srbin, ili Albanac, ili Ciganin, pa čak i Grk, ali ne onaj imaginarni, proizvod evropskog dugog dijaloga sa Grčkom kao mestom pomoću kog Evropa zamišlja sebe. To takođe znači i biti Pakistanac, Filipinac, Iračanin, bilo koji od imigranata i izbeglica u Grčkoj, čiji je status zbog trenutne definicije državljanstva pod znakom pitanja, uprkos njihovom pravu da imaju prava.

lIteratura

1. Aleksic, Tatjana. The sacrificed body: balkan Community building and the limits of Freedom. Pitts-burgh: University of Pittsburgh Press, forthcoming.

2. Alivizatos, Nikos. The political Institutions in Crisis 19221974: Aspects of the Greek experience. Ath-ens: Themelio, 1982 (na grčkom).

3. Anderson, Benedict. Imagined Communities. London: Verso, 1991. First pub. in 1986.4. Appadurai, Arjun. “Disjuncture and Diference in the Global Cultural Economy.” public Culture Vol.

2 no. 2 (Spring 1990). 5. Balibar, Etiene. We, the people of europe? reflections on transnational Citizenship. Trans. James Sw-

enson. New Jersey: Princeton University Press, 2004.6. Benjamin, Walter. selected Writings Vol. I 1913-1926. Marcus Bullock and Michael Jennings, eds.

Cambridge: The Belknap Press of Harvard University Press, 1996.7. Chouliaras, yiorgos. “A History of Politics Versus a Politics of History: Greece 1936-1949.” journal of

Modern hellenism 6 (1989).8. Christopoulos, Dimitris and Konstantinos Tsitselikis. “Treatment of Minorities and homogeneis in

Greece: Relics and Challenges.” Athens: KEMO, 2003. 9. Chrysoloras, Nikos. “Religion and Nationalism in Greece.” Paper presented at the second paneuro

pean Conference, Standing Group on EU Politics. Bologna, 24-26 June, 2004.10. Habermas, Jurgen. The Inclusion of the other. Cambridge: MIT Press, 1988.11. Helenska liga za ljudska prava, http://www.hlhr.gr. 12. Lefebvre, Henri. Introduction to Modernity. London: Verso, 1995.13. Kant, Immanuel. “Perpetual Peace: A Philosophical Sketch,” political Writings. Trans.

95


14. Koundoura, Maria. The Greek Idea: The Formation of national And transnational Identities. London: I. B. Tauris 2007, paperback 2012.

15. H. B. Nisbet. Hans Reiss, ed. Cambridge: Cambridge University Press, 1991.16. Papasiopi-Pasia. Greek Citizenship law. Athens: Sakkoulas, 1994 (na grčkom).17. Pausanias. Description of Greece. Trans. W.H.S. Jones. Cambridge: Loeb Classical Library, Harvard

University Press, 1969.18. Pavlou, Miltos. “Greek State Policy from ‘irredentism’ to ‘homecoming’/ ‘immigration’: the case of

two repatriated kin minority groups.” Athens: KEMO, 2002.19. Riedel, Manfred. “Transcendental Politics? Political Legitimacy and the Concept of Civil Society in

Kant.” social research 48 (1981).20. Roudometof, Victor. “From Roum Millet to Greek Nation: Enlightenment, Secularization, and Na-

tional Identity in Ottoman Balkan Society 1543-1821.” journal of Modern Greek studies 16/13 (1998). 21. Sophocles. oidipodas tyrranos. Athens: Greek Government Ministry of Education Editions, 1981.22. Skopetea, Elli. to protipo vasileio kai i Megali Idea 18301880. Athens: Politypo, 1988 (na grčkom).23. Spivak, Gayatri. A Critique of postcolonial reason: towards a history of the vanishing present. Cam-

bridge: Harvard University Press, 1999.24. Vernant, Jean-Pierre. Myth and society in Ancient Greece. London: Methuen, 1982.25. Vernant, Jean-Pierre and Pierre Vidal-Naquet. Myth and tragedy in Ancient Greece. Trans. Janet

Lloyd. New york: Zone Books 1990.26. Zakynthinos, D. A. The Making of Modern Greece: From byzantium to Independence. Trans. K.R.

Johnstone. Oxford: Blackwell, 1976.27. West, Martin. Greek epic Fragments from the 7th to the 5th bC. Cambridge: Harvard University Press, 2003.

[email protected]

SummarY: Globalization’s unsettlement of national state-centered hierarchies of legitimate power and allegiance highlights the changeability and variability of the rights-bearing subject that is the citizen. autochthony is a common alibi in most attempts to exclude immigrants from the right to citizenship. the history of this ideological move is as old as the myth of oedi-pus, post-enlightenment european modernity’s primal scene of man, and its exclusion, despite her legitimate claim to autochthonism, of the Sphinx. hers is paradigmatic of the story of the indigenous people of the world whose autochthony has historically been commodified and translated, exchanged, as something else—the idea of multiculturalism in places like australia now, that of savageness under colonialism then. the Sphinx’s story teaches us that the ele-ment of infinity can be inscribed in the idea of citizenship. Its transplantations through and in what has come to be defined as the logos of the Greeks illustrate that the claim of autochthony can be translated in multiple ways: in the myth of oedipus as part of our affective economy, in kant’s work on citizenship as part of commodity exchange, and in australia’s multicultural poli-cy and in chrysi avgi’s definition of Greekness as part of the political economy. the uncovering of her occlusion in the mythos of the Greeks teaches us another lesson: it teaches us that we must question all who stand across us not for their foreignness but for their affinity with ours. Inhabiting this space produces a different understanding of ‘man’ and of citizenship because it does not foreclose—in an effort to contain them—those who, in kant’s terms, cannot afford the price of their right to humanity.keY WordS: autochthony, Greece, citizenship, immigrants, rights, multicultural, transnational.

Autochthonies: on claiming Identity between history and Ideology

98

darko markovaczavod za kulturu vojvodine Novi Sad, Srbija

Ideologija i domaći film: uvođenje „civilnog društva” u domaću kinematografiju

Sa Že tak: tekst ima na me ru da uka že na ra đa nje ci vil nog dru štva u do ma ćoj ki ne ma to gra fi ji. Neo li be ra li zam raz u me ci vil no dru štvo kao efi ka san me ha ni-zam kon tro le jav nog sek to ra. u tre nut ku ka da na svet skoj po zor ni ci do la zi do tran sfor ma ci je dr žav nog ka pi ta li zma u neo li be ra li zam – u pi ta nju su osam de-se te go di ne XX ve ka – u tom tre nut ku u po li tič ku te o ri ju ula zi ter min „ci vil no dru štvo” kao po jam za me ha ni zam pu tem ko jeg se uvo di ide o lo gi ja neo li be-ral nog ka pi ta li zma u sa mo u prav ni so ci ja li zam. ova tran sfor ma ci ja se u tek stu pra ti na dva ni voa i pu tem dva naj zna čaj ni ja prav ca do ma će ki ne ma to gra fi je: cr nog ta la sa i kri tič kog fil ma. ono što po sre du je iz me đu ova dva prav ca je par ti zan ski pro pa gand ni film. cilj ovog ra da je da po ka že na ko ji na čin se ide o lo gi ja neo li be ral nog ka pi ta li zma pro iz vo di pu tem fil ma, a sa na me rom da se do ve de u pi ta nje ide o lo gi ja sa mo u prav nog so ci ja li zma.ključ Ne re čI: cr ni ta las, kri tič ki film, par ti zan ski pro pa gand ni film, ci vil no dru štvo.

uvod Kra jem pe de se tih de ša va se za i sta ne ve ro vat na no vi na u sve tu fil ma: do la zi do po ja ve

fran cu skog no vog ta la sa.1 Iako krat kog ve ka, ovaj film ski pra vac je ve o ma uti cao na da lji raz voj na ci o nal nih ki ne ma to gra fi ja.2 Za hva lju ju ći no vom ta la su fil mo vi su po sta li jed no-stav ni ji i zah te va li su mno go ma nji bu džet za sni ma nje. Me đu tim, po sle po čet nog uspe ha, odu še vlje nje za fil mo ve no vog ta la sa na glo opa da3, a to ne ke od auto ra ovog prav ca do vo di i

1 Upor. Kuk 2007. 2 Ibid.3 O zna ča ju no vog ta la sa i nje go vom su ko bu sa tra di ci o nal nom fran cu skom film skom pro duk ci jom upor. De Bek, 2010.


udc 791(497.11)(091)

99

na sam rub ban krot stva.4 Isto vre me no sa opa da njem zna ča ja no vog ta la sa u Fran cu skoj, ra-ste nje gov uti caj u evrop skim na ci o nal nim ki ne ma to gra fi ja ma. Po raz no vog ta la sa u Fran-cu skoj ozna čio je nje go vu po be du u Evro pi, a sve ve ći je bio broj onih auto ra ko ji su svo ju in spi ra ci ju pro na la zi li u fil mo vi ma ovog po kre ta. Upra vo iz tih raz lo ga en tu zi ja zam auto ra no vog ta la sa (Žan-Lik Go dar, Fran soa Tri fo, Klod Ša brol, Erik Ro mer, Ro že Va dim, Alen Re ne, Luj Mal, Anjes Var da itd.) ši ri se kao epi de mi ja na ci o nal nim bi o sko pi ma Evro pe.5

U tom pe ri o du se u Za pad noj Ne mač koj po ja vlju je „no vi bi o skop”, a zna čaj ni do pri-no si fil mu u ze mlja ma Is toč nog blo ka do la ze i iz biv še Če ho slo vač ke, Ju go sla vi je, SSSR-a, Ma đar ske, Polj ske itd.6 U biv šoj Ju go sla vi ji se ta da raz vi ja cr ni ta las. Po red ne mač kog „no-vog bi o sko pa”, naj do mi nant ni je i naj u ti caj ni je ško le fil ma bi le su u biv šoj Če ho slo vač koj i Polj skoj (pra ška i polj ska ško la). S ob zi rom na iz ve sne teh nič ke no vi ne, fil mo vi ovih re di te-lja ma hom na sta ju u kraj nje jed no stav nim uslo vi ma i sa ve o ma ogra ni če nim bu dže tom. To ni ka ko ni je uti ca lo na kva li tet fil mo va ko ji su svo jim te ma ma du bo ko za di ra li u so ci jal ne pro ble me re al nog so ci ja li zma. Upra vo taj no vi ob lik de ma ski ra nja po li tič ke stvar no sti vla-da ju ćim struk tu ra ma u so ci ja li stič kim ze mlja ma ni je se ni ma lo do pa dao. To je sve če šće iza zi va lo re ak ci ju si ste ma ko ji je kraj nje re pre siv nim me to da ma su zbi jao slič ne po ku ša je.

Mla da lač ko do ba, upra vo iz tih raz lo ga, po sta je jed no od naj in te re sant ni jih te ma za pri ka zi va nje na fil mu. Ume sto da di rekt no kri ti ku je vla da ju će so ci ja li stič ke struk tu re, i na taj na čin sa mog se be uni šti, film ot kri va po sred ne na či ne da ostva ri svo ju kri ti ku. To je raz log zbog ko jeg film is tra žu je i ot kri va ži vot ne pro ble me mla dih u re al so ci ja li zmu. U tom po gle du ve o ma su zna čaj na ostva re nja sle de ćih auto ra: An dže ja Vaj de7, Ro ma na Po-lan skog8, Mi lo ša For ma na9, Jir ži ja Men cla10 itd.

S ob zi rom na to da nas ov de in te re su je sa mo si tu a ci ja u biv šoj Ju go sla vi ji, mi će mo se u da ljem tek stu ogra ni či ti na one pro ble me ko ji su u di rekt noj ve zi sa do ma ćom ki ne ma-to gra fi jom, i ko ji će upra vo ta mo iza zva ti po ja vu ci vil nog dru štva, to kom osam de se tih go-di na. O to me šta je ci vil no dru štvo i ka ko ga raz u me ti u okvi ru sa mo u prav nog so ci ja li zma, bi će go vo ra u ovo me ra du. Sa da mo že mo re ći još sa mo to da će se iz la ga nje na šeg pro ble-ma kre ta ti u okvi ru dva zna čaj na prav ca do ma će ki ne ma to gra fi je: cr nog ta la sa i kri tič kog fil ma. Iz me đu njih, kao cr ve na de mar ka ci o na li ni ja, pro la zi pro pa gand ni par ti zan ski film.

4 Upor. slu čaj Klo da Ša bro la u Kuk 2007.5 Ne tre ba ni ka ko pre ne breg nu ti či nje ni cu ka kvu je sna gu u to vre me imao film, kao i ne ta ko ne va žne teh nič ke okol no sti ko je su do pri ne le ja ča nju na ci o nal nih film skih pro duk ci ja. O to me vi še po gle da ti u Kuk 2007. Ali, isto ta ko ne tre ba za bo ra vi ti da je po red tih teh nič kih no vi na, ko je se pre sve ga ti ču dr žav-nih sub ven ci ja za ja ča nje fil ma, ve o ma mno go do pri neo i op ti mi zam re no mi ra nih film skih auto ra po put Berg ma na, An to ni o ni ja, Fe li ni ja, Go da ra, Tri foa itd. 6 Ibid. 7 Upor. Vaj da: Kanal (1957) i po pió ł i diament (p epeo i Dijama nti, 1958).8 Upor. Po lanski: nóz w wodzi e (no ž u vodi, 1962).9 Upor. Forman: Cerný p et r (Crn i peta r, 1964) i lásky jedné plavovlásky (ljubavi jedne plavuše, 1965). 10 Upor. Mencl: Closely Watched Trains (strog o r ezervis an i vo zovi, 1966).


100

cr NI ta laSNa po ja vu cr nog ta la sa naj ve ći uti caj ima li su fil mo vi no vog ta la sa. Me đu nji ma is ti ču

se Go da ro vi fil mo vi, ko ji su bi li ak tu el ni zbog to ga što su svo jim teh nič kim mi ni ma li-zmom11 omo gu ća va li efekt nu kri ti ku sa mo u prav nog so ci ja li zma. U tom po gle du naj vi še je na pre do vao Jo van Jo va no vić u fil mo vi ma Iz ra zi to ja (1969) i Mlad i zdrav kao ru ža (1971). Slič nost sa Go da ro vim kla si ci ma kod nje ga je vi še ne go oči gled na, ne sa mo u teh nič kom po gle du (br zi ka dro vi, ve li ki broj sce na), ne go i u sa mom na ra tiv nom po stup ku ko ji glav ni ju nak pro vo di to kom ce log fil ma, dok ho da ili vo zi ko la uli ca ma Be o gra da.

Mo no lo zi glav nog ju na ka ov de či ne osnov nu struk tu ru fil ma, a nji hov po le mič ki ka rak-ter svo jom kri tič kom oštri nom pro bi ja ide o lo šku za ve su sa mo u prav nog so ci ja li zma. Fil mo vi ovog ti pa usme re ni su na kri ti ku so ci ja li stič ke ide o lo gi je. Sto ga, oni naj če šće pa ro di ra ju iko-no gra fi ju sa mo u prav nog so ci ja li zma12 i ospo ra va ju te ko vi ne re vo lu ci je iz vo je va ne u Dru-gom svet skom ra tu. Ali oni isto ta ko do vo de u pi ta nje ide o lo gi ju mla dih, nji ho vo raz u me-va nje se be i dru gih: „Ne vo lim te le vi zi ju. Ta mo mno go so le pa met. To je za ma lo gra đa ne i pe de re. A mi ni smo ma lo gra đa ni i pe de ri. Mi smo sve ta so ci ja li stič ka omla di na i stu den ti”.13

U ovim fil mo vi ma se naj vi še kri ti ku je li ce mer je so ci ja li zma. Dok ide o lo ške ste ge u se dam de se tim po sta ju sve ja če, ne po sred no po sle stu dent skog pro te sta iz ‘68, do tle si stem sve vi še po pri ma ob lik po tro šač kog dru štva, ame rič kog i za pad njač kog kon zu me ri zma: „Ži veo ju go slo ven ski stan dard, ame ri can kind of li fe!”14 Dru gi zna čaj ni ji auto ri iz ovog pe-ri o da su: Ži vo jin Pa vlo vić15, Du šan Ma ka ve jev16, Že li mir Žil nik17, Mi loš Ra di vo je vić18 itd.

Ži vo jin Pa vlo vić, ta ko đe, ob ra đu je ve o ma „vru će te me”. Bi lo da je u pi ta nju ne mo-guć nost iz la ska iz kri mi nal nog okru že nja u po vrat ku, ili da se ra di o za bra nje noj te mi In-for mbi roa u bu đe nju pa co va, gde glav ni ju nak (Ve li mi ra Bam ber ga u fil mu igra Slo bo dan Pe ro vić) bi va uce njen od stra ne biv šeg ro bi ja ša i in for mbi rov ca La le ta (Se ve rin Bje lić) da „ras tu ra” por no graf ske sli ke. Zna čaj ni kri tič ki osvrt do la zi do iz ra ža ja i u fil mu Kad budem mr tav i beo. Ov de se go vo ri o ve o ma lo šem od no su se o skog uprav ni ka pre ma svo jim

11 U običajeni Godaro v p ostup ak pod raz um e vao je da se poveže niz k ra ć ih kadrova k oji konsti tu išu s mi sao neke fi lm sk e sit uacije. To zna či da, uk oliko ž eli mo da pro izvede mo n eko filmsko značenj e, n ije neop hodno da glumac i zgovo ri ono št o je u scen ar ij u – mno štvo svojih fi lmova Goda r j e radio bez s cenarij a – nego se t aj efeka t mo že posti ći iz v iš e manji h kadrova. Na p rimer, prikaza će se nek i ideol o šk i simbol (to može bi ti snim ak knjig e uticajno g ideologa – npr. Maova C rvena kn ji ži ca, Kamije v stra na c itd. – ili nek a njegova k ara-kteristi čn a fraza, ispis ana ve likim sl ov ima na ka rtons koj podlozi) n a št a gluma c može da ponu di kr itičk i k oment ar – uz odr eđ ene zv učn e efe kt e – koji mo gu dodatno iskr iv it i značenj e dotične rečenice ili dela.12 Upor. Izrazito ja, početak filma. 13 Ibid , film, 4 min. i 43 sek.14 Upor. Mlad i zd rav kao ru ža, film, 14 m in . i 13 s ek. 15 Upor. Pav lović: povratak (1966), bu đe nje pacova (1967), Kad b ud em mrtav i beo (1 968), Zased a (1 969).16 Up or. Makavejev: ljub av ni slučaj i li tragedija slu žbe ni ce pt t a (1967), nevinost bez zaš tite (1 968), M isterije organ izma (1971).17 Upor. Žilni k: r an i radovi (1 969) i Crni film (1971).18 Up or. R ad ivojev ić: be z reči (1972).


101

za po sle ni ma. Glav ni lik u fil mu je Dži mi Bar ka (Dra gan Ni ko lić). Po što bu de ot pu šten kao se zon ski rad nik, Bar ka na pu šta se lo i od la zi u grad da bi is ku šao sre ću na raz ne na či ne: kao rad nik i šla ger pe vač, us put se iz dr ža va ju ći sit nim kri mi nal nim rad nja ma (lo po vlu ci i pre va re). Na kra ju fil ma Bar ka se vra ća na se lo i uce nju je uprav ni ka Mi lu ti na (Slo bo dan Ali gru dić), ko ji ga je na po čet ku fil ma ot pu stio, da bi ga ovaj – po što sa zna za pre va ru – ubio na kraj nje bru ta lan na čin (lo vač kom pu škom, u polj skom to a le tu).

Ma ka ve jev i Žil nik ta ko đe ob ra đu ju „vru će te me” iz ži vo ta rad ni ka, a po seb no u fil-mo vi ma ra ni ra do vi – tu se pri ka zu je hu mo ri stič na avan tu ra mla dih ro man ti ka, ko ji odu-še vlje ni kul tur nom re vo lu ci jom na sto je da iz ve du istu u voj vo đan skim se li ma – i Mi ste ri je or ga ni zma – gde se pa ro di ra ide o lo gi ja sa mo u prav nog so ci ja li zma, na osno vu Raj ho vog uče nja o sek su al noj re pre si ji.

Zna čaj cr nog ta la sa bio je u to me što je skre nuo pa žnju jav no sti na sve ve ću ko mer-ci ja li za ci ju sa mo u prav nog so ci ja li zma, na ne re še ne so ci jal ne i kla sne pro ble me, a sve to kroz kri ti ku so ci ja li stič ke ide o lo gi je i po tro šač kog men ta li te ta. Kao sa vre me nik i sve dok stu dent skih po kre ta iz ‘68, cr ni ta las go vo ri u ime so ci ja li zma ko ji mo ra po no vo da pro-iz ve de re vo lu ci ju. Uko li ko so ci ja li zam za bo ra vi svo je osnov ne vred no sti, vred no sti u ime ko jih se iz vo di la re vo lu ci ja – a stu dent ski pro te sti su simp tom da ih je po čeo za bo ra vlja ti, oni su upo zo re nje da je neo p hod no da se kre ne u prav cu re vo lu ci je – uto li ko će i sam do-ži ve ti sud bi nu sko re pro pa sti. Ide o lo gi ja sa mo u prav nog i sa mo kri tič kog so ci ja li zma bi la je su vi še otvo re na pre ma za pad njač kim stan dar di ma po tro šač kog ži vo ta, da bi mla di lju di – želj ni jed na ko sti – to la ko iz gu bi li iz vi da. Sa dru ge stra ne, bez ob zi ra na to što je ugle da nje na Za pad u tom pe ri o du bi lo ve o ma sna žno, so ci ja li zam je još uvek ve ro vao u svo je ide a le (hu ma ni zam, jed na kost i sa mo u pra vlja nje – „so ci ja li zam sa ljud skim li kom”) da bi ih tek ta ko la ko na pu stio. Stu dent ski pro te sti i cr ni ta las su ove ide a le po no vo do ve li u pi ta nje. Ume sto da shva ti ove do ga đa je kao upo zo re nje i da pre i spi ta vla sti te ten den ci je, so ci ja li-zam po stu pa obrat no i upra vo ove do ga đa je pre po zna je kao naj ve ću opa snost pro tiv ko je tre ba sta vi ti u dej stvo sve ras po lo ži ve ide o lo ške ma ši ne.

Me đu tim, da le ko od to ga da je bi la sa mo po zi tiv no na klo nje na sa mo u prav nom so ci-ja li zmu, kri ti ka cr nog ta la sa je po ne kad vo di la ospo ra va nju i ce log si ste ma. U tom po gle du se na ro či to is ti cao Ži vo jin Pa vlo vić, na gla ša va ju ći i ne ga tiv ne po sle di ce so ci ja li stič ke re vo-lu ci je i otva ra jući ta bu te me po put kri ti ke In for mbi roa (bu đe nje pa co va) i te ko vi na oslo bo-di lač ke re vo lu ci je (Za se da). Ove te me će po no vo po sta ti ak tu el ne osam de se tih, a nji ho vo otva ra nje će sve vi še vo di ti ospo ra va nju ce log si ste ma. Po seb no se to od no si na fil mo ve ko ji su pra vlje ni pre ma sce na ri ji ma Du ša na Ko va če vi ća i u ko ji ma se otvo re no kri ti ku je sa mo u prav ni so ci ja li zam kao ob lik to ta li tar nog dru štva. Ta ko će se kri ti ka so ci ja li stič kog si ste ma – u jed nom vre men skom tre nut ku, ka snih osam de se tih – po ve za ti sa kri ti kom to-ta li ta ri zma, a dve te me će bi ti zna čaj ne u tom po gle du: re zo lu ci ja In for mbi roa (ospo ra va nje Go log oto ka i kri te ri jum se lek ci je po je di nač nih slu ča je va) i na ci o na li za ci ja (na sil ne me to de ko ji ma su pri ku plja na sred stva za fi nan si ra nje ra ta, kao i to ka ko je i pod ko jim uslo vi ma te kao pro ces na ci o na li za ci je).


102


Iako otvo re ne cr nim ta la som, ove te me će po no vo bi ti po ti snu te ide o lo škom re ak-ci jom si ste ma što će – već kra jem še zde se tih – iza zva ti ma sov nu pro iz vod nju fil mo va sa te ma ma iz NOR-a. To je bio ka ta stro fa lan od go vor si ste ma na ne mo guć nost da se iz bo-ri sa sop stve nim go ru ćim pi ta nji ma, bu du ći da je taj po stu pak pod ra zu me vao uvo đe nje Ho li vu da19 na ve li ka vra ta u do ma ću ki ne ma to gra fi ju. Već sre di nom še zde se tih u ju go-slo ven skoj ki ne ma to gra fi ji mo gu se za pa zi ti slič ne ten den ci je, ka da na sta ju sle de će ko me-di je: put oko sve ta (1964), na rod ni po sla nik (1964), po pod ne jed nog fa u na (1965), ser vi sna sta ni ca (1966), Zlat na prać ka (1967). Po en ta ovih ko me di ja je u to me da iz no va ve li ča ju do pri no se sa mo u prav nog so ci ja li zma, a isme va ju sve ono što mu sto ji na pu tu.

Svoj vr hu nac pro pa gand ni film do ži vlja va po čet kom se dam de se tih, ka da se sni ma ju zna me ni ti ep ski spek ta kli, ko ji zah te va ju mno go broj nu glu mač ku eki pu i sku pu film sku pro duk ci ju. Ota da se stva ra ju sku pi film ski pro jek ti sa mno štvom efe ka ta, što pod sti če nji ho vu gle da nost, ali im od u zi ma umet nič ki kva li tet. Ugle da nje na Ho li vud re zul ti ra će sla blje njem ju go slo ven ske ki ne ma to gra fi je, a po sle di ce tog sla blje nja bi će vi dlji ve već kra-jem se dam de se tih, ka da mno gi auto ri po no vo po či nju da sni ma ju pod uti ca jem evrop ske ki ne ma to gra fi je. Ta da će se de si ti no vi ve li ki umet nič ki pra sak u ju go slo ven skoj film skoj in du stri ji. Sve će to vo di ti po ste pe nom otva ra nju za bra nje nih pi ta nja i te ma, ali će oni ovog pu ta do bi ja ti ve o ma kva li te tan umet nič ki ob lik. Kao i sva ki put ra ni je, ta ko se i sa da po ka za lo da je uvo đe nje pro pa gan de bi lo po gub no za raz voj fil ma. Par ti zan ski fil mo vi – stva ra ni u ma ni ru ve ster na, sta rih for dov sko-ho uk sov skih ka dro va – ni su u sta nju da pra-te mo der na de ša va nja u film skoj in du stri ji. Ju go slo ven ski so ci ja li zam je upra vo na fil mu iz gu bio pr vu i od lu ču ju ću bit ku, a ono što je usle di lo bi lo je sa mo od jek tog po ra za.

I ne tre ba se ču di ti što će ospo ra va nje so ci ja li zma istin ski vr hu nac ostva ri ti tek kra-jem osam de se tih, i to upra vo na fil mu. Film po sta je sred stvo ko jim se si stem sve ti sa mom se bi za pro pu šte nu isto rij sku šan su. Ali sa da umet nič ki uzor do bi ja no ve di men zi je, a film istin ski do se že stva ra lač ke do me te. No, o to me će bi ti vi še re či ne što ka sni je. Da bi smo shva ti li kre ta nja na fil mu ko ja su obe le ži la osam de se te, neo p hod no je da na pra vi mo eks-kurs o zna me ni tom film skom auto ru sa ovih pro sto ra.

19 Ov de se i ma u vidu Holi vud p osl e rata, ko ji usle d propas ti amer ičk og sna snima raz norazn e fi l mske kli šee. R aspad am er ičk og sna, k ao bitn og pok retača d elatn e slike , u hol ivuds koj fi lmsko j in du str ij i izaz iva poj avu niza au tora koji s voju kinemat ografiju grade upra vo na pr opast i o ve sl ik e ( upo r. Dele z 1998 :173) . U peri odu k ada n as taje j ug oslovens ki prop ag and ni bios ko p ni je bi lo mo guće vratiti se takvo j holivu d sk oj kinema togra fiji zato š to je ona bi la su više razoča ra na u samu s ebe da bi mogla da zasnuje b ilo kakvo pozi tivno značenje . A n a šta bi lič io propag an dni film koji sumnja u seb e samog? Zbo g toga je pa rtizansk i fi lm morao svo je uzo re da po tr aži u predratn om i p osl eratno m v es ternu. Tamo se velič a čov ek i njegov doprinos za jednici. Š ta je d ru go part izans ki fi lm želeo da razvi je kod s vo ji h gledalaca n eg o povere nje u vredno sti koje su izboren e NOB-om? M eđu tim, problem je u tom e što ih je on s pa savao u tr enutku k ada je bilo pam etnije da ih je ponov o preis pi tao. Um esto t og a, postigao je to da celu jedn u istor iju pon ovo proizvede na fi lm u. A to mu fi lm ni kada nije opr ostio.

103


ekS kurS o alek SaN dru pe tro vI ćuMo žda naj u ti caj ni ji autor ovog pe ri o da, či je film sko stva ra la štvo po sred no uče stvu-

je u for mi ra nju te mat skog okvi ra pred stav ni ka ta ko zva ne ju go slo ven ske pra ške ško le, bio je Alek san dar Pe tro vić.20 Nje gov stvar ni do pri nos dru goj ge ne ra ci ji film skih auto ra, ko ji umet nič ki sta sa va ju po lo vi nom se dam de se tih go di na XX ve ka, po sta je ne mer ljiv iz ne ko-li ko raz lo ga. Pre svih, on uvo di te me ve za ne za si ro ma štvo i be du na se lu.

Za raz li ku od ita li jan skih neo re a li sta – ko ji su svo je fil mo ve če sto sni ma li u po sle rat-nim uslo vi ma, na gla ša va ju ći sva ko dnev ne ži vot ne ne da će grad ske si ro ti nje – on ume sto gra da pri ka zu je se lo kao me sto si ro ma štva i ma te ri jal ne be de. Kao neo re a li sti, i on sni ma na stvar nim lo ka ci ja ma, uz ve li ku upo tre bu sta ti sta i sa mi ni mal nim bro jem pro fe si o nal-nih glu ma ca. U tom pe ri o du ovaj po stu pak i ni je bio ne ka no vi na – ve ći na auto ra kod nas i u sve tu je već odav no pri me nji va la neo re a li stič ke teh ni ke sni ma nja – ali se ita li jan ski uti caj u Pe tro vi će vom ra du ogle da i u jed nom još zna čaj ni jem smi slu. Ume sto ra zo re nog gra da – ko ji po sta je pre po zna tlji va te ma Ro se li ni je vog fil ma21 – Pe tro vić pri ka zu je be du i si ro ma štvo voj vo đan skih se la.

Vul ga ran je zik i na čin ži vo ta u voj vo đan skim se li ma po sta će ne ke od glav nih te ma u nje go vim fil mo vi ma sa kra ja še zde se tih: sku plja či per ja i bi će sko ro pro past sve ta. Te me ko je Pe tro vić uvo di ve za ne su za lju de na gra ni ci eg zi sten ci je, aut saj de re so ci ja li stič kog si ste ma. U sku plja či ma per ja Pe tro vić ovu te mu do vo di do vr hun ca. Pra ti mo glav nog ju-na ka, Ro ma Bo ru (Be kim Feh miu), ka ko lu ta voj vo đan skim se li ma u po tra zi za jef ti nim per jem. Pri ka zi va nje na či na ži vlje nja u sup kul tur nim za jed ni ca ma, kao što je onaj u rom-skim na se lji ma, po sta će pre po zna tlji vo obe lež je ne kih ka sni jih auto ra ju go slo ven ske pra ške ško le (Go ran Pa ska lje vić, An đeo ču var, 1987; Emir Ku stu ri ca, Dom za ve ša nje, 1988).

Zna čaj Pe tro vi će vog ra da ogle da se u toj po sred noj kri ti ci so ci ja li stič kog si ste ma. Ume sto da, kao ve ći na pred stav ni ka cr nog ta la sa, kri ti ku je so ci ja li stič ku ide o lo gi ju, am-ble me i iko no gra fi ju NOB-a, po tro šač ki i ka pi ta li stič ki men ta li tet sa mo u prav nog so ci ja-li zma, kla snu i bi ro krat sku po dvo je nost, on na stu pa ta ko što pri ka zu je ma te ri jal nu za o-sta lost se o ske i sup kul tur ne si ro ti nje. Kri ti ku par tij skog li ce mer stva on po sta vlja u stvar ne ljud ske okvi re, u se o ske to ro ve i na blat nja ve voj vo đan ske uli ce.

Par tij sko li ce mer stvo i bi ro kra ti za ci ja za nje ga po sta ju ozbi ljan ljud ski pro blem, a na pri me ru ma lih lju di on po ka zu je ka ko ovaj si stem ra di u prak si.

Oku pi li smo se na ovoj po lja ni da nas svi vi de i da se se te da i mi po sto ji mo. Ja mi slim, dru go vi, da mi odav de ne bi tre ba lo da se po me ri mo dok i mi ne do bi je-mo avion. Sva se la oko nas ima ju po avi on če, a mi ko si ro či ći. Mo re, ka kav avion? Ne će mo se mi odav de ma ći sve dok stva ri ne kre nu na bo lje. Kad mo gu stu den ti, mo že mo i mi. Da se jed nom za ve de red! Svi jed na ki da bu de mo. Je bi ga! Iz vi ni, dru-že pred sed ni če! Rad ni čo vek tre ba da do bi je ono što mu pri pa da. Po gle daj te ka kvi

20 U por. Pet rović: skuplja či perja ( 19 67 ), biće skoro propast sve ta ( 1968), Majsto r i Mar garita (1972) .21 Upor. R. Roselini: roma, città aperta (rim, otvoreni grad, 1945) i Paisà (peiza, 1946).

104


smo, ne ma za šta pas da nas uje de. Do sta je bur žu ja, pa ma kar bi li i cr ve ni! Opa! Da mi po ša lje mo, dru go vi, je dan te le gram oni ma go re? A ko ji ma go re, je l’ pi lo tu? 22

Ta ko na pri me ru ma log čo ve ka, sa ne kom me ša vi nom ko mi ke i glu po sti, Pe tro vić mno go jed no stav ni je de ma ski ra li ce mer je sa mo u prav nog so ci ja li zma. Upra vo ta kav ob lik kri ti ke si ste ma, po sre do van ma lim te ma ma i na iz gled ne bit nim ljud skim sud bi na ma, po-sta će ne za o bi la zan u fil mo vi ma ju go slo ven ske pra ške ško le.

Iz me Đu pra Ga I be o Gra daPo čet kom se dam de se tih uvo di se cr na li sta auto ra u ju go slo ven skom fil mu.23 Ve ći na

auto ra cr nog ta la sa ta da bi va pri mo ra na da me nja sre di nu uko li ko že li da ra di na sta ri na čin. Lju di po put Žil ni ka i Ma ka ve je va sni ma ju po Za pad noj Ne mač koj, dok Jo van Jo-va no vić od la zi u Ame ri ku. Od auto ra cr nog ta la sa je di no su Mi loš Ra di vo je vić24 i Ži vo jin Pa vlo vić25 na sta vi li da sni ma ju fil mo ve u ze mlji, sa pa u zom od ne ko li ko go di na.

U tom pe ri o du po či nju da se stva ra ju kla si ci par ti zan skih fil mo va: bit ka na ne re tvi, 1969; val ter bra ni sa ra je vo, 1972; su tje ska, 1973; užič ka re pu bli ka, 1974; ot pi sa ni, 1974; povra tak ot pi sa nih, 1976. U pi ta nju je film ski ža nr isto rij sko-rat ne dra me, ka rak te ri sti čan sa mo za do ma će pod ne blje, ali te mat ski ve o ma sli čan ame rič kom ve ster nu ili ja pan skom ji da i ge ki-ju. Na spram jef ti ne pro duk ci je fil mo va cr nog ta la sa, sa da na sta ju sku pi ep ski pro jek ti iza či je di stri bu ci je naj če šće sto ji dr ža va. To su fil mo vi ep skih na ra ti va, u ko ji ma se ve li ča ju te ko vi ne NOB-a. Ta kve fil mo ve ka rak te ri šu gi gant ski, ho li vud sko-ep ski efek ti. Go di ne 1974, u sa rad-nji sa Ra dio-te le vi zi jom Be o grad, na sta ju ot pi sa ni, na ovim pro sto ri ma kult na se ri ja, ko ja go vo ri o raz vo ju ju go slo ven skog po kre ta ot po ra u oku pi ra nom Be o gra du.

Re ak ci ja si ste ma ro di la se di rekt no iz su ko ba sa cr nim ta la som. A, kao što smo vi de li, po gre ška si ste ma je bi la u to me što je na ve li ka vra ta uveo Ho li vud u do ma će bi o sko pe. Ra ni je smo na po me nu li da pro pa gand ni film ne pra ti stvar na de ša va nja u Ho li vu du, film na si lja ko ji na sta je sa Se mom Pe kin po om26 i Ar tu rom Pe nom27, već se vra ća kla sič nom pred rat nom i po sle rat nom ame rič kom ve ster nu. Ide a li zam For do vih li ko va mo žda naj-bo lje od go va ra pro pa gand nim po tre ba ma par ti zan skog fil ma. Neo p hod no je sa da, pu tem fil ma, ot kri ti sva te melj na do stig nu ća i za slu ge NOB-a. A za tu po tre bu su For do vi ka dro vi vi še ne go do volj ni.

22 Upor. biće skoro propast sveta, film, 1 sat i 16 min.23 Upor. Tirnanić 2011.24 Upor. Radivojević: testament (1975), Dečko koji obećava (1981), Živeti kao sav normalan svet (1982), una (1984), Čavka (1988).25 Upor. Pavlović: Crveno klasje (1972), hajka (1976), Doviđenja u sledećem ratu (1980), Zadah tela (1983), na putu za Katangu (1987), Dezerter (1992), Država mrtvih (1997).26 Upor. Pekinpo: The Wild bunch (Divlja horda, 1969), straw Dogs (psi od slame, 1971), bring me the head of Alfredo Garcia (Donesite mi glavu Alfreda Garsije, 1974).27 Upor. Pen: bonnie and Clyde (boni i Klajd, 1967), little big Man (Mali veliki čovek, 1971), night Moves (noćni pokreti, 1975).

105


Kri ti ka so ci ja li stič kog si ste ma od stra ne cr nog ta la sa sa da je su zbi je na ja ča njem ide o-lo škog apa ra ta na ki ne ma to graf skom plat nu. Da bi osla bio kri ti ku sa mo u prav nog so ci ja-li zma, si stem je ide o lo gi ju mo rao po no vo da pro iz ve de na fil mu. U to me le ži raz log za što je film cr nog ta la sa za me nio par ti zan ski pro pa gand ni film, neo ve ster nov skog ka rak te ra. U ta kvim uslo vi ma iz gle da lo je kao da je bi lo svr še no sa autor skim fil mom na pro sto ri ma biv še Ju go sla vi je.

Ali, na svu sre ću, to se ni je do go di lo. Na pro tiv, pri vre me na do mi na ci ja re ak ci je je za-pra vo uči ni la da autor ski film do ži vi re ne san su po čet kom osam de se tih. Ta kvom raz vo ju stva ri po go do va le su i ne ke teh nič ke mo guć no sti: par ti zan ski rat ni spek ta kli zah te va li su ve li ku glu mač ku eki pu i ve li ki broj asi ste na ta na sni ma nju. To je omo gu ći lo po ja vu mla đih auto ra, ko ji su di rekt no ili spo red no an ga žo va ni – u par ti zan skim, ep skim spek ta kli ma – sti ca li ve o ma bo ga ta is ku stva, ko ja će im ka sni je bi ti od ne pro ce nji ve va žno sti u sni ma nju vla sti tih fil mo va. To je raz log za što se – od po čet ka osam de se tih – do ma ća ki ne ma to gra-fi ja raz vi ja la u dva prav ca.

Pr vu gru pu či ne oni auto ri ko ji kao asi sten ti uče stvu ju u sni ma nju par ti zan skih fil-mo va, po ha đa ju do ma ću Aka de mi ju umet no sti, ili se iz ne kog dru gog raz lo ga od lu ču ju za re ži ju. Naj po zna ti ji od njih su: Dra gan Kre so ja28, Slo bo dan Ši jan29, Dar ko Ba jić30, Bo ro Dra ško vić31 itd. Dru gu gru pu su či ni li oni auto ri ko ji su stu di je re ži je za vr ša va li u ino stran-stvu, uglav nom na FA MU (Aca demy of Film and Te le vi sion, Pra gue, Czech Re pu blic), i po sta li po zna ti kao pred stav ni ci ju go slo ven ske pra ške ško le: Go ran Pa ska lje vić32, Go ran Mar ko vić33, Sr đan Ka ra no vić34, Raj ko Gr lić35, Lor dan Za fra no vić36 i Emir Ku stu ri ca.37

28 Upor. Kresoja: još ovaj put (1983), Kraj rata (1984), oktoberfest (1987).29 Upor. Šijan: Kost od Mamuta (1979), Ko to tamo peva (1980), Maratonci trče počasni krug (1982), Kako sam sistematski uništen od idiota (1983), Davitelj protiv davitelja (1984), tajna manastirske rakije (1988).30 Upor. Bajić: Direktan prenos (1982), sivi dom (TV serija, 1986) Zaboravljeni (1988), početni udarac (1990), Crni bombarder (1992). 31 Upor. Drašković: Život je lep (1985) i vukovar, jedna priča (1994).32 Upor. Paskaljević: Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), pas koji je voleo vozove (1977), Zemaljski dani teku (1979), poseban tretman (1980), suton (1982), varljivo leto ‘68 (1984), Anđeo čuvar (1987), vreme čuda (1989), tango argentino (1992).33 Upor. Marković: specijalno vaspitanje (1977), nacionalna klasa (1979), Majstori, majstori (1980), variola vera (1982), tajvanska kanasta (1985), već viđeno (1987), sabirni centar (1989), tito i ja (1992).34 Upor. Karanović: Grlom u jagode (TV serija, 1976), Miris poljskog cveća (1977), petrijin venac (1980), nešto između (1983), jagode u grlu (1985), Za sada bez dobrog naslova (1988), virdžina (1991). 35 Upor. Grlić: bravo, maestro (1978), samo jednom se ljubi (1981), u raljama života (1984), to nije moj život, to je samo privremeno (1985), Za sreću je potrebno troje (1985), Čaruga (1991).36 Upor. Zafranović: Muke po mati (1975), okupacija u 26 slika (1978), pad Italije (1981), Xaloa, praznik kurvi (1988).37 Upor. Kusturica: sjećaš li se Doli bel (1981), otac na službenom putu (1985), Dom za vešanje (1988), Arizona dream (1993), podzemlje (1995).

106


uvo Đe Nje cI vIl NoG dru štvaKon cept ci vil nog dru štva ja vlja se po čet kom osam de se tih go di na, ka da do la zi do po-

ja ve no ve eko nom ske stra te gi je (neo li be ra li zam), ko ja ce lo kup no dru štvo de li na tri ni voa: na jav ni (dr ža va i jav na pred u ze ća), pri vred ni (po ljo pri vre da, in du stri ja, uslu ge i tu ri zam) i ci vil ni sek tor (za šti ta ljud skih pra va). Sva ki od ovih sek to ra po se du je auto nom nu sfe ru uti ca ja. Ci vil no dru štvo se for mi ra u opo zi ci ji pre ma jav nom sek to ru. Ono pred sta vlja skup teh ni ka i po stu pa ka ko ji ma se vr ši nad zor jav nog sek to ra. Upra vo iz tog raz lo ga ci-vil no dru štvo mo ra bi ti ne za vi sno u od no su na dr žav ne or ga ne i in sti tu ci je. To zna či da ci vil ni sek tor svo je iz vo re pri ho da tre ba da uči ni ne za vi snim od jav nih do na ci ja i dr žav-nih sub ven ci ja. Za to ci vil no dru štvo oku plja naj če šće ne pro fi ta bil ne or ga ni za ci je ko je se fi nan si ra ju uz po moć pri vat nih do na ci ja.38 Naj bo lji pri mer za to su ne vla di ne or ga ni za ci je (Non-Go vern men tal Or ga ni za ti ons – NGOs).

Tro čla na po de la dru štva na jav ni, pri vred ni i ci vil ni sek tor za osno vu ima no vi kon-cept eko no mi je ko ji se po ja vio po čet kom osam de se tih go di na i ko ji se na zi va neo li be ra li-zam. Ovaj kon cept pod ra zu me va to da je eko nom ska sfe ra dru štva ne za vi sna od upli ta nja dr ža ve u eko nom ske to ko ve, tj. da je eko no mi ja ne za vi sna od dr žav nog in ter ven ci o ni zma. Dr žav ni in ter ven ci o ni zam bio je ka rak te ri sti čan za pe riod pre va zi la že nja ve li ke de pre-si je, sa kra ja dva de se tih go di na pro šlog ve ka, i pod ra zu me vao je ve li ka jav na ula ga nja u pri vre du. Sa dru ge stra ne, cilj neo li be ral ne dr ža ve je u to me da obez be di naj po volj ni je uslo ve za ne sme ta no eko nom sko funk ci o ni sa nje si ste ma. Im pe ra tiv neo li be ral ne dr ža ve je što ma nje me ša nje u pri vred ne to ko ve (de re gu la ci ja). Neo li be ral na pri vre da pred sta vlja sa mo stal nu sfe ru funk ci o ni sa nja, ko ju ni ko ne sme da ome ta ve li kim po re zi ma ili bi ro-krat skim na me ti ma. U tu svr hu slu ži i ci vil no dru štvo, ko je ne za vi sno od dr ža ve tre ba da vr ši kon tro lu jav nog sek to ra. Ova kon tro la naj vi še se od no si na ogra ni ča va nje jav ne po tro šnje, ali isto ta ko ob u hva ta i niz me ha ni za ma ko ji ma se re gu li šu me đu ljud ski od no-si u re pre siv nim in sti tu ci ja ma si ste ma (za tvo ri ma, po prav nim do mo vi ma, psi hi ja trij skim usta no va ma).

Ka ko se zah te vi za us po sta vlja njem ci vil nog dru štva po ja vlju ju i u onim dru štvi ma ko ja su or ga ni zo va na na na čin sa mo u prav nog so ci ja li zma, kon cept ci vil nog dru štva ov de igra sa svim dru gu ulo gu ne go u neo li be ral nom ka pi ta li zmu. Ov de ono tre ba da po sta ne me ha ni zam za de mo kra ti za ci ju sa mo u prav nog so ci ja li zma. Iz tog raz lo ga se me re i teh ni-ke ci vil nog dru štva ov de usme ra va ju u ci lju de mo kra ti za ci je so ci ja li stič kog si ste ma.

U za pad nom i ka pi ta li stič kom sve tu po čet kom osam de se tih go di na raz vi ja ju se mre že NGO-a, či ja osnov na de lat nost po sta je za šti ta ljud skih pra va i pra va ugro že ne po pu la ci je sta nov ni štva: že na, de ce, ma njin skih i sup kul tur nih gru pa. U do ma ćim uslo vi ma ta kve se ten den ci je ja vlja ju naj če šće u ob li ku kul tur nih i un der gro und or ga ni za ci ja: pank-rok ben-

38 Evo šta o tome kaže Milton Fridman, jedan od utemeljivača ove ekonomske doktrine: „Oslanjajući se prvenstveno na dobrovoljnu saradnju i privatno preduzetništvo u ekonomskim i drugim aktivnostima, možemo osigurati da privatni sektor koči moći vladinog sektora i da bude efikasna zaštita slobode i govora, religije i misli” (Fridman 2012: 14).

107


do va, umet nič ke po sta van gar de i no vih ne za vi snih sin di ka ta (na sta ju po uzo ru na polj ski mo del: So li dar nost39). Ci vil no dru štvo se u do ma ćim okvi ri ma uvo di i pu tem ki ne ma to-gra fi je. Pa ra lel no sa ep skim bi o sko pom kod nas se raz vi ja i kri tič ki film.

Za raz li ku od ep skog i pro pa gand nog fil ma, či ja je funk ci ja u pro iz vo đe nju ide o lo gi je NOB-a, kri tič ki film ovu ide o lo gi ju do vo di u pi ta nje. Me đu tim, ume sto da di rekt no kri-ti ku je ide o lo gi ju so ci ja li zma, po put cr nog ta la sa, kri tič ki film to či ni na po sre dan na čin. Zbog to ga on pri ka zu je one lju de ko ji u dru štvu igra ju ulo gu so ci jal nih slu ča je va. Nje go vi li ko vi su: ma lo let ni pre stup ni ci, al ko ho li ča ri, nar ko ma ni, Ro mi. Nje go ve te me su: so ci jal-na ne pri la go đe nost, ot pad ni štvo i ma lo let na de lin kven ci ja. Kri tič ki film ta ko pre u zi ma te me so ci jal nog zbri nja va nja, a oštri cu svo je kri ti ke usme ra va pre ma ško li, po prav nom do mu, psi hi ja trij skoj usta no vi, bol ni ci, sup kul tur noj za jed ni ci itd.

Kri ti ku ju ći uslo ve u ko ji ma se od vi ja ži vot u ovim usta no va ma, on po sred no ospo-ra va si stem ko ji pro iz vo di ta kve usta no ve. To je raz log za što se u fil mo vi ma to ga ti pa ci-vil no dru štvo sta vlja kao opo zi ci ja dr ža vi. Dr žav ne usta no ve su sa mo sli ka so ci jal ne be de i kri ze so ci ja li stič kog si ste ma. Po re me će nim po ro dič nim od no si ma od go va ra za vi snost od al ko ho li zma i nar ko ma ni je. So ci jal ni pro ble mi su od raz kri ze si ste ma, ne re še nih po-ro dič nih od no sa, kao i ne do stat ka gra đan ske kul tu re. Ci vil no dru štvo se, sto ga, ne raz vi ja iz „so ci jal ne dr ža ve” (tzv. dr ža ve bla go sta nja), već u opo zi ci ji pre ma njoj. Ono „so ci jal noj dr ža vi” pre ba cu je ne do sta tak od re đe nog kor pu sa neo tu đi vih ljud skih pra va, ko ji sva ka dr-ža va mo ra ga ran to va ti svo jim gra đa ni ma. So ci jal ne usta no ve su me sta u ko ji ma se ljud ska pra va kr še i gde su ro ve me to de tor tu re i te ro ra iz no va iz la ze na vi de lo.

Za tvor, po prav ni dom, psi hi ja tri ja, bol ni ca – sve su to me sta u ko ja tre ba da uđe ci vil-no dru štvo. Na spram auto ri tar nih me to da, ko je su po ne koj lo gi ci na sle đe so ci ja li stič kog si ste ma, tre ba uve sti de mo krat ske me to de. Dru štvo zah te va de mo kra ti za ci ju. To su po ru-ke kri tič kog fil ma.

Po sto ji ne ko li ko te ma ko je ovi fil mo vi ob ra đu ju i ko je će mo sa da, ukrat ko, ana li zi ra ti. To su: kri ti ka in sti tu ci ja, kri ti ka obič nog ži vo ta, kri ti ka ‘68. i kri ti ka to ta li ta ri zma. Pr ve dve te me ob u hva ta ju so ci jal nu, dok dru ge dve ob ra đu ju po li tič ku pro ble ma ti ku sa mo u prav-nog so ci ja li zma.

1. Kri ti ka in sti tu ci ja je ob u hvat na kri ti ka ži vo ta u so ci jal nom okru že nju, ali i si ste ma ko ji stva ra so ci jal no okru že nje eg zi sten ci jal nog mi ni mu ma. Lju di se ta mo sta vlja ju u raz-ne si tu a ci je a da ne po zna ju me ha ni zme za nji ho vo re ša va nje. So ci ja li stič ko dru štvo pro-iz vo di kon flik te, a iz o sta ju in sti tu ci o nal na re še nja. Ta ko u spe ci jal nom vas pi ta nju jed na na iz gled sva ko dnev na avan tu ra mla di će iz po prav nog do ma mo že da ko šta ži vo ta.

Po sta vlja se pi ta nje: ko su slu žbe ni ci u po prav nim do mo vi ma i ko ja je nji ho va svr ha? Da li su oni sa mo nad zor ni ci, ko ji tre ba da za dr že ma lo let ni ka ta mo dok ne stek ne pu-no let stvo i ne pre me ste ga u stvar ni za tvor, ili oni tre ba da bu du i uzo ri, vo di či kroz ži vot u te škim tre nu ci ma i is ku še nji ma. Po sto je dva ti pa nad zor ni ka: ne ga ti van i po zi ti van tip.

39 Upor. film Czlowiek z zelaza (Čovek od čelika), Andžej Vajda, 1981.

108


Ne ga ti van tip pred sta vlja zlog nad zor ni ka, čo ve ka „sta rog ko va”, pod lo žnog di sci pli no va-nju i na sil nim, auto ri tar nim me to da ma od go ja, raz o ča ra nog u ži vot i svet oko se be. Po zi-ti van tip je oli če nje do brog nad zor ni ka, čo ve ka ko ji pred sta vlja ži vot ni uzor i ko ji je uvek spre man na pri ja telj ski od nos sa svo jim šti će ni kom. Ova ti po lo gi ja ima smi sla sa mo uko li-ko je shva ti mo u od no su na opo zi ci ju: dr ža va – ci vil no dru štvo. Ne ga ti van tip nad zor ni ka pred sta vlja so ci ja li stič ki si stem i nje go ve auto ri tar ne me to de; po zi ti van tip je pred stav nik ci vil nog dru štva i de mo krat skih me to da.

U se ri ji si vi dom, auto ra Dar ka Ba ji ća, upra vo sre će mo ta kva dva ti pa nad zor ni ka: ne ga ti van tip – Be li (Mi ša Jan ke tić) i po zi ti van tip – Ze ka (Dra gan Ni ko lić). Vas pi tač Žar-ko (Be kim Feh miu) iz spe ci jal nog vas pi ta nja ta ko đe pri pa da po zi tiv nom ti pu nad zor ni-ka, ko ji ide ne kad i pro tiv vla sti tih ovla šće nja ka ko bi za šti tio svo je šti će ni ke, iako će se upra vo ta kav od nos na kra ju fil ma – zbog auto ri tar no sti i pred ra su da dru štva – po ka za-ti kao ko ban. U fil mu Maj sto ri, maj sto ri te ma je ško la i nje ni pro ble mi. Mi ro slav Si mić (Bog dan Di klić) pro svet ni je in spek tor ko ji do la zi u ško lu da is pi ta gla si ne o sek su al nom is ko ri šća va nju na stav ni ce en gle skog je zi ka Gor da ne (Sne ža na Nik šić) od stra ne za me ni ka di rek to ra Bog da na (Pre drag La ko vić). Ci vil no dru štvo ta ko ula zi u ško lu pre ko škol skog in spek to ra ko ji kao sve dok uče stvu je u broj nim zlo u po tre ba ma i pro ne ve ra ma škol skog oso blja. Ov de se auto ri tar nom so ci ja li stič kom obra zo va nju su prot sta vlja neo p hod na de-mo kra ti za ci ja od no sa u ško li.

U si vom do mu sre će mo i dva ti pa pre stup ni ka. Po zi ti van lik je Ši lja (Žar ko La u še vić), mla dić ko ji po ku ša va da se iz bo ri sa svim te ško ća ma ži vlje nja u „nor mal nim uslo vi ma”, u ko ji ma je obe le žen sram nim ži gom de lin kven ta i pre stup ni ka, sve stan či nje ni ce da ga i sa mo je dan po gre šan po tez mo že vra ti ti u „pa kao po prav nog do ma”, iz ko jeg je po ku šao da po beg ne. Cr ni (Bra ni slav Le čić) ne ga ti van je lik – on ne že li da se uklo pi u po sto je ći si-stem, on bi ra avan tu ru i lu ta nje, bes kraj ne iz le te u de lin kven ci ju, bek stvo i do sa du, iz ko jih se spa sa va kraj njim ma zo hi zmom (sa mo u bi stvom).

Dva ti pa pre stup ni ka za pra vo kon sti tu i šu okvir ci vil nog dru štva. Svr ha ci vil nog dru-štva je bez bol na so ci ja li za ci ja pre stup ni ka. Po čet ne te ško će ne tre ba da obes hra bre pre-stup ni ka ne go, na pro tiv, da ga pod stak nu da se pro me ni. Sa dru ge stra ne, ne ga ti van tip pre stup ni ka una pred od u sta je od igre so ci jal nog uklju či va nja, iako je on da le ko od to ga da pre zi re po sto je će dru štvo (kao pre stup nik cr nog ta la sa). On se sme šta u ano ma li ji: šću ću ren če ka u ru pi iz me đu za ko na i be za ko nja, ume sto da ano ma li ju u si ste mu ko ri sti pro tiv nje ga sa mog – to je ka rak te ri sti ka fil ma cr nog ta la sa. Su prot no sti su te ko je po kre ću kri tič ki film. Opo zi ci je cr no-be lo svu da sre će mo po no vo. One iz no va pod va ja ju dru štvo. Su kob je uvek isti: na li ni ji dr ža va – ci vil no dru štvo.

U fil mu po se ban tret man gru pa al ko ho li ča ra na le če nju od la zi da po se ti fa bri ku za pro iz vod nju pi va, ka ko bi ta mo od i gra li te ra pij sku pred sta vu. U uslo vi ma ko ji pod sti ču za vi snost, ve ći na li ko va se od mah po no vo „na vla či” na al ko hol – a ka ko rad nja fil ma od-mi če – sa zna je mo za po tre sne ži vot ne si tu a ci je ko je su ne ke od njih (npr. Je le nu – Du ši ca Že ga rac) na pra vi le al ko ho li ča ri ma. Psi hi ja tar (dr Ilić – Lju ba Ta dić), ko ji ih sve vre me

109


pra ti na pu tu i di sci pli nu je, ot kri va se kao psi hič ki bo le stan čo vek i sam za vi snik od al ko-ho la, sklon tor tu ri i mal tre ti ra nju dru gih, ve o ma pro ble ma tič ne mo ral ne na ra vi (us peo je na osno vu svo je dru štve ne mo ći da traj no odvo ji si na od biv še že ne). Al ko ho li ča ri po sta ju žr tve si ste ma, dok al ko ho li zam pred sta vlja ozbi ljan pro blem sa ko jim si stem ni je u sta nju da se iz bo ri, bu du ći da kon stant no re pro du ku je uslo ve nje go ve pro iz vod nje. To zna či da obič ni ži vot ni pro ble mi – ko ji uka zu ju na dru štvo sve ve ćih kla snih raz li ka – ni su u sta nju da se re še u po sto je ćem si ste mu.

Pro blem nar ko ma ni je ta ko đe če sto bi va pri ka zi van na fil mu. Film još ovaj put pri-ka zu je ži vot ne ne da će ko je pra te za vi snost od he ro i na. Kroz film pro ve ja va kri ti ka so ci-ja li stič ke sa mo u prav ne eli te, bu du ći da si no vi po zna tog po li tič kog funk ci o ne ra – ob u ze ti ča ri ma la god nog ži vo ta – po se žu za ra zno ra znim uži ci ma, što će ih na kra ju na či ni ti za vi-sni ci ma od nar ko ti ka (he ro i na). Slič ne te me raz vi ja ju i fil mo vi pre de li u ma gli (Jo van Jo va-no vić, 1984) i ok to ber fest (Dra gan Kre so ja, 1987). Ta mo se pri ka zu je be o grad ska omla di-na ko ja iz raz lo ga ne re še nih so ci jal nih pro ble ma (ne do stat ka po sla i raz bi je nih po ro dič nih ve za) sve vi še sr lja u dro gu i al ko ho li zam.

Na po mo lu je kri za vred no sti so ci ja li stič kog si ste ma i ona se sve vi še pri ka zu je i na fil mu. So ci jal nu kri zu osam de se tih pra ti eko nom ska kri za, sve ve ća ne za po sle nost, ali i gu bi tak in te re sa mla de ge ne ra ci je da na sta vi sa so ci jal nim na vi ka ma svo jih ro di te lja. Sve to će bi ti uvod u kri zu de ve de se tih, na fil mu i u stvar nom ži vo tu, ka da će ro man tič ne su-ko be sa zre va nja sve vi še pra ti ti na sil ne sce ne zlo sta vlja nja i mu če nja. Me đu tim, na na šu sre ću i sre ću mno go broj ne film ske pu bli ke, u tre nu ci ma o ko ji ma mi ras prav ljmo, bu re ba ru ta još ni je eks plo di ra lo.

2. Kri ti ka sva ko dnev nog ži vo ta. Te me iz sva ko dnev nog ži vo ta či ni le su oko sni cu do-ma će ki ne ma to gra fi je od sre di ne se dam de se tih. One se na sta vlja ju na tra di ci ju fil mo va če ške i pra ške ško le, ko ji pri ka zu ju pro ble me od ra sta nja mla dog čo ve ka u so ci ja li stič kom okru že nju. Ne sum nji vo je da u tom po gle du mo ra mo na ve sti film uzor mno gim ge ne ra-ci ja ma film skih auto ra. To je bio Fe li ni jev film Amar kord (se ćam se, 1974). Se ri ja Gr lom u ja go de pri ča je o sa zre va nju mla do sti na pre la sku u še zde se te go di ne. To ni je sa mo ne ka po je di nač na is po vest auto ra, već is po vest ce le jed ne ki ne ma to gra fi je me đu ge ne ra cij skih su ko ba. Ali, kao i sva ka po ro dič na pri ča, i ova na kra ju osta vlja go rak ukus u usti ma svo-jih gle da la ca.

Film Ču var pla že u zim skom pe ri o du ta ko đe se osla nja na ovu po ro dič nu pro ble ma-ti ku auto ri tar nog oca i si na želj nog ne za vi snog po ro dič nog ži vo ta, ko jeg ne do sta tak po-dr ške vo lje ne oso be od vo di na rad u ino stran stvo. Fil mo vi se ćaš li se Do li bel i var lji vo le to ‘68 na sli čan na čin opi su ju ove go to vo fe li ni jev ske film ske pa sa že. Ge ne ra cij ski su kob po sta je no se ća osno va sup til nih tra gi ko mič nih ras ple ta fil mo va ove vr ste. U nji ma mla-dost po sta je sim bol sa zre va nja, bor be unu tar ge ne ra ci ja, dok so ci jal ne pro me ne zah te va ju i po li tič ki an ga žman. Zbog to ga sre di šnji do ga đaj evrop ske ki ne ma to gra fi je sva ka ko pred-sta vlja ju stu dent ski pro te sti iz ‘68.

110


Sa dru ge stra ne, fil mo vi po put na ci o nal ne kla se, Deč ka ko ji obe ća va i Ži ve ti kao sav nor ma lan svet pri ka zu ju bun tov nu mla dost želj nu pro me ne u se bi i sve tu oko se be. Oni su bli ski sa pank-mu zi kom, a ne ki od pred stav ni ka ju go slo ven skog no vog ta la sa (Ko ja, Šar lo Akro ba ta) uče stvu ju u nji ma kao glum ci. Oni po sta ju sim bol bun tov nič ke mla do sti, a nji ho va glav na na če la su ne za vi snost i slo bo da: ne za vi snost od sva kog ob li ka dru štve-nih ste ga (po ro di ca, po sao, dru že nje), a slo bo da u od no su na mo guć nost kre i ra nja vla sti-tog ži vo ta (slo bo da u sek su al nim od no si ma, slo bo da u upo tre bi psi ho ak tiv nih sup stan ci). Sop stve nu stva ra lač ku sna gu tre ba oslo bo di ti dru štve nih pa ra zi ta (ro di te lji, pro fe so ri, di-rek to ri) i dru štve nih kli šea (usta lje nih so ci jal nih ve za).

Ali već u tim fil mo vi ma do iz ra ža ja do la ze an ti so ci ja li stič ke ten den ci je. Uzor mla di-ma po sta je uli ca, ta mo se uži va bez ika kvog ogra ni če nja, seks, dro ga i do bra mu zi ka je su im pe ra ti vi ko ji se na me ću kao je di no oprav da ni. Dok ne za po sle nost sve vi še uzi ma ma ha, so ci jal ne ve ze po sta ju sve slo bod ni je. Film ok to ber fest vr ti se oko dve kraj no sti; sa jed ne stra ne, glav ni ju nak Lu ka Ba nja nin (Sve ti slav Gon čić) sa nja o to me da ode na je din stve nu svet sku ma ni fe sta ci ju pi va Ok to ber fest, ali mu, sa dru ge stra ne, po sto je ća stvar nost – pro-ble mi sa la kim dro ga ma i ne do sta tak nov ca usled ne za po sle no sti – od u zi ma sva ku ma te-ri jal nu mo guć nost da svoj san i ostva ri. Film se za vr ša va ta ko što on u ek sta zi pi jan stva i dro ge za i sta ima do ži vljaj kao da uče stvu je u toj je din stve noj svet skoj ma ni fe sta ci ji.

Kri ti ka po sto je ćeg si ste ma ov de je upe re na pro tiv na či na ži vo ta ko ji se u se bi su ža va, u sop stve nim stre mlje nji ma i aspi ra ci ja ma. To je na čin ži vo ta osu đen na ogra ni če na po-znan stva, na opro ba ne sta re na vi ke i na pre po zna tlji ve noć ne iz la ske od ko jih su tra bo li gla va, a cr ne ru pe u se ća nju su ne mi nov ne. To je ži vot sve den na de gra da ci ju i pre ži vlja-va nje. I ni je čud no da u fil mu ja go de u gr lu Sr đa na Ka ra no vi ća pra ti mo na sta vak do go-dov šti na li ko va iz se ri je Gr lom u ja go de, ali ovog pu ta dva de set go di na ka sni je. Iz nji ho vih sre do več nih ži vo ta ne sta li su mla da lač ki ide a li. Iako se za jed no sre ću na ne kom spla vu, ka ko bi pro sla vi li svo je po nov no oku plja nje, pro sla va če sto bi va pre ki da na ne u ku snim ko men ta ri ma, lič nim i po ro dič nim su ko bi ma, strep nja ma zbog gu bit ka po sla, lič nim raz-mi ri ca ma ko je se za vr ša va ju u op štem i obez na nje nom pi jan stvu. Mla dost i op ti mi zam še zde se tih za me ni lo je zre lo do ba i pe si mi zam osam de se tih. Da ne bu de za bu ne, ovaj pe si-mi zam je već pri su tan i u sa moj se ri ji – ka ko se bli ži la kra ju. Me đu tim, dok u se ri ji su šti nu ovog su ko ba či ne in tim ni spo ro vi i ne re še ni ži vot ni iz bo ri ko ji glav ne ju na ke pri pre ma ju za sre do več no do ba, do tle, u fil mu, u pr vi plan iz bi ja nji ho va ne sret na i lo šim iz bo ri ma upro pa šće na eg zi sten ci ja. To je film bez na de i ute he, tu žna pri ča jed ne ge ne ra ci je, ko ja je – u ta ko krat kom vre me nu – pro koc ka la sve svo je na de i oče ki va nja. Ali to ni je sa mo osu da lju di i vre me na, to je isto ta ko osu da onog si ste ma ko ji je omo gu ćio da se ta ko br zo od rek ne mo ide a la mla do sti, ra di ži vot nog kon for mi zma, br ze za ra de i jef ti nog užit ka. To je bio kraj jed nog vre me na, ali i jed nog si ste ma, kao i jed ne ki ne ma to graf ske te me ko ja se ne mi nov no i ne slav no uga si la.

Sko ro u isto vre me sni ma se film bal na vo di (Jo van Aćin, 1986), ko ji će u ne što iz me-nje noj for mi pre u ze ti te mu Ame rič kih gra fi ta (Ame ri can Graf fi ti), fil ma Džor dža Lu ka sa

111


iz 1973. go di ne, ko ji pri ka zu je bu ran ži vot ame rič ke omla di ne u vre me noć nih iz la za ka pe de se tih go di na. U ovom fil mu uvo di se i po li tič ka te ma ve za na za iz gnan stvo oca glav ne ju na ki nje Ester (Ga la Vi de no vić). Ovaj film po sta je simp tom jed nog vre me na, ali i si ste ma ko ji pod en tro pi jom sop stve nih stva ra lač kih na da i aspi ra ci ja be ži u le pe pe de se te, ka da je mla dost još ima la sna ge da se ko lek tiv nim na po rom oti sne, mor skim pro stran stvom, ka slo bod ni jem i sret ni jem Za pa du. Kao da film ka že tre ba lo je po be ći ra ni je, mno go ra ni je ne go što je sve kre nu lo po zlu. Kao da ni ka kav dru gi is hod ili sce na rio i ni je bio mo guć!

3. Kri ti ka še zde set i osme. To je za seb na po li tič ka te ma ko ja je na raz ne na či ne po no-vo otva ra na: bi lo da se o njoj go vo ri di rekt no – pu tem iz ve šta ja i re por ta ža ko ji do la ze sa te le vi zij skog ekra na iz ne kog ma log me sta u pro vin ci ji, dok glav ni ju nak Pe tar Cvet ko vić (Slav ko Šti mac), ko jeg ova te ma mno go ma nje po ga đa ne go nje go vog auto ri tar nog oca Ve se li na (Da ni lo Ba ta Stoj ko vić), te ži da is ku si svoj pr vi pu ni lju bav ni do ži vljaj – ili da o to me sa zna je mo po sred no – na osno vu is ka za ne kog od uče sni ka – ova te ma po sta je pod-jed na ko op te re ću ju ća za film. Na raz li či te na či ne i var lji vo le to ‘68. i taj van ska ka na sta po ku ša va ju da pri ka žu ovaj je din stve ni isto rij ski do ga đaj. Pr vi slu čaj že li da ka že: to je ono ka ko smo mi vi de li ovaj do ga đaj u pro vin ci ji sa ma lih ekra na, dok smo jur ca li u po tra zi za pr vim lju bav nim is ku stvi ma. Dru gi slu čaj ka že: to je ono na osno vu če ga smo mi – uče sni-ci i sve do ci do ga đa ja – ar ti ku li sa li svo je ci lje ve u ži vo tu. Oba is ku stva su po ra ža va ju ća. U pr vom slu ča ju do ga đaj je sa svim po ti snut me dij skom pom pom i pro pa gan dom – oda kle sa zna je mo za re pre si ju si ste ma, ali ne i za stvar nost ono ga što ovaj po ti sku je – dok nas, u dru gom slu ča ju, na iv nost i lo ša sre ća glav nog ju na ka Sa še Be lo po ljan skog (Bo ris Kom ne-nić) po u ča va ju da ru ko vo di ti se re vo lu ci o nar nim na če li ma u stvar nom ži vo tu i ni je bi la baš naj bo lja ide ja. Tre ći pri kaz ‘68. je ka ri ka tu ra lan i is pra zan, i uop šte ne do se že do pra-vog pi ta nja pro ble ma. Ra di se o fil mu Ka ko sam si ste mat ski uni šten od idi o ta.

Me đu tim, pra vo pi ta nje je šta je za pra vo bi la ‘68. Evo, ka ko to vi di uče snik i sve dok:

To je bi lo ne ve ro vat no! Jed nom, bez ika kvog do go vo ra, bez pred zna ka, bez vi dlji vog raz lo ga, mla di lju di iz ce log sve ta, u Ame ri ci i ov de u Be o gra du, Pa ri zu, po če li su da se di žu, da se bu ne, da blo ki ra ju fa bri ke, da pa ra li šu vi tal ne in sti tu ci je dr ža ve.40

Da kle, to je bio je din stven i svet ski do ga đaj. Šta je me đu tim osta lo od nje ga? Evo šta o to me ka že još je dan sve dok i uče snik:

Ho će te da ka že te da ni ste zna li za šta ste iz najm lje ni? Pa, ni ste valj da ve ro va li da ne ko u va ma vi di ar hi tek tu? [...] Se ćam se kad sam vas pr vi put vi de la. Bi lo je to dav no, još na Fi lo zof skom fa kul te tu. Se ćam se da ste ne što vr lo va tre no go vo ri li! A ja sam... ja sam se sve pro pi nja la na pr ste da vas što bo lje vi dim i ču jem. Če kaj te, šta ste ono go vo ri li? Ne što ova ko... re kli ste: „ Mi se vi še ni če ga ne bo ji mo jer smo to li ko mla di da još ni smo na u či li da se pla ši mo”.41

40 Upor. tajvanska kanasta, film, 1 min. i 41 sek. 41 Ibid, 124 min. i 51 sek.

112


Ove re či kao da od zva nja ju u uši ma auto ra, po što ih ču je sko ro de ce ni ju i po po sle slav nog do ga đa ja. Da li je u tom tre nut ku pri znao se bi: „Da, bi li smo sa svim mla di! U me-đu vre me nu, ži vot nas je na u čio da se pla ši mo! ” Iz fil ma sa zna je mo da je oti šao da se ubi je, i tu, na vr hu zgra de, ka dar se iz ne na da za u sta vio i pre ki nuo.

Ta ko je kri ti ka ‘68. pro tut nja la fil mom: pre ki nu to, ne do re če no. Iz gle da da ci vil no dru štvo mo že mno go lak še da se uve de uko li ko se za bo ra ve is ku stva ‘68. Za što? Za to što je pro je kat ci vil nog dru štva kon zer va ti van i le ga li stič ki. On mo že da isme je ide a le mla do sti (taj van ska ka na sta) ili da ih pri ka že kao far su (Ka ko sam si ste mat ski uni šten od idi o ta) ili da ih kon zer vi ra pu tem se ća nja (var lji vo le to ‘68). Na taj na čin ovaj po li tič ki do ga đaj gu bi na svom zna ča ju i vred no sti. Ta mo gde je mla dost po sta vlja la svo je zah te ve – tre ba lo je iza ći u su sret nje nim že lja ma. Ume sto da zah te va, mla dost je tre ba lo na u či ti da uži va. A to se i de si lo. Od po čet ka osam de se tih mla dost sve ma nje zah te va, a sve vi še uži va. Pu tem mu zi ke, sek sa i dro ge mla dost je pri pi to mlje na. Ako su to ne ka da i bi li ob li ci nje nog pro-te sta, da nas su to po sta la nje na pra va. Otu da po sto ji su kob iz me đu Sa še i nje go ve do sta mla đe de voj ke Va nje (Ivo na Ma rin kov). On još uvek ve ru je u zah te ve mla do sti, dok ona od nje ga tra ži uži va nje. I to je ge ne ral no bio pro blem sa še zde set i osmom.

Sa dru ge stra ne, ci vil no dru štvo pre zi re uži va nje mla do sti ko li ko i nje ne zah te ve. Za to je naj bo lje da se sve za bo ra vi. U fil mu Di rek tan pre nos dva mu škar ca i že na ži ve u jed noj hi pi-ko mu ni do tre nut ka dok se ne usta no vi da je že na trud na. U že lji da osmi sle ži vot u no vim okol no sti ma, iz me đu njih po la ko do la zi do raz la za. Pa ra lel no sa nji ho vom in tim-nom pri čom Fi lip (je dan od uče sni ka lju bav nog tro u gla – Bo ris Kom ne nić) pra vi re por-ta žu o uspe hu mla de spor tist ki nje, ko ja se sa svet skog tak mi če nja vra ti la sa me da ljom, a ko ju klub na me ra va da dis kva li fi ku je zbog na vod nog do pin ga. Ka ko te če rad nja fil ma, po ka zu je se da upra va klu ba če sto ide i pro tiv sport skog uspe ha uko li ko to ni je u skla du sa nje nim po li tič kim ci lje vi ma (po sta vlja se pi ta nje šta bi mo gli bi ti po li tič ki ci lje vi sport skog udru že nja), i da je u to me po dr ža va jav nost, bu du ći da re por ta ža – ko ja uka zu je na to da sve vi še stra nač ka lo jal nost od re đu je ko mo že po sti za ti uspe he u spor tu – ne će bi ti u ce li ni ob ja vlje na, ne go sa mo se lek tiv no i u skla du sa tre nut nim in te re si ma klu ba.

Po ru ka je da in tim no sva ko mo že da osmi sli svoj ži vot, ali uko li ko že li da na pre du je u dru štvu neo p hod no je da se dr ži pro pi sa nih pra vi la, što zna či da mo ra sva ko ju tro da se bri je i ima re do van i ure dan sek su al ni ži vot – ko ji, isto vre me no, mo ra da se po kla pa sa par tij skom lo jal no šću. Ide a li ‘68, ma ko li ko bi li re vo lu ci o nar ni, de lu ju da su ne pri men-lji vi na dru štvo ko je u su šti ni ni je sprem no na pro me nu. Izo lo van ži vot po je di na ca br zo do la zi u kon flikt sa dru štve nom stvar no šću, ko ja na me će par tij sku lo jal nost kao je di ni osnov uspe ha u dru štvu. Ide a li su jed no, a par tij ska stvar nost ne što sa svim dru go. Otu da od re vo lu ci je iz ‘68. ni je osta lo ni šta vi še. Ci vil no dru štvo ne ma in te re sa za re vo lu ci ju, ono zah te va re for me po sto je ćeg si ste ma. Kri tič ki film igra na tu kar tu. Kri ti ka si ste ma vo di iz van so ci ja li zma, i da je ta ko, ne će se nig de bo lje po ka za ti ne go na na šoj po sled njoj te mi.

4. Kri ti ka to ta li ta ri zma. Po sled nji od jek ju go slo ven skog fil ma kra jem osam de se tih za-vr šio je u kri ti ci to ta li ta ri zma. Ta ko se krug za tvo rio. Sa tom kri ti kom ima li smo na de lu

113


sve pret po stav ke ci vil nog dru štva. Neo p hod no je bi lo da se kroz kri ti ku dr žav nih in sti tu-ci ja, pre ko pri ka za sva ko dnev nih pro ble ma gra đa ni na, do pre do sa me sr ži ju go slo ven skog so ci ja li zma. Na pi ta nje šta je bio ju go slo ven ski so ci ja li zam, film je od go vo rio: to ta li ta ri-zam, šta je dru go mo gao bi ti! Dve te me su u to me smi slu zna čaj ne: tre ba lo je is tra ži ti i pri ka za ti na ko je na či ne i ko jim sve sred stvi ma je spro ve de na na ci o na li za ci ja, i do ka kvih je efe ka ta do ve la re zo lu ci ja In for mbi roa.

Da kle, film se vra tio u pro šlost. Da bi mo gao da is pri ča šta se za i sta de si lo, film je mo rao da po seg ne za isti nom. Film je mo rao da po sta vi ne u god na pi ta nja. Upra vo iz tog raz lo ga, zna čaj na isto rij ska po gla vlja ju go slo ven skog so ci ja li zma – ko ja je pro pa gand ni film po ku šao da za u vek za tvo ri – bi će po no vo otvo re na, i to za slu ga ma kri tič kog fil ma. Ovaj pe riod po čeo je upa dlji vo sa fil mo vi ma: bal kan ski špi jun (Du šan Ko va če vić, 1984), otac na slu žbe nom pu tu (1985), već vi đe no (1987), a za vr šio se ne slav no sa fil mo vi ma: vre me ču da (1989), Gra ni ca (Zo ran Ma si re vić, 1990), ori gi nal fal si fi ka ta (Dra gan Kre so ja, 1991). U pr vom pe ri o du se spon ta no kri ti ku je par tij ska dr ža va („Par ti ja nas je uči la: Ti to, to je Par ti ja! Par ti ja, to je Ti to, a Ti to, to smo svi mi!”42), to ta li tar no na sle đe bolj še vi zma („Sta ljin vas je ubi jao, ali vas ni je ubi jao do volj no!”43), dok se u dru gom pe ri o du re to ri ka za o štra va, a kri ti ka so ci ja li zma po pri ma sve vi še na ci o na li stič ke pred zna ke. („Svi ste vi ne-vi ne žr tve MA SPOK-a. Na va gi brat stva i je din stva pre vag nu la je srp ska stra na!”44)

Kri ti ka so ci ja li zma od stra ne kri tič kog fil ma sve vi še se vr ši la pu tem uvo đe nja ci vil-nog dru štva. Ospo ra va nje so ci ja li stič kog si ste ma je zah te va lo uvo đe nje me ri la na osno vu ko jih će se vr ši ti pro ce na vred no sti da tog si ste ma. Ci vil no dru štvo je u to me od i gra lo ključ nu ulo gu. Ali, sa uvo đe njem ci vil nog dru štva – ka snih osam de se tih – u fil mu se sve vi še za o štra va na ci o na li stič ka re to ri ka. Ova kre ta nja, kao ne ka da u vre me pro pa gand nog fil ma, su vi še su ko or di ni ra na da bi se mo gla uze ti za slu čaj na. Mo že se pret po sta vi ti da je i ovo ga pu ta dr ža va ume ša la pr ste. Iz tog raz lo ga, bez ob zi ra ko li ko to sa da de lo va lo ne ve-ro vat no, mo že mo pret po sta vi ti da je to dru gi pe riod u ko jem je ju go slo ven ski film (ma da, sa da se za nje ga slo bod no mo že re ći srp ski) ušao u svo ju dru gu pro pa gand nu fa zu iz ko je, na na šu ve li ku ne sre ću, ni ka da ni je iza šao.

Ta ko se stvar za vr ši la. Po ja va ci vil nog dru štva na fil mu je spon ta no do ve la do na ci-o na li zma. Oslo ba đa nja, u ko ja se to li ko ve ro va lo, bi la su oslo ba đa nja i po ti snu tog na ci o-na li stič kog re van ši zma. Ci vil no dru štvo je mo ra lo da se bo ri na dva fron ta. Na ci o na li zam je u po čet ku bio sa ve znik ci vil nog dru štva, ali je u me đu vre me nu oja čao i od met nuo se. Ci vil no dru štvo će mo ra ti iz no va da kre ne u rat sa na ci o na li zmom, na kon što je so ci ja li-zam iz gu bio svo ju bit ku.

42 Upor. otac na službenom putu, film, 129 min. i 49 sek. 43 Upor. balkanski špijun, film. 44 Upor. original falsifikata, film, 146 min. i 54 sek.

114

za klju čakStva ri ne tre ba uzi ma ti ka ta stro fal no. Po ku ša li smo sle di ti jed nu hro ni ku, i na osno vu

nje i ono ga što ona pri ka zu je, pro ba li smo is cr ta ti iz ve sne kon tu re i li ni je mo gu ćih do ga đa-ja. Mo gu će je da se ni šta od to ga ni ka da ni je de si lo. Tre ba re ći da je vre me stva ra nja ci vil nog dru štva isto vre me no pe riod ka da se na ci o na li zam uvo di na ve li ka vra ta u ju go slo ven ski film. Kri ti ka to ta li ta ri zma na fil mu ni je se uvek po kla pa la sa sta vo vi ma na ci o na li sta – to se na ro či to od no si na nje go vu pr vu eta pu – ali je na ci o na li zam sle dio za kri ti kom to ta li ta ri-zma i još od on da ni je prog nan sa film skog plat na. A da li je film pra vo sred stvo za ta ko ne-što? Vi še ni smo si gur ni u to. Pr vi put ne po sto je ško le od ko jih se mo že uči ti. Mo ra se kre-nu ti sam i od po čet ka, a ko zna kud nas to mo že od ve sti. U sva kom slu ča ju, ne mo že mo bi ti da lje ne go što tre nut no je smo. To nam bar da je na du da stva ri mo gu iz gle da ti i dru ga či je!

lI te ra tu ra

1. De Bek, An toan, no vi ta las – por tret jed ne mla do sti, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2010. 2. De le u ze, Gil les, l’ima getemps, Les édi ti ons de mi nu it, Pa ris 1985.3. De lez, Žil, po kret ne sli ke, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, Srem ski Kar lov ci 1998.4. Frid man, Mil ton, Ka pi ta li zam i slo bo da, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2012.5. Kuk, Dej vid A., Isto ri ja fil ma 2, Klio, Be o grad 2007.6. Tir na nić, Bog dan, Cr ni ta las, Film ski cen tar Sr bi je, Be o grad 2011.7. Tur ko ni, Ser đo (ur.), neo re a li zam u ita li jan skom fil mu, Kul tu ra, Be o grad 1961.

Ideology and the National film: Introducing "civil Society" to the National cinematography

SummarY: the aim of this article is to explore the concept of civil society in national cinema. Neoliberalism sees civil society as an efficient mechanism for establishing control over the public sector. In the times when a global transformation of state capitalism into neoliberal state was taking place – the 1980's – the term 'civil society' entered the political theory, to describe a mechanism that should introduce the ideology of neoliberal capitalism to self-managed socialism. the article observes this transformation on two levels, and through two most important movements in national cinematography: the black Wave, and the critical film. What mediates between the two genres is the partisan propaganda film. the aim of this paper is to show how the ideology of neoliberal capitalism is produced by means of film, with the intention of challenging the ideology of self-managed socialism.

keY WordS: black Wave, critical film, partisan propaganda film, civil society.

[email protected]


116


monika milosavljevićuniverzitet u beogradu, Srbijafilozofski fakultetodeljenje za arheologiju

mitovi i nesporazumi*

Sa Že tak: osno vu ra da pred sta vlja kri tič ka ana li za ar he o a stro nom skih is tra-ži va nja ko ja se osla nja ju na po ve zi va nje mi to va i ka ta stro fič kih do ga đa ja u pro šlo sti. ši re po sma tra no, reč je o in si sti ra nju na od go vor no sti ar he o lo ške za jed ni ce u Sr bi ji u pro ce si ma pro iz vod nje zna nja i mo gu ćim ne spo ra zu mi ma iz me đu ar he o lo ške za jed ni ce i dru gih na uč nih za jed ni ca u in ter di sci pli nar nim pro jek ti ma. ako je ne spo ra zum oki dač bo lje ko mu ni ka ci je, on da pri mer ko ji raz ma tram slu ži pre vo đe nju i tra že nju me sta iz me đu di sci pli na hu ma ni stič ke ori jen ta ci je i pri rod no-na uč nih obla sti.ključ Ne re čI: in ter kul tur ni ne spo ra zu mi, ar he o lo gi ja, epi ste mo lo gi ja, mi to-vi, ka ta stro fi zam.

tekst zna či tka nje; ali, dok smo do sad ovo tka nje uvek uzi ma li za ne ki pro iz vod, go tov veo, iza ko jeg se dr ži vi še ili ma nje skri ven smi sao (isti na), sa da u ovom tka nju na gla ša

va mo ge ne ra tiv nu ide ju da se tekst sa či nja va, iz ra đu je ne pre sta nim ple te njem; iz gu bljen u tom tka nju, toj tek stu ri, su bjekt se oslo ba đa u nje mu po put pa u ka ko ji se i sam ras tva ra u

gra di telj skom iz lu či va nju svo je mre že.Барт 2010: 142

Na uč Ne za jed NI ce, Ne Spo ra zu mI, pre vo Đe NjeU okvi ru Tri bi ne La bo ra to ri je za eks pe ri men tal nu psi ho lo gi ju na Fi lo zof skom fa kul-

te tu 2011. go di ne, Edi Bon, dok tor astro fi zi ke, odr žao je pre da va nje „Ar he o a stro nom ska pred vi đa nja ka ta stro fa”. Iz la ga nju sam, sa ne ko li ci nom ko le ga, pri su stvo va la i uoči la niz pro ble ma tič nih za klju ča ka sa sta no vi šta ar he o lo gi je, ko ji ni su bo lje obra zlo že ni ni to kom di sku si je ko ja je usle di la na kon pre da va nja. Me đu pri sut nom pu bli kom ar he o lo ške pri-

* Članak je nastao kao rezultat rada na projektu Arheološka kultura i identitet na Zapadnom balkanu, finansiranom od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, pod brojem 177008.

udc 316.722udc 165

117


med be ni su shva će ne ozbilj no, već kao ne ka vr sta „uže struč nog sit ni ča re nja”, jer je do-šlo do vi še stru kog me đu di sci pli nar nog ne spo ra zu me va nja. U ci lju bo ljeg raz u me va nja u pro sto ri ma ko ji su za jed nič ki raz li či tim di sci pli na ma, na me ra mi je da ove pri med be po ja snim i raz ra dim. Pod jed na ko že lim da uka žem na to da su pr ven stve no ar he o lo zi od go vor ni za po jed no sta vlje na shva ta nja ko ja na uč ni ci iz dru gih di sci pli na ima ju o ar he-o lo škom po lju is tra ži va nja.

Pre da va nje je na ja vlje no pod na slo vom „Astro no mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve” za če tvr tak, 17. fe bru ar 2011. go di ne, sa po čet kom u 15 ča so va. Kao re le-vant ne tek stu al ne pred lo ške ko ji pred sta vlja ju okvir o ko jem će autor go vo ri ti, La bo ra to ri ji za eks pe ri men tal nu psi ho lo gi ju pre da ta su dva ra da: „Astro no mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve”, ko ji pot pi su ju Edi Bon, Mi lan ćir ko vić i Igor Sto jić, kao i „Mo ti vi astro nom skih po ja va u hri šćan skoj umet no sti”, ko ji pot pi su ju Edi Bon, Mi lan S. Di mi tri-je vić, Igor Sto jić i Ve sna Mi ja to vić1 (Бон et al. 2011).

U ovom ra du bi će kri tič ki pri ka zan pr vi od dva na ve de na član ka, ko ji go vo ri o astro-no mi ji i ka ta stro fi zmu. Nje mu je vr lo sli čan tekst ob ja vljen pod na slo vom „Na gra ni ci ar he o lo gi je i astro no mi je” 2007. go di ne. Pot pi su je ga sa mo Edi Bon (Бон 2007). Deo ov de iz ne tih ide ja, ko je se od no se na mi tra i stič ke pred sta ve, pu bli ko va n je još 2002. go di ne u ča so pi su Astro no mische nac hric hten (Astro no mi cal no tes) (Bon et al. 2002).

Tekst „Astro no mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve” bi će ana li zi ran i sa na me rom da se osve tli sa dr žaj onog što je iz re če no na pre da va nju ko je je fe bru a ra 2011. odr žao Edi Bon. Po što se na uč na pro ble ma ti za ci ja astro nom skih po ja va u pro šlo sti u do-broj me ri do ti če pi ta nja ar he o lo ške epi ste mo lo gi je2, astro nom ska ob ja šnje nja va žno je osna ži ti kri tič kim osvr tom iz ar he o lo ške per spek ti ve (Ol sen 2002: 13–27; Kos so 2006: 3–22; Џон сон 2008: 17–29). Pri mar ni cilj ra da bi će pre i spi ti va nje na uč ne re le vant no sti iz-ne te ar gu men ta ci je i za klju ča ka ko ji su za sno va ni na njoj. Ova ana li za od no si se pre sve ga na do me te i zna nja ko je mo že da po nu di ar he o lo ška di sci pli na da nas. Odav de pro iz la ze i dru gi se to vi pi ta nja ko ji se ti ču od no sa na u ka ka kve su astro no mi ja i ar he o lo gi ja, od no sno za la že nje u pro blem pro kla mo va ne in ter di sci pli nar no sti ko ja se za sni va na pro stom sa bi-ra nju od re đe nih re zul ta ta vi še di sci pli na.

U ovom slu ča ju, in ter pre ta tiv ni pro ble mi mo gu se shva ti ti i kao po sle di ce ne spo ra zu-ma dve na uč ne za jed ni ce u Sr bi ji (ar he o lo ške i astro nom ske)3. Ti me se otva ra mo guć nost da raz ma tra mo na či ne na ko je na uč ne za jed ni ce pro iz vo de, pre no se, či ne oda bi re u kor-pu si ma zna nja i ka ko me đu sob no ko mu ni ci ra ju, na ro či to sa pa ra dig mat ski ne sa mer lji vih po zi ci ja. Osla nja ju ći se na isto ri ča ra na u ke Lu dvi ka Fle ka (lud wik Fleck) i nje go vo shva-

1 Za hva lju jem se sa rad ni ci ma La bo ra to ri je za eks pe ri men tal nu psi ho lo gi ju za pre ci zne po dat ke o pre-da va nju.2 O ar he o lo škoj epi ste mo lo gi ji i epi ste mo lo gi ji uop šte de talj ni je vi de ti Fe der 1999: 15–39; Wil li am 2002: 408–433; Fa gan and Fe der 2006, 718–729; Kos so 2006: 3–22. 3 O an tro po lo škom/et no graf skom pro u ča va nju ar he o lo gi je i ar he o lo ških za jed ni ca upo re di Lu cas 2001; Ed ge worth 2006: 1–19; yar row 2006: 20–32.

118

ta nje ne ra zu me va nja kao onog što je ne mo gu će u pot pu no sti uklo ni ti i što pred sta vlja su-štin ski uslov pro me ne i raz vo ja u na u ci, uve re na sam da ras pra va ove vr ste mo že po tak nu ti di sku si ju (Fleck 1979; Co hen and Schnal le 1986; Ško rić 2010: 339–356). Re či ma Kri sti ja na Đor da na (Chri stian Gi or da no):

In ter kul tur ni ne spo ra zu mi su, shod no to me, je dan pro blem ko ji se od no si i na „tu đu bli zi nu”, od no sno „da le ku pri sut nost”. Pro blem se, da kle, da se po slu ži mo Bur di je o vom ter mi no lo gi jom, od no si na si tu a ci je „fi nih raz li ka”, u ko ji ma se na-slu ću ju sa mo ma le kul tur ne di fe ren ci je ko je od stu pa ju od uobi ča je nog. Otu da bi se, iz gle da, mo glo re ći da su ne spo ra zu mi kod in ter kul tur nih ko mu ni ka ci o nih pro ce sa pre pra vi lo ne go iz u ze tak (Đor da no 2001: 17).

Stra te GI ja krI tIč koG prI ka za Struk tu ra ra da „Astro no mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve” je sle de ća:

re zi me, uvod, Mi to vi o ve li koj po pla vi, Za klju čak i li te ra tu ra. Krat kim re zi me om je uka-za no na pre mi se i ci lje ve ra da:

Na osno vu astro nom skih da ti ra nja kul tu ro lo ških i iko no graf skih za o stav šti na kroz ljud sku isto ri ju uka zu je mo na hi po te tič ko za jed nič ko po re klo naj sta ri jih ka ta stro fič kih mi to va ko ji ima ju mo ti ve su da ra Ze mlje sa ne be skim te lom. Na osno vu mul ti di sci pli nar ne ana li ze za klju či li smo da se ve ro vat no ovaj ka ta stro-fič ni do ga đaj od i grao na pre la zu iz me đu če tvr tog i tre ćeg mi le ni ju ma pre no ve ere (Бон et al. 2011: 555).

Re zi me je pre net u ce lo sti jer on do bro ilu stru je na čin na ko ji su auto ri su bli mi ra li svo je ide je. Dva pre o sta la ve ća po gla vlja (uvod i Mi to vi o ve li koj po pla vi) bi će pod vrg nu-ta epi ste mo lo škoj ana li zi i upo re đe nju iz ne tih tvrd nji u član ku (ko je se ti ču ar he o lo gi je i so cio-kul tur ne an tro po lo gi je) sa po sto je ćim zna nji ma o te ma ma ko je su po kre nu te. Po što su obla sti ko ji ma se ovo ar he o a stro nom sko is tra ži va nje ba vi ve o ma ši ro ke, uvod je raš čla-njen na dve ce li ne. Pr vi deo uvo da ob ja šnja va pre mi se i is tra ži vač ka pi ta nja, nu di ogra de od zlo u po tre be me to da ko ji je pri me njen, da bi u dru gom de lu uvo da bi li po nu đe ni broj ni pri me ri ko ji idu u ko rist po sta vlje ne hi po te ze o ko re la ci ji iz me đu ka ta stro fe (naj ve ro vat-ni je iza zva ne upa dom me te o ra) i mi to va u ko ji ma auto ri pre po zna ju me ta fo rič ne opi se ka ta stro fe. Ce li na Mi to vi o ve li koj po pla vi za pra vo pred sta vlja deo član ka kroz ko ji se na osno vu mi tra i stič kih iko no graf skih pred sta va da tu je ka ta stro fa o ko joj je reč. Ovaj po-stu pak je za sno van na uve re nju da ove tip ske mi tra i stič ke sce ne pred sta vlja ju za be le ške o sa zve žđi ma na ne bu u tre nut ku ka ta stro fe. U Za ključ ku je za tim po nu đe no kon kret no da to va nje ka ta stro fe (Бон et al. 2011).

Po red ana li ze lo gič ke ko he rent no sti (Koen i Nej gel 2006: 385–411), kao in di ka tiv no se po ka zu je pro ble ma ti zo va ti pi ta nje šta je to tu ma če nje mi ta, jer se is po sta vlja da auto ri član ka ne na vo de ni je dan me tod, od no sno te o rij ski okvir pri li kom ob ja šnje nja mi to va (Lycan 2002: 409–411). Na čin na ko ji je mit uklju čen u ce lo kup nu in ter pre ta ci ju u član ku


119

o ka ta stro fi zmu ipak po ka zu je da je ko ri šćen kom pa ra tiv ni pri stup ana li zi mi to va, ko ji je u ar he o lo gi ji i an tro po lo gi ji dis kre di to van (Lar son 1974: 1–17), a da auto ri član ka ve ro vat no ni su sve sni ni da po sto ji ne ka dru ga pa ra dig ma ko ja se ovom pro ble ma ti kom ba vi (Ча по 2008), ni ko joj su oni ško li mi šlje nja pri stu pi li.

mIt I ma te rI jal Na kul tu raIs tra ži va či u od re đe nim mi to vi ma pre po zna ju mo ti ve su da ra Ze mlje sa ne be skim te-

lom, za tim kul tu ro lo šku i iko no graf sku za o stav šti nu ve za nu za ka ta stro fič ke mi to ve, da bi mul ti di sci pli nar nim pri stu pom astro nom ski da to va li pret po sta vlje ni ka ta stro fič ni do ga-đaj. U pr vom de lu uvod nog po gla vlja ar gu men ta ci ja se gra di na sle de ći na čin:1. Glo bal ne ka ta stro fe su se u pro šlo sti de ša va le, iako nam mno ge da nas ni su po zna te.2. Ka ta stro fe sna žno uti ču na ljud sku kul tu ru, pa se zbog to ga sve do čan stva o ka ta stro-

fa ma ko je su se do go di le u pro šlo sti mo ra ju na ći u sta rim tek sto vi ma i mi to vi ma.3. Ana li za mi to va je če sto zlo u po tre blja va na u pse u do na uč nim ra do vi ma, ali mi to vi

ima ju od re đe ne sa znaj ne vred no sti jer sve do če o pri rod nom okru že nju u pro šlo sti.Hi po te tič ke ka ta stro fe u jed noj re če ni ci u tek stu (upo re di Бон et al. 2011: 556), u sle-

de ćoj su se već de si le bez do dat ne ar gu men ta ci je. I ne sa mo to, ove ka ta stro fe su mo ra le osta vi ti tra ga u sta rim tek sto vi ma i mi to vi ma. U ova kvom za klju či va nju za pa ža se lo gič ka gre ška pe ti tio prin ci pii ili ne do ka za no uzi ma ti za do ka za no. To za pra vo zna či da pret po sta-vi ti stav kao pre mi su ni je isto što i do ka za ti ga (Ко ен и Неј гел 2006: 387–388). Sa dru ge stra ne, či ta lac član ka se uve ra va da ka ta stro fič ni do ga đa ji ko ji su za sa da ne i den ti fi ko va ni, naj ve ro vat ni je mo ra ju uti ca ti na ljud sku kul tu ru. Ono što je pro ble ma tič no je ste to što se taj uti caj pre po zna je u sta rim tek sto vi ma i mi to vi ma, ali ni je ob ja šnje no ka ko mi to zna mo. Nu žno je obra zlo ži ti na osno vu ko jih pa ra me ta ra bi smo pre po zna va li po sle di ce ka ta stro fič nih do ga đa ja u pro šlo sti i raz mo tri ti da re ak ci ja na ovu vr stu zbi va nja mo že bi ti ve o ma za vi sna od kon tek sta i kul tur no spe ci fič na, od no sno da ne po sto ji uni ver zal na re ak ci ja na ova kvu vr stu pro me ne. Ta ko đe, pi sa ni iz vo ri i ma te ri jal na kul tu ra ko ji su na-sta li u pro šlo sti ne ma ju fik si ra no zna če nje, već nji ho ve in ter pre ta ci je za vi se od te o rij sko-me to do lo škog pri stu pa od ko ga raz li či ti is tra ži va či po la ze (Ol sen 2002: 256–271). Od no-sno, uko li ko se za od re đe ni mit sma tra da je na stao kao dru štve na ar ti ku la ci ja od re đe nih ne be skih po ja va ko je su u iz ve snom smi slu mo gle bi ti tra u ma tič ne, za to što se u tom mi tu po mi nje ne bo, sun ce, mu nja ili pak mi to lo ški li ko vi ko ji no se iden tič na ime na kao i ne-be ska sa zve žđa, ova tvrd nja se mo ra oka rak te ri sa ti kao ne do volj no ar gu men to va na jer je za sno va na na za klju či va nju pre ma for mal noj ana lo gi ji. Ra su đi va nje po ana lo gi ji je slu čaj za klju či va nja po ve ro vat no ći, ko je za vi si od uzi ma nja po de snih uzo ra ka, dok je for mal na ana lo gi ja ob lik za klju či va nja ko je tvr di da ako dva objek ta ili dve si tu a ci je ima ju od re đe na za jed nič ka svoj stva on da ve ro vat no ima ju i ne ka dru ga (Ко ен и Неј гел 2006: 303; Ku zma-no vić 2009: 136–137). Da kle, mi to vi u ko ji ma se po mi nju ne bo i sun ce ne mo ra ju bi ti za-be le ške o astro nom skim po ja va ma lju di iz pro šlo sti. Ovim ne od ri čem ta kvu mo guć nost, ali ona ni je ar gu men to va na u član ku.


120


U tek stu se nu di obra zlo že nje za što su baš mi to vi uze ti kao re le vant ni ma te ri jal za pre po zna va nje do sa da ne po zna tih ka ta stro fič nih do ga đa ja u pro šlo sti:

S ob zi rom na či nje ni cu da se to kom naj ve ćeg de la ljud ske isto ri je ne mo že go-vo ri ti o po u zda nom na uč nom uvi du u pri rod no okru že nje čo ve ka, pri rod no je obra ti ti se je di nim aspek ti ma kul tu re ko ji su u re la tiv no sta bil nom ob li ku do šli do nas kroz ve ko ve i mi le ni ju me: re li gij skim i mi to lo škim pred sta va ma i sa nji ma po ve za nim aspek ti ma ma te ri jal ne kul tu re (Бон et al. 2011: 556).

U pr vom de lu ovog tvr đe nja pri sut na je ma te ri jal na gre ška, od no sno po čet na pre mi sa je ne tač na jer, za pra vo, po sto ji na čin da ima mo po uz dan na uč ni uvid u pri rod no okru-že nje čo ve ka u pro šlo sti. Ovo po lje is tra ži va nja zo ve se ar he o lo gi ja ži vot ne sre di ne i ba vi se upra vo re kon struk ci jom pri rod nog okru že nja lju di u pro šlo sti, uklju ču ju ći po ka za te lje glo bal nih kli mat skih pro me na i tek ton ske po re me ća je pod jed na ko ko li ko i za ključ ke o pri su stvu od re đe nih bilj nih i ži vo tinj skih vr sta i u vr lo uskim ge o graf sko-hro no lo škim od red ni ca ma. Ovaj va žan seg ment ar he o lo gi je pod ra zu me va i pro u ča va nje me to da ko ji nam mo gu omo gu ći ti da od go vo ri mo na raz li či ta i vr lo ši ro ka pi ta nja o ži vot noj sre di ni u pro šlo sti (But zer 1987; Ren rew, Bahn 2000: 225–268; Din ca u ze 2006).

Ni je ja sno šta za pra vo zna či da je pri rod no obra ti ti se od re đe nim aspek ti ma kul tu re, jer ne po sto je pri rod ni i ne pri rod ni me to do lo ški oda bi ri. Oni tre ba da pro is ti ču iz de fi ni sa nja pro-ble ma ko ji je po vod za is tra ži va nje, a oda bir či ni is tra ži vač (Ко ен и Неј гел 2006: 220). Ta ko đe, mi to vi ni su do nas do spe li u sta bil nom ob li ku u od no su na tre nu tak nji ho vog na stan ka, jer su i u tre nut ku na stan ka bi li vr lo ne sta bil na for ma iz ra ža va nja4. For mu la ci ja re la tiv no sta bilni ob lik re li gij skih i mi to lo ških pred sta va či ni nas još uda lje ni jim od ak tu el nih an tro po lo ških po stu pa ka pri li kom ana li ze mi to va (Fa bi je ti et al. 2002: 257–268; Ча по 2008). Ni je ja sno na ko ji na čin bi smo na osno vu tog ob li ka mi ta, ko ji je do nas do speo, i po ko jim pa ra me tri ma, mo gli iz vu ći ori gi nal nu re ak ci ju po pu la ci je ili po je din ca na pro me nu u pri rod nom okru že nju.

Pod jed na ko je va žno uka za ti na to da je po lje ko je se is tra žu je u ovom tek stu – ozna-če no ter mi ni ma kao što su mi to vi, sta ri tek sto vi, re li gij ske i mi to lo ške pred sta ve, i sa nji ma po ve za ni aspek ti ma te ri jal ne kul tu re – ve o ma ši ro ko pa zah te va raz li či te me to do lo ške pri-stu pe i raz u me va nje svih kon tek sta u ko ji ma su na sta ja li (Ren rew, Bahn 2000: 385–420). Uko li ko je reč o svim mi to vi ma, tek sto vi ma, re li gij skim, mi to lo škim pred sta va ma i aspek-ti ma ma te ri jal ne kul tu re ko ji su po ve za ni sa mi to vi ma, ko ji se ana li zi ra ju da bi se iz dvo ji li oni ko ji se od no se na ka ta stro fe (čak i ako bi smo zna li kri te ri jum za to iz dva ja nje), ta ko ši rok opus pred sta vlja ne re a lan po du hvat. Uko li ko u okvi ru ovog po lja po sto ji uži oda bir, on da se mo ra na po me nu ti ka ko je taj oda bir vr šen. Od no sno, ni je pri hva tlji vo da oda bir bu de na su mi čan, sem ako taj vid is tra ži va nja ni je po sle di ca od re đe ne me to do lo gi je, ko ja se u tom slu ča ju mo ra eks pli ci ra ti.

4 Ilustrativno je podsetiti se fenomena izmišljanja tradicija, dinamike koju u sebi nosi konstruisanje tradicio-nalnih sadržaja, kao i stalnog nastojanja da se pokaže da je tradicija nepromenljiva (Hobsbom 2002: 5–25) ili objašnjenja Rolana Barta zašto se mitom želi pokazati da su određeni fenomeni oduvek bili takvi (Belsi 2010: 33).

121


Auto ri član ka uka zu ju i na mo gu će zlo u po tre be i pse u do na uč ne po stup ke u ko ji ma je ko ri šće na ana li za mi to va, na po mi nju ći da „ne tre ba da nas na ve de na pot pu ni ni hi li zam u po gle du sa znaj ne vred no sti drev nih tek sto va i pre da nja” (Бон et al. 2011: 556).

Me đu tim, ni je stvar u sa znaj noj vred no sti od re đe ne vr ste pi sa nih iz vo ra ili ma te ri-jal ne kul tu re, već u me to du ko jim do sa zna nja na osno vu te gra đe do la zi. Sva ki pred met ma te ri jal ne kul tu re (uklju ču ju ći i tek sto ve) iz pro šlo sti mo že bi ti zlo u po tre bljen, a ni je dan ne mo že mo oka rak te ri sa ti kao a pri o ri ne re le van tan za ne ki do men sa zna nja (Ol sen 2002; Џон сон 2008). Po stu pak ko jim za klju ču je mo, od no sno nje go va za sno va nost u na uč noj me to do lo gi ji, ključ na je za pro ce nu da li je reč o na uč nom ili pse u do na uč nom de lu (Fe der 1999: 15–39). Ta ko npr. ke ra mi ka pri pi sa na vin čan skoj kul tu ri mo že da bu de osnov za pse u do na uč ne za ključ ke o po sto ja nju vin čan skog pi sma. Oni su ospo re ni upra vo pre i spi-ti va njem „me to do lo gi je”, što ni ka ko ne dis kre di tu je do ku men to va nu ma te ri jal nu kul tu ru već pse u do na ču nu in ter pre ta ci ju (Па ла ве стра 2010: 239–258).

mIt I kru ŽNa ar Gu meN ta cI jaAuto ri se u dru gom de lu uvod nog po gla vlja (Bon et al. 2011: 2–3) osvr ću na broj ne

pri me re pre da nja i mi to va za ko je sma tra ju da su na sta li pod uti ca jem do ga đa ja ve za nih za ne be ske po ja ve. Pre po bra ja nja raz li či tih kor pu sa pri ča ko ji su oce nje ni kao re le vant ni za ana li zu, dat je me to do lo ški okvir.

Naj če šće se mo ti vi ova kvih do ga đa ja mo gu pri me ti ti u mi to vi ma i pre da nji ma o kre a ci ji sve ta […] ili mi to vi ma o kra ju sve ta, pa su ova pre da nja pra će na ra znim ka ta stro fič nim do ga đa ji ma (Бон et al. 2011: 556).

Mo gu će je uvi de ti da se već iz re če ni sta vo vi po na vlja ju, ali i da su oni do pu nje ni, i da ta ko osna že ni vr lo br zo do vo de do ci lja ra da ka ko je on de fi ni san u ap strak tu. Iz nu ru ju će po na vlja nje tre ba da ube di či ta o ca i za ma gli me to do lo ške pro ble me. Osna ži va nje po čet-nih ide ja vi di se u pro ce su pre la za: od pre po zna va nja mi to va u ko ji ma su opi sa ne ne be ske po ja ve i/ili ka ta stro fe, ka pre po zna va nju tih mi to va i dru gih srod nih kor pu sa kao uzro-ko va nih do ga đa ji ma ve za nim za ne be ske po ja ve. Da kle, spe ci fi čan ka rak ter mi ta tj. nje-gov od nos pre ma do ga đa ji ma ko ji se ve žu za re al nost ni je pro ble ma ti zo van, već je mit ski sa dr žaj bez obra zlo že nja oka rak te ri san kao ogle da lo do ga đa ja iz pro šlo sti. Ako po đe mo i od sa ži ma ju ćih i po jed no sta vlje nih de fi ni ci ja, ta kav pri stup je pre vi še jed no sta van. Mit se obič no sma tra pot pu no fik tiv nom pri čom (Am strong 2005: 11–18). Pri bli žni je na šem raz u me va nju, mo že mo raz mo tri ti sa vre me nu knji žev nost i pri če ko je su nam ovim pu tem sa op šte ne. Jan Vot (Ian Watt) uka zu je na to da čak i pi sa nja ko ja za cilj ima ju naj bu kval-ni je i naj po drob ni je opi si va nje svog dru štve nog kon tek sta ni iz bli za ni su po u zda ni od ra zi stvar no sti u ogle da lu, dok na pri mer knji žev nost ko ja ni u ko li ko ne ide za po ka zi va njem so ci jal ne stvar no sti, ipak to u ne kom ob li ku i či ni, iako od raz mo že iz gle da ti ap strak tan ili ne re a li stič ki (Vot 1990: 294). U sva kom slu ča ju, za tu ma če nje pri ča ili mi to va po treb na je me to do lo gi ja, ka da se spro vo di u okvi ru na u ke.

122


Ne ek spli ci ra nje na či na na ko ji se tu ma či mit pod ra zu me va ne gi ra nje či ta ve isto ri je an tro po lo gi je, a na ro či to onih an tro po lo ških te o ri ja či je va žne aspek te či ni ana li za mi to va (Hač 1979; Mo o re 2002). Mo guć nost da se na ovaj na čin mo gu re kon stru i sa ti do ga đa ji iz pro šlo sti im pli cit no bri še do me te ar he o lo ške te o ri je (Џон сон 2008; Hod der 2001). Sa dru-ge stra ne, ide ja da tekst iz pro šlo sti di rekt no re flek tu je zbi va nja iz pro šlo sti uka zu je na ne-po zna va nje kri ti ke pi sa nih iz vo ra (An drén 1998; Тош 2008: 116–142) kao i ra di kal ne pro-me ne u tu ma če nju pro šlo sti do ko je su do ve la post mo der na shva ta nja tek sta (Ol sen 2002: 246–272). Ključ no je da je oda bra nim mi to vi ma ne ar gu men to va no pri le pljen do ga đaj za ko ji auto ri pod ra zu me va ju da uzro ku je na sta nak ova kvih mi to va i da je pret po sta vlje no da je ta kav do ga đaj mo rao da se de si „po čet kom na še ci vi li za ci je”, oda kle je pro i za šlo da to va-nje. Ka ko je do šlo do stva ra nja ovih dve ju ka ri ka (shva ta nja mi ta kao re a li stič nog ogle da la i da to va nja ka ta stro fič nog do ga đa ja) mo žda naj u pe ča tlji vi je opi su je sin tag ma „na ne ki na-čin” (Бон et al. 2011: 2), ko ju su auto ri član ka upo tre bi li.

Ovaj neo d re đe ni me to do lo ški put auto ri obra zla žu ti me što sma tra ju da se po sle di ce od re đe nih ka ta stro fič nih do ga đa ja ne mo gu utvr di ti sem ka da je u pi ta nju re la tiv no hro-no lo ški bli zak do ga đaj, ka kva je Tun gu ska eks plo zi ja5 (Бон et al. 2011: 556–557).

Mo žda na ovom me stu ni je lo še na po me nu ti da se ar he o lo zi ne ba ve sa mo ru še vi-na ma spo me ni ka ko ji su nam vi dlji vi jer se na la ze pred na šim oči ma, već da je je dan od osnov nih oslo na ca ar he o lo gi je još od nje nih po če ta ka is ko pa va nje slo je va ze mlje ko ji se na la ze is pod sa da šnjih hod nih po vr ši na na osno vu stra ti graf skog me to da. To zna či da je sva ko ar he o lo ško is ko pa va nje za sno va no na na če lu suk ce siv nih ni voa, ko je po la zi od pret po stav ke da su se slo je vi ze mlje (ili bi lo kog dru gog ma te ri ja la) ta lo ži li hro no lo škim re dom, ta ko da je naj sta ri ji sloj i naj ni ži. Sa ovog sta no vi šta da nas se po la zi bi lo da je reč o naj jed no stav ni joj ar he o lo škoj si tu a ci ji ili pak o du gom ni zu slo je va za be le že nih u pro fi-lu (Ren frew and Bahn 2000; Грин 2003: 122). Na ovaj na čin, ar he o lo zi se sre ću i tu ma če ar he o lo ški za pis iz pra i sto rij skih i dru gih hro no lo ški uda lje ni jih raz do blja, pri če mu ar te-fak ti ni su je di no što ar he o lo zi sa ku plja ju. Ar he o lo ški za pis pod ra zu me va spe ci fič ne kon-tek ste u ko ji ma se pred me ti iz pro šlo sti na la ze, što pod ra zu me va i ana li zu onih osta ta ka ko ji su po ka za te lji pri rod nog okru že nja u pro šlo sti (But zer 1987: 3–313). Me đu raz li či tim se to vi ma osta ta ka ar he o lo zi ma su naj u be dlji vi ji za in ter pre ta ci ju oni kon tek sti ko ji sve-do če o ne kom ve li kom po re me ća ju si ste ma, od no sno o po sle di ca ma pri rod nih ka ta stro fa ka kve su po pla ve, ze mljo tre si, vul kan ske erup ci je (Грин 2003: 273).

Slič ni mo ti vi, ko ji uka zu ju na go to vo iden ti čan sce na rio mo gu se de ši fro va ti u mno gim dru gim mi to vi ma. Naj če šće su pri sut ni upra vo opi si to ga da je upa lje ni

5 Tun gu ska eks plo zi ja do go di la se 30. ju na 1908. go di ne u is toč nom Si bi ru. Iza zva na je naj ve ro vat ni je upa-dom aste ro i da ili ko me te u Ze mlji nu at mos fe ru. Sna ga ove eks plo zi je je pro ce nje na kao hi lja du pu ta ve ća od sna ge atom ske bom be ba če ne na Hi ro ši mu 1945. go di ne, a eks plo zi ja se do go di la u at mos fe ri na vi si ni od 2.5 do 9 km. Iako do sa da ni je pro na đen kra ter ko ji je mo gao na sta ti na kon ove eks plo zi je, broj ni su dru gi po ka-za te lji ko ji se mo gu de tekto va ti, kao što su če sti ce aste ro id nog po re kla za ro blje ne u smo li po ru še nog dr ve ća, ko je su na sta le kon den za ci jom iz obla ka stvo re nog na kon eks plo zi je (Mar ja nac 2008: 102–106).

123


obje kat upao sa ne ba, da je na kon to ga na stu pi la ja ko du ga noć (od vi še da na) ili po top ko ji je usle dio na kon to ga, kao i me te or ski ro je vi ko ji su pred ska zi va li i na-sta vi li se na kon sa mog do ga đa ja (Бон et al. 2011: 558, po de blja la M.M.).

Ključ no pi ta nje je ka ko su auto ri član ka de ši fro va li ove mi to ve, od no sno oda kle po ti-če „ne u pit no uve re nje” da su mi to vi ne ka vr sta za go net ke za ko ju sa mo tre ba na ći ade kva-tan ključ za raz re še nje. Šta je za pra vo mit? Obič no se on sma tra pri čom ko ja je iz mi šlje na i po gre šna. Me đu tim, ve ći na an tro po lo ga će da nas re ći da je u dru štvi ma u ko ji ma je mit za i sta mit nje go va vred nost obič no uslo vlje na ti me što je on shva ćen kao isti na (Ча по 2008: 13). Ako sa mo osmo tri mo isto ri ju ar he o lo gi je i an tro po lo gi je, la ko je uvi de ti da su iz ra že ne opreč no sti iz me đu na u ke i mi to lo gi je, isti ne i mi ta, se be i dru gih ide o lo ški čin osni va ča aka dem skih di sci pli na (Ol sen 2002: 258–264). Me đu tim, da nas po sto ji opa snost da u „post mo der ni stič koj or gi ji sa mo po ni šta va nja i ho mo ge ni zu ju ćeg re la ti vi zma” po ni-šti mo sva ku raz li ku iz me đu na u ke i mi ta, što je ta ko đe ide o lo ški čin. Naj va žni ji re zul tat kri tič kog osvr ta na na u ku o mi to lo gi ji je od ba ci va nje upra vo naj o či gled ni jih mi to va o mi-to vi ma (Ча по 2008: 370), od no sno mi to vi ma o me to do lo gi ji nji ho vog pro u ča va nja pu tem za mi šlje ne i ne ar gu men to va ne „ra ci o na li za ci je”. Ova vr sta ra ci o na li za ci je mi to va slič na je po stup ku ko ji se de ša va pre po zna va njem sli ka i pri ča u Ror ša ho vim mr lja ma, što ne zna-či da mi to ve tre ba od ba ci ti kao re le van tan iz vor za pro u ča va nje od re đe nih is tra ži vač kih pi ta nja. Me đu tim, me to do lo ški po stu pak mo ra bi ti ko he ren tan i pot kre pljen pod jed na ko ko li ko i uklo piv u pre o vla da va ju ća zna nja na ovom po lju u da na šnjoj na u ci.

