INTEGRISANI SISTEMI MENADZMENTA – ISPIT 2011/2012

1. Procesni model sistema menadzmenta ?-ISO 9001 : 2000 ovaj standard je procesni model. Na jednom kraju je kupac koji kaže šta želi a na drugom kraju je opet kupac koji kaze koliko je zadovoljan proizvodom ili uslugom koju je dobio. Za ovaj model važi : vertikalna i horizontalna integracija procesa, vertikalna petlja- aktivnosti usmerena na obezbedjenje odvijanja procesa, horizontalna petlja- aktivnosti usmerena na zadovoljenje kupca, mogu postojati petlje nizeg nivoa, svi zahtevi za QMS i ostvarenje usaglašenosti proizvoda ili usluge mogu se obuhvatiti modelom.

2. Principi menadžmenta?- Principi menadžmenta su sveobuhvatna pravila za vođenje organizacija, čiji su ciljevi kontinualna unapređenja poslovnih performansi i dugoročna orijentacija na kupce i interesne grupe u ispunjavanju njihovih zahteva i potreba.1. УСМЕРЕНОСТ НА КОРИСНИКА (КУПЦА)2.. ЛИДЕРСТВО3.. УКЉУЧИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ4.. ПРОЦЕСНИ ПРИСТУП5.. СИСТЕМСКИ ПРИСТУПМЕНАЏМЕНТУ6.. НЕПРЕКИДНО ПОБОЉШАЊЕ7. ОДЛУЧИВАЊЕ НА ОСНОВУ ЧИЊЕНИЦА8. УЗАЈАМНО КОРИСНИ ОДНОСИ СА ИСПОРУЧИОЦИМА

3. Neprekidno poboljšanje u sistemu menadžmenta?Danas sve organizacije moraju biti inovativne, odnosno moraju težiti ka kontinualnom poboljsanju.Planiraj: Utvrditi ciljeve i uspostaviti proces potreban za dobijanje rezultata u skladu sa zahtevima korisnika politikom organizacije.Uradi: Primeniti procesProveri: pratiti i meriti proces i proizvod poredeci ih sa politikom, ciljevima i zahtevima za proizvod i izvestavanje o rezultatimaDeluj: Preduzeti akcije za stalno poboljsanje performansi procesa.ISO 9001 je bio često kritikovan zbog svoje statičnosti.

4. PDCA ciklus ?Je sistemski metod za planiranje, testiranje i analiziranje ideja za poboljsanje i preduzimanje mera zasnovanih na rezultatima. To je adaptacija naučnog metoda za planiranje i donošenje odluka u menadžmentu. Ciklus uključuje :Plan- planiranje promena potrenbih za poboljsanje i sagledavanje potrebnih informacijaDo- sprovodjenje promena na ograničenom opseguCheck- analiza i tumačenje efekata napravljenih promenamaAct- delovanje na osnovu novih saznanja

1

5. Organizaciono-upravljački standardi i zainteresovane strane?U integrisanim sistemima menadžmenta kvalitetom, koji čine ISO 9001:2000 , ISO 14001:2004 I OHSAS 18001 :1999 , postoje različite ineresne grupe, i to:

ISO 9001:2000

          Kupci, isporučioci,itd.

ISO 14001:2004

Sve zainteresovane strane: zaposleni, kupci, isporučioci, ugovarači, javnost, nadzorne uprave,itd.

OHSAS 18001:1999

Zaposleni, ugovarači, posetioci, nadzorne uprave, sindikati, strukovna udruženja,itd.Uređenost interesnih grupa u QMS uredjeno je na kvalitetu procesa odnosno proizvoda i usluga. Sa druge strane u sistemu EMS i OHSAS , uredjenost interesnih grupa je u rizicima i efektima na ljude i životnu sredinu.Sva tri sistema menadžmenta slede isti process sistema menadžmenta:Plan- planitati (sistem,procese i resurse)Do- uraditi (rukovoditi procesima)Check- proveriti (kontrolisati,meriti i analizirati)Act- postupati (kontinualno poboljšati)

6. Misija i vizija organizacije?Organizacija počinje vizijom (kuda ide organizacija, koja se izvodi uz potrebe kupaca).Vizija govori o tome kako organizacija kreira svoju buducnost , i služi kao svetionik koji obezbedjuje strateški plan.Vizija se prevodi u misiju (šta radite, za koga radite i kako radite)

2

Misija i vizija zajedno ujedinjuju ljude oko zajedničkog cilja, tj. organizacija definiše osnovne razloge postojanja te organizacije bilo proizvodne ili neproizvodne.Osnovne vrednosti obezbedjuju svakome u organizaciji zajednički okvir za donošenje odluka i preduzimanje akcije (kako će se voditi biznis?) koje podržavaju viziju i strateške planirane rezultate organizacije.

7. Pojam i definicija kvaliteta?Kvalitet: stepen do koga skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.Zahtev: potreba ili očekivanje koje je deformulisano, uobičajeno podrazumevano ili obavezno.Poslovnik o kvalitetu : dokument koji opisuje sistem menadzmenta kvalitetomMenadzment kvalitetom: uskladjenje aktivnosti rukovodjenja i upravljanja organizacije imajući u vidu kvalitet.

8. Politika integrisanog sistema menadžmenta?Kombinovanjem politike kvaliteta, politike zdravlja  i bezbednosti na radu i politike zaštite životne sredine moguće je dobiti politiku IMS-a.Umesto tri posebne politike nastaje jedna politika, koja je po obimu manja od tri pojedinačne.Politika kratko opisuje značaj koji menadzment jedne organizacije pridaje kvalitetu, zdravlja i bezbednosti  i zaštiti životne sredine.

