integrisani poslovnik primer 2

PO-00 POSLOVNIK INTEGRISANOG SISTEMA MENADMENTA (IMS)Oznaka: PO-00 Izdanje: 1 Izmena: 0Kopija: Datum: 16.9.2008. IZRADIO Milo Jovanovi Predst. rukov. za IMSDatum

QMS X KONTROLISAO Milo Jovanovi Predst. rukov. za IMSOpis izmene Izmenjena taka 1.2.1. Procesi Projektomontae,

EMS X

OHSAS X

Ime i prezime FunkcijaBroj izmene 1 Strana

ODOBRIO Sinia Zori Generalni direktorIzradio Odobrio

2-23

21.11.2008. dodati su procesi vezani za EMS i OHSAS i izmenjenje Prilog 3, Dijagram meuzavisnosti procesa Poslovnik je prilagoen standardu ISO 9001:2008, izmenjena taka 5.3. Politika IMS, Dodati dokumenti u Prilogu 2 Spisak procedura i uputstava, Izmenjen Prilog 5 Poslovnika ema mehaniarske radionice

Milo Jovanovi Milo Jovanovi

Sinia Zori Sinia Zori

2

4,5,8,9

30.4.2010.

3

4

5

6

7

PO-00Strana 2 od 23

Sadraj: 1. 1.1. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 1.3. 1.4. 2. 3. 4. 4.1. 4.2. 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.4.1. 5.4.2 5.4.3 5.4.4 5.4.5 5.5. 5.5.1 5.5.2 5.5.3. 5.5.3.1 5.5.3.2 5.5.3.3 5.5.3.4 5.6. 6. 6.1. 6.2. 6.2.1 6.2.2 6.3. 6.4. 7. 7.1. 7.2. 7.2.1. 7.2.2. 7.2.3. 7.3. 7.3.1 7.3.2.PO-00, Izdanje I, Izmena 2

Uvod i predmet O Projektomontai Procesi i organizacija Projektomontae Procesi Projektomontae Organizacija Predmet Primena Podruje primene i odgovornost Veza sa drugim dokumentima i termini Integrisani sistem menadmenta Opti zahtevi Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Opte odredbe Poslovnik integrisanog sistema menadmenta Upravljanje dokumentima IMS Upravljanje zapisima Odgovornost rukovodstva Obaveze i delovanje rukovodstva Usredsreenost na korisnika Politika integrisanog sistema menadmenta Planiranje Opti i posebni ciljevi integrisanog sistema menadmenta i programi Planiranje integrisanog sistema menadmenta Aspekti ivotne sredine Planiranje radi identifikacije opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom Zakonski i drugi zahtevi Odgovornosti, ovlaenja i komuniciranje Odgovornosti, ovlaenja Predstavnik rukovodstva za IMS Komunikacija Interno komuniciranje Komunikacija u vezi zatite ivotne sredine Komunikacija u vezi bezbednosti i zdravlja na radu Uee i konsultacije Preispitivanje od strane rukovodstva Menadment resursima Obezbeenje resursa Ljudski resursi Opte odredbe Kompetentnost, obuka i svest Infrastruktura Radna sredina Realizacija proizvoda Planiranje realizacije proizvoda Procesi koji se odnose na korisnike Utvrivanje zahteva koji se odnose na proizvod Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod Komuniciranje sa korisnicima Projektovanje i razvoj Opte Preispitivanje projektnog zadatakaDATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 3 od 23

7.3.3. 7.3.4. 7.3.5 7.4. 7.4.1. 7.4.2. 7.4.3. 7.5. 7.5.1. 7.5.2. 7.5.3. 7.5.4. 7.5.5. 7.6. 7.7. 7.8. 7.9. 8. 8.1. 8.2. 8.2.1. 8.2.2. 8.2.3. 8.2.4. 8.2.5. 8.2.6. 8.2.7. 8.3. 8.3.1 8.3.2 8.3.3 8.4. 8.4.1. 8.5. 8.5.1. 8.5.2. 8.5.3. 9.

Izrada Projekta Verifikacija u toku izrade Revizija-validacija projekta; izmene i dopune /tehnika kontrola/ Nabavka Proces nabavke Informacije o nabavci Verifikacija proizvoda koji se nabavlja Proizvodnja i pruanje usluge Upravljanje proizvodnjom i pruanjem usluge Validacija procesa proizvodnje i pruanja usluge Identifikacija i sledljivost Imovina korisnika Ouvanje proizvoda Upravljanje opremom za praenje i merenje Kontrola nad operacijama znaajnim za ivotnu sredinu Upravljanje OH&S rizicima tokom rada Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih Merenje, analize i poboljanja Opte odredbe Praenje i merenje Zadovoljenje korisnika Interne provere IMS Praenje i merenje procesa Praenje i merenje proizvoda Praenje i merenje uinaka na zatiti ivotne sredine Praenje i merenje OHSMS performansi Vrednovanje usaglaenosti Neusaglaenosti Upravljanje neusaglaenim proizvodom Neusaglaenosti sa zahtevima standarda ISO 14001 i OHSAS 18001 Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih Analiza podataka Istraivanje incidenata Poboljavanje Stalno poboljavanje Korektivne mere Preventivne mere Prilozi

