interakcija u nastavi i

Download Interakcija u Nastavi I

Post on 15-Jan-2016

95 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

interaktivna pedagogija

TRANSCRIPT

Interakcija u nastavi

Pojam, vrste, komunikacija- interakcija, neverbalna interakcijaInterakcija u nastavi 1InterakcijaInterakcija je pojam koji se esto spominje u kontekstu obrazovno- vaspitnog rada. Iz latinske rei inter- izmeu, action- in, aktivnost. Oznaava uzajamno delovanje dve ili vie osoba.Nalazimo je u drutvenim situacijama skoro uvek kada se sreemo sa drugim ljudima, ulazimo u interakcije sa njima, na razliitim nivoima intenziteta, sa razliitim vremenom trajanja. Pojam interakcije nije samo pedagoki, ve se nalazi u psihologiji, sociologiji, pedagokoj psihologiji, socijalnoj psihologiji.

Nastavni procesOrganizovan proces socijalne komunikacije, njegova esencija je planirano, namerno, profesionalizovano i institucionalizovano posredovanje , primanje i stvaranje znanja, sposobnosti, vetina, stavova, vrednosti.Sa aspekta komunikacije dolazi do verbalnih i neverbalnih interakcija izmeu onog koji ui i onih koji ue. Osnovne komponente tog procesa: uitelj, uenici, gradivo.Osim toga: udbenici, metode nastave, kolsko okruenje, aspekti linosti...NastavaPedagoka komunikacijaKomunikacija je saoptavanje, primanje, prenoenje, razmena poruka i, uopte, uspostavljanje odnosa, nain ophoenje i sporazumevanja izmeu uesnika u vaspitno obrazovnom procesu (uenika i uitelja, vaspitaa i vaspitanika, kao i izmeu samih vaspitanika, uenika).Neposredna interakcija se odvija uzajamno u dva osnovna pravca: jedan definiu odnosi uitelj- uenik a drugi odnosi uenik- uenik.Dve osnovne dimenzije aktualnih zbivanja u kolskoj situaciji.InterakcijaZahtevi koji proistiu iz ciljeva i zadataka nastave podrazumevaju uspostavljanje permanentnih interakcija izmeu izvora pedagokih informacija i onih kojima su namenjene. U interakciji uestvuju dva ili vie aktera, tako to jedan utie na promenu ponaanja drugog (definicija uenja, najoptija). Ako meu njima nema uticaja u smislu promene naina razmiljanja, ponaanja i delovanja, onda to zapravo i nije interakcija.

Odnos komunikacija- interakcijaVeina autora komunikaciju shvata vrstom ili integralnim elementom interakcije. Komunikaciju je opravdano smatrati vrstom interakcije u kojoj je sutina interakcionih odnosa emitovanje i primanje znakova meu jedinkama, bilo da su ti znakovi simboli ili signali, bilo da je komunikacija dvosmerna ili jednosmerna.Komunikaciju moemo razumeti kao svojevrstan oblik interakcije do koje dolazi dvosmernom razmenom informacija izmeu dva ili vie uenika. Shodno tome interakcija je opta razmena raznih oblika aktivnosti (pogleda, pokreta...) izmeu osobe i predmeta ili izmeu dve osobe, uz meusobno delovanje.Odnos interakcija- komunikacijaSutina interakcije je zapravo u aktivnosti koja se odvija izmeu najmanje dva uesnika i njihovog svesnog i namernog delovanja tako da ona ima jedan cilj, pod ijim uticajem se menjaju stavovi, ponaanja i pogledi na objektivnu stvarnost jednog ili oba aktera u nastavnom procesu.Komunikacija predstavlja nuan, ali ne i sasvim dovoljan uslov za uspostavljanje celishodnog interaktivnog odnosa izmeu nastavnika i uenika. U pedagokoj praksi se ponekad deava da se odvija i sasvim normalna komunikacija izmeu ova dva subjekta u nastavi, a da uprkos tome izostane promena ponaanja jednog pod uticajem drugog subjekta.Zavisi od sadraja kvaliteta interaktivne komunikacije i meusobnog uvaavanja subjekata.