9. Pojam menadžmenta , definicije menadžmenta i srodnih pojmova?Uskladjene aktivnosti rukovodjenja i upravljanja jedne organizacije imajuci u vidu kvalitet. Integrisano znaci kombinovano.IMS su sistemi menadzmenta koji integrišu sve komponente biznisa u jedan koherentni sistem , omogućavajući postizanje njegove misije.Sistem: skup medjusobno povezanih, interaktivnih elemenata.Sistem menadzmenta:sistem koji uspostavlja politiku i ciljeve kao i dostizanje tih ciljeva.

10.Efektivnost i efikasnost?Efektivnost: mera obima realizacije planiranih aktivnosti i dostizanja planiranih rezultata.Efikasnost: međusobni odnos između postignutih rezultata i korišćenih resursa.

11. Pojam i definicija procedure?Procedura: specificiran način za izvođenje aktivnosti ili procesa.

12. Veza izmedju procedure i zapisa?Procedura: specificiran način za izvođenje aktivnosti ili procesa Zapis: dokument koji potvrđuje ostvarene rezultate ili obezbeđuje dokaz o obavljenim aktivnostima.

3

13. Dobra proizvodna praksa (Good Management Practice)?DPP i GMP je deo sistema kvaliteta koji pokrivaju proizvodnju i ispitivanje aktivnih farmaceutskih sastojaka i medicinska sredstva.DPP su smernice koje opisuju aspekte proizvodnje i testiranje koje utice na kvalitet proizvodnje.

14.Upravljanje dokumentacijom u sistemima menadžmenta?To je deo namanjen za kontrolu i upravljanje internim i ekstremnim dokumentima i obrascima. Upravljanje dokumentima mora obezbediti:1) Da se dokumenta odobravaju na adekvatnost pre puštanja2) Da se dokumenta preispituju, ažuriraju i opet vraćaju3) Da se važeća dokumenta raspoloživa na mestima gde se izvršavaju aktivnosti bitne za efektivno funkcionisanje sistema menadzmenta.4) Da se ne važeća dokumenta povlače sa svih tačaka izdavanja i upotrebe5) Da se sva zastarela dokumenta pogodno indentifikuju.

15.Upravljanje zapisima u sistemima menadžmenta?Zapis pruža obejktivni dokaz obima ispustanja zahteva standard. (npr. Zapis o kvalitetu proizvoda  i uslugu ili efikasnost primenjenog elemenata IMS.)Moze biti čuvan ili zapisan na bilo kom medijumu za podatke.

16.Interne povere u sistemima menadžmenta?Su provere koje izvodi kompanija kako bi ocenila svoje sopstvene radne karakteristike.Postoje i eksterne provere koje izvodi kompanija kako bi ocenila aktivnosti isporučioca u okviru utovara utvrdjenih zahteva.

17.Principi sistema menadžmenta životnom sredinom?   Sistem menadžmenta životnom sredinom predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti, planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese, i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite životne sredine.Принцип 1 Обавезе и политика Организација треба да утврди своју политику заштите животне средине и обавезе у свом EMS.Принцип 2 Планирање Организација треба да изради план за остваривање своје политике заштите животне средине.Принцип 3 Увођење За ефикасно увођење, организација треба да обезбеди услове и помоћнемеханизме потребне за остваривање своје политике заштите животне средине, општих и посебних циљева Принцип 4  Мерење и вредновање Организација треба да мери, прати и вреднује свој учинак заштите животне средине.Принцип 5  Преиспитивање и побољшање Организација треба да преиспитујеи стално побољшава свој ЕМС ради побољшања укупног учинка заштите животне средине.

18. Stalno poboljšanje u sistemu menadžmenta životnom sredinom?

4

- Стално побољшавање: процес побољшавања система менаџмента животном средином, ради постизања побољшања целокупног учинка заштите животне средине у складу са политиком организације за заштиту животне средине.

19. Politika zaštite životne sredine?Изјава организације о намерама и принципима који се односе на њен укупан учинак на животну средину; она обезбеђује оквир за акцију и за утврђивање општих и посебних циљева заштите животне средине.Politika mora da bude usaglašena sa prirodom, skalom i ekološkim uticajima aktivnosti koje realizuje organizacija. Da obuhvata privrženost kontinualnom poboljsanju i prevenciji zagadjenja. Da poredi privrženost organizacije primenljivim zakonskim zahtevima. Da saopšti svim licima koja rade za ili u korist organizacije. Da bude dostupna javnosti.

20. Aspekti životne sredine? -Aspekt životne sredine je element aktivnosti organizacije, proizvoda ili usluge koji moze da utiče na životnu sredinu.

21. Aspekti životne sredine i uticaji na životnu sredinu?-Aspekt zivotne sredine je element aktivnosti organizacije, proizvoda ili usluge koji moze da utice na zivotnu sredinu.-Znacajan aspekt je aspekt koji ima ili može da ima značajan ekološki uticaj.- Ekološki uticaj je bilo koja promena ziv.sred.bilo negativna ili pozitivna, potpuna ili delimična, koja rezultira kao posledica aspekata organizacije.

22. Planiranje u sistemu menadzmenta zivotnom sredinom?- Aspekti životne sredine, zakonski i drugi zahtevi, opsti i posebni ciljevi, programi menadžmenta zivotne sredine.