PO-00, Izdanje I, Izmena 2

DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 4 od 23

1. Uvod i predmet 1.1. O Projektomontai Radna organizacija je osnovana 1966 godine. Sedite firme i sve slube nalaze se u Poenkareova 20, realizacija instalacija/objekata se odvija na gradilitima, dok se proizvodnja, odravanje i transport nalaze na Novom Beogradu. Komunikacija sa organizacijom: Montano-projektantsko Preduzee PROJEKTOMONTAA AD, ul. Poenkareova 20, 11000 Beograd, .www.projektomontaza.co.rs., E mail [email protected] Projektomontaa je, od osnivanja do danas prola kroz odreene faze promena. Od zanatske montane zadruge, preko dravnog, potom drutvenog preduzea, do akcionarskog drutva, (meovitog tipa svojine) sa jasnom poslovnom politikom. Kvalitet sistema poslovanja, ukljuujui kvalitet proizvoda i zadovoljenje kupaca su vane stavke poslovne politike Projektomontae. To potvruju brojne izvedene instalacije i proizvodi kod njenih stalnih kupaca od kojih su najvei: Vlada Srbije, Grad Beograd, Narodna Banka Srbije, Bambi Poarevac, GSB Beograd, Vodovod i Kanalizacija Beograd, Beogradske Elektrane, NIS, Hemofarm, itd. Projektomontaa ima i manjih kupaca, ije potrebe i oekivanja takoe zadovoljava. U toku 2005 godine uveden je Sistem menadmenta kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2008, dok je 2007 godine uveden Sistem menadmenta zatitom ivotne sredine prema standardu SRPS ISO 14001:2005. U toku 2008. godine uveden je standard ISO/IEC 17025:2006, Sistem menadmenta laboratorije za ispitivanje, koji obuhvataju opte zahteve za kompetentnost laboratorija i standard OHSAS 18001:2007, Sistem upravljanja zatitom i bezbednou na radu. 1.2. Procesi i organizacija Projektomontae 1.2.1. Procesi Projektomontae Procesi se dele na tri grupe: 1. Menadment procese - u koje spadaju procesi vezani za potrebe i oekivanja korisnika, Preispitivanje IMS i poboljavanja, Politika i ciljevi kvaliteta, menadment organizacijom, sistemima, procesima, resursima i informacijama 2. Osnovne procese - se dele na tri podgrupe: - Procesi pripreme realizacije - u koje spadaju Projektovanje i razvoj procesa, Marketing i ugovaranje, Nabavka, Skladitenje, Transport, Planiranje i priprema za realizaciju. - Procesi realizacije - vezani su za osnovne delatnosti preduzea, realizaciju proizvoda, projektovanje, posredovanje u izgradnji, odravanje i usluge, u okviru termotehnike, hidrotehnike, elektrotehnike i graevinarstva. - Tehniki procesi - Upravljanje kvalitetom proizvoda i procesa, Poboljavanje procesa, Upravljanje i odravanje opreme za relizaciju, Upravljanje ureajima za praenje i merenje, Merenje proizvoda i procesa i Postprodajna podrka 3. Procese podrke (pomone procese) - dele se na etiri podgrupe: - Pomoni QMS procesi - Korektivne i preventivne mere, Interne provere i Upravljanje dokumentacijom (vai za QMS, EMS i OHSMS) - Pomoni EMS procesi - Aspekti ivotne sredine, Analiza opasnosti od rizika, Upravljanje otpadom, procesi izrade izvetaja o uinku zatite ivotne sredine, Ocena intenziteta uticaja na iv. sredinu, Praenje i merenje znaajnih uticaja. Primena zakonske regulative, Interna i eksterna komunikacija i Reagovanje u vanrednim situacijama su procesi koji se odnose na EMS i OHSMS. - Pomoni OHSMS procesi - Procena rizika, Upravljanje bezbednou i zdravljem na radu i Upravljanje povredama na radu.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 5 od 23

- Ostali procesi - Upravljanje informacionim sistemom, finansije, knjigovodstvo, pravni, opti i kadrovski poslovi. Svi procesi, njihove meuzavisnosti i upravljanje njima, detaljno su definisani procedurom P-01. 1.2.2. Organizacija ema organizacije preduzea definisana je dokumentom F-04.. 1.3. Predmet Ovaj dokumenat predstavlja Poslovnik integrisanog Projektomontae. Detaljniji opis dat je u taki 4.2.2.

sistema

menadmenta

1.4. Primena U preduzeu Projektomontaa primenjeni su svi elementi zahteva standarda: SRPS ISO 9001:2008 , SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007.

2. Podruje primene i odgovornost Poslovnik se primenjuje u celoj organizaciji i to u svim organizacionim jedinicama, na svim nivoima, na osnovnim procesima kao i na procesima koji su direktno ili indirektno vezani za njih. Primenu poslovnika kontrolie Predstavnik rukovodstva za IMS, a za nju je odgovoran Generalni direktor. Odgovornosti i ovlaenja radnika koji upravljaju kvalitetom, obavljaju ili verifikuju posao vezan za kvalitet, zatitu ivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu uglavnom su definisani procedurom Odgovornosti i ovlaenja (P-04) i drugim dokumentima IMS. 3. Veza sa drugim dokumentima i termini 3.1. Veza sa drugim dokumentima - SRPS ISO 9000:2007, Sistem menadmenta kvalitetom Osnove i renik, - SRPS ISO 9001:2008, Sistem menadmenta kvalitetom Zahtevi, - SRPS ISO 10013, Uputstvo za dokumentaciju menadmenta kvalitetom, - SRPS ISO 14001:2005, Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Zahtevi sa uputstvom za primenu, - OHSAS 18001:2007, Sistem upravljanja zatitom i bezbednou na radu - Zahtevi - Zakoni i propisi uvedeni u L-10, Lista zakona i propisa iz oblasti zatite ivotne sredine sa ocenama usaglaenosti. - Zakoni i propisi uvedeni u L-11, Lista zakona i propisa iz oblasti Bezbednosti i zdravlja na radu sa ocenama usaglaenosti. 3.2. Termini U dokumentaciji IMS uglavnom se koriste termini iz standarda SRPS ISO 9000:2007, SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007. - Izuzeci se odnose na odomaene izraze u preduzeu (na pr. projekat umesto proizvodsoftver). Izraz "customer" iz originala verzije standarda preveden je kao "kupac" umesto "korisnik" kako je dato u SRP - ISO 9000. Termin korisnik koristi se u svom pravom znaenju. - Sistem menadmenta - sistem za uspostavljanje politike i ciljeva (merljivih) i za ostvarenje tih ciljeva. - Sistem menadmenta kvalitetom (QMS) - sistem menadmenta kojim se sa stanovita kvaliteta vodi organizacija i njome upravlja. - Proizvod -hardver i softver, neovisno je od toga da li je materijalan ili ne.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 6 od 23