Asimetrina interakcijaAsimetrina interakcija u nastavi. Glavni akteri su najee uitelj i uenik. Prvi je u kognitivnom podruju superiorniji, ima bogatije iskustvo, prihvatljivije stilove u pristupu, to mu omoguava da sa vie uspeha izazove promene u ponaanju drugog. Pedagoka interakcija se razlikuje od svih drugih i po tome to se uspostavlja oko nekog nastavnog problema, odnosno objekta spoznaje.Nastavna interakcija se ne moe svoditi samo na puki odnos meu njenim akterima, ve je to planirana, organizovana i celishodna razmena informacija, da se kod uenika izgrade to pouzdaniji kriterijumi za prihvatanje nespornih strunih, naunih i optecivilizacijskih modela ponaanja. Asimetrina interakcijaInterakcija po svojoj sutini i nameni implicira pedagoki uticaj nastavnika ili nekog obrazovnog medija na promenu ponaanja uenika. to je protok informacija u komunikacionom procesu od izvora prema njihovom primaocu intenziviji, sadrajno bogatiji, kvalitetniji, to je mogunost efikasnijeg uticaja na razvoj, uenje, i promenu ponaanja uenika u pozitivnom smislu vei. Prema tome, to su informacije koje razmenjuju uesnici u interakciji bogatije, proverenije i aktivnije, tim je nastava kvalitetnija a njeni vaspitno- obrazovni ishodi povoljniji.

Pedagoka interakcijaPojam pedagoke interakcije se najee u literaturi spaja sa pojmom komunikacija, pedagoka komunikacija. Uzajamna uslovljenost ova dva pojma: komunikacija omoguava interakciju, interakcija se realizuje na osnovu komunikacije.Neke definicije pedagoke interakcije:pedagoka interakcija je proces uzajamnog delovanja i uticaja dve ili vie subjekta u obrazovno- vaspitnom procesu;u pedagokoj interakciji dolazi do socijalne interakcie. Pod socijalnom interakcijom podrazumevamo uzajamno delovanje ljudi (pojedinaca ili grupa), kada jedan subjekt svojim ponaanjem izaziva promenu kod drugog subjekta i istovremeno taj subjekat na njega povratno utie. Kod pedagoke interakcije dolazi do uzajamnog delovanja uitelja i uenika, vaspitaa, roditelja i drugih.

Pedagoka interakcijapedagoka komunikacija je specijalni tip socijalne komunikacije zbog toga, to se u pedagokoj komunikaciji odvija slanje i primanje informacija;pod pojmom pedagoka interakcija moemo shvatiti uzajamno delovanje dva ili vie subjekata u toku obrazovno- vaspitnog procesa. U ovu interakciju ulazi niz inilaca koji utiu ne samo na odnos uitelja i uenika, ve i na uticaj roditelja na decu, odnose izmeu dece. Ove uzajamne veze se preslikavaja ne samo na tok, ve i na ishode celog pedagokog procesa. Stvaraju sloenu strukturu meuljudskih odnosa u pedagokom procesu, ti odnosi se meusobno uslovljavaju.

Interakcija u koliVanost interakcije u kolskom okruenju:kvalitet odnosa uitelj- uenik znaajno utie na rezultat vaspitnog delovanja na uenika;kvalitet odnosa izmeu uitelja i uenika znaajno deluje na emocionalnu klimu u razredu i na atmosferu u razredu uopte;kvalitet interakcije ima uticaj na rad uenika, njegov uspeh;kvalitet interakcije je pod uticajem odnosa uenika prema uitelju, uitelja prema pojedinanom ueniku i uitelja prema razredu.