23. Implemetacija u sistemu menadž.živ.sred?- uloge i odgovornosti, obuka i komunikacija, kontrola dokumentacije, reagovanje u slucaju opasnosti

24. Proveravanje i korektivne mere u sistemu menadž.živ.sred?

Monitoring i merenje (sprovoditi stalno mracenje i merenje) Neuskladjenost Preventivne- korektivne mere Zapis Proveravanje

5

Za utvrdjivanje potrebnih korektivnih mera koriste se sledeci izvori informacija:

rezultati ocenjivanja i nadzora rezultati analiza podataka poslovanja žalbe zainteresovanih strana izveštaji o neuspehu interne i eksterne provere EMS

25.Studija procene uticaja na životnu sredinu?Jeste dokument kojima se analizira i odredjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na odredjenom prostoru i medjusobnom uticaju postojećih i planiranih aktivnosti. Predvidjajuci posredni i neposredni uticaji na životnu sredinu kao i mere i uslovi za sprečavanje , smanjenje ,  i otklanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu kao i zdravlja ljudi.

26.Hijerarhija dokumenata u sistemu menadžmenta životnom sredinom?1.Politika i ciljevi2. Procedure3.Radna upustva, kontrole i preporuke specifikacije4.ZapisiDokumentovati politiku zaštite životne sredine organizacijeDokumentovati politiku opšte ciljeve životne sredine organizacijeDokumentovati politiku posebne ciljeve životne sredine organizacijeDokumentovati politiku obim sistema menadžmenta životne sredine organizacijeDokumentovati politiku glavne delove sistema životne sredine organizacije

 27.Osnove i koraci u razvoju EMAS-a?EMAS-(Eco Management and Audit Sheme) predstavlja sistem menadžmenta životnom sredinom i šeme audita. Audit je interna provera.1995. godine se prvi put promoviše EMAS (EMAS I) i u početku je bio isključivo namenjen industrijskoj proizvodnji. 2001. godine EMAS II odnosi se na sve organizacije i 2009. god. EMAS III usaglašen sa izmenama ISO 14000EMAS prati 19 koraka: 1) kreiranje politike zaštite životne sredine, 2) početno preispitivanje performansi i kvaliteta zaštite životne sredine, 3) zakonski i drugi zahtevi, 4) opšti i posebni ciljevi, 5) program menadžmenta

6

kvalitetom životne sredine, 6) organizaciona struktura i odgovornost, 7) Stručna osposobljenost, svest i kompetentnost, 8) komunikacija, 9) EMAS dokumentacija, 10) kontrola nad dokumentima, 11) kontrola nad operacijama, 12) spremnost za reagovanje u slučaju opasnosti, 13) monitoring i merenje, 14) neusklađenost, preventivne i korektivne mere, 15) menadžment zapisima, 16) interne provere, 17) preispitivanje koje obavlja rukovostvo, 18) informacije i izveštaji o kvalitetu i zaštiti životne sredine, 19) nezavisna verifikacija EMAS i informacije o zaštiti životne sredine. 28. EMAS- početno preispitivanje?Ovo je, verovatno, najvažniji korak u implementaciji EMAS-a. On predstavlja sistemsko i detaljno vrednovanje različitih aspekata aktivnosti organizacije prema kriterijumima kvaliteta i zaštite životne sredine. Često se za ovaj korak kaže ,,ekološki otisak’’ organizacije. Preispitivanje pruža osnovu za efikasan i efektivan akcioni program zaštite i stalnog unapređenja kvaliteta životne sredine i uspostavljanje jasnih opštih i posebnih ciljeva. Početno preispitivanje obuhvata istraživanje i definisanje:

Značajnih aspekata i uticaja na životnu sredinu, koji su posledica delatnosti, proizvoda i usluga organizacije,

Zakonskih i zahteva regulative koji su značajni za organizaciju Celokupne postojeće prakse i postupaka u organizaciji, povezane sa

menadžmetom i kvalitetom zaštite životne sredine, Vrednovanje uzroka i posledica prethodnih akcidenata u

organizaciji, Reakcija zainteresovanih javnosti iz okruženja organizacije

Ovi rezultati imaju tačno određeno mesto u evidenciji i određivanju značajnih uticaja organizacije na kvalitet životne sredine.Ne postoji univerzalna metoda za vrednovanje i merenje uticaja organizacije na kvalitet životne sredine. Na početku bi trebalo da svaka organizacija stekne detaljni uvid u sopstvene neposredne i posredne uticaje na kvalitet životne sredine. Tokom vrednovanja treba uzeti u obzir aspekte i probleme vezane za lokaciju i delatnost (buka, neprijatni mirisi, vizuelni uticaji i efekti, zauzimanje prostora i namena površina...).

29. EMAS- opšti i posebni ciljevi?Opšti ciljevi zaštite životne sredine izvedeni su iz politike i početnog preispitivanja kvaliteta i zaštite životne sredine. Poseban cilj zaštite životne sredine predstavlja precizan, vremenski određen zahtev učinka, za ostvarivanje opšteg cilja. Opšti i posebni ciljevi EMAS-a moraju biti opisani, objavljeni i redovno ažurirani. Oni moraju da odgovaraju politici zaštite životne sredine organizacije. U ove ciljeve mogu spadati i obaveze, kao što su:

Smanjenje otpada i potrošnja resursa Smanjenje ili eliminisanje emisija zagađenja u životnu sredinu (vodu,

vazduh, zemljište,…) Redizajniranje i stalni razvoj proizvoda, kako bi se umanjio negativni

uticaj na životnu sredinu u procesu proizvodnje, korišćenja i postupotrebe,

7

Podizanje ekološke svesti zaposlenih i u zajednici koja je, na ma koji način, povezana sa organizacijom

30. EMAS- interne provere?Po zahtevima EMAS-a rade se minimum 1 odisnje i moraju biti sistematizovane. Za njih postoje detaljno rezmatrane ček liste. Interne provere se sastoje od periodične ocene kvaliteta funkcionisanja EMAS-a i poboljšanja učinka zaštite životne sredine. One takođe omogućavaju da se proveri usaglašenost sistema menadžmenta kvalitetom životne sredine sa zahtevima EMAS-a.Proveravanje EMAS-a predstavlja sistemski, rutinski i dokumentovan proces, koji mora izvršiti nezavisni proveravač, koji kritički vrednuje efikasnost, efektivnost i usaglašenost EMAS-a. Rezultati internih provera redovno se, bar jedanput godišnje, preispituju u okviru preispitivanja koje obavlja najviše rukovodstvo.