-

-

-

Proizvod-hardver, materijalizovan proizvod (na pr. graevinski objekat) ili proizvod kod koga dominira materijalizovani deo (instalacija na pr.). Proizvod softver-nematerijalizovan proizvod (projekat, konsaltig, usluga) ili proizvod kod koga nematerijalno dominira (odravanje instalacija). Napomena: Ako u dokumentaciji IMS stoji proizvod i usluga tada proizvod znai samo materijalizovan proizvod , a usluga proizvod softver. Proizvodnja - proces gde nastaje proizvod-hardver , ali se koristi i naziv iz standarda realizacija proizvoda i on ima ire znaenje. ivotna sredina - Okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS) - Deo ukupnog sistema upravljanja organizacije koji se koristi da razvije i primeni politiku zatite ivotne sredine i upravlja svojim aspektima ivotne sredine. Aspekt ivotne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili usluge date organizacije, koji moe da bude u uzajamnom odnosu sa ivotnom sredinom. Politika zatite ivotne sredine - Sveobuhvatne namere i smernice organizacije koje su povezane sa uinkom zatite ivotne sredine i formalno izraene od strane najvieg rukovodstva. Uinak zatite ivotne sredine - Merljivi rezultati upravljanja aspektima ivotne sredine organizacije. IMS Integrisani sistem menadmenta se sastoji od: Sistema menadmenta kvalitetom, Sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i Sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu. Akcident - Neeljeni dogaaj na poslu koji dovodi do smrti, naruavanja zdravlja, povrede, tete ili drugih gubitaka Opasnost - Izvor, situacija ili delo koje moe dovesti do tete u vidu povrede ili naruenog zdravlja, oteenja imovine, naruavanja radne sredine ili kombinacije istih. Zatita zdravlja i bezbednost na radu (OH&S) - Uslovi i faktori koji imaju uticaj na dobro zdravlje zaposlenih, privremenih radnika, osoblja ugovaraa, posetilaca i drugih lica na radnom mestu. Sistem upravljanja bezbednou i zdravljem na radu (OHSMS) - Deo ukupnog sistema upravljanja organizacije koji se koristi za razvijanje i implementaciju OH&S politike i za upravljanje OH&S rizicima.

-

-

4. Integrisani sistem menadmenta 4.1. Opti zahtevi Organizacija uspostavlja i dokumentuje Integrisani sistem menadmenta ovim poslovnikom kao i svim dokumentima na koje se poslovnik poziva, dok zapisima i njihovom analizom potvruje primenu i funkcionisanje sistema. Procesi i sistemi procesa u okviru Integrisanog sistema menadmenta definisani su ovim poslovnikom i procedurom P-01, Upravljanje procesima IMS, kao i ostalim dokumentima IMS. Svi procesi se kontroliu, prate i analiziraju u cilju ostvarenja planiranih rezultata i definisanja kontinualnih poboljavanja. Rezultati poboljavanja takoe se prate, i po potrebi preduzimaju korektivne mere. Projektomontaa, Beograd je uspostavila, odrava i stalno unapreuje Integrisani sistem menadmenta koji ine: sistem upravljanja kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2008, sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema standardu SRPS ISO 14001:2005 i sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu prema standardu OHSAS 18001:2007. Ovim sistemima obuhvaena je cela organizacija na lokaciji Poenkareova 20, Beograd, na lokaciji u ulici Milutina Milankovia na Novom Beogradu i sva aktuelna gradilita.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 7 od 23