Ako se vra ti mo pa su su ko ji je pret hod no ci ti ran, uoča va mo da, iako ni je ja sno ka ko su od re đe ni mo ti vi u od re đe nim mi to vi ma pre po zna ti, oni se u da ljem tek stu uzi ma ju kao či nje ni ca a ne kao kon struk ci ja auto ra. Da kle, pre ne bre ga va se da kla si fi ka ci je i pre po zna-va nje od re đe nih mo ti va ni su „pri rod ne” i pod ra zu mlji ve da to sti, već da one even tu al no mo gu po slu ži ti kao alat u raz vr sta va nju i da to ga mo ra mo bi ti sve sni. Ka ri ka u tek stu, is-ka za na re či ma ko je sle de, us po sta vlje na je lo gič kom gre škom pe ti tio prin ci pii:

Ova ko pre ci zni i do de ta lja is prav ni fi zič ki mo de li ni su mo gli bi ti pu ka slu čaj nost u ma šti kre a to ra ovih mi to va, već sa mim tim što su pri sut ni svi mo ti vi ko ji pra te jed nu ova kvu ka ta stro fu, kao i to da je sam re do sled do ga đa ja pra vi lan, uka zu je na to da su u ne kom tre nut ku u isto ri ji po sto ja li oče vi ci ovih do ga đa ja, a da su sa mi do ga đa ji bi li to li ko stra šni da su se ge ne ra ci ja ma pre pri ča va li u ključ nim mi to vi ma sta rih re li gi ja (Бон et al. 2011: 558).

Mo ti ve ko je su auto ri kon stru i sa li kao re le vant ne za svo ju ana li zu oni pre ba cu ju u pot pu no dru gu ra van pri pi su ju ći tu kon struk ci ju kre a to ri ma mi to va u pro šlo sti i pre po-zna ju ći u nji ma „do de ta lja is prav ne fi zič ke mo de le”. Ov de se uvi đa i cir ku lar nost ar gumen ta ci je kao spe ci jal na for ma ove lo gič ke gre ške (Ко ен и Неј гел 2006: 388). Na ovoj po gre šci gra de se no vi za ključ ci: 1. Mi to vi sve do če da su po sto ja li oče vi ci ka ta stro fa.2. Ka ta stro fe su bi le stra šne.

124


3. Ka ta stro fe su se ge ne ra ci ja ma pre pri ča va le kroz mi to ve sta rih re li gi ja. Ovi za ključ ci su ne ka vr sta op šteg me ha ni zma ko ji se na da lje u tek stu po tvr đu je ra z-

no rod nim pri me ri ma.

mI to vI o ve lI koj po pla vI Dru go po gla vlje no si na slov Mi to vi o ve li koj po pla vi, ma da je pro ble ma ti ka ko ja se u

nje mu po kre će znat no ra zno rod ni ja. Ova ce li na po či nje po zi va njem na is tra ži va nja ar-he o lo ga Bru sa Ma sea (bru ce Mas se), ko ji na osno vu broj nih mi to va o ve li kim po pla va ma re kon stru i še da tu me mo gu ćih ka ta stro fa u pro šlo sti (Mas se 1995; 2007). Me đu tim, upra-vo ovaj is tra ži vač u tek stu “The Ar cha e o logy and An thro po logy of Qu a ter nary Pe riod Co smic Im pact“ tvr di da je deo tek sta o usme noj tra di ci ji, mi tu i ko smič kim uda ri ma za-sno van na upit ni jim osno va ma u od no su na dru ge (Mas se 2007: 26). Za tim je uka za no na va žnost pret po sta vlje nog pa da aste ro i da ko ji je upao u okean bli zu Ma da ga ska ra i iza zvao niz cu na mi ja. Či ta lac je upu ćen na to da su ovaj upad po tvr di li i ge o lo zi, ana li zom obal-skih use ka. Ta ko je pre ma mi šlje nju auto ra član ka po tvr đe no „za jed nič ko po re klo ovih mi to va i obal skih use ka”, što je sa svim ne ja sno sa bi ra nje vr lo raz li či tih ka te go ri ja a ipak pred sta vlje no kao va žan za klju čak. Ovaj la nac ar gu me na ta na sta vlja se ide jom da sta ri tek sto vi uka zu ju na to da su lju di zna li za ova kve ka ta stro fe i da su pra vi li ve o ma de talj ne ana li ze nji ho vih po sle di ca. Kao pri mer na ve den je ti maj i Pla to no vi pro nic lji vi za ključ ci, me đu ko ji ma se na ro či to is ti če „pro to so ci o lo ška ana li za” za hva lju ju ći ko joj sa zna je mo da lju di zbog ve li ke sto pe umi ra nja na kon ka ta stro fe „gu be pret hod na zna nja ili se ona sa-mo pre la ma ju kroz is kri vlje no mi to lo ško so či vo”. Po no vljen je stav da ima mno go do ka za za to da upa di te la iz ko smo sa, ko ji iza zi va ju ka ta stro fe, ima ju uti ca ja na mo ti ve u sta rim re li gi ja ma i mi to vi ma, pa ne do sta je sa mo vre men sko lo ci ra nje ovih do ga đa ja. U pri log tom hro no lo škom opre de lje nju po nu đe no je tu ma če nje ko je se mo že pot po mo ći Mi tri-nim kul tom (Бон et al. 2011: 560–564). Po ve zi va nje mi tra i zma i astro no mi je/astro lo gi je u pro šlo sti jed na je od osnov nih ta ča ka ovog ra da, ko ja gru pu auto ra član ka (Bon, ćir ko vić, Sto jić) do vo di do da to va nja pret po sta vlje ne ka ta stro fe, ali je isto vre me no jed na od naj-kom plek sni jih za ospo ra va nje.

Ono što je in te re sant no u ovom mi tu je to da se u nje go voj iko no gra fi ji na la ze sa zve žđa ko ja opi su ju ne ka da šnji po lo žaj Ne be skog ekva to ra, pa se na osno vu pre ra ču na pre ce si je Ze mlji ne ose ro ta ci je mo že pre ra ču na ti vre men sko lo ci ra nje do ga đa ja na ko ji ovaj mit uka zu je u svom opi su na stan ka sve ta (Бон et al. 2011: 560).

Me đu tim, kao što i sa mi auto ri na vo de, ova in ter pre ta ci ja je za stu plje na kod još ne-ko li ci ne auto ra. Reč je o shva ta nju Kar la Ber nar da Štar ka (Karl ber nhard stark), iz dru ge po lo vi ne XIX ve ka, i Dej vi da Ju len si ja (Da vid ulan sey), ko ji je ove ide je re in ter pre ti rao i do ra dio kra jem osam de se tih go di na XX ve ka. Je dan od naj u ti caj nih na uč ni ka ko ji su se u XIX ve ku ba vi li mi tra i zmom Franc Ki mon (Franz Cu mont) od ba cio je Štar ko vo shva-

125


ta nje mi tra i zma, te je Ki mo no vo tu ma če nje iran skog po re kla mi tra i zma bi lo do mi nant na is tra ži vač ka li ni ja mi tra i stič kih stu di ja do pred kraj XX ve ka. Pre ma Štar ko vom mi šlje nju, fi gu re iz sce ne ta u rok to ni je ne pred sta vlja ju ele men te iz iran ske mi to lo gi je, ne go zve zde i ne be ske kon ste la ci je. Mi tra i stič ka iko no gra fi ja je, pre ma to me, ma pa zve zda, a fi gu re bi ka, škor pi o na, psa, zmi je, ga vra na, la va i ku pe ko je se ja vlja ju, ima ju pa ra le le sa kon ste la ci ja ma ko je su na ne bu vi dlji ve to kom go di ne (Pe šte rac 2007: 49). Tekst „Astro no mi ja i ka ta stro fi-zam kroz sta re tek sto ve i mi to ve” me to do lo ški je naj vi še oslo njen na za ključ ke D. Ju len si ja.

Is tak nu ti isto ri čar astro no mi je Noel Sver dlou (noel swer dlow) u kri tič kom pri ka zu 1991. go di ne ospo ra vao je Ju len si je vu knji gu the ori gins of the Mit hra ic Myste ri es. Cosmo logy and the sal va tion of the Mi tra ic Myste ri es in the An ci ent World, ko ja je ob ja vlje na 1989. go di ne (Swer dlow 1991). On uka zu je na to da je u Ju len si je vom ra du pro blem bu-kval no pre vo đe nje mi tra i stič ke iko no gra fi je u astro nom ske ter mi ne, a da pri su stvo zo di-jač kih zna ko va ni je spreg nu to eks klu ziv no sa mi tra i zmom, već da je to op šta ten den ci ja ka sne an ti ke. Pre ma nje go vom mi šlje nju, mo že se pro ble ma ti zo va ti da li je astro lo gi ja/astro no mi ja ima la cen tral nu ulo gu u ovom kul tu ili je pak je dan od ele me na ta. On do vo di u pi ta nje iden ti fi ka ci ju Mi tre kao Per se ja, ge ne ral no su ge ri šu ći da je Ju len si jev rad pun po-želj nih hi po te za ali bez ar gu men to va nih ob ja šnje nja (Swer dlow 1991: 48–63). R. Bek sma-tra da je ve za iz me đu mi tra i zma i osma tra nja ne be skih po ja va va žna, ali da po sto ji ključ na raz li ka iz me đu mi tra i stič kih prak si i astro no mi je: an tič ko ba vlje nje ne be skim te li ma ni je na uč ni si stem, pa se ma te ri jal na kul tu ra ve za na za mi tra i zam (čak iako je reč o tek stu) ne mo že sma tra ti rav no prav nom za be le škom astro nom skih po ja va u od no su na na uč ne ra-do ve. On ta ko đe is ti če da su Ju len si je vi sta vo vi eks trem ni i da neo sno va no po jed no sta vlju-ju kom plek snost mi tra i zma, a u nje go voj stu di ji mo gu se na ći broj ni pro tiv ni ci i kri ti ča ri Ju len si je vog ele gant nog ali po vr šnog me to da (Beck 2007: 44–62). U naj ma nju ru ku mo že se za klju či ti da je kre di bi li tet Ju len si je vih za klju ča ka upi tan i da je za ute me lje nje ide ja na či jem je tra gu po treb no pot kre plje nje.

Da kle, či ta nje mi to va u astro nom skim ter mi ni ma je ono što ih stva ra „pre ci znim”, a na kon to ga se ta uči ta na pre ci znost uzi ma kao ar gu ment za to da je iko no gra fi ja ogle da-lo od re đe nih ne be skih po ja va. U svim iz dvo je nim ci ta ti ma član ka po sto ji pod ra zu mlji va ide ja da po sto ji do ga đaj na ko ji se mit od no si/iko no gra fi ja mi ta iz ko ga se či ta do ga đaj na ko ji se mit od no si. Osnov ni pro blem ra da, sa sta no vi šta ar he o lo gi je i an tro po lo gi je, upra vo je pod ra zu me va nje i pre vi đa nje pi ta nja ve za nih za tu ma če nje mi ta, „sa op šte nog” kroz pi-sa ne iz vo re i ma te ri jal nu kul tu ru. Sto ga će da lja pro ble ma ti za ci ja ići upra vo u tom prav cu.

tu ma če Nja mI ta Za la ze ći u pro ble ma ti za ci ju tu ma če nja mi to va ko je je ko ri šće no u tek stu „Astro no-

mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve”, za pra vo se na i la zi na pod ruč je tru snih od no sa če stih ne spo ra zu me va nja pri rod nih i dru štve nih na u ka. Za pra vo je di ni ar he o lo ški ra do vi ko ji su u ovom član ku ci ti ra ni su već po mi nja ni tek sto vi Bru sa Ma sea (Mas se 1995; 2007), o ko ji ma je već bi lo re či i u knji zi Lju bi ce Zo to vić Mi tra i zam na tlu ju go sla vi je.

126


Iz ove knji ge iz dvo je na je i u pot pu no sti de kon tek stu a li zo va na jed na re če ni ca (Зо то вић 1973; Бон et al. 2011: 562). Na ve de na re če ni ca je na slo nje na na sta vo ve D. Ju len si ja, ko ji su u pot pu no sti raz li či ti od ide ja na ko ji ma svo je is tra ži va nje za sni va Lju bi ca Zo to vić, ko ja se naj če šće po zi va la na F. Ki mo na. Po nje nom mi šlje nju, je din stven iko no graf ski obra zac mi tra i stič kih pred sta va uka zu je na po sto ja nje stro gog pra vi la u pr vo bit noj or ga ni za ci ji mi tra i stič kog kul ta na pod ruč ju Rim skog car stva, a da od stu pa nja re gi stro va na na tlu ne-ka da šnje Ju go sla vi je uka zu ju na od su stvo kon tro le u or ga ni za ci ji ovog kul ta na tom pro-sto ru. Ta ko đe, nje na is tra ži vač ka pi ta nja do ti ču se pro di ra nja kul ta bo ga Mi tre pa ra lel no sa pro ce som ro ma ni za ci je na pro sto ru ko ji je is tra ži va la (Зо то вић 1973: 134–135). Da kle, pi ta nja i za ključ ci ko ji ne idu u pri log te zi a sa ko ji ma su se auto ri mo ra li sre sti či ta ju ći knji gu, ni su ni na po me nu ti. Sa dru ge stra ne, te o rij sko po la zi šte Lju bi ce Zo to vić od re di lo je nje no is tra ži va nje, pi ta nja ko ja je po sta vi la i for mu la ci je za klju ča ka. Sve ove di men zi je jed nog na uč nog is ka za pre for mu li sa ne su u da tost i li še ne su kon tek sta. An tro po lo ška li-te ra tu ra uop šte ni je ko ri šće na, iako je ana li za mi ta obi la to slu ži la za ar gu men ta ci ju (Бон et al. 2011).

Ovo se mo že uči ni ti kao tra že nje dla ke u ja je tu, iako za pra vo otva ra ozbilj no pi ta nje o raz u me va nju ar he o lo gi je i an tro po lo gi je od stra ne is tra ži va ča dru gih na uč nih obla sti. Is po sta vlja se da u ovom slu ča ju ove dve na u ke ni su shva će ne kao one ko je uop šte ima ju epi ste mo lo gi je (Ol sen 2002: 13–28; Хе млин 2001: 9–26), već kao ne ka vr sta umet no sti kroz ko ju na sta ju re zul ta ti ko ji mo gu le po ilu stro va ti od re đe ne na uč ne ide je. U pri me ru o astro no mi ji i ka ta stro fi zmu o ko ji ma se go vo ri na osno vu mi to va (Бон et al. 2011), pret-po stav ka o ka ta stro fi ko ja se do go di la u pro šlo sti jed no stav no je po su ta mi to vi ma. Me đu-tim, sa za mi šlje nim iz dva ja njem mi to va ko ji će na ne ki na čin li či ti na opis ka ta stro fič nih do ga đa ja, usvo je ne su za pra vo in ter pre ta ci je mi to va i pa ra dig me iz ko jih su one po te kle.

Bez ob zi ra na to da li su auto ri sve sni svog te o rij skog po la zi šta, sva ko tu ma če nje sa-dr ži okvir ko ji od re đu je iz bor i na čin raz u me va nja po da ta ka. Na čin na ko ji se u iz la ga nju i tek stu Bo na, ćir ko vi ća i Sto ji ća pri stu pa mi to vi ma naj slič ni ji je kom pa ra tiv nom me to du u pro u ča va nju mi ta, od no sno raz u me va nju dru šta va u jed no li nij skom evo lu ci o ni zmu so-cio-kul tur ne an tro po lo gi je (Po ar je 1999: 44; Lu e len 2001: 11–14). Ova po la zi šta ve za na su za na sta nak mo der nih di sci pli na u kri lu evrop skog ko lo ni ja li zma i uz ra sta nje ugle da mi-to va ko ji su svo jom si ro vom, pred knji žev nom for mom osva ja li ma štu Evro plja na (Ча по 2008: 23). Iako se kom pa ra tiv nom tu ma če nju mi to va ne mo gu ospo ri ti za slu ge za skre ta-nje pa žnje na pi ta nje mi ta i se to ve kul tu ra ko je do ta da ni su bi le po sma tra ne kao u toj me ri va žne, ja sno je da su me to do lo ški po stu la ti ko ji su prak ti ko va ni u XIX ve ku i po čet kom XX ve ka u ovoj obla sti pre va zi đe ni (Lar son 1974: 3–7).

Kom pa ra tiv ni pri stup pro u ča va nju mi to lo gi je bio je na svom vr hun cu u pe ri o du iz-me đu 1850. i 1920. go di ne, a nje go vim ute me lji va čem sma tra se Fri drih Maks Mi ler (Frie drich Max Müller) od no sno Maks Mi ler (1823–1900). On je 1856. go di ne pu bli ko vao pr vu ver zi ju ese ja o kom pa ra tiv noj mi to lo gi ji (Com pa ra ti ve Mytho logy: An es say) i uneo je ta da re vo lu ci o nar ne ide je o shva ta nju po re kla mi to va. Po kre nuo je pi ta nja po du dar no sti

127


u fol klo ru, pra zno ver ju i obi ča ji ma naj u da lje ni jih po pu la ci ja (u od no su na Evro pu), ali i slič no sti iz me đu mi to va „pri mi tiv nih” dru šta va i mi to va ko je ra do ba šti ne Evro plja ni, kao što su npr. grč ki. Mi ler je bio za go vor nik so lar ne mi to lo gi je i ve li ki po što va lac in dij ske kul-tu re, a in do e vrop ske po čet ke je pri ka zao u mi to lo škim ter mi ni ma. Pro to in do e vro plja ni ili ari jev ci su, pre ma nje go vom shva ta nju, ži ve li u zlat nom do bu kao ple me ni ti i či sti, a po nu ždi su bi li pe sni ci. In te re sant no je na po me nu ti da Mi le rov ari je vac pro vo di svo je da ne u osma tra nju ne be skih te la i ka zu je pe sme, ko je se u srod nim in ter pre ta ci ja ma pri ka zu ju kao pri bli žne na u ci (Ча по 2008: 33–45).

Po red Mi le ra, i mno gi dru gi is tra ži va či XIX ve ka bi li su za in te re so va ni za pro u ča va nje re li gi je i ma gi je. Svo je ra do ve za sni va li su na ra ci o na li stič kim i evo lu ci o ni stič kim sta no-vi šti ma. U kor pu su nji ho vih ide ja jed nu od pr vih pred stavlja shva ta nje da su mi to lo gi je i re li gi je na sta le kao po ku šaj lju di da ob ja sne fe no me ne iz pri ro de kao što su sun ce, olu je, gro mo vi itd. (Lar son 1974: 1–16). Me đu pred stav ni ci ma jed no li nij skog evo lu ci o ni zma i kom pa ra tiv nog pri stu pa, je dan od naj i stak nu ti jih je Džejms Džordž Frej zer (ja mes Ge or ge Fra zer) (Fa bi je ti et al. 2002: 119). Nje go vo de lo Zlat na gra na je naj o bim ni je i naj u ti caj ni je, a u nje mu su do kraj no sti do ve de ne si ste ma ti za ci ja i kom pa ra ti zam (Po ar je 1999: 63–67).

Neo spor no je da je zna čaj Frej ze ro vog ra da ve li k a da ne do sta ci ko je uvi đa mo sa ove vre men ske dis tan ce mo ra ju bi ti raz mo tre ni u kon tek stu u ko jem je nje go vo de lo na sta lo. Ipak je ko ri sno uka za ti na kri ti ke ko je su upu će ne ovom pri stu pu, na ro či to uko li ko ni je pod ra zu mlji vo da ne ka od ono vre me nih te o rij skih i me to do lo ških na če la da nas va že kao ospo re na. Ka ko ka že Ted Lu e len (ted le wel len), jed no li nij ski evo lu ci o ni sti ni su pri zna-va li gra ni ce svom upo red nom me to du i ve se lo su tu ma ra li po sve tu kao i po du bi na ma pro šlo sti, is tra žu ju ći sve što im je bi lo do stup no (Lu e len 2001: 11). Frej ze ru je za me ran po jed no sta vljen jed no li nij ski evo lu ci o ni zam, na če lo uni form no sti, pre te ra na spe ku la tiv-nost, osla nja nje na pret po stav ke ume sto na čvr ste do ka ze i „sa lon ski” rad (Па ла ве стра 2011: 98). Pre ma mi šlje nju Eri ka Ča pa (eric Csa po), ka rak te ri sti ke Frej ze ro vog po stup ka ar gu men to va nja su sle de će: 1. slo bo da po re đe nja; 2. osla nja nje na su ge stiv ne i po sred ne de ta lje; 3. na sto ja nje da se či ta lac uve ri iz no še njem ve li kog bro ja al ter na ti va, ko je sve idu u istom prav cu, kao da su is cr plje ne sve mo guć no sti i sve una pred od re đu ju že lje nu re la ci ju; 4. ra zno ro dan kva li tet iz vo ra sve do čan sta va; 5. te žnja da se na bro je svi mo gu ći pri me ri, ali bez ijed nog ko ji bi prot vre čio ili sa sa mo ne ko li ko njih. Frej ze ro ve te žnje su pre usme re ne ka ube dlji voj re či to sti, ši ro ko ute me lje nim is tra ži va nji ma i de talj nim pri me ri ma (Ча по 2008: 53–61), pa su da le ko od la kon skog iz ra za ko ji na la zi mo u tek stu ko ji pot pi su ju Bon, ćir ko vić i Sto jić. Me đu tim, u nji ho vom ra du sre će mo sve sla bo sti de vet na e sto ve kov nog kom pa ra tiv nog pri stu pa pro u ča va nju mi to va.

Slič nost iz me đu ovih bo go va uka zu je na to da je ista le gen da pre u ze ta i pre pri-ča na (pre pi sa na) iz sta ri jih re li gi ja, ču va ju ći ključ ne mo ti ve, ko je mi de talj ni je ima mo sa ču va ne sa mo iz po sled nje re li gi je iz vre me na ovih ci vi li za ci ja, a to je u ovom slu ča ju Enu ma Eliš i pri ča o Mar du ku. Pre ma to me, ovo po ka zu je da su ovi

128


mo ti vi pri sut ni u svim naj sta ri jim mi to vi ma iz ovog pod ruč ja, što mo že uka zi va ti da sta rost in spi ra ci je ovih mi to va pre va zi la zi sta rost ovih ci vi li za ci ja, od no sno da ve ro vat no ove ci vi li za ci je na sta ju po sle ovog do ga đa ja, što ga sme šta pre po čet ka tre ćeg mi le ni ju ma pre no ve ere (Бон et al. 2011: 558–559).

Jed na od osnov nih pret po stav ki kom pa ra tiv nog me to da, a ko ja se mo že na zre ti u pret hod nom ci ta tu, je ste uve re nje o pra mi tu. Spe ci fič nost u ana li zi ra nom član ku je do da-tak ka ta stro fe ko ja je po mi šlje nju auto ra iza zva la stva ra nje pr vo bit nog mi ta. Pret po stav ka o nje go vom po sto ja nju pod ra zu me va da je od re đen kor pus pri ča za pra vo „jed na te ista pri ča”, pa su za to sve to ver zi je ili va ri jan te iz vor ne pri če. Ova kvo shva ta nje pod ra zu me va po sto ja nje ori gi nal ne ver zi je mi ta ili na rod ne pri če u ko ji ma je pri po ve dač ka lo gi ka od-re đe na i ja sna. Iz ove per spek ti ve, pr ve pri če su stva ra li na ro či to ta len to va ni po je din ci, a pre ži ve le su jer ih je pre no sio na rod, što je im pli ci ra lo gre ške i iz me ne slo bod no uno še ne u tekst. Sma tra lo se da je ma lo ve ro vat no da će se pra mit oču va ti u či stom ob li ku, pa kom-pa ra ti vi sta tre ba da re kon stru i še ori gi nal nu pri ču na osno vu frag me na ta ko ji su sa ču va ni. Ključ ni pro blem ova kvog me to da je mo guć nost da po slo bod noj vo lji osmi sli mo har mo-ni ju pr vo bit nog mi ta i da ga iz gra di mo na osno vu pro iz volj no oda bra nih mi to va, či ja je srod nost i slič nost ta ko đe pret po sta vlje na (Ча по 2008: 80–87).

Do sa da iz lo že no ni je u funk ci ji ospo ra va nja mo guć no sti tu ma če nja mi ta u svr hu re-kon struk ci je od re đe nih seg me na ta pro šlo sti. Na pro tiv, ko ri sti ti mit kao iz vor za raz u me-va nje pro šlo sti uz ade kva tan te o rij ski pri stup ve o ma je iza zov no i re le vant no pi ta nje. Ni je mi na me ra da se ovom pri li kom po za ba vim isto ri jom pro u ča va nja mi to va ili te o ri ja ma mi to lo gi je, ali mi slim da je va žno vra ti ti se na de ši fro va nje mi to va i mo ti va u nji ma (Бон et al: 2011).

Bjor nar Ol sen (bjør nar ol sen) uka zao je na to da je raz u me va nje ar he o lo gi je kroz nje nu ide o lo šku funk ci ju, ko ju mo že igra ti u dru štvu, pro is te klo ko li ko iz kri tič ke te o ri je i mark si stič ke kri ti ke ide o lo gi je to li ko i iz ra do va Ro la na Bar ta (ro land bart hes), a na ro či-to nje go ve knji ge Mi to lo gi je. Bart u njoj ana li zi ra kul tur ne pro iz vo de kao što su re kla ma, sport, mo da, film, mu ze ji, hra na i ob ja šnja va na ko ji na čin oni uče stvu ju u ide o lo škoj pro-iz vod nji zna ko va u dru štvu. Iz ove per spek ti ve, i re kla me za pro iz vo de za ne gu ko že odr-ža va ju jav ni po re dak. Ova kvi pro iz vo di i re klam ne pri če o nji ma po sta ju mi to vi ko je sa-vre me no dru štvo ko ri sti da bi na tu ra li zo va li mnje nja i ti me do pri no si li ču va nju po sto je ćih od no sa mo ći. Mit pre tva ra isto ri ju u pri ro du, od no sno „opri rod nja va” od re đe ne kon ven-ci je i vred no sti. Bar to vo shva ta nje mi ta je po ve za no sa mark si stič kim poj mom ide o lo gi je, od no sno pod ra zu me va da mi to vi do pri no se sve tu shva će nom kao da tost bez su prot no sti. Ova kvim pred sta vlja njem, po re dak ko ji je do mi nan tan po sta je pri ro dan i je di ni mo guć. Bart sma tra da po sto je dve zna čenj ske rav ni mi ta, jed na ne po sred na ili de no ta tiv na ra van zna če nja i jed na po sred na od no sno ko no ta tiv na. Me đu tim, ono što je naj va žni je, mi tom se ne iz no si ar gu men ta ci ja, on nas ube đu je jed nom vr stom tak ti ke iz nu ri va nja. Bart ka-že da mit da je stva ri ma i mnje nji ma več no oprav da nje, ja sno ću ko ja se ne stva ra ob ja-

129


šnje njem, već tvr đe njem či nje ni ca (Tri fo nas 2002; Ol sen 2002; Bel si 2010; Bart hes 1970). Ako raz ma tra mo tekst „Astro no mi ja i ka ta stro fi zam kroz mi to ve i sta re tek sto ve”, Bar to vo shva ta nje mo že mo is ko ri sti na dva ni voa. Je dan je na čin na ko ji se čla nak nu di či ta o cu, upra vo stal nim po na vlja njem tvrd nji i uka zi va njem da je upra vo ta kav pri stup je di ni mo-guć, čak iako ni je naj bo lji. Sa dru ge stra ne, ova sa že ta sli ka Bar to vog sa gle da va nja mi ta mo že po slu ži ti to me da raz u me mo o ko jim na uč nim pro ble mi ma mo že mo raz go va ra ti na osno vu mi to va. Pod ra zu me va ni od nos ka ta stro fe i mi ta je mno go pro ble ma tič ni ji ne go što bi se zdra vo ra zum ski mo glo uči ni ti (Џон сон 2008: 17–29).

U su šti ni, po sta vi ti pi ta nje na ko ji se do ga đaj ovaj mit od no si? je ste lo gič ka gre ška lažnog pi ta nja, jer mi ne zna mo da li mit na sta je po ne kom do ga đa ju. Na ovaj su na čin auto ri član ka o ka ta stro fi zmu pro kri jum ča ri li la žne sta vo ve u pi ta nje, a sva ki od go vor na nje ga im pli ci ra pri zna nje pro kri jum ča re nog sta va (Ко ен и Неј гел 2006: 388). Ne po sto ji ta čan do ga đaj iza ne ke pri če ko ja je sa op šte na mit ski i ne po sto ji je dan re zul tat jed na či ne ko ji mit raz re ša va ma glo vi tih sa op šte nja.

lI te ra tu ra

1. Am strong, Ka ren. Krat ka isto ri ja mi ta. Be o grad, Ge o po e ti ka, 2005.2. An drén, An ders. bet we en Ar ti facts and texts: hi sto ri cal Ar cha e o logy in Glo bal per spec ti ve. New york,

Sprin ger, 1998.3. Барт, Ро лан. Ва ри ја ци је о пи сму. За до вољ ство у тек сту. Бе о град, Слу жбе ни гла сник, 2010. ----. Mi to lo gi je. Za greb, Na kla da Pe la go, 1970.4. Beck, Ro ger. the re li gion of the Mit hras Cult in the ro man em pi re. Myste ri es of the un co un te red sun.

Ox ford, Ox ford Uni ver sity Press, 2007.5. Bel si, Ke trin. poststruk tu ra li zam. sa svim kra tak uvod. Be o grad, Slu žbe ni gla snik, 2010. 6. Бон, Еди, Ми лан Ћир ко вић и Игор Сто јић. „Астро но ми ја и ка та стро фи зам кроз ми то ве и ста-

ре тек сто ве”. У Раз вој астро но ми је код Ср ба vI (2011): 555–565. ----. http://ser vo.aob.rs/eedi ti ons/CDS/Raz voj%20astro no mi je%20kod%20Sr ba/6/pdfs-s/30.pdf

(19.1.2013.)7. Bon, Edi, Mi lan M. ćir ko vić i Iva na Mi lo sa vlje vić. “A new pro po si tion for re da ting the Mit hra ic ta u-

roc tony sce ne“. Astro no mische nac hric hten-Astro no mi cal no tes 323 (2002): 579-580.8. Бон, Еди. „На гра ни ци ар хе о ло ги је и астро но ми је”. Ва си о на, ча со пис за астро но ми ју 2 (2007):

66–71. ----. http://adrb.org/pdf/va si o na02-2007.pdf (19.1.2013.)9. But zer, W. Karl. Ar cha e o logy as a hu man eco logy: Met hod and the ory for a Con tex tu al Ap pro ach.

Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1987.10. Co hen, Ro bert S. and Tho mas Schnel le (eds). “Cog ni tion and Fact, Ma te ri als on Lud wik Fleck“ (bo

ston stu di es in the phi lo sophy of sci en ce, 87). Dor drecht, Sprin ger, 1986.11. Ча по, Ерик. Те о ри је ми то ло ги је. Бе о град, Clio, 2008.12. Din ca u ze, F. De na. en vi ron men tal Ar cha e o logy: prin ci ples and prac ti ce. Cam brid ge, Cam brid ge Uni-

ver sity Press, 2000. 13. Џон сон, Ме тју. Ар хе о ло шка те о ри ја. Бе о град, Clio, 2008.14. Đor da no, Kri sti jan. ogle di o in ter kul tur noj ko mu ni ka ci ji. Be o grad, Bi bli o te ka XX ve ka, 2001.15. Ed ge worth, Matt. “Mul ti ple Ori gins, De ve lop ment, and Po ten tial of Et hno grap hi es of Ar cha e o logy“.

In et hno grap hi es of Ar cha e o lo gi cal prac ti ce, Cul tu ral en co un ters, Ma te rial tran sfor ma tion, ed. Matt Ed ge worth, 1-19. Lan hham, Row man Al ta mi ra, 2006.

130


16. Eko, Um ber to. Gra ni ce tu ma če nja. Be o grad, Pa i de ia, 2001.17. Fa bi je ti, Ugo, Ro ber to Ma li ge ti i Vin čen co Ma te ra. uvod u an tro po lo gi ju. od lo kal nog do glo bal nog.

Be o grad, Clio, 2002.18. Fa gan, G. Gar rett and Ken neth L. Fe der. “Cru sa ding aga inst Straw Men: An Al ter na ti ve Vi ew of Al-

ter na ti ve Ar cha e o lo gi es: Re spon se to Hol torf (2005)“, World Ar cha e o logy 38/4 (2006): 718-729.19. Fleck, Lud wik. Ge ne sis and De ve lop ment of a sci en ti fic Fact. Chi ca go, Uni ver sity of Chi ca go Press, 1979.20. Fe der, L. Ken neth. “Epi ste mo logy: How you Know What you Know“. In Fra uds, Myths and Myste ri

es: sci en ce and pse u do sci en ce in Ar cha e o logy, Ken neth L. Fe der, 15–39. Lon don, Mayfi eld Pu blis hing Com pany, 1999.

21. Грин, Ке вин. Увод у ар хе о ло ги ју. Бе о град, Clio, 2003.22. Hač, El vin. An tro po lo ške te o ri je. 1 i 2. Be o grad, Be o grad ski iz da vač ko-gra fič ki za vod, 1979.23. Хе млин, Деј вид. Те о ри ја са зна ња. Ник шић, Ја сен, 2001.24. Hob sbom, Erik. „Uvod: Ka ko se tra di ci je iz mi šlja ju”. U Iz mi šlja nje tra di ci je, ur. Erik Hob sbom i Te-

rens Rejn džer, 5–25. Be o grad, Bi bli o te ka XX vek, 2002.25. Hod der, Ian (ed.) Ar cha e o lo gi cal the ory to day. Cam brid ge, Po lity Press, 2001.26. Ко ен, Мо рис и Ер нест Неј гел. Увод у ло ги ку и на уч ни ме тод. Бе о град, Ја сен, 2006.27. Kos so, Pe ter. “In tro duc tion: The Epi ste mo logy of Ar cha e o logy“. In Ar cha e o lo gi cal Fan ta si es: how

pse u do ar cha e o logy mi sre pre sents the past and mi sle ads the pu blic, ed. Gar rett G. Fa gan, 3–22. Lon don, Ro u tled ge, 2006.

28. Ku zma no vić, Zo ri ca. „Upo tre ba et no graf skih ana lo gi ja u ar he o lo škom za klju či va nju”. Ет но ан тропо ло шки про бле ми 4/1 (2009): 133–148.

29. Lar son, J. Ge rald. “In tro duc tion: The Study of Mytho logy and Com pa ra ti ve Mytho logy“. In Myth in In doeuro pean An ti qu ity, eds. Ge rald J. Lar son, C. Scott Lit tle ton and Jaan Pu hvel, 1-16. Ber ke ley, Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1974.

30. Lu cas, Ga vin. Cri ti cal Ap pro ac hes to Fi eld work: Con tem po rary and hi sto ri cal Ar cha e o lo gi cal prac ti ce. Lon don, Ro u tled ge, 2001.

31. Lu e len, Ted. uvod u po li tič ku an tro po lo gi ju. Ča čak, Gra dac, 2001.32. Lycan, G. Wil li am. “Ex pla na ti on and Epi ste mo logy“. In ox ford hand bo ok of epi ste mo logy, ed. Paul

K. Mo ser, 408–433. Ox ford, Ox ford Uni ver sity Press, 2002.33. Ma ri ja nac, Ti ho mir. „Tun gu ska eks plo zi ja”. Me ri di ja ni, 126 (2008): 102–106. 34. Mas se, W. Bru ce. “The Ar cha e o logy and An thro po logy of Qu a ter nary Pe riod Co smic Im pact“. In

Co met/Aste roid Im pacts and hu man so ci ety: An In ter di sci pli nary Ap pro ach, eds. Pe ter T. Bo bowsky and Hans Ric kman, 25-70. Ber lin, Sprin ger Press, 2007.

35. Mas se, W. Bru ce. “The Ce le stial Ba sis of Ci vi li za tion“. vi stas in Astro nomy 39 (1995): 463–477.36. Mo o re, D. Je rry. uvod u an tro po lo gi ju – te o ri je i te o re ti ča ri kul tu re. Za greb, Na kla da Je sen ski i Turk,

2002.37. Ol sen, Bjør nar. od pred me ta do tek sta. Be o grad, Ge o po e ti ka, 2002.38. Па ла ве стра, Алек сан дар. Кул тур ни кон тек сти ар хе о ло ги је. Бе о град, Фи ло зоф ски фа кул тет,

2011. ----. „Из ми шља ње тра ди ци је: ‘вин чан ско пи смо’”. Ет но ан тро по ло шки про бле ми 5/2 (2010):

239–258.39. Pe šte rac, Ti ja na. „Pri lo zi pro u ča va nja ri tu a la u mi tra i zmu”. rad mu ze ja voj vo di ne, 49 (2007): 49–60.40. Po ar je, Žan. Isto ri ja et no lo gi je. Be o grad, Pla to, 1999.41. Ren frew, Co lin and Paul Bahn. “What Was the En vi ron ment? En vi ron men tal Ar cha e o logy“. In Ar

cha e o logy: the o ri es, Met hods and prac ti ce, eds. Co lin Ren frew and Paul Bahn, 225-268. Lon don, Tha mes and Hud son, 2000.

42. Ren frew, Co lin and Paul Bahn. “What Did They Think? Cog ni ti ve Ar cha e o logy, Art, and Re li gion“. In Ar cha e o logy: the o ri es, Met hods and prac ti ce, eds. Co lin Ren frew and Paul Bahn, 385-420. Lon don: Tha mes and Hud son, 2000.

43. Сре јо вић, Дра го слав и Алек сан дри на Цер ма но вић. „Ми тра (Mit hras)”. У Реч ник грч ке и рим ске ар хе о ло ги је, ур. Дра го слав Сре јо вић и Алек сан дри на Цер ма но вић, 270–272. Бе о град, Срп ска књи жев на за дру га, 2000.

131


44. Swer dlow, Noel M. “On the Co smi cal Myste ri es of Mit hras“. the ori gins of the Mit hra ic Myste ri es: Co smo logy and sal va tion in the An ci ent World by Da vid Ulan sey. Clas si cal phi lo logy 86 /1 (1991): 48–63.

45. Ško rić, Mar ko. so ci o lo gi ja na u ke. Mer to nov ski i kon struk ti vi stič ki pro gra mi. Srem ski Kar lov ci, Iz da-vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, 2010.

46. Тош, Џон (са Шо ном Лан гом). У тра га њу за исто ри јом. Ци ље ви, ме то ди и но ви прав ци у проу ча ва њу са вре ме не исто ри је. Бе о град, Clio, 2008.

47. Tri fo nas, Pe ter P. bart hes i car stvo zna ko va. Za greb, Je sen ski i Turk, 2002.48. Vot, Jan. „Knji žev nost i dru štvo”. U so ci o lo gi ja knji žev no sti, ur. Sre ten Pe tro vić, 288–298. Be o grad,

Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, 1990.49. Зо то вић, Љу би ца. Ми тра и зам на тлу Ју го сла ви је. Бе о град, Ар хе о ло шки ин сти тут, 1973.50. yar row, Tho mas. “Si tes of Know led ge: Dif fe rent Ways of Kno wing an Ar cha e o lo gi cal Ex ca va ti on“. In

et hno grap hi es of Ar cha e o lo gi cal prac ti ce, Cul tu ral en co un ters, Ma te rial tran sfor ma tion, ed. Matt Ed-ge worth, 20–32. Lan hham, Row man Al ta mi ra, 2006.

myths and misunderstandings

SummarY: the subject of this paper is a critical analysis of archaeoastro-nomical researches that depend on the correlation between cosmic catastro-phies and myths from the past. broadly speaking, this research calls for the responsibility of the Serbian archaeological community in the processes of knowledge production and possible misunderstandings between archaeologi-cal and other scientific communities in interdisciplinary projects. If better communication could be triggered by misunderstandings, then the example tackled in this research could provide the possibilities of translation in-be-tween humanities and science.keY WordS: intercultural misunderstandings, archaeology, epistemology, myths, catastrophism.

[email protected]

132

f o t o a k i r a a s a k u r a g u r u k u n 1 9 7 2 @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 1 3 3 , 1 3 4 , 1 3 5 , 1 4 7 , 1 5 8 , 1 5 9 , 1 8 7 , 1 8 8 , 1 8 9 ,

2 1 0 , 2 1 1

136


kristina Stevanovićuniverzitet u Novom Sadu, Srbijafilozofski fakultetodsek za srpsku književnost

jesu li sile patrijarhata zaista nemerljive sile?

Sa Že tak: Na še is tra ži va nje i ana li za ma sku li ni te ta usme re ni su ka de mi sti fi-ka ci ji pro iz ve de ne sli ke dru štve no po želj nog mo de la ma sku li ni te ta. po ka zu je se da pa tri jar hal na ide o lo gi ja ras po la že me ha ni zmi ma mo ći ko ji uti ču na ob-li ko va nje knji žev nog ka no na. u tom smi slu, ro man rast ka pe tro vi ća Sa si la ma ne mer lji vim ima dvo stru ko sub ver ziv ni po ten ci jal. Na i me, tek stu al na ana li za ro ma na uka zu je na ra slo ja va nje i pro ce su al nost mu škog iden ti te ta ju na ka (svest o se bi kao pro iz ve de nom dru gom), či me se ugro ža va nor ma tiv nost he-ge mo nog ma sku li ni stič kog ti pa kao no si o ca i ču va ra pa tri jar hal ne za jed ni ce i pod ri va pa tri jar hal na ma tri ca ko ja svo je vred no sti na sto ji da pri ka že kao pri rod ne a ne kao kon struk te, što oni za pra vo je su. ključ Ne re čI: pa tri jar hal na ide o lo gi ja, fa lo go cen trič ni me ha ni zmi, ma sku li-ni tet, rast ko pe tro vić, he ge mo ni tip ma sku li ni te ta, sub ver zi ja, ne moć.

ma Sku lI NI tet IlI ma Sku lI NI te tI?Ka da pro mi šlja mo vred no sni si stem pa tri jar hal ne1 ide o lo gi je2 ko ji ras po la že fa lo go-

cen trič nim me ha ni zmi ma mo ći, sklo ni smo to me da kao žr tve nje go ve „lo gi ke do mi na ci-

1 U svom iz vor nom smi slu ovaj po jam se od no si na tip dru štve nog si ste ma u ko jem do mi ni ra prin cip „očin-skog pra va” i is klju či va kon tro la nad pri vat nim i jav nim po li tič kim do me nom od stra ne sta ri jih mu ška ra ca unu tar gru pe. Ovaj tip si ste ma ka rak te ri še do mi na ci ja mu ška ra ca nad že na ma, srod stvo po mu škoj li ni ji kao osnov kon ti nu i te ta pre no še nja svo ji ne, auto ri te ta, mo ći i pri vi le gi ja me đu mu škim srod ni ci ma. Ipak, pa tri jar hat ne pred sta vlja jed no zna čan po jam, ni ti po sto ji ge ne ral no pri hva će na ili ri go ro zna de fi ni ci ja pa tri-jar ha ta. Pa tri jar hat je isto rij ska ka te go ri ja, i kao ta kva se mo ra i po sma tra ti ka ko bi se u pot pu no sti raz u meo nje gov zna čaj i sna ga do mi na ci je nad pri vat nim i/ili jav nim od no si ma me đu po lo vi ma. Up. Ža ra na Pa pić, „Pa tri jar hat”, u: en ci klo pe di ja po li tič ke kul tu re, Sa vre me na ad mi ni stra ci ja, Be o grad 1993, str. 814–919. 2 Sva ka ide o lo gi ja je la tent na u svo joj ma ni fe sta ci ji – jed nom ka da pre po zna mo njen ide o lo ški ka rak ter, ona pre-sta je bi ti spo sob na da ostva ru je svo ju funk ci ju. Ide o lo gi ja mo ra po se do va ti le gi ti man auto ri tet – na tu ra li za ci ja i po sle dič na ne u tra li za ci ja do mi nant nog sklo pa mi šlje nja po sti že se upra vo nje go vom pri rod no šću. Opri rod nje njem se uki da po sto ja nje al ter na ti ve. Dru gim re či ma, sva ka de vi ja ci ja, sva ki pre po zna ti, ime no va ni i ute lo vlje ni kon cept je kon strukt. Me đu tim, ide o lo gi ja po se du je moć ar ti ku la ci je stvar no sti, i kao ta kva ona se bi ni ka da ne će pri zna ti sta tus kon struk ta, jer bi tim či nom moć ko ju vr ši ne sta la iz nje ne nad le žno sti. pri rod no je ono ko je je ste, a kon strukt ono ko je mo že i ne mo ra bi ti. Up. Du nja Ma tić, „Pro pa gan da”, Dru gost, br. 2, Ri je ka 2011, str. 56–57.

udc 321.11(497.11)udc 821.163.41-31.09 petrović r.

137


je” ima mo u vi du is klju či vo že ne. Ova kva vr sta raz mi šlja nja ni je bez osno va; ona je ta ko đe pro dukt de lo va nja pa tri jar hal nih dog mi. Jer, naj po želj ni ji mu ški iden ti tet (no si lac i ču var pa tri jar hal nih vred no sti) je ste onaj ko ji se ne do vo di u pi ta nje, onaj ko ji ne go vo ri o svo me spe ci fič no mu škom is ku stvu kao is ku stvu žr tve.

Me đu tim, fa lo go cen trič ni me ha ni zmi mo ći pro iz vo de, re gu li šu i re pro du ku ju skri ve-no, ali sa ja čim in ten zi te tom, po želj ne mu ške iden ti te te. Da kle, ni je ov de reč sa mo o kon-struk ci ji, od no sno o pro iz vod nji i re gu la ci ji žen skih iden ti te ta od stra ne čvr sto struk tu ri-ra ne pa tri jar hal ne za jed ni ce. Za op sta nak pa tri jar hal nog dru štva da le ko je va žni je „na či-ni ti” mu škar ca po me ri ili po ide al nom pa tri jar hal nom obra scu, ko ji će na da lje opet slu ži ti kao uzor bu du ćim mu škim čla no vi ma za jed ni ce. To, za pra vo, zna či da mu ška eko no mi ja ozna ča va nja ni je de lo va nje ne kog on to lo škog mu škog iden ti te ta već na čin ko jim se mu ški iden ti tet sta bi li zu je u da tom tre nut ku. Na či ni, od no sno me ha ni zmi mo ći, uspe šni su ono-li ko ko li ko su pri kri ve ni (Cr nić 2011: 115,117).

U tom smi slu, tekst ro ma na sa si la ma ne mer lji vim, ko ji je Rast ko Pe tro vić u osam na-sta va ka ob ja vio 1927. go di ne u Srp skom knji žev nom gla sni ku, ima sub ver ziv ni po ten ci jal u od no su na pa tri jar hal nu ma tri cu, jer raz ot kri va pu ko ti ne u kon struk ci ji mo no lit ne sli-ke ne do dir lji vog pa tri jar hal nog ma sku li ni te ta3. Isto vre me no, Pe tro vi ćev ro man an ti ci pi ra te zu da u isto vre me, da kle sin hro no, po sto je raz li či ti ti po vi ma sku li ni te ta u gra ni ca ma jed ne kul tu re, te je nu žno upo tre blja va ti po jam „ma sku li ni te ti” (Ra du lo vić 2009: 73; Ro sić 2008: 33–34).4

U pa tri jar hal noj kul tu ri, ka kva je i na ša, po jam ma sku li ni te ta ima ne di skur zi van sta-tus (Ro sić 2008: 34). Pa tri jar hal ni si stem poj mu ma sku li ni te ta obez be đu je sta tus vred no sti ko ja se pod ra zu me va, dok se sta tus ter mi na uki da, po seb no ka da se po jam upo tre blja va u plu ra lu – „ma sku li ni te ti” (ibid: 34). Sto ga ne ču di to što ro man sa si la ma ne mer lji vim ni je pro u ča van na ade kva tan na čin u knji žev no-te o rij skom smi slu5, oso bi to ka da su u pi-ta nju rod na is tra ži va nja. Tre ba ima ti u vi du da u tzv. ma lim kul tu ra ma knji žev nost još uvek mo že da ima (u ra ni jim pe ri o di ma je si gur no ima la) va žnu ulo gu u kon sti tu i sa nju ko lek tiv nog na ci o nal nog iden ti te ta, te se knji žev ni ka non i na či ni na ko je de lo po sta je deo

3 Po jam ma sku li nost u svom naj ši rem zna če nju pod ra zu me va so ci jal ne i kul tur ne kon struk ci je ono ga što se sma tra kom plek som oso bi na, ka rak te ri stič nih for mi po na ša nja oče ki va nih od mu ška ra ca ili že na u da tom dru štvu u da to vre me. Up. Li di ja Ra du lo vić, pol/rod i re li gi ja: kon struk ci ja ro da u na rod noj re ligi ji sr ba, Be o grad 2009. Poj mo vi „mu škost” i „ma sku li ni tet” če sto se br ka ju, tj. sma tra ju jed nim te istim poj mom. Tre ba ima ti u vi du da je ma sku li ni tet dru štve na ka te go ri ja, dok se mu škost sma tra bi o lo škom ka te go ri jom.4 I u mno gim dru gim Rast ko vim tek sto vi ma na i la zi mo na ra slo ja va nje i iz ra zi tu ne sta bil nost mu škog iden ti te ta, svo je vr snu tek stu a li za ci ju ne vo lje s ro dom. Up. Kri sti na Ste va no vić, osva ja nje mo der nog, Aka-dem ska knji ga, No vi Sad 2011. 5 Up. Bo jan Jo vić, „U po tra zi za iz gu blje nim kon tek stom”, sa si la ma ne mer lji vim, No lit, Be o grad 1994, str. 191–210. Ova stu di ja na sta la je kao po go vor tre ćem iz da nju ro ma na sa si la ma ne mer lji vim i pred sta vlja no vo, sa vre me no či ta nje i raz u me va nje ovo ga ro ma na ko je je uka za lo na mo gu će (i po treb ne) prav ce da ljih is tra ži va nja.

138

ka no na pom no nad gle da ju (Đu rić 2009: 80–82 ); po sto ji ten den ci ja da se ide o lo ški funk-ci o na li zu je knji žev nost. Pri tom:

Kul tu ru mo gu iz mi sli ti sa mo po je din ci za ma lo broj ne, za mu škar ce, ra zu mi je se, čak kad se ra di i o ne koj ma sov noj re li gi ji [...] da bi se svi jet uči nio kul tur nim kra jo bra zom, mo ra ne sta ti ono što ne ma kul tu re, ova ko ili ona ko (Te ve lajt 1983: 206).

Sto ga je za op sta nak pa tri jar hal nog si ste ma nu žno sa ču va ti ce lo vi tost sli ke ide al nog no si o ca pa tri jar ha ta, od no sno he ge mo nog ma sku li ni stič kog ti pa. Stu di je ma sku li ni te ta pri hva ti le su kon cept he ge mo nog ma sku li ni te ta, ko ji je uveo R. V. Ko nel (R. W. Kon nell)6, a ko ji se u za pad nim kul tu ra ma iz jed na ča va sa mu škom do mi na ci jom i ugnje ta va njem že na i pod re đe nih mu ška ra ca. To je do mi nant na for ma ma sku li ni te ta ko ja pod ra zu me-va vlast i dru štve nu moć u od no su na osta le for me, tj. ti po ve ma sku li ni te ta. He ge mo na mu škost, pre ma re či ma V. Šma lea, de fi ni še se na osno vu ne ko li ko ključ nih ta ča ka ili ste-re o ti pa: sli ka sna žnog mu škog te la ko je pod ra zu me va fi zič ku ak tiv nost; moć ra su đi va nja i sa mo sa vla đi va nje, jed nom reč ju ra zum nost ko ja go spo da ri pri ro dom i in stink ti ma, i re-zul tat to ga je do mi na ci ja u kul tu ri; ak tiv na očin ska ulo ga u vi du auto ri ta tiv nog oca kao no si o ca Ime na Za ko na (Šma le 2011: 218).

U pe ri o du ra ta, a oso bi to na kon nje ga, he ge mo ni mo del ma sku li ni te ta po sta je do-mi nan tan, jer tre ba iz gra di ti ra zo re no, i što je još va žni je, po vra ti ti ve ru u tra di ci o nal ne vred no sti ko je je rat obe smi slio. Bu du ći da se be do ži vlja va i na me će kao ga ran ci ju sta bil-no sti pa tri jar hal nog po ret ka, od no sno raz vo ja dru štva i dr ža ve, he ge mo ni ma sku li ni tet le gi tim no po tvr đu je svo ju he ge mo ni jal nost na či ta vu za jed ni cu. U vre me na stan ka Pe tro-vi će vog ro ma na, na ša pa tri jar hal na za jed ni ca bi la je ozbilj no ugro že na usled ogrom nih rat nih gu bi ta ka, po slo vič no ne sta bil nih ge o po li tič kih pri li ka itd., te je in si sti ra nje na pro-iz vod nji he ge mo nog ti pa ma sku li ni te ta bi lo oče ki va no. Pa tri jar hal ni kon cep tu al ni okvir sve ot klo ne od do mi nant nog, ide al nog ti pa po zi ci o ni ra kao pret nju op stan ku za jed ni ce, i ova se ide o lo gi ja pro iz vo di i po dr ža va u svim obla sti ma de lo va nja, a na ro či to u kul tu ri. Rast ko Pe tro vić se od va žio da, upr kos opre siv noj pa tri jar hal noj ma tri ci, ko joj je i sam pri-pa dao, de cen tri ra sli ku ne do dir lji vog he ge mo nog ma sku li ni te ta i da pri ka že pro ce su al nost i li mi nal nost rod nog iden ti te ta (Sto ja no vić Pan to vić 2012: 21).

Sub ver zI ja he Ge mo NI je – me ra Ne mo ćIMu škar ci ko ji ni su u sta nju ili ne že le da od go vo re zah te vi ma ko je pod ra zu me va he-

ge mo ni i do mi nant ni mo del ma sku li ni te ta, kao i ne u mo lji va lo gi ka sa mo po tvr đi va nja, bi va ju is klju če ni iz ko lek ti va. Isto vre me no, oni no se „te ret” svo jih pri vi le gi ja, oba ve zu da u sva koj pri li ci po tvr de svo ju mu škost i mu žev nost ko ja će im obez be di ti aku mu la ci ju ča sti i is ti ca nja u jav noj sfe ri (Bur di je 2001: 72). Ne po du da ra nje sa obra scem do mi nant nog mo-

6 Up. Vic to ria Kan nen, The “ot her“ Fe mi nists : The Chal len ge of Fe mi nist Men and Ma sku li ni ti es, 5-8.


139

de la ma sku li ni te ta uzro ku je re volt, fru stra ci ju ili hi ste ri ju kao re pre zen ta ci ju me lan ho li je, od no sno če žnje za „istin skom” mu ško šću. Na sta je mu ška rac sa cr ta ma ima nent nim žen-skoj rod noj ulo zi u okvi ru bi nar ne ma tri ce: ne u ro ti čan, ira ci o na lan, za gle dan u se be kao u Dru gog. I kao ta kav, mar gi nal ni tip ma sku li ni te ta je iz per spek ti ve tra di ci o nal nog mu škog mo du sa, ili još pre ci zni je, iz fa lo go cen trič ne per spek ti ve, ozna čen kao „ju nak ne mo ći” ko-ji nu žno bi va osu đen na kraj nje otu đe nje od sa mo ga se be, lu di lo ili smrt.7

Ovu vr stu mar gi nal nog ti pa ma sku li ni te ta na la zi mo u ro ma nu sa si la ma ne mer lji vim u li ku Ir ca, mla di ća ko ji se ba vi pre i spi ti va njem sop stve nog bi ća u okvi ri ma sva ko dnev nog ži vo ta (spu ta nog ma lo gra đan skim nor ma ma) i Ži vo ta (sna žne bu ji ce ko ja ne mer lji vim si-la ma de lu je na čo ve ka). Već sâm čin pro mi šlja nja, pre i spi ti va nja iden ti tet skih (ne)mo guć-no sti pred sta vlja sub ver ziv ni čin u od no su na do mi nant ni ma sku li ni mo del.

Mi sli ti o mu žev no sti zna či po sta ti ma nje mu že van. Jer je dan od naj sna žni jih ar-he ti po va mu ško sti je ste ide ja da je mu ška rac onaj ko ji de la, pre ne go onaj ko ji raz mi šlja (Šven ger 2005: 50).

Ne do Sta tak Ime Na kao me Sto od Su StvaZa sa gle da va nje am bi va lent nog do ži vlja ja i re pre zen ta ci je mu škog iden ti te ta u ro ma-

nu sa si la ma ne mer lji vim od zna ča ja je di stink ci ja iz me đu ma sku li ni te ta kao dru štve ne ka-te go ri je i mu ško sti kao bi o lo ške ka te go ri je. Ja sno je da se mu škost nor mi ra i upo tre blja va u okvi ru pro ce sa pro iz vod nje ma sku li ni te ta, od no sno he ge mo nog i do mi nant nog mo de la ma sku li ni te ta. Pri tom, tre ba ima ti u vi du da se he ge mo ni mo del obra zu je i shva ta u od no-su na kul tu ru, vre me i pro stor u ko ji ma se ma sku li ni tet prak ti ku je.

Tre ba, da kle, ima ti u vi du da se pri ča o Ir cu od i gra va u Be o gra du, u, či ni lo se, već ogrom noj va ro ši (Pe tro vić 1994: 5). Di le ma i na do la ze ća su ko blje nost mi sli i ide ja na go-ve šte na je već na sa mom po čet ku, jer je do ži vljaj ve le gra da pod ri ven iz nu tra, kao či nje-ni ca sta vljen pod sum nju. U ro ma nu će mo ne što ka sni je sa zna ti da je to vre me mir nog uve ća va nja već ste če nog ka pi ta la, vre me u ko me bi tre ba lo da oja ča gra đan ska kla sa. Mo-ral ko jim se ona ru ko vo di čvr sto je uko re njen u pa tri jar hal nom si ste mu vred no sti ko ji je na sle đen, i tek ne što ma lo mo di fi ko van usled uti ca ja kul tu re, ali i mo de ko ja je sti za la iz evrop skih cen ta ra. Ipak, u od no su na Evro pu, Sr bi ja je bi la za šti će no pod ruč je ma sku li ni-te ta jer se na la zi la na pe ri fe ri ji Evro pe, te su do nje ci vi li za cij ska do stig nu ća, ipak, ka sni je sti za la, če sto sa mo u tra go vi ma ili obre me nje na uti ca ji ma ko ji su, opet, bi li pro iz vod raz-li či tih me ha ni za ma mo ći.

7 O ju na ci ma ne mo ći ili o „čo ve ku dvo u mi ce”, či ja je moć ka stri ra na, kao i o ne do stat ku (utr nu ću) sek-su al no sti ju na ka vi de ti u: Mi lo Lom par, Mo der na vre me na u pro zi Dra gi še va si ća, Fi lip Vi šnjić, Be o grad 1996, str. 42–43. O mar gi nal nom ti pu ma sku li ni te ta vi de ti u: Kri sti na Ste va no vić, „Ti po vi ma sku li ni te ta u pro zi Dra gi še Va si ća, Sta ni sla va Kra ko va i Rast ka Pe tro vi ća”, sa op šte nje sa sku pa su sret kul tu ra odr ža nog 1. 12. 2011. go di ne na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du (Zbor nik u štam pi).


140

U sva kom slu ča ju, he ge mo ni ili do mi nant ni tip ma sku li ni te ta, u vre me ka da se do-ga đa Ir če va pri ča, zah te vao je mu škar ca ko ji bi bio na sta vljač pa tri li ne ar ne i pa tri lo kal ne pa ra dig me (hra ni lac po ro di ce spo so ban da uve ća po ro dič ni ka pi tal i omo gu ći ro di te lju spo koj nu sta rost) i čvrst oslo nac dr žav nom apa ra tu (no si lac sa znaj nog zna nja, ra ci o nal-no sti i krep kog, na ci o nal nog du ha). Irac ne ma že lju, ali ni na ra tiv ni po ten ci jal, da ostva ri oče ki va nu rod nu ulo gu ko jom bi po tvr dio le gi ti mi tet pa tri jar ha ta.

Ni je slu čaj no što glav ni ju nak ne ma ime i pre zi me, već „sa mo” na di mak. Ne po sto ja-nje ime na uslo vlja va od su stvo kon cep ta srod stva ko ji se ja vlja kao do mi nant ni kon cept kon sti tu i sa nja su bjek ta (La kan 1983: 60). Bez ime na i pre zi me na ne po sto ji mo guć nost sup sti tu ci je bi o lo škog u Sim bo lič ki po re dak (Ro sić 2008: 42). Na tra gu uče nja Ža ka La ka-na, Džu dit Ba tler is ti če dru štve nu funk ci ju ime na ko jom se te ži us po sta vlja nju sta bi li za ci je ni za mno go stru kih i pro la znih iden ti fi ka ci ja. Do de lji va njem ime na ne po sto ja nost ega je pod ve de na pod sim bo lič ku funk ci ju i na taj na čin je sta bi li zo va na: traj no po ja vlji va nje su bjek ta u vre me nu pre po zna tlji vo je sa mo po sred stvom ime na. Tra jan iden ti tet sti če se pod re đi va njem pa tro ni mu i su bjek ti vi za ci jom po mo ću pa tro ni ma (Ba tler 2001: 192–193). Po vi no va nje pa tri jar hal nim re gu la ma is pu nja va se pre ko Ma ri ce, že ne ko ja će se uda ti za Ir ca, i pu tem ob red ne raz me ne ste ći pra vo na us po sta vlja nje pa tro nim ske li ni je. U pri log ovoj či nje ni ci go vo ri i Ir če va tvrd nja da se Ma ri ca u to ku nji ho ve ve ze bo ga ti la kao že na, a si ro ma ši la kao lju bav ni ca (Pe tro vić 1994: 172). To za pra vo zna či da je ona to kom te „mu-če nič ke lju ba vi” us pe la da ostva ri svo ju rod nu ulo gu u okvi ru pa tri jar hal ne za jed ni ce, da se po tvr di kao že na ko ja je oba vi la svoj naj va žni ji za da tak, tj. po sta la ne či ja8 i obez be di la po tom stvo. Nje na sek su al nost na taj na čin po sta je opred me će na i ome đe na brač nom re-gu la ti vom. U tom smi slu, ovaj ro man i po red pre i spi ti va nja mo de la ma sku li ni te ta i raz ot-kri va nja pu ko ti na u pro iz vod nji he ge mo nog ma sku li nog ti pa, ne iz la zi iz tra di ci o nal nih pa tri jar hal nih okvi ra.

Me đu tim, na Ir če vo in si sti ra nje nje gov i Ma ri čin brak je dis funk ci o na lan, jer oni i nji hov po to mak ne će či ni ti po ro di cu, a po ro di ca je upra vo ka men te me ljac, ma tič na će li ja pa tri jar hal ne za jed ni ce. Po ro di ca pru ža emo tiv no, eko nom sko i mo ral no uto či šte; ona je mo del uče nja o re al no sti u ma lom. Do ve sti po ro di cu i nje ne dog me u pi ta nje, u pa tri jar-hal nom uni ver zu mu zna či pri sta ja nje na ha o tič ni i po ten ci jal no ne mo ral ni po re dak ko ji za so bom po vla či uru ša va nje dru štve nih vred no sti (Va si lje vić 2008: 103). Dis funk ci o nal ni brak vi še ni je in sti tu ci ja ko ja mo že da obez be di re pro du ko va nje pro pi sa nih rod nih ulo ga i ka te go ri ja, ni ti da odr ži od re đe ne ob li ke dru štve ne hi je rar hi je. Ne pri sta ja njem na tra di ci-o nal nu brač nu za jed ni cu, Irac se bi uki da mo guć nost da ostva ri ro di telj sko/očin sku ulo gu u bra ku i po ro di ci, oso bi to ulo gu ve za nu za so ci ja li za ci ju, od no sno kon tak te sa jav nim, ko ji su u tra di ci o nal nim za jed ni ca ma re zer vi sa ni is klju či vo za oče ve.

8 O že ni kao on to lo ški ne sa mo stal nom bi ću ko je se od re đu je sa mo u re la ci ji pre ma mu škar cu vi de ti u: Adri a na Za ha ri je vić, po sta ja nje že nom, Re kon struk ci ja žen ski fond, Be o grad 2010, str. 57–67.


141

krv, mu škoSt I mI zo GI NI jaIsto vre me no, iako Irac ne pri hva ta he ge mo ni ili do mi nant ni tip ma sku li ni te ta kao

ideal ko me tre ba da se sa o bra zi, on u jed nom tre nut ku ve ri fi ku je sna gu bi o lo ške, tj. krv ne po ro dič ne ve ze. U raz go vo ru sa Ma ri com, Irac se se ća lju bav nog is ku stva sa jed nom sta-ri jom že nom, pro sti tut kom:

[...] i ona mi je re kla da se ne ka da ba vi la iz ve snim za na tom i da, iako je ubr zo bi la iz gu bi la ukus za iz ve sne stva ri, moj joj je otac, ko ji je sa mo jed nom bio kod nje, dao ta kvo bes pri mer no uži va nje da ni je hte la nov ca od nje ga, i da bi me ni, nje go-vom si nu – jer joj se či ni da to li ko li čim po pri ro di na oca – ra do ustu pi la svo ju kćer sa mo da je ima. To je bio tre nu tak u ko me sam bio naj vi še ohol na svo ju krv i na svoj rod! I da je ta že na uisti nu po ka za la da to još že li, ja bih joj sa ra do šću uči nio to uži va nje. Lju ba vi ra di za ži vot! (Pe tro vić 1994: 70)

Ovom iz ja vom Irac po ka zu je da su nje gov do ži vljaj i shva ta nje ma sku li ni te ta i mu-ško sti u ve li koj me ri pro dukt pa tri jar ha ta. Dru gim re či ma, po sto ji sa mo su bjekt od stra ne za ko na, da kle uvek već unu tar za ko na (Ilić 2001: 236). On svo je bi će shva ta kao sek su al-no, oslo bo đe no re gu la i za lju blje no u Ži vot, ali ide o lo gi ja he ge mo nog, zna či tra di ci o nal-nog ma sku li nog obra sca, na knad no mu struk tu ri ra lič ne sta vo ve i po na ša nje. On že li da je de te pri ro de, že li da bu de slo bo dan i da u is toj vr sti slo bo de ra ste nje gov sin. Na Ma ri-či no pi ta nje o bu du ćem vas pi ta nju nji ho vog si na, Irac od go va ra:

Ma šta da či niš, mi la Ma ri ce, pri ro da će u nje mu po be di ti, kao što je u na ma. Za-vi si od če ga smo ga na či ni li. Pu sti ga na slo bo du... (Pe tro vić 1994: 70)

Irac ne sum nji vo te ži sop stve nom mo de lu ma sku li ni te ta ko ji bi bio oslo bo đen svih vr sta he ge mo nij skih obra za ca, oso bi to ma sku li ni stič kih, ko ji su sim bol mo ći. Me đu tim, on je od ra stao u pa tri jar hal noj sre di ni u ko joj se mu škar ci vas pi ta va ju po uzo ru na he ge-mo ni i do mi nant ni ma sku li ni stič ki mo del. Ras kol iz me đu nje go ve že lje, mo guć no mla da-lač ke, i nor mi ko je su već u nje ga uti snu te, do vo di do iden ti tet skih kri za.

Ir čev od nos pre ma Ma ri ci obe le žen je am bi va lent no šću ko ja pro is ti če iz nje go ve „kri ze” ma sku li ni te ta. S jed ne stra ne, on Ma ri cu do ži vlja va kao „ras pu šte nu, upor nu, glu-pa vu”, kao oso bu „za ko ju ni šta ne pri a nja” (ibid: 135), ali bi zbog nje sve uči nio. Iz mu čen sop stve nom ne mo ći da ras ki ne sa ma lo gra đan skim u se bi, sa li ci ma svih onih sa ko ji ma se ni ka da ni je mo gao raz u me ti (ibid: 140), su o čen sa ne mo guć no šću da pro me ni se be, Irac upa da u zam ku mi zo gi ni je. Isto vre me no, mla dić se su o ča va sa sop stve nim ne do sta-ci ma u do sti za nju nor mi rod ne ulo ge ko je mu nje go va kul tu ra pro pi su je. Na sta je „pu ko ti-na” u pro iz vod nji dru štve no po želj nog rod nog iden ti te ta, što ne mi nov no vo di ka ni skom sa mo vred no va nju (Ba no vić 2011: 164). Raz o ča ran u se be i sve stan ne spo sob no sti da poj-mi že nu i žen stve nost u za da tim okvi ri ma, Irac po či nje da raz mi šlja o na si lju kao re še nju u od no su sa Ma ri com. Svo jom iz ja vom is ka zu je u ko joj me ri u nje mu po sto ji po ten ci jal re tro grad nih ide ja ima nent nih he ge mo nom ma sku li ni stič kom mo de lu:


142


Tre ba lo je da sam iz u da rao sve to što je gad no, ru žno i pro stač ko kod nje, pa bi sad druk či je u me ne gle da la; i tre ba lo bi da je iz u da ram pr vi put kad ču jem nje nu reč (Pe tro vić 1994: 60).

No, bez ob zi ra na že lju za na si ljem, Irac ne po se du je do volj no kom pe ten ci je za is pu-nje nje ovo ga či na. Tre ba ima ti na umu da je nor ma iz dr žlji vo sti i gru bo sti, tj. upra žnja va-nje na si lja bez okle va nja, sa stav ni deo tra di ci o nal nog ma sku li ni stič kog mo de la (Ba no vić 2011: 170).

Že nu tre ba na u či ti ili pri si li ti da bu de po slu šna, da vo li ta ko baš „ka ko tre ba”, sa ve-tu ju Ir cu (Pe tro vić 1994: 61). Ka da ni je kon tro li sa na, že na se do ži vlja va kao de struk tiv na si la ko ja ugro ža va mu šku eg zi sten ci ju. Isto vre me no, mu ška rac je ne mo ćan da ra ci o na li-zu je sve pro ži ma ju ći žen ski prin cip ko ji pro is ti če iz nje ne pol no sti. I ko nač no, že ni tre ba od u ze ti reč ko jom ob ja vlju je i ime nu je sa zna nje ko je je dru ge vr ste. Ma ri ca je ne ko ko je imao spo sob nost i že lju da iz ve de Ir ca iz li mi nal nog, mla dić kog pe ri o da:

Po ve la ga je jed nim le stvi ca ma ko je ni su ple li dru štve ni za ko ni, već ne ke ne-pojm lji ve i vi so ke isti ne sa zna nja. Ali ko je bi la ta de voj ka ko ja je u se bi, po svo-me te lu, po svo jim usna ma, oči ma, po svo jim ru ka ma no si la upor nost i če žnju ži vo ta iz ko jeg ga je vu kla [...] sa svo jom po kor no šću, jed nom stra šnom, tvr do-gla vom po kor no šću, ta je de voj ka to li ko uz bur ka la i po me la nje gov ži vot, da je on bez na de žno gu bio ose ća nje nje go ve vred no sti i da se sva ki čas hteo ubi ja ti (ibid: 174).

Ali, upra vo ta če žnja Ži vo ta ko ju po se du je Ma ri ca na pro sto ugro ža va Ir čev vi ta li zam, bu de ći u nje mu strah od ne pojm lji vih ži vot nih si la, strah ko ji je me ta fi zič ke pri ro de (Po-po vić Pe ri šić 1998: 98). Irac je re vol ti ran Ma ri či nom „tvr do gla vom po kor no šću”, tač ni je ov de mu ška rac za vi di že ni na nje noj spo sob no sti za pa siv no is ku stvo, spo sob no sti da pod no si i pa ti (Klajn, Ri vi jer 2008: 47), ili pak ne sve sno na sta vlja da re pro du ku je ste re o-tip nu sli ku o že ni kao pa siv noj, po kor noj, sklo noj ma zo hi zmu (Pe ri šić, Bu kvić 2008: 361).

Do la zi la je bez re či, da va la se mli ta vo kao po sle smr ti, i osta ja la ne po mič no, za-tvo re nih oči ju, kao ka kva ži vo ti nja, če ka ju ći još (Pe tro vić 1994: 154).

Ir čev strah od de voj ke ko ja uspe va da pri hva ti bu ji cu ne mer lji vih ži vot nih si la sa ko ji-ma se bo ri vo đe na sop stve nom isti nom, uka zu je na sub ver zi ju u kon struk ci ji he ge mo nog ma sku li ni te ta. Ma ri či na spo sob nost ži vlje nja iza zi va u Ir cu ne pre kid no pre i spi ti va nje, za-gle da nje u se be ko je vo di ka pod ri va nju he ge mo nog ti pa ma sku li ni te ta i sa mo de struk ci ji.

ra cI o Nal No kao pret NjaSvest o sop stve noj ne mo ći ko ju Irac gro zni ča vo po ka zu je i is po ve da to kom či ta vog

ro ma na uka zu je na „pu ko ti nu” u pro iz vod nji tra di ci o nal nog he ge mo nog ma sku li nog mo de la. Ta svest je na sta la iz stal nog su ko ba i fa tal ne na pe to sti iz me đu su bjek tiv nog ži-vo ta i objek tiv ne stvar no sti (Jo vić 1994: 206). Irac, za pra vo, po ku ša va da tra ga za sop stve-

143


nom isti nom ko ja bi bi la re zul tat nje go ve, i sa mo nje go ve, bor be sa si la ma ži vo ta ko je on vr lo sna žno pred o se ća ili do ži vlja va.

Me đu tim, po sto je pra vi la pri li kom sa vla da va nja ži vot nih is ku še nja, i ta pra vi la su vr-lo čvr sto struk tu ri ra na u okvi ri ma pa tri jar hal ne za jed ni ce. Ide o lo gi ja he ge mo ne i do mi-nant ne ma sku li ni stič ke ma tri ce ja sno pro pi su je si stem obra za ca ko ji de fi ni šu pri klad ne ulo ge, vred no sti i oče ki va nja od mu ška ra ca. Po sto je, da kle, le gi tim ni na či ni na ko je rod ni po re dak u okvi ru bi nar nih struk tu ra de fi ni še, sna ži i ogra ni ča va mu škar ce ko ji će, na kon ini ci ja ci je, po sta ti deo sim bo lič kog po ret ka.

Kao što smo već utvr di li, Ir če ve šan se da vla sti to bi će shva ti i struk tu ri ra, da za o kru ži i po tvr di mu ški iden ti tet na te me lji ma he ge mo nog ma sku li nog mo de la, ve o ma su ma le. Od su stvo ime na, iz ra že ni strah i spo zna ja žen ske sna ge ko ju ne uspe va, ali i ne že li da kon-tro li še, ne spo sob nost kon tro le unu tra šnjih vred no sti uka zu ju na oso be ni tip ma sku li no sti, od no sno na al ter na tiv ni tip ma sku li ni te ta.

Reč ju, to su mu škar ci ko ji ne mo gu da iza đu iz van za da tih okvi ra ma sku li nog mo de-la, ali to po ku ša va ju, pru ža ju ći ot por. S jed ne stra ne, Irac žu di za ap so lut nom slo bo dom u ži vo tu, za je din stve nim i ne po no vlji vim ose ća njem ži vo ta ko ji se da na slu ti ti sa mo kroz ira ci o nal no, kroz bez u mlje, sli ku i emo ci ju, več nost. Po sma tra no iz rod ne vi zu re, ovo je sva ka ko bi lo po lje dru štve ne mar gi ne ko jim se kre ću že ne. Za to je Irac i bio u sta nju da pre po zna Ma ri či nu „vi šu” ži vot nu isti nu. Sko ro ne sve sno, ova že na je us pe la da pod ri je te me lje pa tri jar ha ta. Ona je re še na da sa ču va Ži vot bez ob zi ra na dru štve ne ugo vo re (pa-ro di ja ven ča nja i ži vo ta u brač noj za jed ni ci) i od luč na da is tra je bez ob zi ra na nje no sta nje. Bez di le me, Ma ri ca od ba cu je maj ku, či ja je je di na bri ga da se iz beg ne „dru štve ni skan dal”. Maj ka je ne pri ko sno ve ni deo me ha ni zma za pro iz vod nju he ge mo nog ma sku li ni stič kog mo de la ko ji odr ža va pa tri jar hal ni po re dak. Iz nji ho ve vi zu re, Ma ri či no sta nje se mo ra, ma kar na knad no, uklo pi ti u že lje nu rod nu ulo gu maj ke i su pru ge, jer je Ma ri ca „te ška” (Pe tro vić 1994: 126). Vi di mo da se i kroz je zik uti sku je pa tri jar hal ni žig, jer ko me je ona te ška? Ov de je oči gled no pod sve sni me ha ni zam he ge mo ne ma sku li ni stič ke ma tri ce iz ra-žen je zi kom. Upra vo ta kvu Ma ri cu Irac mo že da vo li i da joj se di vi.

S dru ge stra ne, on po ku ša va da shva ti, da de fi ni še svoj od nos pre ma Ma ri ci. Nje gov od nos pre ma de voj ci je, u stva ri, i nje gov od nos pre ma ži vo tu. Obo ža va ga, ose ća nje go vu sna gu, tr pi po sle di ce te sna ge i že li da uti če na nju. Irac ho će da iz me ri Ži vot ne bi li ko nač-no spo znao sop stve nu me ru, dru gim re či ma, on tra ga za so bom. U toj po tra zi, on pre la zi na mar gi nu gde se uki da ju ra ci o nal nost, li ne ar no vre me, rad i tzv. stvar nost. Irac po sta je ne što iz me đu pe sni ka i lu da ka, bli že ovom dru gom, u sva kom slu ča ju, deo je žen skog ima gi na tiv nog re gi stra. U su ko bu sa oče vi ma i pa tri jar hal nim po ret kom, si no vi su oti šli u su sed no rod no po lje i oda tle cr pe li svoj ot por i po bu nu (Ora ić To lić 2005: 89).

No, upr kos pro ce su sim bo lič ne fe mi ni za ci je, ko ji ot po či nje ka da ju nak pre đe u tam no car stvo ne su bje ka ta (ibid: 87), u Ir cu i da lje po sto ji po tre ba za ra ci o na li zo va njem. U nje-mu je i da lje trag kar te zi jan skog, vla da lač kog mu škar ca ko ji neo do lji vo že li da sa zna svo ju „me ru ne mo ći”. Iako mu an đeo iz nje go ve uobra zi lje, da kle iz onog dru gog, al ter na tiv nog

144


de la se be, ne dvo smi sle no po ru ču je da je to ne mo gu će, jer čo vek me ri ži vot svo jom sve šću, ko ja je „oho la” i „se bič na”, ogra ni če na u po ku ša ju da se na met ne kao uni ver zal na i iz nad sa mog Ži vo ta (Pe tro vić 1994: 166):

– Jad na je tvo ja me ra, oho la i ne sno sna! – pre ki de ga an đeo, ne po me ra ju ći se. – Ni ka da ne ćeš zna ti vred nost ži vo ta! Ka ko mi sliš da ga pro ce niš, kad to pro-ce nji va nje ko je vr šiš ose ća nji ma stal no mo triš svo jom na preg nu tom pa žnjom, sve šću? [...] Ti bi hteo da pro ce niš ži vot, pro ce nju ju ći i pro ce nji va nje ži vo ta jed-no vre me no; ti bi hteo da tvo je me re bu du ose ća nja, a da ve li či na tih me ra bu de tvo ja mi sao, što je sme šno. Ti ni sam još ne znaš šta bi upra vo hteo (ibid: 166).

Ovo je sa svim oči gled na kri ti ka i sub ver zi ja sve ta i kul tu re ko ji su isto rij sko de lo ego-cen trič nog, kru to ra ci o na li stič kog, esen ci ja li stič kog, mo no lo škog i, ko nač no, mu škog su-bjek ta. Ova unu tra šnja Ir če va isti na mo gla je bi ti iz go vo re na je di no iz usta an đe la, an dro-gi nog bi ća več no sti. Spo zna ja sve mo ći ne mer lji vih si la Ži vo ta do la zi u tre nu ci ma „mi sa o-nog pi jan stva”, za no sa u ko ji mla dić se be do vo di be so muč nom i gro zni ča vom sa mo re flek-si jom; u tre nut ku ka da je na pra gu stva ra nja, pi sa nja pe sme ko ja će ste ći pro roč ki ka rak ter sa mo u bi stvom mla di ća.

Do svo je „me re ne mo ći” Irac sti že po ste pe no, aku mu li ra ju ći ne za do volj stvo u po ra-zi ma ko ji su re zul tat nje go vog ne pri hva ta nja stvar no sti ustro je ne u okvi ri ma ma lo gra đan-ske i kon zer va tiv ne sre di ne ko joj je im pe ra tiv me re nje i vred no sti:

Uvek da kle pi ta nje vre d no sti i pi ta nje me re nja! Ne! Eto, on se na vi kao već bio da bez ču đe nja pri ma sve što je tre ba lo da mu je tu đe, i imao je čak ose ća nje kao da je uisti nu po či nio sva ta de la (ibid: 113).

On se ne sum nji vo ose ća kao stra nac u sop stve nom do mu i sop stve noj kul tu ri jer ni je us peo da sin hro ni zu je unu tra šnju, svo ju i spo lja šnju, dru štve nu isti nu. On jed no stav no ne mo že da pri hva ti na met nu ti obra zac po na ša nja ko ji se od nje ga oče ku je kao od pred-stav ni ka he ge mo nog ma sku li ni te ta, što mu po kr vi pri pa da. Ključ ne funk ci je na ko ji ma se te me lji do mi nant ni ma sku li ni stič ki tip to ga pe ri o da u toj sre di ni Irac ili is pu nja va de-li mič no, ili uop šte ne is pu nja va. Sin bez ime na, u kon flik tu sa ocem ko ji ga se u jed nom tre nut ku od ri če, raz ba šti nju je ga i uki da se bi sta tus le gal nog pre tka. Očev po stu pak Irac po na vlja od bi ja njem tra di ci o nal nog brač nog ži vo ta i očin ske ulo ge, bu du ći da je i sam po stao bi o lo ški otac. Dis kon ti nu i tet pa tri li ne ar no sti i iz ve snost uki da nja pa tri lo kal no sti (Ir čev ko nač ni od la zak u Ame ri ku) ozbilj no pod ri va pa tri jar hal ni ko deks ko ji je u re la-ci ji sa he ge mo nim ma sku li nim mo de lom. I da je ko jim slu ča jem ostao, Irac ne mo že da ostva ri ulo gu oca – hra ni o ca po ro di ce, ko ja je jed na od nu žnih atri bu ci ja he ge mo nog ti pa ma sku li ni te ta: Irac se raz dra ga no pu šta še jed nom sta rom uži va nju: osta vi ti da dru gi bri nu o nje mu, i o sva čem (ibid: 149). Po zna to je da je fi gu ra oca ključ na u pro ce su kon sti tu i sa nja ma sku li ni te ta u pa tri jar hal nim dru štvi ma (Ro sić 2008: 359). U tom smi slu, Irac je dvo-stru ko one mo gu ćen, i kao sin i kao otac. Su ko blja va ju ći se sa ocem, Irac se su ko blja va sa

145


sop stve nom ma sku li ni za ci jom i po ku ša va da po beg ne od sim bo lič kih me ha ni za ma mo ći ko ji su u nje ga već usa đe ni ro đe njem i vas pi ta njem.

Nje gov je iden ti tet, mu ški iden ti tet, za gle dan u se be kao u Dru gog, pro iz ve de nog:

On je gle dao se be, ma le nog, ma le nog i sme šnog, ka ko je tu ne moć no raz mla tan u bor bi sa dži nov skim si la ma ži vo ta. I ne raz u me va še smi sao to ga ne moć no ga mla-ta nja, ali sa istin skom tu gom i lju ba vlju po sma tra še du go to jad no bi će, osu đe no una pred na pro past i za bo rav (ibid: 183).

Od nos otac–sin do dat no se kom pli ku je, jer je sin po ten ci jal ni pi sac ili kva zi pi sac (iz oče ve per spek ti ve), po što pi še dnev nik – taj „sra mot ni” ža nr re zer vi san za že ne. Dnev-nič ka for ma je sa mo, i već una pred, znak sla bo sti. Po sto ja nje dnev ni ka uklju ču je i mno-ge dru ge bi nar ne opo zi ci je: jav no/in tim no, mu žev nost/žen skost is ku stva, ra ci o nal nost/emo tiv nost; na kra ju, re či raz je da ju re al nost i ru še mit o mu škar če voj sna zi i spo sob no sti sa mo kon tro le. Re či ot kri va ju me ha ni zme pro iz vod nje sli ke po želj nog ma sku li ni te ta, za to je po treb no ću ta ti o svo me is ku stvu (ne)mu žev no sti.

Sin ko ji se ne pri dr ža va pa tri jar hal nih pra vi la po sta je mar gi nal ni ma sku li ni tip jer ne is pu nja va uslo ve da bu de na sta vljač ili na sled nik, no si lac pa tri li ne ar ne pa ra dig me. Ko dek-si pa tri jar ha ta ne dvo smi sle no na la žu da Ir če va ne spo sob nost u pro iz vod nji po želj nog, he-ge mo nog ti pa ma sku li ni te ta mo ra bi ti ka žnje na. Irac ni je us peo da za u zme svo je me sto u sim bo lič kom po ret ku u ko me se kon sti tu i še do mi nant na funk ci ja tra di ci o nal nog mo de la ma sku li ni te ta. Na tre nu tak, mo glo bi se za klju či ti da su pa tri jar hal ne si le za i sta ne mer lji-ve, jer je autor ju na ka osu dio na smrt. Ipak, Rast ko Pe tro vić je otvo rio Pan do rin kov čeg: mu ški mo dus je pro go vo rio o svo me is ku stvu.

lI te ra tu ra

1. Ba no vić, Bran ko, „(Ne)mo guć no sti is tra ži va nja cr no gor skog tra di ci o nal nog ma sku li ni te ta”, An tro polo gi ja II, sv. 1, 2011, str. 161–180.

2. Ba tler, Džu dit, te la ko ja ne što zna če: o dis kur ziv nim gra ni ca ma „po la”, prev. Sla vi ca Mi le tić, Sa mi zdat B92, Be o grad 2001.

3. Bur di je, Pjer, vla da vi na mu ška ra ca, prev. Mi le va Fi li po vić, Uni ver zi tet CG-CID, Pod go ri ca 2001.4. Cr nić, Sla ven, „Pri kri ve ni me ha ni zmi pro iz vod nje ma sku li ni te ta”, Dru gost, br. 2, Ri je ka, svi banj 2011,

str. 114–123.5. Đu rić, Du brav ka, po e zi ja, te o ri ja, rod: mo der ne i post mo der ne ame rič ke pe sni ki nje, Orion Art, Be o-

grad 2009.6. Ilić, De jan, „Ra se ja va nje zo ne ne na sta nji vo sti”, u: umet ni ca per for man sa, Sa mi zdat B92, Be o grad

2001, str. 319–346.7. Jo vić, Bo jan, „U po tra zi za iz gu blje nim kon tek stom”, u: Pe tro vić, Rast ko, sa si la ma ne mer lji vim, No-

lit, Be o grad 1994.8. Kan nen, Vic to ria: “The ‘Ot her’ Fe mi nists: The chal len ge of Fe mi nist Men and Ma sku li ni ti es“<http://

www.xyon li ne.net/dow nlo ads/Ka nen-Ot her Fe mi nists3.doc> pri stu plje no 6.12.2012.9. Klajn, Me la ni, Džoan Ri vi jer, lju bav, mr žnja i re pa ra ci ja, prev. Bo ri slav R. Ra do vić, Aka dem ska knji-

ga, No vi Sad 2008.

146


10. La kan, Žak: „Funk ci ja i po lje je zi ka i go vo ra u psi ho a na li zi”, prev. Da ni ca Mi jo vić i Fi lip Fi li po vić, spi si, Pro sve ta, Be o grad 1983.

11. Lom par, Mi lo, Mo der na vre me na u pro zi Dra gi še va si ća, Fi lip Vi šnjić, Be o grad 1996.12. Ma tić, Du nja, „Pro pa gan da”, Dru gost, br. 2, Ri je ka 2011, str. 56–57.13. Ora ić To lić, Du brav ka, Mu ška mo der na i žen ska post mo der na, Škol ska knji ga, Za greb 2005.14. Pa pić, Ža ra na, „Pa tri jar hat”, u: en ci klo pe di ja po li tič ke kul tu re, Sa vre me na ad mi ni stra ci ja, Be o grad

1993, str. 814–919.15. Pe ri šić, Kse ni ja, Bu kvić, Ana, „Fe mi ni zam i psi ho lo gi ja”, ne ko je re kao fe mi ni zam?, pri re di la Adri ja na

Za ha ri je vić, He in rich Böll Stif tung, Be o grad, str. 348–363.16. Pe tro vić, Rast ko, sa si la ma ne mer lji vim, No lit, Be o grad 1994.17. Po po vić Pe ri šić, Na da, li te ra tu ra kao za vo đe nje, Pro sve ta, Be o grad 1988. 18. Ra du lo vić, Li di ja B., pol/rod i re li gi ja: kon struk ci ja ro da u na rod noj re li gi ji sr ba, Či go ja štam pa, Be o-

grad 2009.19. Ro sić, Ta tja na, Mit o sa vr še noj bi o gra fi ji: Da ni lo Kiš i fi gu ra pi sca u srp skoj kul tu ri, In sti tut za knji žev-

nost i umet nost, Be o grad 2008.20. Ste va no vić, Kri sti na, osva ja nje mo der nog, Aka dem ska knji ga, No vi Sad 2011. ----, „Ti po vi ma sku li ni te ta u pro zi Dra gi še Va si ća, Sta ni sla va Kra ko va i Rast ka Pe tro vi ća”, sa op šte nje

sa sku pa su sret kul tu ra odr ža nog 1. 12. 2011. na Fi lo zof skom fa kul te tu, No vi Sad. (u štam pi)21. Sto ja no vić Pan to vić, Bo ja na, „Knji žev ni pro je kat Rast ka Pe tro vi ća: spoj ar ha ič nog i mo der nog”, u:

rast ko pe tro vić, An to lo gij ska edi ci ja „De set ve ko va srp ske knji žev no sti”, knj. 62, pri re di la Bo ja na Sto-ja no vić Pan to vić, Iz da vač ki cen tar Ma ti ce srp ske, No vi Sad 2012.

22. Šma le, Vol fgang: Isto ri ja mu ško sti u evro pi (1450–2000), prev. Vla di mir Ba bić, Klio, Be o grad 2011.23. Šven ger, Pi ter, „Mu ški mo dus”, Ge ne ro, br. 6, 2005, str. 41–52.24. The we le it, Kla us, Mu ške fan ta zi je, IV, Gra fič ki za vod Hr vat ske, Za greb 1983.25. Va si lje vić, Li di ja, „Fe mi ni stič ke kri ti ke pi ta nja bra ka, po ro di ce i ro di telj stva”, ne ko je re kao fe mi ni

zam?, pri re di la Adri ja na Za ha ri je vić, He in rich Böll Stif tung, Be o grad, str. 94–119.26. Za ha ri je vić, Adri a na, po sta ja nje že nom, Re kon struk ci ja žen ski fond, Be o grad 2010.

are the powers of patriarchy truly Immeasurable?

SummarY: the aim of this research and analysis of masculinity is to demysti-fy the manufactured images of the socially favorable model of masculinity. It is evident that patriarchal ideology possesses certain mechanisms of power, which influence the formation of the literary canon. In that respect, the novel With powers Immeasurable by rastko petrović has a double subversive potential. Namely, textual analysis of the novel points at stratificaton and processuality of the male identity of the hero (perception of self as a created other), which imperils the normativity of the hegemonic, masculinist type as the carrier and keeper of patriarchal community, and undermines the patriar-chal matrix that purports to present its values as natural and not constructs, which they actually are. keY WordS: patriarchal ideology, phallogocentric mechanisms, masculinity, rastko petrović, hegemonic type of masculinity, subversion, powerlessness.

[email protected]

148


jelena jovanovićcentralnoevropski univerzitetrodne studijebudimpešta, mađarska

kreiranje roma kao seksualnog drugog: zamišljanje roma u evropskim diskursima

SaŽetak: po vod za ovaj rad je knji ga pro fe so ra sa jed nog ma đar skog fa kul te ta u ko joj se iz me đu osta log opi su ju ro mi u ma đar skoj. jed na od iz ja va pro fe so-ra od no si se na rom sku kul tu ru ko ja se de fi ni še kao in ce stu o zna. cilj ra da je da se od go vo ri na pi ta nje ka kva zna če nja ova iz ja va kon stru i še. za klju ču jem da je ona deo isto rij skog pro ce sa kre i ra nja ro ma kao sek su al nog dru gog. do ovog za ključ ka do la zim ana li zom aka dem ske li te ra tu re ko ja se ba vi pro ce som kre i ra nja sek su al nog dru gog na raz li či te na či ne, kao i od no som ovog kre i ra nja i po ja ve na ci o na li za ma i nji ho vih po li ti ka. za tim se usred sre đu jem na iz ja vu pro fe so ra i njen kon tekst, a po tom da jem pri me re mo der nih me dij skih dis kur-sa o ro mi ma. pre la že njem sa te o rij skih raz ma tra nja na prak tič ne po sle di ce, od no sno re le vant nost dis kur sa o ro mi ma na ljud ske ži vo te i nji ho ve me đu-sob ne od no se, kao i od no se ro ma i ne ro ma, is ti čem da ovaj pro ces for mi ra na či ne na ko je ro mi do ži vlja va ju se be, kao i od lu ke ko je oni do no se.ključ Ne re čI: ro mi, rom ki nje, in cest, na ci o na li zam, sek su al no dru go, dis-kurs raz li ke, ra si zam, an ti ci ga ni zam.

uvod

Mno gi Ro mi su men tal no obo le li, zbog to ga što je u rom skoj kul tu ri do pu šte no da se stra i brat stu pe u brak ili da ima ju sek su al ni od nos.

Ge za Je sen ski (Ge za Jes zenszky), Ma nji ne u Ma đar skoj: pi ta nje roma (Cigana). sa mou pra va ma nji na u post ko mu ni stič koj evro pi i nji hov na ci o nal ni/et nič ki pro blem, 2009, p. 2731

1 Re fe ren ce su iz o sta vlje ne zbog to ga što knji ga vi še ni je ras po lo ži va za či ta nje.

udc 316.7(=214.58)udc 572udc 176.4(=214.58)

149


Ova iz ja va iz knji ge pro fe so ra Je sen skog is pro vo ci ra la je mno ge – bi li oni Ro mi ili ne – iza zvav ši broj ne di sku si je na na ci o nal nom i me đu na rod nom ni vou, ka ko zbog tre-nut nog po lo ža ja Je sen skog kao ma đar skog am ba sa do ra u Nor ve škoj, ta ko i zbog me dij ske pro pra će no sti ove kon tro ver ze. Po na či nu re a go va nja, mo že mo uoči ti dve gru pe uče sni-ka u ovoj di sku si ji: one ko ji tvr de da iz ja va Ja sen skog pred sta vlja po na vlja nje pred ra su da pro tiv Roma (od la ze ći to li ko da le ko da pro fe so ra op tu že za ra si zam) i one ko ji ga bra ne (gru pa u ko ju spa da i on sam) tvr de ći da nje go va na me ra ni je bi la da po na vlja pred ra su de.

Moj cilj ni je da sta nem na stra nu ne ke od ove dve gru pe, ne go da ana li zi ram zna če nje sa me iz ja ve, po me ra ju ći fo kus sa ši reg kri ti ko va nja pred ra su da na po se ban pro ces kre i ra-nja sek su al nog dru gog. Šta vi še, ne na me ra vam da se ba vim mo gu ćim po sle di ca ma ovog pro ce sa, ne go da ana li zi ram sam pro ces, ta ko što ću svo ju pa žnju usme ri ti na nje go vu isto-rič nost i po ku ša ti da od go vo rim na pi ta nje ka kva zna če nja on kon stru i še.

Po za ba vi ću se, pre sve ga, aka dem skom li te ra tu rom ko ja se ba vi pro ce som kre i ra nja sek su al nog dru gog na raz li či te na či ne, kao i od no som ovog kre i ra nja sa jed ne stra ne, i po ja ve na ci o na li zma i nje go ve po li ti ke sa dru ge (Sto ler 2002, Ag na ni 2007, Mos se 1985, Her zog 2004, Bock 1983). Po red to ga, pred sta vi ću dis kur se i li te ra tu ru u ve zi sa kre i ra-njem Ro ma kao sek su al nog dru gog iz isto rij ske per spek ti ve (Han cock 1988). Za tim ću se usred sre di ti na iz ja vu Je sen skog i njen kon tekst, a po tom ću iz ne ti ne ko li ko slič nih pri me-ra sa vre me nih dis kur sa ko ji se ba ve ovim pro ce som. Ana li zom iz ja ve Je sen skog i slič nih dis kur sa, na me ra vam da de kon stru i šem nji ho va zna če nja i na gla sim či nje ni cu da su oni de lo vi isto rij skog pro ce sa kre i ra nja Ro ma kao sek su al nog dru gog. Skre ta njem pa žnje na im pli ka ci je ovog pro ce sa, na kra ju ovog ra da, na krat ko ću se osvr nu ti na nje go vu re le-vant nost za ljud ske ži vo te i dru štve ne od no se, u po gle du to ga ka ko ovaj pro ces for mi ra nji ho vu per cep ci ju se be, kao i od lu ke ko je oni do no se.

Na cI o Na lI zam I Nje Go va po lI tI ka u kre I ra Nju dru GoG Iako En Lo ra Sto ler (Ann La u ra Stol ler) pro u ča va od no se iz me đu po znih ko lo ni za-

to ra i ko lo ni zo va nih, kao i nji ho ve dis kur se i po li tič ku kon tro lu u Azi ji, ona obez be đu je okvir za ana li zu od no sa Evropljana i Roma u da na šnjoj Evro pi. Ona sma tra da dis kur si o raz li ka ma „ve zu ju stra ho ve od sek su al ne kon ta mi na ci je, fi zič ke opa sno sti [...], i mo ral nog slo ma evrop skog na ci o nal nog iden ti te ta sa ra si stič kim i kla sno-spe ci fič nim je zgrom”, i po sta vlja fun da men tal no pi ta nje: „U kom ste pe nu su ovi stra ho vi me di cin ski ili po li tič ki ute me lje ni?” (Stol ler 2002: 46). Autor ka za klju ču je da je „sek su al na kon tro la mno go vi še od zgod ne me ta fo re za ko lo ni jal nu do mi na ci ju”, i da je u pi ta nju „fun da men tal na kla sna i ra sna ozna ka, ko ja igra ulo gu u ši rem sku pu od no sa mo ći”. Po tom ob ja šnja va da su dis-kur si evrop ske bur žo a zi je če sto bi li za sno va ni na kon cep tu „de ge ne ri sa no sti” i da su po-ve za ni sa kon cep tom dar vi nov skog oda bi ra nja. Kon cept euge ni ke na stao je ko ri šće njem „mo ral nih, bi o lo ških i sek su al nih re fe ren ci na ‘de ge ne ri sa nost’” (Stol ler 2002: 62). Ka te-go ri sa nje lju di jed na je od stra te gi ja ko ri šće nih da se oprav da moć ko lo ni za to ra, i nji ho va im pe ri jal na kon tro la i in ter ven ci je:

150


Ko lo ni jal na po li ti ka is klju či va nja bi la je za sno va na na kon stru i sa nju ka te go ri ja. Ko lo ni jal na kon tro la ba zi ra la se na iden ti fi ko va nju ko je „beo”, ko je „uro đe nik”, či ja de ca mo gu da po sta nu gra đa ni a ne sa mo su bjek ti, ko spa da u le gi tim no po-tom stvo a ko ne (Stol ler 2002: 43).

Ko su gra đa ni a ko su bjek ti, i na ka kvim se obra sci ma za sni va ju i nor ma li zu ju ove ka te go ri je? Mo ral na i sek su al na ko rekt nost ni je re zul tat ne kog uni ver zal nog uzro ka, kao što tvr di Mos (Mos se). Da bih od go vo ri la na ovo pi ta nje, uka za ću na od nos ko ji on po seb-no na gla ša va: od nos iz me đu na ci o na li zma i po što va nja. On sma tra da „po što va nje ko je da nas pod ra zu me va mo, ma ni ri, mo ral i sek su al ni sta vo vi ko ji su u Evro pi nor ma tiv ni još od na stan ka mo der nog dru štva, ima ju isto ri jat u ko me je na ci o na li zam od i grao ključ nu ulo gu” (Mos se 1985: 1). „Mo ral ne nor me, fik si ra ne i po no vo fik si ra ne pre 19. ve ka, sa da su ko nač no fik si ra ne ta ko da pred sta vlja ju ide al nu ljud skost jed nog En gle za ili Nem ca. Čo vek oslo bo đen stra sti po sta je stan dard, po že ljan u sred njoj kla si, a vi te štvo u bor bi po-sta je znak na ci o nal ne su per i or no sti” (Mos se 1985: 13). Skup mo ra la, ma ni ra, in te lek tu-al nih vred no sti i iz gle da od lu ču je šta je nor mal no a šta ab nor mal no. Kao po sle di ca to ga, aut saj de ri ko ji ne pri hva ta ju ove nor me sma tra ju se obo le li ma.

Va žno je spo me nu ti da je Dag mar Her cog (Dag mar Her zog) na pao kon cept na ci o nal-nog ide a la pri stoj no sti, za ko ji se če sto go vo ri da uka zu je na sek su al nu po li ti ku na ci zma. On na gla ša va da po ku šaj za vre đi va nja po što va nja sred nje kla se pred sta vlja pret po stav ku ko ja bi mo gla uči ni ti da oso ba za in te re so va na za sek su al nu po li ti ku Tre ćeg raj ha vi di sa-mo jed nu stra nu isto ri je sek su al no sti. Dr Hof man, kao i dru gi auto ri ko ji su pi sa li o sek su, iz ra zio je za bri nu tost zbog to ga što Nem ci ko ri ste pre vi še kon do ma, upra žnja va ju ći pred-brač ni i van brač ni seks u auto mo bi li ma – kao što su to ra di li Ame ri kan ci – za jed no sa dru-gim ak tiv no sti ma ne do stoj nim po što va nja, do ko jih do la zi zbog opa snog uti ca ja Je vre ja.

Još je dan ugao za is tra ži va nje isto ri je sek su al no sti do bi će mo ako raz mo tri mo od nos iz me đu ra si zma i sek si zma u kon tek stu na ci stič ke Ne mač ke. Ovaj ugao omo gu ća va nam da uvi di mo slo že ne ve ze iz me đu žen ske isto ri je i de fi ni ci ja „ra sne hi gi je ne”. Gi ze la Bok (Gi se la Bock) tvr di da je, iako su broj ni auto ri pi sa li o euge nič kom ra si zmu i nje go vim spe ci fič nim pi ta nji ma kao što su za če će, te lo, obra zo va nje i sek su al nost, ipak do šlo do pre vi da jed nog ve o ma va žnog fak to ra, a to je či nje ni ca da se ova pi ta nja od no se na že ne. „Le nje”, „neo bra zo va ne” ili „de vi jant ne”, že ne dru gih ra sa ste ri li sa ne su kao pre no si o ci lu-di la, dok su ne mač ke že ne okri vlja va ne za sma njen pri rod ni pri ra štaj ne mač kog na ro da:

Ja ča nje ove po li ti ke, sek si stič ke zbog svog zah te va za dr žav nom kon tro lom za-če ća i ra si stič ke zbog raz li či tog od no sa pre ma „su per i or nom” i „in fe ri or nom” za če ću, mo že se po sma tra ti kao dvo stru ki na pad na „štrajk ra đa nja” po želj nih ele men ta po pu la ci je, usme ren pro tiv ne pri la go đe no sti onih ko ji ne uži va ju u mo-der noj obu ci is prav no sti i rad ne eti ke, što je „pri rod ni” za da tak „vred nih” maj ki (Bock 1983: 406).

151


„SIN drom pa rI je”Knji ga Ija na Hen ko ka (Ian Han cock) pod na slo vom sin drom pa ri je (the pa ri ah syndro

me) pred sta vlja ret ku ko lek ci ju in for ma ci ja o pe ri o du „ci gan skog rop stva”. Autor se pre sve-ga ba vi Is toč nom Evro pom, naj če šće Mol da vi jom i Ru mu ni jom, i da je po dat ke o si tu a ci ja ma i dis kur si ma u ve zi sa Ci ga ni ma. Iako je Ho lo ka ust po znat kao do ga đaj u ko me su mno gi Ro mi bi li žr tve u 20. ve ku, Hen kok na gla ša va da isto ri ja ci gan skog rop stva se že do 14. ve ka. Naj sta ri ji prav ni do ku men ti u ko ji ma se Ci ga ni po mi nju kao ro bo vi po ti ču iz 1331. Hen kok is ti če da u Is toč noj Evro pi po sto ji pro ces po ro blja va nja star pet ve ko va, i da Hi tle rov po ku-šaj ni je ni šta „je din stve no”, ne go sa mo „još jed na epi zo da na spi sku pro go na ko ji su Ci ga ne pra ti li to kom isto ri je” (Han cock 1998: 13).

Za be le že no je [...] da je mol dav ski princ Ste fan Ve li ki, po sle po be de nad svo jim vla škim su se di ma 1471, do veo u Mol da vi ju 17.000 Ci ga na ka ko bi ih ko ri stio kao rad nu sna gu. Ovaj broj je, mo žda, pre te ran. Me đu tim, on uka zu je na to da je Ci ga-ni ma pri pi si va na vi so ka eko nom ska vred nost (ci tat iz Han cock 1988: 31).

Ci ga ni su po kla nja ni kao ne ka vr sta svo ji ne, i ova prak sa se po ste pe no raz vi ja la kao „na ci o nal na in sti tu ci ja”. Vi ken ha u er (Wic ken ha u er) tvr di da su Ci ga ni tre ti ra ni kao „obez-vre đe na bi ća, in fe ri or na čak i u od no su na ži vo ti nje”, i to „uz oprav da nje da Ci ga ni, da su ima li bi lo ka kve vred ne oso bi ne, ne bi ni ka da ni po sta li ro bo vi” (Han cock 1988: 31). Ka da su po sta li ro bo vi, Ci ga ni su ka te go ri sa ni kao kuć ni ili polj ski ro bo vi, ko ji su da lje kla si fi ko va ni u skla du sa vr sta ma po slo va ko je su oba vlja li za svo je go spo da re. Bi li su pot či nje ni svo jim vla sni ci ma, a za kon i gra đan ske nor me sma tra li su ih ne do stoj ni ma slo bo de. Me đu tim, u skla du sa Her co go vim is ti ca njem fu ko ov skog ot po ra, kao i Ag na ni je vih (Ag na ni) in ter pre-ta ci ja Di dro o vog kon cep ta ukr šta nja, is ta kla bih da je slo že nost od no sa iz me đu go spo da ra i ro ba isu vi še bit na da bi smo sme li da je pre vi di mo. Hen kok pi še da se „ne po želj ne sek su al ne za jed ni ce [između Ci gan ki i nji ho vih go spo da ra] sma tra ju raz lo gom za to što mno gi Ci ga-ni ima ju sve tlu ko žu”. Čak je na pra vlje na i pro ce na od 60% po me ša no sti sa ge ni ma be la ca. Hen kok ob ja šnja va slo že ni od nos iz me đu Evro plja na i Ci ga na:

Po je din ci [...] su mo gli da pri pi šu bo ju svo je ko že ukr šta nju sa Evro plja ni ma. Dok su be li go spo da ri na ovaj na čin ko ri sti li Rom ki nje, rom ski mu škar ci oči gled no su do ži vlja va ni kao sek su al na pret nja ru mun skim že na ma. Me đu scla vi dom nes hti po-sto ja la je ka te go ri ja po ime nu sko pi ci – Ci ga ni ko ji su bi li ka stri ra ni kao de ča ci, i či ji je po sao bio da vo ze ko či je ari sto krat ki nja, ko je ta ko ni su mo ra le da stra hu ju od sek su al nog zlo sta vlja nja (Han cock 1998: 41).

Iako su po sto ja li za ko ni ko ji su pro pi si va li da će „rob ko ji si lu je že nu bi ti osu đen da bu-de živ spa ljen”, ali da „[slo bo dan čovek] ko ji, pre da ju ći se lju ba vi, na pu tu upo zna de voj ku i ob gr li je, ne će bi ti ka žnjen”, kao i da od no si iz me đu slo bod nih lju di i ro bo va ni su u skla du ni sa Bož jim, ni sa „pri rod nim za ko nom”, Hen kok tvr di da ovo ni je spre či lo da do to ga do la zi. Upra vo je za to mol dav ski princ Kon stan tin 1776. pi sao pro tiv ovog „zlog i iz o pa če nog de la”:

152


[S ob zi rom na to da] u ne kim kra je vi ma Ci ga ni stu pa ju u bra ko ve sa mol dav skim že na ma, kao i da se Mol dav ci že ne Ci gan ka ma, što je u su prot no sti sa hri šćan-skom ve rom, ne sa mo zbog to ga što su ovi lju di ti me se be osu di li da ceo ži vot pro ve du sa Ci ga ni ma, ne go i za to što će nji ho va de ca za u vek osta ti ro bo vi... Ovo de lo mr sko je Bo gu i u su prot no sti sa ljud skom pri ro dom... Sva ki sve šte nik ko ji se usu di da uče stvu je u skla pa nju ta kvih bra ko va, ko ji su traj no iz o pa če ni [...] bi-će uklo njen sa po lo ža ja [i] stro go ka žnjen (ci tat iz Han cock 1998: 45).

U svo joj knji zi sin drom pa ri je Ijan Hen kok sve stan je slo že nih od no sa ko ji su po sto ja li u pro šlo sti. Me đu tim, ba ve ći se da na šnjim po lo ža jem Roma, on se pre sve ga usred sre đu je na an ti ci gan ske po li tič ke, aka dem ske i me dij ske dis kur se, kao kon ti nu um ko ji pro iz vo di i re pro du ku je ne pri ja telj sko okru že nje ko me se Ro mi, zbog ne do stat ka po li tič ke mo ći, ni-ka da ni su su prot sta vi li. U na stav ku ću se po za ba vi ti kon tek stom i kon tro ver zom na sta lim oko iz ja ve Je sen skog, ci ti ra ne na sa mom po čet ku ovog ra da, ka ko bih po ka za la da ono što su mno gi na zva li „an ti ci gan skom iz ja vom” mo že da se tu ma či i kao so ci jal ni do ga đaj, gde su na de lu mno go slo že ni ji od no si mo ći.

rom SkI dI vlja cI Na mo der Nom evrop Skom IS to ku I za pa du Iz gle da da je ci tat iz knji ge pro fe so ra Je sen skog iz vu čen iz kon tek sta – u sva kom slu ča-

ju, to je ono što je on re kao ka da je od nje ga za tra že no da oprav da svo ju iz ja vu. On je ta da za mo lio one ko ji su ga kri ti ko va li da pro či ta ju ce lu knji gu, ili ma kar ma lo vi še od jed nog pa su sa. Zbog di sku si je ko ja je na sta la oko ove kon tro verz ne iz ja ve, pro či ta la sam ce lo po-gla vlje; de lo va lo mi je da po me nu ta iz ja va ni je ja sno po ve za na sa tek stom pre i po sle nje, pa čak ni sa re če ni com ko ja joj ne po sred no pret ho di u istom pa su su.2 Je sen ski je re kao da on ni ka da ni je tvr dio da su „lju di pre ma ko ji ma se ne pra ved no po stu pa [...] sa mi uzrok svo je pat nje”3, is ta kav ši da je „su šti na tog pa su sa ža lo sna či nje ni ca da se de ca sa fi zič kim ili men tal nim po re me ća ji ma, sa hen di ke pom, mno go će šće ra đa ju me đu Ro mi ma ne go u dru gim gru pa ma”, i da „se to tvr di u mno gim na uč nim pu bli ka ci ja ma, i če sto se pri pi-su je krv nom srod stvu.” Do dao je da je nje go va „pret po stav ka da je ukr šta nje u srod stvu bi lo (i osta lo) naj ve ro vat ni ji raz log za to, kao ne što što se sto le ći ma ne iz be žno mo ra lo ja vlja ti u ma lim, za tvo re nim za jed ni ca ma.” Pod pri ti skom da se iz vi ni i obez be di re fe ren-ce na na uč ne i/ili aka dem ske iz vo re, s ob zi rom na to da je pro pu stio da to ura di u knji zi, pro fe sor je pri znao da „iz bor re či ni je bio naj sreć ni ji” i da je „[tu rečenicu] po zaj mio iz jed nog iz vo ra, naj ve ro vat ni je iz pa su sa u Vi ki pe di ji”. Ka sni je je pri lo žio tri iz vo ra: bri tan-ski ča so pis lan set (Lan cet, gde se po zi va na me di cin ske po dat ke o 58 Ci ga na u Bo sto nu, dr ža va Ma sa ču sets), Žur nal me di cin ske ge ne ti ke (jo ur nal of Me di cal Ge ne tics, gde se po zi-

2 Pa sus sa dr ži dve re če ni ce. Ovo je pr va: „Nji hov ni zak sta tus na tr ži štu po slo va i po vi še ne sto pe ne za po-sle no sti do vo de do odr ža va nja si ro ma štva, ras pro stra nje nih so ci jal nih pro ble ma i zlo či na.”3 Ci ta ti su pre u ze ti iz štam pa nih ver zi ja di sku si ja pu tem elek tron ske po šte, iz me đu pro fe so ra Je sen skog i pro fe so ra Pe te ra Mol na ra, ali i dru gih lju di ko ji su se us pro ti vi li ono me što je re če no u knji zi.

153


va na ge net sku stu di ju o vel škim Ci ga ni ma) i link na je dan ma đar ski na uč ni rad. Od ovih re fe ren ci, dru ga po re du mi je po seb no pri vu kla pa žnju. Je sen ski od luč no po ri če op tu žbe za ra si zam, tvr de ći da bi „ra si sta re kao (i ka že) da je ob ja šnje nje [za ve lik broj men tal no obo le lih Ro ma] to što su Ro mi ta ko ge net ski pro gra mi ra ni”. U jed noj od re fe ren ci ko je je na veo pri li kom di sku si je mo že mo pro či ta ti sle de ću re če ni cu: „Fe nil ke to nu ri ja i mno gi dru gi re ce siv ni na sled ni po re me ća ji pri me će ni su kod dru gih rom skih po pu la ci ja, ali ni je ja sno da li je to re zul tat vi so ke op šte fre kven ci je ge na od go vor nih za te po re me ća je, ili zbog ukr šta nja u srod stvu i dru gih lo kal nih fak to ra” (moj kur ziv). Ne sre ćan iz bor iz vo ra? Sva ka od ovih oso bi na pri pi sa nih Ro mi ma pred sta vlja od stu pa nje od sku pa ve ćin skih po pu la ci ja „pra vih” Evro plja na. Od stu pa nje od stan dar da opa sno je u sva kom stra ti fi ko va nom dru-štvu. A opa sno je uvek pri vlač no, ako ne za do dir, on da ma kar za pro u ča va nje – i, uko li ko je mo gu će, za kon tro lu. Ro mi ni su opa sni sa mo za se be, ali je su za pra ve Evro plja ne. Ne ki od njih mo žda ži ve izo lo va no na svo jim mi kro ge o graf skim te ri to ri ja ma, ali i da je su su vi še bli zu, pa nji hov od nos sa Evro plja ni ma mo že bi ti po vod za za bri nu tost.

Da bih se po za ba vi la pi ta njem ko je je po sta vi la Sto le ro va – u kom je ste pe nu iz ja va Je sen skog me di cin ski ili po li tič ki ute me lje na – mo ram da na gla sim da je Je sen ski u svom ra du re kao da su mno gi Ro mi men tal no obo le li ka da je po ku ša vao da is tak ne pro ble me ma đar skog po li tič kog si ste ma u pro ce su ta ko zva ne in klu zi je Roma („asi mi la ci ja” Roma ve ro vat no je još jed na od nje go vih ne sreć no iza bra nih re či, ko ja se ne ukla pa u okvi re ovog po li tič kog po kre ta). Po li ti ka in klu zi je na sta je iz po li ti ke is klju či va nja, ali ono što je za ni mlji vo – i mno go va žni je – je ste to što po li ti ka is klju či va nja ta ko đe na sta je iz po li ti ke in klu zi je. In ten zi vi ra ni dis kur si o Ro mi ma do ve li su do po tre be da se oni pro u če. To je kul mi ni ra lo kroz po ku ša je na ci o nal nih dr ža va da iz gra de i ob no ve ka te go ri je kao što su ve ćin sko i ma njin sko sta nov ni štvo – pri če mu se ma nji na ozna ča va kao ne što raz li či to i pro ble ma tič no. U svo joj knji zi, Je sen ski mno go vre me na i pro sto ra po sve ću je bro je vi ma, ba ve ći se svet skom rom skom po pu la ci jom, pro cen tom Roma u Ma đar skoj i ta ko da lje. Po red ovih bro je va, po sto ji i pred vi đa nje ko li ko će Roma ži ve ti u Ma đar skoj 2050. go di-ne. Pret po sta vljam da bi pro se čan či ta lac la ko mo gao do ći do za ključ ka da će 2050. bi ti pre vi še men tal no obo le lih Ro ma, zbog to ga što pre vi še upra žnja va ju seks i – što je još per verz ni je – to ra de sa svo jim ro đa ci ma, bra ćom i se stra ma. Za mi šlja nje i pro u ča va nje sek su al no sti Ci ga na pred sta vlja us po sta vlja nje sek su al ne kon tro le. Euge nič ke iz ja ve na sta-le u Evro pi (i, u ve li koj me ri, u Ma đar skoj) če sto su usme re ne pro tiv Ci ga na, i pred sta vlja ju prak su pri me ne na ci o nal nog pra vi la na „kul tu ru” ne pri klad nih gra đa na.4

Ka te go ri je su sna žno di fe ren ci ra ne kroz hi je rar hi je sek su al no sti. Rom ska sek su al nost na la zi se ni sko na toj „ska li”, pa su za to Ro mi, kao i dru ge ma njin ske gru pe, „iz lo že ni pret-po stav ci men tal ne obo le lo sti, kao i ozlo gla še no sti, kri mi na li te tu, sma nje noj dru štve noj i fi zič koj mo bil no sti, gu bit ku in sti tu ci o nal ne po dr ške i eko nom skim sank ci ja ma”, dok su

4 Zna ko ve na vo da ov de ko ri stim sa mo zbog to ga što čvr sto ve ru jem da ne po sto ji ni ka kva za jed nič ka/jed na/uni ver zal na rom ska kul tu ra.