31.EMAS- uzroci neusaglašenosti ?Neusaglašenost ili neusklađenost može biti prouzrokovana tehničkim problemima (procurenja, slučajna prosipanja…) ili problemima menadžmenta, kao što je nedovoljno dobro uspostavljen sistem monitoringa, nedovoljna stručna osposobljenost, loša radna uputstva…

32.EMAS-preventivne i korektivne mere?Stvari se ne odvijaju uvek prema planu, a sistemu menadžmenta potrebno je vreme, nakon uvođenja, za rad bez teškoća. Realno stanje na terenu ne poklapa se uvek sa akcionim planom zaštite životne sredine napisanim u prethodnoj fazi, ili sa zahtevima EMAS-a. Korektivne mere predstavljaju brz i adekvatan odgovor za rešavanje problema, ublažavanje negativnih posledica i sprečavanje ponovne pojave problema.Preventivne mere eliminišu mogućnost ponovnog javljanja problema. 33. EMAS- dokumentacija?EMAS dokumentacija predstavlja ,,internu memoriju’’ aktivnosti na zaštiti životne sredine jedne organizacije i služi kao dokaz učinka i napretka sistema menadžmenta kvalitetom životne sredine. Dokumentacija treba da bude adekvatna, dobro organizovana i efikasna. Može biti u pisanoj ili elektronskoj verziji. Dokumentacija mora da uključi:Politiku zaštite životne sredine , opšte i posebne ciljeve,obim sistema zaštite životne sredine, glavne elemente IMS…34.EMAS- program menadžmenta životnom sredinom?ISO 14001:2004 je medjunarodni standard za sistem menadžmenta zaštitom životne sredine. Ovaj standard je prihvacen kao glavni EMS standard 103 zemalja širom sveta.On predstavlja zajednički imenilac po kome se organizacije mogu meriti.Zasnovan je na PDCA modelu. Bavi se kako dugoročnim tako i kratkotrajnim uticajem proizvoda, usluga i organizacija.

8

To je alat za poboljsanje ekoloskih performansi. Program menadžmenta kvalitetom i zaštitom životne sredine predstavlja skup mera i aktivnosti za ostvarivanje opštih i posebnih ciljeva koji su osmišljeni da poboljšaju učinak i performanse kvaliteta i zaštite životne sredine u organizaciji. To je sveobuhvatni radni plan koji doprinosi sprovođenju politike zaštite životne sredine organizacije kroz njene svakodnevne aktivnosti. Program određuje aktivnosti i identifikuje sredstva za ostvarivanje definisanih opštih i posebnih ciljeva u precizno definisanim rokovima.Program integriše zaštitu životne sredine u svakodnevni život organizacije i mora dovesti do promena u ponašanju i poboljšati učinak zaštite životne sredine.

35. EMAS- ocenjivanje i verifikacija?Kada EMAS sistem menadžmenta životnom sredinom normalno funkcioniše, poziva se akreditovani ocenjivač za sistem menadžmenta i zaštitu životne sredine, koji verifikuje informacije i donosi odluku prema realnom stanju, učinku zaštite životne sredine i efektivnosti i efikasnosti EMAS-a. Ova verifikacija vrši se kroz pregled dokumenata, posete organizaciji i razgovore sa zaposlenima.Kao jedinstvena karakteristika nezavisna verifikacija daje kredibilitet svakom sistemu menadžmenta, pa i EMAS-u.Organizacija sme da koristi EMAS logo tek nakon uspešne verifikacije i akreditacije, registracije i objavljivanja u službenom glasilu Evropske zajednice.

36. EMAS-spremnost za reagovanje u nanrednim situacijama?Nezgode i akcidenti velikih razmera mogu značajno ugroziti ili degradirati životnu sredinu kao i bezbenost i zdravlje zaposlenih u organizaciji i ljudi u neposrednoj ili široj okolini organizacije. One mogu imati ogromne ekološke posledice po organizaciju, pa zbog toga treba smanjiti rizik njihovog pojavljivanja i posledice neželjenih događaja. Spremnost za reagovanje u slučaju opasnosti i program za prevenciju vanrednih situacija zasniva se na učenju na prethodnim rizičnim događajima i akcidentima i prepoznavanju potencijalnih opasnosti, nezgoda i vanrednih situacija.37.Ciklus sistema menadžmenta bezbednošću i zdravljem?Sistem menadžmenta zdravljem i bezbednošću na radu se može definisati kao način na koji organizacija kontroliše razlike kroz menadžment procesima. 38.Javno dostupna specifikacija PAS 99?

9

Je specifikacija zajedničkih zahteva sistema menadžmenta kao okvir za integraciju svim javno dostupnim dokumentima.Pomaže da vizuelizujemo zajedničke zahteve svih standardaNamenjen je da se koristi za organizacije koje sprovode zahteve 2 ili vise standarda za upravljanje. Javno dostupna specifikacija, ima karakter uputstva koje daje smernice kako integrisati više sistema menadžmenta u jedan jedinstveni integrisani sistem menadžmenta.