4.2. Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju 4.2.1. Opte odredbe Organizacija je usvojila pet nivoa dokumenata IMS i to su: 1. nivo - Poslovnik Integrisanog sistema menadmenta, 2. nivo - Planovi kvaliteta 3. nivo - Procedure (sa blok dijagramima), 4. nivo - Uputstva, Uputstva za bezbedan rad i liste 5. nivo - Zapisi i formulari. Spisak navedenih dokumenata nalazi se u Listi distribucije dokumenata. Ova dokumenta se preispituju na bazi primedbi korisnika, posle bitne promene radnih uslova, ili najmanje jednom godinje, pri preispitivanju IMS. Zapisi predstavljaju takoe deo dokumentacije IMS. Oni predstavljaju dokaze o funkcionisanju IMS i osnovu za statistiku obradu i analize na bazi kojih se planira poboljavanje IMS. Zapisi postoje u formi: - popunjenih formulara, - neformatizovanih izvetaja, - dopisa i - beleki. Politika IMS je opisana u okviru take 5.3 ovog poslovnika i sadri politiku kvaliteta, politiku zatite ivotne sredine i OH&S politiku. Ciljevi IMS su dati u Listama ciljeva za QMS, EMS i OHSMS. 4.2.2. Poslovnik integrisanog sistema menadmenta Poslovnik je osnovni dokumenat integrisanog sistema menadmenta Projektomontae. Poslovnik se primenjuje u organizaciji od datuma njegove overe, to je ujedno i datum njegovog emitovanja. Ukoliko se kopija poslovnika daje informativno, ona mora biti oznaena (na pr.za informaciju), to znai da nije podlona auriranju. Ovim poslovnikom obuhvaena je sva dokumentacija IMS organizacije, bilo da su pojedinani segmenti deo poslovnika ili da se poslovnik poziva na njih, a da se oni nalaze u prilogu. Obuhvaene su sve take standarda SRPS ISO 9001:2008, SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007 u ovom poslovniku, a veza izmeu odgovarajuih taaka poslovnika i standarda data je u Prilogu 4. Takoe je obuhvaena odgovarajua zakonska regulativa i drugi zahtevi koji se odnose na zatitu ivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu, a primenljivi su na delatnost preduzea. Poslovnik kontrolie Generalni direktor preko Predstavnika rukovodstva IMS i preispituje se najmanje jednom godinje (u toku preispitivanja IMS). Aurnost poslovnika prepoznaje se po datumu poslednje izmene, ukoliko do izmena doe. lzmene poslovnika moe predloiti rukovodno osoblje organizacije, a odobrava ih Generalni direktor organizacije u odgovarajuoj rubrici na naslovnoj strani. Ukoliko se poslovnik bitno menja menja se i izdanje dokumenta. Oznaavanje statusa pojedinih primeraka i njihovo odravanje aurnim regulisano je dokumentom P-06, Upravljanje dokumentima IMS. 4.2.3. Upravljanje dokumentima IMS Dokumenta IMS su pod kontrolom to se odnosi kako na interna IMS i tehnika dokumenta, tako i na eksterna dokumenta (standarde, zakonske, tehnike i druge propise, pravilnike, uputstva, kataloge i sl.). Procedurom Upravljanje dokumentima IMS (P-06), propisana je struktura i nain izrade, overe i upravljanja dokumentima IMS. Istom procedurom propisana je osnova za upravljanje tehnikim dokumentima, kao i oznaavanje ostalih poslovnih dokumenata. Uputstvom U-01 definisane su vrste tehnikih dokumenata i


DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 8 od 23

detaljno upravljanje, po vrstama tehnikih, dokumentima. Uputstvom U-08 propisano je upravljanje svim dokumentima na gradilitima. 4.2.4. Upravljanje zapisima Zapisi se odnose na rezultate svih procesa u poslovanju: planiranja, realizacije proizvoda, projektovanja i razvoja, ugovaranja, proizvodnje, procesa, opreme za kontrolisanje, IMS, obuke kadra, postprodajne podrke i sl.. To su dakle objektivni podaci o funkcionisanju celog IMS-a, koji se ne mogu menjati. Zapisima upravlja na nain koji obezbeuje dokaze da se sprovoenjem odgovarajuih procedura i uputstava moe dokazati: - da sve aktivnosti ispunjavaju definisane zahteve, - da se definisane procedure i pravila rada dosledno sprovode, - da su ispunjeni zahtevi standarda za sistem menadmenta kvalitetom, zatite ivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu, - da se sprovode politika i ciljevi IMS-a, - da se sprovode zakonski propisi. Upravljanje zapisima regulisano je procedurom P-07, kojom je obraen nain formiranja, identifikacije, prikupljanja, oznaavanja, uvanja i unitavanja istih. 5 . Odgovornost rukovodstva Odgovornost rukovodstva detaljno je definisana procedurom P-04, Odgovornosti i ovlaenja i Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova. 5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva Najvie rukovodstvo dokazuje svoje angaovanje na razvoju, primeni i poboljavanju IMS time to: informie zaposlene o vanosti zahteva investitora, vanosti propisa, definie politiku i ciljeve IMS, osigurava raspoloivost resursa i sprovodi preispitivanja IMS. Sve navedeno je detaljnije definisano procedurom P-04 i ostalim dokumentima IMS i potvreno zapisima. 5.2. Usredsreenost na korisnika Sveukupno poslovanje Projektomontae usmereno je na zadovoljenje zahteva korisnika svih kategorija. Polazni elementi za obezbeenje ispunjenja potreba korisnika je njihovo jasno utvrivanje, emu struni timovi Projektomontae posveuju posebnu panju, posebno uzimajui u obzir potrebe koje korisnik nije u mogunosti da definie, kao i sve druge elemente reenja koji su potrebni za ispunjenje izraenih i neizraenih potreba korisnika. Sa svim naruiocima/korisnicima Projektomontaa odrava stalnu saradnju i komunikaciju, kako bi se obezbedilo da se odgovori i na njihove izmenjene i razvijene potrebe, to je definisano procedurama P-11, P-15 i P-17. Najvie rukovodstvo, u okviru preispitivanja IMS-a Projektomontae analizira podatke o stepenu u kome su zadovoljene potrebe korisnika i utvruje mere usmerene na poveanje njihovog zadovoljenja. 5.3. Politika Integrisanog sistema menadmenta Politika Integrisanog sistema menadmenta Projektomontae zasnovana je na ostvarenju i odravanju reputacije u poslovanju, pruanjem kvalitetnih, pravovremenih i efikasnih usluga naim naruiocima/korisnicima sa ciljem totalnog zadovoljenja njihovih zahteva, potreba i oekivanja. Zajedno sa uspostavljanjem sistema upravljanja kvalitetom i zatitom ivotne sredine, njegovim odravanjem i kontinualnim poboljanjem, uz stvaranje bezbednih i zdravih uslova za rad, predstavljaju prioritetne zadatke u ostvarivanju dugorone poslovne politike preduzea. Projektomontaa se opredelila za sledeu politiku IMS:PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 9 od 23