154


oni „či je po na ša nje za u zi ma vi so ko me sto u hi je rar hi ji, na gra đe ni ser ti fi ko va nim men-tal nim zdra vljem, le gal no šću, dru štve nom i fi zič kom mo bil no šću, in sti tu ci o nal nom po-dr škom i ma te ri jal nom po mo ći” (Ru bin 1993: 279). In cest, kao je dan od do bro po zna tih sta rih i mo der nih ta bua, na la zi se ni sko na ska li sek su al nog po na ša nja, te je za to pri rod no sme šten u rom sku „kul tu ru”, jer oni ni su u sta nju da na ve du svog is prav nog evrop skog srod ni ka. Gejl Ru bin (Gayle Ru bin) ka že da „ova vr sta sek su al ne mo ral no sti ima mno go vi še slič no sti sa ide o lo gi jom ra si zma, ne go sa istin skom eti kom”, kao i da ona „pri pi su je vr li nu do mi nant nim gru pa ma, a po rok pod re đe nim” (Ru bin 1993: 279). Osim to ga, ona pi še i o kon struk ci ji me di cin skih dis kur sa:

Sek su al ne prak se ni žeg sta tu sa ocr nju ju se kao men tal na obo lje nja ili simp to-mi de fekt ne in te gra ci je lič no sti. Po red to ga, psi ho lo ška ter mi no lo gi ja uve ća va po te ško će psi ho di na mič kog funk ci o ni sa nja, uno se ći u njih mo da li te te erot skog po na ša nja. Oni iz jed na ča va ju sek su al ni ma zo hi zam sa auto de struk tiv nim obra-sci ma lič no sti, sek su al ni sa di zam sa emo ci o nal nom agre si jom, a ho mo e ro tič nost sa ne zre lo šću. Ova ter mi no lo ška za mu će nja po sta la su moć ni ste re o ti pi, ko ji se ne se lek tiv no pri me nju ju na po je din ce na osno vu nji ho ve sek su al ne ori jen ta ci je (Ru bin 1993: 280).

Ov de tre ba po me nu ti jed nu va žnu mi sao. Ov de se ne ra di o is pi ti va nju lič no sti, ne go gru pe lju di – Ro ma. Ka da se ve ći deo jed ne gru pe ozna či kao na za dan, gru pa auto mat ski do bi ja tu oso bi nu. Kon sti tu i sa nje Ro ma kao sek su al nog dru gog po sti že se ta ko što se on ozna ča va kao sek su al no, mo ral no, dru štve no i, shod no to me, ka u zal no i si mul ta no bi o-lo ški i psi ho lo ški de vi jan tan, u okvi ru evrop ske kli me na sta le sta pa njem na ci o na li zma i do stoj no sti po što va nja (Mos se 1985). Me đu tim, dis kur si o Ro mi ma pre va zi la ze po zna te po de le na Is tok i Za pad, svoj stve ne ko lo ni jal nim dis kur si ma, kao i di ho to mi ju na ci stič ke Ne mač ke ko ja lju de de li na do stoj ne i ne do stoj ne po što va nja. Bez ob zi ra na lo ka ci ju na ko joj ži ve, oni uvek ugro ža va ju stan dar de za po što va nje.

Za ključ ci ko je iz vla či mo iz ove kon tro ver ze omo gu ća va ju nam da vi di mo pro ces kre-i ra nja dru gog kao ne što jed no smer no. Što je još va žni je, u kon tek stu ovog i dru gih slič nih do ga đa ja, po treb no je po ka za ti i dru gu stra nu isto ri ja ta kre i ra nja Ro ma kao dru gog. To ni je sa mo pro ces ko ji po la zi od ru ke pro fe so ra Je sen skog, i osta lih ko ji su Ro me pred sta-vlja li kao sek su al ne dru ge, po tla če nu gru pu ko ja ne po se du je moć da se su prot sta vi ovim dis kur si ma. Ovom pro ce su mo gu da se su prot sta ve lju di, bi li oni Ro mi ili ne. Je dan od njih je Ijan Hen kok, ko ji bi se sa da ve ro vat no slo žio da je pro me na evrop ske po li tič ke kli-me, po seb no u kon tek stu rom skog po kre ta, ta ko đe ob li ko va la i pro me ni la od no se sna ga, omo gu ćiv ši to da ot por po sta ne vi dljiv ne sa mo na in di vi du al nom ni vou, ne go i na je dan or ga ni zo van, po li tič ki na čin.

155


u kI ber pro Sto ru I Iz Nje Ga: za bra Nje Ne prak Se I pre kr še Na pra vI la Sa da bih že le la da po me rim fo kus sa sred sta va po li tič ke re al no sti u kon tek stu na ci o-

nal nih dr ža va na po sle di ce ko je ta re al nost ima na stvar no ljud sko is ku stvo. U skla du sa Her co go vim sa ve tom, na pu štam ka te go ri je kao što su kla sa i ra sa, i „is tra žu jem sup til ni je de li ne a ci je sek su al no sti i po ve za nih do me na kao što su uz bu đe nje, in hi bi ci ja, ank si o znost, ve zi va nje, od boj nost, za vist, če žnja i do sa da”. Ako fo kus po me ri mo na že lju, mo že mo iz dru ga či je per spek ti ve raz mo tri ti pi ta nja ko ja po kre će re a li zo va ni ili na me ra va ni sek su al ni od nos me đu Ro mi ma i Evro plja ni ma.

Mo je in te re so va nje za dis kur se o Rom ki nja ma ne dav no me je na ve lo da ana li zi ram in ter net-fo ru me u Sr bi ji i Hr vat skoj, gde ne rom ski ko ri sni ci di sku tu ju o Rom ki nja ma, uglav nom kao o objek ti ma sek su al ne že lje. Usred sre di la sam se na že ne jer, ako sa aka-dem skih i po li tič kih pre đe mo na me dij ske dis kur se, vi di mo da su di sku si je o rom skoj sek-su al no sti ogra ni če ne na ra ne ili pri sil ne bra ko ve (i to uvek na že ne) i na trud no ću (Bi tu, Mon te a nu 2010: 80). In ter net je me sto na ko me ko ri sni ci mo gu da osta nu ano nim ni i slo-bod no iz no se svo ja mi šlje nja, što omo gu ća va is po lja va nje sek si zma, ra si zma i mi zo gi ni je, i obez be đu je pro stor za pred sta vlja nje Rom ki nja kao et nič kog dru gog, do stup nog mu-škar ci ma za kon zu ma ci ju kao pa si van obje kat sek su al ne že lje. In ter net omo gu ća va ne kim ne rom skim mu škar ci ma da iz ra ze svo ju že lju, ali ta ko đe i di le mu da li je nor mal no ima ti sek su al ni od nos sa Rom ki njom:

Moj fe tiš su tam no pu te, eg zo tič ne de voj ke. Na Bal ka nu ne ma mno go crn ki nja i mu lat ki nja, pa mi osta ju sa mo Ci gan ke. Mo ja naj ve ća sek su al na že lja je da ne ku Ci gan ku uni štim od sek sa. Da li još ne ko ima ta kav fe tiš? Da li je to nor mal no? Uop šte, šta mi sli te o Ci gan ka ma kao seks-bom ba ma?

Po sle ovog ko men ta ra 93 oso be (uglav nom mu škar ci) uče stvo va le su u di sku si ji o ovoj te mi. Svi su Rom ki nje pred sta vi li kao dru ga či je, naj če šće kao pr lja ve, mo ral no za o sta-le, pro sti tut ke, ali i kao tra di ci o nal ne, eg zo tič ne, sa mi stič nim mo ći ma itd. S ob zi rom na to da od stu pa ju od stan dar da – u ovom slu ča ju, stan dar da is prav nog gra đa ni na Hr vat ske (ko ji se ne raz li ku je bit no od onog u srp skom ki ber pro sto ru) – po žu da ko ju Hr vat ose ća pre ma Ci gan ka ma od re đu je se kao ne što što ni je sa svim „nor mal no”. Rom ki nje se isu vi še če sto su sre ću sa ova kvim dis kur si ma, pa mno ge od njih ni ne raz mi šlja ju o mo guć no sti ve ze sa ne kim ko ni je Rom. Me đu tim, va žno je raz u me ti da sa obe stra ne po sto ji ot por sek su al noj re pre si ji. U ovom kon tek stu, mo gli bi smo da pri me ni mo fu ko ov ski kon cept bi o mo ći u su bjek ti vi te tu. On je na pi sao: „Mi le ni ju mi ma, čo vek je ostao ono što je bio za Ari sto te la: ži va ži vo ti nja sa do dat nom spo sob no šću za po li tič ko de lo va nje; mo de ran čo-vek je ži vo ti nja, a po li ti ka do vo di u pi ta nje eg zi sten ci ju te ži vo ti nje kao ži vog bi ća” (ci tat iz Laz za ra to 2006: 9).

156


za klju čakIz ja va Je sen skog da su mno gi Ro mi men tal no obo le li zbog svo jih in ce stu o znih na vi-

ka, pri mer je dis kur sa raz li ke. U skla du sa ar gu men ta ci jom Sto le ro ve i Mo sa, do šla sam do za ključ ka da bi se ova iz ja va mo gla tu ma či ti kao pri mer od stu pa nja od stan dar da. Ko ri-šće njem poj ma „de ge ne ri sa no sti”, Je sen ski, na mer no ili ne, po sta je deo pro ce sa kre i ra nja sek su al nog dru gog. Iako je on svo ju iz ja vu oprav dao upo tre bom me di cin skih dis kur sa o Ro mi ma, sma tram da, ako raz mo tri mo kon tekst sa me iz ja ve, mo že mo za klju či ti da je ona u iz ve snoj me ri po li tič ki za sno va na. Her co go va dru ga či ja per spek ti va, kao i Ag na ni-je va tu ma če nja Di dro o vih ide ja o ukr šta nju, na ve li su me da sa do bro po zna tih dis kur sa ra si zma i an ti ci ga ni zma pre đem u do men u ko me su Ro mi i ne ro mi iz gra di li slo že ni je me đu sob ne od no se. Za klju či la sam da je ovo još je dan od na či na na ko je mo že mo či ta ti Hen ko kov sin drom pa ri je, ali isto ta ko i sa vre me ne dis kur se o Ro mi ma i pro ce su kre i ra nja Ro ma kao sek su al nog dru gog. Moj cilj je bio da po ka žem da su iz ja va Je sen sko ga i slič ne iz ja ve po ve za ne sa za go va ra njem su per i or no sti iz ve snih gru pa u kon tek stu mo der nih na-ci o nal nih dr ža va, ali i da pri ka žem raz li či te uglo ve za po sma tra nje ovog pro ble ma. Va lja-nost ar gu me na ta i per spek ti va ko je sam ov de iz ne la po ti ču od stvar nih is ku sta va lju di či ja je sek su al nost iz lo že na re pre si ji, što ob li ku je na čin na ko ji oni raz mi šlja ju o se bi i svo jim od no si ma sa dru gi ma. Fu ko o va kon cep tu a li za ci ja mo ći ve o ma je va žna u ovom kon tek stu. To je kon cept mo ći ko ja ni je sta tič ka, ne go pred sta vlja sup strat ljud skih od no sa i in ter ak-ci ja. Pi ta nje ko je bih vo le la da po sta vim – ako smo sprem ni da pre va zi đe mo kon cep te kao što su an ti ci ga ni zam i ra si zam, ko ji moć de fi ni šu kao jed no smer ni kon cept – je ste ono ko je je i sam Fu ko po sta vio pi šu ći svo ju Isto ri ju sek su al no sti: „Zbog če ga sa to li ko stra sti i gor či ne, usme re nih pro tiv na še ne dav ne pro šlo sti, sa da šnjo sti i nas sa mih, tvr di mo da smo spu ta ni?” (Fu ko 1978: 8,9)

lI te ra tu ra:

1. Ag na ni, M. Su nil. 2007. Do ux Com mer ce, Do u ce Co lo ni sa tion: Di de rot and the two In di es of the French en lig hten ment. In the An thro po logy of the en lig hten ment, ed. by La rry Wolff and Mar co Ci-po lo ni. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press (65–84).

2. Bi tu, Ni co le ta and Cri na Mor te a nu. 2010. Are the rights of the child ne go ti a ble? the ca se of early marri a ges wit hin ro ma com mu ni ti es in ro ma nia. Buc ha rest: UNI CEF Ro ma nia and Ro ma ni C.R.I.S.S. (76-83). Po tra ži ti na adre si http://www.uni cef.org/ro ma nia/Early_mar ri a ges_Ro ma ni_CRISS.pdf, De cem ber 14, 2012

3. Bock, Gi se la. 1983. ”Ra cism and Se xism in Na zi Ger many: Mot her hood, Com pul sory Ste ri li za tion, and the Sta te”. In Chi ca go jo ur nals Vol. 8, No. 3. Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press.

4. Fu ko, Mi šel. 1978. Isto ri ja sek su al no sti. Pro sve ta, Be o grad. 5. Han cock, Ian. 1988. the pa ri ah syndro me. Ann Ar bor: Ka ro ma Pu blis hers, Inc.6. Her zog, Dag mar. 2004. hu bris and hypoc risy, In ci te ment and Di sa vo wal. In se xu a lity and Ger man

fa scism. New york: Berg hahn Bo oks (3-21).

157


7. Laz za ra to, Ma u ri zio. 2006. ”From bi o po wer to bi o po li tics”. In ta i lo ring bi o tec hno lo gi es, vol. 2, is sue 2. (9-20). Po tra ži ti na http://www.ijtds.com/2_2_laz za ra to.pdf, De cem ber 14, 2012

8. Mos se, L. Ge or ge. 1985. na ti o na lism and se xu a lity: Mid dleClass Mo ra lity and se xu al norms in Modern euro pe. Ma di son: Uni ver sity of Wi scon sin Press (1-65).

9. Ru bin, Gail. 1993. ”Thin king Sex: No tes for a Ra di cal The ory of the Po li tics of Se xu a lity”. In the les bian and gay stu di es re a der / edi ted by He nry Abe lo ve, Mic he le Aina Ba ra le, Da vid M. Hal pe rin. New york: Ro u tled ge (268-312).

10. Sto ler, Ann La u ra. 2002. Car nal Know led ge and Im pe rial po wer: ra ce and the In ti ma te in Co lo nial ru le. Ber ke ley, Los An ge les, Lon don: Uni ver sity of Ca li for nia Press (41–71).

creating the roma as Sexual other: Imagining romanies in european discourses

SummarY: my motive for writing this paper was a book written by a hungar-ian professor – a book which, among other things, describes the romani people in hungary. one of the professor’s statements in the book refers to romani culture, which he described as incestuous. the aim of the study was to explore different meanings constructed by the statement. I concluded that it is a part of the historical process of creating the roma as sexual other. I came to this conclusion by analyzing academic literature on the process of creating sexual other in various ways, and the relationship between this phenomenon and the creation of nationalism and its politics. Secondly, I focused on the statement and its context. furthermore, I gave examples of modern media discourses on romani women. finally, I turned from theoreti-cal considerations to practical implications and relevance of those discourses for lives of romani and non-romani people, their social relations, as well as the relations between romani and non-romani people, pointing out that the process does form the ways in which romanies perceive themselves, affecting the decisions they make.keY WordS: roma, romani women, incest, nationalism, sexual other, dis-course of difference, racism, antigypsism.

[email protected]

160


milan micić Sekretarijat za kulturu i javno informisanjeNovi Sad

refleksija ili gradivni element mitske matrice(rodoljubiva poezija Đure jakšića)

Sa Že tak: rad opi su je pe snič ku re flek si ju u ro do lju bi voj po e zi ji Đu re jak ši ća na ka-ta log isto rij skih do ga đa ja na isto rij skom pro sto ru bal ka na u pe ri o du 1860–1878, ko ji su pred sta vlja li po jav nost du gog i in ten ziv nog isto rij skog kon flik ta iz me đu bal kan skih hri šća na i osman skog car stva. ro do lju bi va po e zi ja Đu re jak ši ća či ni la je deo srp skog jav nog mnje nja u kne že vi ni Sr bi ji i ju žnoj ugar skoj, i kao ta kva iz ra ža va la je ko lek tiv ne pred sta ve srp skog gra đan stva, kao i njegove ko lek tiv ne ilu zi je o sop stve noj sna zi, sa mo do volj no sti i ne mo ći tur skog car stva u oče ki va nju sko rog rat nog su da ra. ro do lju bi ve pe sme Đu re jak ši ća bi le su u funk ci ji oče ki va-nog ra ta pro tiv tur ske, pod sti ca le su ener gi ju ra ta, bi le su in stru ment na ci o nal ne po li ti ke kne že vi ne Sr bi je u ide o lo škoj pri pre mi ma sa za rat ni su kob. pe sme Đu re jak ši ća po ku ša va le su da di na mi zu ju na ci o nal nu po li ti ku kne že vi ne Sr bi je u po-sma tra nom pe ri o du, a pe snič ka re ak ci ja na od re đe ne isto rij ske po ja ve i pro ce se zna či la je i svo je vr sno mo de lo va nje no vih mi to va u srp skoj na ci o nal noj ide o lo gi ji (kult cr ne Go re, an ti e vrop ski mit).po e zi ja Đu re jak ši ća, u funk ci ji ho mo ge ni za ci je na ci o nal ne eg zi sten ci je, po se za la je za već po sto je ćom mit skom ma tri com (ko sov ski mit, kult žr tve i sa mo žr tve) i da va la joj no ve ob li ke pri la go đe ne ko lek tiv nim po tre ba ma i pred sta va ma srp skog gra đan stva dru ge po lo vi ne 19. ve ka. ko sov ski mit za na vljan je kao pa ra dig ma bor be za na ci o nal no oslo bo đe nje, a kult sa mo žr tvo va nja za na ci o nal nu slo bo du uz di zan je kao naj vi ši ljud ski ideal. po sto je ćoj mit skoj ma tri ci ro do lju bi va po e zi ja Đu re jak ši ća da va la je no vi gra div ni ele ment. Nje go vi sti ho vi mo de lo va li su srp sku jav nost, ali su i uti ca li na sta nja ko lek tiv ne sve sti, jer su se tran spo no va li u na-ci o nal nu za jed ni cu ko ja je bi va la u sta nju du ge isto rij ske osu je će no sti, u du gom sta nju ko lek tiv nog afek ta, i u na ci o nal nu za jed ni cu ko ja je svo je „uče šće u isto ri ji” u pr voj po lo vi ni 20. ve ka pla ća la te škom bi o lo škom, eko nom skom, dru štve nom i mo ral nom de kon struk ci jom. ta ko su de mon stran ti ko ji su 27. mar ta 1941. go di ne de mon stri ra li pro tiv pri klju če nja ju go sla vi je troj nom pak tu sti ho ve Đu re jak ši ća iz ne li na uli ce kao deo svog autoh to nog sta va („bo lje grob, ne go rob!”).ključ Ne re čI: ro do lju bi va po e zi ja, jav no mnje nje, ro man ti zam, mit, rat, re flek-si ja, afe kat, sa mo do volj nost, ilu zi ja.

udc 821.163.41-14.09 jakšić Đ.

161


Pri ro da po et skog de ter mi ni še po re dak u ko jem do mi ni ra su bjek tiv no tu ma če nje sve-ta; per so nal ni pe snič ki ri tual de kon stru i še pro stor nu i vre men sku od re đe nost, i pu tem ce re mo ni je me ta fi zič kog gra di in te gri sa ni po et ski po re dak, de tek tu je no vu stvar nost ko ja op sta je kao pe snič ka, in di vi du al na pre ra da sve ta.

Tra ga nje za kon fi gu ra ci jom isto rij skih i mit skih struk tu ra u ro do lju bi vom pe sni štvu ni je ne ga ci ja aure po et skog in di vi du a li zma, već po ku šaj da se spo zna sa dr žaj to ta li te ta pe-snič kog stva ra nja u ko jem se oso be no pe snič ko po i ma nje stvar no sti pro ži ma i kom po nu je sa sta nji ma isto rij ske i mit ske sve sti, sa ko lek tiv nim isto rij skim mi šlje njem i dru štve nim i ide o lo škim po tre ba ma jed ne epo he i jed nog isto rij skog pro sto ra. Ro do lju bi va po e zi ja ta ko je funk ci o nal na i re flek siv na u od no su na mo za ik po tre ba dru štve nog i po li tič kog po ret ka; na emo ti van i afek ti van na čin ona pre no si zna kov ni si stem od re đe nih isto rij skih na pe to-sti, ali svo jim kre a tiv nim či nom zgu snu tim ko lek tiv no-isto rij skim slo je vi ma da je no vo gra div no tki vo, po ja ča va i odr ža va isto rij ske ten zi je, po ja ve i pro ce se, če sto da je eks tre man od go vor na otvo re ne isto rij ske i ci vi li za cij ske ne do u mi ce, gra di i ob li ku je no ve na ci o nal-ne mi to ve ko ji pro iz la ze iz po tre ba isto rij skog tre nut ka i zah te va po li tič ke, in te lek tu al ne i dru štve ne eli te u da to sti isto rij skog do ga đa nja.

Ro do lju bi va po e zi ja Đu re Jak ši ća na sta la je na isto rij skoj rav ni jed ne uz bur ka ne isto-rij ske epo he, či ji su ru bo vi bi li dva ve li ka isto rij ska do ga đa ja ko ja su traj no iz me ni la svet Bal ka na i Po du na vlja. Pr vi do ga đaj je re vo lu ci ja 1848/49. go di ne, po zna ti ja me đu Sr bi ma Ju žne Ugar ske kao Ve li ka bu na, a dru gi do ga đaj je niz se ljač kih usta na ka i ra to va na Bal-ka nu, u pe ri o du 1875–1878, ko ji su osta li po zna ti pod ime nom Is toč na kri za. To je epo-ha grad nje srp skog na ci o nal nog iden ti te ta, na ci o nal nog sa zre va nja i sa mo i den ti fi ka ci je, epo ha mo der ni za ci je i evro pe i za ci je, ja ča nja gra đan skog slo ja u Kne že vi ni Sr bi ji i me đu Sr bi ma u Ju žnoj Ugar skoj, sa gle da va nja sop stve ne pro šlo sti kao i bu duć no sti u kor pu-su evrop skih na ro da; to je vre me na ci o nal nog ro man ti zma, či je je po lje smi sla pro jek to-va lo eman ci pa ci ju na ro da i po je din ca u oslo bo di lač kom ra tu pro tiv Osman skog car stva. Spolj na po li ti ka kne za Mi ha i la Obre no vi ća (1860–1868), ra to vi Cr ne Go re pro tiv Tur ske (1852–1853, 1858. i 1862), po ja va Uje di nje ne omla di ne srp ske me đu Sr bi ma Ju žne Ugar-ske i Is toč na kri za (1875–1878) in ten zi vi ra li su vre li nu epo he u srp skom gra đan stvu, ko ja se ma ni fe sto va la kao po ja ča na „že lja za isto ri jom”, tj. kao že lja za ar ti ku li sa njem sop stve ne na ci je kao su bjek ta i tvor ca isto ri je ko ja ra tom pro tiv Tur skog car stva, po sle du ge isto rij ske ćut nje, u to ta li te tu isto rij skog, pre kom po nu je isto rij ski pro stor za se be i po se bi. „Že lja za isto ri jom” ma ni fe sto va la se u srp skom gra đan stvu u po sma tra nom pe ri o du (1860–1878) pu tem ne re al nog sa mo ra zu me va nja o sop stve noj mo ći, pu tem ko lek tiv nih fan ta za ma i na si lja vi zi ja, ko ji su po ri ca li re al na isto rij ska sta nja, po ja ve i od no se. Pe sni ci i ro do lju bi va po e zi ja bi li su funk ci o nal ni deo tog jav nog mnje nja, u svo joj su šti ni još ru di men tar nog, ko je je pak emi to va lo moć nu ener gi ju sa mo op se nji va nja. Spo lja ira ci o nal na po ja va, i asi-me trič na u od no su na ja vu isto ri je, ener gi ja sa mo op se nji va nja, usme re na ka ko lek tiv noj eg zi sten ci ji na ro da, bi la je ra ci o nal no in stru men ta li zo va na i u funk ci ji ide o lo škog an ga-žo va nja ener gi je ma sa u bor bi za na ci o nal no oslo bo đe nje. Ro do lju bi va po e zi ja se za to

162


u epo hi ro man ti zma ja vlja la kao po kre tač i sli ka srp skog jav nog mnje nja ko je je vi so ko po sta vi lo že lje ne na ci o nal ne ci lje ve, an ga žo va lo ener gi ju ra ta i pre i me no va lo kar to gra fi ju stvar no sti po ku ša va ju ći da ka ta log do ga đa ja i isto rij skih to ko va ilu zi o ni stič ki do ve de do ide al nog kra ja, tj. do na ci o nal nog oslo bo đe nja i uje di nje nja.

Ro do lju bi va po e zi ja Đu re Jak ši ća, kao po et ski iz raz ko lek tiv nog sta nja du ha srp skog gra đan stva po sle 1860. go di ne, re flek siv no je re a go va la na ceo mo za ik do ga đa ja ko ji su ta la sa li srp sko jav no mnje nje do 1878. go di ne, ko ja je go di na pe sni ko ve smr ti, ali i go di na ula ska u no vo isto rij sko raz do blje na isto rij skom pro sto ru Ju go i stoč ne Evro pe. (Te go di-ne od lu ke Ber lin skog kon gre sa is cr ta le su ne sa mo no vu ge o gra fi ju Bal ka na ne go i no vu ma pu dru štve nih, eko nom skih, kul tur nih i et nič kih od no sa na Bal kan skom po lu o str vu.) Po et ski ru ko pis Đu re Jak ši ća za to je u pe ri o du od dva de set go di na bio po li tič ki i ide o lo-ški funk ci o na lan, pra tio je pro sto re raz go vet ne i fre kvent ne isto ri je, pod sti cao i ob li ko vao ko lek tiv ne isto rij ske pred sta ve, bio po et ski por tret du hov nih sta nja epo he ro man ti zma. Đu ra Jak šić pi sao je ro do lju bi vu po e zi ju i pre do la ska na vlast kne za Mi ha i la Obre no vi ća (1860), ali je tek sa nje go vom ak tiv nom na ci o nal nom po li ti kom, ko ja je pod sti ca la i ob-li ko va la vre nje i tem pe ra tu ru srp ske ro man ti čar ske epo he, gra dio po et ski po re dak ko ji je po ja ča vao i pot cr ta vao sta re na ci o nal ne mi to ve i gra dio kon fi gu ra ci ju no vih mit skih sli ka.

Pro jek ci je bu duć no sti kne za Mi ha i la Obre no vi ća i tra ga nje za no vim me stom srp kog na ro da u isto ri ji Bal ka na ni su osta li sa mo isto rij ska me ta fi zi ka, već su u re al noj po li ti ci mla dog srp skog kne za do bi li for mu prak tič nih po li tič kih od lu ka ko je su vo di le ra tu pro tiv Tur skog car stva. Knez Mi ha i lo Obre no vić već 1861. go di ne na Pre o bra žen skoj skup šti ni do neo je Za kon o na rod noj voj sci, ko ji je pred vi đao op štu voj nu oba ve zu. Mar ta 1862. go di ne sklo pio je spo ra zum sa ru skom Vla dom o zaj mu od 300.000 du ka ta pred vi đe nih za na bav ku pu ša ka, a po čet kom 1862. go di ne for mi rao je Srp ski od bor, za du žen za na-ci o nal nu pro pa gan du u su sed nim ze mlja ma. Iste 1862. go di ne pro jek to va ni su pla no vi o po di za nju ustan ka u Bo sni, Her ce go vi ni, Sta roj Sr bi ji i Bu gar skoj. Su ko bi srp skog gra-đan stva i tur skih voj ni ka u Be o gra du 15–18. ju na 1862, po sle ra nja va nja srp skog de ča ka na Ču kur-če smi, po ja ča li su ose ćaj bli skog rat nog su ko ba. Od apri la do sep tem bra 1862. go di ne tra jao je rat iz me đu Cr ne Go re i Osman skog car stva, ko ji je in ten zi vi rao zah te ve u srp skom jav nom mnje nju za ra tom pro tiv Tur ske. Po ve zi va nje i or ga ni zo va nje hri šća na pod tur skom vla šću, stva ra nje sa ve za sa Cr nom Go rom, Ru mu ni jom i Grč kom, tur ska pre da ja gra do va u Sr bi ji 1867. go di ne, u srp skom jav nom mnje nju stva ra li su uti sak ra ta ko ji sle di.1 Po sle ubi stva kne za Mi ha i la Obre no vi ća 1868. go di ne, srp sko jav no mnje nje ta ko đe je po ku ša va lo da pod stak ne ula zak Sr bi je u rat pro tiv Tur ske. Uje di nje na omla di na srp ska 1871–1872. go di ne čak je spre ma la usta nak pro tiv tur ske vla sti, a ustan kom srp skih ma sa u za pad noj Bo sni i is toč noj Her ce go vi ni 1875. apel za ra tom pro tiv Tur skog car stva u srp skom jav nom mnje nju do ve den je do vr hun ca.2

1 Isto ri ja srp skog na ro da v/1, Be o grad 1981, 295–298.2 Isto, str. 347.

163


U okvi ru pro ce sa ute me lje nja na ci o nal nog iden ti te ta po sle 1860. go di ne, či ja je po jav-nost bi la bor ba za na ci o nal no oslo bo đe nje, rat pro tiv Tur ske u srp skom jav nom mnje nju do ži vlja van je kao čin ko ji ho mo ge ni zu je na ci o nal nu eg zi sten ci ju. Po e zi ja Đu re Jak ši ća od 1862. go di ne, cr no gor sko-tur skog ra ta i srp sko-tur skog su ko ba u Be o gra du, iz ra zi to je u funk ci ji ra ta.

sva ko je vre me mi lo / le po za kr vav boj pe vao je Đu ra Jak šić u pe smi „Ra ja” (1862). Iste go di ne Đu ra Jak šić u pe smi „Ose ćam” tra žio je „da pr sne krv ca za na rod moj”. Go di-ne 1871, u vre me ka da je Uje di nje na omla di na srp ska pri pre ma la usta nak hri šća na pro tiv tur ske vla sti u li stu Mla da sr ba di ja ob ja vlje na je „Boj na pe sma” u ko joj je Đu ra Jak šić ka-zi vao: Šta će nam ovaj mir, / ovaj bla to mir? Zar ni je bo lje bor ba – i krv i nož, i kr vav onaj pir. / na oruž je! / sr bin je ju nak, ju nak je grom, / smr ska će te me du šma nu svom. / na oruž je! na oruž je!... Zar ni je bo lja pu ška, sa blja, top, / ga ra vog pa kla plam? / ...vi diš li bar jak taj? / si na pod bar jak daj! U vre me po kre ta nja se ljač kih usta na ka 1875. go di ne u Bo sni i Her-ce go vi ni, Đu ra Jak šić spe vao je „Er ce go vač ku boj nu pe smu” ob ja vlje nu u li stu otadž bi na, u ko joj po zi vao u rat (u boj! u boj! / u sve ti haj de rat!), a pred ob ja vu srp sko-tur skog ra ta 1876. go di ne, da bi pod sta kao ener gi ju ra ta, Đu ra Jak šić je spe vao još jed nu „uboj nu” gde je gla sno po zi vao: u rat, u rat! / u kr vav haj de boj!3

Po ziv na rat pre no šen je srp skom dru štvu u Kne že vi ni Sr bi ji kao „in for ma ci ja dis tan-ce”, jer 1815. go di ne (kraj Dru gog srp skog ustan ka) i 1876. go di ne (po če tak pr vog srp sko-tur skog ra ta) srp sko dru štvo ni je ima lo is ku stvo rat nog su ko ba. U or ga ni za ci ji ko lek tiv nog pam će nja srp skog dru štva u Kne že vi ni Sr bi ji u 19. ve ku rat je bio niz sli ka isto ri je ko je su se vre men ski ve zi va le za do ba srp skih usta na ka sa po čet ka 19. ve ka, a ko je su usled vre-men ske dis tan ce po sta ja le me ta fi zič ka op štost, bez čul nih pri zo ra ra ta ko ji bi ja vu rat nog su ko ba pred sta vi li u re a li stič noj te gob no sti. Srp sko dru štvo še zde se tih i se dam de se tih go-di na 19. ve ka eko nom ski, po li tič ki, voj no, pri vred no i mo ral no ni je bi lo sprem no za rat ni su kob, i to su ra to vi vo đe ni 1876–1877. go di ne sa Tur skom i po ka za li, iako je srp sko jav no mnje nje, de lom i pu tem ro do lju bi ve po e zi je, for mi ra lo op šti stav ko ji je po ri cao stvar nost gra de ći pa ra lel nu, ide o lo šku stvar nost i ko lek tiv ni na ci o nal ni nar ci zam u ko jem se for mi-rao vi šak ilu zi ja i mit ska sli ka o srp skoj hra bro sti i sla bo sti ma Tur ske.4

Srp sko jav no mnje nje sed me i osme de ce ni je 19. ve ka, i ro do lju bi va po e zi ja kao nje-gov sa stav ni deo, u funk ci ji oče ki va nog ra ta pro tiv Tur ske, stva ra li su mit sku pred sta vu o „ju nač koj i ni kad po ko re noj Cr noj Go ri”, ko ja je vo de ći ra to ve pro tiv Tur ske u go di na ma ka da se Sr bi ja ni je oda zi va la na ape le srp skog jav nog mnje nja, pred sta vlja la svo je vr snu an ti te zu ko le blji voj na ci o nal noj po li ti ci Kne že vi ne Sr bi je. Osnov ni uslov da bi se Cr na Go-

3 Đu ra Jak šić, pe sme, Be o grad 1978, str. 73, 88, 97–99, 109, 120.4 Sr bi u Ju žnoj Ugar skoj po se do va li su ko lek tiv no is ku stvo ra ta u Ve li koj bu ni 1848/49 go di ne. Sam Đu ra Jak šić uče stvo vao je u rat nim su ko bi ma srp ske i ma đar ske voj ske kao še sna e sto go di šnjak, što je is ka zao u pe smi „ću ti te, ćut’te!”, ob ja vlje noj u li stu Da ni ca 1860. go di ne, is ti ču ći pri mer svo je ro do lju bi-ve žr tve. (Ću ti te, ćut’te... s pe rom u ru ci / ste ko sam se bi u ro du glas; / s kr va vom sa bljom na boj noj mu ci / bo lji sam bio – bo lji od vas! Isto, str. 58.

164


ra for mi ra la kao dr ža va bio je da iza đe iz svo jih pla nin skih obla sti ka plod nim do li na ma i da za po sed ne gra do ve. Gra do ve i plod no ze mlji šte u okru že nju Cr ne Go re po se do va la je Tur ska, i cr no gor ska dr žav na po li ti ka bi la je usme re na da pod sti če usta nič ke po kre te me đu brd skim i her ce go vač kim ple me ni ma, ko ji su i do vo di li do ra to va sa Tur skom, či-ji je osnov ni cilj bi la po tre ba Cr ne Go re da se te ri to ri jal no pro ši ri. Ti ra to vi (1852–1853, 1858. i 1862), vo đe ni su sa pro men lji vim uspe hom za Cr nu Go ru. In ter ven ci jom Ru si je i Austri je 1853. go di ne Cr na Go ra je spa se na po sle di ca po ra za u ovom ra tu; 1858. go di ne cr no gor ska voj ska i her ce go vač ki usta ni ci po tu kli su tur sku voj sku u Bit ki na Gra hov cu; kra jem av gu sta 1862. go di ne Cr na Go ra je spa se na po ra za di plo mat skom in ter ven ci jom Ru si je u Ca ri gra du.5 Srp sko jav no mnje nje, no še no po tre bom da di na mi zu je na ci o nal nu po li ti ku Kne že vi ne Sr bi je, stva ra lo je kult Cr ne Go re. Cr na Go ra po sta ja la je u srp skom jav nom mnje nju pro stor ko lek tiv ne iza bra no sti, sim bo li zo van svet na ci o nal nih hte nja; nje na bor ba pred sta vlja na je kao čin na ci o nal nog sa mo po tvr đi va nja i zna kov nost ide a li-zo va ne na ci o nal ne eg zi sten ci je. Po tre ba isto rij skog tre nut ka for mi ra la je mit o Cr noj Go ri, kao je dan od de vet na e sto ve kov nih na ci o nal nih mi to va; bez ve li kog isto rij skog po tre sa, što je tre ba lo da bu de op šti rat s Tur skom i oslo bo đe nje bal kan skih hri šća na, ko me je te-žio mla di srp ski na ci o na li zam, rub ni do ga đa ji, kao što je bor ba Cr ne Go re pro tiv Tur ske u sed moj de ce ni ji 19. ve ka, po sta ja li su sre di šna na ci o nal na spo zna ja ko ja je uka zi va la na ide a li zo va na na ci o nal no-ide o lo ška6 stre mlje nja.

Đu ra Jak šić je 1861. go di ne u li stu Da ni ca ob ja vio pe smu „Osi li se”, ko jom je po čeo ob li ko va nje kul ta Cr ne Go re (još o ro blju cr no gor skom sne va / a o ste ni sla ba no ga kle ca). U vre me dok se Cr na Go ra bo ri la za op sta nak pod na le ti ma voj ske Omer-pa še La ta sa 1862. go di ne, Đu ra Jak šić je in ten ziv no pi sao gra de ći svo jom po e zi jom kult Cr ne Go re u srp skom jav nom mnje nju. Ta da su ob ja vlje ne pe sme: „Pa daj te, bra ćo”, „Cr no go rac Cr no-gor ki”, „Bar jak ta ro vi ći”, „Ne ve sta Ba ja Pi vlja ni na”. U pe smi „Pa daj te, bra ćo” Đu ra Jak šić naj ne po sred ni je je pri zi vao Sr bi ju da uđe u rat s Tur ci ma ko ri ste ći su kob u Cr noj Go ri (ta zar bi ta ko s Ava le pla ve / gle da li led no u og njen čas? / ta zar bi ta ko – oh, bra ćo, dra ga! / ta zar bi ta ko pre zre li vas?/ A gde je po moć ili su za brat ska?/ Da nas vas sa me osta vlja bog! Pe sma „Cr no go rac Cr no gor ki” iz re če na je na jed noj no vo sad skoj be se di, 18. av gu sta 1862, za jed no s pe smom La ze Ko sti ća „Ra nje nik”, a ob ja vlje na je u Da ni ci 31. av gu sta 1862. Pe-sma je ve li ča la kult bor be Cr no go ra ca (oh, sve ti me, Cr no gor ko! / ne ku ka njem i sa pla čem / već kr va vim lju tim ma čem / u boj, u boj, Cr no gor ko. Mit o več no ne po ko re noj Cr noj Go ri Đu ra Jak šić is ta kao je u pe smi „Bar jak ta ro vi ći” (pet sto ti na kob nih le ta, / Mo ji slav ni pra de do vi, / u pri sen ku bur nog hla da, / Što kr va vi bar jak da je, / pro le va hu krv cu sve tu... / sto je ste ne cr no gor ske, / ne pro hod ne, ne po bed ne...

Ta ko se 1862. mo že da to va ti kao go di na u ko joj je ute me ljen kult Cr ne Go re u srp-skoj na ci o nal noj ide o lo gi ji, i ka da je Cr na Go ra po če la do bi ja ti obri se „srp ske Spar te”. Rat

5 Isto ri ja srp skog na ro da v/1, 429, 434, 438.6 Đu ra Jak šić, pe sme, 68, 76, 90, 260–261.

165


Cr ne Go re i Tur ske 1862. go di ne (april–sep tem bar) po du da rao se sa jun skim su ko bom Sr ba i Tu ra ka u Be o gra du, i sa oče ki va njem srp skog jav nog mnje nja da će Sr bi ja ući u rat sa Tur skom i da će do ći do op šte hri šćan skog ustan ka na Bal ka nu. Pe sme ko je su ve li ča le Cr nu Go ru 1862. bi le su usme re ne ka kne zu Mi ha i lu Obre no vi ću i srp skoj dr žav noj po li-ti ci, i pred sta vlja le su in stru ment ko ji je tre ba lo da mo bi li še po sve će nost zva nič ne Sr bi je ide ji ra ta s Tur skom, i ide o lo gi ji na ci o nal nog oslo bo đe nja. Zva nič na Sr bi ja 1862. go di ne ra ci o nal no je amor ti zo va la kon flikt s Tur skom, sve sna svo jih voj nič kih, po li tič kih i eko-nom skih sla bo sti; su kob pre ve la u di plo mat sku ak ci ju, raz i šla se sa sop stve nim jav nim mnje njem, ko je još ni je bi lo do volj no sna žno da bi na bi lo ko ji na čin uti ca lo na dr žav nu po li ti ku, i kao po sle di cu pre va zi đe nog kon flik ta, pu tem di plo mat ske ak ci je, 1867. go di ne do bi la šest gra do va u ko ji ma su do ta da bi li tur ski gar ni zo ni.

Du go oče ki va ni rat Sr bi je pro tiv Osman skog car stva bio je ini ci ran ve li kom Is toč nom kri zom, za če tom 1875. go di ne ustan ci ma srp skih ma sa u Bo sni i Her ce go vi ni. Kra jem 1874. go di ne Đu ra Jak šić na pi sao je svo ju naj bo lju ro do lju bi vu pe smu „Otadž bi na”, ko ju je 1875. ob ja vio u isto i me nom ča so pi su. I u ovoj pe smi Đu ra Jak šić iz neo je ro man ti čar sku pred sta vu srp skog jav nog mnje nja o srp skoj rat nič koj mo ći pot ce nju ju ći bu du ćeg rat nog pro tiv ni ka – Tur sku.7 Rat 1876. go di ne iz me đu Sr bi je i Tur ske ne gi rao je ko lek tiv ne ro-man ti čar ske fik ci je i him nič no sa mo pre ce nji va nje srp skog jav nog mnje nja. Na si lje vizijâ i po želj na sli ka stvar no sti su da ri li su se sa pri sut no šću isto ri je, sa nje nom eg zi sten ci jal nom su šti nom i sa ja sno ras po re đe nom stvar no šću, ko ja je oči ta va la od no se stvar ne mo ći Kne-že vi ne Sr bi je i Osman skog car stva. Sa mo op sed nu tost srp skog jav nog mnje nja sop stve nom ilu zi jom o mo ći pri si lom isto rij ske ja ve svo di la se na pa nič no po se za nje za me đu na rod-nim fak to rom kao či nje ni com op stan ka Kne že vi ne Sr bi je u ra tu ko ji se gu bio.

U rat 1876. go di ne Sr bi ja je ušla fi nan sij ski, pri vred no, po li tič ki i voj no ne pri pre mlje-na. An ga žo va la je 123.000 lju di, uz 2.500 ru skih do bro vo lja ca i ma nje gru pe do bro vo lja ca iz bal kan skih ze ma lja i Ita li je. Kne že vi na Sr bi ja ni je ima la kva li tet no na o ru ža nje ni ti do volj no kva li te tan ofi cir ski ka dar i ob u če nu voj sku. U srp skoj voj sci bi lo je sve ga 460 ofi ci ra, voj ska je bi la ne u ve žba na i ne na vi kla na va tre ne okr ša je. Srp ska voj ska bi la je od bi je na od tur ske u bor ba ma na pla ni ni Ja vor. U do li ni Mo ra ve bi la je za u sta vlje na i po ra že na kod Ve li kog Iz vo ra u do li ni Ti mo ka. Tur ci su za u ze li Za je čar i Knja že vac. U do li ni Ju žne Mo ra ve Tur ci su 1. sep tem bra 1876. pro bi li srp sku li ni ju od bra ne. Kra jem ok to bra 1876. Tur ci su osvo ji-li srp ske po lo ža je na Đu ni su i otvo ri li se bi put ka Alek sin cu i Kru šev cu, a oda tle do li nom Mo ra ve ka Be o gra du. Pod pri ti skom ve li kih si la i pret njom Ru si je, Tur ska je 1. no vem bra 1876. pri hva ti la dvo me seč no pri mir je sa Sr bi jom, i Sr bi ja se in ter ven ci jom me đu na rod nog fak to ra spa si la od pot pu nog voj nog po ra za. Do bro dr ža nje srp ske voj ske u bor ba ma kod Knja žev ca i u bo ju na Šu ma tov cu ni je us pe lo da pro me ni go rak ukus u srp skom jav nom

7 Dr zneš li da lje?... Ču ćeš gro mo ve, / Ka ko ti ši nu ze mlje slo bod ne / sa gr mlja vi nom stra šnom ki da ju, / raz u me ćeš ih sr cem stra šlji vim / Šta ti sa sme lim gla som go vo re, / pa ćeš od ste nja tvr dom ka me nu / bri jane gla ve te me će la vo / u za no sno me stra hu lu pa ti. Đu ra Jak šić, pe sme, 101–102.

166


mnje nju usled rat nog po ra za.8 Us pe si srp ske voj ske u dru gom srp sko-tur skom ra tu 1877. go di ne na sta li su ne kao re zul tat po bolj ša nog kva li te ta srp ske voj ske već pre sve ga kao po-sle di ca ra su la tur skih tru pa po sle ru skog za u zi ma nja tur skog utvr đe nja Plev na.9

Ru ko pis isto ri je is pi si van to kom srp sko-tur skog ra ta 1876–1877. go di ne, na šao je svoj od sjaj i u po e zi ji Đu re Jak ši ća. Iz to ta li te ta isto rij skog, no se ći svo ju po et sku eg zi sten ci ju u skla du sa ro man ti čar skom pre ra dom stvar no sti, Đu ra Jak šić je po se zao za frag men-tar nim isto rij skim po ja va ma ko je su svo jom po jav no šću odr ža va le po želj nu i za mi šlje nu ilu zi ju srp ske ko lek tiv ne eg zi sten ci je. Sve že isto rij sko is ku stvo rat nih su ko ba sa Tur skom ni je de har mo ni zo va lo raz go vet nost i kon fi gu ra ci ju mit skih sli ka u po e zi ji Đu re Jak ši ća. Po sto ja no voj nič ko dr ža nje srp ske voj ske i nje nog ko man dan ta Đu re Hor va to vi ća u bor-ba ma na Tre si ba bi 1876. go di ne, Đu ra Jak šić ope vao je u pe smi „Spo men Đ. Hor va to vi ću i nje go vim ju na ci ma na Tre si ba bi”. Pu kov nik Hor va to vić i nje go va voj ska ope va ni su u ovoj pe smi Đu re Jak ši ća kao an tič ki ju na ci. (Al’ sto ji voj ska srp skog kra lja, / si no vi hra bri srp skih ze ma lja, / pred voj skom sto ji di čan voj vo da, / na ko nju pe na da le kog pu ta, / vojvo da ste na – ne po mak nu ta.). Nji ho vi pro tiv ni ci u bo ju su do bi li sle de će epi te te: „otrov no se me je vrop skih za la”, „ne sreć na de ca pi ja nog ca ra”, „če te sti da i sra ma”. Pe sma „Po zdrav”, ko ju je Đu ra Jak šić ob ja vio u li stu Is tok 5. no vem bra 1876. go di ne, po sve će na je ru skim do bro volj ci ma u srp sko-tur skom ra tu, ko ji su u kri tič nim tre nu ci ma po ras pr še nu srp sku voj sku ule ta li u naj te že okr ša je i tr pe li ve li ke gu bit ke. Mit o ko zač koj hra bro sti Đu ra Jak šić je is ta kao u pe smi „Po zdrav” (pro tiv sto si ju ri šao, / na hi lja du sam išao... na ko zač koj novoj sla vi, / na ti mo ku i Mo ra vi). Ipak, Đu ra Jak šić je pu tem jed ne la sciv ne pe sme opi sao voj nič ke ne spo sob no sti Ran ka Alim pi ća, ko man dan ta Drin ske voj ske, što je pred sta vlja lo pre se dan u nje go vom po i ma nju isto rij ske stvar no sti.10

U vre me ve li ke Is toč ne kri ze (1875–1878) bal kan ski na ro di na šli su se u fo ku su in-tere so va nja ve li kih si la. In te re si ma lih bal kan skih dr ža va, ko je su te ži le oslo bo đe nju od tur ske vla sti, uple li su se u po re dak od no sa ve li kih evrop skih si la (Austro u gar ska, Ru si ja, Ve li ka Bri ta ni ja, Ne mač ka) i nji ho ve in te re se na Bal kan skom po lu o str vu i Tur skoj. Pro-stor Bal ka na iz la zio je iz du ge isto rij ske sta ti ke i ula zio je u isto rij ske pro ce se u ko ji ma su bal kan ski na ro di po ku ša va li da bu du su bjek ti i tvor ci isto ri je su če lja va ju ći se sa po ret kom do mi na ci je i od no sa ve li kih dr ža va. Du ga isto rij ska te žnja Ru si je da pre ko po kre ta bal-kan skih hri šća na do đe do mo re u za (Bos for i Dar da ne li) i iza đe na to plo i otvo re no mo re na i la zi la je na ot por Ve li ke Bri ta ni je, ko ja je iz stra ha od Ru si je u to plim mo ri ma ču va la op sta nak Osman skog car stva. Že lja Austro u gar ske da po tvr di le gi ti mi tet ve li ke si le upu-ći va la je Hab zbur šku mo nar hi ju ka osva ja nji ma bal kan skih te ri to ri ja. Me đu na rod ni či ni-lac u pro ce su oslo bo đe nja de lo va srp skog na ro da od tur ske vla sti na taj na čin po stao je

8 Isto ri ja srp skog na ro da v/1, 382–390.9 Srp ska voj ska de cem bra 1877 – ja nu a ra 1878. go di ne oslo bo di la je Niš, Pi rot, Vra nje, Isto ri ja srp skog na ro da V/1, 403–404.10 Đ. Jak šić, pe sme, 131, 177, 364.

167


od lu ču ju ći. U srp skom jav nom mnje nju, pa i u ro do lju bi voj po e zi ji, ter min „Evro pa”, pod ko jim su se pod ra zu me va le ve li ke evrop ske si le, sem Ru si je, od sed me de ce ni je 19. ve ka po stao je pri su tan ono li ko ko li ko je evrop ski fak tor bio zna ča jan za pro jek ci ju ide je na ci o-nal nog oslo bo đe nja i uje di nje nja. Svet na ci o nal nih ilu zi ja srp skog ro man ti čar skog jav nog mnje nja su če lja vao se sa ogra ni če nim mo ći ma srp ske na ci o nal ne kon cep ci je i re al po li-tič kim in te re si ma ve li kih si la. Ve li ke že lje, po želj na sli ka isto ri je, na si lje ko lek tiv nih ilu-zi ja i ko lek tiv ni fan ta zmi su da ra li su se sa ja vom isto ri je i, usled isto rij skih ne mo guć no sti da se re a li zu je pro jek to va ni na ci o nal ni ideal, pro iz vo di li ko lek tiv nu fru stri ra nost srp skog jav nog mnje nja. U ta ko ob li ko va noj isto rij skoj stvar no sti, usled po sto je ćeg po ret ka isto-rij skih od no sa, srp sko ro man ti čar sko jav no mnje nje i ro do lju bi va po e zi ja kao njen hi per-sen zi bil ni či ni lac, ula zi li su u sta nje afek tiv nog od no sa pre ma „Evro pi”, ko ja je su bjek tiv no do ži vlja va na kao isto rij ska pre pre ka ostva re nju srp skog na ci o nal nog ide a la.

U po e zi ji Đu re Jak ši ća isto rij ske na pe to sti epo he u ko joj je stva rao i „gre ške isto ri je” ko je su ogra ni ča va le br zo ostva re nje na ci o nal nih te žnji, ra đa le su i gra di le an ti e vrop ski mit. te bi da pe vam – te bi, ti ran ko! pe vao je Đu ra Jak šić u pe smi „Je vro pi” iz 1867. go di ne, alu-di ra ju ći na in te re se ve li kih evrop skih si la da oču va ju Osman sko car stvo. U pe smi „Je vro pi” Đu ra Jak šić osta vio je pri kaz evrop ske po li ti ke ko ja je od lu či va la o sud bi ni bal kan skih na-ro da (I mi li ju ni do la ze smer no, / je vro pi gor doj na go li sud). Afek ti van stav pre ma po li ti ci ve li kih evrop skih dr ža va Đu ra Jak šić ob ja šnja vao je „evrop skim uvre da ma” (uvre da tvo jih ža o ci jet ki / pot pa lju ju mi ple me nit spev). U „Er ce go vač koj boj noj pe smi” (1875), ka da su po če li ustan ci srp skih se ljač kih ma sa u Bo sni i Her ce go vi ni, Evro pa je de fi ni sa na kao „sta ra tvr di ca” sa „sme hom pa ko snim”, ko ja je pru ža la „var lji vu po moć” ma lim na ro di ma. Od lu ka Ber lin skog kon gre sa 1878. go di ne da Austro u gar ska oku pi ra Bo snu i Her ce go vi nu, ze mlju ko ju je mla di srp ski na ci o na li zam pro jek to vao kao svoj sre di šnji pro stor, na šla je re flek si ju u pe smi Đu re Jak ši ća „Stra žar”, ko ju je ob ja vio sep tem bra 1878. go di ne u ča so pi su stra ža. U po me nu toj pe smi stra žar „gle da Bo snu po ra že nu”, a Evro pa u pe smi Đu re Jak ši ća do-bi la je sle de će epi te te: „tru lež sta ra”, „stvor na ka zan“, „beš ča šće na“, „zbrč ka na sta ra lut ka”, „ogla še na pro sti tut ka” što na „ti ra na na mi gu je”, „pli va u za blu di”, ima „to var naj stra šni jeg ne po šte nja”. Od lu ke Ber lin skog kon gre sa Đu ra Jak šić opi sao je sti ho vi ma: Što kr žlja vim no ži ca ma / od ta ba ka na pi sa nih / pa ra gra fa gad nom ša rom / Mu stre kro ji na ro di ma... Na su-prot „Evro pi”, Đu ra Jak šić je kao an ti te zu na isto rij sku sce nu po sta vio srp ski na rod: nju da mo li, njoj da kla nja / je dan na rod, na rod zreo, / Što je sve već žr tvo vao / I žr tve nik iz go reo.11

Ta ko je po e zi ja Đu re Jak ši ća u svom spolj njem slo ju u pe ri o du 1860–1878. ka ta lo gi zi-ra la isto rij ska zbi va nja i pe snič ki re a go va la na isto rij ske do ga đa je, po ja ve i pro ce se. Ona je afek tiv no iz ra ža va la op šte pri hva će ne sta vo ve srp skog jav nog mnje nja; tim sta vo vi ma da va-la no ve sa dr ža je, po ja ča va la ko lek tiv nu emo ci ju, na pri vid no ira ci o na lan na čin ra ci o nal no raz vi ja la ko lek tiv ne rat nič ke im pul se po treb ne ener gi ji ra ta i srp skog oslo bo di lač kog mi ta, ko ji je bio tek u po čet noj fa zi svog ro man ti čar skog ob li ko va nja. Ro do lju bi va po e zi ja Đu re

11 Đu ra Jak šić, pe sme, 74, 108, 135–138.

168


Jak ši ća bi la je in stru ment srp ske na ci o nal ne po li ti ke; ona je te ži la di na mi za ci ji po me nu te po li ti ke, po kre ta la je ener gi ju ra ta u srp skom jav nom mnje nju, pod sti ca la i mo de lo va la sa-mo do volj nost i ilu zi o ni zam pred sta va o na ci o nal nom ko lek ti vi te tu, o nje go vim mo ći ma, o pri ro di i ka rak te ru nje go vih od no sa sa spolj nim sve tom. Ta vr sta na ci o nal nih ko lek tiv nih ilu zi ja i fik ci ja su ko blja va la se sa isto rij skom re al no šću i te ži la je ho mo ge ni za ci ji na ci o nal-nog bi ća i kraj njem na pre za nju ko lek tiv nih sna ga sa ci ljem pre va zi la že nja rav ni isto rij ske stvar no sti. Iz po tre ba isto rij skog tre nut ka i te žnji srp ske dru štve ne, po li tič ke i in te lek tu al-ne eli te mo de lo va ni su no vi mi to vi ko ji su spa ja ni sa sta rom mit skom ma tri com, a či jem ob li ko va nju je i ro do lju bi va po e zi ja Đu re Jak ši ća da va la sa dr žaj, ton, bo ju, mi ris i ukus. Ta ko je u na ci o nal noj mi to lo gi ji še zde se tih i se dam de se tih go di na 19. ve ka ob li ko van kult ve či to ne po ko re ne i hra bre Cr ne Go re, ko ji je bio u funk ci ji pod sti ca nja srp ske dr žav ne po li ti ke na od luč ni je i sme li je ko ra ke u od no su na Tur sku. Sta nje isto rij ske osu je će no sti, usled pre ce nji va nja sop stve nih sna ga, pot ce nji va nja mo ći Osman skog car stva i in te re sa ve li kih evrop skih si la, stva ra lo je ose ćaj du bo ke na ci o nal ne fru stra ci je, što je ob li ko va lo an ti e vrop ske sta vo ve de la srp skog jav nog mnje nja iz ra že ne i pu tem po e zi je Đu re Jak ši ća, a što je u ni zu du gog isto rij skog tra ja nja to kom 19. i 20. ve ka pred sta vlja lo je dan od kon ti-nu i te ta u kom po no va nju i tra ja nju srp skih ko lek tiv nih pred sta va o se bi i sve tu.

Po e zi ja Đu re Jak ši ća u funk ci ji srp skog oslo bo di lač kog mi ta še zde se tih i se dam de se-tih go di na 19. ve ka svo ju ener gi ju i sna gu cr pla je iz sta re mit ske ma tri ce, ko joj su vre li ne ro man ti čar ske epo he da le no vu zna kov nost, no ve ob li ke, sa dr ža je i po ja ve. Od ra stao u sve šte nič koj po ro di ci cr njan skog pa ro ha, Đu ra Jak šić vas pi ta van je na te me lju na ci o nal nih tra di ci ja, na emo tiv nim pej za ži ma srp ske isto ri je, na mit skim na sla ga ma srp ske pro šlo sti, u ko jim su sred njo ve kov ni pri zo ri hra ni li mit sko bi će na ro da (kult ne ma njić ke dr ža ve, ide ja Du ša no vog car stva, ko sov ski kult sa pri me ri ma žr tve i sa mo žr tve itd.). Mit sko bi će srp skog na ro da ni je pro iz la zi lo iz re al nog isto rij skog is ku stva; ono je kao i sva ki mit bi lo na si lje vi zi ja, pa žlji vo or ga ni zo va no ko lek tiv no pam će nje u funk ci ji na ci o nal nog oslo bo-đe nja, svo je vr sno po ri ca nje re al nog isto rij skog vre me na.

U po e zi ji Đu re Jak ši ća po sto jao je vre men ski ilu zi o ni zam ko ji je po jav nost mit ske isto rij ske sve sti, u ko jem su iš če zla vre me na i pro hu ja le epo he do bi ja le ne stvar ne obri se, gu bi le ma te ri ju, po sta ja le me ta fi zič ka ver ti ka la.12 Pe snič ka ima gi na ci ja Đu re Jak ši ća obri se pro šlih vre me na iz vu če ne iz mit skih na sla ga ko lek tiv ne sve sti tran sfe ri sa la je u čul ne pri-zo re isto ri je u ko ji ma je pro šla stvar nost po sma tra na pu tem emo tiv ne i afek tiv ne per cep-ci je. Svo jom pe snič kom ima gi na ci jom Đu ra Jak šić je srp skom gra đa ni nu dru ge po lo vi ne 19. ve ka stva rao bli ski je i či tlji vi je sli ke isto ri je, a ko lek tiv nu mit sku ma tri cu pri la go đa vao je mi sa o nom i emo tiv nom sve tu srp skog gra đan stva te epo he.

12 sve u mr tvom sa nu mr ka po noć pro đe; / sve je iz u mr lo. sad me sec iza đe... / smrt no ble do li ce go re ne bu le ti: / po gi nu li vi tez eno se po sve ti. Pe sma „Ve če”, Đu ra Jak šić, pe sme, 39.ti him ho dom pro đe kroz dvo ra nu sta ru, / po klo ni se tri put sve to me ol ta ru, / pa iš če znu opet u po noć nom mra ku... / ta ko ca re la zo po ho di Gor nja ku“ . Pe sma „Noć u Gor nja ku”, Đu ra Jak šić, pe sme, 36.

169


Na ci o nal ni ro man ti zam 19. ve ka pri la go dio je ko sov ski kult po tre ba ma ide je srp skog oslo bo di lač kog mi ta i pre veo ga u nje go vu pa ra dig mu. Ko sov ski kult u ro man ti čar skoj epo hi bio je mit ski čin fik si ra nja na ci o nal nog iden ti te ta, na čin da se učvr sti jed na in-ter pre ta ci ja isto rij skog pam će nja, da se ne raz go vet na isto ri ja zgu sne u mit, i da se je dan isto rij ski do ga đaj (Ko sov ska bit ka 1389. go di ne) pred sta vi kao kraj isto ri je, a po če tak no-vog tra ja nja ko je pre sta je da po sto ji kao re al no isto rij sko tra ja nje, a po sta je mit sko, zna či več no, ire al no i sta tič no. Ko sov ski kult bio je kon tro verz ni čin oka me nji va nja i za tva ra nja vre me na u mit, ali for mu li san ta ko da bu de pro jek to van iz mit ske, vre men ske sta ti ke u bu duć nost kao či ni lac oču va nja isto rij skog vi ta li zma srp skog na ci o nal nog bi ća i ide o lo ška pre ra da pro šlo sti ko ja je po kre tač na ci o nal ne ener gi je u bor bi za oslo bo đe nje i uje di nje nje srp skog na ro da.

Pe sma Đu re Jak ši ća „Ko so vo” (1857) ilu stro va la je mit sko ose ća nje „kra ja isto ri je” (po da mnom po lje od kr vi na še, / na nje mu pa de sve što be ja še). Mit ski te melj ko sov skog kul ta pred sta vljao je po kre tač ku si lu him nič ne bor be za slo bo du (Mno gih ju na ka tu ko sti le že, / iz njih se po sle oro iz le že). „Ko sov ska ti ši na” kao mit sko, zna či več no vre me, od je-ki va la je u po e zi ji Đu re Jak ši ća (Gde pre sta za kon, ne sta de gre ha, / ne ču ješ pla ča, ne ču ješ sme ha, / u pu stu ze mlju, u ste ne go le, / sr ce me zo ve). Ko sov ski kult u dru goj po lo vi ni 19. ve ka po stao je po ziv ni kôd srp skog oslo bo di lač kog mi ta (tu ve tar hu ji... vra ni ga vra ni, / una pred grak ću o no voj hra ni). Mit ska me ta fi zi ka ko sov skog kul ta u po e zi ji Đu re Jak ši ća ni je sa mo osli ka va la ko lek tiv na men tal no-emo tiv na sta nja srp skog gra đan stva te epo he već je emo tiv nim i afek tiv nim po et skim iz ra zom pod sti ca la vre li nu na ci o nal nih ose ća nja.

Iz osno ve ko sov skog mi ta Đu ra Jak šić je pre u zeo kult žr tvo va nja i sa mo žr tvo va nja, ko ji je uz neo kao naj vi šu vr li nu u bor bi za na ci o nal ni ideal. U nje go voj pe smi „Ve če” (1857) po gi nu li vi tez se po sve tio, do bi ja ju ći me ta fi zič ku sve tlost. U pe smi „Ja” (1858) sti-ho vi Đu re Jak ši ća ta ko đe su pe va li u tom du hu (pa ne ka do đe / Da gi nem ja, / Za srp stvo sr bin / Gi nu će, da!). Pe sma „Ra ja”, ko ju je Đu ra Jak šić spe vao 1862. go di ne, u vre me oče-ki va nog ra ta sa Osman skim car stvom, na naj ra di kal ni ji na čin iz ne la je po tre bu žr tve i sa mo žr tve za na ci o nal nim oslo bo đe njem (Šest sam ih mi li im’o, / pa svi su pa li tu, / na tom sve tom po lju, / sve tom bo ji štu. / pa nek i sed mi pa da / u ra ni kr va voj; / Ah, ne ka, ne ka, bo že! / pa šću za na rod moj!). Iste 1862. go di ne na sta la je i pe sma „Pa daj te, bra ćo” (pa daj te, bra ćo! plin’te u kr vi! / ostav’te se la nek go ri plam! ba caj te sa mi u oganj de cu! / stre si te s se be rop stvo i sram! / Gi ni te, bra ćo, ju na ci, lju di...). U naj bo ljoj Jak ši će voj ro do lju bi voj pe smi „Otadž bi na” (1875) kult sa mo žr tvo va nja za na ci o nal nu slo bo du ta ko đe je po sta vljen kao naj vi ši ljud ski ideal (Ko sti ju kr šnih to je go mi la, / Što su de do vi tvo ji volj no sla ga li).13

Kult žr tve i sa mo žr tve u po e zi ji Đu re Jak ši ća bio je u funk ci ji bor be za na ci o nal no oslo bo đe nje. Čo vek, po je di nac, kao žr tvo va na vred nost, svo jom žr tvom ho mo ge ni zo vao je na ci o nal ni iden ti tet i gra dio ide o lo gi ju bor be za na ci o nal no oslo bo đe nje. Tra gič na lič na sud bi na, sa mo žr tva je din ke, tran spo no va la se na taj na čin u sve tlo snu, mit sku di men zi ju,

13 Đu ra Jak šić, pe sme, 39, 52, 72, 75.

170

u več nost, u vre men sku sta ti ku, van isto rij skog i hu ma ni stič kog kon tek sta, a sa ma žr tva po sta ja la je seg ment mit ske ma tri ce, ko ja ni je sa dr ža va la u se bi vre me i pro me nu, uzrok i po sle di cu, po če tak i kraj, već se pro jek to va la u bu duć nost kao gra div no tki vo ostva re nja na ci o nal nog ide a la. Mit ska ma tri ca u ro do lju bi voj po e zi ji Đu re Jak ši ća rat ni je sa gle da va la kao ljud sko gu bi li šte, već kao hra ni li šte mi ta. Mit ski kod i kult žr tve i sa mo žr tve u nje mu na taj na čin po sta li su osnov ni po kre tač ener gi je ra ta u ma sa ma.

Ro do lju bi va po e zi ja Đu re Jak ši ća ni je sa mo pred sta vlja la re flek si ju mit ske ma tri ce i od raz epo he u ko joj je ži veo. Ona je po vrat no ob li ko va la sta nja srp ske ko lek tiv ne sve sti i ko lek tiv ne pred sta ve o na ci o nal nom bi ću i nje go vom od no su pre ma se bi i sve tu. Po e zi ja Đu re Jak ši ća do da va la je mit skoj ma tri ci no ve for me kon cen tri šu ći po ru ke ko sov skog mi ta u poj mo ve bli ske srp skom čo ve ku 19. ve ka. U pe smi „ću ti te, ćut’te!” (1860) Đu ra Jak šić je kult žr tve i sa mo žr tve, kao po tre bu bor be za na ci o nal no oslo bo đe nje, for mu li sao sle de ćim sti ho vi ma: Da ste me vi d’li – to da ste sa mo! / Al’ on de znaj te ne be še rob! / uboj ne sa blje kad po tr za mo: / po be da! ju riš! Il’ bo lje grob. Pe sma „Je vro pi” (1867) na sli čan na čin je go vo ri la o po tre bi sa mo žr tvo va nja u bor bi za slo bo du: Iz gi nu će mo – ali slo bod ni – / jer sr bin ne će da bu de rob! / ta mo da le ko na sve tom gro blju / po tra ži će mo ži vot il’ grob. U pe smi „Boj na pe sma” (1871) Đu ra Jak šić je na sli čan na čin pe vao (Zar ni je bo lja smrt? / ni je li lep ši grob, / no hla dan la nac, me mla, tam ni ca, / sra mot ni rob!). U slo ga nu iz vi ki va nom od stra ne de-mon stra na ta 27. mar ta 1941. go di ne pro tiv pot pi si va nja Troj nog pak ta i pri klju če nja si la ma Oso vi ne („Bo lje grob, ne go rob!”) vi dljiv je uti caj sti ho va Đu re Jak ši ća. Fre kvent nost po na-vlja nja sti ho va u tri nje go ve raz li či te pe sme, kao i dru štve ne, po li tič ke i ide o lo ške po tre be epo he bal kan skih ra to va i Pr vog svet skog ra ta (1912–1918. go di ne – zgu snu to isto rij sko vre me), kao i de ce ni ja iza njih, ko ja je bi o lo ški de kon stru i sa la srp ski na rod, pot cr ta va li su u ko lek tiv noj sve sti sti ho ve Đu re Jak ši ća. Nje go vi sti ho vi su na taj na čin po sta ja li deo mit ske struk tu re i njen po jav ni ob lik ko jim su se pod sti ca li i po ja ča va li na go ni ma sa za sa mo žr-tvo va njem u vre me ni ma „te ške i zgu snu te isto ri je”, ali ko jim su se sa mo o prav da va le i sa-mo o bra zla ga le ogrom ne bi o lo ške žr tve srp skog na ro da u ra to vi ma pr ve po lo vi ne 20. ve ka. Sa mo sta nje du ge isto rij ske na pe to sti i du ge osu je će no sti na ci o nal nih stre mlje nja mo glo je da ro do lju bi vu po e zi ju, kao sa stav ni deo ro man ti čar skog vi đe nja sve ta, uči ni ak tu el nom, i tran spo nu je u ko lek tiv nu svest ma sa ko je su sta vo ve ro man ti čar ske po e zi je pri hva ta le kao deo svog autoh to nog sta va. Za to su de mon stran ti 27. mar ta 1941. go di ne sti ho ve Đu re Jak-ši ća na uli ce ju go slo ven skih gra do va iz ne li kao sop stve nu pa ro lu.14

lI te ra tu ra

1. Đu ra Jak šić, pe sme, Be o grad 1978.2. Đu ra jak šić – Zbor nik ra do va, No vi Sad 2012.3. Isto ri ja srp skog na ro da v/1, Be o grad 1983.

14 M. Mi cić, „Ne ki seg men ti mit skog u ro do lju bi voj po e zi ji Đu re Jak ši ća”, Đu ra jakšć – Zbor nik ra do va, No vi Sad 2012, 95–96.


171

reflection or a building block of the mythical matrix(patriotic poetry of Đura jakšić)

SummarY: the paper describes the poetic reflection in Đura jakšić’s patriotic poetry inspired by the historical events in the historical space of the balkans between 1860 and 1878, which were a manifestation of a long, intense his-torical conflict between the balkans christians and the ottoman empire. the patriotic poetry of Đura jakšić was a part of the Serbian public opinion in the kingdom of Serbia and Southern hungary, expressing, as such, the collective notions of Serbian bourgeoisie, as well as their collective illusions of their own strength, self-sufficiency and the impotence of the ottoman empire, awaiting the impending war clash. Đura jakšić’s patriotic poems were a part of the impending war against turkey, inciting the war energy and serving as a tool of national policies of the kingdom of Serbia in the ideological preparation of the masses for the conflict. In his poetry, Đura jakšić tried to increase the dynamics of the national policies of the kingdom of Serbia in the aforementioned period, and the poetic reaction to certain historical phenomena and processes also led to a specific modelling of new myths in Serbian national ideology (the cult of montenegro, the anti-european myth). Đura jakšić’s poetry, functioning as a tool for homogenizing the national existence, reached for the already existing mythical matrix (the kosovo myth, the cult of victim and self-sacrifice) and gave it new forms, in accordance with the collective needs and notions of the Serbian bourgeoisie of the first half of the 19th century. the kosovo myth was renewed as a paradigm of the battle for national liberation, and the cult of sacrificing one’s own life for national freedom was celebrated as the highest human ideal. the patriotic poetry of Đura jakšić gave a new building block to the existing mythical ma-trix. his verses modelled the Serbian public, but also influenced the states of collective unconscious, by transposing themselves into the national commu-nity that was in a state of long-lasting historical frustration, in a long state of collective affect, and into a national community that paid for its „taking part in the history“ by extreme biological, social and moral deconstruction. Similarly, the people who, on march 27th 1941, protested against Yugoslav government’s signing of the tripartite agreement, took jakšić’s verses to the streets as a part of their autochtonous stance („better a grave, than a slave!“)keYWordS: patriotic poetry, public opinion, romanticism, myth, war, reflec-tion, affect, self-sufficiency, illusion.

[email protected]


172


aleksandra kolakovićbalkanološki institut SaNu, beograd, Srbija

aspekti francuskog kulturnog modela u Srbiji u periodu la belle époque*

Sa Že tak: od pot pi si va nja fran cu sko-ru skog spo ra zu ma (1894) bal kan po sta je pod ruč je pre ma ko me fran cu ska po ka zu je po ja ča no in te re so va nje. ta da je i Sr bi ja ušla u krug dr ža va u ko ji ma je na sto ja la da ostva ri zna čaj ni ji kul tur ni uti caj, ko ji je vo dio usto li ča va nju po li tič kih i eko nom skih in te re sa. raz voj me đu na rod nih od no sa, eks pan zi ja im pe ri ja li stič kih pla no va i kri ze na po čet ku 20. ve ka, uti ca li su da fran cu ska si ste mat ski pri stu pi po ste pe nom in ten zi vi ra-nju svo jih od no sa sa Sr bi jom. Sa dru ge stra ne, Sr bi ja u na sto ja nju da na pra vi ot klon od austro u gar ske za rad ostva ri va nja svo jih na ci o nal nih ci lje va, opre-de li la se, od kra ja 19. ve ka, za pri bli ža va nje ru si ji i fran cu skoj. Srp ska eli ta, ško lo va na na Sor bo ni i dru gim fran cu skim ško la ma, po po vrat ku u Sr bi ju na-sto ja la je da se i u kul tur nom po gle du pri bli ži fran cu skoj. ovaj rad na sto ji da osve tli pu te ve pri hva ta nja fran cu skog kul tur nog mo de la u Sr bi ji, sa po seb nim osvr tom na isto rij ske či ni o ce ko ji su uti ca li na pri hva ta nje ide ja i ide o lo gi ja fran cu skog kul tur nog kru ga.ključ Ne re čI: fran cu ska, Sr bi ja, kul tu ra, ide je, isto ri ja, kraj 19. i po če tak 20. ve ka.

Iz gra đi va nje mo der ne srp ske dr ža ve od pe ri o da Pr vog srp skog ustan ka, po red osla-nja nja na tra di ci ju srp ske dr žav no sti u sred njem ve ku, pod ra zu me va lo je uno še nje i pri la-go đa va nje stra nih mo de la funk ci o ni sa nja dr ža ve i dru štva. Ško lo va nje i po zna va nje stra-nih je zi ka, pre sve ga ne mač kog i fran cu skog, uoče no je kao naj va žni ji pred u slov di rekt nog kon tak ta sa no vim ide ja ma, ide o lo gi ja ma i bo ga tom prak som raz vi je nih dr ža va Evro pe. Fran cu ski kul tur ni mo del je još od vre me na usta nič ke Sr bi je bio je dan od pri me ra ka ko tre ba pre u re di ti srp sko dru štvo. Sa osni va njem mo der ne srp ske dr ža ve i do la skom obra-

* Ovaj rad je nastao kao rezultat rada autora na projektu Istorija političkih ideja i institucija na balkanu u 19. i 20. veku (br. 177011) u Balkanološkom institutu SANU, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

udc 930.85(497.11:44)

173


zo va nih Sr ba iz Austri je i Ugar ske, ši ri le su se i ide je fran cu skog kul tur nog kru ga (Ба та-ко вић 1997: 73–94; Ko vić 2010: 187–204).1 Že lja i po tre ba da se po li tič ko i dru štve no ure đe nje do ve du u sklad sa osnov nim od red ba ma De kla ra ci je o pra vi ma čo ve ka i gra đa-ni na pr o ve ja va ju već u pr vom usta vu Sr bi je, tzv. Sre tenj skom usta vu (1835), u ko me se mo gu uoči ti od red be re vi di ra ne fran cu ske Char te (1830) (Ба та ко вић 1997: 73; Svir če vić 2010: 105–110).2 Sla njem dr žav nih pi to ma ca, tzv. bla go de ja na ca, na stra ne uni ver zi te te, od 1839. go di ne Sr bi ja do bi ja eli tu sprem nu da do pri ne se da ljem raz vo ju dr ža ve (Ми ли-ће вић 1960: 363–373; Ka ra no vich 1995: 159; Тр гов че вић 2003: 33–34). Po po vrat ku iz Pa ri za, i dru gih fran cu skih uni ver zi tet skih sre di šta, ge ne ra ci je Sr ba obra zo va nih na na-če li ma fran cu skog kul tur nog mo de la, u iz vor nom ili iz me nje nom ob li ku, pre no se duh fran cu ske kul tu re u Sr bi ju. Ured be, za ko ni, si stem fi nan si ra nja, udž be ni ci, na čin iz bo ra na stav ni ka, do dat no su uti ca li na to da obra zo va nje po sta ne zna ča jan či ni lac po li tič ke, pri vred ne i du hov ne eman ci pa ci je Sr bi je (Ћун ко вић 1982: 30–31; Те шић 1983: 506–550; Тр гов че вић 2003: 13–17).3

Po li tič ki i eko nom ski či ni o ci, po lo žaj i in te re si Fran cu ske i Sr bi je do dat no su i zna-čaj no uti ca li na pr o ce se pr o to ka ide ja i ide o lo gi ja iz me đu dve ge o graf ski uda lje ne sre di ne. Pa ri skim mi rom (1856) ru ski pr o tek to rat nad auto no mi jom Sr bi je (od 1829. go di ne) pr-o ši ren je me đu na rod nim jem stvom svih evrop skih si la, što je uti ca lo na ak ti vi ra nje Fran-cu ske u re ša va nju Is toč nog pi ta nja.4 Isto vre me no srp ska di plo ma ti ja, u na sto ja nju da oja ča svo je de lo va nje, u Pa ri zu, 1855. go di ne, odo bra va „ne zva nič ni” od la zak ne ka da šnjeg pr-vog srp skog dr žav nog sti pen di ste Jo va na Ma ri no vi ća u Pa riz.5 Po red Ma ri no vi ća, u ovom pe ri o du su po li tič ki i dru štve no ve o ma ak tiv ni i dru gi fran cu ski đa ci: Je vrem Gru jić, Mi-lo van Jan ko vić, Di mi tri je Ma tić i Fi lip Hri stić. Oni su svo jim de li ma, kao i lič nim is tu pi-ma, pre no si li fran cu ski uti caj u Sr bi ju, od po li tič kih i di plo mat skih do kul tur nih (Pa vlo vić 1999: 103–111). Na kon Pa ri skog mi ra ja če po li tič ko pri su stvo Fran cu ske u Sr bi ji oli če no je u lič no sti Ipo li ta Mon de na (Hyppo li te Mon da i ne), ko ga je fran cu ska Vla da pr vo po sla la

1 Pr o fe sor Ba ta ko vić u svom ra du po sve će nom po li ti ča ri ma obra zo va nim u Fran cu skoj sma tra da uzro-ke br zog pri hva ta nja i ši re nja ide ja Fran cu ske re vo lu ci je me đu Sr bi ma tre ba tra ži ti u slič no sti ma zah te va Fran cu ske i Srp ske re vo lu ci je 1804–1835. Srp ska re vo lu ci ja je ima la sli čan raz voj kao i Fran cu ska re vo lu-ci ja, od dru štve nih i po li tič kih zah te va na sa mom po čet ku do du bin skog pre o bra ža ja na kra ju re vo lu ci je, od no sno upo red ni tok so ci jal ne i na ci o nal ne re vo lu ci je. 2 Pi sac Sre tenj skog usta va Di mi tri je Da vi do vić, po što va lac fran cu ske ustav no sti, na ko ga je uti ca lo i uče-nje Ben ža mi na Kon sta na (Be nja min Con stant), uno si fran cu ski duh u ovaj pr vi srp ski ustav ni do ku ment. 3 Za kon ska re gu la ti va škol stva u mo der noj Sr bi ji po če la je 1833. go di ne, ka da je do net „ustav na rod-nih ško la u Knja žev stvu Sr bi je”. Po tom je osno va no „Po pe či telj stvo” prav de i pr o sve te (1834) i do net pr vi na stav ni plan (1838). Pr vi op šti za kon o ško la ma do net je 1844. go di ne i bio je te melj ustroj stva srp skog škol skog si ste ma to kom 19. ve ka. Naj zna čaj ni je pr o me ne u obra zov ni si stem Sr bi je uneo je na pred njak, po li ti čar i na uč nik Sto jan No va ko vić. Kao mi ni star pr o sve te, po ugle du na fran cu sko za ko no dav stvo Fe ri-ja, do no si „Za kon o osnov nim ško la ma” (1883), ko jim je uve de no oba ve zno ško lo va nje. 4 Čla no vi 28. i 29. Pa ri skog mi rov nog ugo vo ra od 30. mar ta 1856. go di ne od no se se na Sr bi ju. MAE, Tratés, 18560010. 5 Arhiv SA NU [u da ljem tek stu: ASA NU], Сте ван Кни ћа нин, 705l/1839.

174


u voj nu mi si ju u Sr bi ju, a ko ji je ka sni je po stao i mi ni star voj ni Sr bi je (Вук са но вић-Анић 1990: 120–128; Вук са но вић-Анић 1993: 35). U istom pe ri o du, Ka te dra za fran cu ski je zik, ko ju je vo dio pr o fe sor Šarl Aren (Char les Arè ne), iz gim na zi je pre vo di se na Li cej (1856), što da je na zna ča ju fran cu skom je zi ku u srp skom dru štvu (Па вло вић 2008: 9–10).

Iako je Pa ri skim mi rom 1856. go di ne uve ćan fran cu ski in te res na Bal ka nu, ipak po-raz Fran cu ske u ra tu sa Pru skom 1871. go di ne okre nuo je fran cu sku po li ti ku u sme ru unu tra šnjeg raz vo ja eko no mi je i re ša va nja ko lo ni jal nog pi ta nja (Mayeur 1984: 27–34; Wi-nock 1999: 117–119; 122–123; Wi nock 2003: 80–82). Od pot pi si va nja Fran cu sko-ru skog spo ra zu ma (1894) Bal kan po sta je pod ruč je pre ma ko me Fran cu ska po ka zu je po ja ča no in te re so va nje, što je uti ca lo i na to da Sr bi ja uđe u krug dr ža va u ko ji ma je na sto ja la da ostva ri zna čaj ni ji kul tur ni uti caj, kao put usto li ča va nja po li tič kih i eko nom skih in te re sa. Raz voj me đu na rod nih od no sa, eks pan zi ja im pe ri ja li stič kih pla no va i kri ze na po čet ku 20. ve ka, uti ca li su na to da Fran cu ska si ste mat ski pri stu pi po ste pe nom in ten zi vi ra nju svo jih od no sa sa Sr bi jom. Isto vre me no, po li ti ka Sr bi je u to ku bor be za sti ca nje ne za vi sno sti, kao i ka sni je, bi la je sve do 1895. go di ne sna žno okre nu ta Austro u gar skoj (Вој во дић 2007: 190; Ра јић 2009: 43–58). Sr bi ja se u na sto ja nju da na pra vi ot klon od Austro u gar ske za rad ostva ri va nja svo jih na ci o nal nih ci lje va opre de li la od kra ja 19. ve ka za pri bli ža va nje Ru si ji i Fran cu skoj. Srp ska eli ta, ško lo va na u fran cu skim ško la ma, po po vrat ku u Sr bi ju na sto ja la je da se i u kul tur nom po gle du pri bli ži Fran cu skoj. Spe ci fič nost fran cu sko-srp skih od no sa u 19. ve ku je ste uspo ren pr o ces po li tič ke po ve za no sti, na stao kao ra zul tat me đu na rod nih od no sa i in te re sa Fran cu ske na Bal ka nu. Uspo re no us po sta vlja nje po li tič kog sa ve zni štva omo gu ći lo je sna žni je eko nom ske i kul tur ne uti ca je (Ба та ко вић 1997: 73–95; Ба та ко вић 1998: 307–328), ko ji su osta li traj no utka ni u od no se dva na ro da.

1. fraN cu SkI kul tur NI pr o dor u Sr bI ju kra jem 19. I po čet kom 20. ve ka Fran cu ske di plo ma te u svo jim iz ve šta ji ma na sta lim u vre me stva ra nja i za ži vlja va nja

Fran cu sko-ru skog spo ra zu ma uoči le su po tre bu da se oja ča pri su stvo fran cu ske kul tu re u Sr bi ji. l’Al li an ce française (Fran cu ska ali jan sa) od fran cu skih di plo mat skih pred stav ni ka u Be o gra du 1893. go di ne do bi la je po da tak da od 6.748 đa ka gim na zi ja i žen skih ško la 1.889 uči fran cu ski.6 Za Fran cu ze je bio za bri nja va ju ći po da tak da u Sr bi ji ne po sto ji ni jed na fran cu ska ško la, iako se uoča va la ten den ci ja da se fran cu ski je zik uči u gra đan skim kru-go vi ma. Iz ve štaj iz Be o gra da za fran cu sku di plo ma ti ju ni je bio za do vo lja va ju ći, a ka ko je ne go va nje fran cu skog je zi ka, ko ji se u Sr bi ji na Li ce ju pre da vao još od 1839. go di ne, pred-sta vlja lo va žnu osno vu za fran cu ska po li tič ka, eko nom ska i kul tur na zra če nja, fran cu ske di plo ma te kra jem 19. ve ka od lu ču ju se na olak ša va nje do stup no sti uče nja fran cu skog. Po-seb na pa žnja po sve će na je raz vo ju si ste ma za po moć Sr bi ma da na sta ve ško lo va nje i usa-vr ša va nje u Fran cu skoj, a sla nje spe ci jal nih mi si ja u Sr bi ju po sta lo je oso be ni put ja ča nja ne sa mo kul tur nog uti ca ja Fran cu ske u Sr bi ji.

6 MAE, v. 35 (Iz ve štaj srp skog po slan stva u Pa ri zu od 19. ju na 1893, na zah tev l Al li an ce française).

175


Ja či pr o dor fran cu ske kul tu re u Sr bi ji ose tio se i na srp skom dvo ru. Iako je kralj Mi lan Obre no vić vo dio austro fil sku po li ti ku, ve ro vao je da nje gov sin Alek san dar kao bu du-ći srp ski vla dar mo ra od lič no po zna va ti pr vi je zik di plo ma ti je – fran cu ski. Isto vre me no, mla di Alek san dar Obre no vić imao je do di ra sa fran cu skom kul tu rom i na sa mom iz vo ru – u Fran cu skoj, pri li kom po se ta Pa ri zu i Bi ja ri cu, gde je na kon raz vo da sa kra ljem Mi la nom ži ve la kra lji ca Na ta li ja Obre no vić. Od 1887. do 1893. go di ne, fran cu ski je zik na Ve li koj ško li u Be o gra du pre da vao je Al fons-De zi re Ma gru (Alp hon se-Désiré Ma grou), ne ka da-šnji stu dent pre sti žne l’eco le nor ma le supéri e u re, ka sni je pr o fe sor u Nan si ju (Ibro vac 1929: 626; Па вло вић 2008: 12, 65–66). To kom svog bo rav ka u Sr bi ji Ma gru je bio i pr o fe sor fran cu skog je zi ka bu du ćem srp skom kra lju Alek san dru Obre no vi ću.7 Srp ski i fran cu ski ra di ka li, uz po dr šku fran cu ske di plo ma ti je, na pra vi li su zna ča jan is ko rak u na sto ja nju da bu du ći srp ski vla dar usvo ji ne sa mo fran cu ski je zik, već i duh fran cu ske kul tu re.

Is tak nu ti fran cu ski pr o fe sor Ernest Le vis pre po ru čio je svog uče ni ka, pr o fe so ra Li ce ja „Sta ni slas” u Pa ri zu – Al be ra Ma lea (Al bert Ma let 1864–1915) za mi si ju u Sr bi ji re či ma: „[...] vr lo upu ćen u di plo mat sku isto ri ju, ve o ma spo so ban da nam uči ni di plo mat ske uslu-ge, ho ću re ći da do bro vi di i da bu de od uti ca ja”.8 Al ber Ma le pr o veo je u Be o gra du dve go di ne (1892–1894) kao pr o fe sor isto ri je di plo ma ti je srp skog vla da ra Alek san dra Obre-no vi ća.9 U Sr bi ju je do šao ima ju ći na umu da su mu po ve re ne dve mi si je: „Srp ska vla da po ve ra va mi obra zov nu mi si ju, fran cu ska vla da po ve ra va mi po li tič ku mi si ju”.10 Po red svo-je mi si je, Ma le je po ma gao ši re nju fran cu skog je zi ka u Sr bi ji i otva ra nje fran cu ske knji-ža re u Be o gra du. Slao je iz ve šta je u Pa riz o ras po lo že nju Sr ba pre ma Fran cu skoj, kao i o pr o do ru fran cu ske kul tu re. Sma trao je ka ko pre ma Fran cu skoj Sr bi ga je „ve li ku na klo nost, na ro či to ra di ka li” i ka ko se fran cu ski je zik ši ri čak i u unu tra šnjo sti, jer se „ne po sred no is-po ru ču ju knji ge u Be o grad, a me seč na pr o da ja se uve ća la za dve go di ne”.11 To kom bo rav ka u Be o gra du Al ber Ma le je us po sta vio br oj ne ve ze i pri ja telj stva sa is tak nu tim lič no sti ma po li tič kog i in te lek tu al nog ži vo ta Sr bi je: An drom Ni ko li ćem, Mi lo va nom Mi lo va no vi ćem, Mi lu ti nom Ga ra ša ni nom, Sto ja nom No va ko vi ćem, Mi len kom Ve sni ćem i Gr gu rom Jak-ši ćem. Ove ve ze bi le su zna čaj ne za fran cu sko-srp sko po li tič ko pri bli ža va nje u dru goj de-ce ni ji 20. ve ka.

Do vo đe nje Al be ra Ma lea 1892. go di ne za pr o fe so ra bu du ćem srp skom kra lju Alek-san dru Obre no vi ću pred sta vlja pr vi zna ča jan is ko rak ka da je u pi ta nju di rekt no upli ta nje

7 Vi še o obra zo va nju i vla da vi ni kra lja Alek san dra Obre no vi ća vi de ti: Ра јић, Су за на (2011), Алек сандар Обре но вић: вла дар на пре ла зу ве ко ва: су ко бље ни све то ви, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га.8 ANF, F/17/23417, Dos si er Mal let F/17/23417, 25. ju il let 1892; vid. i: Ma le, 1999: 17-18.9 MAE, Cor re spon dan ce po li ti que Ser bie 1892, 250-151.10 ANF, F/17/23417, Dos si er Mal let F/17/23417, 25. ju il let 1892; vid. i: Ma le, 1999: 17-18.11 Ma le, 1999: 259.

176


fran cu ske dr ža ve da osna ži pri su stvo u Sr bi ji.12 Ipak, ne mo že se re ći da je Ma le ostva rio pre sud ni uti caj na svog uče ni ka, jer Alek san dar Obre no vić u kru go vi ma fran cu skih di-plo ma ta, sve do svo je tra gič ne smr ti 1903. go di ne, ni je bio oso ba od po ve re nja. Ma le o va mi si ja u Sr bi ji ipak je bi la uspe šna sa sta no vi šta ja ča nja fran cu skog uti ca ja me đu srp skom eli tom. Us po sta vlja nje pri ja telj skih ve za sa srp skim in te lek tu al ci ma iz kru go va ra di ka la, ali i dru gih po li tič kih par ti ja, vo di lo je stva ra nju kli me po god ne za is ti ca nje ide ja da Sr bi ja mo že ostva ri ti svo je na ci o nal ne ci lje ve osla nja njem na Ru si ju i nje nu sa ve zni cu Fran cu sku (Ко ва че вић 2004: 213–221; Вој во дић 2007: 190). Sto ga je već 1895. go di ne Vla da Sto ja na No va ko vi ća kre nu la u po tra gu za fran cu skim pod u pi ra njem srp skih eko nom skih i po li-tič kih pla no va (Вој во дић 1999: 62–63). Upli ta nje biv šeg kra lja Mi la na u vla da vi nu svog si na Alek san dra Obre no vi ća i vra ća nje na austro fil sku po li ti ku Vla dom Vla da na Đor đe-vi ća, kao i pr o go ni ra di ka la, već osve do če nih pri ja te lja Fran cu ske, uti ca li su na ne ga tiv nu sli ku vla da vi ne po sled njeg Obre no vi ća u fran cu skoj jav no sti, kao i na svest o po tre bi još sna žni jeg kul tur nog zra če nja Fran cu ske na Bal ka nu (Ђор ђе вић 1905: 35–40, 65–66; Ra jić 2009: 43–58).

Od pe ri o da ka da je na srp ski pre sto stu pio Pe tar I Ka ra đor đe vić, ko ji je zbog do-bro volj nog uče šća u ra tu sa Pru skom 1870/71. go di ne bio iz u zet no po što van od stra ne fran cu skih dr žav ni ka, do šlo je i do po ja ča nog fran cu skog eko nom skog i kul tur nog upli-ta nja u Sr bi ju (Sre te no vić 2008: 39). Ipak, pr o ces eko nom skog i kul tur nog pr o do ra ni je od mah do neo i po li tič ku sa rad nju. Fran cu ski eko nom ski in te re si, ko ji su bi li oli če ni u vi du 60% tur skog dr žav nog du ga u ru ka ma fran cu skog ka pi ta la, kao i po li tič ki, oli če ni u na sto ja nji ma da iz beg ne su kob sa Ne mač kom i Austro u gar skom, uti ca li su na to da se Fran cu ska opre de li da po dr ža va vlast sul ta na u evrop skom de lu po se da Osman skog car-stva (Алек сић-Пеј ко вић 1965: 26). Iz ra zi to ne ra zu me va nje za srp ske na ci o nal ne in te re se fran cu ske di plo ma te i po li ti ča ri po ka za li su to kom Anek si o ne kri ze 1908. go di ne, ka da ni su po dr ža li ni je dan srp ski zah tev (Ba ta ko vić 1996: 447–459; Leyma rie 1999: 252; Вој во-дић 1999: 227). Iako je fran cu ska spolj na po li ti ka 1908 – 1909. go di ne bi la u su prot no sti sa srp skim na ci o nal nim i dr žav nim ci lje vi ma, Fran cu ska se ipak ni je opre de li la da vo di pot pu no inert nu po li ti ku pre ma Sr bi ji. Kri ze s po čet ka 20. ve ka po ka za le su da se po sto je-će sta nje na Bal ka nu ne će još du go odr ža ti, kao i da Austro u gar ska, a po sred no i Ne mač ka, ima ju zna čaj ne pla no ve na blo kov ski neo pre de lje nom pod ruč ju Bal ka na. Sto ga se Fran-cu ska opre de li la za to da Sr bi ju ve že eko nom skim ula ga nji ma (kre di ti, zaj mo vi, osni va nje Fran cu sko-srp ske ban ke 1910, tr go vi na, pred u ze ća, rud ni ci), kao i kul tur nim zra če nji ma (Glenny 1999: 172, 221, 243; Па вло вић 2004: 200, 212, 224–225, 260, 269, 271; Mi tro vić 2010, 232–238).

12 MAE, Cor re spon dan ce po li ti que Ser bie, 1892, 13, 285, 291, te le gra mi: Pa riz 25. 08. 1892; Be o grad 28. 08. 1892; ANF, AJ/16/6074, Dos si er Mal let; F/17/2987a, A. Mal let - Mis sion en Macédo i ne étu des éthno-grap hi qu es (1902)

177


Upo zna va nje sa prak som funk ci o ni sa nja fran cu ske dr ža ve, za ko no dav stvom, ad mi-ni stra ci jom i voj skom od pe ri o da Anek si o ne kri ze po sta lo je sve in ten ziv ni je i mo gu će sa rad njom dve dr ža ve. U ovom pe ri o du Sr bi fran ko fi li (Mi lo van Mi lo va no vić, Bog dan Po po vić, Jo van Sker lić) bi li su na vo de ćim dr žav nim ili dru štve nim po zi ci ja ma u Sr bi-ji. Srp ska vla da je 1909. go di ne za tra ži la po moć fran cu ske stra ne oko do vo đe nja stal nog lek to ra za fran cu ski je zik na Ka te dru Be o grad skog uni ver zi te ta. Fran cu skom po slan stvu u Be o gra du Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du pred la gao je da za lek to ra po ša lju ne ko ga od is tak nu tih sla vi sta: Emi la Oma na (Emi le Ha u mant) ili Lu ja Le žea (Lu is Léger).� Iako su po me nu ti fran cu ski na uč ni ci bi li upo zna ti sa srp skom sre di nom, ipak se fran cu ska stra na opre de li la za tre ću oso bu. U to ku 1909. go di ne za lek to ra fran cu skog je zi ka na Uni ver-zi te tu u Be o gra du po sta vljen je Ga ston Gra vi je (Ga ston Gra vi er, 1886–1915). Ne ka da-šnji stu dent Fi lo zof skog fa kul te ta u Li lu, po zna va lac ru skog i srp skog je zi ka, po ka zi vao je ve li ko in te re so va nje za an tro po lo ška, ge o graf ska, po li tič ka i eko nom ska pi ta nja Bal ka na (По ли ти ка, 18. 6. 1955; 18. 6. 1965; Па вло вић 2008: 41; vid. i: Ла и но вић 1975: 108–111; La nux 1916: 69–70. По ли ти ка, 18. 6. 1955; 18. 6. 1965). U okvi ru ča so pi sa la re vue de pa ris i le temps Gra vi je je pi sao o ju žno slo ven skim na ro di ma, isto ri ji i na rod nom ži vo tu, a ra do ve je pu bli ko vao i u okvi ru na uč nih pu bli ka ci ja: bul le tin de la so ciété de Géograp hie, An na les de Géograp hie i Gla snik srp skog ge o graf skog dru štva.13 U vre me Pr vog bal kan skog ra ta iz ve šta vao je za le Fi ga ro, a bio je ak ti van i u orga ni zo va nju ak tiv no sti Fran cu skog knji žev nog dru štva u Be o gra du.

Naj zna čaj ni ji či ni lac kul tur nih zra če nja u Sr bi ji na po čet ku 20. ve ka bi le su ak tiv no sti ve za ne za uče nje fran cu skog je zi ka i omo gu ća va nje ve ćem br o ju mla dih Sr ba da se ško-lu ju ili usa vr ša va ju u Fran cu skoj, a ko je je pod sti ca no od stra ne fran cu ske di plo ma ti je. Fran cu skosrp sko knji žev no dru štvo (so ciété littéra i re Fran coser be) osno va no je po čet kom ma ja 1904. go di ne s ci ljem da se oku pe fran ko fo ni Sr bi, kao i da pr o pa gi ra fran cu ski je zik i knji žev nost. Od 1911. go di ne fran cu ski lek tor Ga ston Gra vi je, fran cu ski po sla nik u Be o-gra du Leon De ko (Léon- Eugène Co u lard De scos), uz fran ko fi le iz vr ha dr žav nog apa ra ta Sr bi je, po sve ti li su zna čaj nu pa žnju ak tiv no sti ma udru že nja. Re or ga ni zo va no Fran cu sko knji žev no dru štvo, pod ime nom so ciété littéra i re de bel gra de, po sto ja lo je u Be o gra du u pe ri o du od 1911. do 1914. go di ne, a otvo re ne su i po dru žni ce u unu tra šnjo sti (Ša bac, Niš i Va lje vo). Mi si ja po sto ja nja ovog dru štva – pr o pa gi ra nje fran cu skog je zi ka i kul tu re vr-še na je pu tem pre da va nja, osni va nja bi bli o te ke i či ta o ni ce, bes plat nih te ča je va fran cu skog je zi ka i ci vi li za ci je, orga ni zo va nja umet nič kih iz lo žbi, sti pen di ra nja Sr ba za let nje kur se ve Fran cu ske ali jan se, do de lji va nja na gra da za naj bo lje pre vo de sa fran cu skog je zi ka i sa rad-njom umet nič kih i na uč nih in sti tu ci ja.

Do na to ri Dru štva bi li su: Op štin sko ve će Pa ri za, fran cu ski po sla nik u Sr bi ji Leon De ko i knez Ro lan Bo na part (Ro land Bo na par te) (Па вло вић 2005: 14). Po ča sni čla no vi bi li su di plo ma ta De ko, voj ni ata še fran cu skog po slan stva u Sr bi ji pu kov nik Fur ni je (Fo-

13 AS, MID Po slan stvo Pa riz, f. 3, 1909, po ver lji vo, pi smo MID-a – Po slan stvu u Pa ri zu, 4. av gust 1909.

178


ur ni er), kao i ne ko li ko fran cu skih ban ka ra. Od Sr ba na li sti čla no va so ciété littéra i re de bel gra de iz 1914. bio je kralj Pe tar I Ka ra đor đe vić, mi tro po lit Di mi tri je, kao i: Ivan Đa ja, Mi o drag Ibro vac, Mi lan Grol, po zna ti in du stri jal ci Ig njat Baj lo ni i Mi lan Va pa. U Uprav-nom od bo ru dru štva bi li su: Ivan Đa ja, Mi lan Grol, Mi lo van Mi lo va no vić, Bog dan Po po-vić, Jo van Sker lić i Uroš Pe tro vić. Po ča sni pred sed nik bio je po li ti čar, prav nik, pr o fe sor i mi ni star Đor đe Pa vlo vić, pred sed nik Jo van Žu jo vić, dok su se kre ta ri bi li: Ga ston Gra vi je i Mi le ta No va ko vić, sin Sto ja na No va ko vi ća (Па вло вић 2005: 14). Fran cu zi i Sr bi ak tiv ni u Dru štvu bi li su pri pad ni ci srp ske ma son ske lo že „Uje di nje nje”, ko ja je bi la pod Ve li kim Ori jen tom Fran cu ske, što je po se ban či ni lac u pr o do ru fran cu ske kul tu re u Sr bi ju (Ne ne-zić 1984: 229, 239, 250–264). Ma son ske ve ze sa svo jim du bo kim i slo že nim de lo va njem za sa da su je dan od naj ne i stra že ni jih či ni la ca ko ji su uti ca li na pr o dor i pri hva ta nje fran-cu skog kul tur nog mo de la u Sr bi ji na po čet ku 20. ve ka. Ipak, na osno vu po me nu tog mo že se za klju či ti da je uz na sta vu fran cu skog je zi ka, spe ci jal ne mi si je Al be ra Ma lea i Ga sto na Gra vi jea, kul tur na udru že nja i ak tiv no sti Sr ba ško lo va nih u Fran cu skoj, ma so ne ri ja pe ti stub na ko me je ostva ren pr o dor fran cu ske kul tu re u Sr bi ju.

2. fraN cu Ska I Srp Ska elI taNaj zna čaj ni ji pre no si o ci fran cu skog uti ca ja u Sr bi ji bi le su tzv. „Pa ri zli je” („pa ri si-

ens”), tj. ge ne ra ci je srp skih in te lek tu a la ca ško lo va nih od je se ni 1841. go di ne u Fran cu skoj (Па вло вић 1987: 187–202; Tr gov ce vic 1999: 45–57; Тр гов че вић 2003: 134). Po red ste če-nog struč nog zna nja, nji hov bo ra vak u Fran cu skoj uti cao je i na nji ho vo po li tič ko obra-zo va nje i sta vo ve, ko je su ma ni fe sto va li po po vrat ku u do mo vi nu, ka da su pre u ze li va žne dr žav ne po lo ža je, ka te dre, osni va li udru že nja, po sta vi li te me lje na u ke i umet no sti. U pe-ri o du od 1884. do 1914. go di ne stu den ti iz Sr bi je od bra ni li su 72 dok to ra ta na fran cu skim uni ver zi te ti ma, a od to ga su 14 dok to ra ti Uni ver zi te ta (Doc to rats de l’Uni ver sité) (Тр гов-че вић 2003: 123–125). Sti ca nje obra zo va nja na Sor bo ni, i u dru gim fran cu skim uni ver zi-tet skim sre di šti ma, sna žno je uti ca lo na ob li ko va nje srp skog dru štva, a svo ju pr vu vi dlji vu ma ni fe sta ci ju po ka za lo je kr oz de lo va nje srp ske eli te na pri hva ta nje fran cu skog kul tur nog mo de la u srp skom dru štvu, kao uzo ra ko me tre ba te ži ti. Is tak nu ta srp ska knji žev ni ca Isi-do ra Se ku lić po čet kom 20. ve ka pi še da „Pa riz sva ko me bez raz li ke da je” slo bo du „svo jom kri la tom in te li gen ci jom, svo jom arhi tek tu rom i ras po re dom; svo jim je zi kom i knji ga ma, svo jom kri ti kom, svo jim obi ča ji ma na uli ci i po za tvo re nim me sti ma ra da i ži vo ta”, a na kra ju za klju ču je da „kao što je Bog sva či ji, ta ko je i Pa riz” (Ра до њић 2009: 77–79). Srp-ski umet ni ci i na uč ni ci to kom bo rav ka u Pa ri zu, da kle, ose ti li su pu no zna če nje poj ma slo bo da, kao naj po treb ni je esen ci je za na sta nak umet nič kih i na uč nih de la. Srp ska eli ta u od la sku u Pa riz vi de la je mo guć nost za obra zo va nje, usa vr ša va nje, sti ca nje raz li či tih zna-nja i ve šti na, ko je je po po vrat ku u otadž bi nu tre ba lo pri me ni ti i utka ti u srp sku kul tu ru.

Od 114 dr žav nih pi to ma ca ko ji su u Fran cu skoj bo ra vi li po sle 1878. go di ne, njih 12 se opre de li lo za po li tič ku ka ri je ru u okvi ru ko je su se na šli na funk ci ja ma pred sed ni ka vla de, mi ni sta ra, po sla ni ka u ino stran stvu i še fo va po li tič kih stra na ka, a njih 28 po sta-

179


li su pr o fe so ri Be o grad skog uni ver zi te ta (Тр гов че вић 2003: 134). Ve za nost ne ka da šnjih fran cu skih đa ka za kul tu ru ko ju su upo zna li u Pa ri zu i osta lim uni ver zi tet skim sre di šti ma Fran cu ske, kao i za svo je fran cu ske pri ja te lje, igra la je pre sud nu ulo gu u po sre do va nju i pre no še nju fran cu skih mo de la u srp sku sre di nu. Ge ne ra ci je srp skih „Pa ri zli ja” do pri ne le su pr o do ru fran cu skih uti ca ja i pre u zi ma nju po li tič kih ide ja iz Fran cu ske još od sre di ne 19. ve ka, a Prav ni fa kul tet u Pa ri zu bio je pra va ško la mi ni sta ra za srp sku vla du (Па вло-вић 1990: 103–111). Fran cu sko-ru ska ali jan sa, po ma lo ide a li stič ki shva će na u Sr bi ji, stvo-ri la je at mos fe ru po ko joj je ide o lo ški mo del, osna žen eko nom skim uti ca ji ma i kul tur nim zra če nji ma, mo gu će za o kru ži ti spolj no po li tič kom sa rad njom (Ба та ко вић 1997: 76). Iako fran cu ski uti caj ni je uvek bio ne po sre dan, na srp sku eli tu sna žan uti sak osta vi la su shva-ta nja dr žav nih in sti tu ci ja i po li tič kih na če la ko ja vo de po re klo iz Fran cu ske re vo lu ci je (Ko vić 2010: 187–204).

Fran ko fi li su bi li ras po re đe ni u svim po li tič kim stran ka ma, što je uti ca lo na to da ide-je fran cu skog kul tur nog kru ga po sta nu čvr sto uko re nje ne u srp skoj po li tič koj i kul tur noj tra di ci ji. Li be ra li op či nje ni zna ča jem „na ci o nal nog ge ni ja” Ži la Mi šlea ve ro va li su u po tre-bu unu tra šnjeg pre u re đe nja ze mlje i bor be za na ci o nal no oslo bo đe nje, dok je stran ka srp-ske in te li gen ci je – Na pred nja ci, ve ro va la u moć po ste pe ne pri me ne pr o sve će nih re for mi po uzo ru na si stem Jul ske mo nar hi je. Idej no bli ski Re neu Ko la ru i Fran soa Gi zou, na pred-nja ci su bi li pred vo đe ni oso ba ma ko je su Fran cu zi vi so ko ce ni li: Mi lu ti nom Ga ra ša ni nom i Sto ja nom No va ko vi ćem. Srp ski ra di ka li, jed nim de lom, na sta li su na ide o lo škim po stav-ka ma fran cu skog ra di ka li zma, pri la go div ši srp skim po tre ba ma pr o gra me Le o na Gam be te i Žor ža Kle man soa. Ume re ni ra di ka li u Sr bi ji uži va li su po seb no po ve re nje fran cu skih po li ti ča ra i di plo ma ta (Пр о тић 1996: 141). Sa mo stal ni ra di ka li sta vi li su ide o lo ške prin-ci pe is pred po li tič kih kom pro mi sa, pred vo đe ni fran ko fi li ma Jo va nom Žu jo vi ćem i Jo va-nom Sker li ćem, i une li su pre po zna tlji vu so ci jal nu ni jan su u pri me ni ra di kal skih na če la (Ба та ко вић 1997: 91). Me đu stran ka ma i is tak nu tim lič no sti ma po li tič kog ži vo ta Sr bi je, na pre la zu iz 19. u 20. vek, po sto jao je go to vo sa gla san spo ra zum da je Fran cu ska ze mlja na ko ju se tre ba ugle da ti.

Kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka, srp ski in te lek tu al ci po kre nu li su či tav niz pi ta nja ka ko bi ure di li dr ža vu na evrop skim uzo ri ma. Pre u zi ma li su od Fran cu ske ide je i obra sce po na ša nja u di plo mat skoj i po li tič koj prak si. Fran cu ski pri mer bio je po seb no pri vla čan, pa su se ja vi li zah te vi za slo bo dom štam pe, zbo ra i do go vo ra, ne za vi snost sud stva, do no-še nje mo der nih ustav nih re še nja, re for mu škol ske na sta ve, kao i kva li te tan raz voj na u ke i kul tu re (Ba ta ko vić 2010: 13–99). Iako fran cu ski uti caj u Sr bi ji ni je uvek bio ne po sre dan, oči gled no je pri hva ta nje fran cu skog shva ta nja na ci je i de mo kra ti je, po seb no u ustav nim re še nji ma u Sr bi ji iz 1888. i 1903. go di ne. Po me nu ta ustav na re še nja, na či joj iz ra di je ra-dio fran cu ski dok tor pra va, mi ni star i pred sed nik Vla de Sr bi je Mi lo van Mi lo va no vić, bi la su „me ša vi na fran cu ske par la men tar ne tra di ci je (po seb no oko pi ta nja nad le žno sti Skup-šti ne) i bri tan ske par la men tar ne de mo kra ti je” (Svir če vić 2010: 119–130). Sr bi ja se to kom 19. i po čet kom 20. ve ka osla nja la na za ko no dav stvo fran cu ske Tre će re pu bli ke, kao i na

180


po li tič ke obra sce po na ša nja i iz grad nje dr žav nog apa ra ta. Fran cu ski po sla nik u Be o gra du još je 1892. go di ne sma trao da Fran cu zi me đu ra di ka li ma ima ju naj vi še pri ja te lja, či me je stvo re na ba za pr o do ra za pre u zi ma nje fran cu skih mo de la funk ci o ni sa nja dr ža ve i dru-štva.14 Fran cu ska di plo ma ti ja is prav no je oče ki va la da će do la skom na vlast Ra di ka la – lju-di oda nih na če li ma fran cu ske kul tu re i ci vi li za ci je, ostva ri ti ve ći uti caj na Sr bi ju ne go što ga je ima la na kra ju 19. ve ka. Me đu na rod ni od no si kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka vo di li su po ste pe nom pri bli ža va nju Fran cu ske i Sr bi je, a po li tič ko pri bli ža va nje uz sve ja če eko-nom ske i kul tur ne ve ze do ve lo je pred iz bi ja nje Pr vog svet skog ra ta do zna čaj nog fran cu-skog uti ca ja u srp skom dru štvu (Ba ta ko vić 2010: 17–44).

In te lek tu al ci oku plje ni oko Stran ke sa mo stal nih ra di ka la ostva ri li su sna žan uti caj pre sve ga na raz voj srp ske kul tu re, kao i na pri hva ta nje fran cu skog kul tur nog mo de la. Od stra ne fran cu skih di plo ma ta Sa mo stal ci su oce nje ni kao slo ve no fil ska i fran ko fil ska stran ka sa ja snom kon cep ci jom dr ža ve.15 Po čet kom 20. ve ka u Pa riz su sti za le ve sti da su sa mo stal ni ra di ka li „vi še za pad nja ci, s ten den ci jom so ci ja li zma, s afi ni te ti ma za ne mač-ki neo sla vi zam”, kao i da su sa mo stal ni ra di ka li pre pla vi li Uni ver zi tet i da su „po pi ta nju spolj ne po li ti ke, mla di ra di ka li na Za pa du usvo ji li jed nu ja snu kon cep ci ju dr ža ve”.16 Me đu Sa mo stal ci ma, Jo van Žu jo vić i Jo van Sker lić su ško lo va ni na fran cu skim uzo ri ma, ali ka ko je či ta va stran ka od stra ne fran cu skih di plo ma ta oce nje na kao fran ko fil ska stru ja u srp skoj po li ti ci, mo že se re ći da su i osta li Sa mo stal ci pri hva ti li pr o gram ra di kal ne de mo kra ti je, či me su se be pri bli ži li stru ji ra di kal no-so ci ja li stič ke le vi ce u Fran cu skoj. Ide je za ko je su se za la ga li bi le su one ko je su se kre ta le iz me đu za la ga nja Kle man soa i Žo re sa u Fran cu skoj (Ба та ко вић 1997: 92). Za Jo va na Sker li ća ni je bi lo di le me da je za pad „iz vor sve tlo sti”, i sto ga je pr o pa gi rao čvr sto ve zi va nje za fran cu sku kul tu ru kao uzor (Скер лић 1966: 95).

U jed nom od svo jih pi sa ma iz Sr bi je s kra ja 19. ve ka Al ber Ma le na gla ša va: „Sr bi ško-lo va ni u Pa ri zu vr še ak tiv nu pr o pa gan du u ko rist Fran cu ske. Naj rev no sni ji su pr o fe so ri Ve li ke ško le iza šli iz na še Sor bo ne. Oni se me đu sob no po dr ža va ju i na upra žnje ne ka te dre do pu šta ju pri stup sa mo fran cu skim đa ci ma” (Ма ле 1999: 78). Ma le o vo uve re nje bi lo je is-prav no, jer su Sr bi ško lo va ni u Fran cu skoj 1894. go di ne osno va li Se mi nar za fran cu ski je-zik, kao deo Se mi na ra za op štu knji žev nost na Ve li koj ško li. Ka da su 1896. go di ne do ne te no ve ured be o ustroj stvu Ve li ke ško le, stvo re ni su uslo vi za osni va nje Ka te dre za fran cu ski je zik i knji žev nost. Po me nu te od red be pri me nju ju se od 1897. go di ne, a pr vi na stav nik no vog Se mi na ra bio je Bog dan Po po vić (1863–1944), ne ka da šnji dr žav ni sti pen di sta u Pa ri zu (Па вло вић 2008: 10). Po po vi će va ra zno vr sna de lat nost ima la je kao re zul tat ve li ki uti caj na una pre đe nje na sta ve, srp sku knji žev nost i kri ti ku, kao i na ob li ko va nje srp ske kul tu re u ce li ni (ibid. 83). Kao este ti čar i knji žev ni kri ti čar do pri neo je pr o di ra nju fran cu-skih uti ca ja na srp ski je zik i knji žev nost. Pre vo dio je Šek spi ra, Mo li je ra i dru ge sa vre me ne

14 MAE, Cor re spon dan ce po li ti que, vol. 13, no. 80, 23 sep tem bre 1892.15 MAE, NS, Ser bie, v. 5, no. 8, Bel gra de 21 jan vi er 1909.16 Ibid.

181


fran cu ske pi sce i pe sni ke, a de li ma: o knji žev no sti (1894), Iz te o ri je knji žev no sti (1910), An to lo gi ja no vi je srp ske li ri ke (1911), ogle di iz knji žev no sti i umet no sti (1914, 1927), bomar še (1925) uda rio je te me lje tzv. „be o grad skom sti lu”, po ugle du na fran cu sku fra zu (Гр че вић 1963: 304–323; Ви та но вић 1965: 57–72; Гор дић 1971: 18–27; Ла и но вић 1975: 108–111; Па вло вић 2008: 84–85).

U pr vim go di na ma 20. ve ka na sta vu fran cu skog je zi ka, fo ne ti ke i te o ri je knji žev-no sti pre u ze li su Po po vi će vi uče ni ci obra zo va ni na fran cu skim uzo ri ma: Jo van Sker lić (1877–1914) i Uroš Pe tro vić (1880–1915) (Па вло вић 2008: 12). Sker lić, ško lo van u Lo za-ni, pre da vao je fo ne ti ku fran cu skog je zi ka, isto ri ju fran cu ske knji žev no sti 19. ve ka i te o ri-ju knji žev no sti (Џо нић 1921: 567–572, 628–635; По по вић 1956: 359–363; Бог да но вић 1966: 59; Гор дић 1971: 18–27). Van na sta ve Sker lić je bio ak ti van u srp skom knji žev nom gla sni ku, a po kre tao je i ča so pi se u ko ji ma su pr o ve ja va le ide je fran cu skog so ci ja li zma. Za jed no sa Bog da nom Po po vi ćem, iz gra đi vao je si stem vred no sti na po lju srp ske kul tu re ko me je frаncuski kul tur ni krug bio uzor ko ji tre ba sle di ti. Uroš Pe tro vić je 1908. go di ne, na kon što je u Pa ri zu od bra nio dok tor sku di ser ta ci ju o Ipo li tu Te nu i fran cu skoj knji žev-no sti 17. ve ka (h. ta i ne. hi sto rien littéra i re du XvIIe siè cle), po sta vljen za do cen ta, kao pr vi Sr bin na Fi lo zof skom fa kul te tu ko me je fran cu ska knji žev nost uz je zik bi la glav na stru ka. Pe tro vić je bio uče nik isto ri ča ra fran cu ske knji žev no sti Gi sta va Lan so na i Emi la Fa gea, pod či jim uti ca jem je za po čeo knji žev no-isto rij ske i kom pa ra ti vi stič ke stu di je u Sr-bi ji (Па вло вић 2008: 12, 81).

Bog dan Po po vić, Jo van Sker lić i Uroš Pe tro vić, pri pre ma ju ći naj zna čaj ni ji ča so pis u Sr bi ji na po čet ku 20. ve ka – srp ski knji žev ni gla snik, dik ti ra li su idej ne prav ce u srp skoj knji žev no sti, umet no sti i na u ci. Pre o bra žaj srp skog dru štva na osno vu fran cu ske kul tu re na me tan je od stra ne Po po vi ća i Sker li ća kao auto ri tet (Ко вић 2001). Fran cu ska je me đu pri pad ni ci ma srp ske eli te po sta la pri mer ko ji tre ba sle di ti. Srp ska eli ta po seb no je ve ro va la u ško lo va nje i usa vr ša va nje u Fran cu skoj, kao je dan od na či na na ko ji je mo gu će iz vr ši ti neo p hod ne pr o me ne u ci lju ja ča nja srp skog dru štva i dr ža ve, od no sno stva ra nja mo der-nih in sti tu ci ja. Jo van Žu jo vić, je dan od fran ko fi la, još kra jem 19. ve ka pred la gao je da se u Sr bi ji osnu je Uni ver zi tet, ka ko bi još vi še na pre do va la. Ipak, Žu jo vić je is ta kao i da Sr bi ja ne ma do volj no fa kul te ta ni ti in te lek tu a la ca ko ji su do stoj ni ti tu le uni ver zi tet skog pr o fe-so ra, te da tre ba si ste mat ski ra di ti na po di za nju jed nog po jed nog fa kul te ta i ti me stvo ri ti uslo ve za pr o gla ša va nje Ve li ke ško le za Uni ver zi tet, jer „i ve li ka Fran cu ska po di gla je pr vo po je di ne fa kul te te pa sad tek po mi šlja da ih u uni ver zi tet ske ce li ne sa sta vlja”.� Na po me nu-ti na čin je i u iz grad nji srp skog Uni ver zi te ta, osno va nog 1905. go di ne, ko ri šćen fran cu ski obra zac. Sto ga ni je slu čaj no, što se za ka te dra ma, po čet kom 20. ve ka, na šao ve li ki br oj fran cu skih đa ka, ko ji su pre no si li zna nja i is ku stva ste če na u Fran cu skoj.