39.Akreditacija laboratorje?Organizacioni i tehnicki zahteviOrganizacioni zahtevi:1)upravljanje dokumentacijom, 2)preispitivanje ugovora, 3)podugovaranje, 4)nabavka, 5)odnos prema korisniku, 6)upravljanje neusaglašenostima, 7)korektivne i preventivne mere, 8)upravljanje zapisima, 9)interne provere 10)preispitivanje od strane rukovodstva

40.Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane?ISO 22000 ili HACCP sistem je serija standarda koja se odnosi na proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i u okviru ovog standard mora se ispoštovati sledeće:-Indentifikacija kritičkih tačaka i ocena rizika po bezbednost hrane.-Definisanje aktivnosti za sprecavanje ili minimizaciju rizika-Definisanje načina reagovanje u smislu pojave opasnosti-Preispitivanje i preduzimanje mera stalnog poboljšanja

41. Sistem menаdžmentа bezbednošću informаcijа?ISMS = Information Security Management System 27001 и 27002 obuhvata:

Identifikаcijа kritičnih mestа i ocenа rizikа po bezbednost informаcijа Definisаnje аktivnosti zа sprečаvаnje ili minimizаciju rizikа Preispitivаnje i preduzimаnje merа stаlnog poboljšаvаnjа sistemа

Značajno za bezbednost informacija je sledeće:1) Poverljivost-mogućnost pristupa informacijama samo onim subjektima koji za to imaju ovlašćenje2) Integritet (celovitost)-zaštita tačnosti i kompletnosti informacija i metoda obrade.3) Raspoloživost- ovlašćeni pristup informacijama i pripadajućim aktivnostima koje te informacije obezbedjuju, u trenutku kada su one potrebne i u onom obliku u kome su potrebne.

42. HACCPISO 22000 ili HACCP sistem je serija standarda koja se odnosi na proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i u okviru ovog standard mora se ispoštovati sledeće:-Indentifikacija kritičkih tačaka i ocena rizika po bezbednost hrane.-Definisanje aktivnosti za sprecavanje ili minimizaciju rizika-Definisanje načina reagovanje u smislu pojave opasnosti-Preispitivanje i preduzimanje mera stalnog poboljšanja

10

43. Grupe pojmova i definicija u sistemu menadžmenta kvalitetom- kvalitet, menadžment, organizacija, proces i proizvod, karakteristike, usaglašenost, dokumentacija, ispitivanje, provera, obezbedjenje kvaliteta mernih procesa...

44. Pojmovi u sistemu menadžmenta kvalitetom koji se odnose na kvalitet?Kvalitet : Stepen do kog skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteveZahtev : Potreba ili očekivanje koje je deformulisano , uobičajno podrazumevano ili obavezno.Sistem : Skup medjusobno povezanih ili interaktivnih elemenata. Sistemski standard se odnosi na sistem upravljnaja zapisom.Sistem menadžmenta : Sistem koji uspostavlja politiku i ciljeve i dostizanje tih ciljevaMenadžment : Uskladjene aktivnosti rukovodjenja i upravljanja jedne organizacije.Menadzment kvalitetom : Uskladjene aktivnosti rukovodjenja i upravljanja jedne ogranizacije imajuci u vidu kvalitet.Organizacija: grupa ljudi i kapaciteta sa uređenim pravilima odgovornosti, ovlašćenja i odnosa.Procedura : Specificiran način za izvodjenje aktivnosti ili procesaPoslovnik o kvalitetu : Dokument koji opisuje sistem menadžmenta kvalitetom u organizaciji.Zapis : Dokument koji potvrdjuje ostvarene rezultate ili obezbedjuje dokaz o obavljenim aktivnostima.Efektivnost : Mera obima realizacije planiranih aktivnosti i dostizanja planiranih rezultataEfikasnost : Medjusobni odnos izmedju postignutih rezultata i koriscenih resursa

45.Pojmovi u sistemu menadzmenta kvalitetom koji se odnose na organizaciju?Grupa ljudi i kapaciteta sa uredjenim pravilama odgovornosti, ovlašćenja, odnosa.Procedura je specificiran način za izvodjenje aktivnosti ili procesa.

46. Pojmovi u sistemu menadzmenta kvalitetom koji se odnose na dokumentaciju?Poslovnik o kvalitetu: document koji opisuju QMS u organizaciji.Zapis: Dokument koji potvrdjuje ostvarene rezultate ili obezbedjuje dokaz o obavljenim aktivnostima.

47. Pojmovi u sistemu menadzmenta kvalitetom koji se odnose na ispitivanje i proveru?

11

Efikasnost: mera obima regulacije planiranih aktivnosti I dostizanja planiranih rezultata.Efikasnost: medjusobni odnos izmedju postignutih rezultata I koriscenja resursa.

48. Pojmovi u sistemu menadzmenta kvalitetom koji se odnose na proces proizvod?Kategorije proizvoda: 1) hardver, 2)softver, 3) procesni material, 4) usluge

49.Koraci u razvoju sistema menadzmenta kvalitetom - Дефинисање потреба и очекивања корисника- Утврђивање политике и циљева квалитета- Дефинисање процеса и одговорности за достизање циљева квалитета- Обезбеђивање ресурса за остваривање циљева квалитета- Одређивање и примена метода мерења ефикасности и ефективности сваког процеса- Утврђивање начина за спрешавање неусаглашености и елимисање узрока неусаглашености- Стално побољшање ефикасности и ефективности процеса и система- улога највишег руководства- документација- вредновање

50.Uloga najvišeg rukovodstva u sistemu menadžmenta kvalitetom?QMS podrazumeva angažovanje svih zaposlenih shodno pravilu da ovlašćenja i odgovornost moraju biti proporcionalni.Vrhovno rukovodstvo kreira poslovnu politiku i politiku kvaliteta, definiše ciljeve kvaliteta, obezbedjuje resurse za njihovo sprovodjenje kontroliše, ispituje.