Neverbalna interakcijaOko dve treine interpersonalne komunikacije pripada neverbalnim signalima i porukama, to ukazuje na vanost pojmovnog odreenja ove sintagme. Najoptija, najira i neosporna definicja ovog pojma je: Neverbalna komunikacija oznaava sve one ljudske odgovore koji nisu opisani kao otvoreno manifestovane rei. Aplikativna formulacija: neverbalnu komunikaciju moemo definisati kao proces signalizovanja znaenja u interpersonalnom ponaanju koji ne ukljuuje izgovorene rei.

Neverbalna komunikacijaPoznavanje neverbalnih signala i njihove funkcije je vano za interakciju izmeu nastavnika i uenika.Nastavnik, uitelj mora dobro da poznaje tipove neverbalnih gestova i njihove situacione izraze, da bi moga neto menjati u svom radu, ili raditi kao do sada, ostvariti bolju interakciju sa svojim uenicima. Isto tako, poznavati neverbalne signale koje alju sami uenici.

Funkcije neverbalne komunikacije (1)izraavanje emocija (pla, smeh...),odavanje jedne osobe drugoj (smekanje, eksperisvno gestikuliranje...),Indikacija interpersonalnih stavova (mrtenje, dodir...),podrka konverzaciji (klimanje glavom, gestikulacija rukama...).

Funkcije neverbalne komunikacije (2)ponavljanje: neverbalno ponaanje kao ogledalo verbalnih poruka.kontriranje: verbalne i neverbalne poruke stoje u kontradikciji.supstitucija: neverbalno ponaanje koje zauzima mesto verbalnog.nadopuna: neverbalne poruke nadopunjuju govor.akcentovanje: neverbalno ponaanje istie neko mesto u govoru,regulacija: neverbalno ponaanje koje regulie interakciju.

Pravila u maloj grupiRazred predstavlja malu grupu osoba. Postoje odreena pravila ili zakonitosti koje treba imati na umu kada pratimo ili koristimo neverbalne signale u malim grupama. Tri pravila su prioritetna:Niko ne moe zaustaviti odailjanje neverbalnih signala u maloj grupi. Kada se osoba nae u maloj grupi (kao to je na primer razred), nije u mogunosti da ne komunicira. Moe utati, ali ne i prestati komunicirati. Telo, izraz oiju, lice, ruke i svi organi alju poruke. Nastavnik, uitelj je uvek u situaciji da uenici tumae njegove neverbalne signale. Primer: stisnute usne, ukoen izraz lica, izbegavanje direktnog pogleda prema razredu, uenici to tumae na razliite naine i prema tome zakljuuju o ponaanju uitelja.

Pravila u maloj grupiPri disharmoniji izmeu verbalnog i neverbalnog, sluaoci veruju neverbalnom. Da bi se izbeglo odailjanje neskladnih poruka, osoba mora da bude potena i jasna, da veruje u ono to govori. Ponekad se deava da i sami neverbalni signali nisu usklaeni. To se deava u sluaja kada je osoba delimino uverena u materiju koju izlae a delimino nije. Primer: uenik kae da paljivo slua svoje drugove koji izlau u grupi a pritom zadrava zamiljen izraz lica, najverovatnije ne sudeluje potpuno u komunikaciji.

Pravila u maloj grupiNeverbalni signali su visoko zbunjujui. utanje je po pravilu znak slaganja, ali moe biti i znak distanciranja, predstavljati elju osobe da izbegne konfrontaciju. Osmeh: slaganje, poruga, prijateljstvo, cinizam, likovanje, superiornost, snishodljivost, potinjavanje. Zato se neverbalni signali moraju tumaiti u okviru konteksta situacije. Da bi se neverbalni signali pravilno tumaili potrebno je imati bogato iskustvo. Deca to iskustvo nemaju, potrebno ih je tome uiti, na primer kroz predmet GV.Funkcije neverbalne komunikacije u maloj grupi1. nadopuna verbalnoj komunikaciji,2. zamena za rei,3. kontradikcija verbalnim porukama,4. ekspresija emocija,5. regulacija interakcije,6. indikacija statusnih odnosa.

Funkcije neverb