Do ba uspo na „be o grad skog sti la”, ka ko se na zi va pe riod u raz vo ju srp ske kul tu re pre Pr vog svet skog ra ta, vre me je naj ja čeg fran cu skog uti ca ja na knji žev ni je zik kod Sr ba. Opi-je nost fran cu skom kul tu rom, či ta nje fran cu skih knji ga, kao i nji ho vi pre vo di na srp ski je-zik, ško lo va nje ge ne ra ci ja srp skih in te lek tu a la ca u Fran cu skoj, do pri ne lo je to me da ideal

182


srp skog je zi ka po sta ne ja snost i ele gan ci ja fran cu skih fra za. Usvo je ne su i od li ke naj bo ljih fran cu skih tek sto va, kao i mno štvo fran cu skih re či. Fran cu ska lek si ka ši ri la se na ro či to u obla sti kul tu re i u sa lon skom reč ni ku po mod nog dru štva, usva ja le su se ide je fran cu skih in te lek tu al nih kru go va. Srp ska eli ta je či ta la fran cu sku štam pu, dnev ne li sto ve le temps i la Fi ga ro, kao i pe ri o dič ne pu bli ka ci je le jo ur nal des De bats, la re vue des De ux Mon des i la re vue de pa ris. Iz ča so pi sa je naj zna čaj ni je tek sto ve pre vo di la i pu bli ko va la u ključ nim ča so pi si ma epo he: De lu i srp skom knji žev nom gla sni ku (Ко вић 2001; Ko la ko vić 2010a, Ko la ko vić 2010b). Pa riz je od u vek bio sla van kao grad umet no sti, a na pre la zu ve ko va u pe ri o du la bel le epo que pa ri ski sa lo ni, ate ljei i po zo ri šta uno si li su u umet nič ki ži vot Evro-pe no ve ide je. Fran cu ske po zo ri šne ten den ci je za hva lju ju ći fran ko fi li ma Ri sti Oda vi ću i Mi la nu Gr o lu sve sna žni je su pr o di ra le u srp sko dru štvo. Po red go sto va nja fran cu skih po zo ri šnih tru pa, na re per to a ru Na rod nog po zo ri šta u po sled njoj de ce ni ji 19. i po čet ka 20. ve ka do mi ni ra li su fran cu ski ko ma di (Стој ко вић 1976: 271–315).17 Srp ski umet ni ci Đor đe Jo va no vić, Mi lan Mi lo va no vić i Na de žda Pe tro vić te ži li su usa vr ša va nju u gra du sve tlo sti i po tom duh fran cu ske umet no sti pre no si li u Sr bi ju.

Fran cu ske ško le i na uč ne usta no ve, kao i sa rad nja fran cu skih i srp skih in te lek tu a la ca, ima li su zna ča jan uti caj na raz voj srp ske na u ke. Isto ri čar i fi lo log Sto jan No va ko vić sa ra-đi vao je sa fran cu skim isto ri ča ri ma i sla vi sti ma Al be rom Ma le om i Emi lom Oma nom.� Mi ha i lo Pe tro vić Alas, pr vi Sr bin ko ji je po ha đao ču ve nu eco le nor ma le supéri e u re, ka-sni je pr o fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta, bio je uče nik, a ka sni je i sa rad nik ugled nih ma te ma-ti ča ra Šar la Ermi ta, Emi la Pi ka ra i Po la Pan la vea. Sa mo stal no i u sa rad nji sa fran cu skim na uč ni ci ma ob ja vio je ve li ki br oj pr o na la za ka, na uč nih ra do va, udž be ni ka i pu to pi sa sa svo jih pu to va nja. Sa rad nja sa na uč ni ci ma iz Pa ri za, kon sul to va nje fran cu ske li te ra tu re i pre zen to va nje ra da ge o lo ške na u ke po kre ta li su ak tiv no sti Jo va na Žu jo vi ća, de lom i kao re zul tat lič nih i po li tič kih afi ni te ta pre ma Fran cu skoj.18 Žu jo vić je pi sao da se fran cu ski duh naj bo lje ogle da u fran cu skom je zi ku, ko ji je „ja san, me lo di čan, kra tak i vr lo pri go dan za teč no iz ra ža va nje sva ke mi sli i poj mo va, po go dan za sve na u ke i ve šti ne, za sve ob li ke knji žev no sti i be sed ni štva” (Ра до њић 2009: 84). Pri hva ta nje fran cu skog kul tur nog mo de-la ova kvim sta vo vi ma vo de ćih Sr ba na po čet ku 20. ve ka bio je put for mi ra nja stu ba srp ske kul tu re na fran cu skom uzo ru.

za ključ Na raz ma tra NjaDe lo va nje fran cu ske dr ža ve na pr o ši re nje svog kul tur nog, a po sred no i po li tič kog

uti ca ja, uz ak tiv no sti Sr ba obra zo va nih na fran cu skim uzo ri ma, pre sud no su uti ca li na usto li če nje fran cu skog kul tur nog mo de la u srp skom dru štvu u pe ri o du la bel le épo que, a

17 AS, JŽ-91, Audi jen ci ja kod kra lja Alek san dra Obre no vi ća, 13. de cem bra 1893.18 Vid. vi še: Ни ко лић М. 1968. Сто го ди на На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду: 1868–1968, Бе о град, Му зеј по зо ри шне умет но сти; Ра ји чић С. 1997. 125 го ди на На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду, Бе о град, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти; Ђо ко вић, М. 1968. Је дан век На род ног по зо ри шта: 1868–1968, Бе о град.

183


po sred no i na da lje pu te ve for mi ra nja srp ske kul tu re. Na sta va fran cu skog je zi ka, do la zak is tak nu tih fran cu skih na uč ni ka u Sr bi ju, od la zak Sr ba na ško lo va nje u Fran cu sku, sa rad-nja fran cu skih i srp skih in te lek tu a la ca i po li tič ko-eko nom ski či ni o ci epo he im pe ri ja li zma ob li ko va li su fran cu sko-srp ske od no se i stvo ri li uslo ve za to da fran cu ski kul tur ni mo del pr o na đe spe ci fi čan iz raz na srp skom kul tur nom pr o sto ru. Još jed nom je na pri me ru Fran-cu ske i Sr bi je po tvr đe no da ide je i ide o lo gi je ne po zna ju gra ni ce i pre pre ke ko je stva ra ge o graf ska uda lje nost. Isto vre me no, traj nost pr o me na ko je su se do go di le kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka, u pe ri o du sna žnog po li tič kog za o štra va nja me đu na rod nih od no sa i pr o cva ta na u ke i umet no sti, isto rij ski je po tvr đe na pri hva ta njem ide ja fran cu skog kul tur-nog kru ga u srp skom dru štvu, ko je se mo gu uoči ti i u da na šnjoj srp skoj kul tu ri.

Na sta va fran cu skog je zi ka u Sr bi ji od 1839. go di ne bi la je osno va za pri hva ta nje fran-cu skih uti ca ja u srp skoj kul tu ri i od i gra la je zna čaj nu ulo gu u for mi ra nju nje nog oso be nog i auten tič nog iz ra za. Ge ne ra ci je fran cu skih lek to ra na Ve li koj ško li, ka sni je Uni ver zi te tu, omo gu ći le su di rek tan kon takt uče nog Sr bi na sa fran cu skom pi sa nom reč ju. Be o grad ski lek to ri fran cu skog je zi ka Šarl Aren, Al fons-De zi re Ma gru i od 1909. go di ne Ga ston Gra-vi je kao stal ni lek tor, do pri ne li su ši re nju fran cu skog je zi ka i kul tu re. Spe ci jal na mi si ja Al-be ra Ma lea u Sr bi ji po sta vi la je te me lje sa rad nje fran cu skih i srp skih dr žav nih struk tu ra, ko ja je pre va zi šla kul tur ne uti ca je u ci lju iz grad nje fran cu sko-srp ske eko nom ske i po li tič-ke po ve za no sti. Fran cu skosrp sko knji žev no dru štvo, po čet kom 20. ve ka, oku plja lo je fran-ko fo ne Sr be i pr o pa gi ra lo je fran cu ski je zik i knji žev nost, a Fran cu ska ali jan sa pr o ši ri la je br oj bes plat nih kur se va, či me su fran cu ska kul tur na zra če nja po sta la mo del po že ljan i pri hva tljiv u Sr bi ji. Fran cu ska i srp ska dr ža va, uz sa rad nju i de lo va nje fran cu skih i srp skih in te le tu a la ca, kao i uz de lo va nje ma son skih ve za, uti ca li su na pri hva ta nje fran cu skih kul-tur nih mo de la u Sr bi ji i na nji ho vu taj nu im ple men ta ci ju u srp sku kul tu ru.

Po zna va nje fran cu skog je zi ka i kul tu re, kao i re dov na oba ve šte nost o fran cu skom dru štve nom i po li tič kom ži vo tu, či ni li su da fran cu ski kul tur ni mo del po sta ne zna čaj na ve za Fran cu ske i Sr bi je. Bog dan Po po vić i nje go vi uče ni ci Jo van Sker lić i Uroš Pe tro vić pru ži li su po se ban do pri nos za pri hva ta nje fran cu skog kul tur nog mo de la u Sr bi ji. Naj-zna čaj ni ji uti caj na pri hva ta nje fran cu ske kul tu re ima li su pri pad ni ci srp ske eli te ko ji su to kom svog bo rav ka u Pa ri zu do ži ve li idej ni pre o bra žaj. Fran cu ska štam pa, li te ra tu ra i po-se te fran cu skim po zo ri šti ma, po red ško lo va nja, u idej nom smi slu uob li či li su srp sku eli tu. Fran cu ska kul tu ra na dah nji va la je srp skog in te lek tu al ca, i po ne kad se či ni lo da je srp ski in te lek tu a lac svet upo znat u Pa ri zu po ku ša vao da oži vi u Be o gra du. Srp ski in te lek tu al ci pi sa li su o nad moć no sti fran cu skog du ha u svim obla sti ma: po li ti ci, na u ci i umet no sti. Fran ko fi li su is ti ca li da je „Pre ko svo jih ve li kih lju di Fran cu ska bi la sa vest čo ve čan stva. Ve ći na bor bi vo đe nih oruž jem ili pe rom za od bra nu po li ti ke i dru štve ne prav de ro đe na je u Fran cu skoj” (Ра до њић 2009: 80). Či ni se da je upra vo po me nu to bi lo pre sud no za to da srp ska eli ta kre ne pu tem pri hva ta nja i pri la go đa va nja fran cu skog kul tur nog mo de la u Sr bi ji u pe ri o du la bel le épo que. Fran cu ski po li tič ki, eko nom ski i kul tur ni uti ca ji u Sr bi ji, sa jed ne stra ne, i ak tiv nost Sr ba ško lo va nih na fran cu skim uzo ri ma, sa dru ge stra ne, do ve li

184


su do stva ra nja spe ci fič ne kom bi na ci je či ta vog ni za dok tri nar nih uti ca ja i pr o ce sa fran cu-skog kul tur nog kru ga u srp skoj kul tu ri u pred ve čer je Pr vog svet skog ra ta.

Iz vo rI

Arc hi ves des Mi nistère des Af fa i res étran gères – La Co ur ne u ve, Pa ris (Fran ce):AMAE, Cor re spon dan ce po li ti que Ser bie, 1892, 13, 285, 291, te le gra mi.AMAE, Cor re spon dan ce po li ti que Ser bie, No vel le série, v. 5, 36, 37.AMAE, Ser bie, v. 35.AMAE, Tratés, 18560010. AMAE, Tur qu ie, v.9, 283.

Arc hi ves na ti o na les Fran ce, Pa ris: ANF, AJ/16/6074, Dos si er Mal let. ANF, F/17/2987a, A. Mal let - Mis sion en Macédo i ne étu des éthno grap hi qu es (1902).

Arhiv Sr bi je

Po slan stvo Pa riz 1898–1914.Lič ni fond Jo va na Žu jo vi ćaLič ni fond Sto ja na No va ko vi ća

lI te ra tu ra

1. Алек сић-Пеј ко вић, Љ. 1965. Од но си Ср би је са Фран цу ском и Ен гле ском 1903–1914, Бе о град.2. Ба та ко вић, Д. Т. 1996. „Европ ски по ре дак и срп ско пи та ње: Фран цу ска пер спек ти ва”, у: Евро

па и Ср би, Исто риј ски ин сти тут СА НУ, Бе о град, 447–459. ----. 1997. „Фран цу ски ути ца ји у Ср би ји 1835–1914. Че ти ри ге не ра ци је Па ри зли ја”, Збор ник

Ма ти це срп ске за исто ри ју 57, 73–94. ----. 1998. „Ср би ја на За па ду: о фран цу ским ути ца ји ма на по ли тич ки раз вој мо дер не Ср би је”,

у: Су срет или су коб ци ви ли за ци ја на Бал ка ну, Бе о град, 307–328. ----. 2010. “La mod èle français en Ser bie avant 1914“, u: la ser bie et la Fran ce: une al li an ce atypi que :

re la ti ons po li ti qu es, éco no mi qu es et cul tu rel les, 1870-1940, dir. Du šan T. Ba ta ko vić, Bel gra de, Acadé-mie ser be des Sci en ces et des Arts, In sti tut des Étu des bal ka ni qu es, 13-99.

3. Бог да но вић, К. 1966. „Јо ван Скер лић као пр о фе сор”, Ко ра ци, 1.4. Ду чић, Ј. 2009. „Пи смо из Фран цу ске”, у: М. Ра до њић, При ча о при ја тељ ству Ср ба и Фран цу

за, Бе о град.5. Џо нић, У. 1921. „Би бли о гра фи ја ра до ва др Јо ва на Скер ли ћа”, Пр о свет ни гла сник, XXXVI II,

567–572, 628–635.6. Ђо ко вић, М. 1968. Је дан век На род ног по зо ри шта: 1868–1968, Бе о град.7. Гор дић, С. 1971. „Књи жев на ме ри ла Бог да на По по ви ћа и Јо ва на Скер ли ћа (Па ра ле ла)”, Књи

жев ност и је зик, XLI II, 3–4, 18–27.8. Гр че вић, Ф. 1963. „Шко ло ва ње Бог да на По по ви ћа у Па ри зу”, При ло зи за књи жев ност, је зик,

исто ри ју и фол клор, XXIX, 3–4, 304–323.9. Јак шић, Г. 1938. Фран цу ска и Ју го сла ви ја у пр о шло сти, Бе о град.10. Ko la ko vić, A. 2010a. “The Aspects of French Li te ra tu re in the Bel gra de Jo ur nal De lo 1894-1915“,

bal ca ni ca, 40, 147-166.

185


----. 2010б. “L’Eli te ser be et le mod èle cul tu rel français dans la re vue De lo (L’Oevre) de 1894 à 1915“ u: la ser bie et la Fran ce: une al li an ce atypi que : re la ti ons po li ti qu es, éco no mi qu es et cul tu rel les, 18701940 (sur la di rec tion par Du šan T. Ba ta ko vić), Bel gra de, Académie ser be des Sci en ces et des Arts, In sti tut des Étu des bal ka ni qu es, 205–216.

11. Ко ва че вић, Д. 2004. „Ра ди кал ска вла да Са ве Гру ји ћа и Ру си ја (31. де цем бар 1887 − 26. април 1888). При лог за би о гра фи ју Са ве Гру ји ћа”, Ис тра жи ва ња, бр. 15, 213−221.

12. Ko vić, M. 2001. „Is toč no pi ta nje kao kul tur ni pr o blem: Sve ti slav Si mić i Srp ski knji žev ni gla snik 1901–1911”, u: evro pa i is toč no pi ta nje: (1878–1923): po li tič ke i ci vi li za cij ske pr o me ne, Be o grad, Isto-rij ski in sti tut SA NU.

----. 2010. “La Révo lu tion française et l’éli te ser be (1889–1935)“, u: la ser bie et Fran ce une al li an ce ati pi que, dir. D. T. Ba ta ko vić, Bel gra de, In sti tut des etu des bal ka ni qu es, 187–204.

13. Ла и но вић, А. 1975. „Бог дан По по вић и Га стон Гра ви је”, При ло зи за књи жев ност, је зик, истори ју и фол клор, XVI, 1–2, 108–111.

14. Leyma rie, M. 1999. De la bel le épo que à la Gran de Gu er re 18931918. le tri omp he de la répu bli que, Pa ris.15. Ма ле, А. 1999. Днев ник са срп ског дво ра, Бе о град, Клио.16. Ма тић, Љ. 1966. „Шарл Арен, пр о фе сор на Ве ли кој шко ли”, Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 457,

св. 4, 557–572.17. Ми ли ће вић, Ј. 1959. „Пр ва гру па ср би јан ских сту де на та, др жав них пи то ма ца, шко ло ва них у

ино стран ству (1839–1842)”, Исто риј ски ча со пис, IX–X, 363–373. 18. Мла де но вић, Ж. 1999. „Жи вот и де ло Јо ва на Скер ли ћа”, Са вре ме ник, XИX, 463–473.19. Mayeur, J-M. 1984. la vie po li ti que so us la tr o i siè me répu bli que 1870–1940, Pa ris.20. Mi tro vić, A. 2010. “Les intérêt français en Ser bie à la ve il le de la Pre miè re Gu er re mon di a le“, у: la

ser bie et la Fran ce une al li an ce ati pi que, Bel gra de, dir. D. T. Ba ta ko vić, Bel gra de, In sti tut des etu des balkaniques, 231–251.

21. Ни ко лић М. 1968. Сто го ди на На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду: 1868–1968, Бе о град, Му зеј по-зо ри шне умет но сти.

----. 1966. „Пр ве го ди не ра да Јо ва на Скер ли ћа на Ве ли кој шко ли у Бе о гра ду”, На ста ва и васпи та ње, XIV, 3–4, Бе о град.

22. Па вло вић, М. 1994. Од Ескла во ни је ка Ју го сла ви ји, Срем ски Кар лов ци – Но ви Сад. ----. 2005, „При лог исто ри ји Дру штва за кул тур ну са рад њу Ср би ја – Фран цу ска”, у Срп ско

фран цу ски од но си, Бе о град. ----. 2008. Ка те дра за фран цу ски је зик и књи жев ност, Бе о град, Фи ло ло шки фа кул тет.23. Па вло вић, В. 1987. „Срп ски сту ден ти у Па ри зу 1839–1856”, Исто риј ски ча со пис, 33, 187–202. ----. 1990. “In flu en ce cul tu rel le de la Fran ce en Ser bie a l’epo que des Usta vo bra ni te lji“, u: Ју го сло вен

скофран цу ски од но си, ур. Сла вен ко Тер зић, Бе о град, Исто риј ски ин сти тут, 103–111.24. По ло ви на, П. 1964. Фран цу ски уџ бе ни ци код Ср ба до 1914. го ди не, Бе о град. (док тор ска ди сер-

та ци ја)25. По ло ви на, П. Ви та но вић, С. 1963. „Ка те дра за ро ман ске је зи ке и књи жев но сти”, у: Сто го ди на

Фи ло зоф ског фа кул те та, Бе о град.26. По по вић, Љ. 1956. „Скер ли ће ве књи ге у Фран цу ском се ми на ру”, При ло зи за књи жев ност, је

зик, исто ри ју и фол клор, XXII, 3–4, 359–363.27. Пр о тић, М. 1996. Ра ди ка ли у Ср би ји. Иде је и по крет 1881–1903, Бе о град.28. Ра до њић М. 2009. При ча о при ја тељ ству Ср ба и Фран цу за, Бе о град.29. Ра ји чић, С. 1997. 125 го ди на На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду, Бе о град, Срп ска ака де ми ја на у ка

и умет но сти.30. Ра јић, С. 2009. „Ми лан Обре но вић – краљ по ли ти чар”, Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју,

79/80, 43–58.31. Sre te no vić, S. 2008. Fran cu ska i Kra lje vi na sr ba hr va ta i slo ve na ca, In sti tut za sa vre me nu isto ri ju. 32. Svir če vić, M. 2010. “La con sti tu ti o na li sme de Ser bie (1835–1903): l’in flu en ce de Be nja min Con-

stant“, u: la ser bie et Fran ce: une al li an ce ati pi que, dir. D. T. Ba ta ko vić, Bel gra de, In sti tut des Etu des Bal ka ni qu es, Bel gra de 2010, 101–132.

186


33. Tr gov ce vic, Lj. 1999. “Les bur si ers ser bes en Fran ce de 1878 à 1914“, re vue d’euro pe Cen tra le, t. VII, № 1 (1999), Stras bo urg 1999, 45–57.

----. 2003. Пла ни ра на ели та, Бе о град, Исто риј ски ин сти тут.34. Ви та но вић, С. 1965. „Још је дан при лог по зна ва њу шко ло ва ња Бог да на По по ви ћа у Па ри зу”,

При ло зи за књи жев ност, је зик, исто ри ју и фол клор, XXXI, 1–2, 57–72. 35. Вит ко вић-Жи кић, М. 2005. „При ме ње на умет ност и срп ско-фран цу ски од но си 1904–1944”,

Срп скофран цу ски од но си 1904–1944, Бе о град, 185–187.36. Вој во дић, М. 1999. „О по ли тич ким и еко ном ским од но си ма Ср би је и Фран цу ске од 1895. до

1914. го ди не”, у: Пу те ви срп ске ди пло ма ти је, Бе о град, Клио, 217–230.37. Вук са но вић-Анић, Д. 1990. „Фран цу ске вој не ми си је у Ср би ји 1853–1886 и пи та ње на род не

вој ске”, у: Ју го сло вен скофран цу ски од но си, Бе о град 1990, 120–128. ----. 1993. Ства ра ње мо дер не срп ске вој ске, Бе о град.38. Жу јо вић, Ј. 2009. „О фран цу ском ду ху и ка рак те ру” у: М. Ра до њић, При ча о при ја тељ ству

Ср ба и Фран цу за, Бе о град.39. Wi nock, M. 1999. la fiè vre he xa go na le les gran des cri ses po li ti qu es 1871–1968, Pa ris. ----. 2003. la Fran ce po li ti que XI Xe–XXe siè cle, Pa ris.

aspects of the french cultural models in Serbia in La Belle Époque*

SummarY: after the signing of the french-russian treaty in 1894, france started exhibiting increased interest in the balkans region. at that time, Serbia became one of the states in which france tried to establish significant cultural influence, leading to the entrenchment of its political and economic interests. the development of foreign relations, the expansion of imperialist plans and the early 20th century crises led to france systematically approach-ing a gradual intensification of its relations with Serbia. on the other hand, Serbia, trying to distance itself from the austria-hungary in order to achieve its national goals, opted, since the late 18th century, for closer affiliation with russia and france. the Serbian elite, educated in Sorbonne and other french schools, tried to get culturally closer to france upon their return to Serbia. this paper attempts to shed some light on various ways of accept-ing the french cultural model in Serbia, with special focus on the historical factors that influenced the acceptance of ideas and ideologies of the french cultural circle. keYWordS: france, Serbia, culture, ideas, history, late 19th century, early 20th century.

[email protected]

* This paper is a result of its author's work on the project entitled The History of Political Ideas and Institu-tions in the Balkans in the 19th and 20th Centuries (no. 177011) for the SANU Institute for Balkanology, financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

190


milica Đokić Nikolić univerzitet u beogradufilološki fakultetkatedra za opštu književnost i teoriju književnosti

umetnost subverzije: fantastika u kortasarovim pričama i pinčonovom romanu Objava broja 49

Sa Že tak: pre i spi ti va nje knji žev ne fan ta sti ke iz per spek ti ve sa vre me nog či ta-o ca. kroz raz li či te te o ri je pri ka za no je shva ta nje fan ta sti ke kao spe ci fič nog žan ra; ne mi me tič kog mo du sa pi sa nja; ne po u zda nog dis kur sa. pro ble ma ti zu je se opo zi ci ja stvar no/ne stvar no u knji žev no sti. po sta vlja ju se fun da men tal na pi ta nja o fan ta stič nom dis kur su i nje go vom sub ver ziv nom ka rak te ru. post mo-der ni zam je pred sta vljen kao plod no tle za fan ta sti ku. kroz tek sto ve kor ta sa ra i pin čo na da ju se raz li či ti pri me ri pod ri va nja usa gla si ve stvar no sti. ključ Ne re čI: fan ta sti ka, ne po u zda nost, pod ri va nje, stvar nost, re al nost, fru-stra ci ja, kor ta sar, pin čon, post mo der ni zam.

uvodOd li ke fan ta sti ke pro na la ze se, ako po gle da mo isto ri ju knji žev no sti Evro pe, u mi to vi ma

sta re Grč ke, na rod nim knji žev no sti ma, ro man ti čar skim pri ča ma, an ti u to pij skim ro ma ni ma. Iz da na šnje per spek ti ve sklo ni smo to me da pri hva ti mo pri su stvo fan ta stič nih ele me na ta u go to vo svim žan ro vi ma, bez us te za nja, čak i bez udu blji va nja u su štin ska od re đe nja fan ta sti ke.

Sa ma reč fan ta sti ka po ti če od la tin skog phan ta sti cus, a ova od grč kog phan ta sti kos, i zna či: ono što je pred sta vlje no u umu; ono što je uči nje no vi dlji vim; vi zi o nar sko; ne stvar-no. Od red ni ce re či usme ra va ju ne sa mo na spo sob nost za mi šlja nja stva ri već i na pro iz vod te spo sob no sti. Fan ta sti ka je za po če la da se od re đu je pa ra dok som u sa moj de fi ni ci ji: ona je ima gi nar no, ne vi dlji vo go lim okom, ali je isto vre me no i vi dlji vost za mi šlje nog.

Fan ta sti ka je uobi ča jen ter min ko ji se ko ri sti u mno gim va ri ja ci ja ma. Zbog to ga, is pi-ti va nje se mo že uči ni ti la kim. S dru ge stra ne, fan ta sti ka se opi re de fi ni sa nju, pa je po du-hvat od re đi va nja nje nih od li ka i ob li ka u ko ji ma se po ja vlju je pri lič no te žak.

udc 821-311.9.09udc 821.111(73)-31.09 cortázar h.udc 821.111(73)-31.09 pynchon t.

191


Na la zi mo se u knji žev noj epo hi ko ja iz i sku je po seb no oba zri vo i te melj no ba vlje nje poj mom fan ta sti ke. Ta knji žev na epo ha je post mo der ni zam, a po lje pre se ka sa fan ta sti-kom da je post mo der nu fan ta sti ku. Post mo der na fan ta sti ka vi đe na je kao me ta ža nr ko ji za di re u pod ruč ja baj ke, ro man se, por no gra fi je, mi ta, le gen de, ro ma na no u ve au, pulp fiction, na uč ne fan ta sti ke, sa ti re, uto pi je, dis to pi je, de tek tiv skih pri ča, ale go ri ja, got skih pri-ča, eks pre si o ni stič kih tek sto va, ho ror pri ča i ta ko da lje.

Kao pri me re post mo der ne fan ta sti ke, sve sni svih nji ho vih po seb no sti, raz mo tri li smo Kor ta sa ro ve pri če (Za po sed nu ta ku ća, Za pis u be le žni ci, pi smo jed noj go spo đi ci u pa ri zu, Đa vo lje ba le, Apo ka lip sa u so len ti na meu) i Pin čo nov ro man ob ja va bro ja 49.

Pre ne go što smo se oti snu li u du go pu to va nje bez usa gla še ne i usa gla si ve stvar no-sti, pre ne go što su ju na ci po sta li fru stri ra ni po stin du strij skim gu blje njem iden ti te ta, ili za ro blje ni u oni rič kim, mrač nim hod ni ci ma, mo ra li smo se obra ti ti, te me lji to sti ra di, te-o ri ja ma ko je od re đu ju fan ta stič no kao po jam, ža nr i ugra đu ju ga u kul tur ne ma tri ce. Raz-mo tri li smo stu di je uvod u fan ta stič nu knji žev nost Cve ta na To do ro va i Fan ta sti ka: knji ževnost sub ver zi je te o re ti čar ke Ro zme ri Džek son. Da bi se, pre ma To do ro vlje vom mi šlje nju, po ja vio fan ta stič ni do ga đaj, po treb ni su slu ča je vi ili bi ća ko ji ne pri pa da ju na šem sve tu. U re fe rent nu stvar nost či ta o ca upli će se do ga đaj ko ji toj stvar no sti ne pri pa da i za to bi va tu ma čen kao ne po zna ni ca. Me đu tim, po što go vo ri mo o fan ta stič nom u knji žev nom de lu, du žni smo da se za pi ta mo da li je re al nost kon cept ko ji pod ra zu me va li te rar no na sle đe XIX ve ka, da li su se či ta o ci i auto ri usa gla si li u to me šta bi stvar nost tre ba lo da bu de, ili je pri kla nja nje isti ni mo žda sa mo stvar sti la. To do rov po le mi še s Nor tro pom Fra jom, jed-nim od naj i stak nu ti jih an glo sak son skih kri ti ča ra po sle Dru gog svet skog ra ta, i na vo di ga:

Po put ma te ma ti ke, knji žev nost je je zik, a je zik sam po se bi ne pred sta vlja isti nu, prem da mo že osi gu ra ti sred stva da se iz ra zi ma ko ji broj isti na.1

Ovo Fra je vo sta no vi šte vo di kraj njem re la ti vi zmu, ali im pli cit no po ka zu je da su u fan ta sti ci sa dr ža na pi ta nja ko ja se ti ču knji žev no sti uop šte: da li isti na po sto ji iz van re či; da li je sva ka re či ma stvo re na stvar nost pod jed na ko va že ća; šta je mo gu će a šta ne mo gu će uko li ko je već uob li če no je zi kom? To do rov je svo ju stu di ju po čeo sme šta ju ći fan ta stič ni ža nr iz me đu čud nog i ču de snog2, a za vr šio je go vo re ći o fan ta sti ci ko ja nas, ne za do vo lje ne, osta vlja pred poj mo vi ma „re al nost” i „knji žev nost”.

Dok To do rov vi di fan ta sti ku u ne zgod noj po zi ci ji iz me đu re al no sti i li te ra tu re, iz me-đu čud nog i ču de snog, pred vi đa ju ći joj iz u mi ra nje, Ro zme ri Džek son, ko ja se ba vi la i mo

1 To do rov, Cve tan, uvod u fan ta stič nu knji žev nost, Rad, Be o grad 1987, str. 14.2 Pre ma To do ro vlje vom mi šlje nju, čud no, ču de sno, ale go rij sko i po et sko u ne ku ru ku for mi ra ju gra ni ce oko fan ta sti ke, ma me ći je da ih pre stu pi. Ka da se neo bi čan do ga đaj ipak opi še za ko ni ma stvar no sti, ne-do u mi ca pro la zi, i na sce nu stu pa no vi ža nr – čud no. Ako se, da bi se do ga đaj ob ja snio, mo ra ju pri hva ti ti no vi za ko ni ko ji nam ni su po zna ti, on da se ra di o ču de snom. U tom smi slu, fan ta stič no za vi si od ju na ko ve neo d luč no sti pred do ga đa jem i po seb no od na či na na ko ji se či ta lač ka in stan ca na osno vu ele me na ta iz tek sta od no si pre ma nje mu. Ju nak ne pre sta no raz go vet no ose ća pro tiv reč nost iz me đu dva sve ta, stvar nog i fan ta stič nog, i sam je za ču đen pred neo bič nim stva ri ma ko je ga okru žu ju.

192


der nom fan ta sti kom, uoča va po tre bu pro me ne nje ne for me. Bez na me re da pred sta vi ko-nač nu ver zi ju isti ne ili re al no sti, mo der na fan ta sti ka se za sni va na pre i spi ti va nju re al nog i ne re al nog, pro ble ma ti zu ju ći gra ni ce iz me đu njih. Po što je u mo der nu fan ta sti ku uklju či la de la Kor ta sa ra i Pin čo na, Džek so no va je na ve la ono što im je za jed nič ko. Nji ho ve fik ci je:

Pred sta vlja ju ne za do volj stvo i fru stra ci ju kul tur nim po ret kom, ko ji is kri vlju je ili po be đu je že lju, a ipak od bi ja ju da se okre nu sve tu is ku plje nja i tran scen den ci je.3

Fan ta sti ka je za Džek so no vu mo der na on da ka da je bli ska mi me tič kom mo du su. Mi-me tič ki ili re a li stič ki mo dus ob li ku je i pred sta vlja sve ko li ko ljud sko is ku stvo kao pri hva-tlji vo, ja sno, lo gič ki ute me lje no. On po dr ža va ono što je od an ti ke na o va mo na zi va no ra ciom. Ob li ku je is ku stvo u ra zu mlji ve ma tri ce. Ve ru je u svet ko ji je struk tu ri ran, ko he ren tan, ra zu mljiv, i po li tič ki i psi ho lo ški.

Dok je zik ču de snog pri zi va ide o lo gi ju ne če ga što je ta mo, nu di is ku plje nje u ob li ku dru ga či jeg sve ta, mi me tič ki mo del ne gu je po li ti ku, psi ho lo gi ju, za jed ni cu u ko joj po sto je za o kru že ni ka rak te ri, hro no lo gi ja, ja san od nos op šteg i po je di nač nog. Mi me tič ki mo del pi sa nja pot kre plju je tvrd nju „reč je ogle da lo sve ta”. On je, či ni se, uvek bio su per i o ran u od no su na ne-mi me tič ki, jer je nu dio za o blje ne li ko ve ko ji su po li ti ci zi ra li, ima li gra đan-ske du žno sti, bur žo a sku kul tu ru, do no si li za ključ ke. U Sten da lo vom ogle da lu, ko je je po-sta lo sim bol re a li zma, vi di se sa mo ne bo i put, ma nje ili vi še blat njav.

Fan ta sti ka je, s dru ge stra ne, pre stup nič ki ori jen ti sa na pre ma zah te vi ma mi me zi sa, i pre ma re a li stič kom mo du su ko ji bi bio ute me ljen mo ral nim i hu ma ni stič kim zah te vi ma. Ne ki od uslo va za stva ra nje fan ta sti ke su po ziv da se po beg ne od re al no sti, upo zna va nje sa no vim re al no sti ma, de for mi sa nje po zna tog do ne pre po zna tlji vo sti. Na la zi mo se u pod-ruč ju fan ta sti ke sva ki put ka da je oni rič ko pri sut no u re a li stič kom dis kur su, a lo gi ka se pre tva ra u ap surd.

Ume sto da nu di no vi po re dak, ko ji bi čo ve ku do neo ne što su štin ski dru ga či je, mo der-na fan ta sti ka stva ra mno go znač ne, de for mi sa ne ob li ke ono ga što je po zna to. Že lje i stra-ho vi mo der nog čo ve ka uti ču na pro me nu per cep ci je sve ta. Su bjek tiv no vi đe nje stvar no sti u mo der noj fan ta sti ci uzro ku je sa znaj nu ne si gur nost, ne mo guć nost za sni va nja po u zda ne isti ne.

pre o kre tIPro me na u raz mi šlja nju o stvar no sti, vre me nu i pro sto ru uslo vi la je, ma kar i in di rekt-

no, dru ga či je tre ti ra nje „ne pro men lji vih” či nje ni ca. Ne si gur nost i stal no iz mi ca nje re še nja i smi sla u po tra zi za ko nač nim od go vo ri ma uti če na na šu per cep ci ju sve ta. U mo der ni zmu se de si la re ak ci ja pro tiv vo de ćih pret po stav ki de vet na e stog ve ka. Ne ke od njih su: op ti mi-zam i me ta fi zič ka sta bil nost ote lo tvo re na u in du stri ja li za ci ji, ur ba ni za ci ji i pro gre su; njut-nov ska fi zi ka; Dar vi no va te o ri ja o na pret ku vr ste. Po čet kom XX ve ka po ja vlju ju se te o ri je

3 Na ve de no de lo, str. 180.

193


ko je po tvr đu ju ne sta bil nost vre me na i pro sto ra, uni ver zu ma. Plan ko va kvant na me ha ni ka po bi ja njut nov ski ka u za li tet uzro ka i po sle di ce; Ajn štaj no va te o ri ja re la ti vi te ta uni šta va Njut no vu pret po stav ku ap so lut nog vre me na i pro sto ra.

U fi lo zo fi ji i dru štve noj isto ri ji post mo der no do ba je po stin du strij sko do ba ko me se i da lje od re đu ju „di jag no ze”. Post mo der ni zam ima po se ban od nos pre ma isti ni i smi slu. Na i me, on ih ra za ra, nu de ći bes kraj nu tek stu al nu igru i vi še smi sle nost kao na dok na du.

Post mo der ni zam, pre ma mi šlje nju Zo ra na Mi lu ti no vi ća4, za jed nič ki je na ziv za ra z-no vr snost umet nič kih sti lo va ko ji se po ja vlju ju od pe de se tih go di na XX ve ka i po sto je do da nas. U njih spa da ju: „neo a van gard ni po kre ti, pop-art, hi per re a li zam, bo di-art, fran cu-ski no vi ro man, knji žev nost me ta fik ci je, bit nič ka knji žev nost, la ti no a me rič ki fan ta stič ni re a li zam itd.”5

Post mo der ni stič ke tek sto ve ka rak te ri šu: otvo re nost, he te ro dok si ja, plu ra li zam, eklek-ti ci zam, bes cilj nost, bunt, de for ma ci ja. De kre a ci ja, dis kon ti nu i tet i de kom po zi ci ja kao od-li ke tek sta od go va ra ju de kon struk cij skom im pul su knji žev no sti u do ba post mo der ni zma. Mi lu ti no vić pa ra fra zi ra Iha ba Ha sa na, jed nog od naj zna čaj ni jih pro u ča va la ca post mo der-ni zma osam de se tih go di na:

Post mo der ni stič ka knji žev nost u ve zi je sa de kon struk ci o ni stič kim kon cep tom de cen tri ra nog sve ta, vo đe na ra di kal nom epi ste mo lo škom i on to lo škom sum-njom, za raz li ku od mo der ni zma, ko ji je stva rao vla sti te for me ar ti stič kog auto-ri te ta, i baš zbog to ga što se cen tar vi še ni je mo gao ot kri ti, post mo der ni zam na-gi nje ar ti stič koj anar hi ji.6

Ne mo gu će je pro na ći gra ni cu gde se za vr ša va ju mo der ni zam i avan gar da, a po či nje post mo der ni zam. Od li ke kao što su „gu blje nje spo lja šnje re al no sti, na pu šta nje mi to tvor stva, pri hva ta nje otu đe nja kao nor mal nog sta nja”7, pri pa da ju i mo der ni zmu. Uosta lom, pa ro di ja od li ku je i mo der ni zam i post mo der ni zam, a ten den ci ja umet no sti da se sa mo i scr plju je i go-vo ri o ne-go vo ru ne mo že se sta vi ti sa mo na je dan tas. Mno go znač nost, ne po ve re nje pre ma jed noj isti ni i smi slu, ne do sta tak po uz da nja u stvar nost ko ja gu bi kre di bi li tet u od no su na su bjek tiv ne stvar no sti, kli ma je u ko joj se ra đa post mo der na fan ta sti ka.

te ror ap Sur daob ja va bro ja 49 je post mo der ni ro man To ma sa Pin čo na, ko ji se te me lji na sa vre me-

nom vi du fan ta sti ke. Ju na ki nja po ku ša va da pro na đe re še nje sve op šte, mrač ne za go net ke u ame rič koj kon zu ment sko-po tro šač koj kul tu ri, a je di no što mo že je pri hva ta nje mno štva be smi sle nih zna ko va ko ji ne vo de ni ku da, osim du blje u ha os ozna ča va nja. Upor no i do-

4 Mi lu ti no vić, Zo ran, ne ga tiv na i po zi tiv na po e ti ka, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1992. 5 Na ve de no de lo, str. 71.6 Na ve de no de lo, str. 11–12 .7 Na ve de no de lo, str. 20.

194


ne kle be smi sle no po ve zi va nje svih stva ri i te žnja za us po sta vlja njem skla da otva ra ju zo nu, gra nič no pod ruč je u ko jem se ju na ki nja kre će. U njoj vla da na pe tost iz me đu pa ra no ič ne po tra ge za oni ma ko ji ima ju sve od go vo re i sve sti da je od go vor upra vo u gu bit ku ener gi je, smi sla i stvar no sti.

Pin čo nov ro man ob ja va bro ja 49 pred sta vlja vid fan ta sti ke ko ji ujed no pre do ča va i strah i uži tak u epi ste mo lo škoj ne si gur no sti. Tu ne si gur nost, pre ma Ol se no vom mi šlje-nju8, Pin čon pro iz vo di pr vo na je zič kom pla nu, su spen du ju ći tra di ci o nal ne za ko ne lek-si ke, ne u spe lim po ku ša jem na ra to ra da stvo ri sa mo po u zda nu sin tak su.9 Uoča va nje uče-sta le po ja ve zna ka pi ta nja, re či kao što su čud no, mo žda, ve ro vat nost, sig na li zi ra ju či ta o-cu kom plek snost iz gra đe nih si tu a ci ja. Re če ni ce od li ku je ep sko ka ta lo gi zi ra nje po ja va iz gro tesk no-de ka dent nog sve ta. U pod ruč je ne iz ve sno sti uvo di se kom plek sna me ša vi na zna če nja, pot hra nje na gu sti nom in for ma ci ja ko je se ne mo gu is ko ri sti ti, osim za pra će nje no vih tra go va. Ova kva gu sti na sin tak se10 ne po vrat no uda lja va Pin čo na od na ra tiv ne po tke jed no stav ne de tek tiv ske pri če. Pin čon se kre će u lek sič kom po lju ma te ma ti ča ra, fi zi ča ra, pop-fi lo zo fa, per verz nja ka su o če nog sa sop stve nim de lom. Po ku ša va da pro iz ve de je zič ki ekvi va lent bu ji ci mi sli, gde su re či „kli za vog” zna če nja:

Sve tac či ja vo da mo že da se za pa li u lam pa ma, vi dov njak či ji je pro pust u pri se-ća nju na dah Bo ži ji, pra vi pa ra no ik za ko ga je sve or ga ni zo va no u ra do snim ili za stra šu ju ćim sfe ra ma oko nje go vog sre di šnjeg pul sa, sne vač či je igre re či pro-di ru kroz drev ne smr dlji ve pro la ze i tu ne le isti ne, svi oni de lu ju u is toj po seb noj re le vant no sti pre ma re či, ili pre ma ono me od če ga ta reč tre ba da nas za šti ti. Čin me ta fo re, da kle, je ste na sr taj na isti nu ili laž, u za vi sno sti od to ga gde se na la zi te: unu tra – bez bed ni, ili na po lju – iz gu blje ni.11

Po tra ga za re še njem jed ne ne do ku či ve me ta fo re i je ste pred met ovog ro ma na. Me đu-tim, me ta fo ri uvek ne do sta je dru gi kraj, onaj ko me se ju na ki nja pri bli ži la. Edi pa se pro bi ja kroz tra go ve, kao kroz ma tri ce ve li kog di gi tal nog si ste ma. Uli ce či ne gra do ve, gra do vi se pru ža ju od oba le do oba le kon ti nen ta, a Edi pa vi di sva kog nje go vog sta nov ni ka kao fak tor u jed na či ni. Sva ki pred met ne što go vo ri, mo ra da tvo ri zna če nje, ali je re zul tat, pa ra dok-sal no, sa mo ne iz ve snost i lu ta nje unu tar sa vre me nog uža sa.

Ono što Edi pa ot kri va svet je bez sta bil nog utvr đe nja, uni ver zum u ko me se cen tar po me ra, upra vljan ano nim nom i zlo ćud nom ma gi jom. Ta ma gi ja le ži u re či ma ko je se ne mo gu od go net nu ti do kra ja, ali se iza njih na slu ću je si stem ko mu ni ka ci je „pod ze mlja” – O.T.P.A.D. Iza nje ga sto ji tri ste ro, pro jek ci ja uža sa, strah od me ta mor fo ze i sta pa nja

8 Ol sen, Lan ce, el lip se of un cer ta inty: An In tro duc tion to post mo dern Fan tasy, Gre en wo od Press, New york, 1987.9 Na ve de no de lo, str 9.10 Na ve de no de lo, str. 77.11 Pin čon, To mas, ob ja va bro ja 49, Rad, Be o grad 1992, str. 120.

195


ućut ka nog pod ruč ja kul tu re. Njen sim bol je za če plje na tru ba, ko ja se na mer no, zlo ćud no umno ža va:

Sva ko otu đe nje, sva ku vr stu po vla če nja uvek je kra si la nje na po štan ska tru ba, u ob li ku dug me ta za man žet ne, na lep ni ce, bes cilj ne žvr ljo ti ne. To li ko je po če la da je oče ku je, da je mo žda i ni je vi de la to li ko če sto kao što se ka sni je pri se ća la.12

Ne ki ta jan stve ni oni, opi sa ni kao gro tesk ni noć ni put ni ci, po ve zu ju se i či ne si stem, da ju ći svo jim dnev nim ne ga ti vi ma du bi nu per spek ti ve. Je dan od put ni ka je „crn ki nja sa za mr še nim ožilj kom na jed nom obra zu, ko ja je pro la zi la kroz ri tu a le po ba ča ja sva ki put iz dru gih raz lo ga, na mer no kao što bi dru gi pro la zi li kroz ri tu a le ra đa nja.”13 Dru štvo je stvo ri lo lju de ko ji se ose ća ju kao ot pa ci, a oni su stvo ri li si stem ko ji se taj no i auto nom no raz vi ja i ži vi na sa mim nje go vim ivi ca ma.

Ot pad ima ve li ku ulo gu u ovom Pin čo no vom ro ma nu, bi lo da je gro tesk na sli ka auto-ot pa da, ili se kri je iza ta jan stve nih slo va odvo je nih tač ka ma. Ro zme ri Džek son ka že:

Pin čo no ve pri če i ro ma ni su iz gra đe ni na ok si mo ron skoj struk tu ri, us po sta vlje-ni na uza jam no kon tra dik tor nim is ka zi ma i ne mo guć no sti ma. Sa ma Pin čo no va pro za sa ku plja ve li ku ko li či nu kul tur nog ma te ri ja la kao da se ra di o ve li koj ko li-či ni ot pa da, kul tur nog ot pa da, kul tu re kao ot pa da, ili đu bre ta, iz lu če vi na is pra-žnje nih na har ti ju.14

U du gač koj Pin čo no voj re če ni ci o đu bri štu15 uče stvu je či ta va ame rič ka kon zu ment-ska kul tu ra. U njoj knji žev ni lik po ka zu je ga đe nje, ali i pri pad ni štvo toj kul tu ri. Li ko vi u ob ja vi bro ja 49 u svoj su psi ho lo ški pro fil uklju či li ovu „sa la tu od oča ja”. Edi pa Mas je pri gr li la pr ljav šti nu gra da i nje go ve pod zem ne ka na le ko mu ni ka ci je. Po tra ga za re še njem za go net ke iza slo va O.T.P.A.D. pre tva ra se u po tra gu za iden ti te tom. Sa Edi pi nog sta no vi-šta, sa ma eg zi sten ci ja mo ra ima ti ne ki smi sao skri ve nog zna če nja, a on je u hi je ro gli fi ma sa vre me nog is ku stva, u po tre bi čo ve ka da ko mu ni ci ra. Pred si ste mom ko ji je ta ko ne do-sti žan da je iz jed na čen sa taj nom, Edi pa se do ži vlja va kao bi će iz ba če no iz svog sre di šta, pa ra no ič na ju na ki nja sprem na da po sva ku ce nu re ši ne mo gu ću jed na či nu. Ta jed na či na, o ko joj pi še i Džek so no va:

Ni je vi še ogra ni če na na in di vi duu, na ne ra zu me va ju ći su bjekt, već ob u hva ta i ne mo guć nost usta no vlja va nja bi lo če ga ne za vi snog od kon tra dik tor nog si ste ma ozna ča va nja. Edi pa če zne za ce li nom, že li da je sve što se de si lo bu de deo nje ne fan ta zi je, jer je sa ma mo guć nost da je sve bi lo stvar no, su vi še uz ne mi ra va ju ća.16

12 Na ve de no de lo, str. 115.13 Isto.14 Jac kson, Ro se mary, The li te ra tu re of sub ver sion, Lon don and New york, Met huen, 1981, p. 166.15 Vi di u: Pin čon, To mas, ob ja va bro ja 49, str. 9–10.16 Na ve de no de lo, str. 167.

196


ob ja va bro ja 49 raz ot kri va sva ko dnev no sa vre me no sta nje i pri ka zu je ga kao ne sa-zna tlji vo. Ono se opi re in ter pre ta ci ji, osta vlja ju ći stvar nost ne gde iz me đu po tre be pro ta-go ni ste da pro na đe bes pre kor nu ure đe nost si ste ma, i stra ha od ono ga što će mo žda pro na-ći. Sa jed ne stra ne, u ure đe no sti se na la zi smrt si ste ma, mi ni mum ener gi je u mak si mu mu en tro pi je; sa dru ge stra ne, vre ba ap surd, ne pod no šljiv za ra ci o nal ni um.

Pre ma Ol se no vom mi šlje nju, neo d re đe nost17 ob li ku je ne sa mo na ra tiv ni ob lik To ma-sa Pin čo na ne go i osta lih post mo der nih pi sa ca fan ta sti ke. Uti če na nji ho vu pro duk tiv nost, a ni je u tom smi slu pri vla či la pa žnju sve do jed nog ka sni jeg Pin čo no vog ro ma na, Du ga gra vi ta ci je (Gra vity ra in bow), iz 1973. go di ne, gde se di rekt no upu ću je na Haj zen ber gov prin cip neo d re đe no sti.

Po jam neo d re đe no sti u atom skoj fi zi ci vo di još od sta ro grč kih tek sto va.18 Bez ma log ste pe na ne si gur no sti u fe no me nal nom sve tu ni šta se ni kad ne bi do ga đa lo, ni šta ne bi bi lo stvo re no, ne bi mo glo lo gič ki da po sto ji. Sa vr še no od re đe ni svet, sta ti čan uni ver zum, bio bi mr tav. Ovo sta no vi šte od zva nja Pin čo no vim po gle dom na svet. Kri tič ki tek sto vi, ta ko-đe, raz ma tra ju zna če nja ko mu ni ka cij skog ko lap sa, hla đe nja, eg zi sten ci jal ne ne iz ve sno sti, te o ri je re la ti vi te ta u Pin čo no vim ro ma ni ma i pri ča ma. U ko ri šće nju No ve Fi zi ke do la zi do ra di kal nog raz gra ni če nja iz me đu Pin čo no vih fik ci o nal nih sve to va, i onog ko ji pri pa da mo der ni sti ma. Na su prot njut nov skom po gle du, de ter mi ni zmu ko ji je za vla dao pred kraj XVII ve ka, nu de ći sta tič ni i pred vi di vi uni ver zum, po ja vi la se, dve sto ti ne go di na ka sni je, ide ja da se svet za sni va na slu ča ju. Šre din ger i Haj zen berg for mu li šu pro blem neo d re đe-no sti.19 Na sta je ne po mir ljiv du a li zam iz me đu mi sli i re al no sti: kad se re al nost raz u me, ona se pro me ni, i ta ko u ne do gled. Po stu lat ka u zal no sti po stao je pra zno tvr đe nje, a dis kurs ko ji se ba vi gra ni ca ma zna nja po sta je fan ta stič ni dis kurs.

Pin čon ko ri sti na uč na do stig nu ća kao osno vu za svoj rad, estet ska po la zi šta. To su: be la bu ka, en tro pi ja, Mak sve lov de mon, dis tor zi ja u in for ma ci o nim si ste mi ma. Mak sve-lov de mon, ko ji se po ja vlju je u ob ja vi bro ja 49, ide ja je Džej msa Kler ka Mak sve la, fi zi ča ra iz de vet na e stog ve ka, ko ji je pret po sta vio po sto ja nje ma log in te li gent nog bi ća ko je mo že da raz vr sta va mo le ku le po br zi ni. Raz dva ja ju ći u ku ti ji sa pre gra dom br že mo le ku le od spo ri jih, pro iz vo di se ne jed na ka ko li či na ener gi je (to plo te), bez utro ška ener gi je. Pre ma mi šlje nju te o re ti čar ke Ro zme ri Džek son, Pin čon ko ri sti na uč nu ra ci o na li za ci ju en tro pi je ko ja se pro na la zi u fan ta stič nim tek sto vi ma i uka zu je na ne mo guć nost efi ka snog ot po ra:

17 U ori gi na lu un cer ta inty.18 Pre ma Pla to no vom mi šlje nju, De mi jurg je na pra vio fe no me nal ni svet po ne pro men lji voj she mi, i sa mo o ovoj sa vr še noj she mi mo že se go vo ri ti sa si gur no šću. Fe no me nal ni svet, ko pi ja, mo že bi ti ar ti ku li-sa na sa mo je zi kom ne si gur no sti.19 Pri po sma tra nju ta la snog sno pa mo ra se utro ši ti ma kar je dan kvan tum ener gi je, ko ji ne mi nov no po re-me ti pre ci znost me re nja ener gi je, ma se, br zi ne če sti ca. Na i me, ne mo gu se si mul ta no iz me ri ti sa že lje nom pre ci zno šću po lo žaj i mo men tum (ener gi ja, ma sa, br zi na če sti ca) pred me ta po sma tra nja, bez ob zi ra na to ko li ko su pre ci zni in stru men ti za me re nje. Ako se od re di po lo žaj če sti ce a ne mo men tum – ener gi ja, ma sa, br zi na, ne mo že se pred vi de ti bu du ći po lo žaj ili mo men tum, i obrat no.

197


Jer sva ka bor ba na kra ju bi va re še na u ne di fe ren ci ja ci ji, tom to ni ku mra ka i ko-nač nog od su stva kre ta nja. En tro pi ja ne funk ci o ni še me ta fo rič ki za Pin čo na, već li te rar no: shva će na je kao ži vot no sta nje, po god no kao iz raz sve ta ko ji se tro ši u kon zu ment skoj kul tu ri. On go vo ri o sve tim i se ku lar nim si ste mi ma na umo ru.20

Ju na ki nja iz svo je per spek ti ve obe le ža va stvar nost. Ta stvar nost ni je da ta, već je re-la tiv na, stal no pod lo žna pre i spi ti va nju. Na me tlji ve ko in ci den ci je pre te da po sta nu is po-lja va nje ta jan stve ne nu žno sti. Bi zar ne po ve za no sti mo ti va u ro ma nu obe ća va ju ras plet: iz me na u tek stu u kva tro iz da nju; re di telj ko ji se uto pio u Pa ci fi ku; sti ho vi ko ji po mi nju mi ste ri o znu lič nost Tri ste ra; or ga ni za ci ja O.T.P.A.D.; ko smič ki in ži nje ring; ko sti iz je ze ra Pi je ta, od ko jih se pra ve fil te ri za ci ga re te; fal si fi ko va ne po štan ske mar ke; an ti he ro ji Dru-štva Pi te ra Pin gvi da, ko ji ve ru ju u pa ra lel nu isto ri ju po ti snu tu od stra ne zva nič ne isto ri je. Sve ve ze ko je na sta ju iz me đu ovih i dru gih či ni o ca ni su do ve le ni do ka kvog re še nja, i pri-ča ko ju Edi pa sa sta vlja uvek je je dan ko rak do ce lo vi to sti.

Ku ri ro va tra ge di ja, dra ma unu tar ro ma na, s ko jom se te ško mo že iza ći na kraj, u stva ri go vo ri o sa moj tek stu al noj za mr še no sti. Ta za mr še nost po sta je Edi pi na stvar nost: čud ni niz za klju ča ka ko jem se Edi pa pot pu no pre da je.

Edi pa se pre pu šta kraj no sti ma – ili sve ima smi sla, ili ni šta ne ma smi sla, svet je za-ro bljen iz me đu ap surd ne stvar no sti i ne pri me nji ve lo gi ke. Ona ili mo ra na ći smi sao ko ji na di la zi oči gled no, ili ni če ga ne ma sem ap sur da. Edi pa že li da ve ru je u po sto ja nje re da kao na ma tič noj plo či, i nje na po tre ba je auten tič na kao i epi fa ni ja21 ko ju je do ži ve la gle da ju ći u uli ce gra da San Nar ci sa.

Ako se se ti mo To do ro vlje vih te ma psi ho ze22, vi de će mo da se ovaj ro man ukla pa u te mat sku she mu, jer pri mer no pod ra zu me va op šta sa gla sja, mi stič no ogle da nje stva ri jed-nih u dru gi ma, taj nu ko ja se umno ža va, za ve ru sa svr hom da se po stig ne sve op šti sklad. Džek so no va, da ju ći ne ku vr stu za ključ ka o Pin čo no voj fan ta sti ci, ka že:

Pin čo no va fan ta sti ka osta vlja ne re še no pi ta nje, po sta vlja ju ći po tra gu za ozna ča-va njem usred ha o sa zna ko va, kao nje nu cen tral nu pre o ku pa ci ju. Nje no po i ma nje pra zni ne, od su stva, is pra zno sti, su sre će se sa ra di kal nim pre i spi ti va njem sa vre-me ne kul tu re i nje nog uz di za nja ma te ri je i ma te ri ja li zma iz nad svih dru gih vred-no sti.23

Edi pa funk ci o ni še u eri bez i me nih stva ri i bes pred met nih ime na. Zbog psi ho ze ko-ja se ne na la zi sa mo u su bjek tu, ne mo že mo bi ti si gur ni da ta jan stve ni lju di u si ste mu O.T.P.A.D. ni su u sve op štem me đu sob nom do slu hu, ali ni da sve ima jed no svo je va žno, ne vi dlji vo za to.

20 Jac kson, Ro se mary, The li te ra tu re of sub ver sion, p. 167. 21 U džoj sov skom smi slu.22 To do rov, Cve tan, uvod u fan ta stič nu knji žev nost, str. 159.23 Jac kson, Ro se mary, The li te ra tu re of sub ver sion, , p. 170.

198


Do kra ja osta je ne po zna ta pri ro da fan ta sti ke u ro ma nu. Da li je fan ta stič no sa dr ža no sa mo u ne po u zda no sti ono ga što se pred sta vlja kao stvar nost, ili je u pri ro di do ga đa ja obe le že nih mi stič nim ozna či te ljem ko ji sto ji iza sve ga? Mo žda je u od ba če nom seg men tu kul tu re ko ji bu ja, pre te ći da uni šti sve što je po zna to. Mo že mo da oče ku je mo fan ta stič nu po ja vu iza sva kog pa su sa, ali smo osu đe ni da do kra ja ne sa zna mo šta se na la zi iza bro ja 49, ko lič ni ka na še po tra ge i Edi pi nog ra zu ma. Pre o sta je sa ma po tra ga, fru stra ci ja u ko ju su uklju če ni i ju na ki nja i či ta o ci, maj stor ski tri ko vi post mo der nog auto ra.

prI če Na Gra NI cIDru ga či ja vr sta fan ta sti ke pri pa da Hu li ju Kor ta sa ru, ko ji je iz svog tek sta ne ki aspek

ti pri če, na Ku bi, 1962. go di ne, pro či tao:

[Mo je pri če su] su prot sta vlje ne la žnom re a li zmu ko ji se sa sto ji od ve ro va nja da se sve mo že opi sa ti i ob ja sni ti, kao što su pret po sta vlja le de vet na e sto ve kov na fi lo zo fi ja i na u ka, ta ko kao da je deo sve ta vo đen ma nje ili vi še har mo nič no sku pom za ko na, prin ci pa, od no sa uzro ka i po sle di ca, do bro skro je nih psi ho lo-gi ja, ma pi ra nih ge o gra fi ja. U mom slu ča ju, sum nja da po sto ji dru ga či ji po re dak, vi še ta jan, ma nje spre man da ko mu ni ci ra, i de lom ot kri će Al fre da Dže ri ja od ko ga pra vo pro u ča va nje re al no sti ne le ži u nje nim za ko ni ma, već u iz u ze ci ma tih za ko na, bi li su vo de ći prin ci pi u mo joj po tra zi za li te ra tu rom iz van na iv nog re a li zma.24

Jed na od Kor ta sa ro vih osnov nih ide ja je da je ne mo gu će ja sno raz dvo ji ti stvar no i ne stvar no. Fan ta stič no je za Kor ta sa ra osve do če nje čo ve ko ve ne mo ći da ovla da po ja vom stvar nog i ne stvar nog. Fan ta stič na knji žev nost je je dan od ob li ka spo zna je, ko ji otva ra pri stup u mrač ne obla sti ko je se na la ze u sva ko dne vi ci.

Pre ne go što je bri žlji vo pred sta vlje na kroz for mu do stup nu dru gi ma, fan ta stič na pri ča na sta je u muč nom pro ce su „is te ri va nja đa vo la”25. Me đu tim, iako je pri ča na sta la u ka rak te ri stič nom rit mu, kao „pro iz vod ne u ro ze, ko šma ra ili ha lu ci na ci ja”26, fan ta stič ni do ga đaj tre ba da osta ne me đu obič nim lju di ma, da zah te va obi čan raz voj vre me na, da bu de pro iz vod sva ko dnev nih si tu a ci ja. Na pe tost ni je sa mo te mat ska oso bi na fan ta stič ne pri če, već je uklju če na u struk tu ru de la i po sta je nje gov de fi ni šu ći ele ment. U Kor ta sa-ro vim pri ča ma sve je na iz gled pod kon tro lom re a li stič ke na ra ci je, a on da ne ki be za zle ni pred met otvo ri ne do ku či ve hod ni ke, bes kraj nu ta mu ko ja je pro iz vod za bra nje nih sek-su al nih že lja, stra šnih sno va o vra ća nju u maj či nu utro bu. Mrač ni, uski pro la zi, hod ni ci ko ji iza zi va ju strah, pra te mno ge Kor ta sa ro ve pri če. Oni se mo gu tu ma či ti kao naj du blje

24 Pre ma: Cor ta zar, Ju lio, ”So me Aspects of the Short Story”, in: Ca sa de las Ame ri cas, nums. IS16, 1962-1963, tran sla ted by Na o mi Lind strom,1983, pa ge 1.25 Kor ta sar, Hu lio, „O krat koj pri či i nje noj oko li ni”, u: Dru go pu to va nje, Rad, Be o grad 2003, str. 185.26 Isto.

199


pod sve sne kret nje ka vra ća nju u pre na tal no sta nje, kao strah od iz gnan stva iz bez bed nog sve ta pri mal nih te žnji.27

Ne ke pri če (npr. Idol Ki kla da, ko ja se do vo di u te mat sku ve zu sa Bor he so vom pri čom elZa hir), go vo re o pred me tu ko ji iza zi va čud no va tu op sed nu tost, dok se ne ke dru ge tu-ma če kroz sim bo le sek su al no sti, po ti snu tog li bi da (Zve ri njak, vrat cr nog ma če ta).

Od re đu ju ći svo je krat ke pri če, Kor ta sar do la zi do pa ra le le pri ča-fo to gra fi ja: do bri fo-to gra fi de fi ni šu stvar nost kao pri vid ni pa ra doks: ise ca se je dan ko ma dić stvar no sti, utvr de mu se gra ni ce, ali ta ko da taj ise čak de lu je kao eks plo zi ja ko ja ši rom otva ra mno go pro-stra ni ju stvar nost, kao ne ka di na mič na vi zi ja ko ja du hov no pre va zi la zi po lje ob u hva će no objek ti vom. Dve auto po e tič ke pri če upra vo po ni ru u fan ta sti ku pre ko fo to gra fi je. To su Apo ka lip sa u so len ti na meu i Đa vo lje ba le, u ko ji ma se otva ra „pro stra ni ja stvar nost” od stvar no sti.

Mi me tič ki mo dus pra ti sa mo jed nu li ni ju stvar no sti: fo to gra fi ja je fo to gra fi ja, ono što je na njoj ne mo že po sta ti ne što dru go, bez ob zi ra na to ko pred njom sto ji. U fan ta stič nom mo du su ak tu a li zu je se ono što se de ša va u pri po ve da če voj pod sve sti, ili se oži vlja va ju de-ša va nja iz dru ge vre men sko-pro stor ne rav ni. Ko šma ri i vi zi je po sta ju ote lo tvo re ni, iz la ze na po vr ši nu sa či nje nu po re a li stič kom klju ču pu tem raz li či tih me di ju ma. Kao sred stva ko ji ma se re la ti vi zu je gra ni ca ilu zi je i stvar no sti, ko ri ste se fo to gra fi ja, film, sli ka, dra ma. Jed no umet nič ko de lo unu tar dru gog umno ža va var lji vu sli ku sve ta po put dva ogle da la po sta vlje na jed no na spram dru gog.

„Kor ta sa ro ve fan ta stič ne pri če su ne što sa svim raz li či to i od fan ta stič nih pri ča XIX ve ka, kao i od Bor he so vih”28, na po mi nje se u po go vo ru Alek san dre Man čić Mi lić, pro-u ča va o ca i pre vo di o ca knji žev no sti pi sa ne na špan skom je zi ku, pri re đi va ča iz bo ra pri ča na zva nog Dru go pu to va nje. U oba slu ča ja, ka že se u tom po go vo ru, fan ta stič no je osnov ni raz log iz ko jeg pri ča na sta je. Kod Kor ta sa ra, me đu tim, fan ta stič no ula zi u pri ču sa svim ne na da no. U tek stu „O krat koj pri či i nje noj oko li ni”, ko ji je pri dru žen iz bo ru Dru go puto va nje, Kor ta sar ka že:

Sa mo tre nut na pro me na u okvi ru re dov nog oda je fan ta stič no, ali neo p hod no je da ono što je iz u zet no po sta ne i pra vi lo ne po me ra ju ći uobi ča je ne struk tu re u ko je se uvu klo.29

27 Pri če ne kri vi te ni ko ga, vrat cr nog ma če ta i noć na u znak ima ju spe ci fič ne pro sto re „ta me”, ko ji za pro ta go ni stu zna če užas i neo bja šnji vi strah, a ujed no pru ža ju uto či šte. Pro ta go ni sta po ku ša va da se vra ti „unu tra”. Pri ro da stra ha i že lje tu ma či se sa sta no vi šta psi ho a na li ze kao po tre ba po vrat ka u maj či nu utro-bu, oslo ba đa nje sek su al ne že lje. 28 Man čić Mi lić, Alek san dra, „Po go vor”, u: Kor ta sar, Hu lio, Dru go pu to va nje, Rad, Be o grad 2003, str. 204.29 Kor ta sar, Hu lio, „O krat koj pri či i nje noj oko li ni”, u knji zi: Dru go pu to va nje, str. 191.

200


Do bra fan ta stič na pri ča je ona u ko joj ima „osmo ze”30 iz me đu fan ta stič nog i uobi ča je-nog, ka že Kor ta sar u na ve de nom tek stu. Va žno je, zna či, ima ti u vi du pro pu stlji vost mem-bra na fan ta sti ke i stvar no sti, kao i gra ni cu ko ja po sto ji upra vo da bi se po me ra la od jed ne ka dru goj rav ni i na trag.

Svo je pri če Kor ta sar je vi deo i kao dra ma ti za ci je ar he tip skih te ma i fi gu ra.31 Kroz fan-ta sti ku se oslo ba đa ju po ti snu te že lje, do la zi do erup ci je dru štve no ne pri hva tlji vih hte nja, u am bi va lent nom od no su pre ma naj du bljim stra ho vi ma – nji ho vom od ba ci va nju i pri zi va-nju. Zah te vi Kor ta sa ro vih pri ča su stva ra nje emo ci o nal ne ten zi je, zgu snu tost pri po ve da nja, ne do re če nost i osta vlja nje či ta o ca u pro sto ru ne do u mi ce. Kor ta sar je, ka ko se na vo di u po go vo ru iz bo ra Dru go pu to va nje, ob ja snio ka ko je pri ča Za po sed nu ta ku ća na sta la po sle jed nog ne la god nog sna. „To je jed na od naj o ni rič ni jih pri ča”32, ka že Kor ta sar. Na sta la je iz sna o ku ći i nje nim šu mo vi ma, ko ji iz ne kog neo bja šnji vog raz lo ga iza zi va ju užas.

Sam na slov Za po sed nu ta ku ća su ge ri ra da se ra di o pri či o du ho vi ma iz bo ga te got ske knji žev no sti. Me đu tim, do kra ja se ne sa zna je ka kve je pri ro de uzur pa tor ku će. Fan ta stič no je ov de, ka ko bi re kao To do rov, „po sle di ca uzro ka ko ji nam iz mi če”.33

Rad nja je sme šte na u re a li stič ki okvir. On da ka da u pri ču ula zi čud no, re a li stič ku mo-ti va ci ju ra za ra neo bja šnji vi strah pro ta go ni sta. Na la zi mo se u pra vom pod ruč ju fan ta sti ke, jer se si tu a ci ja re a li stič ki ne oprav da va, ni ti se iza ta jan stve nih šu mo va na zi ru bi ća ko ja ni su od ovog sve ta.

Za po sed nu ta ku ća is pri po ve da na je u pr vom li cu kao i ve ći na Kor ta sa ro vih pri ča. Već na pr voj stra ni ci, jed no stav nim po te zi ma, ali bes pre kor no pro fi li sa ni, da ti su sta na ri ku će. Brat i se stra, utvr đe nim re dom, mir no i tač no iz vr ša va ju svo je oba ve ze pre ma ku ći. Ne ma ju ni kog osim jed no dru go. Ima ju pre ćut ne spo ra zu me. Ži ve u ma njem de lu ku će ko ji je od osta lih pro sto ri ja odvo jen hra sto vim vra ti ma. Brat i se stra go to vo ni kad ni su za la zi li s dru-ge stra ne hra sto vih vra ta.

Na sta je po met nja jed no stav no i bez su vi šnih po je di no sti. Na ra tor ču je „neo d re đen ili pri gu šen zvuk”34 iza hra sto vih vra ta, ko ji je kao šu ška nje pri gu še nog go vo ra. Re ak ci ja pri po-ve da ča upu ću je na to da on zna ne što što na ma ni je re če no, ili da je ono što se de ša va re zul-tan ta po ti snu tih ose ća nja. Po što je ne što ili ne ko za po seo deo ku će (za po se da nje se od i gra lo u po te zu zvuk–re za–sa op šta va nje či nje ni ce), na sta je pri vid no mi re nje sa no vo na sta lim sta-njem. Te ri to ri ja je po de lje na, kao i ulo ge: oni ko ji za u zi ma ju i oni ko ji se bez u slov no po-vla če. „Bi lo nam je do bro, i ma lo-po ma lo smo pre sta li da raz mi šlja mo”35, ka že pri po ve dač.

30 Na ve de no de lo, 192.31 Na ve de no pre ma: Pri e to, Re ne, ”Body of wri ting”, Fi gu ring De si re in spa nish Ame ri can li te ra tu re, Du-ke Uni ver sity Press, Dur ham, NC, 2000, pp. 79-80.32 Na ve de no de lo, str. 204–205.33 To do rov, Cve tan, uvod u fan ta stič nu knji žev nost , str. 114.34 Kor ta sar, Hu lio: Dru go pu to va nje, str. 7.35 Na ve de no de lo, str. 9.

201


Uzur pa to ri su pri ka za ni sa mo kao pri gu še ni zvu ci. Oni se ši re i pre la ze s dru ge stra ne vra ta. Bez okle va nja, brat i se stra su otr ča li do spolj nih vra ta, do tre ma, pa na po lje. Bi lo je ka sno da se bi lo šta do ne se iz ku će, ona je ko nač no pri pa la ne če mu dru gom. U br zom rit mu, po štu ju ći pra vi lo na pe tog pi sa nja ko me je bio odan, Kor ta sar za vr ša va ba ca njem klju ča u sliv nik.

Otvo re no je mno go mo guć no sti za tu ma če nja. Kad bi smo hte li da re a li stič ki oprav-da mo ova kav is hod pri če, mo gli bi smo da sum nja mo u to ka ko su u ku ću ušli ne ki oba zri-vi sta na ri, ko ji su se ko ri sti li stra hom i usa mlje no šću dvo je sre do več nih lju di. Ipak, ono što nas spre ča va da na met ne mo re a li stič ku mo ti va ci ju ovoj bor bi za osva ja nje pro sto ra, je ste auten ti čan, po sto jan strah sta na ra ku će. Sa uzur pa to ri ma se ne pre go va ra, oni se pri hva-ta ju kao osva ja či in tim nih pro sto ra, si la ko ja me nja iz nu tra. Oni su, mo gu će, deo sa mih pro ta go ni sta, nji ho va pod sve sna te žnja za iz la skom iz jed nog i stu pa njem u dru gi ži vot.

Apo ka lip sa u so len ti na meu je od go vor na An to ni o ni jev film blow up, sni mljen po pri či Đa vo lje ba le. Ove dve pri če, Apo ka lip sa i Đa vo lje ba le ko re spon di ra ju – obe se ba ve fo to gra fi jom, po sred stvom ko je na stu pa fan ta stič ni do ga đaj. Kor ta sar ko ri sti re a li stič ke po stup ke da na pra vi fan ta stič ni efe kat. Fan ta stič ni ele ment pro di re pro jek ci jom pod sve-snih sli ka ko je za me nju ju stvar ne sli ke, na me ću ći sop stve nu stvar nost.

Fo to gra fi ja bi va su bjek ti vi zo va na gle da o če vim že lja ma, se ća nji ma, aso ci ja ci ja ma. Slajd-šou po sta je mrač na ek fra za, pro stor kroz ko ji či ta lac vi di na si lje. Ovo je vr sta su-per re por ta že ko ja pre va zi la zi vre men sko-pro stor na ogra ni če nja, i mo že bi ti či ta na i kao ne u spe šan po ku šaj da se pro mo vi še pro me na.

Pri po ve dač Apo ka lip se je ujed no i pro ta go ni sta. Iz me đu pri po ve da ča i auto ra us po-sta vlje ne su eks pli cit ne ve ze. Po sle su sre ta sa pri ja te lji ma i knji žev ne kon fe ren ci je, pri po-ve dač do la zi u ma lo me sto So len ti na me, u Ni ka ra gvi. Pro ta go ni sta fo to gra fi še sli ke se lja ka iz tog kra ja:

Sve to li ko le pe, još jed nom pr vo bit na vi zi ja sve ta, čist po gled ono ga ko opi su je svo ju oko li nu kao da pe va hva lo spev: ma ju šne kra vi ce na po lji ma pre kri ve nim bul ka ma, ko li ba od še će ra iz ko je lju di iz la ze kao mra vi, konj ze le nih oči ju u či joj po za di ni je po lje tr ske [...] jed na ogrom na ri ba na sme ja nih usa na tir ki zne bo je.36

Od no si ih sa so bom, kao kri jum čar pri zo ra, u Pa riz, gde pra vi di ja po zi ti ve. Po či nje di-ja log umet no sti i ži vo ta, pro ži ma nje mo guć no sti fo to gra fi je i pod sve sti, per cep ci je i se ća-nja. Mi sao po sta je opi plji va, ka ko je pi sao To do rov, a psi hič ke pro me ne po sta ju vi dlji ve.37 Plat no na ko me su bi li pro jek to va ni pri zo ri funk ci o ni še kao ma gič ni okvir.

U po re dak stvar no sti, pri zo re fik si ra ne fo to gra fi jom, uvla či se mo guć nost pro jek to-va nja sli ka iz dru ge rav ni. Ono što za me nju je sli ke ko je je ju nak za i sta fo to gra fi sao i raz vio na di ja po zi ti ve je ste, pa ra dok sal no, isto rij ska naj su ro vi ja stvar nost. Ona se na me će, pre o-

36 Kor ta sar, Hu lio, Apo ka lip sa u so len ti na meu, Rad, Be o grad 1998, str. 7.37 To do rov, Cve tan, uvod u fan ta stič nu knji žev nost, str. 119.

202


bli ku je sni mlje no, i na kra ju se po vla či kao al ter isti na, pa ra lel na sa onom ko ja je fik si ra na bo jom na plat nu se o skih sli ka ra. U „op štu” re al nost se vi še ne mo že ve ro va ti, po što su nje ni pa ra me tri po me re ni ili ra zo re ni.

Jed no od osnov nih Kor ta sa ro vih pi ta nja je od nos umet no sti i re al no sti, nji ho vo sa-je din stvo i ri val stvo. Za ni mlji vo je da Kor ta sar ne da je pr ven stvo ni umet no sti ni do-ku men tar no sti. On se po i gra va mo guć no sti ma, sve stan us po sta vlja nja ve ze pro iz volj nog i ak tu el nog, po li tič kog stre mlje nja sa ose ća njem ko je tvo ri umet nost. Sli ke na sli ka ne u So len ti na meu po ka zu ju ka kvo oko ima čo vek iz Ni ka ra gve, ka kve su nje go ve bo je, mo-žda stvar ni je od ne kih re a li stič nih fo to gra fi ja. Di ja po zi ti vi ko ji su fik si ra li sli ke po sta ju sve do čan stva dru ga či je vr ste. Su ro va re al nost dva de se to ve kov ne isto ri je Ni ka ra gve i El Sal va do ra iz bi ja na po vr ši nu.

Po sma trač – pri po ve dač vi di u dru gom pla nu de ča ka sa ru pom na sred če la; sle de ći di ja po zi tiv, ume sto jar kih bo ja na sli ka ma – te la na ze mlji, uni for mi sa na gru pa lju di u po za di ni, si vo ne bo, pre po zna va nje Bu e nos Aj re sa, Sao Pa o la, gva te mal skih pa di na, bo li-vij skih pre de la u ge ril skim ra to vi ma, eks plo zi ja ma, jur nja vi i smr ti. Ne bo pre pu no zve zda sa sli ke se lja ka pre tvo ri lo se u re al ni do ku ment:

Pr lja va sve tlost ko ja pa da sa vi so kog pro zor či ća sa re šet ka ma, sto sa na gom de-voj kom okre nu tom na le đa i ko som ko ja joj vi si do po da, sen ka ko ja joj sta vlja ži cu iz me đu ra ši re nih no gu, dvo ji ca sa stra ne raz go va ra ju iz me đu se be, jed na pla va kra va ta i je dan ze le ni pu lo ver.38

Isto rij ske či nje ni ce iz bi ja ju u svet sli ke, me nja ju ći su šti nu fo to gra fi je kao me di ja, do-ku men ta. Fo to gra fi ja pre mo šća va vre me i pro stor, pri ka zu ju ći kon ti nu i tet bo la i ne prav de, na si lja u La tin skoj Ame ri ci. Ra ci o nal no ob ja šnje nje je da po sma trač pro jek tu je sli ke iz pod sve sti na ono što tre nut no gle da. Do šlo je do de for ma ci je od unu tra ka spo lja. Ta ko fo-to gra fi ja vi še ni je za mr za va nje do ga đa ja, već ak tu e li zo va nje ono ga što bi mo glo da se de si, ili ono ga što se već to li ko pu ta de ša va lo.

Po sta vlja se pi ta nje da li je stvar nost skup zna nja o sve tu, o sa moj stvar no sti. Ako je mo gu će pro jek to va ti, u ovom slu ča ju za i sta vi de ti stra da nje lju di, ume sto onog što je fo-to gra fi sa no, mo gu će je vi de ti i Na po le o na na ko nju na po ro dič noj fo to gra fi ji. Kor ta sa ro va fo to gra fi ja, iako je fik si ra la stvar nost, otva ra ono iza pri zo ra, ona je eks plo zi ja raz li či tih vre men sko-pro stor nih rav ni. Kao iro ni čan za klju čak po le mi ke umet no sti i stvar no sti, sto-ji či nje ni ca da je, sko ro dve go di ne po što je Kor ta sar na pi sao Apo ka lip su, Na ci o nal na gar-da Ana sta si ja So mo ze uni šti la So len ti na me.

Đa vo lje ba le je pri ča ko ja od sa mog po čet ka po ka zu je oso bi ne post mo der ni zma: auto re fe ren ci jal nost, me ta tek stu al nost, od nos na ra to ra pre ma či ta o cu kao sa go vor ni ku. Pri po ve dač iz la zi iz okvi ra pri če da bi ko men ta ri sao sop stve ni po stu pak i raz mo trio nje-go ve mo guć no sti:

38 Kor ta sar, Hu lio, Apo ka lip sa u so len ti na meu, str. 10.

203


Bi će te ško jer ni ko ne zna do bro ko je taj ko ji u stva ri pri ča, da li sam to ja ili ono što se do go di lo, ili ono što vi dim (obla ci, po ne kad ne ki go lub) ili na pro sto pri-čam jed nu isti nu ko ja je sa mo mo ja isti na, a on da to ni je isti na ni za ko ga osim za moj sto mak, za ovu že lju da to is tre sem iz se be i na ne ki na čin za vr šim s tim, šta bi lo da bi lo.39

Op šta je ten den ci ja post mo der ni stič kih tek sto va da ko ri ste me ha ni zme ko ji či ta o ca uda lja va ju od ilu zi je da je ono što pi šu stvar no, da ima ju re fe ren ci jal nu vred nost. Li ko vi se če sto ko ri ste u svr hu uda lja va nja od ta kve ilu zi je, ali za vi se, pa ra dok sal no, od sa da već krh kog ve ri zma. Či ta lac je sve stan da fik ci ja de lu je kao me ha ni zam unu tar pri če. U ra nom dva de se tom ve ku, ova kva te ma ti za ci ja pro ce sa stva ra nja fik ci je, či ta o čev gu bi tak ilu zi je, mo žda se mo že tu ma či ti kao li te rar na ino va ci ja ko ja nad vla da va moć na ra ci je re a li stič kog mo de la. Ka ko se vek bli ži kra ju, auto re fe ren ci jal nost po sta je ti pič no me sto u tek stu.

Pi ta nje je da li je uobi ča va nje da se pi še o pi sa nju mo žda od raz mo der nog skep ti ci-zma ko ji pre va zi la zi umet nost i pre la zi u so cio-po li tič ke sfe re, ili je to sa mo još je dan od na či na umno ža va nja ilu zi je. „Kor ta sar is pi tu je mo guć no sti ot kri va nja isti ne kroz fik ci ju, oče ku ju ći da u nje go vim na pe tim pri ča ma svi bu de mo sa u če sni ci, kre ću ći se u po zna tom tro u glu pri po ve dač – autor – či ta lac.”40

Ako ne za la zi mo u mo ti ve pri po ve da ča, ras krin ka va nje na me re da se je dan de čak za ve de i sek su al no zlo u po tre bi, za dr ža će mo se na pla nu vi dlji vog. Spo lja šnjost se mo že fo-to gra fi sa ti: pa ri ski kej, de čak, že na, čo vek u autu ma lo da lje. Mi šel, pri po ve dač, fo to gra fi še pâr, de čak be ži, že na je be sna jer joj je pro pao ne ki plan, ma ka kav on bio. Čo vek je iza šao iz auta. Ka sni je, Mi šel ka či uve li ča nu fo to gra fi ju neo bič nog pa ra, gle da je. Tu pre sta je plan stvar no sti iz gra đe ne po sma tra njem pre ko objek ti va.

Po sma tra nje pre ko so či va, na me ta nje okvi ra, bi ra nje ka dro va, ogra đu je Mi še la od pri zo ra, a sa mim tim i in ter ak ci je. Ulo ga fo to gra fa ne pret po sta vlja upli ta nje u de ša va nja ko ja se fo to gra fi šu. Mi šel pr vi put me nja svoj fo to graf ski ko deks, od stu pa od estet ske di-sci pli no va no sti.

Upr kos pa siv no sti, Mi šel uspe va da sa mim fo to gra fi sa njem po sta ne ak ter ma le dra me na ke ju. Šta vi še, uspe va da pre o kre ne tok zbi va nja. Po što je sni mio ta kvu fo to gra fi ju, ona pre sta je da po sto ji kao obi čan do ku ment. Na fo to gra fi ji se čo vek, že na i de čak mi ču. Od me lan ho lič nog se ća nja, ska me nje nog pri zo ra, na sta je ne što po kret no: li ko vi na sli ci po-sta ju ži vi, a on, fo to graf, osta je za ro bljen u jed noj dru goj rav ni. Fo to graf ko ga je objek tiv emo ci o nal no uda lja vao od pri zo ra, po sta je po sma trač sklon em pa ti ji:

Ka da sam vi deo da čo vek do la zi, za sta je kraj njih i gle da ih, sa ru ka ma u dže po-vi ma i sa iz ra zom li ca iz me đu do sa de i za po ve sti, kao ga zda ko ji zvi zne psu ko ji

39 Na ve de no de lo, str. 118.40 ”Struc tu res of Po wer”, in: es says on twen ti ethCen tury spa nishAme ri can Fic tion, Te rry J. Pe a vler, Pe-ter Stan dish; Sta te Uni ver sity of New york Press, 1996, p. 76.

204


je ska ku tao po tr gu, shva tio sam, ako je to zna či lo shva ti ti, šta tre ba da se do go di, šta je tre ba lo da se do go di u tom tre nut ku, me đu tim lju di ma, tu gde sam ja do šao da po re me tim ne ki red, be za zle no se ume šav ši u ono što se ni je de si lo, ali što će se sa da do go di ti, sa da će se is pu ni ti. I ono što sam ta da za mi šljao bi lo je mno go ma nje uža sno od stvar no sti [...]41

U obe pri če, Đa vo lje ba le i Apo ka lip sa u so len ti na meu, otva ra ju se vi zu el ne mo guć-no sti kroz fo to gra fi ju, kao po se ban me dij ko ji fik si ra si tu a ci ju. U Đa vo ljim ba la ma fo-to gra fi ja otva ra pro zor u du bi nu, u stvar ni ju stvar nost ko ja je Mi še lu bi la ne do stup na. Kroz fo to gra fi ju, ko ja mu pru ža moć da po no vo bu kval no oži vi či tav do ga đaj, po ku ša va da spre či no ve po ku ša je zlo u po tre be mla di ća. Ula zi u fo to gra fi ju, po sta je fo ka li za tor u naj-kon kret ni jem vi du:

De set san ti me ta ra, je dan ko rak, dru gi ko rak, dr vo je rit mič no vr te lo svo je gra nje u pr vom pla nu, jed na mr lja sa ka me ne ogra de iza šla je sa sli ke, li ce že ne ko ja se okre nu la pre ma me ni, kao da je iz ne na đe na, ra slo je, i on da sam se ma lo okre-nuo, ho ću da ka žem da se apa rat ma lo okre nuo, ne gu be ći iz vi da že nu po čeo je da se pri bli ža va čo ve ku ko ji me je gle dao cr nim ru pa ma ume sto oči ju [...]42

Pred me ti ula ze i iz la ze iz fo ku sa, apa rat je oko. Objek tiv fo to-apa ra ta ne sa mo da be-le ži već i me nja stvar nost. U jed nom tre nut ku ak ter slu ti da bi se ne što mo glo do go di ti, a u sle de ćem, u ovom slu ča ju po sre do va njem fo to gra fi je/di ja po zi ti va, to se za i sta de ša va – vi-di se du blja stvar nost, ili se si tu a ci je sa gle da va ju iz dru ge, do ta da ne do stup ne per spek ti ve. Otva ra se ho ri zont ne po znat po sma tra ču ko ji je ogra ni čen me stom i vre me nom.

U Đa vo ljim ba la ma i Apo ka lip si čud no va to ne po kla pa nje iz me đu stvar nih sce na za-be le že nih apa ra tom i sli ka ko je vi di po sma trač, otva ra plan lič nog, pod sve snog, po li va-lent nog zna če nja. Ono što se vi di iza, što bi se mo glo vi de ti, pod jed na ko je va žno kao ono što je me ha nič ki usvo je no kao stvar no.

Pri ča Za pis u be le žni ci na sta vlja da po ka zu je ka ko po je di nač na svest re a gu je na re al-nost, in ter pre ti ra je, uda lja va se od re a li stič kog ob ja šnje nja. U njoj se, kao u Pin čo no vom ro ma nu ob ja va bro ja 49, pro na la ze kva zi do ka zi i tu ma če se u ko rist jed ne po seb ne, su b-jek tiv ne te o ri je.

Ne la go da i ne iz ve snost, strah od sa zna nja i kra ja po tra ge pra te pri po ve da ča. Re zul tat in ter ven ci je nje go ve sve sti je si stem ko ji bes pre kor no funk ci o ni še i is kri vlju je sva ko dne-vi cu.

Pr vi sig nal po seb no sti upra vo je pro na la že nje pra vil no sti, skri ve nih za ko na u ne če-mu što bi se iz ne ke dru ge per spek ti ve mo glo de fi ni sa ti kao obič no. Poj mo vi „po seb no” i „obič no” sve vre me su pred met raz ma tra nja, ali ipak osta ju pro iz volj ni. Su bjek tiv na per-spek ti va je ta ko ja dik ti ra gra ni cu. Pri po ve dač pra ti po ma lo ble de i usa mlje ne lju de kao

41 Kor ta sar, Hu lio, Apo ka lip sa u so len ti na meu, str. 130.42 Na ve de no de lo, str. 131.

205


zna ke ko ji po tvr đu ju po sto ja nje či ta ve jed ne mi ste ri o zne po pu la ci je. On ve ru je da se ta po pu la ci ja iz ne kog raz lo ga iz dvo ji la iz sve ta na po vr ši ni. Za u ze la je vo zo ve, ima sop stve ne me ha ni zme funk ci o ni sa nja i ši ri te ri to ri ju duž li ni je me troa Bu e nos Aj re sa. Čak i sta ti sti-ka pre vo znog pred u ze ća mo že po sta ti oki dač, po če tak raz vo ja ne ve ro vat ne pri če. Vre me, pro stor, me to da pra će nja broj no sti put ni ka i cilj ana li ze pre ci zno su na ve de ni. Ano ma li ja je na sta la jed ne sre de, ka da je u me tro si šlo 113.987, a iza šlo 113.983. put ni ka. Te o ri ja Lu-i sa M. Ba u di so nea oprav da va gu bi tak od ne ko li ko lju di pri iz la sku, i to tro še njem ato ma, pred vi dlji vim u ve li kom mno štvu. Ta ko se ple te mre ža fan ta stič nog slu ča ja u ko ju se hva-ta ju pri po ve dač i či ta lac:

To što se lju di ta ru jed ni o dru ge na uli ci Flo ri da ma lo-po ma lo, li nja ru ka ve na ka pu ti ma, na dla ni ce na ru ka vi ca ma. Tre nje 113.987 put ni ka u pre pu nim vo zo vi-ma, ko ji ih dr mu sa ju i tr lja ju jed ne o dru ge na sva koj kri vi ni i pri sva kim ko če nju, mo že za is hod ima ti (za to što se po ni šta va in di vi du al nost pa tro še nje de lu je na en ti tet mno štva) po ni šte nje od če ti ri je di ni ce po sle dva de set sa ti.43

Pri po ve dač uoča va „čud ne” po ja ve. Ne što se kob no uob li ča va u ju na ko voj sve sti, raz-u me va nje ne do stup no dru gi ma. Ta kav na čin raz mi šlja nja sre će se i kod Edi pe Mas u obja vi bro ja 49. Po ste pe no se uob li ča va isti na:

Za tim je usle di lo ne ja sno raz do blje u ko me se me ša ju sve ve ća že lja da se sum nje pro ve re [...] i po ste pe no i opre zno spu šta nje u pod zem nu že le zni cu – shva će nu kao ne što dru go, kao ne ko raz li či to spo ro di sa nje, kao bi lo ko je na ne ki sko ro ne za mi sliv na čin ni je ku ca lo za grad – vi še ni je bi la sa mo jed no od pre vo znih sred sta va u gra du.44

Je dan sloj zna če nja ko ji ju nak mo že od go net nu ti po tra gom, vo di no vom sle de ćem ni vou ne po zna tog i za stra šu ju ćeg. Do la zi do „ja sne i uža sne isti ne, u tom car stvu su mra ka u ko jem se po jam ostat ka uvek iz no va vra ćao”.45 Na kra ju, ju nak osta je za ro bljen u in ter-nom pa klu, ne mo ćan da se otrg ne stra hu i da pro me ni per spek ti vu pa ra no ič ne fan ta zi je. Ap surd no i ujed no tu žno, ta fan ta zi ja te ži da bu de pri hva će na: „Ima ne ko ko se do le še ta, ne ko ko ide pe ro ni ma”46, ka že upla še ni pri po ve dač. Nje go va izo lo va nost či ni ga go to vo tra gič nim li kom: „Sa mo ja to mo gu da znam i ču jem”47, go vo ri on, još jed nom pod se ća ju ći na po se ban fil ter kroz ko ji je pro pu šte na stvar nost. Iz ono ga što bi se iz per spek ti ve običnog zva lo slu čaj nost, u per spek ti vi po seb nog je pra vil nost. Usa mlje nost u gra du od pre ko de set mi li o na sta nov ni ka, otu đe nost, kre ta nje sa vre me nog čo ve ka, ov de je sa gle da no kao

43 Na ve de no de lo, str. 146.44 Isto, ita lik moj.45 Na ve de no de lo, str. 147.46 Na ve de no de lo, str. 158.47 Isto.

206


pre ci znost ta jan stve nog me ha ni zma, deo ši fri ra ne po ru ke. U tek stu De na Ru se ka, ko ji se ba vio Kor ta sa ro vim od no som pre ma fo to gra fi ji kao umet nič kom me di ju mu, pi še:

Kor ta sa ro ve pri če od li ku ju za do volj stva i ri zi ci iz me šta nja iz sta bil no sti, baš kao i za di vlju ju ća, šo kant na pro va la fan ta sti ke u nit ko ja pret po sta vlja nor ma lan kon-ti nu i tet.48

U od re đe nim seg men ti ma Kor ta sa ro vog de la fik ci ja se pre li va pre ko re al no sti ona kve ka kva je, uslov no go vo re ći, svi ma do stup na. Mrač ni za kon dr ži ju na ke u stal noj za pi ta no-sti, ne la god no sti, fru stra ci ji od ne po zna tog. Oni ne pro na la ze smi re nje u svo jim fan ta zi ja-ma, a ne moć ni su da se vra te u okri lje op šte pri hva će ne stvar no sti.

U pri či uput stva za Džo na ha u e la, ju nak po ka zu je go to vo isto ve tan strah Edi pe iz Pin čo no vog ro ma na: „Ne moj te me osta vlja ti ova ko”, mo lio je, „ne mo gu ve či to da be žim, a da ne znam”49. Iz gle da da su ju na ci post mo der nih fan ta zi ja osu đe ni da ne zna ju. Bi lo da su u be gu kao Džon Ha uel, u po te ri kao ju nak Za pi sa u be le žni ci i ob ja ve bro ja 49, ne zna ju po u zda no u če mu je gre ška – u dru štve nom si ste mu ili nji ma sa mi ma, ne zna ju čak ni da li is prav no tu ma če i pra te tra go ve. Pra te ći ne po u zda ni dis kurs ovih post mo der nih fan ta zi ja, i mi sa mi se na la zi mo u po lju iz me đu stvar nog i ne stvar nog, u pro sto ru de lo va-nja fan ta sti ke.

za klju čakFan ta sti ka, ka žu te o re ti ča ri, na sta je u po tra zi za ne iz go vo re nim u kul tu ri, kroz de for-

ma ci je na iz gled sta bil ne stvar no sti. Ipak, ni ka kva te o ri ja ne mo že ob u hva ti ti fan ta stič no kao po ja vu ili ža nr, i ni jed na je ne mo že ob ja sni ti do kra ja. „Ne po sto ji za tvo re no fan ta stič-no, jer ono što o nje mu uspe va mo da sa zna mo uvek je sa mo deo, i za to mi i mi sli mo da je to fan ta stič no”50, ka že Kor ta sar.

Na ža lost, pra va de fi ni ci ja post mo der ne fan ta sti ke po ste pe no se is tro ši la u iz ra ža va-nju op štih me sta. Svest o ru še nju Ve li kog ci vi li za cij skog ko da – ra zu ma, lo gi ke, stvar no sti i sve ta ko ji pro sto funk ci o ni še u svo joj za tvo re noj eko no mi ji – ni je do volj na da ob ja sni sta nje da na šnje knji žev no sti. Za di ra nje u žan ro ve ko je je te ško po bro ja ti i upo tre ba ne po-u zda nog dis kur sa po ka zu ju da je post mo der na fan ta sti ka sve pri sut na u knji žev no sti dru-ge po lo vi ne XX ve ka. Ka da se fan ta stič ni do ga đaj pot kra de sva ko dne vi ci, on ni je, kao u tek sto vi ma XVI II i XIX ve ka51 oprav dan lu di lom, već lu cid no šću, i ni je pred met ču đe nja, već nji me sa mo po či nje iz ba ci va nje ju na ka iz le ži šta sta re, po u zda ne stvar no sti.

48 Pre ma: Rus sek, Dan, ”Ver bal/vi sual Bra ids: The Pho to grap hic Me di um in the Work of Ju lio Cor ta zar”, in Mo sa ic (Win ni peg), vol. 37, 2004, p. 8.49 Kor ta sar, Hu lio, Dru go pu to va nje, str. 100.50 Kor ta sar, Hu lio, „O ose ća ju za fan ta stič no” u knji zi: Dru go pu to va nje, str. 180.51 Mo pa sa no va pri ča lu dak, or la, Ner va lo va Aure li ja, Hof ma nov Zlat ni ćup.

207


De la Kor ta sa ra i Pin čo na ra ču na ju na od ba ci va nje udob no sti u ko joj li ko vi ne ma ju spo sob nost da ospo lja va ju svo je noć ne mo re. Uvek je mo gu će u sva kom naj be zna čaj ni-jem do ga đa ju uoči ti pro dor jed ne dru ga či je, ne po zna te i sto ga za stra šu ju će lo gi ke. U do ba vla da vi ne epi ste mo lo ške i on to lo ške ne si gur no sti, knji žev nost je op sed nu ta onim što se pred sta vlja kao re al nost. Na i me, bez re zer vno po ve re nje u po jam „re al no” bes po vrat no se na ru ša va. Svi pri vi di, svi iz mi šlje ni sve to vi, iz jed na ča va ju se na vred no snoj rav ni, i kao re-zul tat, do bi ja se bez broj mo gu ćih stvar no sti.

Fru stra ci ja pro iz i šla iz po tra ge za sta bil no šću zna če nja oči gled na je u post mo der nim fan ta stič nim na ra tiv nim struk tu ra ma. Nji hov pred stav nik je ro man ob ja va bro ja 49 sa ne-po u zda nom stvar no šću i pre ko mer nim mno že njem zna ko va u kon zu ment skom dru štvu. Strah od uta pa nja u nje gov ha os i po tra ga za od go vo ri ma u sa mim nje go vim du bi na ma nad ja ča va ju se u ro ma nu.

Sva ko pri stu pa nje tek stu pod ra zu me va pri sta ja nje na pra vi la igre – for mi ra nje stvar-no sti ko ja u nje mu funk ci o ni še. Pu ko ti na u stvar no sti u de li ma ko ja či ta mo je na sta la i ra-ste, i ju na ci pro na la ze mno go znač nost sve ga što ih okru žu je. Stru ja post mo der ni zma, ko ja pot hra nju je mno ge (čak bes ko nač ne) mo guć no sti tu ma če nja tek sta, po go du je raz li či tim ob li ci ma fan ta sti ke. Kor ta sa ro va fan ta sti ka je spe ci fič na, jer se u re a li stič nim okvi ri ma po ja vlju je sum nja u sve:

Fan ta stič no pro bi ja lju štu ru pri vi da i po to me pod se ća na je dre nu tač ku; po sto ji ne što što pod me će ra me da bi nas iz ba ci lo iz rav no te že. Uvek sam znao da nas ve li ka iz ne na đe nja če ka ju ta mo gde smo ko nač no na u či li da nas ni šta ne iz ne na-đu je, a pod ti me pod ra zu me vam da se ne ču di mo ru še nju ne kog re da.52

Tre ba, pre ma Kor ta sa ro vom mi šlje nju, hra bro is tra ži va ti mo guć no sti stvar no sti, tre ba pri hva ta ti da slu čaj pre sta je da bu de sa mo slu čaj. Pri hva ta nje da se iza sve ga što nas okru-žu je mo že kri ti ne slu će na mo guć nost, da se ne pred vi di vi sled do ga đa ja mo že pro tu ma či ti na naj ne o bič ni je na či ne, re zul ti ra fan ta sti kom. Pi sac je mag, re kao je Ko ra ta sar, ali u ovom slu ča ju, ne onaj ko ji po se du je isti nu, ne go onaj ko ji uz ne mu ru je i otva ra mo guć no sti.53

Či ta lac fan ta stič nih tek sto va je pre pu šten ne iz ve sno sti do kra ja. Re me te se nje go ve pret po stav ke, a re še nje ni je da to. Osim to ga: „Za gra ni ce iz me đu sna i ja ve, već nam je po zna to: do volj no je upi ta ti ki ne skog fi lo zo fa ili ne kog lep ti ra”.54 For mu li sa no dru ga či je, na če la na ko ji ma je za sno van či tav za pad ni ra ci o na li zam, la nac uzroč no sti, na če lo iden-tič no sti, ne pro ti vreč no sti i is klju če nja tre ćeg – ne funk ci o ni šu u fan ta stič nom dis kur su. Iz re ci ter ti um non da tur tre ba od go vo ri ti: mo gu će je da ne što isto vre me no i je ste i ni je. Ne bi ra mo vi še iz me đu la žnog i isti ni tog, uvek je da to tre će – pod ruč je flu id nog zna če nja.

52 Kor ta sar, Hu lio, „O ose ća ju za fan ta stič no”, u: Dru go pu to va nje, str. 181.53 Pre ma: struc tu res of po wer: es says on twen ti ethCen tury spa nishAme ri can Fic tion, Te rry J. Pe a vler, Pe ter Stan dish, Sta te Uni ver sity of New york Press, 1996, p. 84. 54 Kor ta sar, Hu lio, „O krat koj pri či i nje noj oko li ni”, u: Dru go pu to va nje, str. 188.

208


lI te ra tu ra

1. Cor ta zar, Ju lio, ”So me Aspects of the Short Story”, in: Ca sa de las Ame ri cas, nums. IS16, 1962-1963, tran sla ted by Na o mi Lind strom,1983.

2. Egil sdot tir, As dis, ”The Fan ta stic Re a lity: Ha gi o graphy, Mi rac les and Fan tasy”, Ha sko li Islands, Reykja vik 2006.

3. Jac kson, Ro se mary, the li te ra tu re of sub ver sion, Lon don and New york, Met huen, 1981.4. Kor ta sar, Hu lio, Dru go pu to va nje, Rad, Be o grad 2003. ----, Apo ka lip sa u so len ti na meu, Rad, Be o grad 1998.5. Li o tar, Žan-Fran soa, post mo der no sta nje, Brat stvo-je din stvo, No vi Sad 1988. ----, Šta je post mo der na, Kiz „Art Press”, Be o grad 1995.6. Mi lu ti no vić, Zo ran, ne ga tiv na i po zi tiv na po e ti ka, Ma ti ca srp ska, No vi Sad 1992.7. Nis bet, Pa tri cia, the short sto ri es of sil vi na ocam po, Buc knell Uni ver sity Press, Kling berg 1999.8. Ol sen, Lan ce, el lip se of un cer ta inty: An In tro duc tion to post mo dern Fan tasy, Gre en wo od Press, New

york 1987. 9. Pe a vler, Te rry J., Pe ter Stan dish, ”Struc tu res of Po wer” in: es says on twen ti ethCen tury spa nishAme

ri can Fic tion, Sta te Uni ver sity of New york Press, 1996. 10. Pin čon, To mas: ob ja va bro ja 49, Rad, Be o grad 1992.11. Pri e to, Re ne, body of wri ting: Fi gu ring De si re in spa nish Ame ri can li te ra tu re, Du ke Uni ver sity Press,

Dur ham, NC 2000.12. Rus sek, Dan, ”Ver bal/vi sual Bra ids: The Pho to grap hic Me di um in the Work of Ju lio Cor ta zar”, in

Mo sa ic (Win ni peg), vol. 37, 2004.13. To do rov, Cve tan, uvod u fan ta stič nu knji žev nost, Rad, Be o grad 1987.

209


art of subversion: fantasy in cortazar’s Stories and pinchon’s Novel Crying of Lot 49

SummarY: this study consists of an introduction, review of theories by cvetan todorov, rosemary jackson, lance olsen and postmodern theories, in order to explain manifestations of fantasy in cortazar’s and pinchon’s works. We insisted on characteristics of “modern” fantasies, presented in capitalis-tic culture, which coexist with models of realism, and operate in hesitation between two narrative modes: mimetic and marvelous. the postmodern fan-tasies are presented as fantastic modes subversive to unique meaning and concept of reality, as well as narratives in complex relations with realistic patterns. We also insisted that by offering a problematic re-presentation of an empirically “real’’ world, fantastic mode raises the question of the nature of the real and unreal, becoming an essence of the literature itself.the novel the crying of lot 49 is critically reviewed according postulated theories and questions. the main subject of this reconsideration is the nar-rator’s treatment of the “real” world, in its seek for all the answers and gen-eral sense, which leads to uncertainty, and represents frustration of modern protagonists. the stories (house taken over; apocalypse in Solentiname; the devil’s drivel, text in a Notebook) by hulio cortazar have been considered in context of his auto poetical texts. Some of the characteristic of these stories are: violation of conventional assumptions of realism (e.g. time and space consistency), narrator’s distortion of perspectives, mixture of fantasy and reality. all ex-amples pointed out in this study show that the “great code” of realism in western culture has been overcame by epistemological uncertainty, in which fantasies of all kind are commonly used. keY WordS: fiction, unreliability, subversion, reality, frustration, cortazar, pynchon, postmodernism.

[email protected]

212


dragoljub a. cucić*

regionalni centar za talente „mihajlo pupin” pančevo, Srbija

paradoks – fenomen izražavanja u istoriji kulture

Sa Že tak: pa ra dok si su ne za o bi la zno pri sut ni u ljud skoj sva ko dnev ni ci. Sa-stav ni su deo svih obla sti ljud skog de lo va nja: umet nost, na u ka, fi lo zo fi ja, re-li gi ja, po li ti ka... oni su kul tu ro lo ški fe no men ali i na uč na či nje ni ca, re li gij ska ne do sled nost ali i so ci o lo ški ap surd. za mno ge auto re pa ra dok si su po sle di ca ne ke gre ške, ali po sto je auto ri ko ji na njih gle da ju kao na on to lo šku i epi ste-mo lo šku nu žnost. pa ra dok si kao na čin iz ra ža va nja, ali i kao objek tiv na ne mo-guć nost kon zi stent ne spo zna je fi zič ke re al no sti. pa ra dok si su ne stan dard ni fe no me ni ko ji iz i sku ju mul ti di sci pli na ran pri stup. u ra du će bi ti obra zlo žen fe no men pa ra dok sa kao na čin iz ra ža va nja čo ve ka ali i kao na čin iz ra ža va nja pri ro de.ključ Ne re čI: pa ra doks, fe no men, mul ti di sci pli nar nost, ne kon zi stent nost, kul tu ra.

Uzmi mo da je na Ze mlji 01.01.1600. ži ve lo ne što vi še od 500.000.000 lju di. Ako se vam pi ri hra ne ljud skom kr vlju bar je dan put me seč no

i nji ho va žr tva i sa ma po sta je vam pir, sle di jed no stav na ma te ma ti ka:pret po stav ka je da se pr vi vam pir po ja vio baš 01.01.1600. go di ne,

01.02.1600. na Ze mlji bi bi lo već dva vam pi ra...kroz dve i po go di ne po toj ma te ma ti ci bi na Ze mlji bi lo 536.870.911 vam pi ra,

što zna či da ne bi bi lo lju di i ne bi bi lo mo guć no sti da se oni hra ne.

Ko stas Efi ti mi ju – lajv sa jens1

1 Pre u ze to iz po li ti ke, 26. 11. 2006.* Zahvaljujem se dr Časlavu Koprivici na pomoći prilikom pisanja ovog teksta.

udc 165.412

213


Kul tu ra po ku ša va da iz ra zi ne iz re ci vo;po ne kad, što je svo je vr stan pa ra doks, ona i uspe va u to me;ali, čim je ne što is ka za no, ob ja šnje nje gu bi svo ju vred nost.

Ežen Jo ne sko – Čo vek pod zna kom pi ta nja

uvodO pa ra dok su – kao sta vu ili na či nu raz mi šlja nja ko ji se su prot sta vlja usta no vlje nom

zna nju i kao ta kav sto ji u opo zi ci ji pre ma va že ćim stan dar di ma – mno go je pi sa no. Da bi pa ra doks bio pred sta vljen kao fe no men, mo ra se pret hod no po ja sni ti sa mo zna če nje re či „pa ra doks” kao i zna če nje re či „fe no men”.

Pa ra doks je istin sko ču đe nje, on pred sta vlja još uvek raz vi je no ume će za pi ta ti se za što su od re đe ne ne ja sno će ta ko ja sno iz ra že ne, a pre ma mno go če mu ta ko ne bi tre ba lo bi ti. Pa ra dok sa lan mo že bi ti na čin iz ra ža va nja, ali pa ra dok si mo gu bi ti i op ser va bil ne po ja ve.

Fe no me ni se ob ja šnja va ju za ko ni ma, dok je sâm me ha ni zam op ser va ci je fe no me na ne što što ni je, pre ma mi šlje nju Alek san dra Ko a rea (Ale xan dre Koyre, 1892–1964), po ve-za no sa za ko nom.2 Fe no men je sve što se mo že op ser vi ra ti. Fe no men je po ja va i ona vre-me nom sti če raz li či ta zna če nja.

Pa ra doks je mul ti di sci pli nar ni fe no men. Fe no men je on da ka da se od re đe ni do ga đaj re a li zu je neo če ki va no, a an ti ci pa ci ja do ga đa ja je bi la za sno va na na ja snim pret po stav ka-ma. Pa ra doks je ta ko đe i fe no men u iz ra ža va nju čo ve ka, ko ji po ne kad na sta je s ci ljem da se od re đe ni do ga đaj pred sta vi na in tri gan tan na čin. Pa ra dok si se ja vlja ju u svim obla sti-ma ljud skog de lo va nja. Pa ra doks se ja vlja u fi lo zo fi ji, ma te ma ti ci, lo gi ci, fi zi ci, psi ho lo gi ji, knji žev no sti, sli kar stvu, eko no mi ji, so ci o lo gi ji... Uop šte no po sma tra no, jed na ko je pri su-tan ka ko u pri rod nim ta ko i u hu ma ni stič kim na u ka ma, umet no sti i re li gi ji.

Pa ra doks je i ob lik iz ra ža va nja. Ta kav, on pred sta vlja je dan od osnov nih na či na kri ti-ke ide ja zdra vo ra zum skog raz mi šlja nja. Naj ra ni ji pa ra dok si se pro na la ze u sta roj Grč koj ka da Ze non (oko 490–430. pre Hr.) kri ti ku je „zdra vo ra zum ske ide je da ži vi mo u kon ti nu-u mu – bes ko nač no de lji vom, na fin na čin iz gra đe nog pro sto ra”, ka ko u jed noj pri li ci ka že Dej vid Dojč (Da vid De utsch).3 Pr vi pa ra dok si for mu li šu pro blem sku si tu a ci ju, ko ja je u „su ko bu” sa zdra vo ra zum skim jav nim mi šlje njem. Pa ra doks, kao ob lik iz ra ža va nja, na-stao je s na me rom da se po mo ću nje ga for mu li še su prot sta vlja nje op štem, zdra vo ra zum-skom sta vu. S vre me nom, kroz isto ri ju, me njao se i smi sao pa ra dok sa.

2 Ko a re, A. (1981), str. 152.3 Skra će na ver zi ja ovog član ka po ja vlju je se 5. ja nu a ra 2001. go di ne u ča so pi su The ti mes hig her edu cati o nal.

214


Do na stan ka pa ra dok sa u svim obla sti ma ljud skog de lo va nja do la zi usled „kog ni tiv ne di so nan ce” ili „sa znaj nog ne skla da”4 iz me đu su bjek ta kao op ser va to ra, i istog tog su bjek ta kao eta lo na zna nja.

Pa ra dok si se naj če šće ja vlja ju u si tu a ci ja ma, dok „us po sta vlja ju ći duh” još ni je ovla-dao či nje ni ca ma i re la ci ja ma ko je ih po ve zu ju, i dok još uvek po sto ji me ša nje dva ili vi še pa ra dig ma tič nih sta vo va. Ide a lan te ren, npr. u na u ci, za na sta nak pa ra dok sa je si tu a ci ja u ko joj još ne po sto ji ja sno na uč no ob ja šnje nje i dok još vla da ko me ša nje u po gle du is ho da te o rij skih pa ra dig mi.

Ko re ni zna če nja re či pa ra doks po ti ču od grč ke re či pa ra do xos. Sa istim zna če njem pre u ze ta iz grč kog je zi ka, na la tin skom je zi ku ta reč gla si pa ra do xum. Ta reč je na sta la kao ko va ni ca od dve re či pa ra i do xa. pa ra na grč kom je zi ku ima zna če nje su prot no sti, kao što su na pri mer: na su prot, pre ma to me, pro tiv, po gre ška, za blu da. Do xa je ime ni ca či je je zna če nje: sla va, ugled, glas... mo že da ima pre ne se no zna če nje: ono što se do bi ja; što je naj ve ro vat ni je u ovom na šem slu ča ju: mi šlje nje ili mnje nje. Ta ko da ko va ni ca pa ra doks tre ba da ima u iz vor nom ob li ku zna če nje pro tiv mi šlje nja ili pro tiv mnje nja. Pa ra dok si su su štin ski su prot sta vlje ni op šte u svo je nom sa zna nju.

Mi lan Bo žić u tek stu ulo ga pa ra dok sa u raz vo ju ma te ma ti ke5 za ter min pa ra doks pi še da je to neo he le ni zam „sko van od stra ne sred njo ve kov nih pre pi si va ča i tu ma ča na u ke i kul tu re”6 ko ji, ka da se pre ve de na srp ski je zik, ima zna če nje van pa me ti. Za nje ga je pa ra-doks pro tiv re čan stav i tvrd nja u smi sle noj in ter pre ta ci ji. On sma tra da pa ra dok se tre ba raz li ko va ti od „obič nih lo gič kih pro tiv reč nih is ka za”. Mo ra po sto ja ti „pri rod nost” pri for-mi ra nju is ka za ko ji vo di do pro tiv reč no sti, i ima ta kvu for mu da ni je la ko uoč lji vo me sto ko je omo gu ća va na sta nak pro tiv reč no sti.

Po red poj ma pa ra doks mo gu se pro na ći poj mo vi ko ji pred sta vlja ju si no ni me. U sred-njem ve ku upo tre blja va ni su ter mi ni in so lu bi li ja, an ti no mi ja i so fi sma ta u smi slu zna če nja re či pa ra doks.

Za ter min „an ti no mi ja” Mi lan Bo žić pi še da se ko ri sti od sre di ne pr vog mi le ni ju ma i da je na stao kao „neo la ti ni zo va na ko va ni ca” iz sred njo ve kov nog la tin skog je zi ka. Ni je naj-ja sni je šta je Bo žić ovom tvrd njom že leo da ka že. An ti no mi ja je grč ka reč – ¢ντινομία.7 Na sta la je od re či an ti što zna či pro tiv i no mos što zna či za kon. Ko va ni ca re či an ti no mos zna či ne što što je pro tiv za ko ni to. Upo tre blja va la se u slu ča je vi ma ka da po sto ji su kob dva prin ci pa ili za ko na, pro tiv reč nost za ko na ili kon tra dik ci ja su do va (sa pod jed na ko oprav-

4 Ан то нић, С. (2000). стр. 328.5 Бо жић, М. (2002): Уло га па ра док са у раз во ју ма те ма ти ке, стр. 81–101.6 Što je ne kon zi stent na tvrd nja u po re đe nju sa ne kim iz vo ri ma. Na pri mer: Rit ter, J., Gründer K. und Ga briel, G. (1971–2005). U nji ho vom reč ni ku fi lo zo fi je mo že se pro na ći da je reč „pa ra doks” grč ki pri dev ko ji se mo že ko ri sti ti kao ime ni ca, da je do ku men to van kao reč u kla sič nom pe ri o du, pri hva ćen kao stra-na reč iz grč kog u la tin skom je zi ku. Kao iz vo re ko ji su se ko ri sti li reč ju „pa ra doks” po mi nju se Kse no font, De mo sten, Me nan dar, Plu tarh i Ci ce ron. 7 Бо жић, М. (2002). Фло ги стон. бр.10. стр. 82.

215


da nim raz lo zi ma za usta no vlje nje i tu ma če nje). An ti no mi ja – to su dva su prot sta vlje na is ka za o istom pro ble mu. Po jam an ti no mi je u fi lo zo fi ju uvo di 1781. go di ne Ne mac Ima-nuel Kant (Im ma nuel Kant, 1724–1804) u knji zi Kri ti ka či stog uma. Ču ve ne su če ti ri an-ti no mi je u ko ji ma se ba vi us po sta vlja njem te ze i an ti te ze, pri če mu po ku ša va da do ka že i jed no i dru go.