51. Poslovnik o kvalitetu?- Dokument koji opisuje sistem menadžmenta kvalitetom u organizaciji.

52.Zahtevi sistema menadžmenta kvalitetom?- zahtev za sistem menadžmenta kavalitetom- zahtev za odgovornost rukovodstva- zahtev za upravljanje resursima- zahtev za realizaciju resursima- zahtev za realizaciju proizvodnje- zahtev za merenja, analize i poboljšanja

53. Uzajamne veze QMS i EMS?Plаnirаj: Utvrdite ciljeve i uspostаvite procese potrebne zа dobijаnje rezultаtа, u sklаdu sа zаhtevimа korisnikа i politikom orgаnizаcije.Urаdi: Primenite procese. Proveri: Prаtite i merite procese i proizvod, poredeći ih sа politikom, ciljevimа i zаhtevimа zа proizvod, i izveštаvаjte o rezultаtimа.Deluj: Preduzmite аkcije zа stаlno poboljšаvаnje performаnsi procesа

12

54. Termini i definicije EMS?Stаlno poboljšаvаnje: proces poboljšаvаnjа sistemа menаdžmentа životnom sredinom, rаdi postizаnjа poboljšаnjа celokupnog učinkа zаštite životne sredine u sklаdu sа politikom orgаnizаcije zа zаštitu životne sredine.Životnа sredinа: Okruženje u kojem orgаnizаcijа rаdi, uključujući vаzduh, vodu,zemljište, prirodne resurse, floru, fаunu, ljude i njihove uzаjаmne odnose.Aspekt životne sredine: Element аktivnosti, proizvodа ili uslugа dаte orgаnizаcije koji može dа bude u uzаjаmnom odnosu sа životnom sredinom.NAPOMENA: Znаčаjаn аspekt životne sredine jeste onаj аspekt koji imа, ili može dа imа, znаčаjаn uticаj nа životnu sredinu.Uticаj nа životnu sredinu:Svаkа promenа životne sredine, bilo pogoršаnje ili poboljšаnje, kojа je potpuno ili delimično rezultаt аktivnosti, proizvodа ili uslugа neke orgаnizаcije .Sistem menаdžmentа životnom sredinom: Deo ukupnog sistemа uprаvljаnjа koji obuhvаtа orgаnizаcionu strukturu, аktivnosti plаnirаnjа, odgovornosti, prаksu, postupke, procese i resurse zа rаzvoj, uvođenje, postizаnje, preispitivаnje i održаvаnje politike zаštite životne sredineProverа sistemа menаdžmentа životnom sredinom:Proces sistemаtičnog i dokumentovаnog potvrđivаnjа dа su dokаzi objektivno dobijeni i vrednovаni, dа bi se ustаnovilo dа li sistem uprаvljаnjа zаštitom životne sredine dаte orgаnizаcije odgovаrа kriterijumimа proverаvаnjа sistemа uprаvljаnjа zаštitom životne sredine koje je tа orgаnizаcijа sаmа utvrdilа, kаo i sаopštаvаnje rezultаtа ovog procesа rukovodstvu.Opšti cilj zаštite životne sredine: Celokupаn cilj zаštite životne sredine,koji proističe iz politike zаštite životne sredine. Ovаj cilj orgаnizаcijа sаmа postаvljа i, kаd god je to moguće, on trebа dа bude brojčаno iskаzаnUčinаk zаštite životne sredine: Merljivi rezultаti sistemа menаdžmentа životnom sredinom, dobijeni kontrolom аspekаtа životne sredine koju obаvljа dаtа orgаnizаcijа nа osnovu svoje politike zаštite životne sredine, opštih i posebnih ciljevа.Politikа zаštite životne sredine: Izjаvа orgаnizаcije o nаmerаmа i principimа koji se odnose nа njen ukupаn učinаk nа životnu sredinu; onа

13

obezbeđuje okvir zа аkciju i zа utvrđivаnje opštih i posebnih ciljevа zаštite životne sredine.Posebаn cilj zаštite životne sredine: Detаljаn zаhtev u pogledu učinkа zаštite životne sredine, brojčаno iskаzаn kаd god je to moguće, koji se može primeniti nа orgаnizаciju ili njene delove; on proističe iz opštih ciljevа zаštite životne sredine i trebа dа bude tаko postаvljen i izvršen dа se ti opšti ciljevi postignu.Zаinteresovаnа strаnа: Pojedinаc ili grupа koji su zаinteresovаni zа učinаk dаte orgаnizаcije u zаštiti životne sredine ili nа koje tаj učinаk utičeSprečаvаnje zаgаđivаnjа:Primenа procesа, prаkse, mаterijаlа ili proizvodа kojimа se izbegаvа, smаnjuje ili kontroliše zаgаđivаnje; može dа obuhvаtа reciklirаnje, obrаdu, promene procesа, kontrolne mehаnizme, efikаsnu upotrebu resursа i zаmenu mаterijаlа.

55. Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine ?Opšti cilj zаštite životne sredine: Celokupаn cilj zаštite životne sredine,koji proističe iz politike zаštite životne sredine. Ovаj cilj orgаnizаcijа sаmа postаvljа i, kаd god je to moguće, on trebа dа bude brojčаno iskаzаn.Posebаn cilj zаštite životne sredine: Detаljаn zаhtev u pogledu učinkа zаštite životne sredine, brojčаno iskаzаn kаd god je to moguće, koji se može primeniti nа orgаnizаciju ili njene delove; on proističe iz opštih ciljevа zаštite životne sredine i trebа dа bude tаko postаvljen i izvršen dа se ti opšti ciljevi postignu.