1. Zadovoljenje kupaca i korisnika, njihovih iskazanih i neiskazanih potreba i oekivanja, 2. Razvoj kvalitetnih odnosa sa kupcima i isporuiocima na osnovu zajednikog interesa, 3. Zadovoljenje potreba i oekivanja zaposlenog osoblja, 4. Praenje ponude konkurenata na tritu i preduzimanje potrebnih mera da se bude u vrhu, 5. Kontinualno poboljavanje procesa realizacije proizvoda, ulaganje u ljudske resurse i opremu u ciIju odravanja savremenog tehnolokog nivoa, 6. Ureenost administrativnog, radnog i skladinog prostora, 7. Kontinualno poboljavanje kvaliteta proizvoda, 8. Unapreenje organizacije rada u cilju racionalnog korienja repromaterijala, energije i vode, smanjenja emisija u vazduh i spreavanja zagaenja voda i zemljita, 9. Tenja ka smanjenju ukupnog otpada kao i uklanjanje otpada, koji ne moe biti preraen na nain koji ne ugroava ivotnu sredinu, 10. Kontinualno poboljavanje uinaka zatite ivotne sredine, 11. Uspostavljanje efikasne komunikacije sa svim zainteresovanim stranama i drugim relevantnim organizacijama u cilju bolje razmene informacija vanih za ivotnu sredinu, 12. Obezbeenje maksimalne informisanosti i komunikacija kroz informacioni sistem, 13. Sistematsko upravljanje ljudskim resursima uz obezbeenje obuke u okviru delatnosti preduzea, 14. Stvaranje bezbednih i zdravih uslova za rad, bez profesionalnih bolesti i povreda na radu, 15. Stalno poboljavanje efektivnosti i efikasnosti Integrisanog sistema menadmenta. Rukovodni vrh preduzea privren je ovoj politici IMS, i odgovoran za njeno sprovoenje u skladu sa standardima SRPS ISO 9001:2008, SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007. Svi rukovodioci i ostali zaposleni duni su da se ponaaju u skladu sa ovom politikom IMS i da rade na ostvarenju ciljeva IMS, koji iz nje proistiu i kojima se ona ostvaruje.

5.4. Planiranje 5.4.1. Opti i posebni ciljevi integrisanog sistema menadmenta i programi Ciljevi IMS-a se dele na: 1. Ciljeve kvaliteta - prema standardu ISO 9001, 2. Ciljeve zatite ivotne sredine - prema standardu ISO 14001, 3. Ciljeve vezani za bezbednost i zdravlje na radu - prema standardu OHSAS 18001. Opti ciljevi se na godinjem nivou definiu u merljivim i uporedivim veliinama, po kategorijama procesa i aktivnosti i elementima poslovnog sistema. Sve ciljeve usaglaava rukovodstvo, i nakon utvrivanja oni se pretvaraju u zadatke odgovarajuih funkcija (posebne ciljeve), koje konano utvruje generalni direktor. Ciljevi IMS-a dokumentuju se u zapisniku o preispitivanju IMS-a. Ciljevi kvaliteta Na osnovu politike integrisanog sistema menadmenta preduzea utvruju se sledei opti ciljevi kvaliteta: - poveanje konkurentnosti na tritu na bazi poboljanja kvaliteta pruanja usluge i proizvoda - poveanje profitabilnosti preduzea, - razvoj poslovne saradnje sa isporuiocima i sa veim investitorima,PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

PO-00Strana 10 od 23

poboljanje kvaliteta realizacije procesa kroz definisanje i unapreenje sistema rada i svrsishodnu i organizovanu obuku zaposlenih, - kontinuirano unapreenje procesa rada, - sniavanje realnih trokova poslovanja, - dokumentovanost svih procesa, odgovornosti i aktivnosti na njihovoj realizaciji. Ciljevi zatite ivotne sredine Ciljevi zatite ivotne sredine se obavezno usklauju sa politikom IMS-a, zakonskim i drugim zahtevima, registrovanim znaajnim uticajima na ivotnu sredinu, ostvarenim rezultatima na zatiti ivotne sredine u proloj godini, kao i finansijskim, tehnolokim i poslovnim zahtevima. Program zatite ivotne sredine se sainjava za efikasnije praenje realizacije tih ciljeva. Detaljniji opis odgovornosti u vezi sa definisanjem i praenjem ostvarenja optih i posebnih ciljeva dat je u proceduri P-33, Interna i eksterna komunikacija u vezi EMS i OHSMS. Ciljevi vezani za bezbednost i zdravlje na radu Ciljevi vezani za bezbednost i zdravlje na radu su merljivi, odnose se na obavezu spreavanja povreda ili naruavanja zdravlja i usklauju se sa IMS politikom, zakonskim i drugim zahtevima. Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj okolini nam omoguava da pratimo rizike da ih analiziramo i kontroliemo. 5.4.2. Planiranje integrisanog sistema menadmenta U Projektomontai planovi se postavljaju na godinjem nivou, a vanredne potrebe se reavaju u toku godine prema zahtevima tekueg poslovanja. Svaki plan definie obim aktivnosti, odgovornosti, rokove za izvrenje i ciljne prihode, odnosno raspoloiva finansijska sredstva za ulaganje u poslovanje. 5.4.3. Aspekti ivotne sredine Za utvrivanje svih aspekata ivotne sredine koje Projektomontaa prouzrokuje u toku odvijanja svojih aktivnosti primenjuje se procedura P-30, Aspekti ivotne sredine. Na osnovu ek liste aspekata ivotne sredine, predstavnik rukovodstva za IMS sainjava F-69, Izvetaj o identifikaciji aspekata ivotne sredine. U sledeoj fazi imenovani tim vri vrednovanje svakog identifikovanog aspekta u skladu sa uputstvom U-13, Ocena inteziteta uticaja na ivotnu sredinu. Prema ovom uputstvu svi uticaji su podeljeni u etiri klase: klasa I - nema uticaja, klasa II - mali uticaj, klasa III - srednji uticaj, klasa IV - veliki uticaj. Na osnovu obavljenog vrednovanja tim izrauje F-72, Registar znaajnih uticaja na ivotnu sredinu. Vrednovanje uticaja se redovno sprovodi jednom godinje u okviru preispitivanja i pri svakoj promeni u procesu izvoenja radnih aktivnosti, promeni infrastrukture, opreme, lokacije. 5.4.4. Planiranje radi identifikacije opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom Projektomontaa je u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu izradila "Elaborat o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini", a takoe postoji i "Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu". Identifikovani su rizici radnih mesta. Na osnovu identifikovanih rizika u okviru "Elaborata o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini" date su "Mere za spreavanje , otklanjanje ili smanjenje rizika" za svako radno mesto ponaosob.