In so lu bi li ja je sred njo ve kov ni ter min i la tin ska ko va ni ca ko ja po ti če od la tin ske re či in so lu bi lis, ko ju či ne sa stav ci in i sol ve re. Sta ri ji ob lik je in dis so lu ble, što je ozna ča va lo ne-re ši vost, da ne ma ob ja šnje nja. Je dan od ne za o bi la znih auto ra ko ji se ba vi in so lu bi li ja ma je To mas Bra dvar din (Tho mas Brad war di ne, 1290/95?–1349), či ja je knji ga In so lu bles, pi-sa na iz me đu 1321. i 1324. go di ne, iz vr ši la ve li ki uti caj na po to nje auto re. Bra dvar din za po jam „in so lu bi li ja” usva ja de fi ni ci ju:

Te žak pa ra lo gi zam [...] ko ji na ra sta iz ne kog či na [priče] re flek to van na se be sa nu žnom de ter mi ni sa no šću.8

Kao ter min po ja vlju je se u na slo vu knji ge Fran cu za Pje ra od Eli ja (Pi er re d’Ailly [lat.: Pe trus Ali a cen sis], 1350–1420/21?) Kon cept i in so lu bi li je, 1372. go di ne.9 Mo že se pro na ći i kod Vi li ja ma Okam skog (Wil li am of Oc kham, 1287–1347) u knji zi sum ma lo gi cae, pi sa-noj 1323. go di ne, gde on za in so lu bi li ju ka že:

[...] da se ne ke stva ri na zi va ju in so lu bi li ja ma ne za to što ne po sto ji na čin da bu du re še ne, već pre za to što ih je te ško re ši ti.10

In so lu bi li ja ma se ba ve i dru gi ak tu el ni auto ri iz tog pe ri o da, po put Ro dže ra Svin ši-da (Ro ger Swynes hed/Swi nes he ad, ?–1365?), Vi li ja ma Hej tsbe ri ja (Wil li am Heytes bury, 1305/13?–1372/73?), Gri go ri ja iz Ri mi ni ja (Gre go rio da Ri mi ni [lat.: Gre go ri us de Ari mi-no], 1300–1358) i Džo na Vi kli fa (John Wyclif, 1320/30–1384).11

So fi sma ta je po jam ko ji ta ko đe do la zi iz sred njo ve kov ne fi lo zo fi je, ve o ma upo tre blja-van i raz vi jan u tri na e stom i če tr na e stom ve ku. Po ti če od grč ke re či sop hi sma što zna či: iz mu dro va ti, iz lu ka vi ti. So fi sma ta ili so fi zma ta (no vi ji tip iz go vo ra) pred sta vlja mno ži nu od re či so fi zma, što je al ter na tiv ni ob lik od re či so fi zam, da kle so fi stič ki, što će re ći: lu ka vi, pri vid ni, ali i ce pi dlač ki za klju čak. Bo lje je ume sto so fi sma ta re ći so fi sma, ili još bo lje so fi-zam, uko li ko se ne ozna ča va mno ži na. So fi zam pred sta vlja ob lik dvo smi sle no sti i iz ra žaj-ne te ško će ili za go net ne re če ni ce (lo gič ke ana li ze ko je se re ša va ju). Bi le su va žan ele ment pri li kom uče nja, kao škol ski tre ning na uni ver zi te ti ma i nji ho va glav na ulo ga je pe da go-škog ka rak te ra. Raz li ko va la su se tri ti pa so fi za ma: lo gič ki, gra ma tič ki i fi zič ki. Ta ko zva ni fi zič ki so fi zam (pri rod no na uč ni, fi zi ka ta da ni je bi la de fi ni sa na kao po seb na na u ka) slu žio

8 Pre u ze to iz: http://pla to.stan ford.edu/en tri es/in so lu bles/9 Spa de, P. V. (1996).10 Oc kham, sum ma lo gi cae III-3, 46.11 http://pla to.stan ford.edu/en tri es/in so lu bles/

216


je za di sku si ju o op štim fi zič kim kon cep ti ma. Broj ni su auto ri tih fi zič kih so fi sma iz 14. ve ka, pre po zna tlji vi kao „Oks ford ske ra čun dži je” ili „Mer to ni jan ci”, po put Ri čar da Kil-ving to na (Ric hard Kil ving ton, 1302/05–1361), Vi li ja ma Hej tsbe ri ja, To ma sa Bra dvar di na, Ro dže ra i Ri čar da Svin ši da (Ric hard Swi nes he ad/Swynes hed, ?–1354/5).12

IZa Sve ti sla va Ma ri ća (1895–1973) pa ra doks je tvrd nja su prot na oče ki va nju po je din-

ca, ili su prot na oče ki va nju op šte pri hva će nog mi šlje nja. Pa ra doks mo že bi ti no va isti na, ali i ne mo ra. Pa ra doks mo že bi ti i ne i sti na ko ja je sa mo in te lek tu al na spe ku la ci ja, i kao in te-lek tu al na igra slu ži da za ba vi.13

Vla di mir Fi li po vić pi še ka ko pa ra doks, i po red sve svo je neo bič no sti, je ste isti nit is-kaz, uko li ko se vi še po tru di mo i bo lje ga is pi ta mo i pro u či mo.14

U reč ni ku knji žev nih ter mi na Dra gi še Živ ko vi ća mo že se pro na ći da pa ra doks, u pre-vo du sa grč kog je zi ka, zna či neo če ki van ili neo bi čan. Pa ra dok som su se na zi va le par ni ce kod ko jih je pred met bio pro tiv re čan prav nom ose ća nju. U re to ri ci se pa ra dok som na zi va-ju poj mo vi ko ji su pro tiv reč ni, i u ško la ma u ko ji ma se iz u ča va la re to ri ka bi li su iz mi šlja ni pa ra dok sal ni slu ča je vi, ka ko bi uče ni ci na nji ma raz vi ja li svo je go vor nič ke ve šti ne.

Alek san dar Bo go je vić (In sti tut za fi zi ku) je dan je od ret kih auto ra ko ji se na srp skom je zi ku ba vi pa ra dok som kao fe no me nom. On pod pa ra dok som pod ra zu me va isti nit is kaz ko ji se na iz gled pro ti vi zdra vo ra zum skom raz mi šlja nju. Pre ma nje go vom mi šlje nju, kod pa ra dok sa je sve ne ka ko „na iz gled”. Ta „na iz gled nost” na me će se kao za klju čak za sno van na pret po stav ka ma ko je sa mo li če na va lja ne i isti ni te. Pre ma Bo go je vi će vom mi šlje nju, pa ra dok si su gre ške u na či nu raz mi šlja nja. Ta kav stav se mo že pro na ći i kod Ri čar da Fajn-ma na u lek ci ja ma fi zi ke.15 Ova kvo shva ta nje pa ra dok sa im pli ci ra da je gre ška osnov ni uslov for mi ra nja pa ra dok sa. Gre ške su ot klo nji ve, a pa ra dok si, uko li ko ni su pri vid ni (pri-vid ni pa ra doks ta ko đe ni je „gre ška”), ot klo nji vi su sa mo uslov no ili, čak, ni su ni ka ko ot-klo nji vi.

Mi o mir Jak šić na pi sao je knji gu pa ra dok si i za go net ke u eko no mi ji, ko ju je po sve tio pa ra dok si ma u eko no mi ji. On na pa ra dok se u eko no mi ji gle da na sle de ći na čin:

Eko nom ski pa ra dok si su fe no me ni ne pot pu no ob ja šnje ni na eko nom skim na če-li ma i unu tar struk tu re po sto je ćih te o ri ja. Za jed nič ki im je ime ni telj pret po stav-ka, ko ja ni je de fi ni tiv no do ka za na, da se ho mo oeco no mi cus ra ci o nal no po na ša i da se ne pra vil no sti i ne lo gič no sti eko nom skih pa ra dok sa ra zi la ze sa ovom ba zič-nom pre mi som.16

12 sop hi sma ta (Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy).13 Maрић, С. (1991). стр. 107.14 Fi li po vić, V. (1989). str. 243.15 Feynman, R. P, Le ig hton, R. B. and Sands, M. (1964). Chap. 17-4.16 Јак шић, M. (1998). стр. 3.

217


Pre ma Jak ši će vom mi šlje nju po sto je tri ti pa pa ra dok sa u eko no mi ji:1. Oni ko ji se sva ko dnev no pri me ću ju, ko ji su re ši vi pri me nom osnov nih prin ci pa u

eko no mi ji, a ina če su ne po zna ti lju di ma ne u pu će nim u eko no mi ju (pri mer: Za što se ve ća pa ko va nja po je di ni ci me re sku plje pro da ju?);

2. Ne ka da šnji pa ra dok si, ko ji su re še ni na pret kom zna nja u eko no mi ji (pri mer: smi tov pa ra doks vo da – di ja mant);

3. Ne re še ni pa ra dok si, ko ji su i da nas iza zov da bu du raz re še ni (pri mer: pa ra doks glasa nja bi ra ča).

Pre ci zno od re đi va nje vr ste pa ra dok sa mo že da do ve de do ne sla ga nja – na to skre će pa žnju fi lo zof Vi lard Kvajn (Wil lard Van Or man Qu i ne, 1908–2000) ka da go vo ri o Ze nono vim pa ra dok si ma:

Ono što je ne kom čo ve ku an ti no mi ja, dru gom čo ve ku je pa ra doks gre ške, do da-va njem ili uzi ma njem ne ko li ko hi lja da go di na.17

Ili ka da go vo ri o ra se lo vom pa ra dok su:

Ne kom čo ve ku an ti no mi ja mo že bi ti ono što je dru gom čo ve ku pa ra doks po tvr de, ili ono što je ne kom pa ra doks po tvr de, ne kom dru gom mo že bi ti plit kost du ha.18

Nje ga Roj So ren sen sma tra glav nim u po stup ku de fi ni sa nja poj ma pa ra dok sa.19

Pa ra doks je ka te go ri ja ko ja je du bo ko po ve za na sa osnov nim usvo je nim prin ci pi ma ko ji se raz li ku ju od čo ve ka do čo ve ka, od gru pe do gru pe lju di. Ka da se for mi ra op šta pred sta va o pa ra dok si ma, po sto ji opa snost da se upad ne u zam ku su bjek ti vi zma, re la ti vi-zi ra njem či nje ni ca. U to me i je ste du al nost fe no me na pa ra dok sa. Pa ra doks po kre će sum-nju, ali isto vre me no ute me lju je isti nu.

U pre da va nji ma Lo ren sa Gold štaj na (La u ren ce Gold stein), u koj ma se on ba vi fe no-me nom pa ra dok sa, ka že se da je pa ra doks deo ra su đi va nja, ko ji vo di od oči gled nih i isti ni tih pret po stav ki, po mo ću oči gled nih i pri hva tlji vih ko ra ka, ka za ključ ku ko ji je kon tra dik to ran ili je lu dost.

Gold štajn pri me ću je da pa ra dok si stva ra ju mo guć nost za na sta nak pi ta nja ko ja vo de u ne kon zi stent nost, pa je za re ša va nje pa ra dok sa po ne kad neo p hod no pre i spi ti va nje fun-da men tal nih pret po stav ki. Zna čaj na je Gold štaj no va pre po ru ka da se pa ra dok si ne re ša-va ju za sni va njem na „lo šim ar gu men ti ma”. On svoj stav obra zla že za pa ža nji ma raz li či tih auto ra na pri me ru epi me ni do vog pa ra dok sa la žljiv ca.20 Gold štajn ta ko đe pra vi gra da ci ju

17 The Ways of pa ra dox. Qu i ne, W. V. (1976). р. 9.18 Ibid. р. 12.19 So ren sen, R. (2003). р. 350.20 http://la u ren ce gold stein.net/in dex.html (2511)

218


pa ra dok sa21 po „du bi ni”, pri če mu su oni du blji pa ra dok si zna čaj ni ji od ma nje du bo kih, ba vi se ana li zom ra znih op šte po zna tih pa ra dok sa, ti po va pa ra dok sa, i sta vo vi ma auto ra ko ji pi šu o pa ra dok si ma.

Mark Sejn sbe ri (Ric hard Mark Sa in sbury) pa ra dok si ma se ba vi op šir ni je, ozbilj ni je i kom plek sni je, ne go mno gi u ovom ra du spo me nu ti auto ri, i on za pa ra dok se ka že sle de će:

Ovo je ono što ja pod ra zu me vam pod pa ra dok som: je dan oči gled no ne pri hva tljiv za klju čak, pro is te kao iz oči gled no pri hva tlji vog re zo na i od oči gled no pri hvat-lji vih pret po stav ki. Po ja ve ob ma nju ju, dok pri hva tlji vost ne mo že bi ti vo đe na pri hva tlji vim ko ra ci ma do ne pri hva tlji vo sti. Ta ko, uop šte no, mi ima mo iz bor: bi lo ko ji od za klju ča ka je do i sta ne pri hva tljiv, ili je to po čet na na zna ka, ili re zon ima ne ki neo če vid ni ne do sta tak.22

Pre ma nje go vom mi šlje nju, pa ra dok si su ob lik „ozbilj ne za ba ve”. Sejn sbe ri raz li ku je pa ra dok se pre ma ste pe nu za vi sno sti ka ko im for mu li sa na po jav nost ka mu fli ra re al nost. Čak ih pre ma to me nor ma ti vu vred nu je nu me rič ki. Po rast fre kven ci je po ja ve pa ra dok sa uoča va se pri li kom kri za i re vo lu ci o nar nih po ma ka u mi šlje nju. Sejn sbe ri jev stav se po-kla pa sa Ku no vim (Tho mas Sa muel Kuhn, 1922–1996) da je „tru snost” mi sa o nih si ste ma ja sno pre po zna tlji va pri li kom kri ze po sto je će pa ra dig me ili, u eks trem ni jem slu ča ju, njenom iz me nom! Uoča va da se pa ra dok si gru pi šu pre ma obla sti:1. pro stor, vre me i bes ko nač nost;2. no si o ci iz nad na zna ka ra ci o nal ne ak ci je;3. spor ni;4. Ra sel i Ram si.

Roj So ren sen (Roy So ren sen) shva ta pa ra doks kao po seb nu vr stu za go net ke. On iden-ti fi ku je i de lo ve za go net ke kao pa ra dok se. Tvrd nju po re di sa pri me rom da i de lo vi ru že mogu bi ti na zva ni ru žom, pri če mu na gla ša va ka ko ni je bit no da li se go vo ri o ru ži kao gr mu ru že ili ru ži kao vr sti cve ća. Pre ma nje go vom mi šlje nju, raz log zbog ko jeg pa ra dok si če sto ne mo gu da bu du re še ni le ži u či nje ni ci da pred sta vlje ni pred u slo vi, ko ji do vo de do pa ra-dok sa, ne ob u hva ta ju sve mo guć no sti, što isto vre me no uslo vlja va i na sta nak pa ra dok sa:

Oni ko ji raz vi ja ju lo gi ku pi ta nja od re đu ju di rekt ni od go vor kao od go vor po nu-đen tač no sa to li ko in for ma ci ja kao što je upi ta ni zah te vao.23

Pre ma mi šlje nju Ga re ta Me tju sa (Ga reth Mat thews) pa ra doks je kon flikt sa kon cep-tu al nom isti nom.

21 Slič no Sejn sbe ri ju. 22 Sa in sbury, R. M. (1995). p. 1. 23 So ren sen, R. (2003).

219


Džon Eče men di (John Etche mendy), u Cam brid ge Dic ti o naryju, pi še:

Pa ra doks, na iz gled deo gla sa re zo no va nja za sno va nog na na iz gled isti ni tim pret-po stav ka ma ko je vo di kon tra dik ci ji (ili dru ga či je oči gled no po gre šnom za ključ-ku). Pa ra doks po ka zu je da su ili prin ci pi re zo no va nja ili pret po stav ke, na ko jim je za sno van, po gre šni.

Pre ma mi šlje nju Džo na Me kija (John Le slie Mac kie, 1917–1981) pa ra doks je sa dr žan u do ka zu, što pred sta vlja je dan kla si čan stav for mal ne lo gi ke, ko ja je po sve će na iz u ča va nju isti ni to sti do ka za i do ka zi va nja, kao sku pa pra vil no sti.

Je dan od na čel ni ka „pa ra dok si zma”24, Da glas Hof šte ter (Do u glas R. Hof stad ter), uoča va ka ko je

na por da se po sva ku ce nu od stra ne pa ra dok si, na ro či to ka da to zah te va stva ra nje jed nog kraj nje iz ve šta če nog for ma li zma, ko ji su vi še mno go na gla ša va ne du žnu ne pro ti vreč nost, a su vi še ma lo raz ne zač ko lji ce i bi zar no sti [...]25

A to nas opet uvo di u je dan svet pot pu no stran ljud skom po i ma nju stvar no sti. Knji ga Da gla sa Hof šte te ra Geb: jed na bes kraj na zlat na nit istin ska je oda pa ra dok su kao na či nu mi šlje nja i od no su pre ma ži vo tu. Te žnja da se ob ja sni na sta nak sve sti po prin ci pu „čud-ne pe tlje” upu ću je na sa mo jed no: da je pa ra doks ne za o bi la zan či ni lac u ljud skom ži votu. Kom pleks sa mo po ziv nih struk tu ra pri me ša nju hi je rar hij skih ni voa for ma li zu je se u struk tu ru za ko ju

ni ko ne bi mo gao da tvr di da či ta va stvar nost sa ma po se bi ni je ni šta dru go ne go je dan ve o ma slo žen for mal ni si stem.

Ti me se Hof šte ter sa mo po tvr đu je u svom osnov nom sta vu da je Geb... je dan po ku šaj da be smi sle ni sim bo li do bi ju smi sao upr kos se bi sa mim.

Ma ri ja na Lu is (Ma ri an ne W. Le wis), sa Sin si na ti uni ver zi te ta u SAD, ba vi se fe no me-nom pa ra dok sa u or ga ni za ci o nim te o ri ja ma, is tra ži vač kim me to da ma, teh no lo gi ji i ino-va ci o nom me nadž men tu. Ona is tra žu je fe no men pa ra dok sa ko ji ome ta i one mo gu ća va ino va ci je. Za nju je pa ra doks „alat ka” za de fi ni sa nje pro ble ma i una pre đe nje uspe šno sti u obla sti ma de lo va nja. Lu i so va opi su je pa ra doks kao kon tra dik tor nost či ji su ele men ti u me đu sob noj ve zi, ko ja je sa mo na iz gled lo gič na, a ko ja je isto vre me no ap surd na. Pre ma nje nom mi šlje nju, smi sao pa ra dok sa ni je da bu du re še ni, ne go da da ju do pri nos u tra že-nju isti ne i pri li kom uče nja. Ona pa ra dok se sma tra objek ti ma ko je je mo gu će ot kri ti. Za nju je pa ra doks:1. su prot na in ter pre ta ci ja po je di nač nog fe no me na;2. su prot no mi šlje nje;3. po moć pri raz u me va nju in ter pre ta ci ja ko je se ra zi la ze;

24 Iz mi šljen iz raz ko ji tre ba da ozna ča va te žnju da se po ja ve po sma tra ju i ana li zi ra ju po mo ću pa ra dok sa. 25 Хоф ште тер, Д. Р. (2002). стр. 75.

220


4. opa ža jan;5. pri kla dan pri vid ko ji je na stao usled so ci jal ne in ter ak ci je;6. obe le ža va nje raz li či tih gle di šta;7. svoj stve nost po sma tra ča – ne po sma tra nog;8. mo gu ća po sle di ca ko ri šće na u ne ga tiv nom smi slu da se ne što de fi ni še.

Majk Met kalf (Mi ke Met cal fe), pro fe sor sa Uni ver zi te ta Ju žne Austra li je, i je dan od vo de ćih eks pe ra ta u stra te gij skom mi šlje nju ko ri šće njem prag ma tič nih si ste ma, o Lu i so-vom shva ta nju pa ra dok sa pi še:

Pa ra dok si se ko ri ste da pro na đu, ob ja sne i po tvr de po sto ja nje al ter na tiv nih in ter-pre ta ci ja či je mi šlje nje uvek eg zi sti ra ne gde oko raz u me va nja... Na sto ja nje da se pro na đu pa ra dok si, da se oni uklo ne, ili da se ra di po mo ću njih, ne do volj no je; tač ni je, pa ra doks tre ba da iz gle da kao pro zor kroz ko ji se kre a tiv no shva ta svet.26

Mo ris Koen (Mor ris Rap hael Co hen, 1880–1947) i Er nest Nej gel (Er nest Na gel, 1901–1985) sma tra ju da pre mi se im pli ci ra ju za klju čak. Tvr đe nje da se za klju čak sa dr ži u pre mi sa ma im pli ci ra da do pa ra dok sa do la zi usled ne kon zi stent no sti pre mi sa i za ključ ka. Da bi in ter pre ta ci ja pa ra dok sa bi la uspe šna, oni tu ma če ka ko:

Pa ra doks na sta je ka da se jed nom uvi di da je re la ci ja im pli ka ci je iz me đu sta vo va ta kvog je din stve nog ti pa da se sa mo pra vi zbr ka ka da se ona za me ni ne kom ana-log nom re la ci jom ko ja ima ne ka nje na for mal na svoj stva.27

IIPa ra dok si na sta ju i ka da se ne upo tre blja va ju pre ci zni i od go va ra ju ći ter mi ni. Stva ra

se kon fu zi ja pri li kom tu ma če nja po ja va upo tre bom ter mi na či ja su zna če nja ne a de kvat-na. Ta ko raz mi šlja i Ber trand Ra sel (Ber trand Art hur Wil li am Rus sell, 3rd Earl Rus sell, 1872–1970), ka da uka zu je na to da je

jed na od naj te žih stva ri u sva koj di sku si ji raz li ko va nje spo ro va oko re či od spo-ro va oko či nje ni ca.28

De fi ni še se di stink ci ja za po sto ja nje se man tič kih i on to lo ških ne do u mi ca na či jim osno va ma na sta ju pa ra dok si. Poj mo vi ko ji ima ju jed no zna če nje u jed noj obla sti ne ke di-sci pli ne, na pri mer ma te ma ti ke ili fi zi ke, ne ma ju isto zna če nje u dru goj obla sti (npr. shva-ta nje vre me na u kla sič noj fi zi ci raz li ku je se od shva ta nja vre me na u re la ti vi stič koj fi zi ci). Osnov na za blu da na sta je iz že lje da se ge ne ra li zu je prin cip je din stva, či me se po sti žu uslo vi za stva ra nje ne kon zi stent no sti (iz ko jih pro is ti ču pa ra dok si).

26 Met cal fe, M. (2005).27 Ко ен, М. и Неј гел, Е. (1979). стр. 195.28 Ра сел, Б. (1962), 112.

221


Me to di za klju či va nja de fi ni sa ni su pra vi li ma. Raz li či ti me to di za klju či va nja se „po ko-ra va ju” raz li či tim pra vi li ma. Ne po sto ji uni ver zal ni me tod za klju či va nja ko ji u raz li či tim si tu a ci ja ma do vo di do is prav nog za ključ ka. Ne po sto ji zbir pra vi la po mo ću ko jih su bjekt mo že do ći do isti ni tog za ključ ka. Bi lo da se do us po sta vlje nog za ključ ka do la zi de duk tiv-no ili in duk tiv no, po mo ću si lo gi za ma, so fi stič ki, za sni va ju ći raz mi šlja nje na ra ci o na li stič-kim nor ma ti vi ma ili em pi ri ji – po ka za lo se da ne po sto ji pri vi le go va ni na čin mi šlje nja, i da sva ki ima i vr li ne i ma ne, ko je se is po lja va ju u raz li či tim si tu a ci ja ma, i ko je se shod no si tu a ci ji „na me ću” kao va ljan ob lik mi šlje nja.

Pa ra dok si ma su se lju di slu ži li još u sta roj Grč koj, i je dan re la tiv no du ži pe riod, iako ne za bo ra vlje ni, bi li su pri lič no za po sta vlje ni u pri rod nim na u ka ma. U fi zi ci, po go to vo u fi zi ci od po lo vi ne 19. ve ka, pa ra dok si po sta ju ve o ma za stu plje ni, naj vi še za hva lju ju ći sta-ti stič koj fi zi ci, a po tom za hva lju ju ći te o ri ji re la ti vi te ta. Te žnja za for ma li zo va njem mi šlje-nja da ti ra još od vre me na sta re Grč ke i Ari sto te la (384–322. pre Hr.), pri če mu je „do kaz isti ne” onog što je bi lo, i što još uvek je ste – ne do stig nu ti Sve ti gral – te žnja za sa zna njem.

Shod no to me u ko joj se obla sti in te lek tu al nog stva ra la štva pa ra dok si po ja vlju ju, raz-li ku ju se: epi ste mo lo ški pa ra dok si, on to lo ški pa ra dok si, me ta fi zič ki pa ra dok si, se man tič ki pa ra dok si, pri rod no na uč ni pa ra dok si i lo gič ko-ma te ma tič ki pa ra dok si... Ta ko đe, pa ra-dok sa lan na čin iz ra ža va nja če sto je pri su tan kao du hov na for ma iz ra ža va nja, bi lo u ob li ku je zgro vi tih zen bu di stič kih krat kih di ja lo ga i mi sli o kul tu ri Is to ka kroz ko a ne, bi lo u for mi umet nič kih pa ra dok sa Za pa da: kao stil ska fi gu ra u knji žev no sti kroz ok si mo ro ne ili na prime ru li kov nog iz ra za eše ro vih cr te ža.

Koan u zen-bu di zmu pred sta vlja krat ku pa ra dok sal nu re če ni cu, ko ja mo že bi ti i u ob-li ku pi ta nja, i ko ri sti se u me di ta tiv ne svr he. Koan ima re še nje i pri li kom re ša va nja ko a na do la zi do „uma ra nja” in te lek ta, či me se „otva ra pro stor” za in tu i tiv nu op ser va ci ju. Pri mer: Ka da obe ru ke plje snu ču je se zvuk, slu šaj te zvuk jed ne ru ke ka da plje ska.

Ok si mo ron je stil ska fi gu ra ko ja se ko ri sti pri opi si va nju po seb nih sta nja, ka da ne po-sto ji ra ci o na lan iz raz ko ji bi ga mo gao opi sa ti, ko jim se spa ja ju dva pro tiv reč na, uoč lji vo raz li či ta poj ma u ob li ku ime ni ce ili atri bu ta.29 Ok si mo ron je po jam ko ji po či va na kon-tra dik ci ji. Pa ra doks u ok si mo ro nu ni je sa dr žan u za klju či va nju, već u sa moj su šti ni ne ke (ne mo gu će) „stva ri”. Eti mo lo ški, ok si mo ron je ko va ni ca ko ja po ti če od gr čih re či oxys, što zna či oštar ili bri dak, i mo ros, što zna či lud ili glup. Za jed no u ko va ni ci to bi mo glo da zna či ne što po put oštro um ne lu do sti ili brit ke glu po sti. Če sto je bio upo tre blja van u sred-njo ve kov noj mi stič noj li te ra tu ri, ali je če sto pri su tan i u da na šnjoj knji žev no sti. Pri me ri ok si mo ri na su: hlad na to pli na, pro la zna več nost...

U od re đe nim vre men skim pe ri o di ma, ra đa li su se kre a tiv ni auto ri mi sli o ci ko ji su se svo jim ide ja ma su prot sta vlja li jav nom mnje nju. Škot Dej vid Hjum (Da vid Hu me, 1711–1776) iz ja vio je da ni šta ne mo že bi ti ja či po ka za telj la žno sti od odo bra va nja go mi le. Ita li jan Le o nar do da Vin či (Le o nar do da Vin ci, 1452–1519) bio je sve stran stva ra lac i „tek po ne-

29 Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев но га је зи ка (1971).

222


što” je us peo da za vr ši za ži vo ta, ali i to „tek po ne što” bi lo je do volj no da po sta ne je dan od naj ču ve ni jih stva ra la ca svih vre me na. Svo jim sta vom, pre ma se bi i ži vo tu, oni su sti ca li epi tet pa ra dok sal nih auto ra.

Na jed nom me stu ja pan ski este ti čar Ka ku zo Oka ku ra (Ka ku zo Oka ku ra, 1863–1919) ova ko je opi sao zen-uči te lje:

Drev ni mu dra ci ni kad svo ja uče nja ni su iz no si li si ste mat ski i do sled no. Go vo ri li su u pa ra dok si ma da ne bi iz ri ca li po lu i sti ne.30

U knji žev no sti po sto je do bri pri me ri či je je glav no obe lež je pa ra doks. Ci tat iz Ge te o-vog (Jo hann Wol fgang Go et he, 1749–1832) Fa u sta: no, da kle, ko si ti? Deo sam one si le što več no že li zlo, a uvek do bro stva ra, iz ra zi to je de mon skog, ali i pa ra dok sal nog ka rak te ra. Ci tat aso ci ra na ro man-pa ra doks ru skog pi sca Mi haj la Bul ga ko va (Mi hail Afa na si je vič Bul ga kov, 1891–1940) Maj stor i Mar ga ri ta. Li ko vi ovog ro ma na či ne zlo ko je je ap surd no u od no su na zlo ko je vla da so vjet skom Ru si jom. De mon ska svi ta „msje” Vo lan da (Aza-ze lo, Be he mot, Ko ro vjov-Fa got) osva ja Mo skvu, a vre me ro ma na ob u hva ta naj tu rob ni ji pe riod u ru skoj isto ri ji. Ova svi ta ko ja po sto ji da či ni zlo, či ni za pra vo mno go to ga do-brog, a sve što či ni di ja me tral no je su prot no eg zi sti ra ju ćem zlu ko je u tom pe ri o du vla da Mo skvom. Či nje ni ca je da ova đa vo lja dru ži na, u jed nom ja sno pre po zna tlji vom kri znom vre me nu po ru ski na rod, ka da je, za hva lju ju ći „vul gar no ma te ri ja li stič kim” tu ma če nji ma jed nog ti pa ide o lo gi je, de gra di rao upra vo onaj deo ljud skog du ha ko ji ople me nju je i ko ji čo ve ka na vo di da či ni do bro, po sta la pro tiv te ža. Oni su pot pu no ne pri hva tlji vi, u mi ljeu tog vre me na, pa mo gu po sto ja ti i kao mo guć nost; i ma da pred stav ni ci zla, ova „svi ta” je pa ra bo la ve re i iz van pri rod ne si le. Oni su mo gu ća te za ko ja ob ja šnja va neo bja šnji va de-ša va nja u So vjet skom Sa ve zu tri de se tih go di na dva de se tog ve ka. Oni pred sta vlja ju per so-ni fi ka ci ju sve ga što je ne po zna to i kao ta kvo pla ši – vu ka ko ji se stra hom hra ni i li ku je u svo joj sve mo ći pred pa ra li zo va nim ov ca ma. Ta gru pa „ču da ka” pred sta vlja do bro, i sve što ra de, či ne u ime do bra.

Švaj car ski pi sac i dra ma turg Fri drih Di ren mat (Fri e drich Dürren matt, 1921–1990) u svo joj ču ve noj dra mi Fi zi ča ri ba vi se mo ral nim aspek ti ma onih pri pad ni ka ljud skog dru štva ko ji ge ne ri šu na pre dak čo ve čan stva, ali u či jim je ru ka ma moć da to čo ve čan stvo i uni šte. Pa ra doks kao da iz vi re iz sa me su šti ne da sva ki štap ima dva kra ja – od ko jih se jed nim pod u pi re mo, a dru gi na no si bol. Du a li zam mo guć no sti, ana li zi ran kroz za plet u Fi zi ča ri ma, sa mo po tvr đu je ono u šta je autor te ze du bo ko ube đen, da je sam ži vot je dan in te gral ni pa ra doks, a da su sve osta lo što ži vot obo ga ću je nje go vi sa dr ža ji.

Pret hod ni uvod na či njen je zbog na me re da se iz dvo je ne ki od na bro ja nih prin ci pa u dra mi Fi zi ča ri, ko je Di ren mat na bra ja na kra ju dram skog ko ma da, i ko ji su i prin ci pi jel na osno va za ovaj rad – ti ču se pa ra dok sa:

30 Oka ku ra, K. (1983). str. 48.

223

1. Kao ni lo gi ča ri, ni dra ma ti ča ri ne mo gu iz be ći pa ra dok se.2. Kao ni lo gi ča ri, ni fi zi ča ri ne mo gu iz be ći pa ra dok se.3. Dra ma o fi zi ča ri ma mo ra bi ti pa ra dok sal na.4. Ona ne mo že ima ti za cilj sa dr ži nu fi zi ke, već sa mo nje no dej stvo.5. Sa dr ži na fi zi ke ti če se fi zi ča ra, a nje no dej stvo ti če se svih lju di.6. Ono što se ti če svih, sa mo svi mo gu re ša va ti.7. Sva ki po ku šaj ne kog po je din ca da sam za se be re ši ono što se ti če svih – mo ra pro pa sti.8. Stvar nost se ogle da u pa ra dok si ma.9. Onaj ko se su prot sta vlja pa ra dok si ma, su prot sta vlja se stvar no sti.

Po sled nja, dva de se ta tač ka na bro ja nih prin ci pa a de ve ta ko ja se ti če pa ra dok sa, ujed-no je i su šti na na pi sa ne knji ge stvar nost ne po sto ji bez pa ra dok sa.

Ono što ko mad fi zi ča ri ma či ni in te re sant nim je ste da su me đu glav nim ak te ri ma dra-me Njutn, Ajn štajn i Me bi jus.31 Na 6. kon fe ren ci ji fi zi ča ra Bal ka na, 2006. go di ne u Is tan-bu lu, Dar ko Ka por je imao rad po sve ćen ovom de lu. On is ti če go re na ve de na Di ren ma to va raz mi šlja nja, ko ja sam Di ren mat do da je u pro gra mu za pre mi je ru, i ko ja je na zvao „21 tač ka o Fi zi ča ri ma”. Ti me že li da uka že na pi ta nje mo ra la i od go vor no sti na uč ni ka. Ko li ko ta kav je dan „iz van red no ljud ski čin” kao što je na uč no stva ra la štvo, ko jim se di rekt no uti-če na du hov nu i ma te ri jal nu struk tu ru čo ve ka, sme da bu de bi znis i oruž je za spro vo đe nje vo lje ja čeg, i ko li ko su oni ko ji su spo sob ni da stva ra ju te „teh no lo ške i pri rod no na uč ne no vi ne” za i sta od go vor ni zbog svo je ne za in te re so va no sti za to ko me nji ho vi re zul ta ti do-spe va ju u ru ke i na ko ji na čin se ma te ri ja li zu ju u ljud skoj sva ko dnev ni ci?

Ho land ski sli kar i gra fi čar Ma u rits Kor ne li us Ešer (Ma u rits Cor ne li us Escher, 1902–1972) svo jim cr te ži ma i gra fi ka ma iz me nio je od nos pre ma per cep ci ji stvar no sti mno gih. On je umet nik ko ji je us peo da se na met ne sa vre me nim mi sli o ci ma i na uč ni ci ma, po put Da gla sa Hof šte te ra i Ro dže ra Pen ro u za, i da bu de ozbilj no shva ćen pri li kom iz grad nje no-vih na uč nih i mi sa o nih pa ra dig mi.

Pa ra doks je i ne iz o stav na for ma iz ra ža va nja kod lju di. Je dan od za da ta ka ko je je čo vek se bi po sta vio je ste da se taj zbu nju ju ći od nos pre ma oko li ni uma nji, ka ko bi se u ne kom čo več ni jem i bo lje ure đe nom sta nju (čo ve ku bli žem, a ti me i lak šem za de lo va nje) us po-sta vi le kon tro li sa ne re la ci je ko je su da nas još uvek ta ko da le ke.

Kurt Ge del (Kurt Gödel, 1906–1978), 1931. go di ne, u ra du o for mal no neo d lu či vim te o re ma ma u prin ci pia Mat he ma ti ca i srod nim si ste mi ma32 for mu li še no vi mo del ma te ma-tič ko-lo gič kog raz mi šlja nja. U dve te o re me do ka zu je da u sva kom stro gom for mal nom ma te ma tič kom si ste mu po sto je is ka zi ko ji ne mo gu bi ti ni ti po tvr đe ni ni ti ospo re ni, iako

31 Pro fe sor Dar ko Ka por sa No vo sad skog uni ver zi te ta, ka da na pre da va nju ima na me ru da pri ča o ovom ko ma du, po sta vlja pi ta nje: Ko je je to me sto gde mo gu da se sret nu njutn, Ajn štajn i Me bi jus? Od go-vor je: lud ni ca. 32 Gödel, K. (1931).


224


su us po sta vlje ni na osno vu ak si o ma ko ji su u taj si stem ugra đe ni. To jed no stav ni je re če no zna či da ak si o mi for mal nog si ste ma ne iz o sta vlja ju mo guć nost da se ostva ri pro tiv reč nost. Ovo pret po sta vlja re al nu mo guć nost po sto ja nja pa ra dok sa u svim for ma li zo va nim mi sa o-nim si ste mi ma. Te o re me na ko je se osla nja u ovim pret po stav ka ma su:− Uko li ko su ak si o mi od re đe ne te o ri je ne pro ti vreč ni, po sto je te o re me ko ji ma se ne mo-

že do ka za ti ni isti ni tost ni ne i sti ni tost.− Ne po sto ji pre ci zan na čin po mo ću ko jeg se mo že do ka za ti da su ak si o mi od re đe ne

te o ri je ne pro ti vreč ni.

Te o re me se ov de na vo de kao prin ci pi jel na osno va ko ja omo gu ća va i uslo vlja va po sto-ja nje raz lo ga za for mi ra nje pa ra dok sa u fi zi ci.

Pa ra doks po ma že Ajn štaj nu, ali i nje go vim sa vre me ni ci ma, da ja sni je for mu li šu je dan u mno go če mu dru ga či ji po gled na fi zič ku re al nost, za sno van na dru ga či jim prin ci pi ma, po mo ću ko jih je bi la for mi ra na kla sič na fi zi ka. Lin tel (Ha rald van Lin tel) i Gru ber (Chri-stian Gru ber) is ti ču da broj ni pa ra dok si u te o ri ji re la ti vi te ta na sta ju usled in ti u tiv nog ne-sla ga nja su bjek ta sa po sle di ca ma nje nih prin ci pa.

za klju čakKa da se za za klju čak ka že da je pa ra dok sa lan, to zna či da je, pre ma su bjek tu ko ji o pa-

ra dok su su di, taj za klju čak in kom pa ti bi lan sa op šte pri hva će nom isti nom u jav nom mnje-nju. Raz lo zi in kom pa ti bil no sti za ključ ka sa jav nim su dom mo gu da bu du ra zni:− Pre vi đe ni su ne ki uslo vi, pa je pret po stav ka od ko je se po la zi pri li kom do no še nja za-

ključ ka bi la po gre šna.− Mo del raz mi šlja nja, upo tre bljen pri li kom do no še nja za ključ ka je po gre šan – na vo di

na za klju čak ko ji ne od go va ra za pa ža nju.− Pret po stav ke su is prav ne, mo del raz mi šlja nja je pro ve re no is pra van, ali se iz ve de ni

za klju čak pro ti vi oče ki va nom – ne ukla pa se u „sli ku sve ta” na osno vu već ste če nih sa zna nja.

Za jed nič ko za sva tri na ve de na raz lo ga da se „do ve de” do pa ra dok sal ne si tu a ci je je ste to da za ključ ni is kaz ni je oče ki van. Pa ra dok sal na si tu a ci ja sle di iz za ključ ka ko ji je od go-vor na po sta vlje no pi ta nje, a ko ji zbu nju je su bjek ta. Ova tvrd nja je za sno va na na pret po-stav ci da je do na stan ka pa ra dok sa do šlo usled či nje ni ce da ni je pro na đen od go va ra ju ći na čin da se ob ja sni do ga đaj iz ko jeg je pa ra doks pro is te kao. O pa ra dok su se mo že re ći:− Pa ra doks na sta je usled ne zna nja ili usled pri hva ta nja ne a de kvat nog mo de la sa zna nja.− Ka da se ne ko na la zi u pa ra dok sal noj si tu a ci ji, on shva ta da se de ša va ne što što se pro-

ti vi nje go vom oče ki va nju.− Pret po stav ke, pred vi đa nja i po zna va nje uzro ka ne do u mi ce – u ne koj me ri su po gre šni.− Do pa ra dok sa se do la zi i usled po gre ške, npr. po gre šnom ana li zom pret po sta vlje ne

si tu a ci je.

225


− Pa ra doks na sta je ka da se oče ku je jed no, a do bi je dru go.− Pa ra doks je po ne kad an tro po morf na po ja va.− Čo vek od re đu je šta je pa ra doks.− Do pa ra dok sa do la zi ka da ne mo gu da se shva te raz lo zi ne kog de ša va nja.− Pa ra doks ob u hva ta i tvrd nje ko je su in tu i tiv nog ka rak te ra.− Si tu a ci ja se na zi va pa ra dok sal nom ka da se do ga đaj, bio on re a lan ili fik ti van, pro ti vi

na čel nom na či nu raz mi šlja nja.− Pa ra doks na vo di na sum nju u isti ni tost su da.− Pa ra doks je di le ma ko ju tre ba re ši ti.− Pa ra doks na sta je pri li kom ko li zi je pa ra dig mi.

Svi go re na ve de ni po ku ša ji da se o pa ra dok su ne što is ka že zah te va ju pre ci zni je ob-ja šnje nje (če sto su is ka zi ne pre ci zni i sa mo opi si va nje kva li te ta poj ma ili fe no me na vi še ka zu je ne go po ku šaj da se po jam de fi ni še).

Ka da se ka že da se oče ku je jed no a do bi je dru go, pod ra zu me va se da se pri li kom oče-ki va nja jed nih re zul ta ta pri ka zu ju dru gi. U pa ra dok sal nu si tu a ci ju za pa da su bjekt za te čen neo če ki va nim. Po gre šno bi bi lo tu ma če nje ka da bi se pa ra doks shva tao upro šće no kao iz-ne na đe nje, jer iz ne na đe nje no si u se bi psi ho lo ški fak tor, dok pa ra doks ne bi smeo da bu de par ti ku lar no su bjek ti van. Ono što je iz ne na đe nje za ne kog ne mo ra da bu de iz ne na đe nje za ne kog dru gog. Pa ra doks je op šta ka rak te ri sti ka. Re ša va njem pa ra dok sa se stva ra ju mo-guć no sti za na sta nak no vih pa ra dok sa.

Pa ra dok sal nost mo že da va ži za po je din ca ili gru pu. Ono što je pa ra dok sal no za jed nu gru pu, ne mo ra da bu de pa ra dok sal no za ne ku dru gu gru pu. Ova vr sta su bjek tiv ne ne kon-zi stent no sti ja vlja se usled ne zna nja, op se na (pri vi da) ili ne kog ob li ka ne pre ci zno sti. Kad se ra di o ovim slu ča je vi ma, to su pri vid ni pa ra dok si, i uko li ko se po sma tra po je di nac ili gru-pa, mo že se za klju či ti da je pri vid ni pa ra doks uglav nom po ja va ko ja je fe no men re la ci je za od re đe ne sku po ve op ser va to ra, ali ne za sve. Na pri mer, fa ta mor ga na ni je fe no men ko ji svi vi de na jed nak na čin, ili po zna va njem za ko na fi zi ke hi dro sta tič ki pa ra doks je la ko ob ja šnjiv.

Vred no je spo me nu ti i upo treb nu vred nost pa ra dok sa u pro ce su uče nja. Po sta vlja nje pa ra dok sa uče ni ci ma u pro ce su pro blem ske na sta ve pred sta vlja od li čan na čin da se pro ce-ni nji ho va kri tič ka spo sob nost i in tu i ci ja. Kroz pri me re se sta vlja ju na pro bu nji ho ve mo-guć no sti da re še pro blem sku pro vo ka ci ju. Uče ni ci tre ba da pro na đu od go vo re ko ji ma se ob ja šnja va ju pa ra dok sal ne si tu a ci je. Pa ra dok si u obra zo va nju ima ju mo ti va ci o ni ka rak ter. Oni da ju pod strek uče ni ci ma da sa mi, na osno vu svo ga zna nja, po nu de re še nja.

Mo žda je pre vi še slo bod na pa ra le la tre nut no ak tu el ni pa ra doks sa vre me ne fi zi ke, kroz ko ji se ču je krik fizičarâ „s pr ve li ni je fron ta”, ko ji na glas raz mi šlja ju o sum nja ma ko je ih mu če. Va paj je vr lo ja sno vi dljiv u član ku Kri za u fun da men tal noj fi zi ci Li ja Smo li-na (Lee Smo lin).33 On iz no si svoj stav da je sa vre me na te o rij ska fi zi ka iz gu bi la kon takt sa

33 Smo lin, L. (2006).

226


eks pe ri men tal nom fi zi kom, sma tra ju ći pri tom da su te o rij ski fi zi ča ri da na šnji ce do spe li u neo bič nu si tu a ci ju, u ko joj su nji ho ve te o ri je ma te ma tič ki isti ni te i kon zi stent ne, ali eks pe-ri men tal no bez mo guć no sti po tvr de. Si tu a ci ja u sa vre me noj fi zi ci uno si sum nju u tač nost osnov nih prin ci pa ak tu el nih fun da men tal nih te o ri ja. Kao je dan od mo gu ćih iz la za, spo-mi nje do la zak

no ve ere u na u ci u ko joj će ma te ma tič ka kon zi stent nost za me ni ti re al ni eks pe ri-ment kao kraj njeg su di ju ko rekt no sti te o ri je.34

Iako Smo lin ve ru je da se mo di fi ka ci jom osnov nih me to do lo ških prin ci pa ne mo gu sa ču va ti od re đe ne te o ri je ko je su mno go obe ća va le, on ipak mi sli da je pro blem u ce loj me to do lo gi ji i sti lu is tra ži va nja.

Na osno vu go re na ve de nog, ja sno je da je pa ra doks fe no men ko ji je neo p hod no raz-ma tra ti mul ti di sci pli nar no. Ma te ma ti ča ri, lo gi ča ri i fi lo zo fi su do sa da bi li naj u spe šni ji pri li kom ana li ze fe no me na pa ra dok sa u ljud skom sa zna nju i oni su naj vi še uz na pre do va li u for mu li sa nju kla si fi ka ci o ne pre po zna tlji vo sti pa ra dok sa – de fi ni sa nju raz li či to sti pa ra-dok sal nih si tu a ci ja.

lI te ra tu ra

1. Антонић, В. (2000). ДА ЛИ ПОСТОЈЕ СТВАРИ КОЈЕ НЕ ПОСТОЈЕ: Водич за критичко размишљање. Публикум, Београд.

2. Борстин, Д. Џ. (2002). Свет открића. Геопоетика, Београд.3. Божић, М. (2002). „Улога парадокса у развоју математике”. Флогистон, бр. 10, Београд. ---- (2002). Преглед историје и филозофије математике. Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд.4. Диренмат, Ф. (1969). Посета старе даме. Физичари. Рад, Београд.5. Feynman, R. P, Leighton, R. B. and Sands, M. (1964). The Feynman lectures on physics. Addison–

Wesley, Reading, MA, Vol. II.6. Filipović, V. (1989). Filozofijski rečnik. NZMH, Zagreb.7. Gödel, K. (1931). on Formally undecidable propositions of principia Mathematica and related systems.

e-print: http://www.research.ibm.com/people/h/hirzel/papers/canon00-goedel.pdf8. Хофштетер, Д. Р. (2002). Гедел, Ешер, Бах: једна бескрајна златна нит. Просвета, Београд.9. Јакшић, M. (1998). Парадокси и загонетке у економији. Чигоја штампа, Београд.10. Капор, Д. (1993). „Један заборављени комад”. Млади физичар, 48. стр. 16–18. ---- (2006). “Dürrenmatt’s ’Physicists’ as a Tool in understanding the Etics of Science“. 6th International

Conference of the balkan physical union bpu6, Istanbul – Turkey 22–26. August 2006. (Poster 18-P-005, Book of Abstracts 1197)

11. Koаре, A. (1981). Научна револуција. Нолит, Београд.12. Коен, М. и Нејгел, Е. (1979). Увод у логику и научни метод. Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд.13. Maрић, С. (1991). Филозофски речник. Дерета, Београд.14. Metcalfe, M. (2005). Contradiction and systems Thinking. e-print: http://isce.edu/ISCE_Group_Site/

web-content/ISCE_Events/Christchurch_2005/Papers/Metcalfe.pdf

34 Isto.

227


15. Okakura, K. (1983). Knjiga o čaju. Grafički zavod Hrvatske, Zagreb.16. Quine, W. V. (1976). The Ways of paradox and other essays (2nd Edition). Cambridge, Mass.: Harvard

University Press.17. Расел, Б. (1962). АБЦ теорије релативности. Савремена школа, Београд.18. Rescher, N. (2001). paradoxes: Their roots, range and resolution. Chicago: Open Court.19. Ritter, J, Gründer, K. und Gabriel, G. (1971–2005). historisches Wörterbuch der philosophie. Verlag:

Schwabe, Basel.20. Sainsbury, R. M. (1995). paradoxes. Cambidge University Press. http://laurencegoldstein.net/index.html21. Smolin, L. (2006). “A Crisis in Fundamental Physics“. Magazin of the new York Academy of science.

jan/Feb issue.22. Sorensen, R. (2003). A brief history of the paradox: philosophy and the labyrints of the mind. Oxford

University Press.23. Spade, P. V. (1996). Thoughts, Words and Things: An Introduction to late Mediaeval logic and semantic

Theory. e-print: http://pvspade.com/Logic/docs/thoughts1_1a.pdf24. Шешић, Б. (1962). Логика. Научна књига, Београд.

paradox – the phenomenon of expression in the history of culture

SummarY: paradoxes are inevitably present in human everyday life. they are an integral part of all spheres of human activity, such as art, science, philosophy, religion, politics etc. they are a cultural phenomenon and a sci-entific fact, a religious inconsistence and a sociological absurdity. for many authors, paradox is a consequence of an error, but some authors see them as an ontological, epistemological necessity. paradoxes are a way of expression, but also an objective impossibility of a consistent cognition of physical real-ity. paradoxes are non-standard phenomena that call for a multidisciplinary approach. this paper explains the phenomenon of paradox as a way of human expression, but also as a way nature manifests itself.

keY WordS: paradox, phenomenon, multidisciplinarity, inconsistence, culture.

[email protected]

229

vîðeñjå

230

f o t o c a r l a f e r n á n d e z a n d r a d e

c a r l a . f d e z . a n d r a d e @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 2 2 8 , 2 2 9 , 2 3 1 , 2 3 2 , 2 3 3 , 2 4 0 , 2 4 1 , 2 6 2 , 2 6 3 ,

2 7 8 , 2 7 9

234

vîðeñjå

IU al he mi ji, kao i u pre vo đe nju iz jed ne kul-

tu re u dru gu, zna nje ko je se sti če pri pre mo šći va-nju ja za do ma će/stra no za mi šlja se kao ne ka taj na for mu la ko ja omo gu ća va pre la zak iz jed nog sta nja u dru go, uz pri da va nje ve će vred no sti ori gi na lu. U kul tur nom pre vo đe nju, no vi en ti tet, pro iz vod ove tran sfor ma ci je, otva ra me đu pro stor na ci o nal nog, zla to hi brid nih i mo bil nih iden ti te ta usred sa vre me-nih ka ta stro fa u ob li ku ra ta i dru gih uža sa. Ovaj tip kul tur nog vi ška vred no sti do bi ja se u ši ro ko shva-će nom pre vo đe nju, u že lji pre vo di o ca da bu kval-no tran sfor mi še svet kao reč u mno štvo zna če nja i vred no sti ko je do pi ru da lje od no stal gič ne že lje za po vrat kom u pri mar no i pr vo bit no. Ko lo ni jal-ni pro jek ti da na šnjih i drev nih im pe ri ja, ko ji ima ju upo ri šte u du hu mi si o nar stva i osva ja nja, po ku ša va-li su da pri svo je pre vo đe nje kao sred stvo is ka zi va-nja mo ći ko je ni je ra ču na lo na nus po ja ve hi brid nih kul tu ra či je pa ra dok sal no ustroj stvo pro bi ja gra ni ce bi nar nih spo je va do mi na ci je i pod re đi va nja.

IIPre vo đe nje stva ra pri mar ni pro blem ra zno li-

kom po lju knji žev nog i kul tu ro lo škog pro u ča va-

nja, po što ne pred vi di vi efek ti glo bal nih kul tur nih to ko va ne mo gu vi še da se pro u ča va ju u za tvo re-nim di sci pli nar nim i lin gvi stič kim kon tek sti ma. Cilj kul tur nog pre vo đe nja je ste da ini ci ra di ja log iz me đu od re đe nih kul tur nih lo ka li te ta i mno štvo raz li či tih pro je ka ta ko ji ma se po dr ža va ju su če lje-ni po li tič ki pro gra mi. Ne ka od pi ta nja ko ja su se po ja vi la pri su sre tu kul tu ra u pre vo đe nju su: Šta se de si ka da se raz li či te „na ci o nal ne pri če” po sta ve u in ter ak ci ju u slu ča je vi ma pri nud ne se lid be sta-nov ni štva zbog ra ta i eko nom skih mi gra ci ja? Ka-ko od no si iz me đu kul tu ra ro đe nja i eg zi la uti ču na ba zič ne de fi ni ci je „do ma ćeg”? Ka ko se ove no ve, hi brid ne for me kul tur ne in ter ak ci je „pre vo de” i ubla ža va ju od re đe ne po li tič ke po te ze?

Mo guć no sti za kul tur ne su sre te ko ji pod ri-va ju bi lo ko ji na ci o nal ni ili kul tur ni ose ćaj pri-pad no sti zah te va ju ar ti ku la ci ju iden ti te ta iz van gra ni ca dvoj ne po de le glo bal no/lo kal no. Hi brid-nu iz ved bu kul tur nog „me đu pro sto ra” sre ću pre-vo di o ci ko ji se ba ve pre mo šći va njem ja za iz me đu je zi ka i kul tu ra, dok se mo bil ni uni ver zum po-ma lja iz me đu eko no mi ja u in ter ak ci ji kao po sle-di ca pri ti sa ka eko nom ske glo ba li za ci je. De lat nost kul tur nih pre vo di la ca ne ogra ni ča va se na no vo

tomislav z. longinović, madison, Sad

zastrašujuće asimetrije: manifest kulturnog prevođenja

udc 81'25.2udc 81'27

235

vîðeñjå

po lje aka dem skih stu di ja po sve će nih kul tur nom „me đu pro sto ru”, ne go uvek uklju ču je i te o ri ju o sva ko dnev nom ži vo tu za raz li či te lo ka ci je od re đe-nih lin gvi stič kih za jed ni ca. Aka dem ski struč nja ci za in te re so va ni za pre la zak gra ni ca tra di ci o nal nih po lja iz u ča va nja raz vi ja ju ova kav tip iz u ča va nja, či ne ći eks per ti zu je zi ka ko ji se ma nje uče sred-stvom za pod sti ca nje no vih ob li ka mi sli u dru-štve nim i fi lo lo škim na u ka ma.

IIISe mi o za je lin gvi stič ko po na ša nje ko jim zna-

če nje pro la zi kroz mre žu dis kur ziv nih či no va ko ji je su ri tu a li od re đe nih za jed ni ca usred sre đe ni na da ti po jam iden ti te ta ka ko bi stvo ri li no vo zna če-nje. Iden ti tet ko ji je ostao ne dir nut od stra ne ra stu-ćeg mul ti lin gva li zma glo bal nog et nič kog kra jo li ka dr ži se gra ni ca na met nu tih od re đe nim se mi o tič-kim ko dom kao mar ker lič nog. Po što su lič na ime-na naj ma nje pre vo di va, ona su naj bit ni ja u na stan-ku i in di vi du al nih i ko lek tiv nih ob li ka iden ti te ta. Od vi ka va ju ći efe kat „stra nog” pri li kom upo tre be od re đe nog je zi ka stva ra pro stor za kul tur no ne pri-pa da nje u ko me se kre ću le gal ni i ile gal ni imi gran-ti, iz be gli ce, po ten ci jal ni azi lan ti, kao i pu tu ju ći struč nja ci.

Pro ces se mi o ze u pre vo đe nju naj bli ži je me-ta fo ri o fi lo zo fo vom ka me nu. Kon takt iz me đu dva raz li či ta se mi o tič ka re gi stra mo že bi ti lin gvi stič ki i kul tur ni, vi zu el ni i iz ve de ni, ali će re zul ta ti pre-vo đe nja zna čaj no za vi si ti od na či na na ko ji te la, stvar na ili tek stu al na, ar ti ku li šu pro ces uza jam-ne iden ti fi ka ci je. Po što se iz vo đa či i umet nič kog i obič nog po re kla upu šta ju u pre la zak iz nor ma tiv-nog ko da ìoneís ownî u sfe ru ono ga što je do ži vlje-no kao stra na i ne po zna ta se mi o tič ka ar ti ku la ci ja iden ti te ta, pre vo đe nje je uvek op te re će no ovom dvo stru kom glo bal nom ne jed na ko šću ili za stra šu-ju ćom asi me tri jom, u ste pe nu i vred no sti u ko joj je pred sta vlja kul tu ra.

IvJa ka po tre ba za struč no šću u „stra nim” je zi ci-

ma ni je sa mo esen ci jal na za svr he uza jam nog raz u-me va nja iz me đu je zi ka i tra di ci ja raz li či nih „na ci ja”, već ta ko đe i za sve o bu hvat ni je pro ce se me đu kul tur-ne hi bri di za ci je, ko ji pro iz vo de no ve raz li či te ti po-ve iden ti te ta. I „do slov no” i „teh nič ko” pre vo đe nje su ka na li ko ji ma se pre la ze glo bal ne po de le, a ipak sfe ra kul tur nog pre vo đe nja osta je ma nje is tra že na na po lju kul tu ro lo ških stu di ja i stu di ja o pre vo đe-nju. Ako će kla sa, ra sa i pol osta ti neo spo ri vo troj-stvo kul tu ro lo ških stu di ja, one mo ra ju da se okre nu pre ko po treb nom, ma da pot ce nje nom se mi o tič kom is ku stvu pre vo đe nja kao „sva ko dnev ne prak se” za one iden ti te te ko ji se na đu me đu imi gran ti ma, iz be-gli ca ma ili u eg zi lu.

Ovi iden ti te ti-u-pre vo đe nju do ži vlja va ju iz me-šta nje kao re zul tat et nič kih kon fli ka ta, eko nom skih pro pa da nja i dru gih ob li ka na si lja ko ji do pri no se stva ra nju glo ba li za ci je ka kvu ne že li mo. Že lja za pri zna va njem, ko ja do la zi od ovog sve ve ćeg seg-men ta hi brid ne kul tur ne po pu la ci je ra štr ka ne po ce loj ze mlji noj ku gli, simp tom je no vih iden ti te ta ko ji pre ži vlja va ju na pe ri fe ri ji raz li či tih na ci o nal nih pro je ka ta. Ovi iden ti te ti zah te va ju po se ban ob lik pre vo đe nja, onaj ko ji ne po se že za la kim ekvi va len-ti ma ka ko bi br zo odo ma ćio stra no, već že li da ži vi sa uda lja va ju ćim efek ti ma raz li či to sti iden ti te ta iz-van sop stve nog.

vPro blem ekvi va len ci je iz me đu od re đe nih lin-

gvi stič kih ter mi na no si u se bi ob lik iden ti te ta ko ji sva ki po je di nač ni slu čaj pre vo đe nja pret po sta vlja da bi se pro mo vi sa lo raz u me va nje iz me đu uza-jam no „stra nih” kul tur nih kon tek sta. Ovaj kva li tet „stra no sti”, ko ji ka rak te ri še istin ski stra no na su prot lo kal nog, iz mi če po tra zi za ekvi va len ci jom ta ko što iz vo di raz ne či no ve u prav cu taj no vi to sti oko „je zgra svog iden ti te ta”. Iden ti tet-u-raz li či to sti na stao pri pre vod nom či nu pre mo šći va nja če sto se do ži vlja-

236

vîðeñjå

va kao ob lik na si lja nad od re đe nim lin gvi stič kim, umet nič kim, kul tur nim i na po slet ku na ci o nal nim ob li kom biv stvo va nja i pri pad no sti. Ova mu ka i bri-ga, usled ne mo guć no sti pre vo da da po stig ne mno-štvo lin gvi stič kih upa ri va nja, iz ra že na je u mno gim te o ri ja ma o ne pre vo di vo sti. Lo kal no jed no stav no iz mi če pre vo du po mo ću ra znih taj nih ma ne va ra ko ji su simp to ma tič ni za kul tur ni stav ko ji u isto vre me is klju ču je svo je zna če nje iz van svo jih iz nu tra usta no vlje nih gra ni ca i kao iz oča ja po ka zu je ne ku vr stu na ci o na li zma ne bi li se od u preo glo ba li za ci ji.

Po seb nost lin gvi stič kog na či na iz ra ža va nja ugra đe nog u ovaj iz u ze tan ob lik iden ti te ta če sto ne do zvo lja va do slov no pre vo đe nje „reč po reč”, ne-go upo tre blja va me ha ni zam sli čan me ta fo rič kom iz me šta nju, ko je je mo gu će u okvi ru se mi o tič kog okvi ra jed nog je zi ka, ka ko bi se oprav dao ne u speh u po sti za nju ekvi va len ci je. Ne mo gu ća ali i neo p hod-na po tra ga za ekvi va len ci jom u pre vo đe nju zah te va sko ko ve i sla ga nje iz me đu je zi ka, što je pro ces či ja slo že nost za vi si od ni voa do ko ga je do šao kul tur ni pre vo di lac. Pro ces se mi o tič kog be ga mo že da za va-ra po što on oda je ap so lut nu po tre bu za iden ti te tom iz me đu uza jam no „stra nih” lin gvi stič kih zna ko va, po tre bu ko ja do la zi iz mo no lin gval nog kon tek sta istin skog iden ti te ta. Hi brid na pri ro da si tu a ci ja ko je uklju ču ju dve ili vi še kul tu ra ni ka da ne po sta vlja pi-ta nje ekvi va len ci je, po što je ono što iz gle da kao ne-sa vr šen stvo pre vo da od sa mog po čet ka ugra đe no u sâm iden ti tet us po sta vljen mo sto vi ma iz me đu kul-tu ra. Ne mo guć nost ap so lut ne iden tič no sti pre vo da otva ra po lja za no ve iz ved be kul tur nog iden ti te ta kao pro ce sa di na mič ne raz me ne iz me đu se mi o ti-č kih re gi sta ra mo ti vi sa nih ne hi je rar hij skom otvo re-no šću i kre ta njem zna če nja i iden ti te ta.

vIIz van post ko lo ni jal nog kon tek sta, kul tur ni pre-

vo di o ci igra ju ulo gu glo bal nog „fi lo zo fo vog ka me-na”, kao ote lo tvo re nje pa ra dok sa na sta lih iz me đu

po lo va sa rad nje sa do mi nant nim kul tur nim sna ga-ma i ot po ra iz ra že nog kroz in ter ven ci ju u po sto je ćoj se mi o zi hi je rar hi ja u okvi ru glo bal nog et nič kog kra-jo li ka. Od kul tur nog pre vo đe nja oče ku je se da bu de do bro volj ni su sret dve ju ili vi še tra di ci ja uokvi re nih uto pij skim ho ri zon tom mi ro lju bi ve ko eg zi sten ci je, ko ji se či ni da je na do hvat ru ke na kon pa da Ber lin-skog zi da 1989. go di ne. Vi zi ja su če lje nih kul tur nih si la pse u do re li gi o znog po re kla (npr. hri šćan sko/mu sli man sko) na tu ra li zu je raz li ke ka ko bi se usta-no vi la naj de lo tvor ni ja stra te gi ja po li tič ke do mi na-ci je SAD. Ne is pri ča na pri ča o iden ti te tu, ko ja sto ji iza te ku će ide o lo gi je glo ba li za ci je, sta vlja Dru go na me sto že lje nog pred me ta bi lo kul tur ne asi mi la ci je bi lo is klju či va nja. Post ko mu ni stič ki uni ver zum je ne go vao slič nu lo gi ku pri rod nog za ko na, za vi je nu u po vra tak kul tu ri po je di nih et ni ci te ta ili re li gi ja. Ne za kom pli ko va na mno štvom iden ti te ta ko ji na-sta vlja ju da se po ja vlju ju u post na ci o nal nim su sre-ti ma da bi iz vo di li ma nje bor be nu ver zi ju kul tur nih me mo rij skih kra jo li ka, ova za jed nič ka po li tič ka vi-zi ja pro ma šu je kul tur ne kom plek sno sti za rad gla di za do mi na ci jom.

Mo der nu že lju da se na pu sti svo ja ča u ra i da se sto pi s dru gim iden ti te ti ma kroz stra ne kul tu re ka-rak te ri še asi mi la ci ja ko ja za stra šu je Dru gog gu bit-kom iden ti te ta i nje go vim anu li ra njem. Nar ci so id no pre po zna va nje „mog lič nog” se be u Dru gom po ti-re slič na za do volj stva Dru gog, po što ga osu đu je na po zi ci ju ogle da la ili ekra na na ko me su bje kat mo ći kon tem pli ra o svom od ra zu u nje mu. Ova mu ška te o ri ja kul tur nog pre vo đe nja usvo je na je od stra ne ko lo ni jal nih pro je ka ta u ko ji ma se Dru go vo li, da bi u tom za gr lja ju tran sfor mi sa lo svo ju Dru gost u funk ci ju sa mog se be, a to Dru go osta vi lo od ba če no i pre zre no kao ni že i ma nje vred no.

Ot por kul tur nog pre vo di o ca od i gra va se kao hi brid na kul tur na iz ved ba ko ja pru ža al ter na ti-vu ago ni stič nom po gle du „su ko ba ci vi li za ci ja” ko ji po mu ću je sa da šnje vi đe nje na še naj glo bal ni je eko-

237

vîðeñjå

nom ske i voj ne si le, a, ipak, ta kva iz ved ba u isto vre-me pred vi đa no ve ho ri zon te kul tur nog pre vo đe nja uko re nje nog u oču va nju raz li či to sti kao po ten ci ja la za pot pu ni spek tar hi brid ne kul tur ne prak se – vi zi-ju Dru go sti ko ja funk ci o ni še pu tem stra te gi ja ko je ne ko ri ste pam će nje u svo jim žr tve nim mo du si ma. Pre da nost Dru go me zah te va ar ti ku la ci ju ko lek tiv-nog iden ti te ta iz van na ci je i nje nih kor po ra cij skih fi nan si je ra. Če sto ne vi dlji vi čin kul tur nog pre vo đe-nja prak sa je za pri mer, u ko joj su če lja va nje raz li ka na sta vlja da bu de iza zov na či nu na ko ji se gra ni ce iz me đu et nič kih, kul tur nih, ra snih i na ci o nal nih iden ti te ta usta no vlja va ju na kon za vr šet ka Hlad nog ra ta. In te lek tu al ne mre že, ko je su pri hva ti le is tro še-no na sle đe hu ma ni zma kao svoj pro fe si o nal ni te ret, okre ću se kul tur nom pre vo đe nju kao sred stvu ko je po ma že da se po mi ri mo s raz li ka ma, u okvi ru da te kul tu re i van nje.

vIIPo ja va post na ci o nal nih iden ti te ta je, mo gu će

je, uko re nje na u du goj pred i sto ri ji ko smo po lit skog ko eg zi sti ra nja u pe ri o di ma pre mo der ne. Isto rij ski mo del ko lek tiv nog iden ti te ta pret po sta vlja mo nu-men tal no se ća nje na na ci ju kao osnov no iz vo ri šte i su šti nu je zič ke, ra sne ili kul tur ne osno ve lju di, a da, pri to me, ne pri ka zu je kom plek snost pri pa da-nja vi še za jed ni štvu. Kul tur no po re klo raz li či tih na ci ja obič no se pri ka zu je kroz ag no stič ku vi zi ju „sop stve ne” po seb ne pri če o ko lek tiv nom iden ti-te tu, pro šlim, sa da šnjim i bu du ćim ne pri ja te lji ma. Te sta tič ne me to do lo gi je pred sta vlja ju se ća nje kao spo me nik po dig nut u kr vi lju di, i one za o bi la ze pre-vo đe nje kao na čin da se shva ti kom plek san pro ces stva ra nja na ci je.

Od go vor nost pre vo di o ca pri sut na je kad god či ta mo i gde god da gle da mo; i u ne po ko le blji vom ne pri ja telj stvu po vre đe nog po no sa po sled nje pre-o sta le ve le si le, i u ha o tič nom mno štvu ra to va ko ji sve sna žni je lju lja ju glo bal ni po li tič ki brod. Sve do-

če nje o raz li či to sti se mi o tič kih iz ra za ko ji odo le va ju la kom pre vo du po tak nu to je ne pre sta nim is pi ti va-njem pro sto ra „iz me đu” i pre po zna va njem slo je va mo gu ćih zna če nja ko ja mo gu i da pri kri ju i da ra-sve tle „ori gi nal”. Ovi iz ra zi, ko ji po sto je van do ma-ša ja ori gi nal no sti, ra đa ju se kao pro men lji ve ce li ne ko je mo gu da pro no se dru ga či ji na čin bi ti sa nja i pri pa da nja, jer iz ra nja ju iz lo kal nih i glo bal nih tra-u ma da bi ob li ko va le pred sta ve o svom sop stve nom ko lek tiv nom iden ti te tu u okvi ru no vih kon tek sta se-mi o tič kog na stan ka.

vI IIPro ces me ta fo rič ke za me ne bu kval nog sa fi gu-

ra tiv nim ana lo gan je se mi o zi svoj stve noj pro ce su kul tur nog pre vo đe nja. Ho ri zont „pre vo di vo sti” nu-di iden ti tet ko ji ima mo guć nost da is ti sne žr tve no raz u me va nje svog po re kla. Na ovaj na čin iz be ga va se raz li ka kao ra zor ni ele ment iza zvan po sre do va-njem iz me đu bu kval nog/ori gi nal nog i fi gu ra tiv nog/pre ve de nog. Ono što se po sti že u pre vo du, pret hod-no ne vi dlji vom aspek tu ori gi nal nog ko ji se ogle da u dru gom, je ste stva ra nje pro sto ra i vre me na ko ji su van kul tur ne po de le i kon ti nu u ma tran zi ci je iz me-đu raz li či tih re gi sta ra kul tur ne raz me ne.

Iza zva ni te ri to ri jal nim ra to vi ma, ko lo ni jal nim ide ja ma, eko nom skim rop stvom i dru gim pro ce si-ma do ko jih su do ve li pu to va nje i pre vo đe nje, za jed-ni ce iz be glih li ca ši rom sve ta za mi šlja ju svo je iden-ti te te kao niz kre ta nja duž ose do la ska/na se lja va nja/po vrat ka pri vre me nog i pro stor nog kre ta nja. Ovaj na met nu ti no mad ski na čin ži vo ta te ra na ra di kal no is pi ti va nje iden ti te ta kao ka te go ri je ko ja je po ve za na sa hro no to pi ma ho mo ge ne te ri to ri je i po je di nač nim na ci o nal nim na ra ti vom.

Za me na ori gi na la pre vo dom stva ra po mak u kul tu ri ko ji re me ti ti ši nu na ci je. Ovim po ma ci ma, či ji raz li či ti kul tur ni ko re ni pr ko se na ra ti vi ma o pri pad no sti od re đe nom ob li ku iden ti te ta, kul tur ni pre vo di o ci do no se seg ment ne ka kvog ima gi nar nog

238

vîðeñjå

do ma ko ji je uvek van do ma ša ja se ća nja kao gu bi-tak i žr tva. Se mi o tič ki pre laz iz me đu je zi ka, kul tu-re i iden ti te ta ni ka da se ne mo že sve sti na ono što stva ri, do ga đa ji i kon cep ti „zna če” pre ma jed no stav-nim de fi ni ci ja ma iz reč ni ka. Ovo je na ro či to tač no za to što pro ces pre vo đe nja pod ra zu me va pre no še-nje jed nog ni za „stra nih” kul tur nih ko do va na no ve „do ma će” ni zo ve kul tur nih zna če nja, dok je re fe ren-ci jal ni uni ver zum na ro či to ob u sta vljen. Ova ob u sta-va „stvar no sti” u pro ce su pre vo đe nja pod ra zu me va ne pre mo sti ve raz li ke ko je kra se sva ki od re gi sta ra pri li kom kul tur nog pre mo šći va nja ko je od je ku je ne mo guć no šću pot pu nog pre vo da iz me đu kul tu ra.

IXI sim bo lič ki i ma te ri jal ni aspek ti „ono ga što još

uvek ne zna či” u pre vo du mo gu se po re di ti sa kon-cep ti ma traj ne ne pre vo di vo sti. Ovi ob li ci lo kal nog, sna žno prot ka ni po tre bom da se sa kri ju od ne u to-lji ve že lje za zna njem, pri sut ni u sva kom pre vo du, za mi šlje ni su kao iz vor ni i slu že za od u pi ra nje kul-tur noj do mi na ci ji pri zi va njem taj ne. Ne pre vo di vost ove taj ne je ste taj na pre vo đe nja, nje gov ži vot i op-sta nak ove naj pot ce nje ni je ljud ske ve šti ne. Ni ka da u pot pu no sti sve de ni na po je di na čan okvir zna če nja, kul tur ni pre vo di o ci stva ra ju me ta fo ru taj ne da bi is-pi ta li gra ni ce „ljud ske/hu ma ni stič ke” ma šte ta ko što ne pre sta no pre la ze iz jed nog re gi stra u dru gi, be le-že ći ta ko kul tur ne gra ni ce pre vo di vo sti iz me đu iz-ra za iden ti te ta i dru go sti u od re đe nom je zi ku.

Ovaj pro ces bes kraj nog pre vo đe nja iz me đu po li tič ki ne jed na kih kul tur nih tra di ci ja stva ra za-jed ni ce ko je na sto je da se sa kri ju i po beg nu od bi lo ka kvog ob li ka zna nja za sno va nog na pot pu noj do-mi na ci ji SAD. Ono što je lič no i što uob li ča va lju-de, kao što je ra na od 11. sep tem bra, oba vi ja bol im pe ri jal nog iden ti te ta su o če nog sa na sil nim ob-li ci ma ne pre vo di vo sti. Muk i taj nost sva ke tra u me ko ju de le „na ci o nal ni” su bjek ti, ko ji, sva ki za se be, za mi šlja ju Gro und Ze ro kao žr tve nu te ri to ri ju za za-

jed ni cu oža lo šće nih, uni ver zal ni su simp to mi tra-u ma ti zo va nog iden ti te ta. Na ci o nal ne ćut nje me sta su stvar ne opa sno sti, ljut nje pre ma la ko pre vo di vim ne pri ja te lji ma, gde na ra ti vi pra ved nič ke osve te za-ma glju ju vi zi ju kul tur ne kom plek sno sti ko ja je us-kra će na Dru go me.

XOp sta nak lo kal nih na ra ti va i ri tu a la kao ne-

pre vo di vih do ga đa ja ne ga ran tu je nji ho vu stal nost i či sto tu kao obi ča ja za jed ni ce ko ji sla ve ži vot. Ne-pre kid no ba vlje nje glo bal nim uslo vlja va po seb nu iz ved bu kul tur nog pre vo đe nja sa na gla skom na po-tra zi za lo ka ci ja ma ko je ne ke kul tu re sma tra ju ne-pre vo di vi ma. Ne is kre ni ob li ci iden ti te ta dra ma ti zu-ju gu bi tak na ci o nal nih na ra ti va, a za o bi la ze di ja lek-ti ku taj no sti. Bez ob zi ra na to ko li ko upor no ne pre-kid ni ko lo ni jal ni pro jek ti pre ru še ni u glo ba li za ci ju po ku ša va ju da uzur pi ra ju na šu tre nut nu tem po ral-nost, bol no raz u me va nje od re đe nih „na ci o nal nih” sle pih uve re nja (kao što je Ko so vo mo jih pre da ka) kao žr tve nih lo ka ci ja iz van ko jih na si lje mo že da bu de pri kla dan od go vor na ra di kal nu kul tur nu dru-gost „te ro ri ste” zah te va ra di kal no is pi ti va nje na ci o-nal nog iden ti te ta kao ho mo ge nog kul tur nog kon-struk ta. Oni ko ji se od u pi ru do mi na ci ji ta ko što se čvr sto dr že za je zgro ko je je za mi šlje no kao neo tu đi-vo i lič no za jed nu na ci ju, upa da ju u zam ku ko ri šće-nja ti ši ne kao uto či šta ne pre vo di vog ko je pred sta-vlja naj sve ti ji pro stor „na ci o nal nog” iden ti te ta kao simp to ma ne pre kid ne tra u me žr tvo va nja svoj stve ne sa mo oni ma ko ji ža le ili se sve te bez mno go re či.

XI Ho ri zont kul tur ne raz me ne za mi šljen je kao

dru ga či ja ak tiv nost ko ja is te ru je „ti ši ne” iz oda ja nji ho vog iden ti te ta da bi sve do či le o pro la zno sti i ne si gur no sti Dru ga či jeg. Otva ra nje pu ta Dru ga či-jem, uz isto vre me nu svest da Dru ga či ji mo žda ne će pri ka za ti sve svo je taj ne, uti če na ar ti ku la ci ju iden-

239

vîðeñjå

ti te ta kao kre ta nja me đu raz li či tim li ci ma dru go sti. Veo ko ji oba vi ja taj nu za jed ni ca, či ji se iden ti tet ja-vlja kao re zul tat sku če no sti, sla bo sti i po ko ra va nja, osen čen je „lo kal nom bo jom” kao po sle di ca pu to va-nja i pre vo đe nja. Ako kul tu ra či ni ove aspek te iden-ti te ta ko ji se la ko pre tva ra ju u omi lje ne tu ri stič ke de sti na ci je vi dlji vim, za da tak kul tur nog pre vo đe nja je ste da po tra ži no mad sku ar ti ku la ci ju i li ni je be ga, ko ji či ne da taj iden ti tet ima mo guć nost da se sa kri je od glo bal nog po gle da.

No vi na či ni upo zna va nja, uko li ko pri su stvo Dru ga či jeg po sta ne te ret ili bol no, omo gu ća va ju sva koj kul tu ri da osta ne za vi je na u ne pre vo div plašt ti ši ne. To što ne pre sta no is pi tu je bi lo ka kav sta lan ili ide o lo ški pro je kat ko ji mo bi li še „na rod” i te ra ga da po či ni na si lje, či ni ovu prak su bes kraj no od go-vor nom kao ho ri zont eti ke iz van li be ral ne za bri nu-to sti za sno va ne na „do broj sa ve sti”. Njen za da tak je da ras krin ka glo bal no li ce mer je iz gra đe no na ja snoj vi zi ji iz me đu po zna tog „ov de” i ne po zna tog „ta mo”. Prak sa kul tur nog pre vo đe nja iz i sku je ne pred vi đe ne struk tu re is ku stva i ma šte iz van jed no stav ne bi nar-no sti svoj stve nog i stra nog u do me nu je din stve nog kul tur nog idi o ma ili je zič ke prak se.

Ne žan plašt ti ši ne ne ga ran tu je oču va nje kul tur-nog je din stva kao lo ka ci je ko ja ni je otvo re na pre ma epi ste mo lo škom pri lo go đa va nju Dru gog. Po me ra-nje zna če nja od vi ja se u pro ce su se mi o ze, a vr še ga kul tur ni pre vo di o ci ko ji pre po zna ju spo ra dič nu i ne pred vi dlji vu že lju dru gog da osta ne oba vi jen taj-nom. Prak sa kul tur nog pre vo đe nja od no si se i na ov de i na ta mo, na vi še lo ka ci ja gde se ogra ni če nja kul tur ne pre vo di vo sti ne po kla pa ju sa etič kim ogra-ni če nji ma bez ob zir ne kor po ra tiv ne glo ba li za ci je.

XIIHe te ro ge na sfe ra ljud skih kul tu ra je me sto na

ko me taj na pre vo đe nja vre ba iza na ra ti va o iz vor-nom gu bit ku ne vi no sti i stva ra nju iden ti te ta kroz žr tve ne ri tu a le za jed ni štva. Ovaj sa bla sni ob lik na-ci o nal nog iden ti te ta za mi šlja se be kroz lo gi ku ko ja iz o sta vlja ge ne ra li zo va ne for me dru go sti da bi osvo-ji la se mi o tič ki pro stor svoj stve nog i po la ga la pra vo na or ga ni za ci ju na si lja pre ma onim kul tu ra ma či ja su zna če nja za ma glje na i okr nje na bru tal nim ob-li ci ma pri pi to mlja va nja. Dru ga či ji po sta je gra ni ca iz van ko je iden ti tet mo že sa mo da se bra ni i ba vi pre vo đe njem kul tur nih raz li ka ko je za re zul tat ima smi sle ne, ali i za stra šu ju će asi me tri je.

Ovo je prak sa pre vo đe nja ko ja pre po zna je veo ko ji raz dva ja uče sni ke za vo dlji vog su sre ta kul tu ra, gde pre pu šta nje Dru ga či jem ni je pro pi sa no i nor-ma tiv no, već si tu a ci o no i iz bor no. Ovaj na čin in-ter ak ci je ka rak te ri sti čan je za di ja spo ru i mi grant-ske kul tu re ko je spa ja ju op sta nak sa pred sta vom o onom što je iz me đu je zi ka i iden ti te ta. Ako al he mi ja kri je taj nu že lju pri rod nih na u ka da pre i na če ma te-ri jal ni uni ver zum i vla da ju nji me, on da pre vo đe nje kri je po re klo hu ma ni stič kih na u ka u pro ce su ne pre-kid ne po tra ge za no vim ob li ci ma zna nja u do me nu kul tu re.

Kli vlend – Be o grad – Me di son – Bu e nos Aj res – Kem bridž – Nju Del hi, 1999–2002.

The journal of the Midwest Modern language Association, sveska 35, broj 2, Translating in and

across Cultures (Autumn, 2002), strane 5-12, Midwest Modern Language Association, Chicago

http://www.jstor.org/stable/131516

242

vîðeñjå

Od pa da Ber lin skog zi da i pro pa sti ko mu ni zma otvo re no je sámo zna če nje Evro pe i na la zi se u pro-ce su re de fi ni sa nja. Evrop ske dr ža ve i dru štva rvu se sa eks pan zi jom Se ver no a tlant ske ali jan se (NA TO) i Evrop skom uni jom, kao i sa no vim ta la som imi gra-ci je, a isto vre me no se po ja vi la i ob no vlje na i oja ča na kul tur na an ga žo va nost iz me đu Is to ka i Za pa da. Ali ovaj br zi pre o bra žaj u po sled njih 15 go di na ta ko-đe ima i du blje ko re ne. Re struk tu ri ra nje sa vre me ne Evro pe prot ka no je ka ta kli zmič nim do ga đa ji ma 20. ve ka – dva svet ska ra ta, Ho lo ka ust – kao i mo der-ni za ci jom ko ja je od 18. ve ka ob li ko va la Evro pu i nje ne ve ze sa ostat kom sve ta.

„Stu di je o evrop skoj kul tu ri i isto ri ji” po sve će-ne su iz da va nju knji ga ko je se ba ve is tra ži va njem naj va žni jih pi ta nja o pro šlo sti i sa da šnjo sti Evro pe iz ugla ve li kog bro ja raz li či tih di sci pli na. Ra do vi u ovom se ri ja lu su in ter di sci pli nar ni; ba ve se kul tu-rom i dru štvom, kao i va žnim do ga đa ji ma u Za pad-noj i Is toč noj Evro pi od 18. ve ka do da nas u okvi ru so ci jal nog i isto rij skog kon tek sta. Uz ši rok ras pon te ma, ge o gra fi ju i hro no lo gi ju, ovaj se ri jal ima za cilj da ob ja vi naj in te re sant ni je i na ji no va tiv ni je ra do ve o mo der noj Evro pi.

pr vo po Gla vljeovo je bal kaN, ov de Ne ma ša le

εδώ δεν είναι παίξε γέλασε:εδώ είναι Μπαλκάνια

ov de ne ma ša le: ovo je bal kan1

Ni kos En go no pu los „Le ši nar 1748. (sli kar ska in ter pre ta ci ja)” iz zbir ke po vra tak pti ca, 1946.

Ve ći na Gr ka zna stro fe ovog epi gra fa. Pa ipak, ve ro vat no ma lo njih zna da ih je na pi sao pe snik nad re a li sta Ni kos En go no pu los. Gr ci su pr vo ču-li kan ta u to ra pod Di la no vim uti ca jem, Di o ni si sa Sa vo pu lo sa, ka ko pe va ove sti ho ve u svo joj pe smi „Ba los” iz 1971. go di ne. U ovoj pe smi Sa vo pu los obr će sti ho ve, pe va ju ći „ovo je Bal kan, ov de ne ma ša le”. Da nas, mla đa ge ne ra ci ja, iako ni je upo zna ta sa ovim lir skim in ter tek stom, upo tre blja va ovu idi-

1 Al ter na tiv ni pre vod bio bi „ov de ne ma igre”. Po sto je ći pre-vod En go no pu lo so ve po e me (2007) Dej vi da Ko no li ja gla si „ovo ni je igra li šte”, što je sa svim pri hva tlji vo jer uka zu je na pri ro du Bal ka na.

vangelis kalotihos, Njujork, Sad

budućnost balkanaIdentitet, kultura i politika u Grčkoj posle 1989.

udc 323(495)"20"udc 94(497)

243

vîðeñjå

o mat sku fra zu u pot pu no sti shva ta ju ći svo ju sa mo-pot ce nje nu i sa mo pre ce nje nu pri ro du. Ovi sti ho vi uka zu ju na to ka ko se stva ri re ša va ju u Grč koj (na osno vu po lo ža ja na Bal ka nu): gru bo, na glo, ne si ste-mat ski, bez pro pi sa nog po stup ka, mo žda čak i oštro i na sil no, ali pre sve ga neo r ga ni zo va no. Stro fa ja sno uka zu je na to da ne gde dru gde, van Grč ke, po sto-ji pro spe ri tet no, ve dro gra đan stvo sa oprav da nim oče ki va njem pro pi sa nog po stup ka, na bla go slo ve-nom me stu ko jim vla da ju ra zum i pra vo. Ona ta ko-đe uka zu je i na to da ova kva po u zda na po li ti ka ne mo že da se na đe ov de, jer ov de smo mi na Bal ka nu i ov de stva ri pro sto ta ko ne funk ci o ni šu. Pra vi Grk za i sta pri me ću je da stva ri bu kval no „ni su za igru i smeh” – „ov de ne ma ša le”. Ov de, na Bal ka nu, mu ka je i be da. En go no pu los, u stva ri, ide da lje od Sa vo-pu lo sa u ko ri šće nju grč kog plu ra la za „Bal kan”, jer ne ko ri sti bi la bi jal ni fri ka tiv uobi ča je ne grč ke re či za „Bal kan”, već „gru blji” bi la bi jal ni plo ziv ko ji zvu či stra no i ko ji se mo že na ći u dru gim je zi ci ma Bal ka-na (kao i u en gle skoj re či) za „Bal kan”.

En go no pu lo sov pr vi slog mo žda ni je to li ko otu đu ju ći ko li ko se na pr vi po gled či ni. Iako oda-je uti sak uda lje ne tu đi ne, pa čak i gru bo sti ko ja se po ve zu je sa Bal ka nom, iro nič nu upo tre bu stra nog pr vog slo ga pre po zna ju oni ko ji shva ta ju ša lu. Gru-bo iz go vo ren „Bal kan” po ne kad se či ni na šim, čak i ka da ga mi iz go va ra mo kao oni (na Bal ka nu). Ova tvrd nja pod ra zu me va od re đe nu slič nost u ra zli ci. Me đu tim, pri hva tlji va je sa mo dok onaj ko ji pri ča ša lu za dr ža va kon tro lu ta ko što po sta vlja uslo ve me-đu sob nog pre po zna va nja. Isto vet nost na gla ša va i naj ma nju raz li ku na nar ci so i dan na čin. Go vor nik, ta da, sa svim pri klad no, tmur nu i ne po pu stlji vu do-mo vi nu pred sta vlja, pa mo žda i sla vi, na ša ljiv na čin.

Ne ko me ko po sma tra sa stra ne – ne ko me ko ne shva ta ovu ša lu – si ner gi ja iz me đu slič no sti i raz li ke mo že bi ti zbu nju ju ća. An tro po log Sa ra F. Grin pri-se ća se ka ko su joj na po čet ku is tra ži va nja u Epi ru, bli zu grč ko-al ban ske gra ni ce, na pi ta nja od go va ra li

ra znim va ri ja ci ja ma sle de će fra ze: „Ovo je Bal kan, Sa ro, šta ste oče ki va li?” Lo kal no sta nov ni štvo od go-va ra lo bi čak i na pi ta nja ko ja ni su ima la ni ka kve ve ze sa Bal ka nom uz „is kri vljen osmeh i sa do zom ci ni zma ko ja pod se ća na ’igru’ i ozbilj nost te igre” (Green 2007: 263 fn. 19). „Re če no mi je”, za klju ču-je Sa ra, „da mo gu oče ki va ti da bu dem zbu nje na, jer ovo je Bal kan; u sva kom slu ča ju, ne tre ba da oče-ku jem da do prem do sr ži stva ri; to je na Bal ka nu ne mo gu će” (Green: 12). Na po čet ku, Sa ra pret po-sta vlja da ne sprem nost da se stva ri ja sno de fi ni šu pre o vla da va u re gi o nu i za klju ču je da lju di po ku ša-va ju da joj ka žu da ih se oka ne. Vre me nom, shva-ta da je ovo u stva ri po ku šaj da se na uč tiv na čin iz beg ne od go vor na po ten ci jal no ne u god na pi ta nja o „kom plek sno sti od no sa i raz dva ja nja iz me đu kon-cep ta Grč ke i onog što je grč ko, ’Bal ka na’ i na či na na ko ji su raz li či ti de lo vi Grč ke ra zno li ko u sve mu ovo me is pre ple te ni” (Green: 263). Ova kva stra te gi ja je uobi ča je na u pri su stvu stran ca, po seb no ne kog iz po gra nič ne zo ne ko se ras pi tu je o lju di ma, nji ho voj kul tu ri i isto ri ji.

U to ku svog is tra ži va nja an tro po log Sa ra Grin, me đu tim, uvi đa za što se lju di i kul tu re na Bal ka nu po sma tra či ma sa Za pa da či ne „ha o tič nim” i „ne-sta bil nim”. Po nje nom mi šlje nju, to ni je za to što je Bal kan pro sto ta kav. Ona se pak ba vi ti me ka ko su nje na oče ki va nja u ne skla du sa oče ki va nji ma su bje-ka ta (a ne obje ka ta) ko je pro u ča va. Obi ča ji u re gi o-nu ni su u skla du sa mo der nim na či nom raz mi šlja-nja ko men ta to ra sa Za pa da iz de vet na e stog i ra nog dva de se tog ve ka. Na Bal ka nu isti na je re la tiv na, pod lo žna raz li či tim tu ma če nji ma i ne ukla pa se u ka te go ri je mo der ni za ci je (ili na ci o na li zma): „Kom-bi na ci ja ne spo sob no sti da se učvr ste gra ni ce na Bal ka nu i is pre ple te nost odva ja nja i od no sa (stva ri su isto vre me no iste i raz li či te) ote ža va mo guć nost da se utvr di da li po sto ji ’Bal kan’ ko ji je ja sno raz-li čit na bi lo ko ji na čin” (Green: 132). Ni ka da ni je u pot pu no sti ja sno da li je ovaj Bal kan za pad ni ili

244

vîðeñjå

is toč ni, evrop ski ili ne e vrop ski, hri šćan ski ili ne baš (tj. is toč no) hri šćan ski, ra ci o na lan ili ira ci o na lan, ci vi li zo van ili var var ski.

Na ža lost, pre o vla đu ju ća sli ka „Bal ka na” na Za-pa du u dva de se tom ve ku ne pro is ti če iz fi nih de ta-lja En go no pu lo so ve pe sme, Sa vo pu lo so ve adap ta-ci je ili pro mi šlje ne i emo tiv ne an tro po lo ške stu di je Sa re Grin. Na pro tiv, ova sli ka je stvo re na u vre me et nič kih su ko ba i ide o lo ške po la ri za ci je. Uop šte no go vo re ći, stran ci se usred sre đu ju na ovaj re gion u tre nu ci ma kri ze, do kle god ovi do ga đa ji ima ju uti-ca ja na jav no mnje nje Za pa da. Čim se kri za za vr ši, Bal kan pa da u za se nak. Ili, po dru gom ste re o ti pu, ovaj re gion je kao vam pir ko ji se po ja vlju je i ne sta je na me đu na rod noj sce ni. U to ku kri ze, glav ni ak te-ri – bi lo da su do ma ći ili stra ni, a obič no su i jed-ni i dru gi – uma nju ju re la ci o na li zam Bal ka na na-me ću ći stro go mo der ni stič ku i et no na ci o na li stič ku lo gi ku. U ta kvim tre nu ci ma, stran ke iz re gi o na se dr že na od sto ja nju u od no su na na si lje ko je se vr ši na nji ho vom pra gu i ta ko se dis tan ci ra ju od svo jih su se da. Mno gi ko men ta to ri pri me ti li su da se lju di na Bal ka nu od ri ču ova kvog obe le ža va nja i odva ja ju svoj iden ti tet od „bal kan šti ne” svo jih su se da. Ka da do đe do su ko ba unu tar re gi o na, nar ci so id na igra ma lim raz li ka ma u slič no sti bi va za me nje na opo zi-ci o nom re to ri kom ko ja pre u ve li ča va ma le raz li ke i bri še za jed ni štvo. Gra đa ni jed nog re gi o na sme šta ju „Bal kan” ne gde dru gde, če sto od mah pre ko gra ni ce, ju žno ili is toč no (ili, u slu ča ju Grč ke, se ver no). Na ovaj na čin, oni ori jen ta li zu ju svo je su se de i pro jek-tu ju po sto ja nje Bal ka na ne gde dru gde.

Ovi po sled nji fak to ri od no se se i na Grč ku, či-ji je od nos sa Bal ka nom kraj nje ne ja san. Grč ka na-ci o nal na eta ti stič ka ide o lo gi ja mo der nog pe ri o da po ku ša va da pre va zi đe „raz li ke u eks tre mi ma” Bal-kan skog po lu o str va is ti ču ći, a po vre me no i stva ra-ju ći iz u zet nu ho mo ge nost za svo ju sop stve nu po-pu la ci ju. Ovaj pro ces na ci o na li za ci je/he le ni za ci je iz vr šen je ra ni je ne go u ne kim dru gim bal kan skim

dr ža va ma. Osim to ga, grč ka ge o po li tič ka, kul tur na i voj na ori jen ta ci ja to kom dva de se tog ve ka utvr di la ju je kao za pad nu na ci ju ko ja je pre va zi šla svoj ne-ka da šnji bal kan ski iden ti tet.

Ne ja sno će ovih pro me na in ter na li zo va ne su u ve će ka te go ri je iden ti te ta na ci je. „Bal kan ska” di men-zi ja je sa mo jed no u ni zu sa mo o be lež ja ko ja uklju ču-ju „grč ko”, „lo kal no”, „me di te ran sko”, „le van tin sko”, „is toč no”, „pra vo slav no”. Bal kan (kao me to ni mi ja za grč ko) na su prot Za pa du (ili, na pri mer, evrop skom) sa mo je jed na ver zi ja bi nar no sti obe le že ne ten zi-jom kroz či ta vu grč ku isto ri ju. Ona pod ra zu me va po ku šaj da se do stig ne kla sič ni pret hod nik (ko jeg Za pad po štu je). Bi nar nost je iz ra že na u raz li či tim ob li ci ma; naj če šća po lar nost pra vi raz li ku iz me-đu kla sič nog mo de la (He le ni) i vi zan tij sko-tur skog mo de la (Ri mlja ni). Ona su prot sta vlja nor ma tiv nu i ide a li zo va nu ver zi ju grč kog iden ti te ta, pre ma za pad-noj isto ri o gra fi ji ote lo tvo re nu u kla sič noj Grč koj, lo kal noj i prak tič noj isto ri ji grč kog is ku stva. Majkl Her cfeld (Her zfeld 1987) po ve zu je ovu „di se mi ju” sa an tro po lo škim okvi rom ko ji pra vi raz li ku iz me-đu eks tro vert ne, ko lek tiv ne sa mo pre zen ta ci je i in-tro spek tiv ne, ko lek tiv ne sa mo spo zna je, iz ra že ne kroz je zik, ar hi tek tu ru i po pu lar nu kul tu ru. Dru ga, srod na ver zi ja ovog sa mo po sma tra nja po re di grč ke so ci jal ne, eko nom ske i po li tič ke struk tu re sa za pad-nom sa mo u pra vom, što je u su prot no sti sa ra ši re-nom prak som. Ovaj flek si bil ni mo del (sa mo)po zi-ci o ni ra nja kri vi oto man sku vla da vi nu i tur ski uti caj za ne do stat ke grč ke mo der ni za ci je, kao što se i ovi sma tra ju od go vor nim u od no su na dru ge bal kan ske na ro de. Kri ti ča ri smi šlja ju prin ci pe pra vi la/stra te gi ja i dr žav ne/lo kal ne mo ći duž he len sko/ri mljan ske ose ka ko bi va lo ri zo va li je dan ili dru gi pol u na di da će po me ri ti se be, ili Gr ke u ce li ni, na Bal kan, u Evro pu, na Za pad, ili van njih. Ova re to rič ka stra te gi ja iz la že se vi še ili ma nje ozbilj no (u za vi sno sti od kon tek sta). Ona ima istu he u ri stič ku vred nost za gra đa ne kao po je din ce i za dru štve ne ak te re. Po e ma i pe sma iz

245

vîðeñjå

uvod nog de la ovog po gla vlja pra vi su pri mer. Her-cfel do vo an tro po lo ško de lo va lo ri zu je smi sle nu ide-ju raz li či to sti na ri mljan skom po lu (Her zfeld 1987: 94). Na su prot to me, pro u ča va ju ći grč ku po li tič ku kul tu ru, po li ti ko log Ni ki fo ros Di a man du ros fa vo-ri zu je dru gi pol u svom bi nar nom mo de lu ko ji su-prot sta vlja ve ster ni za ci ju re for ma tor skih „mo der ni-za to ra” na ti vi stič kim, re ak ci o nar nim „gu bit ni ci ma” (Di a man do u ros 1993: 1–26; 2000). „Mo der ni za to ri” kao što su Di a man du ros (1994; 1997) i dru gi po li-ti ko lo zi (Fe at her sto ne 1998) po ku ša va ju da iz vr še re for mu ko rum pi ra ne dr ža ve op ti mi za ci jom po re-za, pod sti ca njem tran spa rent no sti, me ri to krat skog za po šlja va nja i de mo krat skih prin ci pa, za raz li ku od se bi okre nu tih, tra di ci o nal nih, pro tek ci o ni stič kih fa-mi li sta „gu bit ni ka”. Ovaj obra zac na ro či to je bio po-pu la ran na kon pri stu pa Grč ke Evrop skoj uni ji 1981. go di ne i bio je pri su tan u jav noj de ba ti to kom pe ri-o da ko jim se ova knji ga ba vi, to kom pri va ti za ci je i neo li be ra li za ci je de ve de se tih go di na.

Slič no di se mij sko sa mo po sma tra nje de ša va se i u dru gim de lo vi ma Bal ka na. Na kra ju kra je va, „di se mi ja je igra kul tu ro lo škim kon tra dik ci ja ma ko je su na sta le usled uslov ne ne za vi sno sti – ne za-vi sno sti, kul tur ne i po li tič ke, ko ja se, pa ra dok sal no, uži va sa mo uz do pu šte nje ne kog moć nog en ti te ta” (Her zfeld 1987: 123). Ona funk ci o ni še u okvi ru ni-za od no sa mo ći, po gle da i in te re sa in saj de ra i aut-saj de ra. Mno ge ne jed na ko sti u mo ći spram Tu ra-ka, a ka sni je i Za pa da, uti ca le su na Gr ke i osta le bal kan ske na ro de. Po jam „bal ka ni zam” ko ri sti se da bi se opi sa li ovi od no si. Nje go va upo tre ba du-gu je mno go knji zi Ma ri je To do ro ve „Ima gi nar ni Bal kan” (1997). U po čet ku, ovaj po jam je u stva ri tre ba lo da bu de na slov ove knji ge. Od ra ža va ju ći Sa-i dov mo del ori jen ta li zma, a isto vre me no se i dis tan-ci ra ju ći od nje ga, „bal ka ni zam je iz ra ža vao ide ju da ob ja šnje nje fe no me na u Ju go i stoč noj Evro pi, tj. na Bal ka nu, če sto po či va na dis kur su (u fu ko ov skom smi slu) ili na usta lje nom si ste mu ste re o ti pa (za one

ko ji od ba cu ju po jam ’dis kur sa’), ko ji obla če Bal kan u kog ni tiv nu lu dač ku ko šu lju” (2010: 176). Na da lje ću ko ri sti ti po jam u ovom smi slu (iako to či nim ne de le ći ose tlji vost Ma ri je To do ro ve pre ma dis kur ziv-no sti). Pre ma to me, za pad ni me di ji pre no se ći rat u biv šoj Ju go sla vi ji ni su na vo di li na si lje, frag men ta ci-ju i vi še ve kov nu mr žnju – pr vi, naj pre po zna tlji vi ji i naj i skon ski ji sloj bal ka ni stič kog dis kur sa – oni su se fo ku si ra li na pre mo der ni za ci ju i ne spo sob nost da se do stig nu za pad njač ke nor me po sle ra ta. Ne ki ko men ta to ri pri pi si va li su ovu ne spo sob nost Hlad-nom ra tu, a ne ki du bljim psi ho lo škim, mo ral nim i kul tur nim ne do sta ci ma.

Po sto je ja sne sklo no sti iz me đu vi do va di se mi-je pri me nje nih na Grč ku i Bal kan. Grč ko bez oč no po na ša nje je če sto, ali ne uvek otvo re no, opi si va no pre ma bal kan skom po i ma nju kao „tra di ci o nal no, ko rum pi ra no, fa mi li stič ko, le njo, ne po slu šno, ne-o r ga ni zo va no i ne spo sob no (a po ne kad i na ci o na-li stič ko, po pu li stič ko, re li gij sko, ira ci o nal no i an ti-pro sve ti telj sko, ka ko je grč ko pra vo sla vlje oka rak te-ri sa no)” (Xe na kis 2010: 181). Ova kvi ste re o ti pi su ši ro ko pri hva će ni u re gi o nu. U od lič nom pri me ru Sa i do ve he ge mo ni je bal kan ski su bjek ti pri hva ta ju sli ku ko ju dru gi ima ju o nji ho voj sop stve noj ci vi li-za ci ji i kroz nju pe si mi stič no ce ne do ma će in sti tu-ci je u od no su na ide al ne, ne bal kan ske (uglav nom ne mač ke i ame rič ke) mo de le efi ka sno sti. U oči ma mno gih lju di do ma će ka rak te ri sti ke ome ta ju ra ci o-nal ni put ka mo der ni za ci ji. Bal kan ski na ro di sma-tra ju se ne spo sob nim da spro vo de po li ti ku Evrop-ske za jed ni ce ko ja bi ogra ni či la ne for mal nu si vu eko no mi ju i ko rup ci ju jav nog sek to ra. U pe ri o du pri va ti za ci je i neo li be ra li za ci je, po sle 1989. go di ne, ovoj kri ti ci pri dru ži la se po li ti ka usme re na pro tiv pri vre de uko re nje ne u ma lom po ro dič nom bi zni su.

Dva de set go di na ka sni je, ovaj mo del je i da-lje pri su tan upr kos bol no oči gled nim unu tra šnjim kon tra dik ci ja ma. Pe riod osam de se tih go di na obe le-žio je niz skan da la ko je su iza zva li „mo der ni za to ri”

246

vîðeñjå

iz grč ke po li tič ke, kor po ra tiv ne kla se. Ovi skan da li raz bi li su bi nar ne nor ma tiv ne raz li ke u pa ram par-čad. Od afe re „Ko sko tas” ka snih osam de se tih go-di na, pre ko pri va ti za ci je de ve de se tih, skan da la na ber zi 1999–2000. go di ne, ko ji su se do go di li pod okri ljem na vod no teh no krat ske vla de Ko stasa Si-mi ti sa, pa sve do du žnič ke kri ze 2008. go di ne, fa-mi li ja ri zam, pa tro nat i ko rup ci ja „mo der ni za to ra” do mi ni ra ju jav nim ži vo tom. Na čin raz ot kri va nja i pri kri va nja ove ko rup ci je od stra ne me dij ske eli te, ko ju če sto vo de po slov ni in te re si, či ni da ona iz no va bi va ne ka žnje na. „Mo der ni za to ri” sim bo li šu upra vo ono „bal kan sko” po na ša nje ko je osu đu ju.

U sve tlu sko ra šnjih do ga đa ja ja vlja se raz log da se „bal kan šti ni” dâ dru ga či je, pro gre siv ni je zna če-nje. Po li ti ko log Sa fo Kse na kis (Xe na kis 2010) pred-la že su ge stiv ni mo del tvr de ći da „za pad njač ko” i ono što se na zi va „bal kan skim” ide ja ma „do bra” ni-su ne spo ji vi vred no sni si ste mi u kon tek stu Grč ke. Ko ri ste ći reč „bal kan ski” Kse na kis za ne ma ru je na-čin na ko ji To do ro va upo tre blja va ovaj po jam. Da bi se iz be gla za bu na, ne ću ko ri sti ti ter min „bal kan ski”, ko ji upo tre blja va Ksenakis, već ću ga pre i me no va ti u „bal kan sko do bro” da bih, pri to me, za dr žao ne što od nje nog poj ma. Jer „bal kan sko do bro” se od no-si na neo p hod nu od bra nu od stra nog pro di ra nja i pret nji ne za vi sno sti. Ono pod ra zu me va ne na sil ne „sta vo ve i po na ša nja Gr ka ko ji se mo gu tu ma či ti kao ti pič ni (za ’bal kan sko do bro’) jer se opi ru, na-ro či to neo li be ra li zmu i osta lim po li tič kim na če li ma „za pad njač kim i evrop skim mo der ni stič kim pla-no vi ma” (Xe na kis 181). „Bal kan sko do bro” po ma-že to me da se mo bi li zu je na rod pro tiv neo li be ral-ne po li ti ke ko ja je u po sled njih 20 go di na pro iz ve la ve ću ne jed na kost, ne si gur nost pri za po šlja va nju i kor po ra tiv ne re gu la ti ve. Mo gu će je da je ova kav ne-kon for mi zam pre vi še de fan zi van i da ide u pri log du bo ko usa đe nim in te re si ma, ali si gur no ne vi še za-in te re so van za se be ne go za mo der ni stič ke iz bor ne je di ni ce. To kom ne dav ne du žnič ke kri ze u Grč koj i

ce loj Evro pi osta je nam da vi di mo da li će ovaj ne-kon for mi zam pre ma mo der ni stič kom pro na ći po li-tič ke alat ke da pod stak ne ot por ne gde dru gde, ili da se s njim udru ži i iza zo ve ve ću pro me nu. Vra ti ću se poj mu „bal kan sko do bro” u kon tek stu tre nut ne kri-ze u epi lo gu ove knji ge.

Oči gled no je da sâm po jam „Bal kan” u Grč koj pod ra zu me va ši rok spek tar kon tra dik tor nih ko no-ta ci ja u sva kom da tom tre nut ku. Sle de ći ode ljak ovog po gla vlja ide iz van ovih ini ci jal nih, sko ri jih de fi ni ci ja poj ma da bi se fo ku si rao na va lent nost poj ma to kom du gog pe ri o da i iz grč ke ge ne a lo ške per spek ti ve. Ovo će nam omo gu ći ti da bo lje od re di-mo spe ci fi čan tre nu tak od de ve de se tih go di na ka da su zna če nja Bal ka na no si la po ten ci jal no vog pu ta.

„pod No šljI va te ŽI Na po Sto ja Nja Na bal ka Nu”Ni je ni ma lo jed no stav no re ći da li je „Bal kan”

ov de ili ta mo.2 Ge o gra fi i kar to gra fi se ža le na lo še obe le že ne i ne pre sta no me nja ne gra ni ce re gi o na.3

Ulje zi sa za pa da, kao i grč ki ili pra vo slav ni hri šća ni, ra di je su upo tre blja va li ter mi ne sta ri „Em” (za he-le no fi le) i „Hem” (za la ti ni ste) ne go „Bal kan”. Ni je da je tur ska reč „Bal kan” bi la ne po zna ta, To do ro va na vo di pri me re još iz 1490, već se ter min po ja vlju-je če šće po što ga je Džon Mo rit upo tre bio u knji-zi ve li ka tur ne ja: pi sma i pu to va nja 1749–96. Iako mu se ter min ni je svi deo, on na vo di da re gion „sa da

2 Sla voj Ži žek na pro vo ka ti van na čin pa ro di ra ovu ten den-ci ju u po pu lar nom vi deo-kli pu na ju tju bu. Sto je ći na mo stu u Lju blja ni, Ži žek uka zu je na ge o graf sku gra ni cu ko ja odva ja Bal kan od Cen tral ne Evro pe. Na jed noj stra ni mo sta, tvr di fi lo zof, po sto ji „užas, ori jen tal ni de spo ti zam i že ne ko je se ba-ti na ju i si lu ju, i to im se svi đa”; na dru goj stra ni je „Evro pa, Mit tel Euro pa (Sred nja Evro pa), ci vi li za ci ja i že ne ko je se ba-ti na ju i si lu ju i to im se ne svi đa”. Vi de ti: „Ge o graf ska gra ni-ca iz me đu Bal ka na (sic) i Cen tral ne Evro pe” na http://www.youtu be.com/watch?v=bwDrHqNZ9lo.3 The pel gra ve Con ci se hi sto ri cal Atlas of the bal kans je ve-o ma ko ri stan. U pred go vo ru pri re đi va či da ju ra zu man niz kva li fi ka ci ja (Hupchick & Cox 2001).

247

vîðeñjå

uni žen ime nom Bal. Kan i da lje ima ka rak ter kao i sta ri Hem” (To do ro va 1997: 22)4. Ter min se ka sni je po ja vlju je za jed no sa „Hem” kao „Hem ko ga Tur-ci zo vu Bal kan” (To do ro va 1997: 24)5. On ozna ča va pla nin ski ve nac ko ji de li Bu gar sku na is tok i za pad i ide pa ra lel no sa Du na vom (Gol dsworthy 1998: 3). Ova spe ci fič nost na su prot je He mu, ko ji se od no si na pre deo van pla nin skog ven ca i pro te že se od Ja-dran skog do Cr nog mo ra. U me đu ve me nu, na uč na tra di ci ja opre de li la se za ter min „Ju go i stoč na Evro-pa” da bi opi sa la re gion kao ce li nu, a ta ko đe i ogra-ni či la ter min „Bal kan” na pla nin ski ve nac (Boué 1827; 1832; Hahn 1861; Fischer 1893)6.

Ne mač ki ge o graf Av gust Coj ne 1808. go di ne sko vao je ter min „Bal kan sko po lu o str vo” (bal kanhal be i land). Me đu tim, tre ba lo je vre me na da ter min „Bal kan” poč ne da ozna ča va po lu o str vo u ce li ni i pre va zi đe drev na/sred njo ve kov na ili et nič ka obe-lež ja kao što su „he len sko”, „ilir sko”, „dar dan sko”, „ri mljan sko”, „vi zan tij sko” i „tra čan sko”.7 Mno gi za-pad nja ci fa vo ri zo va li su ozna ke „iz ve de ne iz pri su-stva Oto man skog car stva na po lu o str vu, kao što je ’evrop ska Tur ska’, ’Tur ska u Evro pi’, ’evrop ska oto-man ska Tur ska’, ’evrop ski Le vant’, ’ori jen tal no po-lu o str vo’” (To do ro va 1997: 27). Či ne ći ovo, oni su za pra vo za u zi ma li stav o Is toč nom pi ta nju, po dr-ža va ju ći ono što je iza Oto man skog car stva (Boué 1840). „Ju go i stoč na Evro pa” iz gu bi la je pri vlač nost po čet kom dva de se tog ve ka ka da je, za hva lju ju ći no-vi nar skim iz ve šta ji ma o zlo či ni ma po či nje nim u Ma ke do ni ji, a za tim i u to ku Bal kan skih ra to va, ter-

4 Ovo je pr vo bit no na veo Džon B. S. Mo rit od Ro ke bi ja. Vi-de ti Mor ritt 1985: 65.5 To do ro va ci ti ra Ka pe ta na Ša da iz 1740. go di ne (ci ti ra no u Jo nov 1986).6 Ovoj te mi po sve će no je po seb no iz da nje ča so pi sa bal kano lo gie (1999).7 Što se sa mog po lu o str va ti če, po sto ja li su na zi vi kao što je „Grč ko po lu o str vo”, „Sla vo-grč ko po lu o str vo” i „Ju žno slo-ven sko po lu o str vo” (To do ro va 1997: 27).

min „Bal kan” po no vo za ži veo.8 Upr kos hra brim po-ku ša ji ma mi ni ra se uje di nju ju ći po ten ci jal ter mi na „Ju go i stoč na Evro pa”9, „kon flik ti se na zi va ju ’Bal-kan’, dok za pad ne vla de (i in te lek tu al ci) pra ve pla-no ve za sta bil nost i re kon struk ci ju ko ji su po zna ti pod ime nom ’Ju go i stoč na Evro pa’” (Dra ce – Fran cis 1999: 32). Bal kan ski ra to vi ta ko đe su po mo gli to-me da se stvo ri sli ka o Bal ka nu kao ši rem pod ruč ju, jer su mno gi na ro di uče stvo va li u kon flik tu. Isto-vre me no, reč „bal ka ni za ci ja” ušla je u reč nik no vi-na ra i po li ti ča ra na kra ju Pr vog svet skog ra ta, ka da ih je dez in te gra ci ja Hab zbur ške mo nar hi je i car stva di na sti je Ro ma no vih na niz ma lih dr ža va pod se ti la na se ce si ju bal kan skih ze ma lja od Oto man skog car-stva, ko ja je po če la znat no ra ni je” (To do ro va 1997: 34). Dru gim re či ma, stva ra nje dr ža va kao što su Polj ska, Austri ja, Ma đar ska, Če ho slo vač ka, Le to ni-ja, Esto ni ja i Li tva ni ja ima lo je za mo del bal kan ski pri mer iz pret hod nog ve ka. Pre ma to me, reč je sko-va na na kon što su se bal kan ski na ro di ot ce pi li od Oto man skog car stva. Na kra ju Pr vog svet skog ra ta, ova frag men ta ci ja u ma nje jed ni ce vi še ni je bi la pri-men lji va na Bal kan. Kao što to To do ro va is prav no pri me ću je, sa mo se Al ba ni ja pri dru ži la na ro di ma re gi o na, a Ju go sla vi ja je re kon stru i sa na u ve ći en-ti tet. U tom tre nut ku, re či se pri pi su ju ide je frag-men ta ci je i ne sre đe no sti, a vre me nom po či nje da se ko ri sti po sve tu u kon tek stu de ko lo ni za ci je i uti ca ja ve li kih si la. Ma le dr ža ve ko je su se od u pi ra le ši rim in te re si ma bi le su „bal ka ni zo va ne” – bi le su ne po u-zda ne, neo d go vor ne i ko rum pi ra ne.

8 Iz ve šta ji Kar ne gi je ve za du žbi ne po no vo su štam pa ni de-ve de se tih go di na, u to ku ra ta u Ju go sla vi ji. Iz da nje osta li balkan ski ra to vi sa dr ži no vi uvod Džor dža F. Ke na na i nje go va raz mi šlja nja o tre nut nom kon flik tu. Vi de ti mo je ko men ta re u dru gom po gla vlju.9 Po sle bal kan skih ra to va Ni ko la Jor ga, ima ju ći ovo u vi-du, osno vao je u Bu ku re štu „In sti tut za ju go i stoč ne evrop ske stu di je”.

248

vîðeñjå

Iste ove ka rak te ri sti ke osli ka va ju fra zu „ovo je Bal kan”, ko jom po gla vlje za po či nje. Na rav no, Gr ci su mo gli da ig no ri šu njen eho do kle god se to kom Hlad nog ra ta Bal kan na la zio na dru goj stra ni gvo-zde ne za ve se. Me đu tim, od 1989. go di ne, fra za se sa osve tom vra ti la svom ge o graf skom do mu. Ra to-vi u Ju go sla vi ji uni šti li su lo še za sno va ne ar gu men-te o po sti de o lo škom sve tu pre te ći ha o som u sr cu Evro pe. Reč „bal ka ni za ci ja” pri pi sa na je Bal ka nu sa do zom is klju či vo sti, bez ob zi ra na to što je ne pri-ja telj stvo bi lo ogra ni če no na eks-Ju go sla vi ju i ni je ima lo pu no ve ze sa osta lim bal kan skim dr ža va ma.10 Pri če o di vljem „bal kan skom men ta li te tu” omo gu-ći le su za pad njač kim po li ti ča ri ma da ju go slo ven ski pro blem pri ka žu kao ši ru bal kan sku pret nju. Ova-kva ti po lo gi ja ozna ča va la je ne hu ma nost i et nič ko či šće nje ko ji su ka rak te ri stič ni za re gion, a nje no ko ri šće nje u me di ji ma i vla da ma za se ni lo je si ste-ma tič ni ju ana li zu po treb nu u do me ni ma kao što su sa mo o pre de lje nje, pra va ma nji na i gra đa na, me đu-na rod no pra vo i se ce si ja itd.

Pre ma to me, ra zu mlji vo je da grč ka jav nost, u že lji da se po i sto ve ti sa Za pa dom, dr ži ge ne a lo gi ju bal kan skog iden ti te ta na od sto ja nju i sa mo je de li-mič no pri zna je. Me đu tim, ova knji ga ne me ri ova kvu iden ti fi ka ci ju ta ko što ko ri sti me to do lo gi je ko je fa vo-ri zu ju et no gra fi i an tro po lo zi ko ji pro u ča va ju ta kve sa mo a tri bu ci je u tre nut ku iz go va ra nja i u vi še stru-kim kon tek sti ma. Na rav no, mo že se re ći da je ova bal kan ska svest in ten ziv ni ja u se ver noj Grč koj, bli zu gra ni ce sa re gi o nom. Bal kan ski ra to vi vo đe ni su ov de pre ma nje od 100 go di na. Po ro dič ne isto ri je be le že pro gon i re lo ci ra nje pre ko gra ni ce pre, u to ku kon-flik ta i po sle nje ga. To kom Dru gog svet skog ra ta, sa-ve zni ci si la oso vi ne, bu gar ske sna ge oku pi ra le su grč-

10 Ne mač ka od luč nost da ne gu je sfe ru uti ca ja na Ja dra nu do-ve la je do br zog pri zna va nja Hr vat ske. Ovo je pot ko pa lo ra ne mi rov ne ini ci ja ti ve Saj ru sa Ven sa iz me đu Hr va ta i Sr ba, kao i do is traj ni jeg pri stu pa ha škim pre go vo ri ma. Ove ini ci ja ti ve mo gle su spre či ti zver stva u Bo sni u ok to bru i no vem bru 1991.

ku pro vin ci ju Ma ke do ni ju. Da lje za pad no, u Epi ru, po red al ban ske gra ni ce, mno gi lju di ima li su ro đa ke ko ji su sta no va li u et nič ki či stim grč kim za jed ni ca ma u ju žnoj Al ba ni ji, de lu ko ji su Gr ci na zi va li „se ver ni Epir”. Do pre sa mo 20 go di na, čla no vi po ro di ca bi li su raz dvo je ni jed ni od dru gih ne pro boj nim na ci o-nal nim gra ni ca ma. Iako je bal kan sko pam će nje ja če u ovim de lo vi ma ne go da lje na ju gu, go di ne ra ta ni-ko ga ni su osta vi le rav no du šnim. Ostr vlja ni od naj za-pad ni jih jon skih ostr va pa do naj i stoč ni jih egej skih ostr va bi li su re gru to va ni da se bo re na fron to vi ma spor nog i ospo re nog ra ta na Bal ka nu. Kla si čan ro-man Stra ti sa Mi ri vi li sa Ži vot u grob ni ci (1930) pri ka-zu je mla dog čo ve ka tra u mi ra nog ra tom, ko ji se vra ća re la tiv nom spo ko ju svo ga ostrv skog do ma.