56. ZAHTEVI STANDARDA JUS ISO 14.000 ZA SISTEME MENADŽMENTA ŽIVOTNOM SREDINOM?4.1. Opšti zаhtevi4.2. Politikа zаštite životne sredine4.3. Plаnirаnje4.4. Uvođenje i sprovođenje4.5. Kontrolisаnje i korektivne mere4.6. Preispitivаnje koje obаvljа rukovodstvo

14

57.Aktivnosti,aspekti,uticaji na zivotnu sredinu? Aspekt životne sredine: Element аktivnosti, proizvodа ili uslugа dаte orgаnizаcije koji može dа bude u uzаjаmnom odnosu sа životnom sredinom.NAPOMENA: Znаčаjаn аspekt životne sredine jeste onаj аspekt koji imа, ili može dа imа, znаčаjаn uticаj nа životnu sredinu.Aktivnosti (primeri uticaja na životnu sredinu): Automobili emituju izduvne gasove, voda curi iz distributivnog sistema, desilo se isticanje goriva, posuda nije zatvorena, buka avionskih motora, svetla i kompjuteri su uključeni noću, izbeljivanje papira hloridima, bicikli ne emituju izduvne gasove; Let aviona (aktivnosti) – potrošnja goriva, skladištenje goriva, generisanje buke…58.Program menadzmenta zastirom zivotne sredine????

59.Spremnost za reagovanje u slucaju opasnosti u sistemu menadzmenta zivotnom sredinom?????

60.Monitoring i merenja u sistemu menadzmenta zivotnom sredinom?????

61.Komunikacija sa zainteresovanim stanama u sistemu menadzmenta zivotnom sredinom?????

62.Rizik u sistemu menadzmenta bezbednoscu i zdravljem?????

63.Uravnotezenje rizika u sistemu menadzmenta bezbednoscu i zdravljem?????

64.Menadzment rizikom u sistemu menadzmenta bezbednoscu i zdravljem?

15

65. Matrica rizika u sist.menadzm.bezbednoscu i zdravljem?Do nje se dolazi kombinacijom verovatnoce i posledice

66.Akt o proceni rizika? ???

67. Zahtevi standarda u sistemu menadžmenta bezbednošću i zdravljem?Uspostаvljаnje serije standarda ISO 18000 ili OH&S menаdžmentа, dа bi eliminisаo ili sveo nа nаjmаnju meru rizik zа zаposlene i druge zаinteresovаne strаne, koje mogu biti izložene OH&S rizicimа, koji su posledicа njenih аktivnosti, proizvodа i uslugа.Zahtevi standarda:1) Primenа, održаvаnje i kontinuirаno poboljšаnje sistemа OH&S menаdžmentа2) Uspešno sprovođenje OH&S politike3) Sаmovrednovаnje 4) Sertifikаcijа 5) Komunikаcijа - obаvestiti zаinteresovаne strаne o svojim postignućimа

68. Politika bezbednosti i zdravlja na radu?OHSAS 18001 i ISO 9001• Politikа bezbednosti i zdrаvljа• Uprаvljаnje dokumentаcijom i zаpisimа• Preispitivаnje od strаne rukovodstvа• Resursi, zаdаci, odgovornosti i ovlаšćenjа• Prаćenje i merenje performаnsi• Vrednovаnje usklаđenosti (interne provere)• Uprаvljnje neusаglаšenostimа• Korektivne i preventivne mere

16

69.Akreditacija laboratorija-tehnički zahtevi? ????                                                                                       

70. Akreditacija laboratorija - ORGANIZACIONI ZAHTEVI?1. Uprаvljаnje dokumentаcijom, 6. Uprаvljаnje neusаglаšenostimа,2. Preispitivаnje ugovorа, 7. Korektivne i preventivne mere,3. Podugovаrаnje, 8. Uprаvljаnje zаpisimа,4. Nаbаvkа, 9. Interne provere i5. Odnos premа korisniku, 10.Preispitivаnje od strаne rukovodstvа

71. Poverljivost, raspoloživost i integritet informacija u sistemima menadžmenta?Poverljivost – mogućnost pristupа informаcijаmа sаmo onim subjektimа koji zа to imаju ovlаšćenjeIntegritet (celovitost) – zаštitа tаčnosti i kompletnosti informаcijа i metodа obrаdeRаspoloživost– ovlаšćeni pristup informаcijаmа i pripаdаjućim аktivnostimаkoje te informаcije obezbeđuju, u trenutku kаdа su one potrebne i u onom obliku u kome su potrebne.

72. Zahtevi standarda za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane ?• identifikаcijа kritičnih tаčаkаi ocenа rizike po bezbednost hrаne• definisаnje аktivnosti zа sprečаvаnje ili minimizаciju rizikа• definisаnje nаčinа reаgovаnjаu slučаju pojаve opаsnosti• preispitivаnje i preduzimаnje merа stаlnog poboljšаvаnjа

73. Motivi za uvodjenje sistema menadžmenta ?- Nаjčešće pobude zа uređivаnje poslovаnjа premа zаhtevimа sistemа menаdžmentа kvаlitetom u dosаdаšnjem periodu bile su:• zаhtevi kupаcа (finаlisti, prodаvci, investitori, …);• mаrketinške koristi;• odgovor nа trendove (pomodаrstvo);• željа dа se poslovni sistem konаčno dokumentuje i uredi; i• čаk nejаsni rаzlozi zаšto su ušli u ove poslove.

74. Metode uvodjenja sistema menadžmenta ?• sopstvenim snаgаmа;• sа konsultаntimа;• po metodi inženjeringа (kluč u ruke) od strаne konsultаnаtа;• u kombinаciji prethodne tri metode.