-


DATUM: 30..4.2010.


5.4.5. Zakonski i drugi zahtevi Za potrebe identifikacije odgovarajue zakonske regulative, kao i za utvrivanje kako se zahtevi te regulative moraju primeniti na prisutne aspekte ivotne sredine i bezbednosti i zdravlje na radu u Projektomontai, primenjuje se procedura P-32, Primena zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu. Tako identifikovani zahtevi uzimaju se u obzir prilikom primene i odravanja IMS-a. 5.5. Odgovornosti, ovlaenja i komuniciranje 5.5.1. Odgovornosti i ovlaenja Odgovornosti i ovlaenja definisani su opisima poslova za svako radno mesto u preduzeu u skladu sa definisanom unutranjom organizacijom i sistematizacijom radnih mesta. Odgovornost i ovlaenja vezane za IMS precizirani su procedurama P-04 i P-33. Organizaciona struktura preduzea prikazana je na organizacionoj emi datoj u prilogu. Svi zaposleni su obavezni da vre kontrolu rezultata svoga rada i ako otkriju bilo kakvo odstupanje, zapaanje ili neusaglaenost duni su da preduzmu mere njihovog otklanjanja. Meutim, ako nisu u mogunosti da utvrena zapaanja sami ree duni su da o tome obaveste svog rukovodioca ili Generalnog direktora preduzea. Odravanje IMS-a je pod odgovornou Predstavnika rukovodstva za IMS. Generalni direktor je odgovoran za sprovoenje IMS-a. Direktori radnih jedinica su odgovorni za predlaganje, sprovoenje, analizu i izvrenje korektivnih i prventivnih mera IMS, kao i za njegovo odravanje u okviru svoje delatnosti. 5.5.2. Predstavnik rukovodstva za IMS Predstavnik rukovodstva za IMS je odreen posebnom odlukom Generalnog direktora. Njegove odgovornosti i ovlaenja vezane za IMS precizirani su takoe procedurom P-04. 5.5.3. Komunikacija 5.5.3.1 Interno komuniciranje Informacioni sistem obuhvata i IMS, kako bi se olakalo komuniciranje. U preduzeu Projektomontaa se sprovodi sistem interne komunikacije koji omoguava da svi zaposleni budu upoznati sa informacijama koje su relevantne za njihov rad i usavravanje procesa rada. Utvrivanje tekuih planova rada, rasporeivanje poslova, izvetavanje i reavanje tekuih problema sprovodi se na radnim sastancima koji se odravaju na svim hijerarhijskim nivoima. Rukovodioci RJ odnosno sektora organizuju sastanke u svojim organizacionim celinama, prenose informacije o ciljevima i planovima svojim saradnicima i prikupljaju informacije za odluivanje. Dokumenta IMS-a se distribuiraju u sve organizacione celine, tako da su raspoloiva svakom zaposlenom koji u svom radu treba da ih primenjuje. 5.5.3.2 Komunikacija u vezi zatite ivotne sredine Nain komunikacije, kao i odgovornosti u vezi sa tim, bilo da se radi o komunikaciji izmeu zaposlenih unutar organizacije ili izmeu Projektomontae i zainteresovanih strana van organizacije, definisani su procedurom P-33, Interna i eksterna komunikacija u vezi EMS i OHSMS. Definisanjem interne komunikacije u organizaciji se postie da zaposleni na svim nivoima budu upoznati sa rezultatima merenja i praenja znaajnih uticaja, ostvarenim ciljevima, kao i mogunostima za poboljanje uinaka na zatiti ivotne sredine. Ta komunikacija se ostvaruje na sastancima, predavanjima, preko oglasnih tabli i elektonske pote. Definisanjem eksterne komunikacije utvren je nain razmene informacija izmeu Projektomontae i svih zainteresovanih strana koje imaju pravo da steknu uvid u njeno stanje zatite ivotne sredine. Kao zainteresovane strane se javljaju:PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


- Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja; - inpektori zatite ivotne sredine; - nai korisnici; - nai isporuioci; - stanovnici Novog Beograda, kao i oni iz okruenja gde izvodimo radove; - ekoloka udruenja. Cilj eksternog komuniciranja je da se kroz obezbeivanje informacija o naporima, koje Projektomontaa ulae da bi poboljala svoj uinak u zatiti ivotne sredine, podstaknu i druge organizacije u tome. Projektomontaa je svoju Politiku IMS-a uinila dostupnom javnosti objavljivanjem na svojoj web stranici na internetu. 5.5.3.3 Komunikacija u vezi bezbednosti i zdravlja na radu Nain komunikacije, kao i odgovornosti u vezi sa tim, definisani su procedurom P-33, Interna i eksterna komunikacija u vezi EMS i OHSMS i Pravilnikom o Bezbednosti i zdravlju na radu Projektomontae. Projektomontaa je svoju Politiku IMS-a uinila dostupnom javnosti objavljivanjem na svojoj web stranici na internetu. 5.5.3.4 Uee i konsultacije Projektomontaa je obezbedila da svi zaposleni uestvuju u identifikaciji opasnosti i tetnosti na svom radnom mestu, kao i ocenjivanju rizika i utvrivanju mera za smanjenje rizika i sprovoenje preventivnih mera, a kako je definisano u Planu sprovoenja postupka procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. 5.6. Preispitivanje od strane rukovodstva Preispitivanje IMS-a u Projektomontai sprovodi rukovodstvo, kako bi se utvrdili: - adekvatnost, pogodnost i efikasnost IMS-a za ispunjenje politike i ciljeva IMS i zahteva standarda za sistem menadmenta kvalitetom, sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i sistem upravljanja bezbednou i zdravljem na radu - potrebe za izmenama u organizaciji, politici, ciljevima IMS. Redovno sveobuhvatno preispitivanje IMS-a sprovodi se jednom godinje, a prema potrebi Generalni direktor moe zakazati i vanredno preispitivanje, kako je i propisano procedurom P-03, Preispitivanje Integrisanog sistema menadmenta. Tekue analize rada, procesa i poslovanja sprovode se na redovnim sastancima kolegijuma. Na osnovu rezultata analiza sa preispitivanja dokumentuju se mere, odgovornosti, resursi i rokovi za sprovoenje aktivnosti kojima se obezbeuje stalna pogodnost sistema za ostvarenje ciljeva i politike IMS. Rukovodstvo takoe na preispitivanju definie i ciljeve za naredni period. Nadzor nad sprovoenjem mera definisanih preispitivanjem IMS vri predstavnik rukovodstva za IMS, a o njihovoj realizaciji izvetava rukovodstvo na redovnim sastancima. 6. Menadment resursima 6.1. Obezbeenje resursa Rukovodstvo redovno utvruje, planira i rasporeuje resurse koji su potrebni za sprovoenje i unapreenje procesa vezanih za realizaciju planiarnih aktivnosti u smislu zadovoljenja korisnika, zatite ivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu. Resursi koji su neophodni za sprovoenje i dostizanje politike, i ciljeva ukljuuju kadrove i njihovu obuku, opremu, infrastrukturu i njihovo odravanje, informacije i finansijska sredstva.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


Projektomontaa raspolae odgovarajuim radnim prostorom u kojem su obezbeeni uslovi za normalno odvijanje poslova i radnih zadataka u skladu sa vaeim zakonskim propisima i standardima. Resursi se planiraju na godinjem nivou u okviru planiranja poslovanja, a vanredne potrebe se definiu posebnim zahtevom. 6.2. Ljudski resursi 6.2.1. Opte odredbe Na radna mesta i radne zadatke imenuju se lica koja ispunjavaju zahteve za kvalifikacije koje su definisane pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta. Zahtevne kvalifikacije obuhvataju obrazovanje i iskustvo za izvrenje radnih zadataka koje su definisane opisom poslova za svako radno mesto. Osposobljavanje radnika za samostalno izvravanje radnih zadataka definisanih opisom poslova definisano je procedurom za upravljanje kadrovima. O svakom zaposlenom se u kadrovskoj evidenciji vode podaci i zapisi kojima se dokazuje kompetentnost za izvrenje dodeljenih zadataka i utvruju potrebe za auriranjem znanja.

6.2.2. Kompetentnost, obuka i svest Svi rukovodioci i kljuno osoblje obueni su za primenu IMS u njihovim organizacionim jedinicama, odnosno procesima. Oni su obavezni da obuavaju radnike kojima rukovode za konkretnu primenu IMS na radnom mestu. Pored toga organizacija identifikuje potrebu strune osposobljenasti koju mora da imaju radnici koji obavljaju poslove to utiu na kvalitet proizvoda. Ovo se obezbeuje primenom procedure P-22, Upravljanje kadrovima i Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, kao i preispitivanjem procedure kad nastupe promene u organizaciji. Kad je potrebno organizacija obezbeuje obuku da bi se dobile potrebne kompetencije, kao to je sluaj sa odgovornim projektantima i odgovornim izvoaima koji moraju imati licence za odreenu vrstu radova. Potrebe za obukama definiu se u okviru Godinjeg plana kadrova na nain kako je definisano procedurom P-22. Ostvarenje plana proverava se pri preispitivanju IMS od strane rukovodstva pri emu treba imati u vidu da je obuka potrebna: - kada za to postoji izriit zahtev ISO (OHSAS) standarda (specijalni procesi) ili zakona, koji nije zadovoljen, - kad se zbog poveanag obima posla primaju novi radnici, - kad neko od zaposlenih napusti organizaciju, a ne nae se adekvatna zamena, - kad se uvodi novi postupak ili oprema u proizvodnju, a kvalitet procesa zavisi od strunosti izvrioca ili je za rukovanje opremom potrebna obuka. Rukovodni vrh organizacije, Predstavnik rukovodstva, kao i Rukovodioci sektora/efovi slubi objanjavaju radnicima vanost njihovih poslova i kako oni doprinose ostvarenju ciljeva IMS, da bi bili svesni vanosti kvalitetnog obavljanja posla. Kroz realizaciju raznovrsnih obuka rukovodstvo Projektomontae obezbeuje da zaposleni stiu svest o: - zahtevima sistema IMS i znaaju njegove politike; - svim znaajnim aspektima i potencijalnim aspektima ivotne sredine u Projektomontai i znaaju njihovih radnih aktivnosti; - posledicama njihovih radnih aktivnosti u odnosu na zatitu zdravlja i bezbednost na radu i koristi od poboljanih linih performansi u odnosu na OHSMS; - njihovim zadacima i odgovornostima da se postigne usaglaenost sa zahtevima IMS ukljuujui i spremnost za iznenadne nesree i zahteve za reagovanje u ovakvim sluajevima;PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