Bal kan ska svest po sto ja la je pre do ba na ci o na-li zma. Pod oto man skom vla šću, pra vo slav na cr kva ima la je ulo gu ad mi ni stra tiv nog prin ci pa za sve pra-vo slav ne hri šća ne u si ste mu oto man skih mi le ta. Ova po pu la ci ja de li la je ne sa mo ver ske ri tu a le ne go i osta-le obi ča je i pro sto re ko ji su pre va zi la zi li re li gij sku sfe-ru. Isto ri ča ri i po li ti ko lo zi pre po zna ju bal kan sku ili pra vo slav nu svest, tem po ral nost i pro stor nost u okvi-ru Oto man ske im pe ri je u osam na e stom ve ku (Sko-pe tea 1992; Ki tro mi li des 1996, 2003; Ma zo wer 2000). Mla di ći hri šća ni uči li su u ma na stir skim ško la ma, a za tim na pu šta li svo ja se la da bi pu to va li po ko smo po-lit skim ur ba nim cen tri ma (uz vi tal no he len sko pri-su stvo) kao što su Kon stan ti no polj, Smir na i Vla ške kne že vi ne, Bu ku rešt i Kon stan ca u da na šnjoj Ru mu-ni ji. Iz ovih cen ta ra ras pro stra nje na kla sa tr go va ca pod sti ca la je grč ku že lju da se oslo bo di oto man ske vla sti. Tran shu mant ski pa sti ri Ku co vla si sa rav ni ca u Te sa li ji le ti su vo di li svo ja sta da na se ver sve do da-našnje se ver ne Bu gar ske ra di is pa še u pla ni na ma, a zi mi se vra ća li ku ći u rav ni cu.11

11 Ku co vla si ni su bi li usa mlje ni u ovo me. U jed noj od pr-vih et no gra fi ja mo der ne Grč ke na en gle skom je zi ku, Džo zef Kemp bel (Camp bell 1964) na bra ja slič ne obi ča je me đu Sa ra-ka ča ni ma.

249

vîðeñjå

Zbog to ga je te ško od re di ti iden ti te te ovih po-pu la ci ja pre po ja ve na ci o na li zma. U pr vih 50 go di-na mo der ne grč ke dr ža ve, oblast se ver no od grč ke gra ni ce bi la je dom hri šćan skoj po pu la ci ji. Sa mo tre ći na grč kih go vor ni ka Oto man skog car stva ži-ve la je u no voj, ne za vi snoj grč koj dr ža vi u do ba nje nog osni va nja 1830. go di ne. Ši re njem et no na-ci o na li zma bal kan ske dr ža ve zah te va le su oda nost po pu la ci je na po lu o str vu. Na ci o na li stič ka isto ri-o gra fi ja utvr di la je uslo ve ko ji su uči ni li to da se lič na se ća nja pri la go de ve ćim ko lek tiv nim na ra ti-vi ma. Ovo je če sto te ra lo Gr ke da uve ća ju ose ćaj pr ven stva i ne gu ju nar ci so id na pre u ve li ča va nja ma lih raz li ka na ra čun svo jih bal kan skih su se da. Gr ci su uvek ne go va li ova kva ose ća nja me đu Bal-kan ci ma. To kom pro sve ti telj stva uče nja ci i uči te lji po sta vi li su grč ki je zik i he len sko kul tur no na sle đe na pi je de stal. Isto vre me na do mi na ci ja grč kih tr go-va ca ta ko đe je po ja ča la ova kva ose ća nja. Či nje ni-ca da su Gr ci pr vi ostva ri li su ve re ni tet bi la je, za njih, do dat ni do kaz nji ho vog su per i or nog mo de-la ko ji osta li bal kan ski na ro di tre ba da opo na ša ju. Po po pu lar nom ve ro va nju, za jed nič ka vi zan tij ska tra di ci ja i da lje se u ne kim kru go vi ma tu ma či kao is klju či vo grč ka stvar. Ova kva tu ma če nja na gla ša-va ju he len ski na čin iz ra ža va nja ko ji je za go va ra la vi zan tij ska kon stan ti no polj ska eli ta: ći ri lov i Me-to di jev pre vod No vog za ve ta na ći ri li cu i sta tus grč kog kao lin gve fran ke na Bal ka nu. Ti po lo gi ja bal kan skog iden ti te ta kli zi u ne is pi ta ne, sa mo a u-to ri zo va ne nor me. Ne iz ne na đu je či nje ni ca da su se mno gi Gr ci ose ća li oma lo va že nim ka da je Ba-va rac Ja kob Fi lip fon Fal me ra jer ne gi rao nji ho vo ne pri ko sno ve no po re klo od sta rih Gr ka. Fal me ra-jer je 1835. go di ne tvr dio da su Gr ci u sred njem ve ku pot pu no iz me ša ni to kom in va zi ja Slo ve na sa

Bal kan skog po lu o str va.12 Fal me ra je ro va ozlo gla-še na kle ve ta o slo ve ni za ci ji pod sta kla je kul tur ne in sti tu ci je no ve re pu bli ke He le na da do ka žu te zu o kon ti nu i te tu i po bi ju ove ar gu men te (Her zfeld 1980). Fol klor, et no gra fi ja i isto ri o gra fi ja u Grč koj bi li su pred sta vlje ni sa ovom ide o lo škom mi si jom na umu. Gr ci su na to od go vo ri li tvr de ći da su Al-ban ci i Bu ga ri var va ri.

Po kre tač ka ide o lo gi ja no ve grč ke na ci o nal ne dr ža ve – Me ga li idea ili ve li ka ide ja – te ži la je da kon so li du je na ci o nal ni iden ti tet ta ko što će uklju-či ti ove po pu la ci je u pro ši re nu te ri to ri ju is pu nje nu oči gled nom ve li či nom ta ko sta rog na ro da. Mno gi od ovih „ne is ku plje nih” na ro da, ka ko su na zi va ni, na la zi li su se na Bal ka nu, ali još vi še njih ži ve lo je da lje na is to ku u Ma loj Azi ji i na Bli skom is to ku, u Egip tu i na Ni lu, na Sve toj ze mlji, u ju žnoj Ru si ji i na Kav ka zu. Gr ci na Bal ka nu bi li su deo ve ćeg kon cep-ta Vi zan ti je i is toč nog he le ni zma, po zna tih po ar-ha ič nom iz ra zu ko ji bu kval no zna či „naš is tok”, ili, još pre ci zni je, „grč ki is tok”: tj. isto rij sko grč ko pri-su stvo na Bli skom i Sred njem is to ku (Clogg 2004).

U de vet na e stom ve ku do šlo je do spo rog ras-par ča va nja ogrom ne obla sti ko jom je ve ko vi ma vla da la jed na im pe ri ja, pr vo Vi zan ti ja, a za tim Oto-man sko car stvo. Bu gar ska na ci o na li za ci ja cr kve i ras kid sa kon stan ti no polj skim pra vo slav nim pa-tri jar ha tom 1870. go di ne obe le ži li su po če tak no-

12 Fal me ra je ro va naj slav ni ja iz ja va to kom pre da va nja na Ba var skoj aka de mi ji na u ka te go di ne. On je tvr dio da su se po tom ci sta rih Gr ka još uvek mo gli na ći u Grč koj do še stog ve ka, do du še u lo šem sta nju, ali da su pred sto je ći na pa di Slo-ve na u na red na tri ve ka iz bri sa li sva ki trag ovog na sle đa. Ovo je po seb no va ži lo za kop ne ni deo i Pe lo po nez. Čak i ako su obla sti oko Ati ne iz be gle ova kvu sud bi nu, ka sni ji na pa di Al-ba na ca, u 14. i 15. ve ku, us po sta vi li su „al ban sku Ati nu” – vi-de ti Fal lme rayer (1861); i (grč ki pre vod) 1984. Fal me ra je ro ve iz ja ve o ne po sto ja nju či ste ra se mo der nih Gr ka pr ven stve no su vo đe ne nje go vim an ti ru skim, a ta ko đe i pro o to man skim po li tič kim iz bo ri ma (vi de ti Her zfeld 1986: 77–78); Ro ma nov uvod u Fal me ra je ra 1984: 10–16. O nje go vom ši rem uti ca ju vi de ti Sko pe tea 1997.

250

vîðeñjå

ve na ci o nal ne fa ze u sve tlu kra ja im pe ri je. Ka ko su kon ku rent ni na ci o na li zmi raz ru ši li pret hod no me-đu za vi snu svest, ne ka da mi ro lju bi vi su se di u okvi ru Car stva sa da su se sva đa li. Is toč na kri za 1875–78. go di ne po ja ča la je stra ho ve i ten zi je kod svih stra-na. Baš u ovim ostra šće nim po li tič kim kon tek sti ma grč ka jav nost po če la je vi še da uči o Bal ka nu. U Grčkom bal ka nu (2007) isto ri čar Va si lis Gu na ris go vo ri o na či ni ma na ko je su uči te lji, no vi na ri, isto ri ča ri i po li ti ča ri usa đi va li sli ke Bal ka na grč koj jav no sti u to ku in ten ziv no na ci o na li stič kog pe ri o da. Ovo je pot hra ni lo kr va vi su kob oko ge o graf ske obla sti Ma-ke do ni je (1904–1908), po sle kog su usle dil li Pr vi i Dru gi bal kan ski rat (1912–1913), za tim po sle di ce Pr vog svet skog ra ta i grč ka rat na kam pa nja u Ma loj Azi ji. Po seb no su oba bal kan ska ra ta, 1912. i 1913, osta vi la trag na re gion: dok je za vre me pr vog ra ta sklo pljen sa vez iz me đu grč kih, srp skih i bu gar skih sna ga u bor bi pro tiv Tu ra ka, za vre me dru gog ra ta ko a li ci ja se ras pa la, a do ta da šnji bal kan ski sa ve zni ci bo ri li su se oko ple na. U me đu vre me nu, no vi na ri i po sma tra či sa Za pa da sla li su uz ne mi ru ju će iz ve šta-je (i pr vi put fo to gra fi je) var var stva ko je se od vi ja lo pred nji ho vim oči ma.13

Za Grč ku, ve li ka ide ja do ne la je im pre siv ne te ri to ri jal ne do bit ke po seb no za vre me bal kan skih ra to va. Grč ka je udvo stru či la svo ju te ri to ri ju od 1844. do 1912. go di ne. Ali ove te žnje za vr ši le su se ne slav nim po ra zom od stra ne Tu ra ka 1922. go di-ne. Ma sov na de por ta ci ja od mi lion do mi lion i po grč kih iz be gli ca iz Ma le Azi je u Grč ku, za hva lju ju-ći do go vo re noj raz me ni sta nov ni štva 1923. go di ne, ozna či la je kraj ve li ke ide je. To je uči nje no na iro ni-čan na čin, po što su se iz be gli ce sme sti le unu tar gra-ni ca na ci o nal ne dr ža ve, a bez upo red ne eks pan zi je

13 O pri ro di bor be vi de ti Li va ni os 2004. Ma zo ver (Ma zo-wer 2000: 145–156) po sve ću je epi log svo je knji ge „Bal kan” pro ble mu na vod nog var va ri zma Bal ka na. On go vo ri o trans-kul tu ral nom raz u me va nju raz li či tih (kul tu ro lo ških) ob li ka na si lja i nji ho voj za stu plje no sti.

tih gra ni ca. Iz be gli ce su se na se li le ši rom Grč ke, a po seb no u se ver noj Grč koj, gde su mno gi ra se lje-ni za u ze li do mo ve lju di sa ko ji ma su raz me nje ni – 400.000 mu sli ma na, uglav nom iz Ma ke do ni je. Ovi mu sli ma ni su po sla ti u Tur sku. Ovi do ga đa ji ni su raz vi li no stal gi ju za Bal kan skim po lu o str vom, ne-go za Ma lom Azi jom, ur ba nim cen trom Smir nom, a pre sve ga, ko smo po li ta ni zmom Kon stan ti no po lja.

To kom dva de se tog ve ka ne sta li su pre o sta-li cen tri grč ke tr go vi ne i za jed ni ce u Alek san dri ji i Kon stan ti no po lju. Po rast arap skog na ci o na li zma u Egip tu do veo je do is te ri va nja za jed ni ce Gr ka iz Alek san dri je 1956. go di ne. Po sle po gro ma grč ke za-jed ni ce u Is tan bu lu 1955. i de por ta ci je 1964. go di ne, u ne ka da šnjem cen tru Vi zan tij skog car stva osta lo je sa mo op ko lje no sta ro sta nov ni štvo u sve ma njem bro ju. Na po slet ku, očaj ni po ku ša ji grč ke hun te da pri svo ji Ki par i ostva ri eno sis, ili uni ju, sa grč kom otadž bi nom, ne sa mo da su pro pa li ne go su i slu ži li kao oki dač tur ske in va zi je i oku pa ci je ostr va 1974. go di ne.

U sve tlu pro pa sti „na šeg Is to ka”, li be ral na in-te lek tu al na eli ta okre nu la je s jed ne stra ne le đa na ci o na li zmu i s dru ge stra ne sve ve ćoj pret nji od in ter na ci o na li stič kog ko mu ni zma. Autor Džordž Te o to kas go vo rio je isto vre me no o na zad nom pra-vo sla vlju i sla vi zmu14, i sma trao ko mu ni zam „ma-te ri jal nim mi sti ci zmom, čud nom me ša vi nom slo-ven skog i azij skog fa na ti zma i ne mač ke sko la sti ke” (The o to kas 1988: 26). On je 1929. go di ne in si sti rao na to me da se nje go vi su na rod ni ci od rek nu Bal ka na i vi zan tij skih pa ra dig mi i da se, ume sto to ga, fo ku si-ra ju na me sto Grč ke u Za pad noj Evro pi (The o to kas

14 Pr va re če ni ca u „Na šem so ci jal nom pro ble mu” Jor go sa Skli ro sa (1907) i pr va mark si stič ka ras pra va u grč kom dru-štvu do de lju ju po ča sno me sto „Vi zan ti ji sa ko jom ima mo naj ve ću isto rij sku i psi ho lo šku ve zu” (1989: 109). Za Skli ro sa (1976: 109–110), „fe u dal no-ari sto krat ska” vi zan tij ska dr ža va je isto rij ski i psi ho lo ški pre dak neo he le ni zma. Le vi ča ri su po-vre me no ne ra do tvr di li da je pra vo sla vlje pre pre ka asi mi la ci ji u evrop ske i za pad njač ke mo de le.

251

vîðeñjå

1988: 6). Grč ka bi se re kon stru i sa la na mo der nom Za pa du i ne bi išla pu tem ko mu ni zma, sla vi zma i (ba rem u po čet ku, 1930. go di ne) Vi zan ti je. Tre ba lo je po ti snu ti oto man sku pro šlost i nje no na sle đe. S ob zi rom na to da je za jed nič ka bal kan ska pro šlost bi la za sno va na na za jed nič kom oto man skom is ku-stvu, i nju je tre ba lo po ti snu ti: kri vi ca po aso ci ja ci ji (Ko u lo u ri 2004).

Po dr ška sa ve zni ci ma to kom Dru gog svet skog ra ta čvr sto je ve za la Grč ku za Za pad i odvo ji la je od nje nih bal kan skih su se da. Kao po mor ska dr ža va, Grč ka je uvek bi la pod bri tan skim uti ca jem, a Bri-tan ci su je do ži vlja va li kao me di te ran sku dr ža vu uz Bli ski is tok, a ne kao iz laz na Bal kan sko po lu o str vo. U Mo skvi, 1944. go di ne, iako je Vin ston Čer čil pri-stao da Sta lji nu po nu di 90 % Ru mu ni je, 75 % Bu-gar ske i 50 % Ma đar ske i Ju go sla vi je, za dr žao je Gr-č ku. Dve go di ne ka sni je, ka da je sko vao „gvo zde nu za ve su” ko ja je tre ba lo da raz dvo ji Is toč nu Evro pu od Za pa da, Čer čil je odvo jio Grč ku od nje nih su se-da, iz ja viv ši: „Ati na – Grč ka sa svo jom be smrt nom sla vom – slo bod na je” (Chur chill 1989: 303–305). Na kra ju kra je va, u gla va ma mno gih za pad nja ka, kla sič ni he le ni zam iz dvo jio je Grč ku od Is toč ne Evro pe. Tri go di ne ka sni je, ra zor ni Grč ki gra đan ski rat – ko ji je ospo rio Čer či lo ve ge o po li tič ke iz bo re – pod sta kao je pred sed ni ka SAD da pro gla si Tru-ma no vu dok tri nu i Mar ša lov plan, i oba ve že se na voj nu i teh nič ku po dr šku grč koj Vla di u bor bi pro-tiv grč kih ko mu ni sta. Ka da je Ti to, na kra ju, po vu-kao po dr šku i po kre nuo pro tok oruž ja i za li ha pre ko grč ke gra ni ce, ot por grč kih ko mu ni sta po ka zao se neo dr ži vim. Po raz ko mu ni sta bol no je po de lio gr-č ko dru štvo i ova po de la tra ja la je go di na ma. Re zul-tat ovog ra ta je, ta ko đe, učvr stio grč ku za pad njač ku ori jen ta ci ju. A svet se po de lio na li be ral ni Za pad i Is toč ni blok. Grč ka se odvo ji la od svo jih bal kan skih su se da – osim Tur ske – jer su pre o sta le ze mlje pa-le pod so vjet ski ge o po li tič ki uti caj, na šle se iza gvo-zde ne za ve se i po sta le deo Is toč nog blo ka. Ovo se

do go di lo i grč kim ko mu ni sti ma iz gra đan skog ra ta, ko ji su po tra ži li uto či šte u ze mlja ma Is toč nog blo ka. Ta mo su osta li do po vrat ka u Grč ku ra nih osam de-se tih go di na. Ta ko je po jam „Bal kan” bio po ti snut iz grč ke ima gi na ci je u go di na ma gvo zde ne za ve se.

Upr kos grč koj auto ri ta tiv noj de sni čar skoj vla di pe de se tih i še zde se tih go di na, kao i dr ski jem to ta li-ta ri zmu dik ta tu re, po li ti ka ve li kih si la Hlad nog ra ta dr ža la je Grč ku pod uti ca jem Za pa da, čak i ka da se oglu ši va la na grč ki auto ri ta ri zam i re pre si ju. Usled to ga u Grč koj cve ta an ti za pad njač ka i an ti a me rič ka stru ja, a u po sled nje vre me i an ti glo bal na, iako ve-ći na Gr ka pri hva ta put Za pa da kao i bi lo ko ji dru gi evrop ski gra đa nin. Iako is pi ti va nja jav nog mnje nja i da lje uka zu ju na ne sla ga nje sa ame rič kim ge o po li-tič kim i voj nim uti ca jem, uvek je po sto ja la sna žna po dr ška grč kom pu tu unu tar Evrop ske uni je (EU),15 ba rem do ne dav ne du žnič ke kri ze. Evrop ska uni ja pred sta vlja la je naj ja sni ji iz raz za pad njač kog iden-ti te ta. Pri stu pa nje Grč ke Evrop skoj uni ji pod ra zu-me va lo je dug put, ko ji je kul mi ni rao 1981. go di ne. Ta ko đe, po sto ji i po seb na sim bo li ka u uklju či va nju „ko lev ke de mo kra ti je” u evrop ski ideal. Pa ipak, mno gi Evro plja ni do ži ve li su pri stu pa nje Grč ke kao pre u ra nje no, jer je Grč ka pri hva će na de lom i iz po li-tič kih raz lo ga da bi se oja ča la de mo kra ti ja po sle pa-da sed mo go di šnje voj ne dik ta tu re od 1967. do 1974.

U to ku pr ve de ce ni je član stva evrop ski part-ne ri če sto su op tu ži va li Grč ku da za o sta je u svom ukup nom učin ku. Gr ci su bi li za bri nu ti zbog uče-stvo va nja u nad na ci o nal nom en ti te tu, ali su, ta ko đe, ima li ko ri sti od eko nom skih sub ven ci ja, po seb no u po ljo pri vre di. Po ste pe no, Grč ka je za u ze la sred nje me sto u Uni ji, ko ja se ši ri la. Osta la je je di na bal kan-ska dr ža va ko ja ima pu no član stvo do pri stu pa nja Bu gar ske i Ru mu ni je 2007. go di ne. Ste če no po ve-re nje do zvo li lo je Grč koj luk suz da pri zna ve zu sa

15 O ras pra vi o grč kom pro ti vlje nju evrop skim in te gra ci ja-ma, ili o evro skep ti ci zmu, vi de ti Ver ney 2011: 51–79.

252

vîðeñjå

Bal ka nom. To do ro va ovo na zi va „pod no šlji vom te-ži nom po sto ja nja na Bal ka nu” (To do ro va 1997: 45). U sve tlu no ve to po gra fi je iz 1989. go di ne, ne ki su čak na krat ko ve ro va li u to da Grč ka mo že da bu de li der u re gi o nu. Kao je di na dr ža va čla ni ca Evrop ske uni je i Se ver no a tlant skog sa ve za (NA TO), Grč ka je slu ži la kao ko ri stan mo del ze mlja ma ko je su že le le da pri stu pe Evro pi i za pad nim sa ve zi ma. Grč ka je mo gla da pre u zme ulo gu do ma ći na i vo di svo je su-se de u mir ni je i sta bil ni je struk tu re. Grč ki bi znis je, ta ko đe, bio do bro po zi ci o ni ran da se u nje ga ula že i imao bi ko ri sti od no vog bal kan skog tr ži šta. Osim to ga, po sto ja li su po volj ni kul tur ni fak to ri. Grč ka je od u vek bi la „pro vod nik kul tur ne pro me ne, kao i in te lek tu al nih i dru štve nih kre ta nja za dru štve ne gru pe i in di vi due na mar gi na ma evrop ske ci vi li za-ci je” (Ki tro mi li des 1996). Po sto ja la je grč ka di ja spo-ra na Bal ka nu, po seb no u Ru mu ni ji i Bu gar skoj: ma ko li ko da je da nas da le ka, po sle izo la ci je iza zva ne Hlad nim ra tom, nje ni čla no vi i da lje no se grč ka ime na i že le li su da po no vo us po sta ve ve ze. Mno gi su ži ve li i obo ga ti li se u luč kim gra do vi ma i od u vek su se ba vi li tr go vi nom. Za njih je pri stu pa nje Grč ke Evrop skoj uni ji bi lo ne pro ce nji vo. Vla si sa ve za ma sa grč kim sve tom, kao i zna čaj na grč ka ma nji na od pre ko 100.000 lju di u Al ba ni ji, obez be di li su po sta je za grč ko po slo va nje u mno gim bu dža ci ma re gi o na. No vi je grč ke po li tič ke iz be gli ce iz Gra đan skog ra ta ta ko đe su ži ve le ši rom re gi o na, teč no go vo ri le grč ki i mo gle su da is ko ri ste svo ju bi kul tu ral nost.

Me đu tim, po sto ja li su kon tra ar gu men ti ova-kvom za la ga nju. Pre sve ga, he len sko vođ stvo mo glo se po sma tra ti kao aro gant na da re žlji vost. Ta ko đe, ra nih de ve de se tih go di na, u tre nut ku kad je grč ka zlo u po tre ba evrop skih fon do va gur nu la ze mlju u niz skan da la i raz lju ti la evrop ske part ne re, ova kve am bi ci je mo gle su iz gle da ti kao za va ra va nje. Osim to ga, mno gi Gr ci su ve ro va li da je put mo der ni za-ci je ostva riv sa mo uz pre va zi la že nje na zad ne oto-man ske i, im pli cit no, bal kan ske pro šlo sti. Dru gim

re či ma, da bi se Gr ci kon so li do va li u oči ma Evro pe i uži va li ta mo, po En go no pu lo so vom i Sa vo pu lo-so vom mi šlje nju, mo ra li su da osta ve op te re ću ju ću pro šlost ov de.

Kao da ovi fak to ri ni su bi li do volj ni da za u sta ve grč ku re gi o nal nu re in te gra ci ju na Bal ka nu ili u Ju go-i stoč noj Evro pi, te je iz bio rat na pra gu Grč ke ko ji je pre tio no vom po ret ku. Eko nom ska tran sfor ma ci ja bi la je isu vi še zah tev na; te ško da se mo glo oče ki va ti da će se isto vre me ne kul tur ne pro me ne, ko je su na Za pa du tra ja le de ce ni ja ma od 1945. go di ne, do go-di ti pre ko no ći; a po li tič ka frag men ta ci ja ko ja je u po četku bi la mi ro lju bi va (na pri mer, u So vjet skom sa ve zu) po sta la je iz ra zi to na sil na (u Ju go sla vi ji) (Eco no mi des 1995). Ne mo guć nost da se stvar nost i ideal po mi re stvo ri la je va ku um ko ji je ubr zo is pu-njen uz ne mi ru ju ćim na ci o na li zmom, pre sve ga u Ju go sla vi ji. Kao što će mo vi de ti u dru gom po gla vlju, na ci o na li zam ko ji je mo žda bio ma nje za pa ljiv, ali ne i ma nje de fan zi van, pra tio je ne iz ve snost u Grč koj, pa je Za pad na Evro pa po če la da sum nja u grč ko vođ stvo – de li mič no zbog grč ke ne spo sob no sti da kon tro li še do ma će, ul tra na ci o na li stič ke sta vo ve o bal kan skim pi ta nji ma, a de li mič no jer su se grč ka sa ve zni štva ko si la sa in te re si ma Za pa da u re gi o nu. Na ža lost – a ovim će mo se ba vi ti u dru gom po gla vlju – ge o po li-tič ke pro me ne 1989. go di ne po klo pi le su se sa ve ćom, do ma ćom kri zom grč kog dru štva.

bal ka NI zam I he le NI zam, poSt ko lo NI ja lI zam I kul tu ro lo ške Stu dI jeIpak nam osta je pi ta nje ka ko naj bo lje da pro u-

ča va mo ove tran sfor ma ci je. Ra nih de ve de se tih pra-će nje de ša va nja na Bal ka nu od stra ne me đu na rod ne štam pe bi lo je li stom ne ga tiv no, a Grč ka je sve du blje to nu la u vir „bal kan ske kri ze”. Ovi uglav nom no vi-nar ski iz ve šta ji za slu žu ju na šu pa žnju iz ne ko li ko raz lo ga. Pr vo, oni uti ču na jav no mnje nje i pod sti-ču po dr šku po li tič kim op ci ja ma u re gi o nu. Dru go, obez be đi va nje sa zna nja o Bal ka nu uglav nom se ne

253

vîðeñjå

ge ne ri ra od stra ne aka dem skih kru go va već od stra-ne ra znih struč nja ka „či ja struč nost po ti če iz nji ho-vog is ku stva kao no vi na ra, put ni ka ili po li tič kih stra-te ga” (Fle ming 2002: 1226). U kri znim tre nu ci ma (i uglav nom sa mo u to vre me) ova kvi struč nja ci, ko ji su na br zi nu pro iz ve de ni u struč nja ke, obra ća ju se ši roj jav no sti svo jim vi đe njem sa vre me nih do ga đa ja. U dru gom po gla vlju ću po ve za ti ova kva de la sa pre-o vla đu ju ćim pred sta vlja njem Bal ka na na Za pa du. Ovaj „bal ka ni zam”, uve den ra ni je u ovom po gla vlju, raz li ku je se od od no sa pre ma dru gim ge o graf skim re gi ja ma. Fle ming (2002) iden ti fi ku je epi ste mo lo ške raz li ke iz me đu „bal ka ni zma” i „ori jen ta li zma”, na pri mer. „Bal ka ni zam” ne mo že da se po hva li utvr-đe nim i uti caj nim aka dem skim po ljem de lo va nja, za raz li ku od ori jen ta li sti ke, ko ja je bi la pot po ra za Na po le o no vo osva ja nje Egip ta i fran cu sku im pe ri-ja li stič ku eks pan zi ju u 19. ve ku. Bal ka ni zam, ta ko-đe, kra si po manj ka nje utvr đe ne epi ste mo lo gi je ko ju ima ori jen ta li zam na po lji ma fi lo lo gi je, ana li ze tek-sta, isto ri je, re li gi je, je zi ka i knji žev no sti. Iako ovo ne zna či da po lje bal kan skih stu di ja uop šte ne ma svo ju epi ste mo lo gi ju, ko ja se vre me nom pro me ni la u smi-slu po me ra nja fo ku sa i pri stu pa16. U po čet ku, balka no lo gie je fa vo ri zo va la fi lo lo gi ju, et no lin gvi sti ku, fol klor i et no gra fi ju u slu žbi na ci o nal nih pro gra ma. Na ci o nal ne aka de mi je su nad gle da le pro jek te sa sta-vlja nja an to lo gi ja, ge o graf skih i isto rij skih stu di ja, uz an ga žo va nje od go va ra ju ćih od se ka, dok su tra di ci o-nal no na stro je ni isto ri ča ri ama te ri, uglav nom na ci o-na li stič kih sklo no sti, uvek bi li ak tiv ni i pro duk tiv ni u na ci o nal nim dr ža va ma. Ne što ve ći aka dem ski iz let u tran sna ci o nal no de sio se u me đu rat nim go di na-ma 20. ve ka. Ča so pis révue In ter na ti o na le des etu

16 Veb sajt Ka ka nien re vi si ted je plat for ma po sve će na in ter-di sci pli nar nom ra du na stu di ja ma Cen tral ne i Ju go i stoč ne Evro pe. Ona sa dr ži se ri ju krat kih ali ko ri snih ko men ta ra o ovom po lju. Vi de ti, na rav no, Fischer 2009, Hart muth 2009. Ta ko đe, vi de ti Bla že vić 2012 iz Be o grad skog is tra ži vač kog cen tra za dru štve ne na u ke i umet no sti.

des bal ka ni qu es je po seb no slo vio za pri mer ova kve ko o pe ra ci je pre ne go što je in sti tu ci ja stu di ja obla-sti za vre me Hlad nog ra ta sta vi la stu di je o re gi o nu u kon tekst stu di ja o Is toč noj Evro pi. Tu su bal kan ske stu di je bi le po ti snu te od stra ne ru skih stu di ja i so vje-to lo gi je. Me đu tim, ova oblast na sta vi la je da ka ska.

Po sto je bit ne re gi o nal ne raz li ke u ob li ci ma ko je ova di sci pli na ima ši rom sve ta. U Sje di nje nim Dr ža-va ma ni ka da ni je bi lo broj ni jeg ka dra za pad nih aka-dem skih struč nja ka za bal kan ske stu di je. Nji hov broj je po ras tao za vre me ili ne po sred no na kon ra to va u Ju go sla vi ji de ve de se tih go di na, ali ta kvi po ma ci ni su pro šli test vre me na, eko no mi je, kao ni aka dem ske su-ko be na po lju in ter di sci pli nar no sti. Bal kan ski na uč-ni ci na sta vlja ju da fa vo ri zu ju tra di ci o nal ne po li tič ke isto ri je i mo no gra fi je na po lju me đu na rod nih od no-sa. Od 1989. go di ne ter mi ni iz ori jen ta li sti ke uze ti iz post ko lo ni jal nih stu di ja ta ko đe se ko ri ste u ana li zi al-ter na tiv nog (ako ne i su bal ter na tiv nog) sta tu sa re gi o-na u od no su na Za pad nu Evro pu. Pr vi bi tan po ku šaj u ovom prav cu je bio krat ki čla nak Ba kić-Hej den i Hej de na (1992), ko ji je ras pra vljao o Bal ka nu kao o op štem me stu za „gne zdo ori jen ta li zma” i go vo rio da nje go va ko lo ni jal na sa zna nja mo gu bi ti pri me nje na u okvi ru Evro pe. Auto ri su uzi ma li u ob zir Sa i dov stav da je ori jen ta li zam usa đen u pred sta vu nje go vih žr ta va o se bi; oni su po ka za li ka ko je ta ista ori jen-ta li za ci ja u bal kan skim okvi ri ma usvo je na od stra ne se ver nih i za pad nih de lo va Ju go sla vi je na su prot nje-nim ju žnim i is toč nim de lo vi ma: ne ka da šnjih „pro-gre siv ni jih, na pred nih, vred nih, to le rant nih, de mo-kra tič nih... jed nom reč ju, evrop skih, u po re đe nju sa pri mi tiv nim, le njim, ne to le rant nim Bal ka nom” (8). Ne ki dru gi na uč ni ci su ota da nad gra di li ovu še mu ka ko bi stvo ri li no ve bal kan ske to po gra fi je na baš ta-kvim osno va ma.17

17 Ži žek (1992) ra sve tlja va ovu ten den ci ju; To do ro va (1997: dru go po gla vlje) da je pri kaz pre o vla đu ju ćih ten den ci ja u stu-di ja ma svih bal kan skih ze ma lja.

254

vîðeñjå

Ovo pri be ga va nje ori jen ta li zmu bi lo je krat kog ve ka, uglav nom za hva lju ju ći Ima gi nar nom bal kanu (1997) To do ro ve, de lu od ve li kog zna ča ja, ko je je na sta lo dok je ju go slo ven ski kon flikt još uvek bio no vost za za pad njač ku ima gi na ci ju. To do ro va ko-ri sti me to do lo gi ju kul tu ro lo ških stu di ja, ma da uz isto ri čar sku, ne sa vi tlji vu, em pi rij sku osno vu. Ona iz be ga va, ka ko sa ma ka že, „avan gar di stič ku kul tur-nu te o ri ju” u ko rist pri zna ti je isto ri je kon cep ci ja, ili be griffsgeschic hte. U svom pri stu pu To do ro va se pa žlji vo po zi ci o ni ra iz me đu ge o graf sko-isto rij skog me sta i nje go vih ja snih kul tur nih ozna ka, to jest, iz-me đu isto rij skih i kul tu ro lo ških stu di ja. Nje na ana-li za se tru di da za dr ži raz li ku za ko ju ona ot kri va da se po ja vlju je u ra nom 20. ve ku, ka da bal ka ni zam do la zi na svo je: to jest, „u isto vre me ka da ’Bal kan’ bi va pri hva ćen i ko ri šćen kao ge o graf ska zna čaj ka, već je ta da po sta jao za si ćen dru štve nim i kul tur nim zna če nji ma ko ja su ši ri la nje go vu ozna ku da le ko iz-van nje go vog ne po sred nog, kon kret nog zna če nja” (To do ro va 1997: 21). To do ro va dr ži ove dve obla sti raz dvo je ne u svo joj knji zi ta ko što bal ka ni zam de li na dve fa ze: na pr vu, isto rij sko-ge o graf sku, i na ka-sni ju, vi še kul tur no-dis kur ziv nu fa zu. Ovo gra na nje ozna ča va nje nu či ta lač ku prak su: kon takt isto ri ča-ra sa Bal ka nom uda lja va se be od ka sni jih kul tur-no-dis kur ziv nih na me ta nja. Mo že se re ći da se ona hva ta u ko štac s ova dva srod na za dat ka u raz li či tim po gla vlji ma svog de la. Dis kur ziv na ge ne a lo gi ja ter-mi na „Bal kan”, is crp no i in te re sant no raz ma tra na u ra nim po gla vlji ma (po seb no po gla vlji ma 2 i 3), pret ho di nje nom po sled njem po gla vlju, po gla vlju 7, ko je no si na slov „Bal kan: Re a li ja: qu’est ce qu’il y a de hors tex te?” Ono okre će De ri din sud na gla-vač ke, že le ći da ot kri je re a li ju ko ja re al no po sto ji iz van tek sta. Em pi ri ci zam To do ro ve, nje na sklo-nost ka kon kret no sti – ili je to sklo nost ka me ta fo ri kon kret no sti – je ste, ka že ona, ka rak te ri sti ka ko ja de fi ni še Bal kan. Nje no je ve ro va nje da po zi ti vi sti-č ka eg zi sten ci ja Bal ka na iz van na vod ni ka po kre će i

po sled nje po gla vlje knji ge i nje no ukup no te o rij sko gle di šte. Nje na di stink ci ja ot kri va du bo ko, pre da no ve ro va nje u vi zan tij sku i, pre sve ga, oto man sku re-al nost, ko ju de le svi bal kan ski na ro di pre mo der nog do ba. Ova „kon kret na isto rij ska eg zi sten ci ja” se gu-bi ka da „Bal kan po či nje da gu bi svoj iden ti tet na kon što po či nje da se evro pe i zu je.” Jer pod „evro pe i za ci-jom” To do ro va tvr di, „pro ces ’evro pe i za ci je’, ’ve ster-ni za ci je’ ili ’mo der ni za ci je’ Bal ka na u 19. i 20. ve ku uklju či vao je i ši re nje ra ci o na li za ci je i se ku la ri za ci je, in ten zi vi ra nje ko mer ci jal nih ak tiv no sti i in du stri ja-li za ci ju, for mi ra nje bur žo a zi je i dru gih dru štve nih gru pa u eko nom skoj i dru štve noj sfe ri” (To do ro va 1997: 13). Ovaj pro ces de na tu ra li zu je Bal kan ta ko što ga ode lju je od nje go ve pred sta ve, a po kre ću ga sna ge ko je do la ze van re gi o na. To do ro va eks pli cit no go vo ri o nje go vim efek ti ma: „Dok su isto ri ča ri pot-pu no sve sni da su se dra ma tič ne pro me ne de si le na ovom po lu o str vu, nji hov dis kurs o bal ka nu kao o geo graf skom i kul tur nom en ti te tu je nad vla dao dis kurs ko ji ko ri sti taj kon cept kao sna žan sim bol po god no lo ci ran iz van isto rij skog vre me na. A sa ma nje go va upo tre ba je re zul tat go to vo dva ve ka evo lu ci je” (To-do ro va 1997: 7; moj kur ziv).

Pro u ča va ju ći evo lu ci ju ove pa ra dig me, To do ro-va od bi ja stav da je bal ka ni zam pod vr sta Sa i do vog ori jen ta li zma i dis tan ci ra se od ra do va na uč ni ka kao što su Ba kić-Hej den i Hej den, ili Eli Sko pe tea. Ona in si sti ra na to me da kon kret nost da je re gi o nu nje-go vu po seb nost. Dok je Sa i dov Ori jent ge o graf ski lo še de fi ni san ili isto rij ski neo d re đen, Bal kan To-do ro ve ima kon kret no isto rij sko po sto ja nje. Dok je Ori jent stvo ren kroz ču de sne le gen de i fan ta sti ku, Bal kan je ote lo vlje nje „ne ma što vi te kon kret no sti” i „sko ro ap so lut nog po manj ka nja bo gat stva”, ta ko da on ne po bu đu je ni su vi šak ni že lju, ne go „di rek-tan od nos, obič no ne ga ti van, ali ret ko iz ni jan si ran” (To do ro va 1997: 14). Dok Ori jent pru ža uto či šte za-pad nja ci ma u za bra nje noj, eska pi stič koj sfe ri sek su-al no sti, žen stve no sti i eks tra va gan ci je, nji hov beg na

255

vîðeñjå

Bal kan – osim po vre me nih za pa da nja u de ka dent ni he le ni zam, ro man tič ni na ci o na li zam ili od la ske u raz u zda ne ha ma me ili tur ska ku pa ti la – ogra ni čen je na ne eg zo tič nu sred njo ve kov nost, in di vi du al-nu mu škost i asek su al nu is prav nost. Sve u sve mu, eg zo tič na raz li či tost Ori jen ta oprav da va nje go vu po seb nost za za pad nja ke. Na su prot ovo me, „tran-zi ci o ni sta tus” Bal ka na, če sto me ta fo rič no pri ka zan mo stom ili ras kr šćem, sme šta Bal kan u okvi re Za-pa da: (1) od ba cu ju ći eg zo tič nost re gi o na, To do ro va Bal ka nu obez be đu je me sto u okvi ru Evro pe, ma da u svoj stvu evrop ske al ter na ti ve; (2) tvr de ći na ra snim, kao i na ver skim osno va ma da Bal kan ima do volj no kav ka skog i hri šćan skog u se bi, To do ro va ima pri-mar no na umu bal kan ske pra vo slav ce, a ne mu sli-ma ne; i (3) sta vlja ju ći Bal kan u pod re đe ni po lo žaj u okvi ru Za pad ne Evro pe, To do ro va se iz ja šnja va pro tiv post ko lo ni jal nih me to do lo gi ja „isto rij ski de-fi ni sa nih, vre men ski od re đe nih i ogra ni če nih ka te-go ri ja ko lo ni ja li zma i im pe ri ja li zma”, gde se ove ne pri me nju ju (To do ro va 1997 :16–17).

Sin te za To do ro ve pru ža iz u zet no uver lji ve tvrd-nje. Za ni mlji vo je da ona ne gi ra „za mi šlje nu” di-men zi ju bal ka ni zma ka ko bi nas uve ri la u „fi zič ku” i „stvar nu” po zi ci o ni ra nost Bal ka na. Ona bi se ne-sum nji vo slo ži la da se „Bal kan, ko ji je u 17. ve ku bio sma tran za oči gled no ’ori jen ta lan’, pr vo pro me nio u ’evrop sku Tur sku’, a na kra ju u deo ’Evro pe’, ma da je to bio je dan ma glo vit i ne do volj no de fi ni san deo” (Fle ming 2002: 1229). Ipak, dok ana li za To do ro ve pri hva ta ta kve kon cep tu al ne i isto rij ske tran sfor ma-ci je, ona ta ko đe uma nju je zna čaj sva kog po i ma nja „za mi šlje nog” odvo je no od isto ri o gra fi je i ge o gra-fi je. Ni je ja sno ka ko se uti če na pro me ne to kom vre me na (ka ko ni je us pe la u ovo me, ona mo žda u se bi ima isu vi še fu ko ov skog). Za tim, nje no otvo re-no od bi ja nje post ko lo ni ja li stič kih me to da po ne kad se či ni kon tra dik tor no i dog mat sko, po što ona la-men ti ra nad ti me ko li ko je ma lo na u ke na Bal ka-nu uklju či lo post ko lo ni jal na shva ta nja: „Ovo se ni je

do go di lo na Bal ka nu, mo žda za to što ga je nje gov ne ko lo ni jal ni sta tus osta vio van sfe re in te re so va-nja post ko lo ni jal ne kri ti ke, i za to što je bal kan ska, a ge ne ral no i evrop ska an tro po lo gi ja ne ko vre me bi-la mar gi nal na” (19). Ona je ta ko in di rekt no od bi la post ko lo ni jal nu pa ra dig mu za ko ju pri zna je da bi osve tli la aspek te bal kan skog is ku stva ko ji su osta-li van sa vre me nih na uč nih to ko va. Da li je mo gu-će da post ko lo ni ja li zam ne mo že da se pri me ni na Bal kan, a da ga u isto vre me ob ja šnja va? Re zul tat bi pod ra zu me vao to da post ko lo ni ja li zam mo že bi-ti pri menj ljiv pa ra dig mat ski ako je u sta nju da nam pru ži an tro po lo ška i kul tu ro lo ška sa zna nja.

Ka da se po gle da una zad, To do ro voj se mo že opro sti ti nje no prag ma tič no in si sti ra nje da se Bal-kan za dr ži, od no sno pri mi u evrop sku po ro di cu na kon 1989. u jed nom isto rij skom mo men tu ka da su iz gle di za to bi li ma li. Ra zu mlji vo, nje no in si sti-ra nje na kon kret no sti vi še ne go kom pen zu je opa-snu ne sta bil nost u to ku ove de ce ni je. Me đu tim, ova kon kret nost je ta ko đe u pot pu noj su prot no sti sa ne sta bil nom re pu ta ci jom Bal ka na, nje go vom unu-tra šnjom i spo lja šnjom ori jen ti sa no šću, nje go vom bli zi nom na dis tan ci i dis tan ci ra no šću u bli zi ni. Za pad njač ka eks ter na li za ci ja do ga đa ja na Bal ka nu im pli ci ra pri hva ta nje to ga da po sto je slič no sti iz-me đu Bal ka na i Za pa da: „U slu ča ju Bal ka na, in tim-nost na sta je baš iz ta kvih usta no vlje nih slič no sti, dok uda lja va nje po ti če iz ne la go de i za bri nu to sti sa ko ji ma ta slič nost bi va do če ka na” (Fle ming 2002: 1229). Grč ka, naj ne u hva tlji vi je op šte me sto, ka ko unu tar, ta ko i iz van Bal ka na, u se bi no si pa ra doks u ovom smi slu i pred sta vlja me sto od ko ga kre ću te o ri je o od no su unu tar re gi o na i sa nji me, kao i od no si re gi o na s no vom Evro pom. Grč ka je uhva-će na u bal kan sku pa ra dig mu, lo ci ra nu kroz nju ali i na spram nje u od no su na Evro pu. Mno ge od ne iz-ve sno sti iz de ve de se tih po te kle su iz po tre be da se usta no vi da li Grč ka pri pa da re gi ji ili je tre ba udalji ti iz re gi je i iz Evro pe.

256

vîðeñjå

Za raz li ku pak od nje nih bal kan skih su se da, Grč ka je bi la u fo ku su do sled nog i sve o bu hvat nog na uč nog re ži ma na Za pa du, pre ci zni je, kla sič nog he le ni zma. U evrop skom od no su pre ma he len skom ide a lu, kla sič na fi lo lo gi ja, este ti ka, lo gi ka mu ze ja i pu to pi snih nat pi sa bi li su ti ko ji su uob li ča va li za-pad njač ko raz u me va nje Grč ke. Usva ja njem kla sič-nog Bil dung-a na ne mač kim uni ver zi te ti ma (a za-tim i u za pad njač kom aka dem skom sve tu, kao i u grč kom obra zov nom si ste mu) svo ja ta nje he len ske kul tu re do ve lo je do „eks pli cit ne i pro gram ske ko-lo ni za ci je ovog ide a la”, ka ko je Gur gu ris ta ko ube-dlji vo pri ka zao u svo joj sa nja noj na ci ji (Go ur go u ris 1996: 124). Grč ki ideal je pru žio osno ve za je din-stvo Ne mač ke i Za pa da i isto rič nost u 18. i da lje u 19. ve ku. On je ta ko đe usme rio po gled za pad nih si-la una zad u vre me nu, ka ko bi se po sti gla oči gled no ne u jed na če na iden ti fi ka ci ja iz me đu Grč ke i Za pa-da. Ne sum nji vo, ovo je Grč koj u oči ma Za pa da osi-gu ra lo pri vi le go va ni sta tus ko ji ni je pru žen nje nim bal kan skim su se di ma. Ni je on da iz ne na đe nje to što je Pr vi srp ski usta nak pro tiv tur ske vla sti 1804. go-di ne iz ma mio ta ko ma lo po dr ške od eli te sa Za pa-da. Za raz li ku od to ga, Grč ka re vo lu ci ja 1821. mo-bi li sa la je iz li ve po dr ške na sled ni ci ma he len skog du ha kroz po kret he le no fi li zma. Te za o kon ti nu u-mu je umno go me do pri ne la ostva ri va nju grč ke na-ci o nal ne dr ža ve, da ju ći ob lik uslo vi ma pod ko ji ma je Grč ka kre nu la pu tem svo je mo der ni za ci je. Me-đu tim, po sto ja le su iz ve sne ote ža va ju će okol no sti u in sti tu ci o na li za ci ji mo der ne dr ža ve na ba zi drev nih ide a la i he le no fi li zma. Gur gu ris (1996) su ge stiv no opi su je uobra zi lju he le no fi li zma i njen uti caj na mo der nu Grč ku. Mo je de lo di sku tu je o to me ka ko ovaj al ter na tiv ni mo der ni stič ki ob lik u grč koj na ci-o nal noj dr ža vi sla bi pred sta vu o sa da šnjo sti i ve ru u nju (Ca lotychos 2003). Ovo ta ko đe ima po sle di ce za raz voj od no sa Grč ke sa Bal ka nom u mo der noj eri. Fal me ra jer je znao da ne ma bo ljeg na či na da se Grč ka uda lji od nje nih slo ven skih su se da (i iz is-

tih raz lo ga od Ru sa) ne go da se dis kre di tu je te za o kon ti nu u mu i da se tvr di da po sto ji pot pu na iden-ti fi ka ci ja Gr ka sa Slo ve ni ma. Ova di le ma sko ro tač-no do ča ra va ono što je Rast ko Moč nik (2002: 105) oka te go ri zo vao kao „du pli me ha ni zam bal ka ni sti-č ke ide o lo gi je (ho ri zon tal ni an ta go ni zam, ver ti kal-na pod re đe nost)”. Pre ma ovom mo de lu „Evro pa” i „Bal kan” im pli ci ra ju „dva sku pa ve ro va nja (uklju-ču ju ći prin ci pe prak tič nog de lo va nja) uz raz li či te do me ne pri me ne... [i] do men [e] funk ci o ni sa nja: an ta go ni zam na ’Bal ka nu’, ko o pe ra ci ja u ’Evro pi’” (84). Ova ori jen ta li stič ka ide o lo gi ja „vu če na do le” re gion kao ce li nu i uz di že lo kal ne vla sti, ko je opet de lu ju u ime me đu na rod nog si ste ma (85).

Ko ri ste ći Sa i dov rad o ori jen ta li zmu i nje go vim efek ti ma u svo jim post ko lo ni jal nim stu di ja ma, na-uč ni ci ko ji se ba ve he le ni sti kom ta ko đe ana li zi ra ju od no se sna ga, stra te gi je pred sta vlja nja i tro po lo ške iz ra ze ko ji se ja vlja ju u he len skom slu ča ju. Kri ti ča ri su po la ko pro ši ri li svo je is tra ži va nje na Bal kan, ta-ko što su pro ce nji va li ko lo ni za ci ju ima gi na ci je ko-ja se od i gra la u Grč koj i na Bal ka nu. Ta kva kri ti ka od stra ne kul tu ro lo ških stu di ja tre ba lo bi da od re di isto rij ske mo guć no sti ko je da ju okvir za ko lo ni za ci ju uma, ne sa mo na Za pa du ne go ta ko đe i u Oto man-skom car stvu. Pro mi šlje ni ji kri ti ča ri pa žlji vo pra ve raz li ku iz me đu ovo ga i dru štve ne, po li tič ke i eko-nom ske ko lo ni za ci je (što se uglav nom ne od no si na slu čaj Oto man skog car stva).

Ne što sko ri ja fa sci na ci ja car stvom u za pad nja-č kim aka dem skim kru go vi ma do ve la je do us po sta-vlja nja ana lo gi ja iz me đu Oto man skog car stva i da-na šnje si tu a ci je. Re zul ti ra ju ća re ha bi li ta ci ja car stva pru ži la je ko rek tiv ri gid nim na ci o na li stič kim isto-ri o gra fi ja ma iz re gi o na, a po seb no ide ji o oto man-skom po ko ra va nju, ko ja je ka rak te ri sa la na ci o nal ne psi he pra vo slav nih bal kan skih na ro da. Od no si re-gi je sa Oto man skim car stvom zah te va ju slo že ni ju ana li zu du go več no sti i pri la go dlji vo sti ovog car stva, nje go vih po li tič kih in sti tu ci ja i dru štve no-eko nom-

257

vîðeñjå

skih struk tu ra, kao i na či na na ko je su mre že po-sred ni ka i lo kal ne eli te pre go va ra le sa su če lje nim zah te vi ma cen tra i pe ri fe ri je, in te gra ci je i seg men ta-ci je. U ovo me le ži pri ča o to le ran ci ji o pro ga nja nju u raz li či tim de lo vi ma Car stva i u raz li či tim vre me-ni ma u to ku nje go vog du gog tra ja nja. Ta kvo de lo je pro iz ve lo ne što flu id ni ji kon cept o to me šta zna či bi ti tur ski po da nik.18 Me đu tim, per cep ci ja tur skog pod jarm lji va nja je i da lje stvar na i opi plji va (vi-di po gla vlje 5). Du šan Bje lić (2002: 6) alu di ra na isto rij ske mo guć no sti ko je su bi le pot po ra za kon-cep te ovog pod re đi va nja: pa ra fra zi ra ju ći Fle min ga (2002), on na vo di: „Po li ti ku po nov nog na se lja va-nja, za jed no sa po li ti kom ver skog po kr šta va nja i po la ri za ci je, pot po mog nu te stal nim po du hva ti ma.” Sle de ća po gla vlja ove knji ge, po seb no po gla vlje 4, de mon stri ra će ka ko su ove ka rak te ri sti ke ne pre sta-no hra ni le knji žev nu ima gi na ci ju re gi je, od slav ne tra di ci je na rod nih pe sa ma, pa sve do post mo der ni-stičkog ro ma na. Pre ma Bje li će vom mi šlje nju (2002: 6), ovo is ku stvo stva ra je din stve nu (sa mo)ko lo ni za-ci ju re gi o na:

Lju di na Bal ka nu vi de jed ni dru ge kao ko-lo ni jal ne vla da re i kao ko lo ni jal ne po da ni-ke. Srp ski na ci o na li zam, na pri mer, sla vi svo je sred njo ve kov no car stvo i pam ti rop-stvo pod Tur ci ma, što je dvo ja ko ose ća nje ko je on da do vo di do to ga da se bo san ski mu sli ma ni na zi va ju „Tur ci ma” – što će re ći, ko lo ni za to ri ma – dok se u isto vre me Ko-so vo sma tra za va žan deo srp skog car stva. Bi lo da je bal kan ski na ci o na li zam po stim-pe ri ja li stič ki ili post ko lo ni jal ni, mo že se re ći da on osta je iz ra zi to ne sta bi lan.

18 Pi ta nje je ko ji oto man ski su bjekt: Bar ki je va (Bar key 2008) iz vr ša va mno ge od ovih za da ta ka u Car stvu raz li ka. Qu a ta ert 2009 i Göçek 2010 tvr de da se nje na stu di ja ma nje ba vi pred-sta vlja njem dru štve nih ak te ra unu tar Car stva, a vi še ti me ka-ko je taj fe no men uti cao na ma lu eli tu.

Kao što se mo že pret po sta vi ti, ova pre la zna ko-lo ni za ci ja na i la zi na neo do bra va nje To do ro ve. Ipak ona bi va pri hva će na dru gde, u ra do vi ma ne is to ri-ča ra, ko ji se vi še tru de da uklo ne ri gid ne gra ni ce iz me đu ko lo ni za to ra i ko lo ni zo va nih. An tro po log Mi hael Her cfeld (2002) tru di se da pro na đe te o ri ju ko ja će omo gu ći ti raz u me va nje ne ko lo ni jal nih si-tu a ci ja, ko je u isto vre me ima ju ozna ke no mi nal ne ne za vi sno sti i du go več nog, prak tič nog pri dru že nog sta tu sa. On je sko vao ter min „krip to ko lo ni ja li zam” ka ko bi de fi ni sao „neo bič nu al he mi ju ko jom se iz-ve sne ze mlje, tam pon zo ne iz me đu ko lo ni zo va nih ze ma lja i onih ko je još ni su pri pi to mlje ne, pri mo ra-va ju da pri hva te svo ju po li tič ku ne za vi snost po ce nu ogrom ne eko nom ske za vi sno sti, što je od nos ko ji se ar ti ku li še u sim bo lič nom ob li ku agre siv ne na ci o nal-ne kul tu re skro je ne ta ko da od go va ra stra nim mo-de li ma” (Her zfeld 2002: 900–901). Ova kav pri stup na mer no pod ri va dvo ja ku po de lu na ko lo ni za to re i ko lo ni zo va ne, što je već po se bi na sle đe pro ble ma-tič ne epi ste mo lo ške ba šti ne „da se ot kri je pri su stvo dru gih he ge mo ni ja, ko je je te že de kom po no va ti baš za to što su ve o ma do bro pri kri ve ne” (Her zfeld 2002: 922). Epi ste mo lo ška re flek siv nost ne mo ra da žr tvu-je kom plek snost lo kal nog is ku stva na pu tu ot kri va-nja al ter na tiv nih mo der ni za ma. Da lje, kom pa ra tiv-ni slu čaj Grč ke i Bal ka na su ge ri še afi ni te te iz me đu „pre la zne ko lo ni za ci je” i „sa mo ko lo ni za ci je” u sr cu grč ke mo der no sti. „Za Gr ke, ’sa mo ko lo ni za ci ja’ se ra đa iz nji ho ve in ter na li za ci je po u ka he le ni zma, ko je oni do ži vlja va ju i kao stra ne i kao do ma će, i Druk či je i Iste” (Ca lotychos 2003: 52). Gr ci če znu za svo jim pra vom da bu du iz vor za pad ne ci vi li za-ci je ili njen za ka sne li pri ma lac, za štit nik uni ver zal-nog zna nja ili nje gov uspo re ni imi ta tor (Just 1995: 289). U isto vre me su bjek ti i objek ti, ko lo ni za to ri i (sa mo)ko lo ni zo va ni, Gr ci su uhva će ni u „dvo stru ku ne vo lju”: ako se he le ni zam us po sta vi kao glo bal na kul tu ra, oni će se či ni ti aro gant nim i pre ce nje nim; a ako tvr de da je grč ka ci vi li za ci ja nji ho va, on da će

258

vîðeñjå

is pa sti pa ro hi jal ni. Her cfeld na vo di isti pro blem sa bal kan skim re fe ren ca ma: „Ako su [Gr ci] na gla ša-va li po zna te kul tur ne iz ra ze, oni su bi li ’kon ta mi-ni ra ni’ tur skim i slo ven skim uti ca ji ma; sva ko dne vi-ca ni je bi la stvar no grč ka. Ali ako su ume sto to ga išli za he len skim ide a li ma, on da su bi va li isme va ni zbog svo je neo ri gi nal ne oda no sti pro šlo sti za ko ju se sma tra lo da je iz gu blje na i za či ji su po vra ćaj bi li du žni ci baš onih ko ji su im se ru ga li” (2002: 920). U bi lo kom slu ča ju, onaj ko ovo po sma tra sa stra ne, sva ki po tez vi di kao su bjek to vu ak ci ju ili re ak ci ju. A im pli cit na tvrd nja da tu po sto ji ne ki ne do sta tak na-šla je na či na da pro dre u po e ti ku iden ti te ta. Upr kos to me, sta nov nik Bal ka na je i za hva lan i pr ko san pre-ma Za pa du. U te škim vre me ni ma „kul tu ra hro nič-nog de fi ci ta mo der ne uni ver zal no sti je za me nje na kul tu rom hro nič ne po tra žnje za lo kal nim i po seb-nim [...] iden ti tet se vi še ne ba zi ra na uni ver zal nom raz dvo je nom od po seb nog, već na este ti zo va nom lo kal nom ko je se od u pi re bez lič nom glo bal nom” (Ditchev 2002: 246). Po e ti ka ova kvog kom pro mi-snog po da ni štva de talj no se raz ma tra u po gla vlju 3.

Bez ob zi ra na ovo, To do ro va i da lje ne volj no po ve zu je bal ka ni zam i post ko lo ni ja li zam. U po go-vo ru no vi jeg iz da nja svo je zna me ni te knji ge (2009: 190–202), ona in si sti ra da „on to lo gi ja Bal ka na” osta ne raz li či ta od nje ne me ta fo ri za ci je u „bal ka ni-zam”. U bi ti, ili kon kret no, u ime isto rič no sti, To do-ro va sank ci o ni še upo tre bu ori jen ta li zma i post ko-lo ni ja li zma, do kle god se to od no si na me ta fo rič ne, ma hom sim bo lič ne, aspek te dis kur sa. Njen cilj je da za šti ti dru štve no-eko nom sku i isto rij sku ana li zu od te o ret skih i se mi o tič kih ten den ci ja post ko lo ni jal nih i glo bal nih stu di ja, jer joj to omo gu ću je da pro u ča-va isto rij sko na sle đe mi mo „ap strakt nih obra za ca zna nja i mo ći”, ka ko ona to ob ja šnja va (2009: 200). Či ne ći to, ona ču va objek ti vi stič ko je zgro oko ko ga sa vi ja kon struk ci je iz svo jih is tra ži va nja.

U bi ti, To do ro va dr ži iz ve snu dis tan cu iz me đu svog ra da i dru ge zna čaj ne, i vi še in ter di sci pli nar-

ne, Bje li će ve i Sa vi će ve knji ge bal kan kao me ta fo ra (2002). Oči gled no, ona ima tu knji gu na umu ka-da go vo ri o ve ćem „di sci pli nar nom po ma ku u na-u ci tre ćeg sve ta” do vo de ći to u ve zu s Bal ka nom. To do ro va pri pi su je ovo po me ra nje pre di spo zi ci ji is toč no e vrop skih na uč ni ka, po seb no onih iz biv še Ju go sla vi je, da re pro du ku ju ti to i stič ki, post so ci ja li-stič ki glo ba li zam. U neo bič nom ko men ta ru ko ji je da la o „kog ni tiv nim gre ška ma” ta kvih uni ver za li-stič kih ka te go ri ja, To do ro va ta ko đe pro na la zi etič ku gre šku u „eman ci pa cij skoj odo ri post ko lo ni ja li zma”, ko ja „ve o ma če sto slu ži kao ku li sa za ne pre sta no la-men ti ra nje o žr tvo va nju se be” (2002: 196). Ona kao da že li da sa ču va kri ti ča re od nji ho ve lič ne sa mo ko-lo ni za ci je:

Dok shva ta nja se be kao ko lo ni jal nih po-da ni ka ni je bi lo na Bal ka nu, sa vre me ni is toč no e vrop ski in te lek tu al ci (u sve tu ka-kav je bio na kon 1989) sve vi še vi de se be u pod re đe nom po lo ža ju na spram cen ta ra stva ra nja i ši re nja zna nja na Za pa du, a ne-ki i eks pli cit no go vo re o in te lek tu al nom neo im pe ri ja li zmu, neo ko lo ni ja li zmu i sa-mo ko lo ni ja li zmu. Ovo, sma tram, pro iz vo-di pro cep kroz ko ji post ko lo ni jal na te o ri ja pro na la zi slu ša o ce me đu no vom in te lek tu-al nom kli jen te lom (2002: 201).

Kri ti ka To do ro ve ne gu je svo je etič ke i po li ti- č ke pret po stav ke kao i strah da bi „na u ka iz tre ćeg sve ta” mo gla da uma nji sta tus Bal ka na u Evro pi za ko ji se nje na knji ga ta ko upor no za la ga la i, mo žda, kul tur ne isto ri je (ako ne i stu di ja) Bal ka na. „Iako je Ima gi nar ni bal kan Ma ri je To do ro ve tre ba lo da pru-ži jed nu dru gu sli ku Bal ka na, ona je ipak osta la da čvr sto sto ji u je zi ku pro sve ti telj stva i nje na ana li za na gla ša va bal ka ni zam, je zik ko ji go vo ri o ge o gra fi ji, a ne je zik kao ge o gra fi ja.” Po ti ču ći od auto ra knji ge bal kan kao me ta fo ra, ova za mer ka nas pod se ća na to da me ta fo ra mo že oslo bo di ti je zik „epi ste mič kog

259

vîðeñjå

na si lja she mat skog pred sta vlja nja […] jer Bal kan ni je sa mo obje kat li te ra li za ci je, ne go i knji žev na in-ven ci ja, to jest, ni je co gi to već je me ta fo ra deo auto-po e tič ne isto ri je-u-to ku” (Bje lić 2011: 65). Da le ko od to ga da je sim bol ne kog žr tvo va nja ili pod re đe-no sti, ovaj te o ret ski stav pre ma kog ni tiv nim manj-ka vo sti ma kon kret no sti i de fi ni tiv ne iz ve sno sti ko je idu za jed no sa di sci pli nar nom i epi ste mič kom ra ci-o nal no šću i raz de lje nim mi šlje njem, uti re put, ako ne eman ci pa ci ji, on da bo ljem raz u me va nju se be. Po zi tiv ni je gle da no, ono be le ži is ku še nja ko ja do no-si in ter di sci pli nar no po lje ose tlji vo na svo ju le pe zu di sci pli na. De la ko ja ima ju post ko lo ni jal no is ku stvo tre ba da pri me nju ju svo je na či ne ana li ze – pod re đe-nost, raz li či tost, mi mi kri ju – uz kraj nju ose tlji vost na mo guć no sti na Bal ka nu. Hit nost tre nut ka to kom de ve de se tih je zna či la da je ta las stu di ja o Bal ka-nu na pi sa nih iz per spek ti ve kul tu ro lo ških stu di ja igno ri sao pre ci znu ana li zu da bi is ko ri stio tre nu tak ko ji je bio po go dan za in ter ven ci ju. Ra do vi kul tu-ro lo ških stu di ja sa da mo ra ju da od ba ce di ho to mi je ko je su im pli cit ne u di sci pli nar noj ras po de li ra da. Ko lo ni za ci ja ima gi na ci je, ili „men ta li te ta” i kul tu-re Bal ka na, ne tre ba da bu de izo lo va na od nje go vih isto rij skih, po li tič kih i dru štve no-eko nom skih spe-ci fič no sti.

lI te ra tu ra

1. Ba kić-Hayden, Mi li ca and Ro bert M. Hayden, 1992. “Ori en ta list Va ri a ti ons on the The me ‘Bal kans’: Symbo-lic Ge o graphy in Re cent yugo slav Cul tu ral Po li tics.” slavic re vi ew 51 (Spring): 1–15.

2. Ba kić-Hayden, Mi li ca. 1995. “Ne sting Ori en ta lisms.” sla vic re vi ew 54 (4): 917–932.

3. Bar key, Ka ren. 2008. em pi re of Dif fe ren ce: the ot to mans in Com pa ra ti ve per spec ti ve. Cam brid ge, New york: Cam-brid ge Uni ver sity Press.

4. Bje lić, Du šan I. 2011. nor ma li zing the bal kans: Ge o poli tics of psycho a nalysis and psychi a try. Far nham, Sur rey; Bur ling ton, VT: As hga te.

5. Bje lić, Du šan I. and Ob rad Sa vić, eds. 2002. bal kan As Me tap hor: bet we en Glo ba li za tion and Frag men ta tion. Cam brid ge, MA; Lon don, En gland: The MIT Press.

6. Bla že vić, Zrin ka. 2012. “Glo ba li zing the Bal kans: Pro-le go me na to New Bal kan Stu di es.” Fe bru ary 29. http://www.bal kan sin sti tu te.com/ca so pi sEN.php

7. Boué, Ami. 1827. “Synop tische Dar stel lung der die Er-drin de ausmac hen den For ma ti o nen, so wie der wic htig-sten, ih nen un ter-ge ord ne ten, Mas sen” (Synop tic De-scrip tion Of The For ma ti ons Con sti tu ting The Earth’s Crust As Well As Of The Most Im por tant Mas ses Sub or-di na ted To Them). Ze itschrift für Mi ne ra lo gie 2.

----. 1832. “Con sidéra ti ons généra les sur la di stri bu-tion géograp hi que, la na tu re et l’ori gi ne des ter ra ins de l’Euro pe.” (Ge ne ral Con si de ra ti ons On The Ge o grap hi-cal Di stri bu tion, The Na tu re And Ori gins Of Euro pe’s Lands.) Mémo i res géolo gi qu es et pa la e on to lo gi qu es, t.1. Pa ris: L’aute ur.

8. Bra ce well, Wendy and Alex Dra ce-Fran cis. 1999. “So-uth-Eastern Euro pe: Hi story, Con cepts, Bo un da ri es.” bal ka no lo gie: re vue d’étu des plu ri di sci pli na i res III:2 (De-cem ber): http://bal ka no lo gie.re vu es.org/in dex741.html.

9. Bra ce well, W. 2003. “The Proud Na me of Haj duks: Ban-dits as Am bi gu o us He ro es in Bal kan Po li tics and Cul tu-re.” In Yugo sla via and Its hi sto ri ans: un der stan ding the bal kan Wars of the 1990s, edi ted by N. M. Na i mark and H. Cha se, 22–36. Pa lo Al to, CA: Stan ford Press.

10. Ca lotychos, Van ge lis. 2003. Mo dern Gre e ce: A Cul tu ral po e tics. Ox ford, UK; New york: Berg.

11. Camp bell, Jo seph K.1964. ho no ur, Fa mily, and pa tro nage: A study of In sti tu ti ons and Mo ral va lu es in a Gre ek Mo un tain Com mu nity. Ox ford, UK: Cla ren don Press.

12. Chur chill, Win ston. 1989. “The Iron Cur tain.” In blood, toil, te ars, and swe at: the spe ec hes of Win ston Chur chill, edi ted by Da vid Can na di ne, 303–305. Bo ston, MA: Ho-ug hton Mif flin.

260

vîðeñjå

13. Clogg, R. 2004. I Kath’Imas Ana to li: stu di es in ot to man Gre ek hi story. Is tan bul: Isis Press.

14. Di a man do u ros, Ni kip ho ros. 1993. “Po li tics and Cul tu re in Gre e ce, 1974-91: An In ter pre ta tion.” In Gre e ce 198189: the po pu list De ca de, edi ted by Ric hard Clogg, 1-25. New york: St. Mar tin’s Press.

----. 1994. Cul tu ral Du a lism and po li ti cal Chan ge in po staut ho ri ta rian Gre e ce. Ma drid, Spain: In sti tu to Juan March.

----. 2000. Πολιτισμικός δυισμός και πολιτική αλλαγή της μεταπολίτευσης – πλαίσ ιο ερμηνείας. Trans. D. A. So te ro-po u los. At hens: Ale xan dre ia.

15. Ditchev, Ivalya. 2002. “The Eros of Iden tity.” In bal kan As Me tap hor: bet we en Glo ba li za tion and Frag men ta tion, edi-ted by D. I. Bje lić and O. Sa vić, 235-250. Cam brid ge, MA; Lon don, En gland: The MIT Press.

16. Dra ce-Fran cis, Alex. 1999. “The Pre hi story of a Neo lo-gism: ‘So uth-Eastern Euro pe.’” bal ka no lo gie: re vue d’ etu des plu ri di sci pli na i res III:2, http://bal ka no lo gie.re vu es.org/in dex751.html.

17. Eco no mi des, Spyros. 1995. “Gre e ce and the New Euro pe in the 1990s.” In Gre e ce and euro pe in the Mo dern pe riod: Aspects of a tro u bled re la ti on ship, edi ted by P. Ca ra bott, 107–130. Lon don: Cen ter for Hel le nic Stu di es, King’s Col-le ge.

18. En go no po u los, Ni kos. 2007. Ωραίος σαν Έλληνας: Ποιήματα (The Be a uty of a Gre ek: Po ems). Se lec ted and tran sla ted by Da vid Con nolly. At hens: ypsi lon.

19. Fal lme rayer, Ja kob Von. 1861. Ge sam mel te Wer ke von ja cob phi lipp Fal lme rayer. Bd. 1–3. (Col lec ted Works of Ja cob Phi lipp Fal lme rayer.) Le ip zig: Ver lag von Wil helm En gel man.

----. 1984. Περί της Καταγωγής των Σημερινών Ελλήνων. (On the Ori gins of To day’s Gre eks). At hens: Ne fe li.

20. Fe at her sto ne, Ke vin. 1998. “‘Euro pe a ni sa tion’ and the Cen tre Pe rip hery: The Ca se of Gre e ce in the 1990s.” so uth euro pean po li tics and so ci ety 3, no. 1: 23–39.

21. Fischer, The o bald. 1893. “Die Südosteuropäischen Hal-bin sel” (The So ut he ast Euro pean Pe nin su la). In un ser Wis sen von der er de. All ge me i ne erd kun de und länderkunde.

22. Drit ter band: länderkunde von euro pa. Zwe i ter Teil, zwe-i te hälfte (Our Know led ge of the Earth: Ge ne ral Ge o logy and the Earth; Third Vo lu me: Ge o graphy of Euro pe), edi-ted by Al fred Kir choff. Vi en na, Pra gue: K. Lempsky; Le-ip zig: G. Freytag.

23. Fle ming, K. E. 2002. “ori en ta lism, the Bal kans, and Bal-kan Hi sto ri o graphy.” Ame ri can hi sto ri cal re vi ew 105, no. 4 (Oc to ber): 1218–1233.

24. Göçek, Fat ma Müge. 2010. Re vi ew of K. bar key em pi re of Dif fe ren ce: the ot to mans in Com pa ra ti ve per spec ti ve. Ame ri can jo ur nal of so ci o logy 116, no. 2 (Sep tem ber): 705–707.

25. Gol dsworthy, Ve sna. 1998. In ven ting ru ri ta nia: the Impe ri a lism of the Ima gi na tion. New Ha ven, CT: yale Uni-ver sity Press.

26. Go u na ris, Vas si lis K. 2007. Τα Βαλκάνια των Ελλήνων: Από το Διαφωτισμό έως τον Α’ Παγκό σ μιο Πόλεμο (The Bal kans of the Gre eks: From the En lig hten ment to World War I). Thes sa lo ni ki: Epi ken tro.

27. Go ur go u ris, Stat his. 1996. Dre am na tion: en lig htenment, Co lo ni za tion and the In sti tu tion of Mo dern Gre e ce. Stan ford, CA: Stan ford Uni ver sity Press.

28. Green, Sa rah F. 2007. no tes From the bal kans. Prin ce-ton, NJ: Prin ce ton Uni ver sity Press.

29. Hahn, Jo hann Ge org von. 1861. “Re i se von Bel grad nach Sa lo nik”: Denkschrif ten der ka i ser lic hen Aka de-mie der Wis sen schaf ten. (Jo ur ney from Bel gra de to Sa-lo ni ka: Me mo ran da of the Im pe rial Aca demy of Sci en-ces). phi lo sop hishhi sto rische Clas se 11, no. 2.

30. Hart muth, Ma xi mi li an. 2009. “Is The re a Cri sis in Bal-kan Stu di es?” April 15. http://www.ka ka nien.ac.at/be i-tr/bal kans/Mhart muth1.pdf.

31. Her zfeld, Mic hael. 1986. ours on ce Mo re: Fol klo re, Ideo logy and the Ma king of Mo dern Gre e ce [1982]. New york: Pel la.

----. 1987. An thro po logy thro ugh the Lo o king Glass: Cri ti cal Et hno graphy in the Mar gins of Euro pe. Cam-brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.

----. 2002. “The Ab sent Pre sen ce: Di sco ur ses of Crypto-Co lo ni a lism.” the so uth Atlan tic qu ar terly 101, no. 4 (Fall): 899–926.

32. Hupchick, Den nis P. & Ha rold E. Cox. 2001. the pal grave Con ci se hi sto ri cal Atlas of the bal kans. Ba sing sto ke, Hants. U.K.; New york: Pal gra ve.

33. Jo nov, Mic hail, ed., 1986. nem ski I av stri i ski pîtepisi za bal ka ni te (Ger man and Austrian tra vel wri tings abo ut the Bal kans in the 17th and 18th cen tu ri es), XVII-XVI II v. So fia: Na u ka i iz ku stvo.

34. Just, Ro ger. 1995. “Cul tu ral Cer ta in ti es and Pri va te Do-ubts.” In the pur su it of Cer ta inty: Re li gi o us and Cul tu-ral For mu la ti ons, edi ted by W. Ja mes, 285–308. Lon don; New york: Ro u tled ge.

35. Ken nan, Ge or ge Q. 1993. the ot her bal kan Wars: A 1913 Car ne gie en dow ment In qu iry in re tro spect with a new In tro duc tion and re flec ti ons on the pre sent Con flict by Ge or ge F. Ken nan. Was hing ton D.C.: Car ne gie En-dow ment for In ter na ti o nal Pe a ce.

36. Ki tro mi li des, Pascha lis. 1996. “‘Bal kan Men ta lity’: Hi-story, Le gend, Ima gi na tion.” na ti ons and na ti o na lism 2, no. 2 (July): 163–191.

----. 1999. “The Gre ek Cul tu ral Pre sen ce in the Bal-kans.” In Gre e ce and the new bal kans: Chal len ges and op por tu ni ti es, eds. V. Co u fo u da kis, Ha rry J. Pso mi a des, An dré Ge rolyma tos, 193-212. New york: Pel la.

261

vîðeñjå

----. 2003. “In the Pre-Mo dern Bal kans…: Loyal ti es, Iden ti ti es, Anac hro nisms.” In Gre e ce and the bal kans: Iden ti ti es, per cep ti ons and Cul tu ral en co un ters sin ce the en lig hten ment, edi ted by D. Tzi o vas, 19–29. Abing don, Oxon: As hga te.

37. Ko u lo u ri, Chri sti na. 2004. “Ελληνική βαλκανικότητα ή βαλκανική ελληνικότητα;” (Hel le nic Bal ka nism or Bal-kan Hel le nism?). to vi ma, 10 Oc to ber.

38. Li va ni os, Di mi tri os. 2004. “Beyond Et hnic Cle an sing: So me Aspects of the Fun cti o ning of Vi o len ce in the Bal kans, 1820s-1940s.” Pa per de li ve red at a wor kshop on “In ter et hnic Co e xi sten ce and Vi o len ce in Euro pe’s Eastern Bor der lands: The Lo cal Com mu nity and the Sta te,” May 15, at the Wat son In sti tu te, Brown Uni ver-sity. http://www.wat so nin sti tu te.org/bor der lands/par ti-ci pants/Li va ni os0504.doc.

39. Ma zo wer, Mark. 2000. the bal kans: A short hi story. A Mo dern Li brary Chro nic les Bo ok. New york: The Mo-dern Li brary.

40. Moč nik, Rast ko. 2002. “The Bal kans as an Ele ment in Ide o lo gi cal Mec ha nisms.” In bal kan As Me tap hor: betwe en Glo ba li za tion and Frag men ta tion, edi ted by D. I. Bje lić and O. Sa vić, 79–116. Cam brid ge, MA; Lon don, En gland: The MIT Press.

41. Mor ritt of Ro keby and John B. S. 1985. A Grand to ur. let ters and jo ur neys 1794–96. Edi ted by G. E. Ma rin din, Lon don: Cen tury.

42. Myri vi lis, Stra tis. 2004. li fe in the tomb [1930]. Tran-sla ted by Pe ter Bien. Fo re word by Van ge lis Ca lotychos. Ri ver Va le, NJ: Co smos Pu blis hing.

43. Pa pan dre ou, An dre as. 1970. De moc racy at Gun po int. New york: Do u ble day.

44. Qu a ta ert, Do nald. 2009. Re vi ew of K. Bar key’s em pi re of Dif fe ren ce: The Ot to mans in Com pa ra ti ve Per spec ti-ve. the Ame ri can hi sto ri cal re vi ew 114, no. 2 (April): 413–415.

45. Said, Ed ward. 1978. ori en ta lism. New york: Vin ta ge.46. Sko pe tea, Ele ni. 1992. Η Δύση της Ανατολής. (The Set-

ting of the East). At hens: Gno si. ----. 1997. Φαλμεράυερ: Τεχνάσματα του αντιπάλου

δέους (Fal lme rayer: Ploys of the Co un ter va i ling For ce). At hens: The me lio.

----. 2003. “The Bal kans and the No tion of ‘the Cros sro-ads Bet we en East and West.’” In Gre e ce and the bal kans:

Iden ti ti es, per cep ti ons and Cul tu ral en co un ters sin ce the en lig hten ment, edi ted by D.N. Tzi o vas, 171-178. Far-nham, Sur rey: As hga te.

47. Skli ros, Gi or gos. 1932. Εμπρός στο Κοινωνικό μας Πρόβλημα (For ward with Our So cial Pro blem). At hens: Pyrsos.

----. 1976. Το Κοινωνικόν Μας Ζήτημα (Our So cial Pro-blem) [1907], In Έργα (Works), edi ted by Lo u kas Axe-los, 79–138. At hens: Ke i me na,

48. The o to kas, Ge or ge. 1988. Το Ελεύθερο Πνεύμα (The Free Spi rit). [1929]. Edi ted by K. T. Di ma ras. Nea El li ni-ki Vi vli ot he ke se ri es, 22. At hens: Er mis.

49. To do ro va, Ma ria. 1997. Ima gi ning the bal kans. New york; Lon don: Ox ford Uni ver sity Press. v. 1998. “‘Frag-ments of Cul tu ral Hi story’? Re cent Work on So uth-East Euro pean Cul tu ral Hi story.” byzan ti ne and Mo dern Greek stu di es 22: 280–289.

---- ed., 2004. bal kan Iden ti ti es: na tion and Me mory. New york: NyU Press.

-------. 2009. Ima gi ning the bal kans. Up da ted Edi tion. New york; Lon don: Ox ford Uni ver sity Press.

----. 2010. “Bal ka nism and Post co lo ni a lism: Or on the Be a uty of the Air pla ne Vi ew.” In In Marx’s sha dow: Know led ge, po wer, and In tel lec tu als in eastern europe and rus sia, edi ted by Co sti ca Bra da tan and Ser gu-ei Alex. Ous ha ki ne, 175–196. Lan ham, MD: Le xing ton Bo oks.

50. Tzi o vas, Di mi tris, ed. 2003. Gre e ce and the bal kans: Iden ti ti es, per cep ti ons and Cul tu ral en co un ters sin ce the en lig hten ment. Far nham, Sur rey: As hga te.

51. Ver ney, Su san nah. 2011. “An Ex cep ti o nal Ca se?: Party and Po pu lar Euro scep ti cism in Gre e ce, 1959–2009. south euro pean so ci ety and po li tics 16, no. 1: 51–79.

52. Xe na kis, Sap pho. 2010. “Re si sting Sub mis sion?: The Ob sti nacy of ‘Bal kan’ Cha rac te ri stics in Gre e ce as Dis si-den ce aga inst the West.” In ro ots, ri tes, and si tes of resi stan ce: the ba na lity of Good, edi ted by L. K. Che li o tis. 178–196. Ba sing sto ke, UK: Pal gra ve Mac Mil lan.

53. Ži žek, Sla voj. 1992. “Et hnic Dan ce Ma ca bre.” the Gu ardian, August 28.

Pre u ze to iz: Van ge lis Ca lotychos, the bal kan pro spect, Pal gra ve Mac mil lan, New york, USA, 2013.

264

vîðeñjå

uvodCilj ra da je pri kaz te o ret skih po la zi šta sa vre-

me nog ho land skog na uč ni ka Te u na Adri a nu sa van Dij ka iz ne se nih u nje go vom ključ nom de lu Ide o lo gija – mul ti di sci pli nar ni pri stup, ob ja vlje nom od stra-ne iz da vač ke ku će SA GE Pu bli ca ti ons 1998. go di ne. Ova pu bli ka ci ja sa mo je je dan seg ment Van Dij ko-vog na uč nog an ga žma na, ko ji ob u hva ta ra do ve na pod ruč ju lin gvi sti ke, dis kurs ana li ze i kri tič ke dis-kurs ana li ze. Te me nje go vih ra do va fo ku si ra ju se na pro ble me ide o lo gi je (po seb no ra si zma), dis kur sa, ve sti i sl.

Na ve de no de lo po ja vlju je se kao ak tu el no u dru štve noj si tu a ci ji ko ja se mo že opi sa ti kao vre me kri ze, za to što kri za pod ra zu me va sma nje nje i ogra-ni če nje re sur sa i bor bu oko njih iz me đu raz li či tih in te re snih gru pa ko je svo ju bor bu mo ra ju uči ni ti po li tič ki pri hva tlji vom i pri vlač nom. Vre me kri ze mo že se po sma tra ti u ši rem smi slu kao vre me ko je na sta je po sle 1989. go di ne i za vr šet ka blo kov ske po-de le, gde se otva ra pro stor za le gi ti ma ci ju no vog po-ret ka pre ma ko jem se na stu pa u tran zi ci ji. U užem smi slu vre me kri ze pri sut no je u ze mlja ma ko je su ima le otvo re nu imi grant sku po li ti ku, ta ko da se na-stu pa ju ćom eko nom skom kri zom otva ra pro stor

za ra si zam. Isto ta ko, pro stor biv še SFR Ju go sla vi-je du bo ko je uto nuo u ide o lo gi je na ci o na li zma, gde se bor ba oko re sur sa vr ši la iz me đu raz li či tih na ro da SFRJ. Pri me re iz ovih kon tek sta ko ri sti i Van Dijk u svo jim ra do vi ma. Spo me nu te ide o lo gi je na de lu su i da nas, na vi šem ili ni žem ni vou, ta ko da Van Dij ko-va te o ri ja da je upo tre bljiv okvir za ana li zu sa vre me-nih dru štve nih do ga đa nja.

te o ret SkI okvIrTeun van Dijk na sto ji da pru ži no vu, mul ti di sci-

pli nar nu te o ri ju ide o lo gi je i ski ci ra op šte cr te na či na na ko ji se ide o lo gi je iz ra ža va ju i re pro du ku ju kroz dis kurs. U tom na sto ja nju slu ži se te o ret skim okvi-rom ko ji se mo že sve sti na tro u gao poj mo va: Spo-zna ja (Kog ni ci ja), Dru štvo i Dis kurs. Sta tus, unu tra-šnja or ga ni za ci ja i men tal ne funk ci je ide o lo gi ja zah-te va ju da bu du pro u ča va ne kao dru štve ne spo zna je. Van Dijk na gla ša va da uslo vi i funk ci je ide o lo gi ja ni su sa mo spo znaj ne, već i dru štve ne, po li tič ke, kul tur ne i isto rij ske pri ro de. Isto ta ko, ide o lo gi je su for mi ra ne, me nja ne i re pro du ko va ne u ve li koj me-ri kroz dru štve no uslo vljen dis kurs i ko mu ni ka ci ju. Ono što Van Dijk na sto ji da po nu di svo jom te o ri-jom je ste re for mu la ci ja i in te gra ci ja ovih poj mo va

miroslav keveždizavod za kulturu vojvodine, Novi Sad, Srbija

Ideologija i diskurs u teoriji teuna van dijka

udc 316.75:929 dijk t.a.

265

vîðeñjå

u je dan te o ret ski okvir, ta ko da dis kurs bu de eks pli-cit no po ve zan sa struk tu ra ma i stra te gi ja ma lič nog i dru štve nog mi šlje nja, isto kao što je ono po ve za no sa dru štve nim si tu a ci ja ma, in ter ak ci ja ma i struk tu-ra ma. Spo zna ja ta ko bi va po ve za na i sa dis kur som i dru štvom, slu že ći kao neo p hod ni po ve znik (in ter-fejs) pre ko ko jeg je dru štve na struk tu ra po ve za na sa struk tu rom dis kur sa.

Raz li ka ko ju Van Dijk na sto ji da po nu di u od-no su na osta le auto re ko ji se ba ve ide o lo gi ja ma je-ste od go vor na pi ta nje ka ko ide o lo gi je za i sta ob li-ku ju tek sto ve i go vor, i obrat no – ka ko su ide o lo gi je for mi ra ne, ste če ne ili pro me nje ne kroz dis kurs i ko mu ni ka ci ju. Vi dik ko ji on na ta kav na čin us po-sta vlja je ste dis kurs i ana li za dis kur sa. Pri po i ma nju dis kur sa Van Dijk vr ši ot klon od po i ma nja dis kur sa ko je je uobi ča je no u sve tu pro u ča va nja li te ra tu re, fi lo zo fi je ili post mo der nih ozna ka dis kur sa i tek-sta. Nje gov po ku šaj je na sto ja nje da se pre va zi đe isto ri ja i fi lo zo fi ja ide o lo gi je, i in te gri šu no ve ide je sa vre me nih stu di ja dis kur sa, lin gvi sti ke, kog ni tiv-ne i po li tič ke na u ke uz osta le raz voj ne mo men te iz dru gih na u ka.

Ova kav pri stup ipak ne od ba cu je ne ke od od-re đe nja ko je je po jam ide o lo gi je ste kao do sa da. Uobi ča je no zna če nje ovog poj ma Van Dijk vi di kao „si stem po gre šnog, is kri vlje nog ve ro va nja, ti pič-no po ve za nog sa na šim dru štve nim ili po li tič kim opo nen ti ma” (Van Dijk 1998: 2). Kad su u pi ta nju na uč na od re đe nja, Van Dijk se ru tin ski po zi va na pred log fran cu skog osam na e sto ve kov nog fi lo zo fa Destija de Tra si ja (De stutt de Tracy) da se ide o lo-gi jom na zo ve ’na u ka o ide ja ma’. Da lje, svo je me sto u Van Dij ko vom pro u ča va nju ide o lo gi ja za slu žu ju sva ka ko Marks (Marx), a od nemark si sta tu su Dir-kem (Durk he im) i Man hajm (Man nhe im). Pre ma Mark so vom mi šlje nju, ide o lo gi je su vla da ju će ide je jed nog do ba, a te do mi nant ne ide je po ve za ne su sa vla da ju ćom kla som. Ono što se po ja vlju je kao iro-ni ja sud bi ne je ste to da se na Za pa du po jam ide o-

lo gi je uglav nom po ve zu je sa ko mu ni zmom, da kle sa si ste mom ko ji je upra vo tre ba lo da bu de oslo bo-đen od ide o lo ških is kri vlje nja. Ovu iro ni ju ubla žu je spo zna ja da ide o lo gi je iz ra ža va ju ili sa kri va ju ne či-ju dru štve nu ili po li tič ku po zi ci ju, per spek ti vu ili in te res, i to na ta kav na čin da ’Mi’ uvek ima mo Isti-nu, a ’Oni’ ima ju Ide o lo gi ju. Dru gim re či ma – iz be-ga va mo da svo ju po zi ci ju na zo ve mo ide o lo gi jom, dok to la ko či ni mo kad je tu đa po zi ci ja u pi ta nju.

Uz Mark so vo po i ma nje ide o lo gi je kao de la ’nad grad nje’ od re đe nog ma te ri jal nom ba zom, Van Dijk opi su je i vi še in klu ziv no, a ma nje pe žo ra tiv no po i ma nje ide o lo gi je kao po li tič kog ili dru štve nog si ste ma ide ja, vred no sti i pro pi sa gru pe ili dru gih ko lek ti vi te ta, ko ji ima funk ci ju da or ga ni zu je i le-gi ti mi še ak tiv no sti gru pe. Ovo je po čet na po zi ci-ja nje go vog is tra ži va nja. Ono što Van Dijk do da je de fi ni ci ji je ste to da si stem ide ja je ste isto vre me no i dru štve ni, po li tič ki i kul tur ni a ne sa mo psi ho lo-ški, ka ko bi se mo glo pret po sta vi ti. Otu da pro is ti če po tre ba da se ide je raz ma tra ju kroz stu dij dru štve-ne re pre zen ta ci je i nji ho ve funk ci je u od no su na dru štve nu spo zna ju. Isto ta ko, otu da po ti če nje gov zah tev za mul ti di sci pli nar nim pri stu pom poj mu ide o lo gi je. Obo stra na po ve za nost ide o lo gi ja kao de lo va dru štve ne struk tu re i men tal ne di men zi je ide o lo gi ja od re đu je Van Dij ko vu te o ri ju ide o lo gi je pr ven stve no kao „dru štve no mi šlje nje u nje go vom dru štve nom (po li tič kom, kul tur nom) kon tek stu” (ibid: 6).

Van Dijk kri ti ku je pri stu pe ide o lo gi ja ma ko ji sa mo opi su ju ka ko one iz gle da ju ili ka ko one funk-ci o ni šu za čla no ve gru pe, dru štva i kul tu re. Ka ko bi dao osno vu za ši ra is tra ži va nja, on na sto ji da raz vi je no vi po jam ide o lo gi je. U tom okvi ru ide o lo gi ja mo-že bi ti de fi ni sa na kao ’osno va dru štve ne re pre zen-ta ci je de lje na od stra ne čla no va gru pe’. Ovo zna či da ide o lo gi je omo gu ća va ju lju di ma da, kao čla no vi gru pe, or ga ni zu ju mno štvo dru štve nih ve ro va nja o ne če mu o če mu je reč, do bru i zlu, is prav nom i po-

266

vîðeñjå

gre šnom, za njih, i da de lu ju u skla du s tim. One mo gu od re đi va ti i šta je isti na ili laž, i na toj osno vi kre i ra ti ar gu men te o sve tu uop šte.

Dru štve ne prak se ko je su kru ci jal ne u for mu li-sa nju ide o lo gi ja u nji ho voj dru štve noj re pro duk ci ji su dis kur si. Upo tre ba je zi ka, tekst, go vor i ko mu ni-ka ci ja po treb ni su ka ko bi gru pa uči la, sti ca la, me-nja la, po tvr đi va la, ar ti ku li sa la i ube dlji vo pre no si la ide o lo gi je dru goj gru pi, uli va la im no vi ne, bra ni la ih ili sa kri va la od stra na ca, ili ih je pro pa gi ra la oni ma ko ji još ne ve ru ju. Dru gim re či ma – ako že li mo da zna mo ka ko ide o lo gi je iz gle da ju, ka ko ra de, i ka ko su stvo re ne, pro me nje ne i re pro du ko va ne, mo ra mo po gle da ti iz bli za nji ho ve dis kur ziv ne ma ni fe sta ci je. Ove ma ni fe sta ci je, po Van Dij ko vom mi šlje nju, bo lje ar ti ku li šu ide o lo gi je od dru štve nih prak si ka kve su, na pri mer, prak tič na dis kri mi na ci ja ma nji na ili že na.

Spo zNa jaGde god su pri sut ne ide o lo gi je one su uvek

po ve za ne sa dru štve no de lje nim ide ja ma. Ide je u sva ko dnev nom smi slu ima ju sle de ća zna če nja: 1. one su objek ti ili pro ce si uma, 2. one su re zul ta-ti mi šlje nja, 3. one su de lo vi zna nja, 4. one mo gu bi ti lič ne ili dru štve no de lje ne i 5. spe ci fič no, ide-je su no ve, ori gi nal ne in te re sant ne mi sli o va žnim stva ri ma. Na osno vu ovih zna če nja ’si stem ide ja’ bio bi jed no stav no iz jed na čen sa so cio-kul tur nim, fi lo-zof skim, umet nič kim ili na uč nim mi sli ma ili te o ri-ja ma. Ide ja ma su po svom ka rak te ru bli ske mi sli, a ovi ma ve ro va nja. Ve ro va nja su su prot sta vlje na zna-nju, subjek tiv na su i mo gu otu da bi ti po gre šna, ne-u te me lje na i u za blu di. Zna nje je re zul tat mi šlje nja za ko je je utvr đe no da je isti ni to. Ve ro va nja su za Van Dij ka ipak ’gra div ni ma te ri jal mi šlje nja’. Zna nje je otu da spe ci fič na vr sta ve ro va nja, ona za ko ja mi (kao gru pa, kul tu ra, in sti tu ci ja…) uzi ma mo da su ’istin ska ve ro va nja’, u sa gla sju sa od re đe nim osno-va ma ili kri te ri ju mi ma isti ne. Ovi kri te ri ju mi su dru štve no, kul tur no i isto rij ski va ri ja bil ni, pa ta ko

i zna nje ko je se za sni va na nji ma. Ovo zna či da ve-ro va nja u teh nič kom smi slu ni su sa mo su bjek tiv ni ili čak ne u te me lje ni ili ne i sti ni ti pro duk ti mi šlje nja, već ta ko đe uklju ču ju ono što na zi va mo zna njem.

Ve ro va nja ni su ogra ni če na sa mo na ono što po sto ji, ili ono što mo že bi ti isti ni to ili la žno. Ona se mo gu od no si ti i na ono za šta mi sli mo da je do-bro ili lo še, le po ili ru žno, do zvo lje no ili za bra nje no, pri hva tlji vo ili ne pri hva tlji vo, pa su ta ko ve ro va nja pred me ti su đe nja za sno va nog na vred no sti ma i nor-ma ma. Ova kva ve ro va nja se obič no na zi va ju mi šlje-nji ma, a nji ho va raz li ka u od no su na zna nje je ona kla sič na raz li ka iz me đu epistéme i do xa. Mi šlje nja ni su ve ro va nja ko ja nam go vo re ne što o sve tu, već ra di je o lju di ma ko ji ih ima ju, ili o ve za ma (su do vi-ma) ko je lju di ima ju o sve tu. Dok su dru štve na mi-šlje nja ba zi ra na na vred no sti ma i otu da na mo ral-nom po ret ku dru štva, fak tič ka ve ro va nja za sni va ju se na ono me što na zi va mo ’epi ste mič ki po re dak’, to jest, na osnov ni jem si ste mu ko ji sa dr ži kri te ri ju me isti ni to sti za ve ro va nja o sve tu (ibid: 33–34).

Van Dijk za ve ro va nja ko ri sti i lo gič ki i fi lo-zof ski po jam pro po zi ci je kao for mat ko jim ope ri še unu tar te o ri je. Na pod ruč ju is tra ži va nja ve ro va nja nji ho vo me sto lo ci ra mo u umu, ili po seb no u onom de lu ko ji na zi va mo me mo ri ja. Me mo ri ja je, u skla du sa me ta fo rom uma kao ra ču na ra, te o ret ska lo ka ci-ja gde se in for ma ci je skla di šte i pro ce si ra ju. Po red me ta fo re ra ču na ra Van Dijk ko ri sti se i ne u ral nim mo de lom, ko ji ve ze iz me đu pro po zi ci ja vi di kao mre žu. Ne ke od pro po zi ci ja mo gu bi ti po ve za ne sa mno gim dru gim pro po zi ci ja ma, npr. „Bo sna je re-pu bli ka unu tar biv še SFR Ju go sla vi je”, ali ona mo že bi ti po ve za na sa dru gim pro po zi ci ja ma na raz li či-te na či ne. Van Dijk ko ri sti pri me re iz biv še SFRJ, pa ta ko pret hod na pro po zi ci ja mo že bi ti po ve za na sa pro po zi ci jom „Ma sov na ubi stva ne vi nih lju di u Bo sni mo ra ju bi ti za u sta vlje na”. Isto ta ko, mo gu će je po ve za ti sa tom pro po zi ci jom i mno štvo dru gih pro po zi ci ja, sa svim su prot nih zna če nja.

267

vîðeñjå

Ono što je pred nost mre žnog mo de la je ste to da se uoča va da se ne ke pro po zi ci je ko ri ste če šće i da se nji ho ve ve ze sa dru gim pro po zi ci ja ma mo gu opi-sa ti kao po zi tiv no ili ne ga tiv no obo je ne.1 Van Dijk uoča va da se mo že go vo ri ti i o ni vo i ma ap strak ci je, gde pod od re đe nim poj mom mo že po sto ja ti či ta vo ja to pro po zi ci ja, npr. ’ge no cid’ ili ’gra đan ski rat’. Jed-no stav na ve ro va nja mo gu se po ve zi va ti u slo že na ve ro va nja. Kom pleks ve ro va nja (kla ster) mo že mo zva ti zna njem ili sta vom. Sve što zna mo, npr. o Bo-sni, ta kav je kla ster ve ro va nja, i „sve što mi sli mo o ge no ci du i ka ko da ga spre či mo, sle de ći je kla ster ve ro va nja” (ibid: 25).

Ve ro va nja su po ve za na sa spolj nim sve tom. U nje mu po sto je či nje ni ce a pa siv na ve ro va nja su mo-de li, sim bo li, sli ke itd. Ak tiv na ve ro va nja su men tal-ni kon struk ti ko ji kon sti tu i šu či nje ni ce, ti pič no dru-štve nu ili kul tur nu ’stvar nost’. Kon sti tu i sa nje či nje-ni ca uklju ču je in ter pre ta ci ju i raz u me va nje sve ta u poj mo vi ma dru štve no ste če nih kon cep tu al nih ka te-go ri ja. U tom smi slu ve ro va nja stva ra ju svet-za-nas.

Ide o lo gi je su kla ste ri ve ro va nja u na šem mi šlje-nju. Ovo ne is klju ču je da su ide o lo gi je i dru štve ni fe no men. Svr ha te o ret ske ana li ze je raz li ko va nje iz me đu raz li či tih (men tal nih, dru štve nih, kul tu ral-nih) di men zi ja ide ja i ide o lo gi ja, i us po sta vlja nje ve-za iz me đu njih. Van Dijk uka zu je na to da mno gi pri stu pi ide o lo gi ja ma dr že da ide o lo gi je ni su sa mo si ste mi ve ro va nja, već i ta kvih fe no me na kao što su sim bo li, ri tu a li i dis kurs. On ipak dr ži da je ko ri sni je da se o nji ma go vo ri kao o dru štve no de lje nim ve-ro va nji ma od re đe ne vr ste, u jed nu ru ku, i nji ho vog

1 Pro po zi ci ja ko ja je ide o lo ški iz raz sva ka ko bi bio nat pis na tran spa ren tu pri li kom de mon stra ci ja. In te re sant no bi bi lo upo re di ti i pro po zi ci je is ka za ne u go vo ri ma po li ti ča ra u od-no su na pro po zi ci je ko je se na la ze is ka za ne na tran spa ren ti-ma. Pret po stav ka je da bi se one u od no su na nat pi se od no si le kao ma ni fest na i la tent na funk ci ja od re đe ne po li tič ke ide o lo-gi je. Isto ta ko, in te re sant no bi bi lo po re di ti ko li či nu pro po-zi ci ja raz li či tog ni voa ap strak ci je. Pret po stav ka je da ’čvr šće’ ide o lo gi je ima ju kon kret ni je pro po zi ci je.

iz ra ža va nja i iz vr ša va nja u sim bo lu, ri tu a lu, dis kur-su i dru gim dru štve nim i kul tu ral nim prak sa ma, s dru ge stra ne.

Ide o lo GI je kao dru štve Na ve ro va NjaS ob zi rom na to da se sko ro sve što lju di mi sle

mo že na zva ti ve ro va njem, po treb no je raz li ko va ti ide o lo ška od ne-ide o lo ških ve ro va nja. U tu svr hu se mo gu is ko ri sti ti ka te go ri je da te u psi ho lo gi ji s ob-zi rom na funk ci je me mo ri je, kao što su epi zod na i se man tič ka me mo ri ja. Epi zod na me mo ri ja je deo me mo ri je u ko jem su po hra nje na ve ro va nja o kon-kret nim epi zo da ma (či nje ni ca ma, do ga đa ji ma, si tu-a ci ja ma itd.) ko ji ma smo pri su stvo va li ili sve do či li, ili o ko ji ma ima mo in for ma ci je pre ko dis kur sa dru-gih. Ova me mo ri ja se mo že na zva ti ’lič nom’ me mo-ri jom. S dru ge stra ne, po sto je ve ro va nja ko ja ti pič no de li mo sa mno gi ma dru gi ma, na pri mer kao čla no vi gru pe, or ga ni za ci je ili či ta ve kul tu re, i ko ja se otu da mo gu na zva ti dru štve nim (ili dru štve no-kul tur nim) ve ro va nji ma (ibid: 29). Ogro man deo na šeg ’zna nja o sve tu’ kon sti tu i san je pre ko ta kvih dru štve no ili kul tur no for mi ra nih ve ro va nja. Ova kva ve ro va nja sme šte na su u onu me mo ri ju ko ju kog ni tiv na psi ho-lo gi ja na zi va ’se man tič kom me mo ri jom’. Ide o lo gi je ti pič no pri pa da ju dru štve nim ve ro va nji ma, lo ci ra-nim u se man tič koj me mo ri ji.

S ob zi rom na to da su ide o lo gi je vla sni štvo dru-štve ne gru pe, po je din ci mo gu da ima ju ili par ti ci-pi ra ju na ide o lo gi ji kao čla no vi gru pe. Oni je mo gu odo bra va ti, pri hva ta ti ili ko ri sti ti u svo jim sva ko-dnev nim prak sa ma. U ovom smi slu ide o lo gi je su kao pri rod ni je zi ci. Ti je zi ci su si ste mi (zna nja) ko ji su de lje ni dru štve no i od stra ne čla no va go vor ni ka tog je zi ka. Ne pod ra zu me va se da svi čla no vi ima-ju iden tič nu ko pi ju ve ro va nja ili ide o lo gi je. Mo že se pre re ći da sva ko ima svo ju lič nu ver zi ju de lje ne ide o lo gi je. Ova ver zi ja je sva ka ko funk ci ja in di vi-du al ne so ci ja li za ci je ili ide o lo škog raz vo ja gde ne ki mo gu ima ti ru di men tar nu tj. ne ko he rent nu ver zi ju

268

vîðeñjå

ide o lo gi je, dok dru gi mo gu ima ti mno go de talj ni ju i kon zi stent ni ju ver zi ju.

Van Dijk nu di još jed nu di stink ci ju na par ti ku-lar na i op šta ve ro va nja. Op šta su ona oslo bo đe na kon tek sta i ap strakt na, a par ti ku lar na epi zo dič na i ve za na za kon tekst.2 Na kon ovih di stink ci ja mo že se re ći da su ide o lo gi je dru štve no de lje na op šta ve ro-va nja.

Te ško ća na sta je kad tre ba prak tič no raz li ko va-ti ve ro va nja ko ja na zi va mo zna nji ma od onih ko ja na zi va mo mi šlje nji ma. Van Dijk pred la že da mi šlje-nji ma na zi va mo one pro po zi ci je ko je u se bi sa dr že kva li fi ka ci je, dok zna nja ta kve ’eva lu a tiv ne pre di ka-te’ ne sa dr že. U kraj njoj li ni ji, Van Dijk dr ži da ne po sto ji zna nje ko je ni je dru štve no uslo vlje no ve ro-va nje, jer za jed ni ca utvr đu je kri te ri ju me isti ni to sti (ibid: 36).

Van Dijk vr ši di stink ci ju i na kul tu ral na i grup-na ve ro va nja. Kul tu ral na su ona ko ja se uzi ma ju kao ga ran to va na od stra ne či ta vog dru štva ili kul tu re, a grup na su ona spe ci fič na ve ro va nja dru štve nih gru-pa unu tar ta kve kul tu re. Ide o lo gi je ti pič no pri pa da ju ovoj dru goj vr sti ve ro va nja. Kul tu ral no zna nje mo že se de fi ni sa ti kao (ne ja san) set ta kvih ve ro va nja ko-ja su de lje na (vir tu al no) od stra ne svih kom pe tent-nih čla no va kul tu re, i za ko ja se dr ži da su isti ni ta od stra ne tih čla no va na sli čan na čin de lje nim kri-te ri ju mi ma isti ni to sti. Ne ki od me to da kri te ri ju ma pro ce ne i ve ri fi ka ci je isti ni to sti za ovu vr stu zna nja mo gu bi ti po sma tra nje, po u zda ni iz vo ri, ar gu men-ta ci ja, do kaz ili eks pe ri ment (ibid: 60). Ovo zna nje se sti če uče njem to kom so ci ja li za ci je, for mal nog obra zo va nja, pu tem me di ja i na dru ge na či ne ka ko bi se po sta lo kom pe tent nim čla nom gru pe. Iz vo ri ovog zna nja su no vi ne, tek sto vi, atla si, sva ko dnev-na kon ver za ci ja i po sma tra nje, ili iz vo di iz dru gih

2 Ho lo ka ust, na pri mer, mo že vre me nom pre la zi ti iz epi-zo dič nih u ap strakt na ve ro va nja. Do to ga do la zi umi ra njem po je di na ca ko ji su ima li stvar na is ku stva Ho lo ka u sta.

zna nja o je zi ci ma, re li gi ja ma, po li ti ci itd. Kul tur na kom pe ten ci ja čla no va mo že se me ri ti ko li či nom ste če nog kul tu ral nog zna nja. Na su prot ovo me, raz-li či te gru pe mo gu ima ti ve ro va nja ko ja su za njih ne u pit na zna nja, na isti na čin kao što su kul tu ral na zna nja pri hva će na od stra ne či ta ve kul tur ne za jed-ni ce. Ovo grup no zna nje mo že bi ti pro ve re no kri te-ri ju mom isti ne ko ji je ili op šte kul tu ral ni, ali raz li či-to is ko ri šćen, ili spe ci fič no grup nim kri te ri ju mom. Mi šlje nja su kon stru i sa na i kom bi no va na na raz li čit na čin u od no su na kul tu ral na zna nja i sle de dru ga-či je kri te ri ju me, kao što su vred no sti, grup ni ci lje vi i in te re si i dru štve ne grup ne ve ze. Mi šlje nja po put pred ra su da pre ci zno za o bi la ze me to de i kri te ri ju me zna nja, i ve ze sa dru gim zna nji ma. Ge ne ra li za ci je se iz vo de iz jed ne ili dve op ser va ci je, gre ške iz vr še ne u ar gu men ta ci ji, ne po u zda nih iz vo ra (ako su uop šte ko ri šte ni). Ono što je osno va mi šlje nja je su ci lje vi, in te re si i vred no sti gru pe.

Ono što je kul tu ral no zna nje za jed nu kul tu ru mo že se po ja vi ti kao spe ci fič no grup no zna nje na vi šem ni vou. Kul tu ral ni kon flik ti kao i po te ško će u in ter kul tu ral noj ko mu ni ka ci ji i in ter ak ci ji sve do če o ovoj re la tiv no sti (ibid: 38). Raz li či te gru pe mo gu raz vi ti spe ci fič na zna nja i mi šlje nja, i mo gu se tak-mi či ti za epi ste mič ku ili dok sič ku he ge mo ni ju, ili za i sta čak i za pri hva ta nje u op štu osno vu kul tu re u ko joj par ti ci pi ra ju.3 Ide o lo gi je na sto je da kon tro-li šu mi šlje nja i sta vo ve gru pe, kao i nji ho va zna nja, za to što spe ci fič na grup na zna nja mo gu bi ti po ve-za na sa in te re si ma i dru gim svoj stvi ma gru pe, i za-tim uklju če na u tak mi če nje, bor bu ili do mi na ci ju. Ova kav na čin or ga ni zo va nja dru štve nog mi šlje nja im pli ci ra da isto ta ko br zo kao što dru štve na ve ro-va nja ula ze u set op štih kul tur nih ve ro va nja, ona po de fi ni ci ji ni su vi še ide o lo ška za tu kul tu ru, već

3 Na pri mer, ovo bi mo gao bi ti slu čaj jed ne pot kul tu re ili gru-pe ko ja je or ga ni zo va na u stran ku „Dve ri” u No vom Sa du, gde se nji hov set ve ro va nja sme šta u osno vu no vo sad ske kul tu re.

269

vîðeñjå

jed no stav no osnov na zna nja ili mi šlje nja ko ja su za jed nič ka svi ma, uze ta za ga ran to va na, i ne u pit-na. Na rav no, dru ga kul tu ra (ili ista kul tu ra u du-žem pe ri o du) mo že po no vo uči ni ti ta kva ve ro va-nja ide o lo škim. Dru gim re či ma, uvek je po treb no pret po sta vi ti spe ci fič no sti gru pe ili kul tu re, i otu da tak mi če nje, kon fron ta ci ju, ili bar eva lu a tiv nu kom-pa ra ci ju, vi šem ni vou ili dru goj tač ki gle di šta iz van gru pe ili kul tu re (ibid: 40). Ovo zna či da ono što ni-je ide o lo gi ja za ne ku gru pu (jer je deo nje nih op štih zna nja) je ste ide o lo gi ja po sma tra no sa tač ke gle di-šta iz van gru pe (ibid: 51).

dru štve Ne re pre zeN ta cI jeDe fi ni šu ći ve ro va nje i utvr div ši di stink ci je i ve-

ze sa dru gim ve ro va nji ma Van Dijk za u zi ma stav da su ta kvi si ste mi zna nja i sta vo va or ga ni zo va ni na mno go raz li či tih na či na, na pri mer kao še mat-ske struk tu re kao što su skrip ta, sce na ri ja, okvi ri ili dru gi or ga ni za ci o ni obra sci me mo ri je. U na sto ja nju da us po sta vi op šti kon cept ko ji se spe ci fič no pri me-nju je na or ga ni zo va ne kla ste re dru štve no de lje nih ve ro va nja (zna nja, sta vo ve, ide o lo gi je itd.) ona ko ka ko su lo ci ra ne u dru štve noj me mo ri ji Van Dijk ko ri sti po jam dru štve ne re pre zen ta ci je, gde su dru-štve na ve ro va nja kon sti tu tiv ni ele men ti. Nje go vo na sto ja nje ne sa sto ji se sa mo u to me da opi še struk-tu re men tal ne re pre zen ta ci je, već i pro ce se i stra-te gi je nji ho vog dru štve nog pri hva ta nja, ko ri šće nja i pro me ne. Van Dijk ko ri sti po jam ’so ci jal na kog-ni ci ja’ ka ko bi re fe ri sao na kom bi na ci ju dru štve no de lje nih men tal nih re pre zen ta ci ja i pro ce sa nji ho-vog ko ri šće nja u dru štve nom kon tek stu. Oni mo ra-ju bi ti opi sa ni u eks pli cit nim de ta lji ma, a so ci jal na kog ni ci ja, i po seb no ide o lo gi ja, mo gu bi ti pot pu no ra zu mlje ne je di no u poj mo vi ma nji ho ve dru štve-ne funk ci je za dru štve ne ak te re kao čla no ve gru pe u dru štve nim si tu a ci ja ma. Pro po zi ci je ko je kon sti-tu i šu ide o lo gi ju mo ra ju bi ti iz ve de ne iz va ri ja bil nog zna nja i mi šlje nja o raz li či tim do me ni ma dru štve-

nog ži vo ta. Na pri mer, et nič ke pred ra su de po ve za ne su sa ljud skim pra vi ma, imi gra ci jom, in te gra ci jom, edu ka ci jom, sta no va njem, pri stu pom re sur si ma ma nji na i imi gra na ta.

Ka ko bi se raz mo tri lo pi ta nje ide o lo gi je u dru-štve nom smi slu, Van Dijk po stu li ra dru štve nu in ter-ak ci ju, de lje nje, dru štve ne in sti tu ci je, or ga ni za ci je i in sti tu ci o na li za ci ju. U či sto kog ni tiv nom smi slu pod-ra zu me va se da dru štve ne re pre zen ta ci je ni su li mi ti-ra ne sa mo na po je din ce, već iz me đu mno gih po je di-na ca. Ovo pret po sta vlja pro ces raz me ne in for ma ci ja, na pri mer kroz per cep ci ju, dis kurs ili in ter ak ci ju.

Struk tu re eva lu a tiv ne dru štve ne re pre zen ta ci je, kao što su to sta vo vi (i ide o lo gi je), or ga ni zo va ne su na na čin ko ji re flek tu je ili iz vo di nji ho vu dru štve-nu (grup no za sno va nu) funk ci ju, nji ho vu dru štve nu kon struk ci ju, i nji ho vu dru štve nu upo tre bu u sva-ko dnev nim dru štve nim prak sa ma. Van Dijk ko ri sti pri mer ra si zma gde uka zu je na to da ako je bo ja ko-že re le vant na za ka te go ri za ci ju i ne ga tiv no pro su đi-va nje dru gih gru pa ka ko bi se mo gli dis kri mi ni sa ti ili vr ši ti pri ti sak nad nji ma, ta da će ta kva re al na (ili čak ima gi nar na) ka rak te ri sti ka mo ći po sta ti ka te go-ri ja eva lu a tiv ne še me ko ja de fi ni še (et nič ke) sta vo ve uop šte i pred ra su de po seb no (ibid: 61). Ono što bi va iza bra no i po sta vlje no kao ka te go ri ja pro su đi va nja, ni je po sta vlje no pro iz volj no, već je u funk ci ji dru-štve ne po zi ci je, ci lje va, re sur sa, ak tiv no sti i dru gih in te re sa gru pe ko ja de li stav. Pri mer za to su ne za-po sle ni ko ji ima ju in te res da do bi ju po sao, a pred ra-su da mo že bi ti iz ra že na pro po zi ci jom: „Oni uzi ma-ju naš po sao”. Ovi pro ce si ni su ka rak te ri stič ni sa mo za po zi ci je do mi na ci je, već i za po zi ci je ot po ra. Za je zič ke ma nji ne, je zik lin gvi stič ki do mi nant ne gru-pe bi će glav na ka te go ri ja pro su đi va nja.

Struk tu re Ide o lo GI jeKa da pro mi šlja struk tu ru ide o lo gi je Van Dijk

pred la že da je upo re di mo sa struk tu rom sta va. Pr va struk tu ra je ar gu men ta ci o na struk tu ra. Pri mer ko ji

270

vîðeñjå

Van Dijk ko ri sti od no si se na imi gra ci ju. Ar gu ment ko ji se mo že pro na ći u struk tu ri ide o lo gi je je na pri-mer: „Pre vi še lju di do la zi u ovu dr ža vu”.

Na od re đe nom ni vou ap strak ci je sta vo vi mo gu bi ti struk tu ri ra ni osnov nim ka te go ri ja ma pro ble-ma i re še nja, gde je ka te go ri ja pro ble ma re kur ziv na. Imi gra ci ja je, na pri mer, kon ci pi ra na kao set pro-ble ma ko ji su po sle di ca imi gra ci je: pre na se lje nost, ne do sta tak po slo va i sta no va, ra stu ća ozlo je đe nost i ta ko da lje. Ka te go ri ja re še nja, ono što mo ra da se ura di da se re ši pro blem, u ovom slu ča ju ko in ci di ra sa za ključ ci ma po put sle de ćih: „Vla da mo ra vra ti ti na zad ile gal ne imi gran te” ili „Imi gra ci ja mo ra bi ti ogra ni če na sa mo na pra ve ise lje ni ke”. Ovo ne zna či da sve ide o lo gi je ima ju ovu pro blem/re še nje struk-tu ru. Gru pe pod do mi na ci jom ili di si dent ske gru pe or ga ni zu ju se oko osnov nih ve ro va nja o ono me šta je po gre šno i šta bi tre ba lo ura di ti s ob zi rom na to.

Po red ova kve struk tu re, Van Dijk uka zu je na to da ide o lo gi je mo gu bi ti or ga ni zo va ne kao pri če, gde bi na spo me nu tom pri me ru ona gla si la – (ori jen ta-ci ja): „Na ša dr ža va ne ma mno go pro ble ma i imi gra-na ta”, (kom pli ka ci ja): „Iz ne na da mno go imi gra na ta do la zi u ze mlju i iza zi va mno go pro ble ma”, (re še-nje): „Sma nji ti broj imi gra na ta“.

Sle de ća še ma je ste grup na, gde se imi gran ti iz pri me ra ka rak te ri zu ju ka te go ri ja ma ko je sa dr že ve-ro va nja ti pič na za ste re o ti pe: po re klo imi gra na ta je tre ći svet; po ja vlju ju se obo je ne ko že (ni su kao mi); nji ho ve so cio-eko nom ske ka rak te ri sti ke su ta kve da su oni si ro ma šni i že le da po sta nu bo ga ti; kul-tur ne ka rak te ri sti ke su ta kve da go vo re dru ge je zi-ke, sko ro uvek su mu sli ma ni i ima ju čud ne obi ča je; lič ne ka rak te ri sti ke su ta kve da su oni ile gal ci/kri-mi nal ci, ne mo že im se ve ro va ti, ne že le da na por no ra de itd.

Za pred lo že ne struk tu re Van Dijk upo zo ra va da mo gu bi ti vr lo pro vi zor ne, ta ko da pred la že da se fo ku si ra mo na for ma te ide o lo gi ja kao što su: pro-blem/re še nje, kon flikt i grup na po la ri za ci ja.

For ma ti kao što su na ve de ni pro iz la ze iz sa mog smi sla ide o lo gi je. Oni su po treb ni ka ko bi smo or-ga ni zo va li dru štve ne prak se na ta kav na čin da slu že na šim naj va žni jim in te re si ma i da bra ne dru gi ma da po vre đu ju ove in te re se (ibid: 69). Struk tu ra ide o lo-gi je ot kri va se po mo ću sle de ćih pi ta nja:– član stvo: Ko smo mi? Oda kle smo do šli? Ka ko

iz gle da mo? Ko nam pri pa da? Ko mo že po sta ti član gru pe?

– ak tiv no sti: Šta mi ra di mo? Šta se od nas oče ku-je? Ko smo mi ov de?

– ci lje vi: Za što ovo ra di mo? Šta že li mo da po stig-ne mo?

– vred no sti/nor me: Ko je su na še glav ne vred no-sti? Ka ko pro ce nju je mo se be i dru ge? Šta se ne sme ra di ti?

– po zi ci je i grup ne ve ze: Ko ja je na ša dru štve na po zi ci ja? Ko ji su na ši ne pri ja te lji ili opo nen ti? Ko je po put nas, a ko je raz li čit?

– re sur si: Ko ji su na ši naj va žni ji re sur si ili ko je re-sur se mo ra mo ima ti? Ova kve ka te go ri je su osnov ne ka te go ri je dru-

štve ne gru pe i uslo vi nje nog po sto ja nja i re pro duk-ci je. Van Dijk pred la že da se ide o lo gi je raz vr sta va ju pre ma ovim ka te go ri ja ma na ide o lo gi je ci lja, ka kva je re ci mo fe mi ni stič ka ide o lo gi ja, ili ide o lo gi je re-sur sa, ka kav je ka pi ta li zam itd.