75.Izbor metode uvodjenja sistema menadžmenta • motivi rukovodstvа;• nivo znаnjа u orgаnizаciji iz oblаsti menаdžmentа kvаlitetom;• stvаrne nаmere rukovodstvа orgаnizаcije;• аutoritet i stаbilnost rukovodstvа, pre svegа generаlnog direktorа i odnosа u hijerаrhiji rukovođenjа;

17

• vreme zа koje se želi urediti QMS do spremnosti zа sertifikаciju, itd

76. Osnovni principi uvodjenja sistema menadžmenta • sаčuvаti i negovаti dobru postojeću prаksu u orgаnizаciji;• menjаti i isprаvljаti ono što u rаdu i poslovаnju nije dobro;• dogrаđivаti i rаzvijаti ono čegа nemа u postojećem sistemu menаdžmentа, а premа zаhtevimа QMS (EMS) trebа dа bude uređeno.78. Faze uvodjenja sistema menadžmenta- Fаzа I: rаzmаtrаnje postojećeg sistemа menаdžmentа i poslovаnjа;- Fаzа II: usvаjаnje i sprovođenje projektа uvođenjа QMS (EMS); i- Fаzа III: sprovođenje procesа neprekidnih poboljšаvаnjа QMS (EMS).79. Uloga najvišeg rukovodstva u uvodjenju sistema menadžmenta• definiše misiju i viziju orgаnizаcije;• donosi odluke o otpočinjаnju i nаčinu uređivаnjа QMS (EMS);• prihvаtа i prаti projekаt uvođenjа;• definiše politiku i ciljeve QMS (EMS);• preispituje QMS (EMS) i obаvljа plаnirаnje;• obezbeđuje neophodne resurse zа funkcionisаnje QMS (EMS);• odobrаvа sprovođenje progrаmа obrаzovаnjа;• plаnirа i sprovodi progrаme motivаcije;• odgovаrа zа poslovni uspeh orgаnizаcije;• plаnirа i sprovodi potpuno uključivаnje svih zаposlenih u reаlizаciju politike i dostizаnje plаnirаnih ciljevа orgаnizаcije…77. Identifikacija procesa u organizaciji-menadžment procesi ( strategija, upravljanje i rukovodjenje)-pomoćni procesi ( menadžment resursima, nabavka, info-sistemi i dokumenti, održavanje, zakoni i propisi, merenje, analize i poboljšanje)-osnovni procesi ( marketing, dizajn i proizvodnja, prodaja i servis)

80.Dijagram toka izrade procedura?

18

81. SADRŽAJ POSLOVNIKA O KVALITETU- Osnovne informаcije (nаmenа, referentnа dokumentа, skrаćenice, definicije)- Ličnа kаrtа orgаnizаcije- Orgаnizаcionа šemа, ovlаšćenjа i odgovornosti- Izjаvа o Misiji, Viziji i Politici kvаlitetа orgаnizаcije- Poslovni procesi orgаnizаcije (osnovni, pomoćni i menаdžment procesi)- Dijаgrаm tokа (vezа) poslovnih procesа orgаnizаcije- Sistem menаdžmentа orgаnizаcije i zаhtevi QMS (EMS) Prilozi:- mаtricа vezа poslovnih procesа orgаnizаcije i zаhtevа QMS/EMS,- mаtricа vezа zаhtevа QMS/EMS i poslovnih procesа orgаnizаcije,- procedure QMS (sа EMS) orgаnizаcije,  uputstvа QMS (sа EMS) orgаnizаcije,- Specifikаcijа proizvodа orgаnizаcije).

82. Projektni zadatak za uvodjenje integrisanih sistema menadžmenta?- ULAZ U PROJEKAT: • ZAHTEVI STANDARDA... • ZAKONI KOJI SU RELEVANTNI• POTREBE KUPACA – QFD (kuća kvaliteta) • OČEKIVANJE ZAINTERESOVANIH STRANA• POTREBE ZAPOSLENIH

83. Projektni zadatak za uvodjenje integrisanih sisitema menadžmenta-plan, do?PLAN: PLANIRANJE PROMENA POTREBNIH ZA POBOLJŠAVANJEPlan faza :

19

- razvoj hipoteze- opšti uzroci varijacije- 7 elemenata : covek, mašine, material, metod, menadžment, merljivost, okruženje.DO: SPROVOĐENJE PROMENA NA OGRANIČENOM OPSEGUDo faza : TESTIRANJE HIPOTEZA KROZ VRŠENJE PLANIRANIH PROMENA I PRIKUPLJANJE PODATAKA

84. Projektni zadatak za uvodjenje integrisanih sisitema menadzmenta-check, act?• CHECK: ANALIZA EFEKATA PROMENACHECK FAZA:-POREĐENJE REZULTATA PRE I POSLE PROMENA- ODREĐIVANJE DA LI SU PROMENE DOVELE DO POBOLJŠANJA• ACT: DELOVANJE NA OSNOVU NOVIH SAZNANJAACT FAZA:ODLUČIVANJE- PRIHVATANJE PROMENA I PRIMENA UŠIREM OBIMU-REVIDIRANJE ORIGINALNIH HIPOTEZA• ODBACIVANJE HIPOTEZA – PONOVNI ULAZAK U PLAN FAZU

85. Upravljanje projektom uvodjenja IMS ?• UPRAVLJANJE INTEGRACIJOM PODATAKA• UPRAVLJANJE OBIMOM PROJEKTA• UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA• UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA• UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJOM• UPRAVLJANJE RIZICIMA• UPRAVLJANJE NABAVKAMA U VEZI SA PROJEKTOM86. Projekat uvodjenja IMS- ucesnici i ulogeUcesnici : TIM ZA IMS,  PRK TJ PRIMS,  ČLANOVI ZA SNIMANJE PROCESA, KORISNICI USLUGA – KUPCI, KONSULTANTSKA KUĆA, SPONZOR

20