Ide o lo gi je ni su kon zi stent ne, po Van Dij ko vom mi šlje nju, na ni vou po je din ca. S ob zi rom na to da dru štve ni ak te ri mo gu bi ti čla no vi mno gih dru štve-nih gru pa, oni otu da mo gu ima ti vi še stru ke iden-ti te te, ko ji su po ne kad u unu tra šnjem kon flik tu. S dru ge stra ne, o nji ma se mo že go vo ri ti kao o ko he-rent nim i sta bil nim na ni vou gru pe. Va ri ja ci je ide-o lo gi je su lič ne ili si tu a ci o ne, ta ko da se za ključ ci o sa dr ža ju i struk tu ra ma ide o lo gi ja mo ra ju ba zi ra ti na upo re đi va nju mno gih do ga đa ja u ko ji ma se is ka zu je ide o lo gi ja. Uslo vi zbog ko jih ide o lo gi je va ri ra ju pro-na la ze se u to me što čla no vi gru pe u svom sva ko-dnev nom ži vo tu ope ri šu na sred njem ni vou grup-

271

vîðeñjå

nih ve ro va nja, dok se ap strakt ni ide o lo ški prin ci pi ko ri ste u ar gu men ta ci ji ili dis kur su eli ta. Isto ta ko, čla no vi gru pe pri la go đa va ju se dnev nim po tre ba ma, što zna či da zbog nji ho ve pro men lji vo sti po ne kad u svom po na ša nju od stu pa ju od ide o lo ških zah te va. Po red to ga, zbog član stva u ve ćem bro ju gru pa, ide-o lo ški sa dr ža ji se me ša ju (ibid: 93).

Pro me na ide o lo gi je zah te va vre me, jer zah te va mno go jav nog dis kur sa i de ba te. Isto ta ko, ako ne ka ide o lo gi ja po sta ne „de mo de”, ta da čla no vi me nja ju svo ju ba zič nu ide lo gi ju (pri mer je ide o lo gi ja ko mu-ni zma po sle 1990). Kon ti nu i tet ili pro me ne ide o-lo gi je na sta ju usled me nja nja dru štve nih in te re sa, usled sva ko dnev nog is ku stva čla no va gru pe i usled per su a ziv nog ide o lo škog dis kur sa.

SveStVa žna kog ni tiv na di men zi ja ide o lo gi je je ste

svest. Uobi ča je no se svest i ide o lo gi ja po ve zu ju u for mi „la žne sve sti”, ko ja ne re fe ri še pre ma „objek-tiv nim” dru štve no-eko nom skim in te re si ma gru-pe već re fe ri še pre ma in te re si ma „vla da ju će kla se”, eli ta, vla sni ka i slič nom. Ona na sta je kao re zul tat me ša vi ne ne zna nja, in di fe ren ci je, ma ni pu la ci je, po-pu stlji vo sti ili bri ge za krat ko roč ne in te re se (po sao, pla ta itd.) na ra čun du go roč nih, struk tu ral nih in te-re sa, kao što je po sed nad sred stvi ma pro iz vod nje ili uče stvo va nje u pla ni ra nju i do no še nju od lu ka. Sa-vre me no „otu đe nje” vi dlji vo je u to me što ’rad nič ka kla sa’ ne gla sa za so ci ja li stič ke ili čak so ci jal-de mo-krat ske ide je već za mi ni mum si gur no sti pri hva ta kon zer va tiv nu tr ži šnu ide o lo gi ju u for mi li be ral nog in di vi du a li zma. Po jam „la žne sve sti” po Van Dij ko-vom mi šlje nju im pli ci ra da po sto je dva zna če nja: 1. po gre šna, par ci jal na, ne kom plet na, is kri vlje na ili na dru gi na čin za blu de la fak tič ka ve ro va nja (što pret-po sta vlja da po sto ji ’tač no’ ili ’istin sko’ zna nje) i 2. eva lu a tiv na ve ro va nja ko ja vo de pro su đi va nji ma i dru štve nim prak sa ma ko ji ni su u in te re su sop stve ne gru pe i mo gu bi ti u in te re su do mi nant ne gru pe. Van

Dijk do vo di u pi ta nje mark si stič ku te zu jer sma tra da po sto ji kom plek sna struk tu ra elit nih ide o lo gi ja ko je se iz me đu se be bo re za kon tro lu ili he ge mo-ni ju. Isto ta ko, ni je ga ran to va no da do mi ni ra na gru pa za i sta pri hva ta dru štve ne pre zen ta ci je vla da-ju će ide o lo gi je, što je po go to vo slu čaj ta mo gde se uoča va ju kon tra dik ci je iz me đu na met nu tih sta vo va i sva ko dnev nih is ku sta va (ibid: 97).

Van Dijk uoča va da svest ne mo ra da zna či sve-snost. Opo zi ci o ne ide o lo gi je ima ju ten den ci ju da bu du eks pli cit ni je i po sve šte ni je unu tar gru pe, dok do mi nant ne ide o lo gi je že le da bu du im pli cit ne i pri-hva će ne kao ’pri rod ne’ me đu čla no vi ma (ovo je ti-pič no za mu ški šo vi ni zam ili ra si zam npr.) sve dok ne bu du iza zva ne od stra ne dru ge gru pe.

Svest ima svo je ste pe ne, ta ko da sve ga ne ko-li ko čla no va gru pe ne sa mo da de li ide o lo gi ju već eks pli cit no i po zna je nje na glav na na če la, ta ko da je spo sob na da go vo ri o nji ma kao ta kvi ma ili da za njih ar gu men tu je. Ni ži ni vo pod ra zu me va da ne ka, ali ne sva, od osnov nih ide o lo ških ve ro va nja mo gu bi ti do stup na kao mi šlje nja u po seb nim sta vo vi ma. Još ni ži ni vo je ste stav u kon kret noj si tu a ci ji ko ji se ne mo že ob ja sni ti i ar gu men to va ti na ap strakt-ni ji na čin. Mno ge gru pe or ga ni zu ju ’tak mi če nja’ u sve sno sti ili ’tre nin ge’ po sve šta va nja, što pred sta vlja zna ča jan mo ment nji ho ve or ga ni za ci o ne struk tu-re (po go to vo za do mi ni ra nu gru pu).4 Ako pre ma-

4 Va žan mo ment je sva ka ko i od nos sve sti i com mon sen se (na iv na te o ri ja o sve tu). Van Dijk uka zu je na to da lju di jed-no stav no vr še svo je sva ko dnev ne po slo ve i spon ta no sa gle da-va ju i pro su đu ju stvar nost i do ga đa je u poj mo vi ma si ste ma ve ro va nja ko ji je nor ma lan i ne pro ble ma ti čan, i za ko ji mi sle da ga de le za jed no sa dru gim čla no vi ma gru pe. U si tu a ci ja-ma kom pli ka ci ja, iza zo va ili dru gih de vi ja ci ja od pri hva će nog si ste ma zna nja, čla no vi gru pe mo gu po sta ti sve sni pro ble ma-tič ne pri ro de svo jih com mon sen se ili ide o lo ških ve ro va nja. In ter kul tu ral ni kon flik ti či ne da lju di po sta nu sve sni com mon sen se svo je sop stve ne kul tu re. Ide o lo gi je se s njim ne mo gu iden ti fi ko va ti, već ra di je sa ’un com mon sen se’ ili sa ’non sense’ – ne u o bi ča je na svest ili, kroz igru re či, ne ra zum tj. glu post (ibid: 104–107).

272

vîðeñjå

la gru pa po zna je i de li ide o lo gi ju gru pe, ta ko da se ne mo že po sti ći pu na re pro duk ci ja ide o lo gi je me đu no vim čla no vi ma, mo že se oče ki va ti za la zak ide o lo-gi je, nje na pro me na ili ras pad gru pe (ibid: 149).

Van Dijk je pri sta li ca ’sla be’ ver zi je ide o lo škog re la ti vi zma, što zna či da je po nje go vom mi šlje nju te za da su ne ka zna nja u dru štvu u funk ci ji ide o lo-ške po zi ci je ili mo ći gru pe (ibid: 111). Na čin na ko ji ide o lo gi je kon tro li šu zna nje je na čin na ko ji one nad-gle da ju kon cep tu al ne struk tu re i otu da zna če nja re-či. Ono što je zna nje u ne kom pe ri o du ili za jed ni ci od re đe no je ti me ko ima moć u dru štvu da de fi ni še ili od re đu je isti nu (cr kva, me di ji, na u ka, par ti ja…). Ide o lo gi je su štin ski kon tro li šu spe ci fič ne su do ve o to me šta je do bro i lo še, i isto ta ko šta je isti na ili za-blu da za nas. Ide o lo ška kon tro la zna nja sa sto ji se od bi ra nja kon ce pa ta i kri te ri ju ma isti ni to sti ko ji mo gu bi ti spe ci fič ni za gru pu, i mo gu uklju či va ti po seb ni kre di bi li tet dat spe ci fič noj isti ni to snoj in stan ci kao što je to Bog, Par ti ja itd. Unu tar gru pe se ovo zna nje ne pre po zna je kao ide o lo ško, već kao zna nje ko je je kao i sva ko dru go. Sa stra ne se ta kva zna nja i kri te-ri ju mi isti ne pre po zna ju kao ide o lo ški. Zna nje je, po Van Dij ko vom mi šlje nju, uvek po de fi ni ci ji re la tiv no.

IdeN tI tet Ide o lo gi je sa dr že osnov nu še mu u ko joj pr-

va ka te go ri ja de fi ni še član stvo u gru pi. Za jed no sa sa dr ža jem osta lih ka te go ri ja ta kav kri te ri jum de fi-ni še dru štve ni iden ti tet gru pe. Kao po je din ci, lju di kon stru i šu se be kao bi ća ko ja su čla no vi raz li či tih gru pa. Ova sa mo re pre zen ta ci ja lo ci ra na je u epi-zod noj me mo ri ji i po ja vlju je se kao po ste pe no iz-gra đe na ap strak ci ja iz lič nih is ku sta va ili do ga đa ja. Lič ni iden ti tet pod ra zu me va dve for me: 1. men tal-nu re pre zen ta ci ju (lič nog) sop stva kao je din stve nog ljud skog bi ća ko je ima svo ja sop stve na, lič na is ku-stva i bi o gra fi ju (ona ko ka ko je pred sta vlje no unu-tar aku mu li ra nih men tal nih mo de la i ap strakt nog poj ma o se bi iz ve de nog iz nje ga, uvek u in ter ak ci ji

sa dru gi ma), i 2. men tal na re pre zen ta ci ja (dru štve-nog) sop stva kao ko lek ci je grup nih član sta va, uz iden ti fi ka ci o ne pro ce se ko ji su po ve za ni uz sva ku re pre zen ta ci ju član stva. Ovi iden ti fi ka ci o ni pro ce-si za vi se od po re đe nja iz me đu lič nog i dru štve nog sop stva. Ako kri te ri ju mi član stva kao što su ak tiv-no sti, ci lje vi, nor me, vred no sti, po zi ci je ili re sur si gru pe je su uskla đe ni sa oni ma lič ne kon struk ci je sop stva, iden ti fi ka ci ja mo že bi ti ma nje ili vi še ja ka. Ako ni je, na sta je pro ces ra zi la že nja, uz po ve zi va nje sa dru gim gru pa ma.

Grup ni iden ti tet mo že se de fi ni sa ti u poj mo vi-ma ka rak te ri stič ne dru štve ne prak se čla no va gru pe, uklju ču ju ći ko lek tiv nu ak ci ju. Čla no vi gru pe mo gu se iden ti fi ko va ti ne sa mo pre ma ide ja ma ko je gru-pa de li, već i po ti pič nim grup nim ak tiv no sti ma kao što su de mon stra ci je, štraj ko vi, sa stan ci i ri tu a li. Ri-tu a li ini ci ja ci je mo gu bi ti glav ni kri te ri jum član stva u gru pi i otu da ose ća ja pri pa da nja. Isto va ži i za sim-bo le ko ji su grup ni iden ti fi ka to ri, kao što su to uni-for me, za sta ve, be dže vi i dru go. Ovi sim bo li tre ba da ima ju stal nu, op štu ili ru tin sku pri ro du. Na ci o-nal ni po kre ti na sto je da pro na đu isto rij ske do ga đa-je, lič no sti, spo me ni ke, me sta kao sim bo le grup nog iden ti te ta. Pre ci zno da te isto rij ske pri ro de, oni se ču va ju kao deo ko lek tiv ne me mo ri je i otu da po no vo kva li fi ku ju kao kri te ri jum iden ti fi ka ci je (ibid: 123).5

dru štvoZa raz li ku od spo znaj ne kom po nen te, dru štve-

na je pri sut na u tra di ci o nal nim pri stu pi ma ide o lo-gi ja ma. Pre ma Van Dij ko vom mi šlje nju, ide o lo gi je ni su sa mo sku po vi ve ro va nja, već dru štve no de lje na

5 Van Dijk po sta vlja pi ta nje od no sa iden ti te ta i dru štve nih struk tu ra i or ga ni za ci ja. Pri me ću je da ako uklju či mo i njih u po jam iden ti te ta ta da ga po i sto ve ću je mo sa poj mom kul tu re. Dru štve ne prak se, sim bo li, for me or ga ni za ci je ko je su ti pič ne za gru pu, i sa ko ji ma se čla no vi gru pe iden ti fi ku ju, u tom slu-ča ju bi li bi kon tek stu al no va ri ja bil ne ma ni fe sta ci je dru štve-nog iden ti te ta (ibid: 124).

273

vîðeñjå

ve ro va nja gru pa. Ve ro va nja se sti ču, ko ri ste i me nja-ju u dru štve nim si tu a ci ja ma, na osno vi dru štve nih in te re sa gru pa i nji ho vog od no sa pre ma kom plek-snim dru štve nim struk tu ra ma. Van Dijk ne že li da sve de dru štve no na spo znaj no. Nje go va že lja je da in te gri še ove dve raz li či te di men zi je.

Ka da je reč o dru štve nim funk ci ja ma ide o lo gi je ta da se kao kla sič ne pre po zna ju funk ci je le gi ti ma ci-je od no sa mo ći i ne jed na ko sti. Slič no, ide o lo gi je su us po sta vlje ne da pri kri ju, sa kri ju ili na dru gi na čin za ma gle isti nu, stvar nost ili objek tiv ne, ma te ri jal ne uslo ve eg zi sten ci je ili in te re sa dru štve nih for ma ci ja. Po red ne ga tiv nih funk ci ja, mo gu se do da ti da osna-že do mi ni ra nu gru pu, da kre i ra ju so li dar nost, da or ga ni zu ju bor bu i da us po sta ve opo zi ci ju. I s jed ne i dru ge stra ne, ide o lo gi je slu že da za šti te in te re se i re sur se (ibid: 138).

Ide o lo gi ja ne mo že bi ti po je di nač na, već sa mo grup na. Kri te ri ju mi ko ji či ne gru pu kao ta kvu mo-gu bi ti za jed nič ki pro blem, ili za jed nič ka sud bi na, u ko joj lju di mo gu po sta ti me đu sob no za vi sni, i gde mo gu da de lu ju ko lek tiv no ka ko bi pre va zi šli svo je pri li ke. Raz li či te vr ste kon fli ka ta iz me đu ko lek ti vi te-ta ti pič no kre i ra ju gru pe. Čla no vi gru pe ima ju zna nja (ili ve ro va nja) o čla no vi ma dru gih gru pa, o pro ble mu i kon flik tu, ili o mo gu ćoj ko lek tiv noj ak ci ji. Šta vi še, oni mo gu de li ti mi šlje nja o svo jim uobi ča je nim is ku-stvi ma, kon flik ti ma i ak ci ja ma. Na kra ju, oni ima ju ose ćaj pri pa da nja gru pi. Skup lju di kon sti tu i še gru pu ako i sa mo ako oni, kao ko lek ti vi tet, de le dru štve ne re pre zen ta ci je. Osim ovo ga, gru pe ka rak te ri še nji hov pri stup ma te ri jal nim ili sim bo lič kim re sur si ma, ali i po red ovih so cio-eko nom skih uslo va gru pa se kon-sti tu i še je di no ako de li dru štve nu re pre zen ta ci ju ko ja da je ko lek tiv no zna če nje dru štve nim uslo vi ma.

Ka te go ri je u ko ji ma se raz vi ja ju gru pe su pol, ra sa, pro fe si ja, dob, po re klo, kla sa, je zik, re li gi ja, sek su al na ori jen ta ci ja i slič no. Unu tar ovih op štih ka te go ri ja po sto je gru pe lju di ko je kon sti tu i šu or-ga ni za ci je i in sti tu ci je, kao što su po li tič ke par ti je,

par la men ti, uni ver zi te ti, uni je i dru ge. De lje nje istih ve ro va nja, ko or di na ci ja dru štve ne ak ci je i in ter ak-ci je, omo gu ća va nje iden ti fi ka ci je, za jed nič ki ci lje vi, or ga ni za ci ja i od bra na grup nih in te re sa glav ni su uslo vi za kon sti tu i sa nje ide o lo ške gru pe. Gru pe se in sti tu ci o na li zu ju po sta ju ći par ti je, cr kve, sek te, ne-vla di ne or ga ni za ci je i ta ko da lje. One ima ju iza bra-ne li de re, skup šti ne, čla na ri nu, pu bli ka ci je, sa stan ke i slič no. Dru štve na gru pa otu da mo ra bi ti stal na, or-ga ni zo va na ili in sti tu ci o na li zo va na, re pro du ko va na re gru to va njem član stva na ba zi iden ti fi ka ci je spram spe ci fič nih, ma nje ili vi še stal nih sku po va svoj sta va, za jed nič kih ak tiv no sti i ci lje va, nor mi i vred no sti, re sur sa i po seb nog po lo ža ja (tak mi če nja ili kon flik-ta) u od no su na osta le dru štve ne gru pe. Ovi uslo vi omo gu ća va ju da se raz vi je za jed nič ka ide o lo gi ja ko-ja slu ži kao osno va or ga ni zo va nja ak ci ja i spo zna-je čla no va usme re ne pre ma op ti mal nom do se za nju ci lje va. Gru pe raz vi ja ju i re pro du ku ju ide o lo gi ju u od no su na svo ju isto ri ju, ko lek tiv no is ku stvo, dru-štve nu po zi ci ju i dru štve ne ve ze sa dru gim gru pa-ma (ibid: 146–147).6 Raz li ke iz me đu gru pa uoča va-ju se u od no su na sle de ća pi ta nja: Ko su oni? Šta oni ra de? Šta oni že le? U šta oni ve ru ju? Ko ja im je (dru štve na) po zi ci ja? Šta ima ju ili šta ne ma ju? (ibid: 154). Još je dan va žan mo me nat su prin ci pi i stra te-gi je uklju či va nja, od no sno is klju či va nja – ide o lo gi je prak tič no ci lja ju na to da dr že Dru go ga van: iz van ze mlje, iz van gra da, iz van su sed stva, iz van po ro-di ce, ško le, po sla i slič no. Uko li ko gru pa po se du je nu žni je ili že lje ni je re sur se, nje ne stra te gi je is klju či-va nja bi će moć ni je (ibid: 159).

Moć je spe ci fič na vr sta od no sa iz me đu gru pa. Ne ka gru pa ima moć nad dru gom ako mo že da je kon tro li še. Ovo pod ra zu me va kon tro lu ak ci ja dru-ge gru pe i nje nih čla no va, u smi slu da dru gi vi še ne

6 Ide o lo gi je mo gu bi ti upi sa ne u tek sto ve kao što su Bi bli ja, ka te hi zam, isto ri ja po kre ta, pro gram par ti je, mi si ja i slič no, što omo gu ća va nje no tra ja nje i po nov no oži vlja va nje.

274

vîðeñjå

mo gu da či ne ono što oni že le, već su do ve de ni u sta nje da de lu ju u sa gla sno sti sa in te re si ma moć ni-je gru pe, na su prot svo jim in te re si ma (i uobi ča je no pro tiv svo je vo lje). Po se do va nje i iz vr ša va nje mo ći upu ću je na gu bi tak ili ogra ni če nje slo bo de dru ge gru pe. Ide o lo ški zah te vi za slo bo dom, kao što je slo-bo da štam pe ili tr ži šta, otu da je su zah te vi za moć. Da bi se dru gi pri si li li da se po na ša ju u skla du sa na-šom vo ljom, po treb ni su re sur si. Re sur si mo gu bi ti ele men tar ni, po put fi zič kih (te lo), ili in sti tu ci o nal ni (po li ci ja, voj ska). So fi sti ci ra ni ji pri stup je kon tro la neo p hod nih re sur sa kao što su hra na, sta no va nje, po sao, pre ko ko jih se po je di nac mo že na te ra ti da po stu pa u skla du sa že lja ma. Od bi ja nje zna či gu blje-nje re sur sa. Van Dijk na sto ji da raz ot kri je so fi sti ci-ra ni je for me mo ći, one ko je se uobi ča je no na zi va ju per su a ziv nim, i ko je su tra di ci o nal no po ve za ne sa ide o lo gi jom i he ge mo ni jom. U tom slu ča ju, kon tro-la se ne po sti že pr ven stve no pu tem so cio-eko nom-skog pri ti ska, već kon tro lom mi šlje nja do mi ni ra nih. Kon tro lom pri stu pa jav nom dis kur su po sti že se da sa mo spe ci fič ne for me zna nja i mi šlje nja mo gu bi ti iz ra že ne i na ši ro ko ob ja vlji va ne, i to mo že per su a-ziv no vo di ti pre ma men tal nim mo de li ma i dru štve-nim re pre zen ta ci ja ma ko je su u in te re su moć ni jeg. Ta da ka da su ta kve men tal ne re pre zen ta ci je pri sut-ne do mi ni ra na gru pa i nje ni čla no vi po na ša će se u in te re su do mi nant ne gru pe. Do mi ni ra na gru pa mo-že ima ti us kra će no zna nje ili obra zo va nje ka ko bi se pro iz ve le al ter na ti ve, ili mo že pri hva ti ti do mi na ci ju kao pri rod nu ili ne mi nov nu, a ot por be smi slen ili ne za mi sliv (ibid: 162).

Po Van Dij ko vom mi šlje nju, tra di ci o nal ni si-ste mi mo ći bi li su fun di ra ni na fi zič koj kon tro li ak-ci je, na si lju, voj noj mo ći ili prak sa ma taj ne po li ci je ili moć ni ka. Mo der na moć je per su a ziv na, dis kur-ziv na i otu da ide o lo ška (ibid: 168). Ključ nu ulo gu u kre i ra nju ide o lo gi ja ima ju eli te, ko je ar ti ku li šu dru-štve nu si tu a ci ju i in te re se. Pri hva ta nje, to le ran ci ja i ra zno li kost ti pič no pri pa da ju eli ta ma, pa ta ko na

pri mer „sve dok eli te ne pri hva te svim sr cem mul ti-kul tu ra li za ci ju be lih Za pad nih dru šta va, te ško da će to bi ti slu čaj na ni vou op šte po pu la ci je” (ibid: 178). Uko li ko ne ki čla no vi do mi ni ra ne gru pe ne pri hva-ta ju ide o lo ška po la zi šta, i uko li ko su ste kli sim bo-lič ke re sur se da pro pa gi ra ju kon tra i de o lo gi je, ide o-lo ška pro me na bi će ne iz be žna i usle di će pro me ne unu tar dru štve ne prak se.

Stra te gi je ide o lo ške kon tro le zah te va ju od re đe-ne uslo ve ka ko bi bi le do bro pri hva će ne: 1. spo sob nost da po de le ne do mi nant nu gru pu

spre ča va ju ći unu tar grup nu so li dar nost i or ga-ni za ci ju pro tiv mo ći (na taj na čin što po sta ju pri vlač ne ili od in te re sa za ne ku ne do mi nant nu gru pu);

2. spre ča va ju ći unu tar grup nu so li dar nost ne do mi-nant ne gru pe kre i ra njem po de la unu tar gru pe i obra ća njem čla no vi ma gru pe kao po je din ci ma (na pri mer, de le ći že ne na fe mi nist ki nje i osta le);

3. ne po sto ji (ja ka) po pu lar na al ter na ti va elit noj ide o lo gi ji, ili su te al ter na ti ve ne po zna te ili mar-gi na li zo va ne;

4. eli te, a po seb no ured ni ci me di ja, spre ča va ju ili ogra ni ča va ju pri stup li de ri ma ne do mi nant nih gru pa jav nom dis kur su, ili ih mar gi na li zu ju, ili dis kre di tu ju unu tar ši re po pu la ci je, ili čak unu-tar nji ho ve sop stve ne gru pe;

5. po pu lar ne ide o lo gi je na iz gled su pri hva će ne od stra ne eli ta, ali na ume ren na čin, i ti me iz be ga-va ju glav ni kon flikt sa in te re si ma eli te (gru pe za za šti tu oko li ne ili fe mi ni zam);

6. kad su ide o lo gi je eli ta u ve li kom ne sa gla sju sa re la tiv no sna žnom i po zna tom ide o lo gi jom do-mi ni ra ne gru pe, a eli te ima ju po seb na sred stva me dij skog pri stu pa i kon tro le, uz dis kur ziv ne stra te gi je ma ni pu la ci je zna njem i mi šlje njem (na pri mer, na gla ša va ju ći ide o lo ške im pli ka ci je ko je su ma nje ne sa gla sne sa in te re si ma do mi ni ra ne gru pe, ili uti ša va ju ći ne sa gla sja sa in te re si ma do-mi ni ra nih – neo li be ra li zam).

275

vîðeñjå

Dru gim re či ma, ide o lo gi je po sta ju do mi nant-ne uko li ko ima ju ši ro ku po dr šku ne ko li ko do mi ni-ra nih gru pa, ako li de ri ta kvih gru pa ima ju pri stup jav nom dis kur su, a po seb no ma sov nim me di ji ma i uko li ko te ide o lo gi je ni su u osno vi ne sa gla sne sa in-te re si ma elit ne ve ći ne (ibid: 185). Ulo ga ma sov nih me di ja je upit na, ali Van Dijk uka zu je na to da oni ne mo gu re ći lju di ma šta da mi sle, ali su vr lo efi ka-sni da uti ču na to o če mu će lju di mi sli ti (ibid: 243).

Ulo ga in sti tu ci ja je u to me da re a li zu ju ide o lo-gi je. Kao što ide o lo gi je or ga ni zu ju grup na zna nja, ta ko in sti tu ci je i or ga ni za ci je or ga ni zu ju dru štve ne prak se i dru štve ne de lat ni ke. Me di ji ima ju cen tral-nu ulo gu u re pro duk ci ji do mi nant ne ide o lo gi je. U sa vre me nom in for ma ci o nom dru štvu ve ći na ide o-lo škog de lo va nja po ro di ce, cr kve i ško le pre u ze ta je od stra ne ma sov nih me di ja kao in sti tu ci ja.

dIS kurSVan Dijk ne svo di ide o lo gi je na dis kurs i dis-

kurs ana li zu. Po nje go vom mi šlje nju ide o lo gi je se iz ra ža va ju i re pro du ku ju i kroz pro ce se ko ji se raz li-ku ju od tek sta i go vo ra – „Iako je dis kurs uvek kru-ci ja lan u iz ra ža va nju i re pro duk ci ji ide o lo gi je, on ni ti je nu žan ni ti do vo ljan ’me di jum’ re pro duk ci je” (ibid: 192).

Po Van Dij ko vom shva ta nju dis kurs pred sta vlja ko mu ni ka ci o ni do ga đaj. Ovaj do ga đaj u eks ten ziv-nom smi slu re dov no uklju ču je dru štve ne ak te re (u ulo ga ma go vor ni ka/slu ša o ca i pi sca/či ta o ca...) ko ji uzi ma ju uče šća u ko mu ni ka tiv nom či nu po sta vlje-nom u spe ci fič nu si tu a ci ju (vre me, me sto, okol no-sti) i za sno va nom na dru gim fak to ri ma kon tek sta. U užem smi slu dis kurs se od no si na go vor ili tekst kao pi sa ni ili iz go vo re ni pro dukt ko mu ni ka ci o nog či na (ibid: 194).

Dis kurs omo gu ća va dru štve nim de lat ni ci ma da for mu li šu za ključ ke za sno va ne na ma njem bro ju po sma tra nja i is ku sta va. Dis kurs iz ra ža va ide o lo gi-je ne sa mo in di rekt no, kao dru ge dru štve ne prak se,

već i eks pli cit no di rekt no for mu li še ide o lo ška ve ro-va nja. Su štin ska funk ci ja iz ra ža va nja kroz dis kurs je su dru štve ne po sle di ce kao što su sti ca nje, pro me-na ili po tvr da dru štve nih ve ro va nja.

Ide o lo gi je se mo gu po ja vi ti na raz li či tim ni vo-i ma i di men zi ja ma dis kur sa. Ne sum nji vo kru ci jal-na u svim ana li za ma dis kur sa je su zna če nja iz ra že-na ili do da ta od stra ne uče sni ka dis kur sa. Van Dijk pred la že da raz lo ži mo zna če nje na: zna če nje re či ili re če ni ce; zna če nje is ka za; zna če nje za go vor ni-ka; zna če nje za slu ša o ca i so cio-kul tur no zna če nje (uklju ču ju ći ide o lo ška zna če nja). Zna če nja za vi se od in ter pre ta ci je, a otu da zna če nja dis kur sa ili je zi-ka u upo tre bi je su kon tek stu al na ili si tu i ra na i za vi se od (in ter pre ta ci je) uče sni ka.

Zna če nja dis kur sa su re zul tat se lek ci je re le vant-nih de lo va men tal nih mo de la uče sni ka o do ga đa ji-ma. To jest, zna nje o do ga đa ji ma je ma pi ra no ver-bal no iz ra že nim zna če nji ma tek sta i go vo ra, i ta ko de lom ogra ni če no mo gu ćim zna če nji ma re či i re če-ni ca u da tom je zi ku ili kul tu ri. S ob zi rom na to da mo de li sa dr že mi šlje nja, ko ja za uz vrat mo gu ima ti ide o lo šku ba zu, isto ta ko zna če nja ko ja pro iz la ze iz ta kvih ide o lo ških osno va mo gu ima ti ide o lo ške aspek te.7

Kon tekst je za Van Dij ka struk tu ri ra ni set svih svoj sta va dru štve ne si tu a ci je ko ja su po ten ci jal no re le vant na za pro duk ci ju, struk tu re, in ter pre ta ci ju i funk ci je tek sta i go vo ra. Kon tekst se su bjek tiv no kon stru i še od stra ne go vor ni ka, što zna či da ni je kon tekst sam po se bi taj ko ji uti če na tekst, već pre kon tek stu al ni mo del go vor ni ka. Ta kav mo del po-hra njen je u epi zod noj me mo ri ji, isto kao i mo de li

7 Mno ga od tih mi šlje nja mo gu bi ti kon ven ci o na li zo va na i ko di fi ko va na u lek si ko ni ma. Ana li za lek si ko na je otu da po Van Dij ko vom mi šlje nju naj o či gled ni ja i još uvek plod na kom po nen ta u ana li zi ide o lo škog dis kur sa. Va ri ja ci ja lek si- č ke je di ni ce je glav no sred stvo ide o lo škog iz ra ža ja u dis kur su. Lič na i grup na mi šlje nja, to jest, sta vo vi i ide o lo gi je uče sni ka su is tak nu ta kon tek stu al na ogra ni če nja, i otu da glav ni iz vor lek sič ke va ri ja ci je (ibid: 205).

276

vîðeñjå

do ga đa ja ko ji se ko ri ste da re pre zen tu ju o če mu je dis kurs. Kon tek stu al ni mo del kon stru i še se iz sle-de ćih iz vo ra: 1. op šte še me, ili ci lje va i oče ki va nja ve za nih za te ku ću si tu a ci ju; 2. ak ti vi ra nih pret hod-nih mo de la; 3. op štih po je din če vih ve ro va nja o da-toj si tu a ci ji; 4. so cio-kul tur nog zna nja i ve ro va nja o ko mu ni ka tiv nim do ga đa ji ma; 5. pret hod nim de lo-vi ma te ku ćeg dis kur sa; i 6. pret hod nog de la tek sta.

Ko mu ni ka ci o ni do ga đa ji po sta vlja ju se u od-re đe nom do me nu (pra vo, po li ti ka itd.). Do ga đa ji se ka te go ri zu ju po žan ru (raz go vor, ča vr lja nje, sa-sta nak, na sta va…). Žan ro vi ima ju svo je funk ci je unu tar do me na (kao što su uslov, po sle di ca, svr ha ili cilj). Po zna te ide o lo ške funk ci je dis kur sa su le-gi ti ma ci ja, od bra na i kon tro la. Ko mu ni ka ci o ni ak ti su in ten ci o nal ne pri ro de. To zna či da uče sni ci kon-stru i šu men tal ne mo de le onog što že le da is ka žu u da tom kon tek stu. Dis kurs je ta ko sa či njen da re a li-zu je na me ru i re pre zen to va ne is ho de.

Dis kur ziv ni do ga đa ji od re đe ni su već spo me-nu tim men tal nim di men zi ja ma a so ci jal no vre me-nom i me stom, okol no sti ma, pri ruč nim objek ti ma, ulo ga ma uče sni ka (pro fe si o nal na, dru štve na), afi li-ja ci jom i član stvom uče sni ka, ’dru štve nim dru gim’.

re pro duk cI ja Ide o lo GI jaIde o lo gi je se ti pič no re pro du ku ju dru štve nim

prak sa ma, a po seb no dis kur som. Re pro duk ci ja zna-či da ide ol gi ja ima kon ti nu i tet. Re pro duk ci ja ide o-lo gi je na lik je re pro duk ci ji je zi ka, tj. gru pe go vor ni-ka tog je zi ka.

Su mi ra ju ći raz li či te aspek te re pro duk ci je ide o lo-gi ja Van Dijk na vo di pet mo de la: 1. od si ste ma pre ma ak ci ji (ko ri šće njem op štih, ap strakt nih ide o lo ških ve-ro va nja u kon kret nim dru štve nim prak sa ma); 2. od ak ci je pre ma si ste mu (na sta vlja njem i me nja njem dru štve no de lje nog si ste ma dnev nom upo tre bom u dru štve nim prak sa ma, uklju ču ju ći dis kurs); 3. od gru pe pre ma čla no vi ma (ide o lo škom ko mu ni ka ci-jom, uli va njem ve ro va nja uče njem, so ci ja li za ci jom i

ini ci ja ci jom no vih čla no va); 4. od čla no va pre ma gru-pi (pri hva ta njem i sa gla ša va njem ili ne pri hva ta njem, ot po rom ili di si dent stvom čla na ili čla no va gru pe, na spram ide o lo gi je gru pe ili eli ta); 5. od lo kal nog ka glo bal nom (ge ne ra li za ci ja, de kon tek stu a li za ci ja spe-ci fič nih is ku sta va i mi šlje nja pre ma jed no stav nim ili ap strakt nim kon tek sti ma, is ku stvi ma, slu ča je vi ma ili okol no sti ma, ste re o ti pi za ci ja, for mi ra nje pred ra su da i kon struk ci ja ide o lo gi je) (ibid: 229–230).

Da li će ili ne će lju di bi ti za hva će ni uti ca jem tek sta i go vo ra za vi si od onog što oni već zna ju ili u šta ve ru ju. Dis kurs ima uti caj na eva lu a tiv na ve ro-va nja sa mo ako su ona bar ovlaš shvaćena. Van Dijk sma tra da struk tu re dis kur sa ja če uti ču na pri hva ta-nje dru štve nih re pre zen ta ci ja od ka te go ri ja kon tek-sta.8 Ide o lo ško ube đi va nje (per su a zi ja) je iz vo dlji vo ta da kad je us kra će no od re đe no dru štve no i po li-tič ko zna nje, ako pri ma o ci ne ma ju al ter na tiv na mi-šlje nja, i ako se ide o lo ške pro po zi ci je oči gled no ne su da ra ju sa nji ho vim lič nim is ku stvi ma.

De kon tek stu a li za ci ja je va žan me ha ni zam za pre tva ra nje lič nog zna nja u dru štve no zna nje. Na ovaj na čin se ide o lo gi je sti ču ’em pi rij ski’ ali in di-rekt no. Dru gi na čin je da one bu du sti ca ne di rekt no pu tem eks pli cit no iz ra že nih dru štve nih ve ro va nja. Eva lu a ci ja dru štve nih ve ro va nja uobi ča je no zah te va de kon tek stu a li za ci ju. Pre ne go što ide o lo gi ja bu de pri hva će na po treb no je vi še pu ta po no vi ti sa dr žaj od stra ne raz li či tih i kre di bil nih iz vo ra. Naj va žni je je da one ’ra de’, to jest da bu du pri men lji ve u sva ko dnev-nim ži vo ti ma, u ade kvat nom iz vr ša va nju dru šte nih prak si, u raz u me va nju tih prak si i dru gih lju di, i u uspe šnom uče stvo va nju u dis kur su (ibid: 254).9

8 Kad su u pi ta nju struk tu re tek sta ili go vo ra ko je ima ju naj-i stak nu ti ji efekt na kon struk ci ju i da lju ob ra du mo de la, ta da se iz dva ja te ma. Te ma ute lo vlju je u dis kur su ono što je naj re-le vant ni je ili va žno za uče sni ka.9 Pri mer je na me ta nje islam skog ko da obla če nja gde že ne ko je ga pri hva ta ju ima ju raz li či te vi do ve ko ri sti u za jed ni ci, za raz li ku od onih ko je ga od bi ju.

277

vîðeñjå

Jed na od glav nih funk ci ja ide o lo gi ja je le gi-ti ma ci ja. Le gi ti ma ci ja je dru štve ni i po li tič ki akt iz vr šen uobi ča je no tek stom ili pri čom. Njo me se bra ni se be na na čin da go vor nik da je do bre raz-lo ge, osno vu ili pri hva tlji vu mo ti va ci ju za pro šle ili sa da šnje ak tiv no sti ko je su ili ko je bi mo gle bi-ti kri ti ko va ne od stra ne dru gih. Le gi ti mi za ci ja se obi ča je no vr ši u in sti tu ci o nal nom kon tek stu. Oni ko ji ne ma ju ap so lut nu moć ru tin ski po tre bu ju le-gi ti ma ci ju svo jih ak ci ja (pa čak i dik ta to ri). Ona po sta je im pe ra tiv u vre me kri ze, u ne ru tin skom sta nju. Otu da je le gi ti ma ci ja deo stra te gi je kri znog me nadž men ta, u vre me kad se unu tar gru pe i nje-nih in sti tu ci ja tra ži sa mo le gi ti ma ci ja, a oni van gru pe mo ra ju bi ti de le gi ti mi sa ni. Ide o lo gi je for-mi ra ju osnov ne prin ci pe unu tra šnje grup ne le gi ti-mi za ci je, dok se de le gi ti mi za ci ja vr ši kroz raz li či te stra te gi je: 1. de le gi ti mi za ci je član stva (oni ne pri-pa da ju ov de, na ma, na šoj dr ža vi i slič no); 2. de-le gi ti mi za ci je ak tiv no sti, uklju ču ju ći dis kurs (oni ne ma ju pra vo da se an ga žu ju u to me što ra de ili go vo re, na pri mer da ra de ov de ili nas op tu žu ju); 3. de le gi ti mi za ci je ci lje va (oni do la ze sa mo da uži-va ju bla go de ti na šeg si ste ma); 4. de le gi ti mi za ci je nor mi i vred no sti (nji ho ve vred no sti ni su na še, oni tre ba da se adap ti ra ju na na šu kul tu ru itd.); 5. de le-gi ti mi za ci je dru štve ne po zi ci je (oni ni su pra ve iz-be gli ce, i slič no); 6. de le gi ti mi sa ni pri stup jav nim re sur si ma (oni ne ma ju pra vo na po slo ve, sta no va-nje, obra zo va nje, zna nje, i slič no) (ibid: 259).

Stra te gi je de le gi ti ma ci je uop šte pret po sta vlja-ju nor me, vred no sti i ide o lo gi je za ko je se tvr di da su uni ver zal ne ili ši ro ko pri hva će ne u dru štvu. Ide-o log će kroz dis kurs naj pre bra ni ti op šte do bro, pa ta ko i svo je in te re se.

U ide o lo škoj si tu a ci ji do mi na ci je, zlo u po tre be mo ći, grup nog kon flik ta ili tak mi če nja, čla no vi gru-pe ko ja ni je na ša tre ti ra ni su ta ko da bu du por tre ti-sa ni ne ga tiv no, a čla no vi na še gru pe po zi tiv no. Ovaj prin cip pri me nju je se i na prag ma tič ki i in ter ak ci-o ni kon tekst, isto kao i na for me i zna če nja tek sta i go vo ra. Na sva kom ni vou ana li ze pro na la zi mo za-to na gla ša va nja (va žno sti, fo ku sa itd.) na ših do brih stra na i nji ho vih lo ših stra na, i su prot no, kad su u pi ta nju na še lo še stra ne i nji ho ve do bre stra ne.

De le gi ti mi za ci ja se mo že vr ši ti u dis kur su do-vo đe njem u pi ta nje le gi ti mi te ta uče sni ka ko mu ni-ka ci je, nji ho vih ulo ga, ci lje va, zna nja, eks per ti ze i slič nog. Uko li ko pri stup jav nom dis kur su ne mo že bi ti za bra njen, opo nent ski dis kurs mo že bi ti de le-gi ti mi san ci ti ra njem iz van kon tek sta, fo ku si ra njem na ne ga tiv ne ili pre te će ele men te dis kur sa, na gla ša-va njem ugro ža va nja op štih vred no sti, ili uokvi ra va-njem ta kvog dis kur sa na spe ci fi čan na čin (’ra di kal’, ’fun da men ta li sta’ itd.). Sle de ća stra te gi ja je ko ri šće-nje auto ri ta tiv nog go vor ni ka (po li cij skog slu žbe ni-ka ili slič no). Ko nač no, stra te gi ja uka zi va nja na mo-gu će po sle di ce opo nent skog dis kur sa je ste ta ko đe stra te gi ja de le gi ti mi za ci je (ibid: 261).

Stra te gi je de le gi ti mi za ci je pret po sta vlja ju moć i pod ra zu me va ju do mi na ci ju. Do mi nant ni dis kurs mo že se pred sta vi ti kao le gi ti man za to što ima auto-ri tet i pre stiž, pa je otu da po ve zan sa isti nom. Ide-o lo ški moć ne eli te kon tro li šu in sti tu ci je ko je ima ju po se ban pri stup zna nju, isti ni ili mi šlje nju, kao što su to uni ver zi te ti, la bo ra to ri je, think tan ko vi, oba ve-štaj ne slu žbe itd. Stra te gi je le gi ti mi za ci je su naj e fi-ka sni je kad uspe va ju da us po sta ve nor me, vred no sti i ide o lo gi je po ko ji ma i do mi nant na i do mi ni ra na gru pa i nji ho ve ak tiv no sti bi va ju su đe ne (ibid: 262).

280

vîðeñjå

Raz mi šljao sam o to me da li da ovu reč „zna nje” sta vim pod zna ke na vo da. Ni sam, jer ona u stva ri ne-ma al ter na ti vu kao što je ima esej. Ni je te ško na pi sa ti esej, ili mo žda je ste. Ali je ja ko te ško na pi sa ti, ili pi-sa ti, u žan ru ko ji je, mi slim, usta no vio Bo ra ćo sić, i či ji je na slov ili ime – „ume sto ese ja”. Ni sam si gu ran da je Bo ra ćo sić na sta vio da pi še u ovom žan ru ko-ji po či va na ovoj bes ko nač noj sup sti tu ci ji ese ja, ko ji je for ma ili je zik, i sa me re al no sti – znam je di no da sam, po što sam u hel sin škoj po ve lji, či ji sam ko lum-ni sta vi še de ce ni ja, pro či tao ćo si ćev „ume sto esej”, i svo joj ko lum ni dao ovaj na slov, i ta ko je već ne ko li ko go di na.

Ko li ko se se ćam, u ovom „ume sto ese ju” sâm ćo sić je dao pred nost ži vo tu u od no su na esej ili mo žda i sa mu knji žev nost, ta ko da je ova sup sti tu-ci ja ese ja i sa mog ži vo ta ima la ja snu po ru ku da je ži vot ne sa mo va žni ji od ese ja ne go i je di no va žan, čak i jed na ma la ži vot na epi zo da ili ne vo lja, ko ju je pod ovim na slo vom, ili u ovom žan ru, opi sao Bo ra ćo sić. A šta je tek sa ve li kim i dra ma tič nim do ga-đa ji ma ži vo ta ko je ni je dan esej, čak i sa ovom sve-šću o svo joj ne mo ći, ni je u sta nju da opi še?

Na pi sao sam „do ga đaj” i, po što je ovo fi lo zof-ski esej, mo ja je na me ra da ne što ka žem, kao što je red na po čet ku jed nog po du hva ta ova kve vr ste, o od no su fi lo zo fi je i sa mog ži vo ta, kao da je u pi ta-

nju ža nr či ji je mo gu ći na slov sa da mo gao da bu de „ume sto fi lo zo fi je”. I to na pri me ru Hu ser lo ve i Haj-de ge ro ve fi lo zo fi je ili dva sti la fi lo zo fi ra nja, mo žda naj u ti caj ni ja u pro šlom ve ku, jer se na sud bi ni ovih fi lo zo fi ja i nji ho vih mno go broj nih sled be ni ka mo-žda mo že i sa gle da ti isto rij ski za da tak pred ko jim se na la zi fi lo zo fi ja na šeg još uvek post mo der nog do ba, ako je to još uvek „isto rij ski za da tak” ko ji bi fi lo zo fi ja ima la u na šem do bu. Uosta lom, ka da go-vo rim o tzv. post mo der nom do bu, on da je pre reč o „post mo der nom sta nju” ili uslov no sti vre me na, a ne o ne koj ja sno pro fi li sa noj fi lo zo fi ji, zna nju ili sti lu fi lo zo fi ra nja ko je je ka rak te ri sti ka na šeg do ba.

Bi će ov de re či o ovom od no su Hu ser lo ve i Haj-de ge ro ve fi lo zo fi je, na rav no na na čin što ja sni ji i po pu lar ni ji, ka ko se to ina če ka že i oče ku je od fi-lo zof skog pi sca ko ji se od va žio da o fi lo zo fi ji pi še za je dan ne delj nik či ji je sa rad nik to li ke de ce ni je, do du še u do me nu te o rij ske kri ti ke, po što je i sam ter min „fi lo zo fi ja” da nas po stao spo ran, kao i sam za da tak fi lo zo fi je u na šoj sa vre me no sti. To sa mo zna či da se, po red ese ja, i fi lo zo fi ja da nas na šla u ovoj po zi ci ji uz mi ca nja pred iza zo vi ma ži vo ta ili op stan ka, ko je je ko le ga Mi le Sa vić u svo joj knji zi s pra vom na zvao „iza zo vi ma mar gi nal nog”, ili opa-sno sti ma i is ku še nji ma sa mog op stan ka, sa me eg-zi sten ci je.

Nenad daković, beograd, Srbija

o istorijskom zadatku filozofije

udc 1(091)

281

vîðeñjå

Da li se fi lo zo fi ja da nas ipak oslo bo di la ove uobra že ne nad me no sti o svo joj va žno sti ili „uzor no-sti”, što je ter min ko ji je opet u svo joj knji zi o Haj de-ge ru bi će i sud bi na upo tre bio Ča slav Ko pri vi ca, pi šu-ći o to me da je ovaj ter min „do ga đaj” (ere ig nis) kod Haj de ge ra, u stva ri, za me na za naj va žni ji on to lo ški pro blem ute me lje nja ko ji je Haj de ger po sle Ed mun-da Hu ser la na sto jao da re ši, idu ći da lje od Hu ser la, u ovoj uzor no sti ili nor ma tiv no sti.

Jer, pro blem sa fi lo zo fi jom je, pre ma mom mi-šlje nju, upra vo u to me što ona ne mo že bez ove uzor-no sti, od no sno nor ma tiv no sti. Dru gim re či ma, „do-ga đaj” je u toj me ri kon tin gen tan, i po pred svo je pret-po sta vlje ne fi lo zof ske nor ma tiv no sti, da ni je u sta nju da za snu je „zna nje” ko je bi bi lo nu žno i sto ga za slu ži-lo dig ni tet ko ji da nas ne sum nji vo ima jed no na uč no zna nje. Uop šte, i pre ma Li o ta ro vom mi šlje nju, či ji je esej „Post mo der no sta nje” po kre nuo fi lo zof sku post-mo der nu, ova do mi na ci ja na u ke pred sta vlja osnov nu ka rak te ri sti ku post mo der nog do ba. Fi lo zo fi ja je da-nas u sen ci na u ke, ako ne i an cil la na u ke, ka ko se ne-kad go vo ri lo za od nos fi lo zo fi je i te o lo gi je.

Hu serl je ovaj osnov ni fe no me no lo ški pro blem od no sa iz me đu kon tin gen ci je i nu žno sti, na u ke i fi lo zo fi je na sto jao da re ši, ako je to bi lo re še nje, ta-ko zva nom fe no me no lo škom re duk ci jom, od no sno, „sta vlja njem sve ta (,sve ta ži vo ta’) u za gra de” i „hi-po te zom o fi lo zof skom zna nju”, ko je je fi lo zof ski nu-žno „zna nje”, ne za vi sno čak i od to ga da li svet i sa me na u ke ko je ga opi su ju do i sta po sto je ili ne. To je bio pro je kat ko ji je do šao u pi ta nje ili zapao u kri zu ka-da je Hu serl po ku šao da re ši pro blem od no sa ovog hi po sta zi ra nog zna nja pre ma sve tu ži vo ta i isto ri ji, jer pre laz, ili kop ča, pre ma sve tu po sle fe no me no lo-ške re duk ci je ni je bio mo guć, ali su za to „sva fi lo zof-ska sta no vi šta po sta la mo gu ća” a „san o fi lo zo fi ji kao stro goj na u ci od sa njan”, ka ko je re zig ni ra no pri znao Hu serl. To je, pre ma mom mi šlje nju, da nas jed na post fi lo zof ska si tu a ci ja u ko joj je fi lo zo fi ja osta la bez ja snog isto rij skog za dat ka po e zi je.

Vi di se to i na Haj de ge ro vom pri me ru, ko ji je re ša va ju ći ovaj epo hal ni pro blem od no sa fi lo zo fi je i na u ke na pi sao da „na u ka ne mi sli”. Ali, ova pa te tič-na iz ja va ni je re ši la ovaj pro blem. Ne od u sta ju ći od nu žno sti fi lo zof skog zna nja, ko je je još za Hu ser la bi lo ne do sti žan ideal, Haj de ger se na šao u ne mo-gu ćoj po e zi ji da re ša va ju ći pro blem fe no me no lo ške re duk ci je i fe no me no lo škog pre ki da sa onim kon-tin gent nim, isto rij skim i fak tič kim, sa mu čo ve ko-vu eg zi sten ci ju, pu tem ta ko zva ne „eg zi sten ci jal ne ana li ze” u no voj fi lo zof skoj ter mi no lo gi ji (Da sein i ere ig nis – „bi ti tu”, ili „bi će bi ća” i „do ga đaj”) hi-po sta zi ra u „nu žno” fi lo zof sko zna nje, na sto je ći da vra ti dig ni tet isto rij skom za dat ku fi lo zo fi je.

Mi slim da ovaj pro je kat ni je us peo, jer je sa ma „raz li ka” iz me đu fak tič ke i fi lo zof ske eg zi sten ci je, uosta lom, kao i u slu ča ju fe no me no lo gi je, bi la pro-ble ma tič ni te melj sa mog pro jek ta ko ji je ta ko ostao bez ute me lje nja. Haj de ge ro va me ta fo ra o „do ga-đa ju” je za to po sta la po et sko i mi stič ko zna me nje ovog isto rij skog ne u spe ha sa vre me ne fi lo zo fi je da re ši pro blem vla sti tog ute me lje nja i ta ko od go vo ri na „ur gent ni zah tev vre me na”.

„Po sle Haj de ge ra”, pi še Agam ben, „po ka za-lo se da je mo guć nost ve li kog pre lo ma isto rij ske eg zi sten ci je iš če zla i da (h)ra mo vi, sli ke i obi ča ji ni su vi še spo sob ni da pre u zmu isto rij ski po ziv da bi pri si li li lju de na no vi isto rij ski za da tak. Tra di ci-o nal ni isto rij ski po ten ci ja li – po e zi ja, re li gi ja i fi-lo zo fi ja – iz gu bi li su sva ku po li tič ku de lo tvor nost i tran sfor mi sa li su se u kul tur ne spek ta kle i pri vat-na is ku stva. U ime tri jum fa eko no mi je na pu šte-ni su isto rij ski za da ci, od no sno re du ko va ni su na jed no stav ne funk ci je unu tra šnje ili me đu na rod ne po li ti ke. Pri rod ni ži vot, upra vlja nje vla sti tom fi zi-o lo gi jom, pre u zi ma nje te re ta i to tal nog me nadž-men ta bi o lo škog ži vo ta, to jest sa me ani mal no sti čo ve ka, iz gle da ju sa da kao po sled nji ozbilj ni isto-rij ski za da tak i je di ni pre o sta li (ne)po li tič ki man-dat lju di”.

282

vîðeñjå

Po što je knji žev nost mo ja su štin ska pre o ku pa-ci ja, i to u svim svo jim ob li ci ma is po lja va nja, ipak ću pri zna ti da već go di na ma po ku ša vam, pri li kom dru štve no-te o rij skog is tra ži va nja knji žev no sti, da u pr vi plan sta vim nje nu estet sku funk ci ju. To ne zna či da me ne ke nje ne dru ge ulo ge i funk ci je ne za ni ma ju, ili da ih u pre sud nom tre nut ku pot pu no za po sta vljam – na pro tiv! Me đu tim, ne dav no sam se na šla u si tu a ci ji u ko joj sam se po tru di la da istin ski pro a na li zi ram sa svim opi plji va i stvar na ose ća nja GA ĐE NJA i OD VRAT NO STI ko ja se u me ni, kao pi scu, ja vlja ju u tre nut ku ka da se su o ča vam sa mo-guć no šću pi sa nja tek sta o ci vil nom ra tu u ne ka da-šnjoj Ju go sla vi ji. Raz lo zi za ova kva ose ća nja su broj-ni, i ne ko nji ho vo po re klo sam u sta nju sa svim pre-ci zno da od re dim: da pod vu čem či nje ni cu da rat ni tek sto vi raz li či tih epo ha i auto ra ni su u me ni uvek iza zi va li od boj nost; ne ke od mo jih naj dra žih knji ga ko je sam pro či ta la (He min gvej, Tol stoj, Jin ger itd.) pri pa da ju žan ru rat ne li te ra tu re. Je dan pak od raz-lo ga ko ji me spre ča va ju da se sa stra šću po sve tim fe no me nu tra gič nog su ko ba u mo joj do mo vi ni u pi sa noj for mi ko ja na di la zi no vi nar sku tek stu al nu do ku men ta ci ju, po či va u ne iz mer nom go mi la nju ne tač no sti i la žnih in for ma ci ja ko je su upor no pra-

ti le gra đan ske su ko be u ze mlji od po čet ka de ve de-se tih pa na o va mo. Pa te ti ka, ostra šće nost, iz vr ta nje osnov nih po li tič kih i dru štve nih ak ci ja sa mo su ne-ki od do dat nih ele me na ta ko ji pri gu šu ju mo guć nost ozbilj ni jeg ba vlje nja ovim fe no me nom u ne kom iole estet ski pri stu pač nom ob li ku.

Dru gi raz log, ko ji je mo žda za pi sca još su štin-ski ji i le gi tim ni ji – u smi slu ne ba vlje nja ovom vr-stom te ma ti ke, na me tao mi se in tu i tiv no, iako do-sko ra ni sam bi la u sta nju da ga pre ci zno for mu li-šem, tač ni je, sve do tre nut ka ka da sam na i šla na kri-tič ki tekst Lo ra na Ko va ča (La u rand Ko vacs), fran-cu skog in ter pre ta to ra knji žev no sti, ko ji je ana li zi rao isec ka ne tek sto ve mo der ni sta i nji ho vu iz lo mlje nu i is frag men ti ra nu re če ni cu. Ovu vr stu me an dri ra-nja re če ni ce, ko ja če sto do vo di do uti ska da je tekst ne ko he ren tan i ne po ve zan, za ti če mo kod svih zna-čaj nih mo der ni sta ko ji su pre ži ve li stra ho te Pr vog svet skog ra ta – na pri mer kod Džoj sa i San dra ra, ali i kod Mi lo ša Cr njan skog, o či jem je de lu Ko vač ozbilj ni je pi sao u Fran cu skoj. U svom tek stu o ro-ma nu Dnev nik o Čar no je vi ću Mi lo ša Cr njan skog, Ko vač je odi sta smi sle no pri me tio da je za pi sce mo-der ni ste ko ji su pre ži ve li Pr vi i Dru gi svet ski rat bi lo sa svim NOR MAL NO da pi šu vr stu re če ni ce i tek sta

Nina ŽivančevićNjujork–pariz 2000–2011.

Žene i rat(deo integralnog teksta izloženog na barnard koledžu, pri kolumbija univerzitetu, aprila 2000, i na INalco-u u parizu, oktobra 2011)

udc 355.1-055.2udc 821.163.41-4

283

vîðeñjå

ko ji su bi li po ob li ku is frag men ti ra ni i ne ko he rent-ni, i ko ji su po sle dič no zvu ča li ne lo gič no, jer bi i sa-ma že lja da si ste ma ti zu ju uža sna rat na is ku stva i da ih za be le že i oku pe u vi du ko he rent nog se ća nja, ili tek sta, pod ra zu me va la nji ho vo oprav da va nje, da kle, oprav da va nje fe no me na ko ji se ne mo že oprav da ti, kao i što bi ta kav čin pi sa nja zna čio da ri va nje smi sla ne če mu što po svo joj pri ro di ne gi ra lo gi ku, ko he-rent nost i smi sao po sto ja nja.

Ovaj hu ma ni stič ki stav no si la sam u se bi go-to vo in tu i tiv no to kom ce le po sled nje dve de ce ni je. Gra đan ski rat u ne ka da šnjoj Ju go sla vi ji je tra jao a ja ni sam mo gla da opi šem i si ste ma ti zu jem raz li či ta ljud ska, po li tič ka i dru štve na is ku stva ko ja su iz ne-ve ra va la lo gi ku na te ri to ri ji mo je do mo vi ne, te sam se če sto na la zi la u si tu a ci ji da si ste mat ski od bi jam po nu de ra znih do ma ćih i stra nih ured ni ka i iz da va-ča da ta is ku stva u ob li ku ne kog tek sta sta vim na pa-pir. Me đu tim, u pe ri o du 1992–1993, u tre nut ku naj-ve ćeg se ce si o ni stič kog su ko ba u Bo sni i Hr vat skoj, moj ame rič ki iz da vač SE MI O TEXT(E) za mo lio me je da na pi šem pri ču, krat ku pri ču o ono me što se do ga đa lo na te ri to ri ji ta da šnje Ju go sla vi je. Na šla sam se, kao že na i pi sac, u ve o ma de li kat nom po lo-ža ju – mo ja maj ka, Srp ki nja iz Bo sne, pre ži vlja va la je ve o ma te žak tre nu tak: u njoj su, op ko lje na svim ta da šnjim me dij skim in for ma ci ja ma, ži ve la se ća nja na Dru gi svet ski rat, u ko me su joj u Ja se nov cu usta-še po kla le sko ro ce lu po ro di cu.

Iako sam, go to vo su lu do, že le la da pri li kom pi-sa nja pri če za u zmem ne pri stra snu po zi ci ju, tač ku gle di šta na ko ju ne bi uti ca la ni po ro dič na ose ća-nja, a ni mno go broj na me dij ska oba ve šte nja ko ja su sva ko dnev no pri sti za la sa svi ju stra na, za da tak je pre va zi la zio mo je mo ći. Ni sam že le la da bu dem pri stra sna, ali ni sam pri pi sa nju pri če ni mo gla da osta nem ne pri stra sna. Na pi sa la sam pri ču sa sa svim ade kvat nim na slo vom pan do ri na ku ti ja, či ja je te ma ob ra đi va la an ga žo va ni rad na še ta ko zva ne srp ske in te li gen ci je, u Pa ri zu po čet kom de ve de se tih. Rad

ne ko li ci ne ovih lju di po ku ša vao je da u mo ru an ti-srp ske me dij ske pro pa gan de do ka že ne što (ako ne da „do ka že”, a ono bar da „ka že”), na pri mer: da su u se ce si o ni stič kim su ko bi ma na te ri to ri ji ne ka da-šnjih re pu bli ka bi le si lo va ne i ubi ja ne mu sli man ske že ne, ali ta ko đe i hr vat ske i srp ske. U sva kom ra tu si stem od ma zde i osve te je stra šan, po sto je uvek ba-rem dve isti ne, dve stra ne me da lje, i kao što po sto-je fi zič ki na net bol i sa ka će nja žr ta va, pri sut ni su i fe no me ni dru štve ne, ko lek tiv ne, psi ho lo ške osve te, fe no men sa ta ni za ci je jed nog na ro da ko jem će tek u po sled nje vre me za pad na štam pa po sve ti ti pa žnju. Me dij ski rat ko ji se vo dio ce lu de ce ni ju na Za pa du pro tiv pri pad ni ka srp skog na ro da po pri mio je ne-slu će ne di men zi je. Po sle di ce ko je tr pe žr tve ta kvog zva nič nog mnje nja već se po te ži ni pri bli ža va ju po sle di ca ma fi zič kog ra ta ko ji se vo dio na te ri to ri-ji ne ka da šnje ju go slo ven ske fe de ra ci je. Uput no je po me nu ti da su žr tve ovog me dij skog ra ta naj če šće baš že ne, da kle oso be ko je već tra di ci o nal no u svim sa vre me nim dru štvi ma tr pe po sle di ce se gre ga ci je, pa tri jar hal nog dru štve nog ustroj stva i dvo stru kih stan dar da.1 U pe ri o du de ve de se tih u Fran cu skoj, u ko joj sam bo ra vi la, že na ma srp skog po re kla bi lo je ne mo gu će da ostva re naj o snov ni ja for mal na ljud ska pra va: mno ge od njih su bi le pri nu đe ne da pro me-ne pre zi me na, iden ti tet, mno ge od njih su ra di le na cr no, uko li ko bi ih po slo da vac uop šte pri hva tio. Bi le su sprem ne da is tr pe najg nu sni ja po ni že nja, naj te že fi zič ke po slo ve i naj muč ni je uslo ve pre ži vlja va nja da bi uop šte op sta le u kli mi ne ve ro vat nih dru štve nih pred ra su da, a mno ge od tih mla dih de vo ja ka su za-vr ši le na uli ci i svo jim te škim slo ven skim ak cen ti ma

1 O ta ko zva nom „me dij skom te ro ru”, stig ma ti za ci ji od re-đe ne po pu la ci je i dvo stru kim stan dar di ma u pri ka zi va nju žr ta va dru štve no-po li tič ke si tu a ci je u od re đe nom ge o graf-skom pod ruč ju po go đe nom gra đan skim ra tom, naj bo lje go-vo ri knji ga Po la Vi ri li ja stra te gi ja de cep ci je (o „ko sov skom” is ku stvu sa pred stav ni ci ma NA TO-a), kao i knji ga Ig na ci ja Ra mo ne ta, glav nog ured ni ka “Le Mon de Di plo ma ti que”, na-slo vlje na ti ra ni ja ko mu ni ka ci je.

284

vîðeñjå

pre pla vi le „rad ne” kvar to ve Pi ga la, Bu lonj ske šu me, Mon tro ja i Ober vi li jea.

Ka da raz ma tra mo dvo stru ke stan dar de pri tre-ti ra nju že na iz raz li či tih re pu bli ka ne ka da šnje ju go-slo ven ske fe de ra ci je u pe ri o du ra nih de ve de se tih, osvr nu la bih se ovom pri li kom na jed no lič no is ku-stvo: kra jem 1994, u svoj stvu zva nič nog pre vo di o-ca, po zva na sam u Ha ški tri bu nal, gde sam ra di la kao deo elit nog ti ma ko ji je pri pre mao i pre vo dio ar hiv sku gra đu za bu du ća sa slu ša nja i su đe nja rat-nim zlo čin ci ma sa te ri to ri je ne ka da šnje Ju go sla vi je. Na kon dva me se ca ra da sa ko le gi ni ca ma pre vo di o-ci ma, ko je su is klju či vo bi le re gru to va ne sa te ri to-ri je Hr vat ske, tač ni je iz Tuđ ma no vog ka bi ne ta, da-kle, na kon mno go broj nih pro fe si o nal nih smi ca li ca, lič nog vre đa nja i ne pro fe si o nal nog po na ša nja, ne-do lič nog osnov noj svr si i za da ci ma ko je je ovaj sud po sta vio u svo me ra du, ja sam da la ot kaz, upr kos mol ba ma ne kih ne pri stra snih su di ja da osta nem na da tom rad nom me stu. Je dan su di ja, po po re klu Irac, po zvao me je u svoj ka bi net na ozbi ljan raz go-vor i go to vo me je po ko le bao u od lu ci da na pu stim sud: „Vi ste je di ni ov de sa srp skog go vor nog pod-ruč ja”, re kao je, „ako Vi ode te, je dan deo isti ne oti ći će sa Va ma – iona ko slu ša mo iz ja ve is klju či vo jed ne za ra će ne stra ne, iona ko do ku men ta ci ja do la zi is-klju či vo sa jed nog iz vo ra”. Od go vo ri la sam mu da je upra vo taj po da tak je dan od raz lo ga zbog ko jih že-lim oda tle da odem: sva ko dnev na vre đa nja i po ni-ža va nja ko ja su do la zi la od stra ne mo jih ko le gi ni ca, sa hu ma ne, ljud ske stra ne mo gla sam i da raz u mem – rat je još tra jao, tra ge di ja je još bi la sve ža, svi smo me đu sob no mr ze li či nje ni cu da sam ja pre vo di lač-ki tim sva ko ga da na po zdra vlja la sa „Do bro ju tro!” ili „Zdra vo!”, a oni me ne sa „Bok!”, me đu tim, či-nje ni ca ko ja je me ne pot pu no one spo ko ja va la je da u ce lo kup nom zva nič nom ar hi vu Ha škog tri bu na la za pre vo đe nje na en gle ski i fran cu ski je zik ni je bi lo NI JED NE iz ja ve ne kog Sr bi na ili Sr bi jan ca o mo gu-ćim rat nim stra ho ta ma ko je su se do ga đa le svi ma.

Tek sto vi svih iz ja va iz mi ca li su naj o bič ni joj Ari sto-te lo voj lo gi ci.

Ka da sam upi ta la ko le gi ni cu pre vo di o ca, ko ja je ra di la po red me ne, da li je odi sta mo gu će, kao što se u iz ja vama tvr di, da su si lo va ne i kla ne je-di no mu sli man ske že ne, ona je re kla: „Ne”. Ali je za tim do da la: „Znaš, Ni na, svi su či ni li na si lja, ali ne bi tre ba lo za bo ra vi ti da su ipak sve to za po če li Sr bi. Valj da su se ne ke po ro di ce sve ti le za ono što im se do go di lo u Dru gom svet skom ra tu…”

Rat ne pri če uvek do la ze iz ne kih sta ri jih vre-me na, iz ne kih drev nih pri ča, iz ne kih pret hod-nih ra to va ko ji opet po ti ču iz ne kih još drev ni jih vre me na. Mno go to ga je već na pi sa no o ovom po-sled njem su ko bu na Bal ka nu i to od stra ne že na, mo jih ko le gi ni ca, ko je ni su po ku ša va le da is tra že lo gi ku ra ta, već ko je su po ku ša le da otvo re i olak-ša ju svo ja sr ca: Sne ža na Bu kal i Du brav ka Ugre šić su u Ho lan di ji, u ze mlji u ko joj se na la zio naj ve-ći broj kam po va za iz be gli ce iz Bo sne, ba rem one 1995, ka da sam po ku ša la da ne ke od njih po se tim i ofor mim svo ju pri ču. Za raz li ku od Ho lan di je, fran cu ska i en gle ska Vla da ni su ohra bri va le pri liv iz be gli ca u iz be glič ke kam po ve, na ro či to ne iz be-gli ca že na. Ka da sam pre ne ko li ko da na oti šla na Pi gal, ko ji je pra vi iz be glič ki kamp za mla de pro-sti tut ke ko je su pri sti gle sa te ri to ri je ne ka da šnje Ju-go sla vi je, jed na sta ri ja že na, Tu ni šan ka, iskre no mi se po ža li la: „Vi di te, sve ove KLIN KE iz Ju go sla vi je oti ma ju nam po sao i na še sta re mu šte ri je… jef ti ne su, oba ra ju nam ce nu, sa mo da bi pre ži ve le, još su uz to ne is ku sne, ne zna ju ni da se ču va ju, sve su već za ra že ne…” Ve ći na hu ma ni tar nih or ga ni za ci-ja obez be di že na ma iz be gli ca ma sa ju go slo ven ske te ri to ri je pri vre me ni bo ra vak i sme štaj u ne koj za-pad no e vrop skoj ze mlji; me đu tim, is ku stvo je po-ka za lo da je pri ro da ta kve bri ge i ra da so ci jal nih rad ni ka isu vi še krat ko traj na – po ka za lo se, na i me, da ni je do volj no obez be di ti tim že na ma sa mo po-čet ni krov nad gla vom i mi ni mal na sred stva za is-

285

vîðeñjå

hra nu; bez ne kog da le ko se žni jeg pla na i pro gra ma u po gle du nji ho ve akli ma ti za ci je i bu duć no sti ove že ne su upu će ne na kri mi nal i uli cu.

Ja smi na Te sa no vić i Lji lja na Đur đić, ko je ži ve u Be o gra du, po ku ša le su da svo ja is ku stva uob li če u ne ku vr stu rat ne pro ze ko ja je okvir no ob u hva-ti la pe riod NA TO agre si je i bom bar do va nja gra da; Du brav ka Đu rić je u svo joj po e zi ji pra ti la ne sa-mo te mat ske pro me ne ko je je iza zvao fe no men ra-ta već je i se man tič ki me nja la svoj knji žev ni iz raz: na ža lost, to kom gra đan skog ra ta u Ju go sla vi ji od-i gra lo se ne ko li ko „et nič kih či šće nja” – osim onog naj vi dlji vi jeg i naj bru tal ni jeg, fi zič kog eli mi ni sa nja pri pad ni ka od re đe nih et nič kih za jed ni ca, do šlo je i do et nič kog „či šće nja” je zi ka, kul tu re, tra di ci je i isto ri je. Kao pi sac i kao že na, ove po sled nje vr ste či šće nja – o ko ji ma pak naj ma nje lju di i go vo re – ne mo gu ni ko me opro sti ti. Po sto je vr ste si lo va-nja ko je su mno go sup til ni je od onih do bro zna-nih jav nih me di ji ma: mo me de te tu sva ko dnev no u Fran cu skoj od u zi ma ju ma ter nji je zik. To Fran-cu ske vla sti na zi va ju „adap ta ci jom” i „en kul tu ra-ci jom”. Mo ga si na obes hra bru ju da, ka da do đem da ga po tra žim na kon ča so va, go vo ri ma ter nji mu je zik, srp ski, čak i u škol skom dvo ri štu, „da bi se bo lje uklo pio u sre di nu u ko joj ži vi”. Bes po moć no sam po ku ša va la da ob ja snim škol skim auto ri te ti-ma da je me ni, kao že ni pi scu i no vi na ru, to li ko va žan sva ki JE ZIK, pa sto ga i ma ter nji, i da mi je neo bič no va žno da sa svo jim de te tom go vo rim na srp skom… O ovom dru štve nom fe no me nu, kao i o mno gim dru gim na si lji ma ko ja su se sva ko dnev-no na da mnom vr ši la, ni sam du go go vo ri la, iako u se ća nju no sim dva pe ri o da – onaj PRE 1991, tj.

pre gra đan skog ra ta, ka da sam u sve tu pri pa da la od re đe nom kru gu me đu na rod nih pi sa ca i no vi-na ra, kao i onaj PO SLE – da kle pe riod ko ji tra je već dve de ce ni je, obe le žen et nič kim su ko bi ma, ne-pre sta nim vre đa nji ma i po ni ža va nji ma me ne lič-no kao že ne (pred stav ni ce jed nog stig ma ti zo va nog na ro da) i kao pi sca, pri pad ni ka jed ne pro fe si je ko ji po ku ša va, po put Gin te ra Gra sa, da pro dre u su šti-nu jed ne iz vi to pe re ne po jav no sti, is kom pli ko va ne ko mu ni ka ci je i po re me će nih ljud skih od no sa. U pro fe si o nal nom po gle du, ako ste u to ku ove pro-te kle de ce ni je kao že na pi sac od bi ja li da pi še te ko-mer ci jal nu li te ra tu ru, ako ste ve ro va li u od re đe ni estet ski kri te ri jum ko ji vam je za bra nji vao da pi še-te član ke o gra đan skom ra tu pam flet ske ori jen ta ci-je, ima li ste šan se da bu de te „mo ral no” osu đe ni od stra ne ši re pu bli ke, ili sa hra nje ni od stra ne sen za ci-o na li stič ki ori jen ti sa nih iz da va ča. Ka da sam 1999. go di ne, na Kolumbiјa uni ver zi te tu, na uvod nom pre da va nju Du brav ke Ugre šić, upi ta la kri ti čar ku Su zan Zon tag (ko ja je Du brav ku pred sta vi la pu bli-ci) za što ne bi po zva la i ne ku srp sku spi sa te lji cu da odr ži na istom me stu knji žev no ve če, jer bi i ta kva že na ima la šta da ka že, Zon ta go va mi ni je od go-vo ri la. Od mah nu la je ru kom, mi sle ći pri tom da je u pi ta nju ve ro vat no ne ka pro vo ka ci ja; me đu tim, pi ta nje sam po sta vi la iz pu ke ra do zna lo sti, sa svim iskre no, jer znam da su srp ske že ne pi sci ima le na mno ge te me, pa i na ove rat ne, mno go šta da ka žu. One pak če sto ni su ni po zi va ne da iz ra ze mi šlje nje, ko je osta je pre pu šte no ću ta nju jav nog mnje nja, u kli mi du plog stan dar da, ko ja je zna čaj no obe le ži la na uč no, dru štve no i umet nič ko mi šlje nje na kra ju pret hod nog, ali i na po čet ku ovog ve ka.

287

dïjałøzí

288

f o t o l a r a a l e g r e l a r a a l e g r e @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 2 8 6 , 2 8 7 , 2 8 9 , 2 9 0 , 2 9 1 , 3 0 2 , 3 0 3 , 3 0 4 , 3 0 5

292

dïjałøzí

udc 81'255:929 longinović t. (047.53)

• naj in te re sant ni je pi ta nje ko je po sta vlja vaš „Ma ni fest kul tur nog pre vo đe nja”1 je ste nje go va knji žev na for ma, ti pič na mo der ni stič ka for ma ma ni fe sta. bi lo da su ko mu ni stič ki ili fu tu ri stički, nad re a li stič ki ili da da i stič ki, ma ni fe sti se pi šu u ve zi sa ne čim no vim u isto rij skom smi slu. oni se obra ća ju ši roj jav no sti, ne da bi in for mi sa li ili ob ja šnja va li, ne go da bi de lo va li. ovaj prak tični kva li tet je ka rak te ri sti čan za sva ki ma ni fest. sto ga će mo uza lud tra ga ti za ja snom de fi ni ci jom ovog fe no me na u „Ma ni fe stu kul tur nog pre vo đenja”. Kul tur no pre vo đe nje je za vas pre ak tivnost, pra xis ili „sva ko dnev na prak sa”. vi otvore no na gla ša va te nje gov prak tič ni ka rak ter. Za to je ono ta ko đe i ob lik su bjek ti vi za ci je. u svom prvom ma ni fe stu, ru ski fu tu ri sti is ti ču svo je pra vo da „sto je na ste ni re či mi”. po sto ji jed no slič no „mi” u va šem ma ni fe stu, „mi” „kul tur nih pre vodi la ca”.

Mo ja pi ta nja su ve o ma jed no stav na: Ko su ti kul tur ni pre vo di o ci?

1 To mi slav Z. Lon gi no vic, “Fe ar ful Asymme tri es: A Ma ni-fe sto of Cul tu ral Tran sla tion,” The jo ur nal of the Mid west Modern lan gu a ge As so ci a tion, sv. 35, br. 2, “Tran sla ting in and ac ross Cul tu res” (je sen, 2002), str. 5–12.

Tač no je da iz ved be no po na vlja nje pri ro đe no ob li ku ma ni fe sta zah te va no ve su bjek te i no ve po-stan ke pri ro đe ne za dat ku kul tur nog pre vo đe nja. Pi-ta nje iden ti te ta pre vo di la ca osta je u sva kom tre nut-ku u okvi ru pre la ska gra ni ca iz me đu za jed ni ca i nje-nih po seb nih mo du sa, ka rak te ri šu ći pri ra se lja va nju nji ho ve po seb ne pu te ve kul tur ne raz me ne. Ta ko đe, u okvi ru per spek ti ve mo gu ćih raz vo ja u bu duć no-sti je ste ve ro vat no ća na stan ka no vih za jed ni ca, ba-zi ra nih na is ku stvu iden ti te ta-u-pre vo du, te o rij ski po sta vlje na pu tem ma ni fe sta, kon ver gen ci je pre vo-di la ca kul tu re iz van eks ten zi ja od re đe nih et nič kih za jed ni ca ka rak te ri stič nih za do mi nant no is ku stvo imi gra na ta da nas. Ve o ma je bit no da se ovaj po-kret te o ret ski uda lji od et nič ki ba zi ra nih di ja spo-ra, po što su one če sto od go vor ne za raz voj čvr stog et nič kog je zgra po li ti ke iden ti te ta.

• Šta je nji hov cilj?

Bi lo da su ga star baj te ri, go stu ju ći in te lek tu al-ci ili iz be gli ce, ovi su bjek ti do ži vlja va ju oštri cu kul-tur nih po de la dok se bo re da stek nu ne ki iden ti tet u igri kul tur nog i lin gvi stič kog op stan ka. Nji hov cilj sto ga ka rak te ri še he te ro no mi ja ži vo ta u kon ti nu u mu i za to se ne mo že sve sti na sa mo jed nu te le o lo gi ju.

Sa tomislavom longinovićem razgovarao boris buden

odgovor je u prevodu

293

dïjałøzí

Po ka zi va nje raz li ke je deo ovog sle da po sta ja nja u ra-znim kul tu ra ma, ka da se no vi su bjek ti stva ra ju pu to-va njem i pre vo đe njem. Po što je i sa mo raz mi šlja nje do spe lo u du bo ku kri zu u uslo vi ma post mo der nog kul tur nog re ži ma, ma ni fest pri zi va gra ni cu mo gu-će so li dar no sti ba zi ra ne na za jed nič kom is ku stvu kul tur nih raz li ka, pa otu da upo tre ba pro ble ma tič ne za me ni ce mi, ko ju su to li ko zlo u po tre blja va le ma-sov ne ide o lo gi je pro šlog ve ka. Za mi šlje ni ob li ci mo-gu će mi sli su za to pro tiv te ža pe si mi zmu, ko ji op se-da post mo der nog in te lek tu al ca, če sto za klju ča nog u sta kle nu ku ti ju aka dem skog is tra ži va nja i struč no sti.

• Ka ko oni na me ra va ju da po stig nu taj cilj?

Oba vlja nje kul tur nog pre vo đe nja je is ku stvo ko je do no si raz me na iz me đu su bje ka ta uhva će nih u tok glo bal nih iden ti fi ka ci ja. Ovaj cilj mo že da se te o ret ski raz mo tri a po ste ri o ri kao po ku šaj da se pri-svo ji dru štve na moć iz vo đe njem kul tur nog pre vo-đe nja, što je po zi ci ja ko ju pri želj ku ju u okvi ru usvo-je ne kul tu re i ko ju im us kra ću ju mo no kul tu ral ne pri stra sno sti do ma ćih ko ji že le da ih uči ne svo ji ma. Ok si mo ron ski pri zvuk fra ze ko ji po sto ji u kon cep tu „usvo je na do mo vi na” simp to ma ti čan je za te šku si-tu a ci ju u ko joj se na la ze kul tur ni pre vo di o ci, za u vek uhva će ni u me đu pro sto ru. Re še nje bi nar no sti asi-mi la ci ja/od bi ja nje u okvi ru kul tu re do ma ći na od re-đu je uspeh ili ne u speh iden ti te ta stvo re nog u pro-ce su pre vo đe nja, što je fi lo zof ska ka te go ri ja ko ja će po sta ti do mi nant na u glo ba li zu ju ćem uni ver zu mu, sa ko jim se sve vi še su o ča va mo.

• vi že li te da ka že te da o kul tur nom pre vo đe nju mo že mo da raz mi šlja mo u okvi ru od re đe nog kul tur nog is ku stva i da to kul tur no is ku stvo ima svoj ne vi dlji vi dru štve ni sloj – prog na ne, imigran te i iz be gli ce, ukrat ko, lju de ko ji de le is kustvo pre vo đe nja kao „sva ko dnev ne prak se”. Ipak, oni ne sa či nja va ju za jed nič ki po li tič ki su bje kat,

ili ba rem, ne još. ovo, na rav no, ne zna či da oni ne de le iz ve sno po li tič ko is ku stvo, npr. is ku stvo, ka ko ste vi na pi sa li, „glo bal ne ne jed na ko sti” ili „za stra šu ju će asi me tri je u vred no sti i re pre zento va no sti ma nje kul tu re”. Šta tač no pod ra zume va te pod ovim? Mo že mo li ov de raz mi šlja ti o iz ve snom „pre la zu u po li ti ku” kao o stal nom po ten ci ja lu za kul tur no pre vo đe nje?

Iz bor ko ji će ob lik ima ti ma ni fest de fi ni tiv no je bio od re đen že ljom da se ar ti ku li še iz ve stan tip prak se ko ja na sta je kao po sle di ca eko nom ske glo ba-li za ci je i nje nih uglav nom ra zor nih efe ka ta. Ta ko đe je ne iz be žno da se za u zme iz ve stan stav, po što da nas na iv na ve ra u po sto ja nje iz van po li ti ke mo že do ći sa mo od stra ne onih ko ji ima ju moć i ima ju po tre-bu da pri kri ju me ha ni zme vla sti ko je ko ri ste. Pro ces kul tur nog pre vo đe nja „ogo lja va” me ha ni zme ko-ji uvo de po sto je će asi me tri je i ne jed na ko sti, po što ve ći na či ni la ca kul tur nog pre vo đe nja pre po zna je ne do stat ke mo no lin gval nih fan ta zi ja za hva lju ju ći nji ho voj po sred nič koj po zi ci ji na raz me đi raz li či tih na ci o nal nih dis kur sa. Tač no je da se uhva tim ka ko go vo rim „u ime” onih ko ji ni su sprem ni da go vo re u svo je ime, na da ju ći se da uka zu jem na mo guć nost na stan ka no vog ti pa tran sna ci o nal nog/pre vod nog po li tič kog ho ri zon ta iz van bi nar no sti glo bal no/lo-kal no, ka pi ta li stič ko/ko mu ni stič ko, ko smo po lit sko/pro vin ci jal no itd. Ova kva vr sta po li tič ke mo ti va ci je ta ko đe je po la zna tač ka mog is tra ži vač kog pro jek ta taj na pre vo đe nja: ma ni fest gra nič nih kul tu ra, ko ji je bio go to vo je di ni pred met mog raz mi šlja nja u to ku pro te kle de ce ni je. Ko ri ste ći oru đa te o ri je pre vo đe-nja, tru dim se da pro ši rim njen do met u sfe ru po-li ti ke re pre zen to va nja i da de na tu ra li zu jem hi je rar-hi je ko je se nu de da na šnjim kon zu men ti ma ve sti, sli ka i zvu ko va. I ta ko, na dam se da se mo je pi sa nje „u ime” ne će pre tvo ri ti ni u hi po kri zi ju mo der nih ko me sa ra ni u apa ti ju mo der nih jo gi na, da upo tre-bim me ta fo ru Ar tu ra Ke stle ra. Pre laz u po li ti ku ba-

294

dïjałøzí

zi ran na za jed nič koj eko lo škoj plat for mi ta ko bi bio ve o ma po že ljan is hod kul tur nog pre vo đe nja, po što hu ma ni stič ki ba zi ra na mi sao mo ra da se su o či sa gra ni ca ma svog pla ne tar nog op stan ka i da se uda lji od mi to va ko je pro mo vi šu i na ci o na li sti i glo ba li sti u te ku ćoj si mu la ci ji po li ti ke bez pra vog su bjek ta.

• Mo že te li nam re ći ne što vi še o ovom is tra ži vačkom pro jek tu taj na pre vo đe nja: ma ni fest gra ničnih kul tu ra? Šta je tač no nje go vo po lje is tra ži vanja, i te o ret ski i – u ši rem smi slu – kul tu ro lo ški? Ko ja je ulo ga knji žev no sti – uklju ču ju ći tu is kustvo knji žev nog pre vo đe nja – i knji žev ne te o ri je u pro jek tu?

Mo ja za in te re so va nost i mo ti va ci ja da na pi šem knji gu po sve će nu pre vo đe nju, ši re shva će nom, na-sta la je u Pro jek tu kul tur nog pre vo đe nja (Cul tu ral tran sla tion pro ject – Ctp), ko ji je is tra ži vač ka ini ci-ja ti va fi nan si ra na od stra ne Me đu na rod nog in sti tu-ta na Uni ver zi te tu Vi skon si na – Ma di son, u tra ja nju od tri go di ne, iz me đu 1999. i 2001. U svoj stvu di rek-to ra ove vi so ko o bra zov ne ini ci ja ti ve, ura dio sam sve što sam mo gao da uve dem stu di je pre vo đe nja u tra-di ci o nal ni ku ri ku lum hu ma ni stič kih na u ka ba zi ran na „na ci o nal noj” pa ra dig mi. Pro je kat je bio za mi-šljen kao skup či ji uče sni ci do la ze s raz li či tih ka te dri i iz u ča va ju raz li či te di sci pli ne hu ma ni stič kih na u ka. Ra zno li ki pri stu pi poj mo vi ma „kul tu re” i „pre vo đe-nja” stvo ri li su no vi na čin gle da nja na na či ne na ko je se po i ma ju iden ti te ti i po je din ca i gru pe, npr. pre kao na kre ta nje i raz me nu iz van gra ni ca od re đe nog po i ma nja kul tu re, ne go kao mo nu men tal ne ka te go-ri je oka me nje nih ma lig nih na ci o na li stič kih za mi sli. Ra di o ni ce, se ri je pre da va nja i se mi na ra po sve će ne su pre la sku pre ko kul tur nih ve za da bi smo se osve-do či li o prak si no vih tran sna ci o nal nih iden ti te ta i o hi brid noj umet nič koj i in te lek tu al noj prak si.

Ctp de lom je osno van kao od go vor na po ziv Uni ver zi te ta Vi skon si na da se hu ma ni stič ke na u ke

po no vo osmi sle u kon tek stu glo bal nog, post na ci o-nal nog i post di sci pli nar nog in te lek tu al nog okru že-nja. De li mič no, po tre ba da se stvo ri ovaj na pred ni na uč ni en ti tet ba zi ra na je na is tra ži va nju ko je ide da lje od tra di ci o nal nih mo de la raz u me va nja tran-sna ci o nal nih kul tur nih raz me na (De ri da, Spi vak, Ba ba, Apa du rai itd.). Re strik tiv ni mo de li ili vi so ko idi o sin kra tič na shva ta nja ma te ri ja la ko ji se „raz me-nju je” iz me đu kul tu ra, sa mih kul tu ra, kao i ma te ri-jal nih i in te lek tu al nih sred sta va ko ri šće nih u ovim raz me na ma, po bi je ni su ne u spe hom kon cep ta na-ci je. Ka ko je glo bal na su bjek tiv nost bi va la sve vi še od re đi va na ko mu ni ka ci jom iz me đu je zi ka i kul tu ra, uni ver zum ko ji se po ja vlji vao iz me đu eko no mi ja u in ter ak ci ji bio je uko re njen u pre vod nim pro ce si ma iz van onih lin gvi stič kih. Da le ko ši ri op seg i ri tam kul tur ne raz me ne po ja vio se na kra ju pro la zne ere na ci ja i nji ho vih po jed no sta vlje nih za mi šlje nih to-ta li te ta.

Ovo je zna či lo da ve li ka struč nost u „stra nim” je zi ci ma ni je bi la sa mo esen ci jal na za svr hu uza-jam ne ra zu mlji vo sti iz me đu raz li či tih „na ci o nal-nih” kul tu ra, već ta ko đe za obim ni je pro ce se in-ter kul tu ral ne hi bri di za ci je, ko ji pro iz vo de no ve i raz li či te ti po ve iden ti te ta kru ci jal nih za raz u me-va nje pra va ca raz vo ja kul tu re u post hu ma ni stič-kom uni ver zu mu. Pre vo đe nje ta ko đe po ve ća va sve snost i po tre bu za ne pre vo đe njem, za du bin-skim pro u ča va njem je zi ka ko je ar ti ku li še ne ku vi zi ju kul tu re ta ko što odo le va pre la sku na dru-gu stra nu ima ju ći raz ne stra te gi je ne pre vo di vo sti. Ctp je po sta vio kon cept da „pre vo đe nje” ozna-ča va ne sa mo umet nost i ve šti nu „knji žev nog” ili „teh nič kog” pre vo di o ca ne go i ve će kul tur ne tvo re vi ne, ko je se po ja vlju ju u glo bal nom pro to-ku emi gra na ta, iz be gli ca i prog na nih, ko je sam već po me nuo. I za to, kon cept kul tur nog pre vo đe nja je u isto vre me ob u hva tao no vo po lje hu ma ni stič kog is tra ži va nja i osmi slio mo del sva ko dnev nog ži vo ta za svet sku za jed ni cu.

295

• Da bi ostva rio svoj za da tak, da na šnji kul tur ni pre vo di lac tre ba da se, ka ko vi to pi še te, iden ti fiku je sa ulo gom sred njo ve kov nog al he mi ča ra. Koje je zna če nje ovog po re đe nja?

Me ta fo ra al he mi ča ra je upo tre blje na da bi se do ča ra la i po li tič ka po zi ci ja oso be ko ja je uklju če na u pro ce se kul tur nog pre vo đe nja i da bi se od re di-lo i sa mo po lje. S dru ge stra ne, al he mi čar sto ji na sa mom pra gu pro me ne iz me đu sred njo ve kov nog i mo der nog shva ta nja uni ver zu ma i nje go ve re al no-sti, spa ja ju ći du hov no i ma te ri jal no, ve ru i na u ku kroz de lo va nje tran sfor ma tio. Ve ru jem da mi ta ko đe sto ji mo na pra gu pro me na u isto rij skoj are ni – post-mo der ni uslo vi op sta ju upr kos to me što se či ni da su is cr plje ni ob li ci i mo de li ko je oni re ci kli ra ju, pa ipak pro me ne u po li tič koj are ni ko je vi di mo na ho ri zon-tu, ka kvo je, na pri mer, po me ra nje La tin ske Ame ri-ke pre ma le vi ci, ozna ča va ju iz ve sni od go vor ko ji ide da lje od oče ki va nog u neo li be ral nom uni ver zu mu eko nom skog de ter mi ni zma. In te re san tan pro je kat kul tur nog pre vo đe nja bi lo bi pra će nje iz me šta nja „Mark so vih du ho va” od Is toč ne Evro pe do La tin ske Ame ri ke, da bi se vi de lo ka ko se ide o lo gi ja ba zi ra na na ko mu ni zmu kre će s jed nog kon ti nen ta na dru gi i pom no pra ti lo kroz ko je tran sfor ma ci je ona pro la zi i u ko jim ob li ci ma se po ja vlju je. Ovo je po ve za no sa dru gim raz lo gom da se oslo ni mo na al he mi ju: sa pro men lji vom pri ro dom sa me kul tu re, či ji ne pred-vi di vi to ko vi, či ni se, skri va ju taj nu sva kog ko lek-tiv nog iden ti te ta za o gr nu tog u veo ne pre vo di vo sti. Ova taj na se če sto ba zi ra na ne kim na sil nič kim i tra u mat skim ar te fak ti ma, ko je de lo va nje kul tur nog pre vo đe nja na sto ji da eks ter na li zu je i uči ni či tlji vim ka ko bi se ubla ži li efek ti ti ši ne i taj no vi to sti na ko ji-ma naj a u to ri tar ni je po li ti ke ba zi ra ju svo ju moć.

• po me nu li ste Ar tu ra Ke stle ra, ko ji je je dan od naj bo ljih pri me ra „mul ti lin gval nog” in te lek tual ca 20. ve ka. In te re sant no, nje gov naj po zna ti ji

ro man ta ma u pod ne po sto ji sa mo u pre vo du, bez ori gi na la. nje gov ori gi nal na ne mač kom je zi ku je iz gu bljen, ta ko da je ne mač ki na slov son nen fin ster nis ne ka vr sta „pre vo da pre vo da” ili rücküber set zung (po vrat nog pre vo da) na nemač ki. Ali sa ma te ma ro ma na – is ku stvo te ro ra ko je da nas na zi va mo to ta li ta ri zmom – iz gle da da pre va zi la zi od re đe ne kul tur ne i isto rij ske kontek ste. Mo že te li za mi sli ti, u fi gu ra tiv nom smi slu na rav no, na osno vu svog lič nog is ku stva sa „tamom u pod ne” da nas, zna če nje kr va vog ras pa da biv še ju go sla vi je na kon „de mo krat skih re vo lu cija” iz 1989. go di ne? pi tam vas za lič nu mo ti va ciju za za dat ke kul tur nog pre vo đe nja, mo ti va ci ju ko ja je lič na baš za to što ima isto rij sko zna če nje, ili kra će, do ži vlja va nje isto ri je u nje go vom najlič ni jem smi slu.

Mo ja pri ča je slič na Ke stle ro voj ka da se ra di o mom pr vom ro ma nu Mo ment of si len ce (Bur ning Bo oks: San Fran ci sko 1990), ko ji je pr vo ob ja vljen na en gle skom, a tek se dam go di na ka sni je na srp-sko hr vat skom kao Mi nut ću ta nja (Ra dio B92: Be-o grad 1997). Ro man je tu žba li ca za iz gu blje nom ge ne ra ci jom ju go slo ven ske omla di ne. To je bio još je dan slu čaj rücküber set zunga, a ta ko đe i slu-čaj pre vo đe nja na pred-na zad, pri če mu se ose ćaj za to šta je ori gi nal a šta pre vod ra di kal no gu bi. I pret po sta vljam da se ra di o is to me u po gle du mog sop stve nog iden ti te ta i lič nih po zi ci ja u od no su na pre vo đe nje. Ovo pi ta nje zbi lja uka zu je na pra vu mo ti va ci ju ko ja sto ji iza ovog pro jek ta, po što je ras-pad Ju go sla vi je imao ve li ki uti caj na me ne, na mo je pi sa nje i na na čin na ko ji se od no sim pre ma te o rij-skim stva ri ma. Iako sam ze mlju na pu stio 1982. go-di ne ka ko bih uče stvo vao u Me đu na rod nom pro-gra mu pi sa nja na Uni ver zi te tu Ajo ve, do ga đa ji ko ji su usle di li u sle de ćoj de ce ni ji du bo ko su me pro-tre sli i uti ca li na moj ose ćaj po sto ja nja i pri pa da-nja. Iskre no mo gu da ka žem da sam Ju go sla vi ju na-

dïjałøzí

296

dïjałøzí

pu stio u po sled njim tre nu ci ma nje nog po sto ja nja, ba rem za ge ne ra ci ju mla dih ko jom sam se ba vio u to vre me. In ten zi tet kul tur ne raz me ne iz me đu ta-da šnjih lju di u dva de se tim go di na ma iz Be o gra da, Lju blja ne, Sa ra je va i Za gre ba uka zi vao je na ja snu evrop sku in te gra ci ju či ta ve ze mlje. Na rav no da ve-ći na ove kre a tiv ne de ce ni je po dr ža va la uni fi ko va-ni kul tur ni pro stor Ju go sla vi je kao ne ki ne bu lo zni pro je kat par tij ske ide o lo gi je – oni su jed no stav no ži ve li idu ći pre ma za jed nič koj bu duć no sti ba zi ra-noj na pop-kul tu ri (ta ko zva ni no vi ta las u mu zi-ci pred sta vljao je je din stve ni kul tur ni me di jum za raz me nu) i bi li su za in te re so va ni za pre va zi la že nje usko gru dih po te za apa rat či ka ko mu ni stič ke par ti je iz tog vre me na. Pa ra dok sal no, oni su svi de li li za-jed nič ku ori jen ta ci ju le vo-od-cen tra iz mi rov nih i hi pi-po kre ta, uob li če nu iz ve snom post pank iro ni-jom. Odi sta je bi lo tra gič no gle da ti sta ri ju ge ne ra ci-ju ka ko po či nje da ras par ča va ze mlju, pr vo svo jom re tro grad nom re to ri kom, a on da i po mo ću snaj pe-ra i bom bi. Lju di su bi li pri si lje ni da bi ra ju na ko ju će stra nu sta ti u na ci o na li stič kim spo re nji ma, dok su do ta da ne čuj na je zgra tra u ma ti zo va nog se ća nja do bi la pu nu slo bo du da pro na la ze su ro gat ne žr tve.

Spolj ni svet je re a go vao svo jim kul tur nim eti ke ta-ma za re gion, ob na vlja ju ći gle da nje na Bal kan kao na evrop sko „bu re ba ru ta” i kao na pod ruč je en-dem skih et nič kih su ko ba. U me đu vre me nu, ne vi-ni ci vi li su gi nu li dok je na ci o na li stič ka eli ta pu ni la dže po ve po kra de nim bo gat stvi ma biv še za jed nič ke dr ža ve. Ta ko, dok je gle di šte glo bal nih me di ja stva-ra lo vi zi ju „ple men skog ra to va nja”, a lo kal ni me di ji se ba vi li de mo ni za ci jom svo jih no vih et nič ki „dru-gih”, od lu čio sam da po ku šam da pro na đem na čin na ko ji će mo ći da se ču je i „tre ći glas”. Pre vo đe nje se kao me di jum či ni lo kao naj bo lji na čin da se pri-stu pi ovom min skom po lju, po što uvek po sto ji ri zik da bu de te op tu že ni za ne ko li ko in te lek tu al nih zlo-či na od stra ne svih ko ji su u to uklju če ni. Sto ga, ka-da po se tim svoj rod ni Be o grad, oni me gle da ju kao „Ame ri kan ca” čim po dig nem glas pro tiv nji ho vih na ci o na li stič kih fan ta zma go ri ja – dok mi u SAD ni ka da ne do zvo lja va ju da se iz ja snim kao „Ju go-slo ven” a da me uvek ne pi ta ju dva-tri pu ta: „Šta si ti, u stva ri?” Mi slim da je od go vor sa mo u pre vo du.

Iz vor: http://eipcp.net/tran sver sal/0908/lon gi no vic-bu den/en

297

tomISlav z. loNGINovIć

Pro fe sor slo ven ske i kom pa ra tiv ne knji žev no sti i vi zu el ne kul tu re. Di plo mi rao na Fi lo zof skom fa-kul te tu u Be o gra du (kli nič ka psi ho lo gi ja) sa te zom: the Im pact of psyche de lic re se arch on Iden tity theory and the rapy (men tor dr Jo sip Ber ger), 1981. Ma ster stu di je za vr šio 1984, na Uni ver zi te tu Ajo ve, Ka te dra za en gle ski je zik i knji žev nost (kre a tiv no pi sa nje). Te za: Mo ment of si len ce (men tor Džejms A. Mak fer son). Dok to ri rao na Uni ver zi te tu Ajo ve, Pro gram kom pa ra tiv ne knji žev no sti. Di ser ta ci ja: the Im pro ba ble uni ver se: Ide o logy, Iden tity and border li ne po e tics in the twen ti eth Cen tury sla vic no vel (men tor Da niel Vaj sbort), 1990. Stu dij ski pro gra-mi u ino stran stvu: Oks ford ska aka de mi ja za en gle-ski, Oks ford, En gle ska (1972–1973). Zva nja ko ja je imao i po nu đe na: asi stent-is tra ži vač, Uni ver zi tet Ajo ve, Pro gram kre a tiv nog pi sa nja, 1983; asi stent, Uni ver zi tet Ajo ve, Pro gram op šteg knji žev nog obra-zo va nja, 1984–1987; Ko or di na tor za pre vo đe nje, Uni ver zi tet Ajo ve, Me đu na rod ni pro gram pi sa nja (USIA), 1988–1989; asi stent, Uni ver zi tet Vi skon si-na – Ma di son, 1990–1996; van red ni pro fe sor, Uni-ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 1996–2001; šef ka te-dre, Slo ven ski je zi ci, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma-di son, 1997–1999; di rek tor, Me đu na rod ni pro gram pi sa nja, Uni ver zi tet Ajo ve (od bio ime no va nje), 1999; di rek tor, Pro je kat kul tur nog pre vo đe nja (Glo-bal ne stu di je, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son), 1999–2001; go stu ju ći pro fe sor, Cen tral no e vrop ski uni ver zi tet (Bu dim pe šta), Pro gram rod nih stu di ja, 1999–2000; šef ka te dre, Slo ven ski je zi ci, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 2000; go stu ju ći pro fe sor, Uni ver zi tet Har vard (Ka te dra za sla vi sti ku), 2001; pro fe sor slo ven ske i kom pa ra tiv ne knji žev no sti, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, od 2001. do da-nas; go stu ju ći pro fe sor, Cen tral no e vrop ski uni ver-zi tet (an tro po lo gi ja, kurs na si lje i kul tu ra, 2003; re-zi den ci jal ni di rek tor, Me đu na rod ni se mi nar Uni-

ver zi te ta Vi skon si na – Ma di son (Ro vinj, Hr vat ska), od 2004. do da nas; šef ka te dre, Slo ven ski je zi ci i knji žev nost, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 2008‒2011. Na gra de i po ča sti: Član knji žev nog dru štva, Me đu na rod ni pro gram pi sa nja, Uni ver zi tet Ajo ve, 1982; Naj bo lji knji žev ni pri log u Ju go sla vi ji, 1990; Fa kul tet Hil dejl – član stvo u di plom skim is-tra ži va nji ma, 1991, 2008; Ko mi tet za is tra ži va nja na di plom skim stu di ja ma, Uni ver zi tet Vi skon si na–Ma di son, Sti pen di ja za is tra ži va nja 1993, 1994, 1997‒1999, 2001‒2006, 2008‒2011; Na gra da za raz-voj kur sa glo bal ne kul tu re, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 1994; član, In sti tut za is tra ži va nje u hu-ma ni stič kim na u ka ma, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 1995; IREX Krat ko roč na sti pen di ja za pu-to va nje, 1995. (SR Ju go sla vi ja); Ka nad ski sa vet, Sti-pen di ja za pro je kat isto ri je knji žev no sti (Uni ver zi tet u To ron tu), 1996-2000; Fon da ci ja Ford, ”Me dia, Per for man ce, Iden tity”, Sti pen di ja gru pe za is tra ži-va nje 1998‒1999; Fon da ci ja Ford, ”Le ga ci es of Aut-ho ri ta ri a nism”, Sti pen di ja gru pe za is tra ži va nje 1998‒1999; Vi las As so ci a te, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 1999‒2000; Fon da ci ja Me lon, ”Mon-stro sity and Al te rity”, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma-di son, 2006‒2007; Fon da ci ja Me lon, ”Post-Hu man”, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 2008‒2009; Fon-da ci ja Me lon, ”Mu sic, Ra ce, Em pi re”, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 2010‒2011; Fon da ci ja Me-lon, ”Aest he tic Re la ti ons”, Uni ver zi tet Vi skon si na –Ma di son, 2012‒2013; Sti pen di ja me đu na rod ne na-uč ne za jed ni ce, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, „Cul tu re of Cri me in Ser bia”, 2012. Pro fe si o nal na de lat nost: di rek tor, Uni ver zi tet Vi skon si na – Ma di-son, Se mi nar o raz vo ju spo sob no sti: psi ho a na li za i kul tu ra, 2012; Glav ni ured nik, ser bian li te rary rese arch, No vi Sad; član na uč nog ve ća, Uni ver zi tet u Ohri du, 2003–2008; član na uč nog ve ća, Ko mu ni ko-lo ški ko ledž u Ba nja lu ci, 2001 – do da nas; PMLA Ko mi tet za sa ve to va nje, 1998–2000; re cen zent za: the Com pa ra tist, Nor thwe stern Uni ver sity Press,

dïjałøzí

298

dïjałøzí

Penn Sta te Uni ver sity, Cen tral Euro pean Uni ver sity Press, Har co urt Bra ce Jo va no vich, Pe ter Lang’s „Bal kan Se ri es”, Stan ford Uni ver sity Press, pMlA, sla vic and east euro pean jo ur nal, sla vic re vi ew, jour nal of po pu lar Cul tu re. Član: MLA, AAASS, NASSS, AC LA, IC LA, M/MLA, AWP, Phi Be ta Del-ta. B i b l i o g r a f i j a – Knji ge: bor der li ne Cul tu re: the po li tics of Iden tity in Fo ur twen ti eth Cen tury sla vic no vels, Fayet te vil le, 1993; vam pi res li ke us: Wri ting Down ‘the serbs’, Be o grad, 2005; vam pi res na tion: vi o len ce As Cul tu ral Ima gi nary, Dur ham, 2011; vam pi res in li te ra tu re and Film (udž be nik), San Di e go, 2011; red Knight: ser bian Wo men songs (ur. i prev. sa Da ni e lom Vaj sbo rom), Lon don, 1992; Da vid Al ba ha ri, Words are so met hing el se (ur., prev. El len Eli as-Bur sać), Evan ston, 1996. Član ci u se rij-skim pu bli ka ci ja ma: vi di ci, 1980, 1981; ser bian stu di es, 1986, 1991; Mo dern po e try in tran sla tion: New Se ri es, 1993; Col le ge li te ra tu re, 1994; bel gra de Cir cle, 1995; new Mo ment, 1997; the re vi ew of Contem po rary Fic tion, 1998; so cial Iden ti ti es, 2001; the jo ur nal of the Mid west Mo dern lan gu a ge As so ci ation, 2002; Art Mar gins, 2004; euro zi ne, 2004; Diwan, 2004; Ko re ni, 2005, 2006; east euro pean po litics and so ci e ti es, 2009; A jo ur nal of sla vic and east euro pean Im mi grant ex pe ri en ce, 2010. Član ci u mo no graf skim pu bli ka ci ja ma: Dham ma pa da: staza sa vr šen stva, Be o grad, 1981; Mi lan Kun de ra and the Art of Fic tion (ur. Aron Aji), New york, 1992; pe ri plus (ur. Da niel We is sbort i A. K. Me hro tra), Del hi, 1993; Ivo An dric re vi si ted: the brid ge still stands, Ber ke ley, 1996; Gom bro wicz,s Gri ma ces: Form, se xu a lity, exi le (ur. Ewa Zi a rek), Al bany, 1998; Mo ral nost i dru štve na kri za (sa Ro bert En-right, Eli sa beth Gas sin, Da vid Lo u don), Be o grad, 1995; Char les si mic: un der Di scus sion (ur. Bru ce We igl), Ann Ar bor, 1996 (re print); Že ne, sli ke, umišlja ji (ur. Bran ka Ar sić), Be o grad, 2000; Mu sic and ra cial Ima gi na tion (ur. Ron Ra da no, Phil Bohl-man), Chi ca go, 2001; spec ter of the na tion (ur. Ob-

rad Sa vić), Bel gra de, 2001; the pu blic Do main, Am-ster dam, New Del hi, 2001; bal kan as a Me tap hor (ur. D Bje lić, O. Sa vić), Cam brid ge, 2002; tres holds of We stern Cul tu re: Identity, post co lo ni a lity, transna ti o na lism (ur. J. B. Fo ster, W. J. Fro man), Lon-don, 2002; the Art of truthtel ling abo ut Aut ho ri tarian ru le (ur. Bil bi ja, Mil ton, Fa ir, Payn), Ma di son, 2005; east euro pean Ci ne mas (ur. Ani ko Imre), New york, 2005; Mythhi story and nar ra ti ves of the nation in the bal kans, Cam brid ge, 2007; Über set zung. Das versprechen eines be griffs, Vi en na, 2008; balkan li te ra tu res in the Age of na ti o na lism (ur. Mu rat Bel ge, Ja le Par la), Is tan bul, 2009; Wi told Gom browicz, nacz Wspol czesny, Kra kow, 2010; tran sla tion and op po si tion (ur. Di mi tis Asi ma ko u las), Bri stol, 2011. Na pi sao en ci klo pe dij ske član ke o Da ni lu Ki-šu i Mi lo ra du Pa vi ću u so uth sla vic Wri ters Af ter World War II, De tro it, 1997. Pri ka zi knji ga i knji-žev ne ko lum ne: pi smo, 1987, 1988; Gra di na, 1988; san Fran ci sco re vi ew of bo oks, 1990, 1992; ser bian stu di es, 1991; sla vic and east euro pean jo ur nal, 1998; bo oks in Ca na da, 1998; sla vic re vi ew, 2005; Art Mar gins, 2009. Pre da va nja i pre zen to va ni na-uč ni član ci (iz bor): ”East Euro pean Pro se”, Me đu-na rod na kon fe ren ci ja knji žev ni ka, Uni ver zi tet Ajo-ve, 1984; ”The De ath of Kra lje vić Mar ko”, Kon fe ren-ci ja M/MLA, Či ka go, 1985; ”yugo slav Fic tion”, Uni-ver zi tet Cen tral ne Flo ri de, 1986; ”An ti-Apol lo”, Kon fe ren ci ja M/MLA, Sent Lu is, 1986; ”A Dic ti o-nary of Tec hno logy: Vi di ci (1978-1981)” AAASS, Bo ston, 1987; „Ne mu šti je zik”, Uni ver zi tet Har vard, 1988; ”Tran sla ting from the Ser bo-Cro a tian Oral Tra di tion”, AL TA (Ame rič ka aso ci ja ci ja knji žev nih pre vo di la ca), Ajo va Si ti, 1989; ”Bor der li ne Fic tion: Tri als of Cen tral Euro pean Cul tu ral Iden tity”, MLA, Va šing ton, 1989; ”Ho lo ca ust and Mad ness in Da ni-lo Kiš’s Ho ur glass”, Kon fe ren ci ja Vi skon sin AAT-SEEL, 1991; ”Li te ra tu re and War in yugo sla via”, Uni ver zi tet Ajo ve, 1991; ”Ori en ta list The mes in pro kle ta Avli ja”, Uni ver zi tet Stan ford, 1992; ”Vi si-

299

dïjałøzí

ons of Iden tity: ‘Ot hers’ in Li te ra tu re”, AAASS, Ho-no lu lu, 1993; ”Post-yugo slav Spa ce: Li te ra tu re, Cul-tu re, Iden tity”, AAASS, Ho no lu lu, 1993; ”He a venly Pe o ple: Li te ra tu re and Na ti o na lism in Ser bia”, Uni-ver zi tet Ajo ve, 1994; ”Na tion and Epic: The Ko so vo Myth and in the Ser bian Oral Tra di tion”, Kon fe ren-ci ja o Bal ka nu u In di ja ni, Blu ming ton, 1994; ”Me ša Se li mo vić: The For got ten mer ha met of Bo snia”, AAASS, Fi la del fi ja, 1994; ”Mu sic Wars: The Ro le of Po pu lar Cul tu re in the De struc tion of yugo sla via”, M/MLA, 1994; ”The Po e tics of Hor ror in Da ni lo Kiš’s the tomb for bo ris Da vi do vich”, AAT SEEL, San Di je go, 1994; ”Na tion and Ima gi na tion: The Vi-cis si tu des of Iden tity in East-Cen tral Euro pe”, MLA, San Di je go, 1994; ”Bal kans: A Mul ti cul tu ral Pow der Keg?”, UV Alum ni Uni ver zi tet, 1994; ”Cha os The-ory and the Fan ta stic: Nar ra ti ve Stra te gi es in Mi lo-rad Pa vić’s Dic ti o nary of the Kha zars”, Kon fe ren ci ja AC LA, Ati na, Džor dži ja, 1995; ”Li te rary In ven tion and Na ti o nal Iden tity: The Ca se of For mer yugo sla-via”, Se ver no za pad ni Uni ver zi tet, 1995; ”Af ter the yugo slav War: So me Im pli ca ti ons for a New Euro-pean Iden tity”, Svet ski kon gres me đu na rod ne aso ci-ja ci je za kom pa ra tiv nu knji žev nost, Le i den (Ho lan-di ja), 1997; ”Ti me and Me mory of ‘Ot her’ Euro pe”, MLA, pre zen ta ci ja na fo ru mu, To ron to, 1997; ”Post-co lo nial Li te ra tu res of East Cen tral Euro pe”, MLA, To ron to, 1997; ”Vam pi res Li ke Us”, Kon fe ren ci ja o evrop skom pro sto ru i iden ti te tu, UV – Ma di son, 1998; ”Blood and Song at the End of yugo sla via”, Uni ver zi tet u So fi ji, 1998; ”The Ko so vo Myth and Re a lity”, No vi bu gar ski uni ver zi tet, 1998; ”Bal kan Con flicts: A Cul tu ral Analysis”, In sti tut za glo bal ne stu di je, Uni ver zi tet Vi skon si na – Mil vo ki, 1998; ”The Ko so vo Myth and Ser bian Na ti o nal Iden tity”, Se mi nar fa kul te ta za sla vi sti ku, Uni ver zi tet Vi skon-si na – Ma di son, 1998; ”The East, the West and the Cen ter: A Ca se for the Post-Co lo nial Stu di es Of Euro pe”, Od sek za kom pa ra tiv nu knji žev nost, Uni-ver zi tet Vi skon si na – Ma di son, 1998; ”From the

Pre-Hi story of Glo ba li za tion: Ora lity and Li te racy among ‘the serbs’”, „Sim po zi jum kru ga za me di je, per for mans i is tra ži va nja iden ti te ta, 1998; ”Tran sla-ting Cul tu res in a Glo bal Con text”, Krug za pro u ča-va nje gra nič nih stu di ja, 1999; ”Le nin or La can: The Styles of Sla voj Ži žek”, Kon ven ci ja MLA, Va šing ton, 2000; ”In ter net Na tion: The Ca se of Cyberyugo sla-via”, Sa raj, Nju Del hi, 2001; ”Cyber to pia: Post-yugo-slavs in Se arch of a Com mu nity”, In sti tut Vot son, Uni ver zi tet Braun, 2001; ”Cul tu ral Tran sla tion and Na ti o nal Iden tity”, Fi lo zof ski fa kul tet, Ba nja Lu ka, 2001; ”Glo bal Ru ins: Me mory and Tran sla tion Af ter yugo sla via”, Al ter na tiv na aka dem ska mre ža, Be o-grad, 2001; ”In fi ni te Re spon si bi lity: Euro pean Re-spon si bi lity in the Wa ke of yugo sla via”, Uni ver zi tet Ka li for ni je – Ir vin, 2001 (re spon dent Žak De ri da); ”Fe ar ful Assyme tri es: Iden tity and Al te rity in a Glo-bal Age”, Na ci o nal na kon ven ci ja M/MLA, 2001; ”Serbs, Mo slems, Vam pi res: Euro pean Cul tu res Af-ter the Cold War”, Uni ver zi tet Har vard, Se mi nar o umet no sti i po li ti ci, 2001; ”Al te red Sta tes: Lan gu a ge and Vi o len ce Af ter yugo sla via”, Uni ver zi tet u Či ka-gu, In sti tut za hu ma ni stič ke na u ke, 2002; ”Tra duc-cion Cul tu ral in Edad Glo bal”, Bu e nos Aj res, MAL-BA, 2002 (na špan skom); ”War and Iden tity in the For mer yugo sla via”, Od sek za sla vi sti ku na UC LA, 2003; ”Beyond Vi o len ce: Strug gle for Me mory”, SUNy – Ol be ni, 2003; ”Bal kan or the Bal kans”, 16. evrop ski skup o kul tur nim ča so pi si ma, Be o grad, 2003; ”Bal kan Ma scu li ne Mo ur ning”, In sti tut za hu-ma ni stič ke na u ke Fran ke, 2004; ”Bal ka ni za tion or Glo ba li za tion?” Uni ver zi tet u So lu nu, 2004; ”Al ba-ha ri’s Cal gary”, Hr vat sko-ka nad ski kul tur ni sim po-zi jum, Opa ti ja, 2004; ”Post-Ori en tal Con di tion: Serbs and Turks Re vi si ted”, 2005, Kon gres Euro zi na, Is tan bul, 2005, uvod no obra ća nje (sa Or ha nom Pa-mu kom); „Uvod u vam pi ro lo gi ju”, Na rod na bi bli o-te ka Sr bi je, Be o grad, 2005; ”This is a Man’s World: On Bal kan Ma scu li nity”, Pen dr žav ni uni ver zi tet, Kom pa ra tiv na knji žev nost, 2005; ”Vam pi re Na tion:

300

dïjałøzí

Blood and Sex in the Bal kans”, MLA 2005; ”Myth and Hi story in Bal kan Li te ra tu re”, MLA 2005; ”The Ot to man Le gacy in Li te rary Ima gi na tion: The Ca se of Bo snia”, Uni ver zi tet Bil gi (Is tan bul), 2006; ”New Euro pe, Old Euro pe”, Uni ver zi tet Flo ri de, 2005; ”Vam pi re and the We stern Ima gi na tion”, UV – Ma-di son CRE E CA, 2005; „Le ga ti auto ri tar nih re ži ma”, Na rod na bi bli o te ka Sr bi je, Be o grad, 2006; ”Af ter Ori en ta lism: War ring Cul tu res in the Bal kans”, Uni-ver zi tet Bil gi (Is tan bul), 2006; ”Ope ning Pro vo ca ti-ons”, Kon fe ren ci ja TRANS, UV – Ma di son, 2006; ”Mar gi nal Ci ne ma”, Kon fe ren ci ja TRANS, UV –Ma di son, 2006; ”Tran sla ting Cul tu res”, Kon fe ren ci-ja TRANS, UV – Ma di son, 2006; ”Clo sing Re marks”, Kon fe ren ci ja TRANS, UV Ma di son, 2006; ”De cen-te ring: Ser bian Li te ra tu re in Di a spo ra”, Na ci o nal na kon ven ci ja AAASS, 2006; ”The Evil Ma gic of Hi-story: J. L. Bor ges and D. Kiš”, Na ci o nal na Kon ven-ci ja AAASS, 2006; ”Vam pi re Phan tasm”, Dr žav ni uni ver zi tet Flo ri de, 2007; ”The Gre at Vam pi re De-cep tion”, Uni ver zi tet Či ka go, 2008; ”Pro jec ti ve No-stal gia”, Kon fe ren ci ja Sa ve ta za evrop ske stu di je, Či-ka go, 2008; ”Qu i e ting the Vam pi re: Le gacy of Vi o-len ce in the Bal kans”, Uni ver zi tet Ko lum bi ja, 2008; ”Bloody Bi eng: Vam pi re in the Age of Na ti o na lism”, Uni ver zi tet Braun, 2008; ”The Post-Ori en tal Con di-tion: The o ri zing the Bal kan Phan tasm”, Uni ver zi tet Al ber te, 2008; ”Is trian Enig ma: The Ca se of Ju re Gran do in Krin ga”, MLA, San Fran ci sko, 2008; ”Bor der li ne Po e tics in the Hi sto ri cal Con text of Sla-vic Cul tu res”, Uni ver zi tet To ki jo, 2009; ”Sin ging the Na tion: yugo slav Iden tity and Po pu lar Mu sic”, Uni-ver zi tet Osa ka, 2009; ”Ma scu li nity and Epic in the Bal kans”, Kon ven ci ja AAASS, 2009; ”Wayne Vu ci-nich Ro und ta ble”, Kon ven ci ja AAASS, 2009; ”Rhe-to ric of Re sem blan ce”, Rad kli fov se mi nar o na pred-nim stu di ja ma, Uni ver zi tet Har vard, 2009; ”Vi o lent Tran si ti ons: Post-yugo slav Emer gen ce and the Cre-a tion of Dif fe ren ce”, In sti tut Ha ri man, Uni ver zi tet Ko lum bi ja, 2010; ”The Post-Ori en tal Mu se: Vo i cing

Blood in the Bal kans”, In sti tut za hu ma ni stič ke na u-ke Fran ke, Uni ver zi tet Či ka go, 2010; ”Com mon Blood: Vam pi re and Vi o len ce in the Age of Na ti o na-lism”, Uni ver zi tet Tek sa sa – Ostin, 2011. Or ga ni zo-va ne kon fe ren ci je: ”Brot hers No Mo re”, UV – Ma-di son, 1999; ”Tran sla ting Iden ti ti es”, Ma di son, 1999; ”Tran sla ting Cul tu res”, Ma di son, 2000; ”The Sla vic Got hic”, UV – Ma di son (Kom pa ra tiv ni sla vi stič ki ko lo kvi jum), 2007. Kre a tiv no pi sa nje – Knji ge: Mo ment of si len ce, San Fran ci sco, 1990; sa ma Ameri ka: be le ške iz pod ze mlja, Be o grad, 1994; Mi nut ćuta nja, Be o grad, 1997. Krat ka pro za i po e zi ja: pi tanja, 1978; stu dent, 1979, 1980; po let, 1980; vi di ci, 1980, 1982; Knji žev na reč, 1981, 1983, 1986, 1988; naj no vi ja be o grad ska pri ča, Be o grad, 1981; Mladost, 1982; qu o rum, 1984; be ef, 1985; Mun dus Ar tium, 1985; the World Co mes to Iowa, Ames, 1987; Gra di na, 1987, 1989; Wit ness, 1987; De mi tas se, 1988; Anot her Chi ca go Ma ga zi ne, 1989; Kul tu re Is toka, 1989; Ink, 1989; por tland Ma ga zi ne, 1990; lo vely jobly, 1990; po li ti ka, 1993; be o grad ski pu to pi si, Be o-grad, 1994; De scant, 1996; A Mil le ni um of ser bian li te ra tu re, Be o grad, 1999; por tland Ma ga zi ne, 2010. Pre vo di pri ča: „Zgod be: Čr na pot, Od por ni ško gi-ba nje, Bo gu za hrb tom, Gla vo nja” (prev. na slo ve-nač ki Dra ga na Bo ja nić), li te ra tu ra, 1988; ”La Dan-za de yama na”, la voz de la in ter i or (prev. na špan ski Kar los Gar di ni), Cor do ba, 1987; ”The Story of a Boy and the Cut on His Knee” (prev. na en gle ski Da-ni jel Va is bort), Iowa re vi ew, 1984; ”Black Road” (prev. na en gle ski Kse ni ja Bil bi ja), Ci mar ron re view, 1991. Pre vo di – Knji ge: shif ting bor ders (Far le-igh Dic kin son Uni ver sity Press, 1993), srp sko hr vat-ski deo; red Knight (sa Da ni je lom Vaj sbor tom), Lon don, 1992; sta za sa vr šen stva, Be o grad, 1981; R. K. Mer ton, o te o rij skoj so ci o lo gi ji, Za greb, 1979. Krat ka pro za i po e zi ja (iz bor): Alek san dr Tkac-hen ko, ”Moth”, the se at tle re vi ew, 1990; Sla ven ka Dra ku lić, ”Mo onk ni fe”, stan ford hu ma ni ti es re view, 1990; ”yugo slav Wo men’s Songs” (je dan od

301

dïjałøzí

prev. i prir.), po e try World, 1986; ”Ser bian Wo men’s Songs”, po e try Mi scel lany (sa Da ni je lom Vaj sbor-tom), 1986. Pre ko pe de set ob ja vlje nih pre vo da pri-po vet ki, pe sa ma i čla na ka sa en gle skog na srp sko hr-vat ski (u Knji žev nim no vi na ma, Knji žev noj re či, pismu, pro Fe mi ni itd.), uklju ču ju ći i de la Rej mon da Kar ve ra, Do nal da Bar tel ma i Mar vi na Be la. Sce na-rio za igra ni film: Du šan Ko va če vić, pa pa, New york, 1997. Pre da vač: Kre a tiv no pi sa nje: Pi sa nje ro ma na, Ra di o ni ce o krat koj pro zi. Knji žev na te ori ja: Tu ma če nje knji žev no sti, Na ra tiv na knji žev-nost, Knji žev nost i psi ho lo gi ja, Sa vre me ni ro man Cen tral ne i Is toč ne Evro pe, Slo ven ska fan ta sti ka, Isto ri ja srp ske i hr vat ske knji žev no sti, Kul tu re Cen tral ne Evro pe, Sla vi stič ka kri tič ka te o ri ja i prak sa, Knji žev no sti i kul tu re Is toč ne Evro pe, Bal-kan ske mu ške stu di je, Pre vo đe nje: te o ri ja i prak sa, Sa vre me na srp ska i hr vat ska knji žev nost, Rod i na-ci ja po sle Ju go sla vi je, Kom pa ra tiv na isto ri ja ju žno-

slo ven skih knji žev no sti, Psi ho a na li za i knji žev-nost, Za mi šlje ne slo ven ske za jed ni ce, Na si lje i kul-tu ra, Te o ri je in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je, Vam pi-ri u knji žev no sti i na fil mu, Knji žev nost i na ci ja ši rom slo ven skog sve ta. je zik: In ten ziv ni ele men-tar ni srp sko hr vat ski, In ten ziv ni sred nji srp sko hr-vat ski. De la u na sta ja nju: a) Kre a tiv no pi sa nje: Knji ge: se cond World, ro man (na engl.); S/M, ro-man (na srpskohrv.); Adop ting Ame ri ca (na engl.); b) Pre vo di: Du šan Ko va če vić and Emir Ku stu ri ca, the Whi te ho tel, New york, 1998, sce na rio (sa srp-skohrv. na engl.); c) Kri ti ka i te o ri ja – Knji ge: the sec ret of tran sla tion: A Ma ni fe sto of bor der Cul tures. Član ci: ”će le Ku la: Na tion as Tra u ma Com me-mo ra tion”; ”Et hnic Por no graphy in the Bal kans: S/M of Na ti o nal Iden tity”; ”Kiš and Al ba ha ri: Je-wish sub texts of Ser bian Pro se”.

Priredila: G. Đilas

306

dïjałøzí

udc 792.071.2:929 jovanov S. (047.53)

• Is ku stvo de ve de se tih go di na dva de se tog ve ka u srp skoj kul tu ri je isto vre me no is ku stvo ri gid ne i sve pro ži ma ju će ide o lo gi za ci je ali i ade kvat nog od go vo ra – go to vo he roj ske, sa mo sve sne i sa vesne in te lek tu al ne po bu ne... Ka ko da nas, iz perspek ti ve iz me nje nih dis kur sa, vi di te ovo dvojstvo?

Ako se ma kar za (te o rij ski) tre nu tak i za ne ma ri ona – od (zlo)upo tre be umno go me iz li za na – Milj-ko vi će va di le ma o spo sob no sti slo bo de da pe va („kao što su su žnji pe va li o njoj”), čak će i ne sklo ni-ma skep ti ci zmu bi ti ja sno: sa mo sve sni, a po go to vo he roj ski po bu nje ni ci su, to kom de ve de se tih, naj ve-ći deo vre me na bi li u ma nji ni – ba rem što se ti če dra me i po zo ri šta, a ve li kim de lom i knji žev no sti. Me đu tim, u na šoj sre di ni hro nič no pri sut na sklo-nost ka ide a li za ci ji pro šlo sti (čak i one naj sko ri je) te ži – sve sno ili ne sve sno – da re la ti vi zu je ovu či-nje ni cu. Ali, što bi re kao Čen dle rov Fi lip Mar lou, či nje ni ce su ne u mo lji ve, čak i ka da su usme ne. Ako se raz gr nu ob man lji vi ve lo vi „ilu zi o ni zma se ća nja”, osve do či će mo se da su se – u pro ce su bu đe nja iz opi je no sti ko ju je in du ko va la Mi lo še vi će va „ide o-lo ška ma ši na” – po zo ri šte i dra ma kre ta li vr lo raz-li či tim tem pom. Pa ra dok sal no, sâm po zo ri šni me-

ha ni zam, prem da kon kret ni je uslo vljen re al no šću i sa mim tim krh ki ji na spram jed nog po lu mi li ta ri-stič kog ide o lo škog ko šma ra, br že se i di na mič ni je okre nuo pu ta nji umet nič ke kri tič no sti i in te lek tu-al ne auto no mi je: na kon uni ver za li stič kog iro nič-nog ot klo na Og nje no vić ki nog pro jek ta je li bi lo kne že ve ve če re? (1991), ovu pu ta nju sle de i raz vi ja ju Ču do u Šar ga nu Ego na Sa vi na (1993), Mi ja čev lažni car Šće pan Ma li (1994), kao i raz voj ni put bore Šnaj de ra Ko ka na Mla de no vi ća (1995): ni je reč o pro stom an ti i de o lo škom go vo ru, već o bo ga tom re-gi stru an ga žma na, ko ji uklju ču je alu ziv nost gro te-ske, uboj nost sa ti re i slo je vi tost so ci jal ne ana li ze. S dru ge stra ne, dram ska knji žev nost se mno go muč-ni je i spo ri je oslo ba đa oko va la žnog ro do lju blja, tu-pe na iv no sti i ugod nog eska pi zma, do se žu ći ni vo kri tič ke auto no mi je tek kroz „ta las 1997”: Sr blja no-vić ki na be o grad ska tri lo gi ja, Mar ko vi će va tur ne ja, Ko va če vi ćev la ri tomp son i, kao sna žni sim bol po-nov nog su sre ta dra me i po zo ri šta, Mi hi zov ba no vić stra hi nja u ver zi ji Ni ki te Mi li vo je vi ća. Sve što sle di ovo me – bez ob zi ra da li je reč o jed na ko do brom, ili, če šće, o još bo ljem – je ste (po zna ta) isto ri ja; no, isto ri ja se na ovim pro sto ri ma po ja vlju je kao ali-bi za za blu de i ne či nje nja, i to sa uče sta lo šću ko ja pred sta vlja uvre du za zdrav ra zum.

Sa Svetislavom jovanovim razgovarala aleksandra Đurić bosnić

Ide o lo ško po ro blja va nje za po či nje obe ća njem ap so lut ne slo bo de

307

dïjałøzí

• Ko li ko je i ka da knji žev nost imu na na ide o lo ške uzur pa ci je?

U raz ma tra nju ovog pro ble ma, uput no je po ći od mak si me, na sle đe ne iz po le mi ke Sta rih i No vih u do ba fran cu skog (neo)kla si ci zma: ne po sto ji ta ko rđav re žim ko ji ne će me đu umet ni ci ma us pe ti da pro na đe svo je sla vi te lje. Knji žev nost još i mo že op-sto ja va ti „vre me nu na su prot”, pre ži vlja va ju ći u skro-vi to sti autor skih fi o ka, ili unu tar za ve re nič kih cir ku-li sa nja „sa mi zda ta”. Po zo ri šte pak, a s njim i dram-ska knji žev nost, mo že op sto ja ti sa mo unu tar sve ta. To zna či da su, osim sle pog po ko ra va nja ide o lo škoj dog mi – to jest, na su prot nje mu, pla kat skog i jed no-di men zi o nal nog „idej nog ot po ra” – na ras po la ga nju ipak i ne ka dru ga, du go roč no čak efi ka sni ja re še nja: mi mi kri ja, iro ni ja i, ko nač no, la kr di ja. Već je i Mo-li jer – ako uzi ma mo u ob zir sa mo „No vi svet” – to shva tao. Da za vr šim po mo ću neo kla si ci stič kog pri-me ra: prem da je Ar man Žan di Ple si (po zna ti ji nam kao kar di nal Ri še lje) uspe vao da svo je si ste mat sko ci vi li zo va nje fran cu skog je zi ka i pod sti ca nje kul tu-re „na pla ti” bes pri mer nom ide o lo škom kon tro lom („pra vi la uku sa” kao ge ni jal ni me tod cen zu re), ni je mo gao da isu ši pod zem ne to ko ve ima gi na ci je ko ji su kul mi ni ra li u Don Žu a nu i tar ti fu. Mo li jer je „u od-go vor” pri me nio pa ra dig mat sko oru đe auten tič nog umet ni ka – stva rao je kao da ide o lo gi ja ni ne po sto ji. Nu žno je opo me nu ti se da ni da nas ta kva stra te gi ja ni je ni ma lo iz gu bi la na ak tu el no sti.

• Ka ko u kon tek stu ak tu el nih po li tič kih i so ci o lo škokul tu ro lo ških pa ra dig mi vi di te va len štaj nov ski samo sve snu te žnju za, ka ko ka že te, uni ver zal nom slo bo dom ide o lo škog sta va?

Sve de lat ne ko mu ni ka cij ske in stan ce da na šnji-ce – od daj dže sti ra nih pri ruč ni ka za „us pe šan ži-vot” (ili „kre a tiv no pi sa nje”) do mon den skih ru bri-ka, od pro vin cij skih knji žev nih (sa mo)pro mo ci ja

do „ego tri per skih” blo go va, od ana hro nih tr tlja nja aka de mi ka o „na ci o nal nom du hu” do po vr šnog ša-ma ni zma naj ra zli či ti jih wor kshop-ova – svi nas oni uve ra va ju da ži vi mo u do bu/sve tu ap so lut ne slo bo de (da kle, i slo bo de umet nič kog stva ra nja). Ali, ako su nas iče mu pod u či li sin hro ni zo va ni pro gre si teh no-lo gi je (A-bom ba), ide o lo gi je (Gu lag i Aušvic) i ko-mu ni ka ci ja (in ter net), on da je to sle de ća ne u god na isti na: ide o lo ško (kao i teh no lo ško) po ro blja va nje uvek za po či nje obe ća njem ap so lut ne slo bo de. Ka da sa mo de li mič no uklo ni mo ma sku „uni ver zal ne slo bo de”, spo zna je mo (po pra vi lu, ka sno) da vla da ju će oslo-bo di telj ske stra te gi je uglav nom pro po ve da ju slo bodu od Dru gog, da kle, ili se bič nu sa mo pro mo ci ju Ja, ili uta pa nje u hi ste ri ju Ru lje – ali ni ka ko slo bo du (i) za Dru gog. Ne vi dlji vi, za mno ge ne u hva tlji vi te melj umet nič kog an ga žma na, me đu tim, upra vo i pred sta-vlja sum nja u uni ver zal ne isti ne – pa sa mim tim i u „uni ver zal nu slo bo du”. Slo bo da ne ma de fi ni ci ju, ali je njen krh ki, ne u hva tlji vi te melj uvek u frag men tar-nom, ne do vr še nom – da kle u otvo re nom, u ri zi ku. Čak i vir tu e li stič ki tok kul tu ro lo ških uče nja – oli čen u Bo dri ja ru – mo rao je do spe ti do spo zna je (ko ju mno gi ni da nas ne že le da ču ju): da nas ni šta ne „ra-di” na re pre si ju, sve „ra di” na slo bo du – ali to je ista stvar. Bu njuel, taj za bo ra vlje ni film ski vrač mo der ne, ka že ovo isto u svom usa mlje nič ki nam ćo ra stom sti-lu: „Mr zim sve ko ji zna ju isti nu, bi lo ko da su.”

• u ko joj me ri se po zo ri šte u sr bi ji i voj vo di ni „prila go đa va lo” ide o lo škim ko or di na ta ma od sre di ne dva de se tog ve ka do da nas?

Pa ra dok sal no ili ne, te ze o spe ci fič no sti ma voj-

vo đan skog kul tur nog i umet nič kog pro sto ra mo gu se pri lič no ube dlji vo sa gle da ti na pri me ru po ve-sti voj vo đan skog po zo ri šnog ži vo ta u po sled njih po la ve ka. Sa da na šnjeg sta no vi šta, u tom po lu ve-kov nom ra spo nu da ju se uoči ti, gru bo (i po ma lo ci nič ki) re če no, tri fa ze. Naj pre, u raz do blju cen-

308

dïjałøzí

tra li stič ki raz vi ja nog (i po tom sti dlji vo de cen tra-li zo va nog) ulju đe nog so ci ja li zma i nje go vog ot-me nog su ži vo ta ka ko sa kul tu ra ma ma nji na, ta ko i sa mi to ma ni ja ma pro vin ci jal nog „ma ti čar stva” (1955–1985), me ru po zo ri šnih vred no sti oli ča va lo je Srp sko na rod no po zo ri šte – kon tra dik tor ni sim-bol jed ne ne mo gu će na god be (od Trif ko vi ća kao pro me na de do gor kog Mi ja če vog Ste ri je). Ka da se – od la skom Mar ša la, ras pa dom SFRJ, gra đan skim ra tom i uru ša va njem (osvo je ne, ali ni ka da iskre no da te) auto no mi je – No vi Sad pre o bra ža va iz (ni ka da do ka za ne) srp ske Ati ne u gr meč ku ko ri du, og nji-šte srp stva i če kić stva, i, naj zad (Ka kvog li vr hun ca!) u „naj po zna ti ju de sti na ci ju rok fe sti va la” – eta lo ni voj vo đan skih po zo ri šnih vred no sti („mejnstri ma”, ali i is ko ra ka) se le se u Su bo ti cu, Zre nja nin i, po naj-vi še, Som bor; ovo do ba rat nih is ku še nja i po rat nih tre žnje nja (1985–2005) još uvek da je oka sne le plo-do ve (ko je mno gi po gre šno vi de kao no vi pro cvat). Na kon 2005. go di ne, re dov no sta nje – ka ko u ne što ma njim po zo ri šti ma, ta ko i u „me zim če tu srp skom” – je ste en tro pi ja. Je di no ak tiv no je zgro po zo ri šne ener gi je na voj vo đan skom tlu – An draš Ur ban i Desi re Cen tral sta tion – ema ni ra iz gra nič nog pod ruč-ja – da kle, i bu kval no sa mar gi ne. Jer, ve li ke zgra de su pra zne – za to što su „ve li ke ide je” po tro še ne. Ali, ni sam pe si mi sta – voj vo đan skoj kul tu ri i po zo ri štu ni je pr vi put da po či nju od nu le: ko vi di, otvo ri će mu se.

• Za što to kom raz vo ja mo der ni stič ke i post mo derni stič ke knji žev no sti tra gič ki ža nr po ste pe no ali iz ve sno atro fi ra?

U te a tru, za raz li ku od osta lih umet nič kih di-sci pli na, po sto ji je dan žan rov ski pa ra doks: tra ge di-ja, ko ja, za jed no sa ko me di jom, pred sta vlja je dan od dva ju te melj nih žan ro va, u po ve sti dra me i po zo ri šta ni je pra vi lo – već iz u ze tak. Tra ge di ja se, na i me, u po-ve sti evro po cen trič ne kul tu re, a pre ma kon sen zu su

svih re le vant nih tu ma ča, ja vlja u sve ga tri (ili če ti ri) na vra ta: u he len skoj Ati ni, u Šek spi ro voj re ne san snoj En gle skoj, za vre me neo kla si ci zma Kor ne ja, Ra si na i Mo li je ra, i naj zad (po ne ki ma u ko je spa da i mo ja ma len kost) u ne mač kom ro man ti zmu. Zbog če ga, upr kos is ku stvu tra gi zma Be ke to vih me ta fi zič kih klov no va i Jo ne sko vih ap surd nih iga ra je zi ka, upr-kos tra gič nom sle pi lu Breh to ve Maj ke hra brost ili pro roč kom lu di lu Vaj so vog Ma ra/Sa da, ne mo že mo re ći da u dva de se tom, kao ni na po čet ku dva de set pr vog ve ka, ima mo tra ge di ju? Uobi ča je na ar gu men-ta ci ja se usred sre đu je na re la ci ju ju nak/sud bi na – to jest, na či nje ni cu da je iz na šeg sve ta iš če zla ne sa mo ti tan ska po bu na, ne go i ap so lut pro tiv ko je ga se tre ba po bu ni ti. Čak i naj skep tič ni ji mi sli lac me đu sa vre-me ni jim fi lo zo fi ma Emil Si o ran tvr di da „de la ti, zna-či ogre ši ti se o ap so lut”. Ipak, či ni mi se da su uzro ci (sa mo ak tu el nog, na da ti se je) ne po sto ja nja tra ge di je slo že ni ji. An tič ki tvor ci tra ge di je su, na i me, ose ća li da pri kaz tra gič kog su ko ba ni je sa mo umet nič ka di-sci pli na već i di men zi ja op šte ljud skog na sto ja nja da se grad – po lis, dru štvo – sa gle da kao vrt: ne pro stor idi le, već me sto na ko jem se slo bo da ra đa iz kon flik-ta. Kod Šek spi ra, svet je i da lje stre mio pre o bra zbi u vrt, iako se stvar nost opa sno če sto po i sto ve ći va la sa po zor ni com – da kle, sa ilu zi jom. Ali, iz me đu stro-gog ra si nov skog su da ra stra sti i du žno sti, i ši le rov ske di le me ju na ka su o če nog sa Isto ri jom, zbi la se – za mno ge neo set no – epo hal na tran sfor ma ci ja: čo vek je po stao de kar tov ski co gi to ko ji sum nja, grad-vrt se pre o bra zio u gradma ši nu. Su o če ni sa epo hal nom pro me nom umet nič ke i ži vot ne re la ci je, Ge te, Ši ler i Bih ner su, ti tan skim na po ri ma, do se gli do ru še vi na tra ge di je. Da na šnji svet ne ma tra ge di ju pr ven stve no sto ga što ne ose ća po tre bu za njom – jer, mi ima mo gradma ši nu i ti me se za do vo lja va mo. Na rav no, ta-kva si tu a ci ja je, sa ma po se bi, već plo dan pre tekst za tra gič ko ose ća nje sve ta, pi ta nje je sa mo ho će li se do te spo zna je vi nu ti, su tra, ako ne da nas, onih Se ne-ki nih ipak ne ko li ko iza bra nih (pa u ci, ali qui ta men).

309

dïjałøzí

• su kob na re la ci ji in di vi dua – ko lek tiv u vre me nu po sti de o lo gi ja ne iz be žno je ozna čen sva ko vr snim va ri jan ta ma ra slo ja va nja oka me nje nih iden ti te ta a ko nač na ne u hva tlji vost su bjek ti vi te ta po kre nu la je ti hu ali, či ni se, ne u mo lji vu ero zi ju i sub ver zi ju ide je ko lek ti vi te ta kao pre te ćeg i nad re đe nog... Kakve su dra ma tur ške kon se kven ce, ka ko su se ove on to lo ške me tar mo fo ze re flek to va le na sa vre me nu svet sku dram sku knji žev nost?

U pro te klih ne ko li ko de ce ni ja pre ži ve li smo – ako se ne ra ču na ju „sma ko vi sve ta” ko je, obič-no, lan si ra ju op skur ni pro po ved ni ci ver skih ra dio-sta ni ca iz Do nje Bes tra gi je, zad nja po šta Pa lan ka/Vi skon sin – krah broj nih (post)mo der nih vi zi ja, u dru štvu kao i u umet no sti: de man to va na je Frid-ma no va „eko no mi ja pri vat ne po hle pe”, baš kao i Fu ku ja min „kraj Isto ri je”, iz ble de la je ma gi ja me-ta pro znog Pin čo na (ili Bar ta), Vor ho lov epo hal ni bez o bra zluk se sro zao do tra če va „žu te štam pe”, a De mi jan Herst se raz ot krio kao me ki por no graf an-tro po lo škog đu bre ta. Isto ri ja, ta Ši le ro va un ster blic

he bürge rin je iz no va po ka za la zu be, po tvr đu ju ći se još je dan put kao „be smrt na gra đan ka svi ju na ro da i vre me na”. I upra vo je kraj kra ja Isto ri je ono što će sa ču va ti dra mu i po zo ri šte: blo go vi i re a lity show mo gu cve ta ti u okvi ru pa ra li ze i/ili en tro pi je, dok se dra ma – baš kao i ži vot – hra ni pro tiv reč no sti ma. Po red to ga, na ša ma sme dij ska ma ši ne ri ja, bez ob zi-ra na ha la bu ku nje nih pro mo te ra o „oslo ba đa nju”, su štin ski funk ci o ni še kao ri tual „usa mlje ne go mi-le”. Dra ma i po zo ri šte – i tu je nji ho va (za ču do, još ne pro koc ka na) šan sa – op sto ja va ju na dru goj vr sti iden ti fi ka ci je: dok nas ta ma gle da li šta sva kog tre-nut ka op te re ću je umi ru ju ćim mre ža ma ko lek ti vi te-ta, u isto vre me, u sva kom od tih tre nu ta ka, ri zič na sve tlost te a tar ske ilu zi je uz di že – sva kog od nas na druk či ji na čin – pre ma ne is tra že nim vi si na ma otvo-re nog, ne spu ta nog iden ti te ta. Da li se, me đu tim, u sve tu u ko jem je, ka ko ka že Fu ko, „isti na na stra ni bez u mlja i svi re po sti, a ra zum – na stra ni hi me re i zlo be”, još uvek mo že mo na da ti ova kvoj pu sto lo-vi ni? Uve ren sam da je i sa mo po sta vlja nje ta kvog pi ta nja do volj no za po če tak.

310

dïjałøzí

SvetISlav jovaNov

Dra ma turg, pi sac, knji žev ni te o re ti čar, te o re ti čar dra me, po zo ri šta i ma sme di ja. Ro đen je 30. I 1953. go-di ne u Ja sku, gim na zi ju za vr šio u Ru mi, a di plo mi rao na Ka te dri za dra ma tur gi ju Fa kul te ta dram skih umet-no sti u Be o gra du 1975. go di ne. Dok to ri rao na istom fa-kul te tu 2011. go di ne sa te mom su bjekt i ža nr u ro manti čar skoj dra mi. Od 1977. do 1992. i od 1996. do 2001. go di ne ra di kao dra ma turg i ured nik dram skog pro gra-ma Te le vi zi je No vi Sad. Di rek tor je Dra me Srp skog na-rod nog po zo ri šta u No vom Sa du 2000/2001. go di ne, a 2003/2004. go di ne je za me nik uprav ni ka ovog po zo-ri šta. Od 2004. do 2007. go di ne bio je di rek tor Dra me na srp skom je zi ku Na rod nog po zo ri šta u Su bo ti ci. Od 2007. go di ne ra di kao dra ma turg u Srp skom na rod-nom po zo ri štu. U pe ri o du 1998–2000. go di ne oba-vljao je funk ci ju se lek to ra Ste ri ji nog Po zor ja. Bio je član ured ni šta va „Le to pi sa Ma ti ce srp ske” i „Lu du sa”, a od 2002. član je re dak ci je „Sce ne”. U pe ri o du 2006–2001. ured nik je iz da vač ke de lat no sti Ste ri ji nog Po zor ja, a od 2010. do 2012. član Umet nič kog ve ća Po zor ja. Po čev od 2005. go di ne pred sed nik je ži ri ja na gra de za dram-sko stva ra la štvo „Bo ri slav Mi haj lo vić Mi hiz”. Član je Aso ci ja ci je po zo ri šnih kri ti ča ra Sr bi je i Srp skog knji-žev nog dru štva, a od 2011. pred sed nik Srp skog cen tra Me đu na rod nog po zo ri šnog in sti tu ta (ITI). Do bit nik je Ste ri ji ne na gra de za te a tro lo gi ju 2000. go di ne (za knji-gu ob ma nu ti eros). Ože njen je, otac dvo je de ce. Ži vi u No vom Sa du.

Knji ge: (iz obla sti knji žev ne te o ri je, te o ri je dra me, po zo ri šta i ma sme di ja): raj ski tro va či: ese ji o dra ma turgi ji raz li ke, Be o grad, 1987; Је ре тик у ол та ру: има гинак ци је, Вр шац, 1994; hu di ni je va ula zni ca: (po sve te iz film skog spo me na ra), No vi Sad, 1994; pik nik na Gol go ti: svet ska knji žev nost bo ri sla va pe ki ća, Be o grad, 1994; Čas lo bo to mi je: en ci klo pe dij ski zve ri njak Da ni la Ki ša: za pisi iz hi per tek sta, Be o grad, 1997; ob ma nu ti eros: žen sko pi ta nje u srp skoj dra mi, Be o grad, 1999; reč nik post moder ne: sa uput stvi ma za ra do zna le či ta o ce, Be o grad,

1999; Mi to vi XX ve ka, No vi Sad, 2002; Шек спир, Кот и ја: ан ти те а тро ло шке сту ди је, Кра ље во, 2003; junak i sud bi na: po e ti ka ne mač ke ro man ti čar ske tra ge di je, No vi Sad, 2011.

Sa sta vio an to lo gi je: Ан то ло ги ја кри ми на листич ке при че. Део 1, 2, Бе о град, 1995; ubij me ne žno: an to lo gi ja „tvr de” kri mipri če (prir. i predg.), No vi Sad, 1996; pred smrt na mla dost: an to lo gi ja naj no vi je srp ske dra me 1995–2005. Deo 1 (pri re di li Ve sna Je zer kić, Sve-ti slav Jo va nov), No vi Sad, 2006; Isto ri ja & ilu zi ja: anto lo gi ja naj no vi je srp ske dra me 1995–2005. Deo 2 (prir. Ve sna Je zer kić, Sve ti slav Jo va nov), No vi Sad, 2007.

Pri re dio knji ge: re gi o na li zam kao put ka otvo renom dru štvu (prir. Slo bo dan Be ljan ski, Ne nad Di mi-tri je vić, Dra gan Go lu bo vić, Sve ti slav Jo va nov, Al par Lo šonc i Alek san dar Mol nar), No vi Sad, 1994; En to ni Bar džis, Mo dus di a bo li [the De vil’s Mo de]: iza bra ne priče (prev. Vla di sla va Gor dić, iza brao S. Jo va nov), Be o-grad, 1995; Ми хи зо ва дра ма у европ ском кон тек сту : збор ник тек сто ва (Сим по зи јум о драм ском опу су Бо ри сла ва Ми хај ло ви ћа Михизa), Ириг, 2006; Bo ri-slav Pe kić, ro bo ti i sa bla sti: iz bor iz neo bja vlje nih dra ma (iz bor i po go vor), No vi Sad, 2006; Ми о драг Ку јун џић, Објек тив ност ис кљу че на: по зо ри шне ана ли зе, Но ви Сад, 2008; s obe stra ne ilu zi je: zbor nik tek sto va (Sim po zi jum o dra ma ti za ci ja ma Bo ri sla va Mi haj lo vi ća Mi hi za), Irig, 2008; ; Ma rio Var gas Ljo sa, Dra me (prev. Bo ja na Ko va če vić Pe tro vić), Zre nja nin, 2010; Ma rio Var gas Ljo sa, Dra me (prev. Bo ja na Ko va če vić Pe tro vić), 2. izd., Zre nja nin, 2011.

Pre veo: Rej mond Čen dler, playback (pre ve li s en-gle skog Ja sna i Sve ti slav Jo va nov), No vi Sad, 1994; Ed-gar Alan Po, Mel ce lov ša hist i dru ge po uč ne pri če (iz bor i pre vod s en gle skog Ne ma nja i Sve ti slav Jo va nov), No vi Sad, 1999; Ed gar Alan Po, sa bra ne pri če i pe sme (pre ve li Sve ti slav Ste fa no vić ... [et al.], Be o grad, 2006.

Tek sto vi u knji ga ma: Ђор ђе Ле бо вић, Долња зе мља: [драма у два де ла по де ли ма Ја ко ва Игњатовића], Но ви Сад, 1981; Mi la din Še var lić, pro past car stva srp sko ga, Be o grad, 1983; H. P. Lav kraft,

311

dïjałøzí

s onu stra nu sna: iza bra ne pri če (s en gle skog pre ve-la Ja sna Jo va nov), Be o grad, 1989; Du ško Bog da no vić, Go di na psa, No vi Sad, 1995; Алек сан дар Ти шма, Иску ше ња љу ба ви, Бе о град, 1995; Бо ри слав В. Пе кић, Атлан ти да: епос. Књ. 2, Но ви Сад, 1995; Đor đe Pi-sa rev, po sla ni ce iz no vog je ru sa li ma: iza bra ne pri če, Be-o grad, 1996; Alek san dar Ti šma, Šta sam go vo rio (pri re-dio Lju bi sav An drić), No vi Sad, 1996; Ду шко Бог да-но вић, Зи до ви и љу ди, Но ви Сад, 1997; Ро ман као пе шча ник: при по ве дач ка умет ност Да ни ла Ки ша: збор ник ра до ва, Но ви Сад, 1998; Књи га ве ка (прир. Алек сан дар Јер ков, Дра ган Бо гу то вић), Пан че-во, 2001; Спо ме ни ца Но во са ђа на : 78 да на ра та и стра да ња (прир. Ђор ђе Ран дељ), Но ви Сад, 2001; végelsympo sion: tanulmányok végel lászló mű ve i ről (ur. Virág Zoltán), Bu da pest, 2005; Knji žev nost vo ji slava De spo to va: zbor nik ra do va (ur. Goj ko Bo žo vić), Zre-nja nin, 2005; Knji žev nost vo ji sla va De spo to va: zbor nik ra do va (ur. Goj ko Bo žo vić), Zre nja nin, 2005; Ми ли во-је Мла ђе но вић, Сцен ске бај ке Алек сан дра По по вића, Но ви Сад, 2005; Спо ме ни ца Да ни ла Ки ша : пово дом се дам де се то го ди шњи це ро ђе ња (ур. Пре драг Па ла ве стра), Бе о град, 2005; Mi le na Mar ko vić, Drame, Irig, 2006; Ma ja Pe le vić, Dra me, Irig, 2006; Ma ri ja Ka ra kla jić, Dra me, Irig, 2007; Ma ja Pe le vić, ja ili ne ko dru gi, No vi Sad, 2007; H. F. Lav kraft, s onu stra nu sna (pre vod sa en gle skog Ja sna Jo va nov), Srem ska Mi tro-vi ca, 2008; Mi le na Bo ga vac, Dra me, Irig, 2009; Mi li ca Pi le tić, Dra me, Irig, 2010; Jor dan Cve ta no vić, Dra me, Irig, 2011; Ta nja Šlji var, Dra me, Irig, 2012.

Po zo ri šne i film ske kri ti ke, ogle de i ese je ob ja-vlji vao u li sto vi ma: „Na ša bor ba”, „Vre me”, „Da nas”, „Dnev nik”, „Ne za vi sni” i ča so pi si ma: „Ле то пис Ма-ти це срп ске”, „Vi di ci”, „Si ne ast”, „Knji žev na reč”, „De-lo”, „Knji žev ne no vi ne”, „Po lja”, „Књи жев ност”, „Qu o-rum”, „Pro log”, „Te a tron”, „Sce na”, „Ìñt èr kùl tù ràlnòst”, „No va mi sao”, „Баг да ла”, „По зо ри ште”, „Ula zni ca”, „Sta nje stva ri”, „Im puls”, „Кро во ви”, „Рад Му зе ја Вој-во ди не”, „Ru ko vet”, „Све ске”. Ogle di o knji žev no sti i dra mi su mu pre vo đe ni na en gle ski i ma đar ski.

U po zo ri štu su mu iz ve de ni tek sto vi: Da le ko od pe šte, Ki kin da, 2000; Če ti ri ma le že ne (dra ma ti za ci ja ro ma na Lji lja ne Jo kić-Ka spar, Zre nja nin, 2006; ro boljup ci (dra ma ti za ci ja IV to ma Pe ki će vog Zlat nog ru na, Vra nje, 2010). Pre vo de tek sto va Džu li jena Dju plejna, Alis Žar den, Re ne Ži rara, Sju zen In gram, Majklа Ri fa-terа, Ke rol Dže kobs, Kler Džon ston i dru gih ob ja vlji-vao u ča so pi si ma.

Tek sto vi u po zo ri šnim pro gra mi ma, ka ta lo zi ma iz lo žbi, ka ta lo zi ma (iz bor): Ран ко Ма рин ко вић, Инспек то ро ве сплет ке (ре ди тељ Ми лен ко Ма ри чић), Но ви Сад, 1978; Но ви Сад – за сва вре ме на: Га ле ри ја Пе чат, Но ви Сад, 1996; Јо ван Сте ри ја По по вић, Покон ди ре на ти ква (ре жи ја Ксе ни ја Кр нај ски; про-грам при ре ди ли Све ти слав Јо ва нов и Алек сан дар Ми ло са вље вић), Но ви Сад, 2003/2004; no va voj vođan ska film ska pro duk ci ja. vol. 1, re vi ja do ku men tarnoigra nog krat kog i ani mi ra nog fil ma: 11–13. ok to bar 2005, No vi Sad, 2005; Мар тин Кримп, На ср та ји на њен жи вот (пре вод, ре жи ја, адап та ци ја и сце но-гра фи ја Ан ђел ка Ни ко лић; уред ник Све ти слав Јо-ва нов), Но ви Сад, 2009; Би ља на Ср бља но вић: Барба ре ло, о пси ма и де ци: [премијера 30. апри ла 2010, сце на „Пе ра До бри но вић”] (уред ник Све ти слав Јо ва нов), Но ви Сад, 2010; Сло бо дан Об ра до вић: Јуцу ца: [премијера 8. мај 2010], ка мер на сце на СНП (уред ник Све ти слав Јо ва нов; об ли ко ва ње Ра ду-ле Бо шко вић), Но ви Сад, 2010; Ви ли јам Шек спир, Ти мон Ати ња нин (пре вод Жи во јин Си мић, Си ма Пан ду ро вић; ре жи ја Гор чин Сто ја но вић), Но ви Сад, 2011.

Tek sto ve o Jo va no vu ob ja vi li (iz bor): Igor Bu rić, „Днев ник”, 23. март 2012; Vla di sla va Gor dić, „Ле то-пис Ма ти це срп ске”, jul-av gust 1999; Vla di mir Ko-picl, „Sce na”, ja nu ar–mart 2004; Bo ško Mi lin, „Sce na”, jul–sep tem bar 2006; Va sa Pav ko vić, Kri tič ki tek sto vi : sa vre me na srp ska pro za, Be o grad, 1997; Te o fil Pan čić, na har tij skom za dat ku, No vi Sad, 2006; Na ta ša Pej čić, „Днев ник”, 5. мај 2012.

Priredila: G. Đilas

313

kóòrdînäte

314

f o t o h a n n e s c a s p a r i n f o @ h a n n e s c a s p a r . c o m

s t r a n a : 3 1 2 , 3 1 5 , 3 1 6 , 3 1 7 , 3 3 0 , 3 3 1 , 3 3 2 , 3 3 3

318

kóòrdînäte

uvod1. Ovo je sa mo ske let, da ta ko ka že mo, ko ji či ta-

lac mo že upot pu ni ti pri me ri ma oda bra nim po sop stve nom na ho đe nju.

2. Svi lju di gre še. Mo ja je gre ška u to me što sam ovo na pi sao.

3. Su de ći po mo jim po da ci ma, ovaj rad za po čet je 1983. To kom go di na ko je su usle di le, is pu-nio sam de se ti nu sve za ka pi šu ći o raz li či tim aspek ti ma iden ti te ta. Pr vih še sna est go di na ovog pro ce sa, moj glav ni cilj bio je da bo lje raz u mem pri ro du ovog pi ta nja.

4. Dok sam pre da vao svet sku isto ri ju i in ter kul-tu ral ne stu di je na če ti ri raz li či ta uni ver zi te ta, lu cid na stu dent ska pi ta nja u ve zi sa ovim te-ma ma po slu ži la su mi kao do dat na sti mu la ci ja za ovaj rad.

5. Ono što me je na po slet ku ube di lo da sre dim ove sve ske i na pra vim ovo što je pred va ma bi lo je shva ta nje da su go to vo sve štam pa ne di sku-si je o iden ti te tu – ako ne i sve – pred sta vlja le pri me nu na kon kret ne slu ča je ve.

6. I sâm sam u pro šlo sti ob ja vlji vao ra do ve o pri-me ni iden ti te ta. Ne ki su štam pa ni u raz li či tim ze mlja ma, na tri kon ti nen ta.

7. Po sle či ta nja naj no vi jih ko men ta ra na stu di-je pri me nje nog iden ti te ta, po mi slio sam da bi jed na op šti ja di sku si ja mo gla bi ti ko ri sna za

sve, ne za vi sno od di sci pli ne, na ci o nal no sti, et-nič ke pri pad no sti ili bi lo če ga dru gog.

8. Kao pr vi ko rak, mo že mo re ći da go to vo svi auto ri ko ji svo ju ener gi ju ula žu u ba vlje nje ovom te mom te že da se fo ku si ra ju na jed nu dr ža vu, ili na od no se jed nog iden ti te ta sa su se-di ma, tak ma ci ma ili sa ve zni ci ma.

9. Sa aspe ka ta ovog pro jek ta to je po zi tiv na stvar, jer po ku šaj da se bu de uni ver za lan te ško da mo že ima ti smi sla bez pri stu pa po je di no sti ma. Upra vo je obi lje kon kret nih slu ča je va obez be-di lo po dat ke neo p hod ne za te sti ra nje uni ver-zal no sti pred lo ga ko ji su ov de iz ne ti.

10. Na po ri usme re ni ka de fi ni sa nju uni ver za li ja sa ci ljem bo ljeg raz u me va nja te me mo gu da ti do-bre re zul ta te.

11. Pro ces upo tre be mi sli od vi ja se uz pot pu nu sve snost i sa gla snost onih ko ji se kre ću tra gom upotrebljavačâ mi sli, sa ili bez zna nja sa mih upotrebljavačâ mi sli.

12. Ret ki su oni upo tre blja va či mi sli – po je din ci ili in sti tu ci je či ji mi sa o ni pro iz vod zah te va na por, i u mno gim slu ča je vi ma, re sur se dru gih po je-di na ca ili dr ža va – ko ji su svo ju pa žnju usme ri-li na iden ti tet. Di zaj ner ska za jed ni ca, sa dru ge stra ne, utro ši la je do bar deo svo jih re sur sa na ba vlje nje ovim pi ta njem.

hasan bulent paksoj, labok, Sad

Identiteti: ko upravlja? Na čiji račun?

udc 316.7udc 323.15

319

kóòrdînäte

13. Cilj ovo ga je da se bo lje raz u me pri ro da i upo-tre ba iden ti te ta, bez ob zi ra na to da li taj iden-ti tet ima pri rod ne ko re ne, ili je sin te tič ka kre a-ci ja upotrebljavačâ mi sli.

14. Ov de se na me će pi ta nje da li po sto ji skup uni-ver zal nih prin ci pa ko ji upra vlja iden ti te tom.

15. Ve ći na iden ti te ta ko ji da nas po sto je uspe šno su se tran sfor mi sa li u od no su na svo je po čet-ke, za hva lju ju ći or ga ni za ci ji, neo p hod no sti i mar lji vo sti. Adap ta ci ja ili no vi ob lik re zul tat je sve snih iz bo ra i me to da ko ji su stvo re ni, po-zajm lje ni ili pri la go đe ni ovoj upo tre bi.

16. Ni su svi iden ti te ti pre šli isti put do svo jih sa da-šnjih po zi ci ja.

17. Me đu tim, ka da ovo pro u či mo, pri me ću je mo ša ro li ko mno štvo prin ci pa i ak tiv no sti, ko je bi se, u naj ma nju ru ku, mo glo na zva ti za jed ni- č kim ime ni te ljem.

18. Shva ta nje ovih za jed nič kih ele me na ta, ili na-po ra ko ji vo de ka tom ci lju, po mo ći će nam da usta no vi mo sta bil ni ju za jed nič ku osno vu, bez emo ci ja i po seb nih zah te va.

19. Ukrat ko o struk tu ri: sva ki pa sus za mi šljen je kao po čet na tač ka di sku si je o jed nom kon kret-nom pred lo gu.

20. Mo žda će ova pa su sna struk tu ra po mo ći da se po ja sne ko ra ci pro ce sa, omo gu ća va ju ći ta ko kon struk ci ju jed ne ši re sli ke do da va njem od-go va ra ju ćih ele me na ta. Ovaj me tod ve o ma je star; ko ri sti li su ga po je di ni upo tre blja va či misli, kao što su Mar ko Aure li je, Ba la sa gun lu Ju-suf i Vit gen štajn.

21. Naj če šće je ve o ma te ško štam pa ti je dan ova kav rad za auto ro vog ži vo ta, osim uko li ko nje go va te ma i sa dr žaj već ni su do bro po zna ti. To je za-to što su iz da va či na vi kli da pred lo ge pro je ka ta ša lju spo lja šnjim eru dit nim eva lu a to ri ma. Ako ti či ta o ci ni su upo zna ti sa te mom i sa dr ža jem, ako se sa mi ne ba ve tom te ma ti kom, pro ces pre po ru ke bi će zna čaj no uspo ren.

22. Ove po te ško će do dat no se kom pli ku ju uko li ko sa dr žaj pro jek ta spa da u oblast ko jom se ba vi ne ko li ko do bro de fi ni sa nih di sci pli na.

23. Ka da se pro na đu spon zo ri za in te re so va ni za ova kav rad, ova po te ško ća u ve li koj me ri bi va pre va zi đe na.

upo tre be IdeN tI te ta1. Na vi ja či pro fe si o nal nih „sport skih” klu bo va

če sto se dr že za jed no. U SAD-u, na vi ja či jed-nog bej zbol ti ma ko lek tiv no se iden ti fi ku ju kao „ple me”. Oni uži va ju u po be da ma i sa o se-ća ju u po ra zi ma svo jih iza bra nih zve zda. Po je-di ni čla no vi ove gru pe iz ja vi li su da se iden ti fi-ku ju sa svim ele men ti ma ti ma ko ji po dr ža va ju, uklju ču ju ći sim bo le (za sta ve, bo je, uni for me, pe sme, po vi ke bo dre nja i bro je ve dre so va naj-bo ljih igra ča). Nji hov od nos sa ovom gru pom po sta je deo to ga „ko” i „šta” su oni. Ovo je do-da tak sve mu osta lom što oni već je su: ro di telj, po to mak, brat ili se stra, po re ski ob ve znik, gra-đa nin ne ke dr ža ve, čo vek iz ve sne pro fe si je ili po li tič kog opre de lje nja. Upr kos to me, sva ki po je di nac ko ji se be sma tra istin skim čla nom ovog „ple me na” mo že ima ti mi šlje nja i vred-no sti ko ji ne mo ra ju bi ti u sa gla sno sti sa onim što mi sle osta li čla no vi – u tre nu ci ma ka da se ne na la ze na fud bal skom sta di o nu.

2. Po čet kom dva de se tog ve ka po pu lar na štam pa pi sa la je da ono što se de ša va na sport skom te-re nu, ka da se dva pro fe si o nal na ti ma su ko be, ni je ni šta dru go do istin ski rat. Ova ko se po-seb no go vo ri lo o ame rič kom fud ba lu.

3. Ovo nas pod se ća, iz me đu osta log, na in di vi-du al ne bit ke u dav nim vre me ni ma, u ko ji ma je po jed na oso ba iz sva ke od su ko blje nih gru pa ima la za da tak da raz re ši kon flikt. Po bed nički rat nik od lu či vao je o sud bi ni stra ne ko ja je iz-gu bi la. Ovo ta ko đe va ži i za dva su ko blje na ti-ma u Ju žnoj Ame ri ci, u slu ča ju ma jan ske igre

320

kóòrdînäte

gu me nom lop tom (a ta ko đe nas pod se ća i na „Fud bal ski rat”1 ko ji se 1970-ih od vi jao u Ju-žnoj Ame ri ci). U svim ovim slu ča je vi ma, cilj igre ni su jed no stav no po e ni na ta bli. Re zul tat je, do slov no, pi ta nje ži vo ta i smr ti. Zbog to ga se po sma tra či na vi ja či emo tiv no ve zu ju za svo je ti mo ve.

4. Da li se mo žda ova ve za nost na la zi u osno vi fe no me na ko ji je ka sni je na zvan „na ci o na li-zam”? Šta je sta ri je: iden ti tet ili oda nost?

5. Mo glo bi se re ći da po bed nič ki tim osva ja pri-vr že nost, po dr ža va o ce, na vi ja če. Me đu tim, u po čet noj na rod noj ma si sva ka ko je mo ra lo već po sto ja ti je zgro iden ti te ta, da bi „tim” uop šte mo gao da se for mi ra.

6. Ne ka da dav no, for mi ra nje na o ru ža ne gru pe mo glo je bi ti re zul tat po tre be od re đe ne gru-pa ci je da pre ži vi na pa de svo jih su se da. Ka da su us pe li da od bi ju oru ža ne po se te svo jih su-sed nih „dru gih”, mo žda su od lu či li da uz vra te po se tu. Ili su, jed no stav no, po že le li da is pi ta-ju svo je mo guć no sti. Ta ko su na sta la kra ljev-stva, od ko jih su ne ka pre ra sla u car stva, ka da su se za to ste kli uslo vi. Sva ova kra ljev stva i car stva ne iz be žno su se me đu sob no su ko blja-va la, zbog to ga što su sva ima la slič ne obra sce ši re nja.

7. To kom pri me ne „voj ne” si le, za po ved nik ko-man du ju ćeg te la ve ro vat no je ose tio po tre bu da raz mi sli. Pro tiv ni ci mo žda ras po la žu slič-nom si lom, ne sa mo u bro ju i spo sob no sti rat-ni ka, ne go i u na o ru ža nju i na me ra ma. Pri be-ga va nje „stra te gi ja ma” mo žda je po sta lo neo- p hod no da bi pr vo bit ni „tim” po be dio u ra tu.

8. Ka da po ko ri svog bli žeg ili da ljeg su se da, tim će se su o či ti sa pro ble mom vla da vi ne gru pom

1 Rat iz me đu Sal va do ra i Hon du ra sa, či ji se po če tak (1969) po klo pio sa ne mi ri ma na kva li fi ka ci o noj utak mi ci za Svet sko pr ven stvo u fud ba lu 1970.

stra nih lju di. Ovi no vi po da ni ci mo žda go vo-re dru ga či jim je zi kom, je du ne po zna tu hra nu, ima ju si ste me ve ro va nja sa ka kvi ma osva jač ni je upo znat. Ako po bed nič ki tim na me ra va sa mo da pljač ka, on će uze ti plen i vra ti ti se na svo je za vi čaj no tlo. Me đu tim, uko li ko po-že li da osta ne na no voj ze mlji (uko li ko mu se do pa la kli ma, mor ska oba la, hra na ili, uop šte, sre di na), mo ra će da iza đe na kraj sa uslo vi ma ko je je ta mo za te kao. Ba bur se u svo jim me-mo a ri ma ža lio na kli mu, po seb no na vla žnost In di je, ko ja je ne po volj no uti ca la na lu ko ve nje go vih voj ni ka.

9. Pr va od lu ka sa ko jom se tim su o ča va je ste da li će asi mi lo va ti po ko re ni na rod, ili do pu sti ti da ga ovaj asi mi lu je.

10. Ovo ni je uvek sve sna od lu ka, iako se do nje če-sto do la zi raz mi šlja njem.

11. Od če ga za vi si is hod? Ne ra di se sa mo o do dat-nom is pi tu fi zič ke sprem no sti, iako se to mo že do go di ti us put, s ob zi rom na po sle di ce kom bi-na ci je osta lih fak to ra. Ovi fak to ri su naj ve ćim de lom in ter ak tiv ni, i uklju ču ju sve u kup nost od no sa sa po ko re nim na ro dom.

12. Od če ga za vi si po na ša nje i re ak ci ja po ko re ne stra ne, ko ja je iz gu bi la ne za vi snost i slo bo du? Da li že le da im se to vra ti, ili se mi re sa asi mi-la ci jom? Da li ima ju sred stva da se po bu ne i fi zič ki na pad nu osva ja če, ili su pre tr pe li ve li ke gu bit ke u ljud stvu, te sto ga mo ra ju da sa če ka ju jed nu ili dve ge ne ra ci je?

13. Mo gu će je da osva jač ki tim, ma kar u pe ri o du ne po sred no po osva ja nju, ima ube dlji vu nad-moć. Da li će uvek bi ti ta ko?

14. Šta odr ža va one ko ji su iz gu bi li, dok če ka ju usta nak ko ji će ih oslo bo di ti? Imaj mo u vi du da to če ka nje mo že da po tra je ve o ma du go; u ne kim slu ča je vi ma, ne ko li ko sto le ća.

15. Da li je če žnja za pro šlo šću, za ne za vi sno šću (sa mo o pre de lje njem) ono što odr ža va u ži vo tu

321

kóòrdînäte

sta re na či ne ži vo ta i mi šlje nja? Oni se ne pre-sta no po na vlja ju kroz raz li či te me di ju me, kao što su pe sme, knji žev nost (pi sa na ili usme na), fi zič ke ma ni fe sta ci je umet no sti, upra žnja va nje ver skih ob re da.

16. Po na vlja nje ma ni fe sta ci ja ovih usta lje nih prak-si i spe ci fič na kom bi na ci ja ovih ele me na ta do-vo de do for mi ra nja je din stve nog sku pa vi zi ja ži vo ta u bu duć no sti.

17. Ne ki gu bit nič ki ti mo vi po či nju da se obra ća ju nat pri rod nom auto ri te tu tra že ći od nje ga ute hu i po moć, ako već ne ma ju sop stve ne usta lje ne prak-se, ili ako nji hov si stem ve ro va nja to ohra bru je.

18. Pod gru pe gu bit nič ke gru pe mo gu po tra ži-ti spas u sop stve nom si ste mu ve ro va nja. Ovo mo že do ne ti krat ko traj nu ute hu, ali ne i neo-p hod no olak ša nje. Osim, na rav no, uko li ko na-po ri usme re ni ka tra že nju ute he ne pre ra stu u ak ci ju za sti ca nje ne za vi sno sti, za ostva re nje kon kret nog ci lja.

19. Ka da se si stem ve ro va nja ko ri sti kao po dr ška ostva re nju ci lja, kao što je sti ca nje ne za vi sno-sti, pri ro da i struk tu ra tog si ste ma di rekt no uti ču na do ga đa je ko ji će usle di ti.

20. Da li si stem ve ro va nja po ti če iz gru pe ko ja ga upra žnja va? Dru gim re či ma, da li ga je to dru-štvo stvo ri lo? Ili je usvo jen, po zajm ljen od ne-ke dru ge gru pe?

21. Da li si stem ve ro va nja od go va ra zah te vi ma ko-je umo vi ver ni ka pred nje ga po sta vlja ju u slu-ča ju ce lo kup ne po pu la ci je, ili sa mo jed nog nje-nog de la?

22. „Re ak ci ja” si ste ma ve ro va nja na emo ci o nal ne i du hov ne po tre be onih ko ji ga upra žnja va ju mo ra bi ti flek si bil na. U pro tiv nom, sta ri si stem mo gao bi bi ti za me njen no vim.

23. Ako je si stem ve ro va nja na stao spo lja pre ne go što je uve zen u dru štvo, go to vo je iz ve sno da su li tur gi ja i dok tri na iz gu bi li deo svo je ori gi nal ne este ti ke i zna če nja.

24. Uve ze ni eku men ski ri tu a li i li tur gi ja sa dr ža-će vred no sti dru gog dru štva – onog ko je ih je stvo ri lo. Ove uve ze ne vred no sti la ko mo gu bi ti u su prot no sti sa prak som i ve ro va nji ma onih ko ji su ih uve zli. Čak i ako te su prot no sti ni-su ne po sred no vi dlji ve ili uoč lji ve spo lja, one će do ve sti do ne za do volj stva me đu ver ni ci ma, ka da se is po sta vi da je du hov na ute ha ko ju tra-že za pra vo ne do sti žna.

25. Zbog če ga bi ne ka gru pa uve zla si stem ve ro-va nja? Za što ga ne bi sa ma stvo ri la? Da li se is po sta vi lo da je no vi si stem jed no stav no moć-ni ji od sta rog? Ili je bio na met nut oru ža nom si lom?

26. Uve ze ni si stem ve ro va nja ne ka da po se du je pri vlač nost zbog to ga što mo žda „od go va ra” ne po sred nim po tre ba ma, obez be đu ju ći po za-di nu ili oprav da nje za po sto je ću prak su. Ovo je po seb no va žno ka da po sto je ći si stem ve ro va-nja sa dr ži pre vi še oba ve za ili pre pre ka za uži-va nje u ži vo tu.

27. „Uz bu đe nje” do ko ga do la zi to kom uče nja no-ve „taj ne” mo že do pri ne ti uvo zu i pri hva ta nju no vog si ste ma ve ro va nja.

28. Osva ja či če sto pri hva ta ju si ste me ve ro va nja po ko re nih; to je go to vo uvek čin unu tra šnjeg po ko ra va nja. Osva jač po sta je po ko re ni on da ka da poč ne da gu bi svoj si stem ve ro va nja. Ovo će do pri ne ti asi mi la ci ji osva ja ča od stra ne po-ko re nog na ro da. Taj pro ces mo že tra ja ti iz me-đu jed ne i tri ge ne ra ci je.

29. Vođ stvo osva jač ke gru pe po sta će sve sno ove pro me ne, ali mo žda ne će bi ti do volj no sna žno da je spre či. To mo že bi ti re zul tat nji ho ve is-kre ne že lje da odr že pri ja telj ske od no se sa po-ko re ni ma, ali i po sle di ca to ga što su po ko re ni da le ko broj ni ji.

30. Deo vo đa osva jač ke gru pe mo že po že le ti da za dr ži svo je „sta re” obi ča je i si ste me vred no sti, vr še ći pri ti sak na po ko re ne da pri hva te ta kav

322

kóòrdînäte

po lo žaj. Dru gi deo osva ja ča ve ro vat no će sta ti na stra nu po ko re nih. To će do ve sti do raz do ra me đu vo đa ma osva ja ča.

31. Raz dor u re do vi ma osva ja ča pre ne će se i na po-ko re ne: deo njih bi će vo ljan da pri hva ti si stem vred no sti osva ja ča, dok će dru gi že le ti da za dr-že vred no sti ko je su po sto ja le pre osva ja nja.

32. Raz dor me đu po ko re ni ma mo že bi ti po sle di-ca že lje za eko nom skom do bi ti. Raz li či ti prav ci de lo va nja da će raz li či te re zul ta te. Obe stra ne će se bi po sta vi ti pi ta nje ko ji je pra vac po volj ni-ji za njih.

33. Po ko re ni tre ba da do ne su od lu ku. Oni ko ji pri hva te si stem vred no sti osva ja ča ve ro vat no sma tra ju da će po bed nič ke vred no sti po be di ti, kao što su osva ja či njih po be di li.

34. Oni ko ji od bi ja ju si stem vred no sti osva ja ča dr-že se svo jih obi ča ja, že le ći da im po ve ća ju moć ta ko što će pro či sti ti se be i svoj si stem na sva ki mo gu ći na čin.

35. Pri me će no je i da, iako osva jač uspe va da na-met ne po ko re nom svo ju po li ti ku, si stem ve ro-va nja po ko re nog po ko ra va osva ja ča.

36. Tran sfor ma ci ja dru štva mo že se od i gra ti u okvi ru jed ne ge ne ra ci je. Sa dru ge stra ne, dru-štvo joj se mo že opi ra ti sto le ći ma. Re zul tat će za vi si ti od vo lje dru štva ko je se na šlo u ovim okol no sti ma.

37. Ako vla da ta ko od lu či, uz ra zum no ru ko vod-stvo, ona za ne ko li ko de ce ni ja mo že spro ve sti eko nom sku tran sfor ma ci ju.

38. Po li tič ke tran sfor ma ci je, kao i tran sfor ma ci je si ste ma ve ro va nja, obič no zah te va ju mno go vi-še vre me na, čak i u slu ča ju da po sto ji sna žan spo lja šnji pri ti sak.

39. Sva ka tran sfor ma ci ja ima svo ju ce nu. Što se pro me na br že od vi ja, ra čun će bi ti ve ći.

40. Mo ti ve onih ko ji po ku ša va ju da tran sfor mi šu dru štvo tre ba da raz u me ju pre sve ga oni na či je će ži vo te to uti ca ti.

41. Stil i na čin de lo va nja onih ko ji že le da tran sfor-mi šu dru štvo po treb no je pa žlji vo raz mo tri ti. Po sto je ve li ke raz li ke iz me đu dik ta to ra, re for-ma to ra (ona ko ka ko to ra de po li tič ki an ga žo-va na štam pa i nje ne va ri ja ci je) i al tru i stič nih po je di na ca.

42. Br že eko nom ske tran sfor ma ci je ima će vi šu ce nu na po lju si ste ma vred no sti; dru gim re či-ma, do ve šće do br žeg gu blje nja tra di ci o nal nih vred no sti.

43. Ako eko nom ska tran sfor ma ci ja bu de uspe šna u okvi ru jed ne ge ne ra ci je, on da će ba ke i de de mo ći da pre ne su sop stve ne vred no sti svo jim unu ci ma, efek tiv no sma nju ju ći gu bi tak.

44. Unu ci mo žda ne će uvek uvi đa ti zna čaj tra di-ci o nal nih si ste ma vred no sti, po seb no u pe ri o-du ado le scen ci je. To je zbog to ga što se unu ci ra di je opre de lju ju za vred no sti ko je vi de oko se be.

45. „Sta ri po re dak” (ko ji se po ne kad mo že vi de ti kod sta ri je ge ne ra ci je) obič no uklju ču je stav da su vred no sti nji ho vog dru štva de gra di ra-ne. Ova kav stav ne mo ra nu žno bi ti po gre šan. Ošte će nja ko ja je pre tr pe la sre di na mo gu bi ti do kaz za to.

46. Ka da poč ne pro ces „re for mi sa nja”, oni ko ji za-go va ra ju „no ve vred no sti” pro gla si će ih „po-bed nič kim”. Ovo mo že po slu ži ti kao oprav da-nje ak tu el nog po na ša nja ru ko vod stva.

47. U od re đe nom tre nut ku, „sta re” vred no sti po-no vo će po sta ti pri ma mlji ve; one će bi ti u svo-joj ubla že noj, pri gu še noj for mi, slič no efek tu klat na.

48. U broj nim slu ča je vi ma, „re for ma” ni je ni šta dru go do okre ta nje zdra vom ra zu mu i po nov-no ot kri va nje či nje ni ca. Iz gle da da je Vi klif (Wyclif fe) uočio ovaj efe kat.

49. Isti na je krh ka, čak i ako je ni je mo gu će pro na ći u nje nom ap so lut nom sta nju. Isti na je bez boj-na i bez mi ri sna, zbog če ga ju je la ko pre vi de ti.

323

kóòrdînäte

Ona sa ma po se bi ni je štet na, ni ti pred sta vlja pret nju. U to me je ob ja šnje nje nje ne krh ko sti. Isti na se mo že za ga di ti ve o ma la ko, go to vo bez na po ra. Do da tak bo je ili da šak mi ri sa bi će do-volj ni za to. Na kra ju kra je va, osim onih ko ji su upo zna ti sa isti nom u nje nom ap so lut nom sta nju, ko dru gi mo že da pri me ti ovaj pro ces?

50. Ako je isti na to li ko tran spa rent na, ka ko čo vek da se iz ve šti u pre po zna va nju nje ne su šti ne upr kos gu stom li šću ko je je oba vi ja?

51. Umet nost za ga đi va nja isti ne mo že se na zva ti pro pa gan dom ili, ako ra di je ko ri sti mo eufe mi-zam, od no si ma sa jav no šću. Ni je pre vi še te ško sa kri ti isti nu u go mi li se man ti ke i lek si ko na. Sva ki ta kav po ku šaj po treb no je is tra ži ti do sr-ži.

52. Isti na i iden ti tet ima ju mno go to ga za jed nič-kog. Da nas po sto je broj ne dr ža ve či ja ne do ku-men to va na tra di ci ja tvr di da one, kao „et no-ge ne ze”, kon ti nu al no po sto je već vi še od de-set hi lja da go di na. Ne ki pri pad ni ci tih dr ža va iskre no ve ru ju u to. Za njih, to je „isti na”. Za one ko ji tra že ma te ri jal ne do ka ze, to je mit. Ova dva prav ca mo žda ni je mo gu će po mi ri ti.

53. Iden ti te ti se odr ža va ju sa mi od se be. Oni se pre no se sa ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju.

54. Ka da se iden ti tet pre ne se na na red nu ge ne ra-ci ju, on će ili na sta vi ti da se raz vi ja, ili će ste ći ne či sto će u od no su na svo ju ori gi nal nu ver zi ju.

55. U ve ći ni slu ča je va, iden ti tet se mo že iz jed na či-ti sa kul tu rom.

56. Po sto ji sta no vi šte da kon tak ti iz me đu kul tu ra do vo de do sta pa nja, či ji je re zul tat no va kul tu ra.

57. Ter min „kul tu ra”, u zna če nju ko je da nas ima, po ti če od rim ske upo tre be te re či. Ini ci jal no se od no sio na po ljo pri vre du (agri kul tu ru), kul ti-va ci ju ze mlje. Ka sni je je isti ter min po čeo da ozna ča va raz voj spo sob no sti, uma.

58. Sir i vi no ima ju sop stve ne, spe ci fič ne kul tu-re. Ako se vin ska kul tu ra (ume sto one za sir)

uba ci u bu re sa si rom u pe ri o du nje go vog for-mi ra nja (vre nja), ono što na sta ne ne će mo ći ni da se je de, ni da se pi je. U sva kom slu ča ju, ne sa za do volj stvom ko je pra ti ori gi nal ne en ti te te (ovo se ne od no si na po se ban por to sir, u ko ji se vi no do da je ka da se za vr ši vre nje si ra, ra di po bolj ša nja uku sa).

59. Čo vek mo že isto vre me no da je de sir i pi je vi no. To je za to što se nji ho vi uku si od lič no na do-pu nju ju, a ne za to što su agen ti ko ji iza zi va ju vre nje bi li raz me nje ni u pe ri o du for mi ra nja.

60. I vin ska kul tu ra, i kul tu ra si ra, ovi neo p hod ni iza zi va či vre nja, mo gu bi ti pro či šće ni ili raz vi-je ni za jed no. Zbog to ga po sto je sto ti ne vr sta si ra, da i ne po mi nje mo vr ste vi na.

61. Kao i kod dru gih kul tu ra (onih za jo gurt, pi-vo ili hleb), po re klo kul tu ra za sir i vi no ni je po zna to. U sva kom slu ča ju, ni je po zna to da-na šnjoj teh no lo gi ji. Ista ma gla oba vi ja i ljud ske kul tu re.

62. Ma ka kvo bi lo nji ho vo po re klo, i ljud ske kul tu-re mo gu se raz vi ja ti ta ko da po sta nu raz li či te. Mo gu se do dat no tran sfor mi sa ti. Da li će ovo bi ti ko ri sno ili štet no, za vi si od nji ho vih od no-sa sa dru gi ma, kao i od vi dlji vih po sle di ca.

63. Od no si me đu kul tu ra ma uvek do vode do na-stan ka ci vi li za ci ja. Ne ke ci vi li za ci je su iš če zle, dru ge su i da lje u pro cva tu.

64. Ter min „ci vi li za ci ja” ta ko đe je rim skog po re-kla. Ini ci jal no se od no sio na gra đa ne i nji ho va lič na pra va, na gru pa ci ju gra đa na ili na ci ju, na va ljan jav ni ili dru štve ni po re dak pod vla da vi-nom za ko na, na ljud sko dru štvo, za raz li ku od voj nič kog dru štva.

65. Te ško je go vo ri ti o ne koj kon kret noj ci vi li za ci ji dok ne raz mo tri mo in di vi du al ne kul tu re ko je su do pri ne le nje nom na stan ku.

66. Sva ka za jed ni ca ima svoj spe ci fič ni iden ti tet. Taj iden ti tet ob u hva ta po je din ce ko ji ži ve u okvi ru te za jed ni ce. Ka ko sva ki po je di nac, ko-

324

kóòrdînäte

ji je sa stav ni deo za jed ni ce, ima svoj iden ti tet, za jed ni ca pred sta vlja mo za ik svo jih kom po ne-na ta.

67. Mo za ič ki iden ti tet za jed ni ce zna čaj no se raz li-ku je od mo za ič kog iden ti te ta na sta log pod pri-si lom.

mo za Ič kI IdeN tI tet1. Sva ka dr ža va sa dr ži mno štvo raz li či tih iden ti-

te ta.2. Ka da se dr ža va for mi ra, ona za u zi ma od re đe-

nu te ri to ri ju, do mo vi nu.3. Ka da dr ža va kon so li du je svo ju vlast nad do-

mo vi nom, bra ne ći nje ne gra ni ce, ona će po ste-pe no raz vi ti svoj pri rod ni iden ti tet.

4. Iako se u ze mlji for mi ra pri mar ni iden ti tet, u njoj po sto je i pod gru pe.

5. Pod gru pe ima ju sop stve ne iden ti te te, usled pr-vo bit nih raz li ka kao što su et nič ko po re klo, ve-ro va nja, na čin vla da vi ne i eko nom ski si ste mi.

6. Zbog ovih raz li ka, pod gru pe će se od u pi ra ti asi-mi la ci ji od stra ne iden ti te ta do mi nant ne gru pe.

7. Ka da je do mi nant ni iden ti tet ne to le ran tan pre-ma te žnji pod gru pa da oču va ju svo je spe ci fič-ne, raz li či te iden ti te te i svoj ot por, te gru pe će stu pi ti u bor bu, ili će emi gri ra ti.

8. Ka da je do mi nant ni iden ti tet to le ran tan pre ma pod gru pa ma i po di den ti te ti ma u svo joj dr ža vi, čla no vi ovih gru pa za u ze će vi so ka me sta u hi je-rar hi ji. Oni će ovo ura di ti ka ko bi mo gli da za-ga ran tu ju op sta nak svo jih spe ci fič nih iden ti te ta.

9. Ka da po sta ne op šte po zna to da je do mi nant ni iden ti tet to le ran tan, dru ge pod gru pe te ži će da mi gri ra ju u do men te dr ža ve.

10. Imi gra ci ja pod gru pa u dr ža vu do mi nant nog iden ti te ta uve ća će udeo ne do mi nant nih gru pa u toj dr ža vi.

11. Imi gra ci ja pod gru pa u dr ža vu do ži ve će po rast uko li ko do mi nant ni iden ti tet za poč ne kam pa-nju pro ši re nja.

12. Pro ces mi gra ci je do bi će no vi pod sti caj ka da dru gi do mi nant ni iden ti te ti po sta nu ne to le-rant ni pre ma gru pa ma u svo jim dr ža va ma.

13. Ne ki do mi nant ni iden ti te ti čak pri si lja va ju pod gru pe da emi gri ra ju iz nji ho vog do me na.

14. Iz ba če ne pod gru pe te ži će osni va nju sa ve za i ko a li ci ja ka da se na se le na te ri to ri ji to le rant ne dr ža ve.

15. U sva koj pod gru pi u okvi ru do me na to le rant-nog iden ti te ta po sto ja će ba rem dve stran ke.

16. Pr va ge ne ra ci ja jed ne od stra na ka imi grant ske pod gru pe bi će volj na da do pu sti da je asi mi lu je do mi nant ni iden ti tet.

17. Su par nič ka stran ka od u pi ra će se asi mi la ci ji od stra ne do mi nant nog iden ti te ta, što će ima ti vi-so ku ce nu.

18. U tre ćoj ge ne ra ci ji, po tom ci pr vih imi gra na ta tru di će se da oži ve svoj pr vo bit ni iden ti tet.

19. Ka da ko lek tiv na po pu la ci ja pod gru pa do mi-nant nog iden ti te ta po sta ne ot pri li ke jed na ka po pu la ci ji glav nog iden ti te ta, u dr ža vi će ne iz-be žno do ći do raz vo ja mo za ič kog iden ti te ta.

20. Pre po zna va nje mo za ič kog iden ti te ta u dr ža vi iz me ni će po li ti ku do mi nant nog iden ti te ta u toj dr ža vi.

21. Iden ti tet pod gru pa iz ve den je iz ma tič nog iden ti te ta, ko ji mo že i ne mo ra ima ti de fi ni sa-nu dr ža vu i bra nje ne gra ni ce.

22. Ako ma tič ni iden ti tet ne po se du je de fi ni sa-nu i ne za vi snu dr ža vu, naj ve ći deo ener gi je pod gru pa ko je pri pa da ju tom iden ti te tu bi će usme ren ka kon sti tu i sa nju dr ža ve sa sop stve-nom te ri to ri jom.

23. Ma tič ni iden ti tet mo že po sto ja ti u dr ža vi ko ja se od nje ga zna čaj no raz li ku je.

24. Iden ti te ti do spe va ju u dr ža ve či ji deo ni ka da ni su bi li, ka da jed na dr ža va pre đe u eks pan ziv-ni re žim funk ci o ni sa nja, pre pla vlju ju ći dru ge.

25. Ka da ma tič ni iden ti tet, pre pla vljen stra nim iden ti te tom, kre ne sta zom sti ca nja te ri to ri jal ne

325

kóòrdînäte

ne za vi sno sti, to će do ve sti do uje di nje nja ra štr-ka nih pod gru pa.

26. Im puls ma tič nog iden ti te ta da stek ne ne za vi-snost če sto će i po te ći od ra štr ka nih pod gru pa.

27. Sva koj ak ci ji pret ho di ide ja. Ide je ko je se ba-ve ne za vi sno šću iden ti te ta pr vo se ši re pu tem knji žev no sti.

28. Ako pre pla vlje ni ma tič ni iden ti tet po se du-je du bo ko uko re nje nu knji žev nost, ona će se štam pa ti u ino stran stvu i ta mo oži ve ti.

29. Ako ne ki iden ti tet po se du je knji žev nost u na-stan ku, do ći će do po ku ša ja pla gi ra nja, ka ko bi se ta knji žev nost pred sta vi la kao ne što drev no.

30. Fal si fi ko va na knji žev nost bi će otvo re no pro tiv svih osta lih iden ti te ta, a u ko rist iden ti te ta ko ji po ku ša va da pro mo vi še.

31. Po svo joj pri ro di, fal si fi ko va na knji žev nost ne mo že se pri pi sa ti ni jed nom ži vom auto ru, čak i ako po sto je do ka zi.

32. Fal si fi ko va na knji žev nost ima će ulo gu ku li sa, pred ko ji ma će se raz vi ja ti no va knji žev nost.

33. No va knji žev nost bi će usme re na ka stva ra nju ne za vi sne knji žev no sti.

34. Do mi nant na dr ža va u ko joj do la zi do ovog oži vlja va nja mo že re a go va ti na dva na či na.

35. Ako do mi nant na dr ža va po se du je otvo ren mo za ič ki iden ti tet, nje go vo oži vlja va nje bi će do če ka no po zi tiv no. Ovo se ret ko de ša va.

36. Ako je do mi nant ni iden ti tet auto ri ta ran, no vi auto ri bi će pro go nje ni.

37. Pod gru pe ko je ži ve u ino stran stvu za tra ži će po moć me đu na rod nih or ga ni za ci ja, oče ku ju ći da do pri ne su oži vlja va nju iden ti te ta.

38. Do ći će do sta pa nja no ve knji žev no sti i no vih na po ra da se for mi ra no va dr ža va.

39. Ka da ma tič ni iden ti tet ko nač no do bi je ne za vi-snu dr ža vu, on će po zva ti pod gru pe ko je ži ve u ino stran stvu da se vra te u ze mlju.

40. Ne ke pod gru pe ne će se oda zva ti po zi vu da se vra te.

41. Ka da ma tič na dr ža va po sta ne pri zna ta, a po-seb no ka da do stig ne eko nom sku odr ži vost, pod gru pe u ino stran stvu ose ti će njen uti caj.

42. Ma tič na dr ža va po ku ša će da uti če na ak tiv no-sti do mi nat nog iden ti te ta u me sti ma gde ži ve nje ne pod gru pe.

43. Iden ti tet do ma ći na bi će do ve den u pi ta nje.44. Do mi nant ni iden ti tet ze mlje u ko joj pod gru pe

ži ve re a go va će ta ko što će in si sti ra ti na raz vo ju zva nič nog iden ti te ta, i pu tem sup til nih ili agre-siv nih me ra zah te va ti oda nost tom iden ti te tu.

45. Ili će iden ti tet do ma ćin us pe ti u svo jim na po ri-ma da se na met ne kao zva nič ni iden ti tet, ili će do ći do dez in te gra ci je do mi nant ne dr ža ve.

46. U eks trem nim slu ča je vi ma, do mi nant na dr-ža va zah te va će pot pu nu asi mi la ci ju od stra ne zva nič nog iden ti te ta, ili će čak iz ba ci ti pod gru-pe ko je se to me opi ru.

47. Do mi nant ni iden ti tet mo žda ne će us pe ti u svo jim na po ri ma da na met ne no vo stvo re ni (ili iz me nje ni) zva nič ni iden ti tet.

48. Ka da zva nič ni iden ti tet do ži vi ne u speh, do mi-nant na dr ža va ras pa šće se na ma nje iden ti te te.

49. Frag men ta ci ja iden ti te ta do ve šće do frag men ta-ci je dr ža ve na ma nje, ja sno odvo je ne iden ti te te.

50. Mo za ič ki iden ti te ti, kao što su im pe ri je, po de-fi ni ci ji sa dr že mno štvo iden ti te ta.

51. Im pe ri ja ma upra vlja vla da ju ći sloj, uz po moć pot či nje ne mu bi ro kra ti je.

52. Vla da ju ći sloj for mi ra će do mi nant ni iden ti tet im pe ri je.

53. Čla no vi bi ro kra ti je bi će bi ra ni pre sve ga iz re-do va do mi nant nog iden ti te ta, što po seb no va-ži za gor nje slo je ve hi je rar hi je, uz od go va ra ju ći po sto tak po je di na ca iz pod gru pa dr ža ve.

54. Vla da ju ći sloj us po sta vi će obra zac sa mo o dr ža-nja, ka ko bi sa ču vao im pe ri ju.

55. Osnov no sred stvo sa mo o dr ža nja vla da ju ćeg slo ja je ste obra zov ni si stem ko ji po sto ji u da-tom tre nut ku.

326

kóòrdînäte

56. U in te re su vla da ju ćeg slo ja bi će da za dr ži mo-za ič ki iden ti tet pu tem uni fi ko va nog si ste ma ve ro va nja.

57. Si stem ve ro va nja ob u hva ta vi še od „re li gi je”.58. Pre o vla đu ju ći stav me đu pri pad ni ci ma vla da-

ju ćeg slo ja je ste da, ka da ve ći deo po pu la ci je pri pa da istom si ste mu ve ro va nja, dr ža va ima ja či osnov za za jed ni štvo, ko je vo di uni form ni-jem iden ti te tu.

59. Ka da vla da ju ći sloj mo za ič kog iden ti te ta po-sta ne si gu ran u svoj iden ti tet, obra zov ni si stem ne će bi ti čvr ste ru ke, i ne će pri si lja va ti pod gru-pe da uče sve o do mi nant nom iden ti te tu.

60. Ako je vla da ju ći sloj pre vi še okre nut ka atri bu-ti ma sop stve nog iden ti te ta, on će in si sti ra ti da pod gru pe na u če sve o do mi nant nom iden ti te-tu. Obra zov ni si stem bi će pro jek to van pre vas-hod no sa tim ci ljem.

61. Što je ve ća po pu la ci ja pri pad ni ka pod gru pa u ne kom iden ti te tu, to će ja če kon trol ne me ha ni-zme vla da ju ći sloj ko ri sti ti u dr ža vi.

62. Ako se dr ža va opre de li za si stem je din stve nog vla da ju ćeg apa ra ta, taj apa rat će te ži ti da se odr ži ne za vi sno od bi ro kra ti je ili dru gih or ga na dr ža ve.

63. Je din stve ni vla da ju ći apa rat po ku ša će da uba ci sop stve ne čla no ve i pred stav ni ke u sve in sti tu-ci je dr ža ve.

64. S ob zi rom na ve lik broj pod re đe nih iden ti te-ta u dr ža vi, je din stve ni vla da ju ći apa rat te ži će to me da uklju či od re đen broj pa žlji vo oda bra-nih i ob u če nih pred stav ni ka iz iden ti te ta sva ke pod gru pe.

65. Je din stve ni vla da ju ći apa rat će, bi ra ju ći čla no-ve iz pod re đe nih iden ti te ta, po ku ša ti da pro ši ri svoj uti caj i iden ti tet na iden ti te te pod gru pa.

66. Što je gru blja po li ti ka vla da ju ćeg slo ja, to će že-šća bi ti re ak ci ja pod gru pa.

67. Vla da ju ći sloj on da mo že ili po sta ti po pu stlji-vi ji, ubr za va ju ći ti me ras pad mo za ič kog iden ti-te ta, ili po ve ća ti sna gu auto ri tar ne upra ve.

68. Ako pod gru pe mo za ič kog iden ti te ta zah te va ju ve ću auto no mi ju u svim obla sti ma ži vo ta, vla-da ju ći sloj mo že, na po vr ši ni, to da do pu sti u ci lju us po sta vlja nja har mo ni je.

69. Ka da do đe do že lje ne auto no mi je, pod gru pe će da ti odu ška svom sen ti men tu pu tem raz li či tih fo ru ma, kao što su me di ji i pu bli ka ci je.

70. Ka ko bi ovi iz li vi osta li pod kon tro lom, da ne bi do šlo do ras pa da nja mo za ič kog iden ti te-ta, vla da ju ći sloj i je din stve ni vla da ju ći apa rat uve šće do dat ne in sti tu ci je, ka ko bi uma nji li uti caj ovih iz li va. I ovo će bi ti uči nje no u ime je din stva i har mo ni je.

71. No vo na sta le in sti tu ci je, či ja je svr ha da kon tro li-šu no ve po be de pod gru pa, bi će omra že ne me đu pri pad ni ci ma pod gru pa. Pod gru pe će tra ži ti na-či ne da za o bi đu de lo va nje ovih no vih in sti tu ci ja.

72. Vla da ju ći sloj će re a go va ti uvo đe njem re strik-ci ja na hra nu i dru ge neo p hod ne stva ri ko je pod gru pe do bi ja ju od cen tral ne upra ve, ka ko bi us po sta vio kon tro lu.

73. Vla da ju ći sloj stvo ri će zva nič ni iden ti tet mo za-ič ke dr ža ve, uko li ko on već ne po sto ji, kao do-dat no sred stvo za kon tro lu nad pod gru pa ma.

74. Zva nič ni iden ti tet naj ve ro vat ni je će bi ti va ri-ja ci ja do mi nant nog iden ti te ta, mo di fi ko va nog ta ko da na ve de pod gru pe da ga pri hva te.

75. Je din stve ni vla da ju ći apa rat i dru ge in sti tu ci-je mo za ič kog iden ti te ta jav no će hva li ti i na-gra đi va ti one čla no ve pod gru pa ko ji otvo re no pri hva ta ju zva nič ni iden ti tet i tru de se da ga pro ši re. Isto vre me no će ka žnja va ti one ko ji ga od ba cu ju i ra de pro tiv nje ga.

76. Vla da ju ći sloj pro ši ri će i pri me ni ti zva nič ni si-stem ve ro va nja kao deo zva nič nog iden ti te ta.

77. Uspeh svih po li ti ka kon tro le ko je vla da ju ći sloj uvo di za vi si će od stan dar da i kva li te ta ži vo ta u dr ža vi.

78. Ako po sto je upa dlji ve, zna čaj ne raz li ke u ži-vot nom stan dar du iz me đu čla no va do mi nant-

327

kóòrdînäte

nog iden ti te ta i čla no va pod gru pa, ni ka kva po-li ti ka ne će da ti re zul ta te. Ovo va ži bez ob zi ra na to ko ja stra na po se du je vi ši ži vot ni stan dard – pod gru pe ili do mi nant ni iden ti tet.

79. Ako oče ki va nja ne bu du za do vo lje na, do ći će do ne slo ge iz me đu iden ti te ta.

80. Ka da poč ne otvo re na ne slo ga, ni ka kvi ustup ci od stra ne vla da ju ćeg slo ja ne će za do vo lji ti dr-ža vu u ce li ni.

81. Sa po ra stom bro ja ustu pa ka pod gru pa ma, čla-no vi vla da ju ćeg iden ti te ta po če će da is po lja va-ju ne za do volj stvo.

82. Pri pad ni ci do mi nant nog iden ti te ta pri ti ska će vla da ju ći sloj da ogra ni či ili uki ne ustup ke čla-no vi ma pod gru pa.

83. Uki da nje bi lo kog od ovih ustu pa ka pod gru-pa ma ne će ni ko ga za do vo lji ti. U tom tre nut ku već je su vi še ka sno da se pro ces za u sta vi.

84. Ras pa da nje mo za ič kog iden ti te ta ne mo ra da zna či da će se pod gru pe od mah odvo ji ti od dr-ža ve.

85. Pod gru pe ko je že le da po tvr de sop stve ni iden-ti tet u okvi ru mo za ič kog iden ti te ta do ći će u po sed ze mlje sa mo za se be, za sop stve nu upo-tre bu.

86. Ze mlja u vla sni štvu pod gru pa, is klju či vo za nji ho vu upo tre bu, pre ra šće u ogra đe ne, odvo-je ne za jed ni ce, me sta sa ogra ni če nim pri stu-pom, kao što su let nji kam po vi, škol ski kom-plek si, objek ti zdrav stve ne slu žbe, gro blja i sa-kral ni objek ti, u okvi ru mo za ič kog iden ti te ta.

87. Apa rat za taj no pri ku plja nje in for ma ci ja, u po-se du zva nič ne vla de i dru gih zva nič nih in sti tu-ci ja, ne sme se pot ce ni ti ka da pod gru pe poč nu da se za la žu za svoj iden ti tet.

88. Ako je po pu la ci ja mo za ič kog iden ti te ta ot pri li-ke rav no mer no po de lje na iz me đu do mi nant nog iden ti te ta i pod gru pa, po sto ja će ne ko li ko unu-tra šnjih or ga ni za ci ja za pri ku plja nje in for ma ci ja, ka ko bi vla da ju ći sloj dr ža ve bio in for mi san.

89. Ve li ka ve ći na or ga ni za ci ja ko je se ba ve pri ku-plja njem in for ma ci ja bi će zva nič no sank ci o ni-sa na.

90. Po sto ja će i ne sank ci o ni sa ne or ga ni za ci je za pri ku plja nje in for ma ci ja; njih će ad hoc for mi-ra ti raz li či te for mal no pri zna te in sti tu ci je.

91. Istin ski ili na vod ni ci lje vi svih or ga ni za ci ja ko-je pri ku plja ju in for ma ci je bi će da in for mi šu i po sa ve tu ju vla da ju ći sloj u po gle du ten den ci ja unu tar dr ža ve.

92. Su sed ne dr ža ve, kao i dru ge dr ža ve u okvi ru me đu na rod nog si ste ma, pa žlji vo će po sma tra ti raz voj si tu a ci je. U iz ve snim ret kim slu ča je vi-ma mo že se do go di ti da sa vla da ju svo ju po tre-bu da uče stvu ju u de ša va nji ma.

93. Uti caj ko ji po ti če iz van dr ža ve će se po ja ča ti, na vo de ći dr ža vu da re a gu je, uko li ko je u sta-nju.

94. Vla da ju ći sloj i pod re đe ne mu in sti tu ci je mo-za ič kog iden ti te ta for mu li sa će re ak ci o nar ne po li se, usme re ne ka ko ka spo lja šnjim, ta ko i ka unu tra šnjim gru pa ma.

95. Kao deo tih re ak ci o nar nih po li sa, vla da ju ći sloj stu pi će u ko a li ci je sa su sed nim ili da ljim dr ža-va ma u okvi ru me đu na rod nog si ste ma.

96. Ka da čla no vi ko a li ci je ili ko a li ci ja na sta lih ovim pu tem po sta nu broj no i eko nom ski do volj no sna žni, do ći će do glo ba li za ci je kon fli ka ta.

97. Po slo dav ci i nji ho va udru že nja bi će u ve li koj me ri ume ša ni u ko a li ci je, da li zbog to ga što će sma tra ti da je to neo p hod no za kon ku rent nost i op sta nak nji ho vog iden ti te ta, ili za to što će ih na to pri si li ti vla da ju ći sloj.

98. Po red ope ra ti va ca sank ci o ni sa nih i ne sank ci o-ni sa nih or ga ni za ci ja za pri ku plja nje in for ma ci-ja, na o ru ža ne pa ra voj ne for ma ci je bi će for mi-ra ne unu tar dr ža ve.

99. Po zna te ili taj ne pa ra voj ne for ma ci je ba vi će se gu še njem ak tiv no sti pod gru pa, ili će pod sti ca ti te ak tiv no sti, sa istim ci ljem.

328

kóòrdînäte

100. Ka da se po ja ča na pe tost iz me đu do mi nant nog iden ti te ta i pod gru pa, do ći će do for mi ra nja pri vat nih gru pa unu tar dr ža ve, što će omo gu-ći ti pod gru pa ma da do bi ju pri stup ro bi i ser vi-si ma ko ji su im us kra će ni zbog in sti tu ci o nal-nih ba ri je ra do mi nant nog iden ti te ta.

101. Pri vat ne or ga ni za ci je na sta le u pod gru pa ma sa ci ljem do bi ja nja pri stu pa ro bi i ser vi si ma po-sto ja će pre sve ga da bi nji ho vi osni va či i ope ra-tiv ci ostva ri li pro fit. Čla no vi pod gru pa ne će u pot pu no sti sank ci o ni sa ti ove or ga ni za ci je.

102. Pri vat ne or ga ni za ci je pod gru pa bi će pro tiv po-sto je ćih za ko na i re gu la ti va ko je vla da ju u dr ža vi.

103. Uspeh pri vat nih or ga ni za ci ja pod gru pa do ve-šće do na stan ka no vih or ga ni za ci ja ovog ti pa.

103. U po ku ša ju da pra te de ša va nja, unu tra šnje or-ga ni za ci je za pri ku plja nje in for ma ci ja in fil tri-ra će se u pri vat ne or ga ni za ci je pod gru pa, ali će im ipak do pu sti ti da na sta ve sa ra dom.

105. S vre me nom, pri vat ne or ga ni za ci je pod gru pa pro ši ri će svo je ope ra ci je ta ko da uklju če i pod-sti ca nje po bu ne.

106. Do ći će do nad me ta nja me đu pri vat nim or ga-ni za ci ja ma pod gru pa, što će do ve sti do na stan-ka oru ža nih for ma ci ja u sva koj od njih.

107. Nad me ta nje pri vat nih or ga ni za ci ja pod gru pa pre ra šće u oru ža ni su kob ma njih raz me ra.

108. Nad me ta nje me đu pri vat nim or ga ni za ci ja ma pod gru pa do ve šće do to ga da će sva ka od njih za tra ži ti sa rad nju in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja za pri ku plja nje in for ma ci ja ko je pri pa da ju do mi-nant nom iden ti te tu, ka ko bi ste kla pred nost nad svo jim kon ku ren ti ma.

109. Pri vat ne or ga ni za ci je pod gru pa će, za hva lju ju ći svo jim ak tiv no sti ma, aku mu li ra ti sve vi še re-sur sa, pa će is po lji ti ten den ci ju da u svo je ope-ra ci je uklju če čla no ve vla da ju ćeg slo ja, ta ko što će čla no vi ma vla da ju ćeg slo ja ras po lo že nim za sa rad nju po nu di ti nov ča nu do bit.

110. Zbog sa rad nje vla da ju ćeg slo ja i pri vat nih or ga-ni za ci ja pod gru pa, do ći će do po ja ve mo no po-la na ro bu ši ro ke po tro šnje.

111. No vi mo no po li funk ci o ni sa će, po de fi ni ci ji, u pot pu no sti van in sti tu ci o nal nih i za kon skih ka na la di stri bu ci je.

112. No vi mo no po li snab de va će pri pad ni ke ce le dr-ža ve; iro nič no je to što ov de ne će bi ti dis kri-mi na ci je. U pi ta nju je snab de va nje eks tra prav-nom ro bom i uslu ga ma ko ji vi še ni su do stup ni, ili ko ji ni ka da ni su ni bi li do stup ni kroz re gu-lar ne ka na le.

113. Vla da ju ći sloj po kre nu će kam pa nju pro tiv ko-rup ci je, ka ko bi po tvr dio svoj auto ri tet.

114. Ako pri vat ne or ga ni za ci je pod gru pa us pe ju da pro dru u do volj no vi so ke ni voe vla da ju ćeg slo-ja, sve kam pa nje pro tiv ko rup ci je bi će osu đe ne na ne u speh.

115. Je di no is pra van, slo bo dan eko nom ski iden ti tet mo že spre či ti ili uma nji ti uti caj i ak tiv no sti pri-vat nih or ga ni za ci ja, bez ob zi ra na to da li su mo no po li stič ke ili oru ža ne.

116. Ka da se us po sta vi ko mer ci jal ni iden ti tet dr ža-ve i ka da on poč ne da funk ci o ni še, po ja vi će se no ve unu tra šnje i spo lja šnje ko a li ci je u ob li ku kar te la i do go vo ra o na me šta nju ce na.

117. Sud ski i prav ni iden ti tet su o či će se sa no vim iza zo vi ma, i mo ra će da se po za ba ve stva ri ma ko je ni su nu žno za kon ske, ne go se od no se na tu ma če nja za ko na i ru pa u za ko ni ma.

118. Di na mi ka iden ti te ta kre ta će se u prav cu da ljih po de la iden ti te ta dr ža ve, sve dok sva ka pod-gru pa ne bu de za do volj na sop stve nim iden ti-te tom i uslo vi ma ži vo ta.

119. Ma lo je ve ro vat no da će se ovo do go di ti, jer do-mi nant ni iden ti te ti i za njih ve za ne dr ža ve ne će svo je volj no do pu sti ti ras pa da nje.

329

kóòrdînäte

120. Ne sme mo za bo ra vi ti da će se tran sfor ma ci je iden ti te ta od vi ja ti ili kroz raz voj ko ji za go va-ra ju ili spro vo de nje go vi pri rod ni čla no vi, ili pu tem in ter ven ci je spo lja.

121. Do in ter ven ci je spo lja, pri me nje ne na od re-đe ni iden ti tet, mo že da do đe pod oku pa ci jom ne ke stra ne si le, ili pu tem ma ni pu la ci je me đu-na rod nog po ret ka.

122. Po red zna čaj nih i struk tur nih tran sfor ma ci ja, bi će iz me njen i na čin na ko ji vla sni ci do ži vlja-va ju svoj iden ti tet, ali i ka ko ga do ži vlja va ju oni ko ji ni su nje gov deo.

123. Per cep ci ja i pri hva ta nje pro me ne iden ti te ta bi-će iz me nje ni u skla du sa onim što se do ži vlja-va kao va lja na pro me na.

124. Ono što se ne će pro me ni ti je ste či nje ni ca da je iden ti tet ko lek ci ja iden ti te ta, i da se nji ho va in ter ak ci ja na sta vlja.

125. Još jed na kon stan ta je to što će iden ti te ti bi ti iz lo že ni spo lja šnjem na pa du, bi lo na mer nom ili slu čaj nom.

126. Pro ces pri rod ne evo lu ci je i spo lja šnjih na pa da na iden ti tet do ve šće ne sa mo do tran sfor ma-ci je iden ti te ta, ne go i do pro me ne na či na na ko ji se ti iden ti te ti do ži vlja va ju spo lja i iz nu tra.

127. To kom tran sfor ma ci je iden ti tet skog pro ce sa, broj ne pod gru pe uje di ni će se ka ko bi oču va le ono što sma tra ju za jed nič kim oso bi na ma svo-jih iden ti te ta, da bi svi ima li ko ri sti od ak tiv-no sti ve li kih raz me ra.

128. Pod gru pe ko je sa ra đu ju mo gu bi ti oru ža ne, ili ci vil nog po re kla.

129. Di na mi ka pod gru pa ko je sa ra đu ju pred sta vlja pri mer di na mi ke sa du go traj nim ci klu si ma uje di nje nja i de lje nja.

130. Do sad se po ka zi va lo da vla da ju ći sloj shva ta aku mu li ra ne in for ma ci je ko je se od no se na di na mi ku iden ti te ta.

131. Sa dru ge stra ne, vla da ju ći sloj ve ru je da mo že da kon tro li še ni voe sa rad nje i po de la iden ti te-ta. Kon tro la se spro vo di raz li či tim sred stvi ma, kao što su eko no mi ja i teh no lo gi ja.

132. Pri rod ni iden ti te ti evo lu i ra ju i me nja ju se zbog po tre be i že lje da do bi ju pri stup ve ćem ude lu u po sto je ćim bo gat stvi ma i ži vot nom stan dar-du.

133. Ka da je pri stup ne kog iden ti te ta ve li kom de lu po sto je ćih re sur sa ogra ni čen, me to di pri stu pa će se pro me ni ti.

134. Kod mo za ič kog iden ti te ta, ka da su re sur si ogra ni če ni, pri stup pod gru pa ras po lo ži vim re sur si ma bi će ogra ni čen od stra ne do mi nant-nog iden ti te ta.

135. Do mi nant ni iden ti tet pre sve ga će se po bri nu ti za sop stve ne in te re se.

Hasan Bülent Paksoy, Identities: how Governed, Who pays?,

Entelequia, Malaga, 2006.

334

kóòrdînäte

Go to vo 120 go di na, od 1894. go di ne, ka da je Dru štvo Be o grad ske či ta o ni ce do ne lo od lu ku da Op šti ni be o grad skoj pre da svo ju Či ta o ni cu ka ko bi se ova pre u re di la za do bro bit svih gra đa na, tra je ide ja jav no sti knji ge i bi bli o te ka u srp skom glav nom gra du. Otva ra njem za jav nost, 11. ja nu a ra 1931. go-di ne, po če la je, me đu tim, isto ri ja in sti tu ci je grad ske bi bli o te ke. Knji ga Ilu stro va na isto ri ja bi bli o te ke grada be o gra da pred sta vlja us pe šan po ku šaj da se sve-de no, ja sno i za ni mlji vo pred sta vi po vest in sti tu ci je ko ja je, pre ko 80 go di na, za jed no sa Be o gra đa ni ma, pro ži vlja va la sme ne ide o lo gi ja, ra to ve, po li tič ka pre-vi ra nja, eko nom ske kri ze… Na rav no, bi lo je i bo ljih vre me na, i, u smi slu op šteg dru štve nog raz vo ja – mir ni jih, ali za sa mu bi bli o te ku ona ni ka da ni su bi la mir na: se lid be i ne do sta tak pro sto ra, re or ga ni za ci je, sig ni ra nja i pre sig ni ra nja gra đe, uma nje nja bu dže ta, umre ža va nje, auto ma ti za ci ja, ne do sled na ka drov-ska po li ti ka, sme ne di rek to ra... sve su to fak to ri ko ji

re me te kon ti nu i tet i ne do pri no se sta bil no sti, i ko-ji ne mo ti vi šu. Ako pu bli ka ci ja ko ja je pred na ma išta ilu stru je, on da je to ilu stra ci ja jed ne do sled no spro vo đe ne ide je da se knji gom i reč ju slu ži gra đan-stvu – bez ob zi ra na uslo ve. Čak bi se re klo, upr kos to me što se zna, da su po li tič ka ne sta bil nost, kri ze, si ro ma štvo i re pre si ja ne pri ja te lji knji ga i bi bli o te ka.

Na slov Ilu stro va na isto ri ja bi bli o te ke gra da be o gra da ne mi nov no iza zi va aso ci ja ci je: a) na Ilustro va nu isto ri ju be o gra da i na autor ku Ma ri ju Ilić Aga po vu, i b) na vo dič kroz be o grad i uli ce i tr go ve be o gra da i na autor ku Lju bi cu ćo ro vić.

Ne sum nji vo je da je knji ga Lju bi ce ćo ro vić omaž osni va či ma i pr voj uprav ni ci Ma ri ji Ilić Aga-po voj, ko ja je go to vo 20 go di na svo ga ži vo ta po sve ti la ute me lje nju Bi bli o te ke gra da, a po tom če ti ri de ce ni-je ži ve la u Be o gra du, za bo ra vlje na od do ma će struč-ne jav no sti. Po vra tak na po čet ke BGB ne mi nov no je pri ča o sna zi, upor no sti, ela nu, zna nju, vi zi o nar stvu i

Gordana Stokić Simončićuniverzitet u beogradufilološki fakultetkatedra za bibliotekarstvo i informatiku

Ilustrovana istorija biblioteke grada beogradaIlustrovana istorija Biblioteke grada Beograda, ljubica m. ćorović. – beograd : biblioteka grada beograda, 2011 (beograd : čigoja štampa). – 168 str. : ilustr. ; 25 cm

udc 027.52(497.11 beograd)

335

kóòrdînäte

hra bro sti jed ne že ne, o nje noj ve za no sti za Be o grad, ali i za pro fe si ju bi bli o te ka ra. Nje na Ilu stro va na istori ja be o gra da (za bi bli o te ka re je još va žni ja knji ga jav ne bi bli o te ke) pod u ča va la je, pro mi šlja la i sve do či-la sa ka kvom se ozbilj no šću, u smi slu us po sta vlja nja prak se i te o rij ske pot ko va no sti, pri stu pa lo iz grad nji grad ske bi bli o te ke kao pre sto nič ke in sti tu ci je kul tu re.

Ilu stro va na isto ri ja bGb je i omaž na šem tre-nut ku: ži vom i za huk ta lom vre me nu u ko me Bi bli-o te ka još jed nom hva ta ko rak sa stru kom na me đu-na rod nom pla nu – hva ta ko rak sa no vim teh no lo-gi ja ma u slu žbi či ta la ca, ali i no vim ti pom či ta la ca. Pri ča o kli kov nom či ta nju i o kli kov nom mi šlje nju, o no vom kog ni tiv nom sti lu, u osno vi je svih ne do-u mi ca ve za nih za sud bi nu knji ga i bi bli o te ka u 21. ve ku, i jed na od onih u či jem se cen tru na la zi Bi-bli o te ka gra da Be o gra da. To je iza zov sa ko jim se su o ča va ju sve ko le ge ko je da nas ra de u Bi bli o te ci.

Re kla bih ka ko Ilu stro va na isto ri ja bGb po tvr-đu je da taj no vi kog ni tiv ni stil ni je in fe ri o ran. Ra đe-na ko la žno: go di na, klik, fo to gra fi ja, klik, re če ni ca, klik, do ku ment, klik, ise čak iz no vi na, klik... ona za pra vo ide na ru ku sa vre me nom či ta o cu – i bi bli o-te ka ru i sva kom dru gom – da br zo uđe u pri ču, iz-vu če ak cen te, do bi je po da tak i... ide da lje. No, taj put da lje ne zna či da će svi na pu sti ti ovu pro ble ma ti ku i okre nu ti se dru gim sa dr ža ji ma. Sva ka re če ni ca ove knji ge, i to tre ba is ta ći kao ogrom nu za slu gu auto-ra, po ziv je, za pra vo ma li ma mac, da sa zna te vi še o ide ji osni va nja mu ze ja knji ge, za pa lji vim bom ba ma na kro vu Bi bli o te ke, cen tra li zo va noj ka ta lo gi za ci-ji knji ga u Be o gra du, tri bi na ma u Ma na ko voj ku ći, sme na ma dru ga ri ca i go spo đa uprav ni ca, re on skim bi bli o te ka ma, kon fi ska ci ji knji ga i cen zu ri, ma ni fe-sta ci ji se dam da na be o grad skih bi bli o te ka, mo der-nim zgra da ma jav nih bi bli o te ka, od no su grad ske vla sti pre ma bi bli o te ka ma... Sve to plod je eru di ci je ko ja se za tim mo že „po i gra va ti” re či ma i sli ka ma, i ko ja nam ja sno go vo ri šta nam va lja či ni ti.

Sa svim je si gur no da će ova knji ga ima ti broj ne či ta o ce i ko ri sni ke raz li či tih pro fi la. Ona je zgod na i re pre zen ta tiv na kao vo dič kroz bi bli o te ku, kao po-klon ko le ga ma bi bli o te ka ri ma, kao deo pro mo tiv nog ma te ri ja la u raz li či te svr he. No, za bi bli o te ka re i is-tra ži va če u obla sti isto ri je bi bli o te ka i te o ri je bi bli o te-kar stva ona je su ro vi pod set nik na ono što ni je ura đe-no, i na još ne na pi sa nu isto ri ju srp skih bi bli o te ka, u ko joj bi Bi bli o te ci gra da pri pa lo od go va ra ju će me sto; na či nje ni cu da srp sko bi bli o te kar stvo ne ras po la že ni ka kvom, a ka mo li usa gla še nom oce nom o do me-ti ma bi bli o te kar stva u Sr bi ji u 20. ve ku; da ne ma lek-si ko na bi bli o te ka ra ili bi o graf skog reč ni ka u ko ji bi se uklo pi le sud bi ne i do pri no si sva ko ga od de lat ni ka u BGB i ta ko osta li sa ču va ni za bu duć nost. Ilu strova na isto ri ja bGb autor ke Lju bi ce ćo ro vić na vo di na raz mi šlja nje bar u dva prav ca: a) po tre be za do dat-nim is tra ži va njem či nje ni ca i pre vred no va njem sta-vo va (Ka ko to da i da lje sla vi mo 1948. kao go di nu osni va nja BDS, ka da je 1930. u Be o gra du osno va no Dru štvo ju go slo ven skih bi bli o te ka ra, i ka da je gđa Ilić Aga po va od po čet ka uče stvo va la u ra du nje go ve be o grad ske sek ci je?); i b) po tre be za pro fe si o nal nom afir ma ci jom bi bli o te ka ra (Ko li ko to još tre ba da se bo ri mo za pro fe si o na li za ci ju bi bli o teč ke de lat no sti, ka da se još 1954. u go di šnjem iz ve šta ju BGB is ti če pro blem ka dro va ko ji „osta ju krat ko u Bi bli o te ci na ra du dok se ne ospo so be, a po sle na đu bo lje me sto, sa ve ćom pla tom ili gde se ma nje ra di?”)

Iz no se ći na uvid jav no sti gra đu, or ga ni zu ju ći je i ko men ta ri šu ći mi nu ci o zno, Lju bi ca ćo ro vić po da ri la je srp skoj bi bli o teč koj jav no sti pra vi isto rij ski ana li-tič ko-sin te tič ki dra gulj, ko ji u for mi le to pi sa pro šlih vre me na nu di in te lek tu al ni okvir za bu du će do ba. A Bi bli o te ka gra da je, Ilu stro va nom isto ri jom bi bli o te ke gra da be o gra da, na naj bo lji na čin obe le ži la svoj ve li ki ju bi lej – 80 go di na ak tiv no sti u slu žbi Be o gra đa na.

gor da na.sto kic.si mon cic @gmail.com

336

kóòrdînäte

Po pri ro di svo je dru štve ne i in sti tu ci o nal ne mi-si je, bi bli o te ke su pret po stav ka i te melj ka ko in di vi-du al nog ta ko i ko lek tiv nog iden ti te ta. „Re ci mi šta či taš, pa ću ti re ći ko si” – sva ka lič na bi bli o te ka ot-kri va ukus i stil svo ga vla sni ka, nje go ve pre fe ren ci je, ide a le i ži vot ne vred no sti, jed nom reč ju, sve do či o lič nom iden ti te tu. S dru ge stra ne, jav ne bi bli o te ke pred sta vlja ju iz lo ge i ogle da la svo jih na ci ja i kul tu ra, nji ho vih isto rij skih ko re na i naj vred ni jih kul tur nih, umet nič kih i na uč nih do pri no sa čo ve čan stvu. Ko-lek tiv ni iden ti tet kon sti tu i še se po sred stvom ose ća-nja kon ti nu i te ta, za jed nič kog pam će nja i ko lek tiv ne sud bi ne, tj. na osno vu kul tur ne srod no sti ote lo tvo-re ne u mi to vi ma, se ća nji ma, sim bo li ma i vred no sti-ma ko je za dr ža va od re đe na kul tur na je di ni ca ljud-ske po pu la ci je. U ova kvom kon tek stu bi bli o te ke se mo gu raz u me ti kao svo je vr sna ko lek tiv na de fi ni ci ja jed ne na ci je. Na glo bal nom pla nu, bi bli o te ke do pri-no se iden ti te tu ljud ske vr ste kao pam će nje sve ta. Ci-vi li za ci ja i čo vek mo gu da iš če znu, ali ako se sa ču-va ju pu bli ka ci je i bi bli o te ke kao no si o ci objek tiv nog zna nja, mo gu će je za mi sli ti da ne ka dru ga in te li-gent na bi ća re kon stru i šu isto ri ju, kul tu ru, ci vi li za ci-

ju, čak i spo lja šnji ob lik ljud skih bi ća, jed nom reč ju, da ob no ve naš glo bal ni iden ti tet.

Knji ga bi bli o te ke i iden ti tet Gor da ne Sto kić Si-mon čić i Želj ka Vuč ko vi ća re zul tat je is tra ži va nja u okvi ru pro jek ta Di gi tal ne me dij ske teh no lo gi je i društve noobra zov ne pro me ne, ko ji se re a li zu je u pe ri o-du 2011–2014, uz po dr šku Mi ni star stva za na u ku i teh no lo ški raz voj Re pu bli ke Sr bi je. Na uč nost i re fe-rent nost pri lo že nih tek sto va pre zen ti ra ju auto ri te ti bi bli o teč ke te o rij ske mi sli, pret hod no do ka za ni kroz bo ga tu bi bli o gra fi ju, pe da go ški, struč ni i na uč ni rad i prak su. U pri lo že nim tek sto vi ma iz ra žen je pri su-tan mo de ran struč ni sen zi bi li tet, moć unu tra šnjih ana li tič kih za hva ta, sklo nost ka na uč nom is tra ži va-nju i pre zen to va nju prak tič nih fe no me na. U na uč-nom pri stu pu fe no me nu na ci o nal nog bi bli o teč kog iden ti te ta pri sut ni su svi ar gu men ti na uč ne i struč ne apa ra tu re, kroz op ser va ci ju i moć tran spo no va nja i apli ci ra nja naj slo že ni jih ele me na ta kon kret no ela-bo ri ra nih u šest ese ja.

Pro ces tu ma če nja ba zi ran je na po ve zi va nju sa slič nim te o rij sko-me to do lo škim sta vo vi ma svet skih na uč nih i struč nih auto ri te ta, a ov de su oni iz ve de ni

mila medigović Stefanovićcentar za naučna istraživanja SaNu i univerziteta u kragujevcu

putokaz do kompleksne istorije nacionalnog bibliotekarstva Gordana Stokić Simončić i Željko vučković, Biblioteke i identitet: prolegomena za istoriju modernog srpskog bibliotekarstva, pančevo: Gradska biblioteka; Novi Sad: filozofski fakultet univerziteta, 2012.

udc 02(497.11)

337

kóòrdînäte

kao ko pu la tiv ni i me to do lo ški pri men lji vi na bi bli-o te kar stvo u Sr bi ji. Ka ko je u uvo du knji ge is tak nu-to: […] ra do vi oku plje ni u ovoj knji zi pred sta vlja ju po ku šaj da se re kon stru i še raz voj ni put mo der nog srp skog bi bli o te kar stva, kroz is tra ži va nje i kri tič ko pre i spi ti va nje nje go vog dis kur sa, te o rij skih te me lja, struč nih i dru štve nih do pri no sa, pro fe si o na li za ci je, vred no sti i nor mi na ko ji ma je za sno va no.

Za mi šlje ne kon struk tiv ne i kom po zi ci o ne eta pe po seb nih ode lja ka na sta ja le su hro no lo ški kao po tre ba da se struč nim i na uč nim kru go vi ma evrop skih i svet skih bi bli o teč kih aso ci ja ci ja osve tli ne do volj no po zna to vre me i na čin „us po sta vlja nja bi bli o te kar skog dis kur sa kod Sr ba”. Apo te kar stvu du še, ka ko se bi bli o te ke na zi va ju, po sve ćen je tekst „Ledž be ni ca du še: us po sta vlja nje bi bli o te kar skog dis kur sa kod Sr ba”, pret hod no ob ja vljen u ča so pi su ra do vi Fi lo zof skog fa kul te ta: fi lo lo ške na u ke, broj 13, knji ga 1 (2012).

Na me đu na rod nim sku po vi ma iz lo že ne su te-me: „Srp ska knji ga i bi bli o te ke na Ko so vu i Me to-hi ji” i „In for ma ci o na pi sme nost u Sr bi ji: stra te gi ja i ini ci ja ti ve”. Po seb no za ovu pu bli ka ci ju su pri pre-mlje ni tek sto vi „Osnov ni prav ci raz vo ja bi bli o te kar-stva u Sr bi ji 1945–1990” i „U po tra zi za pro fe si o-nal nim iden ti te tom: bi bli o te kar stvo u Sr bi ji 1991–2011”, kao do kaz kon ti nu i te ta svet ske bi bli o teč ke te-o ri je i prak se, ob ra de, ko ri šće nja, do stup no sti knji ge i raz vi ja nja fe no me na či ta nja u na šoj ze mlji.

Kao i po sle sva kog či ta nja, ta ko i nad ovom sklo plje nom knji gom no va upi ta nost i mo gu ći od-go vo ri! Gde su do me ti srp skog bi bli o te kar stva da-nas i ka kav je naš lič ni, ko lek tiv ni i pro fe si o nal ni iden ti tet u ovoj obla sti? Upo zo re nje da još uvek ne-ma ce lo vi te isto ri je srp skog bi bli o te kar stva mo že bi-ti pod sti caj no za no vi pro je kat; po sto je ća li te ra tu ra

ni je kom plet no i na uč no ute me lje no sin te ti zo va la te me iz isto ri je bi bli o te kar stva. Iz me đu sa vre me nog po i ma nja bi bli o te kar stva i raz vo ja u tra di ci o nal nim okvi ri ma, a u ob zor ju isto rič no sti, pro ve li su nas auto ri kul tu ro lo ško-evo lu tiv nog pri stu pa bi bli o te-kar stvu.

U naj no vi joj pu bli ka ci ji raz ra đe ni su pro ble mi iz u ča va nja i is tra ži va nja isto ri je srp skih bi bli o te ka do da nas, i ni je na od met po no vi ti sta vo ve ko ji bi mo bi li sa li no ve is tra ži va če i stva ra o ce tog ko lek-tiv nog de la. „Isto ri jom srp skih bi bli o te ka ba vi se sra zmer no ma li broj bi bli o te ka ra, a iz van stru ke – go to vo ni ko. Sa mo ma lo broj ni od onih ko ji su se upu sti li u ova kvu vr stu is tra ži va nja ima ju re le vant-na zna nja o isto rij skom me to du i teh ni ka ma is tra-ži va nja, a iz ra đe ne stu di je po pra vi lu sa svim sve de-no ba ra ta ju de mo graf skim po da ci ma, ne osvr ću se na dru štve nu struk tu ru, ne ba ve se u znat noj me ri eko nom skim po ka za te lji ma, ni ti po ku ša ji ma da se is tra ži va na te ma sta vi u kon tekst raz vo ja srp skog bi-bli o te kar stva. Naj ma nje je onih is tra ži va ča i onih is-tra ži va nja ko ji omo gu ća va ju da se isto ri ja do ma ćih bi bli o te ka sa gle da u kon tek stu dru štve ne i kul tur ne isto ri je Sr ba, s jed ne stra ne, i glo bal ne isto ri je bi bli-o te ka, s dru ge stra ne”.

Auto ri knji ge bi bli o te ke i iden ti tet Gor da na Sto-kić Si mon čić i Želj ko Vuč ko vić afir mi šu neo p hod-nost pra će nja spek tra sa vre me nih te o rij skih to ko va u bi bli o te kar stvu, upi su ju ći se u ime nik re le vant nih na uč ni ka i struč nja ka iz ove obla sti. Nji ho vo tra-ga nje za te me lji ma bi bli o te kar skog pro fe si o nal nog iden ti te ta u isti mah ima za cilj i da osve tli pro šlost i da na go ve sti put ka bu duć no sti, da iz dvo ji ono što je traj no i kul tu ro lo ški ne za o bi la zno i da ohra bri pro-me ne kao su štin ski ele ment sva ke od go vor ne iden-ti tet ske stra te gi je.

338

Mo li mo sa rad ni ke da tek sto ve i dru ge pri lo ge do-sta ve u di gi tal noj for mi na e-mail adre su Ured ni štva [email protected], opremljene na sledeći način:

1. opšte odredNIceTekstovi treba da budu pisani latinicom, font

times new roman, veličina slova 12, prored 1.5, na stranici A4 formata.

Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos Interkulturalnim istraživanjima, treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost, Novi Sad), naslov, sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči), ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum. Ukoliko je tekst namenjen viđenjima (eseji, ogledi), treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature, a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.

2. obeleŽavaNje u tekStu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. – Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba,

u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i strana – u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima.

– U popisu literature, ako je reč o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije – prezime i ime autora, naslov u kurzivu, internet-adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodične publikacije – ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodične publikacije kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko nije sadržana u internet-adresi), internet-adresa, datum preuzimanja.

uputStvo autorIma

339

– U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poređane po abecednom redu.

– Napomene (fusnote) daju se na dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije.

– Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime ili termin prvi put navode, u zagradi se daje izvorno pisanje. Kada se sledeći put pominju u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno transkribovani, bez pominjanja u originalu. Izuzetak su latinski termini, koji se pišu u originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti).

* Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu, sa potpisima autora i godinom nastanka.

NapomeNa Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno

preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima.

Struktura čaSopISaMolimo saradnike da svoje priloge prilagode

tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá – naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozo-

fije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, književnosti i

umetnosti...vîðeñjå – eseji, ogledidïjałøzí – naučni intervjukóòrdînäte – prevodi, prikazi

čaSopIS IzlazI dva puta GodIšNje (mart, oktobar).

čaSopIS za podStIcaNje I afIrmacIju INterkulturalNe komuNIkacIje / mart 2013 / br. 05

ìñtèrkùltùràlnòst

340

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

316.72

ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmacijuinterkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednikAleksandra Đurić Bosnić. - 2011, br. 1 (mart)- . - NoviSad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm

Dva puta godišnje.ISSN 2217-4893 = InterkulturalnostCOBISS.SR-ID 261430535

interkulturalnost br.5

Documents