-

posledicama koje bi se javile ukoliko se ne potuju odgovarajue procedure i uputstva.

6.3. Infrastruktura Rukovodstvo Projektomontae je obezbedilo odgovarajuu opremu za ostvarivanje ciljeva kvaliteta, zatite ivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu. Pod infrastrukturom Projektomontae se podrazumeva: - Zgrada i radni prostor, - Proizvodni pogon, - Procesna oprema i alati, - Graevinske maine, - Transportna sredstva, - Raunarska oprema ( hardver i softver), Zgrada i radni prostor obezbeuju dovoljno radnog prostora za obavljanje aktivnosti na adekvatan i kvalitetan nain. Specifikacija opreme je data na listi L-06 i nalazi se kod efa slube transporta i mehanizacije i rukovodioca proizvodnje. Za svaku od navedene opreme postoji poseban karton gde su uneti osnovni podaci o opremi. U kartone se unose sve aktivnosti koje se sprovode na opremi (popravke, zamene delova, servisiranje, i slino). Za opremu gde ima vie operacija za njeno korienje i gde postoji potencijalna mogunost povrede izvrioca postoje Uputstva za bezbedan rad. Za opremu koju organizacija ne moe sama da servisira obezbeen je ovlaeni servis za servisiranje i odravanje opreme. Za svu opremu koja se servisira postoji servisna knjiica ili se podaci unose u karton opreme. Proces odravanja opreme definisan je procedurom P-18 i uputstvom U-05. 6.4. Radna sredina Organizacija upravlja radnom sredinom i obezbeuje sredstva line zatite kako je definisano Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu. U okviru OHSMS ispitani su rizici i uticaji za sva radna mesta. Rizici su opisani u "Elaboratu o proceni rizika na radnom mestu" i u radnoj okolini i sve opasnosti su pod kontrolom. Svi zaposleni upoznaju se sa moguim rizicima i merama sopstvene bezbednosti i bezbednosti saradnika. Radna sredina obezbeuje fizioloke uslove rada (temperatura, buka, vibracije, kvalitet vazduha), bezbednosne (protivpoarna zatita) i spreava smetnje u funkcionisanju opreme.

7. Realizacija proizvoda 7.1. Planiranje realizacije proizvoda Na bazi sklopljenog ugovora Sektori tehnike operative dobijaju nalog za otvaranje gradilita od Sektora Marketing i prodaja sa odgovarajuim prilozima. Izvrni direktor kontrolie da li je radnim nalogom i prilozima posao u potpunosti definisan i uz konsultaciju sa rukovodiocima sektora operative imenuje Odgovornog izvoaa radova. Rukovodioci sektora operative u saradnji sa Odgovornim izvoaem radova imenuju efove gradilita i vodee montere po potrebi. U skladu sa dobijenim radnim nalogom Odgovorni izvoa radova pristupa izradi dinamikog plana (u slobodnoj formi) sa finansijskim pregledom potrebnog vremena izrade. Dinamiki plan sadri: - plan ukljuivanja podizvoaa, - plan korienja opreme za realizaciju,PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


-

plan repromaterijala i opreme za ugradnju, plan radne snage, plan finansijske realizacije i ostale uslove, koje treba da ispuni investitor i drugi izvoai, da bi dinamiki plan bio realizovan. Navedene aktivnosti su definisane u proceduri P-11.

7.2. Procesi koji se odnose na korisnike 7.2.1.Utvrivanje zahteva koji se odnose na proizvod Na osnovu zahteva tendera, konkursa ili direktnog zahteva korisnika pristupa se obradi ponude. Tokom obrade ponude u Projektomontai se razmatraju i utvruju: - zahtevi koje mora da ispuni projekat koji se trai, - zahtevi koji se definiu zakonskim propisima, - dodatni zahtevi, koje utvruje Projektomontaa na osnovu svog iskustva. Utvrivanje ovih zahteva ima za cilj da se tokom izrade ponude pronae odgovarajui nain ispunjenja istih. 7.2.2. Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod Ovaj zahtev se odnosi na proces kojim se uspostavljaju i odravaju procedure za prihvatanje i preispitivanje zahteva od strane korisnika, kao i na koordinaciju aktivnosti koje slede. Svi zahtevi naih korisnika preispituju se i evidentiraju da bi se osiguralo: - da zahtevi na odgovarajui nain budu definisani i dokumentovani, - da budu reeni svi zahtevi koji se razlikuju od onih u ponudi, - da se utvrdi da je Projektomontaa u mogunosti da ispuni sve ugovorene zahteve. Preispitivanje svih elemenata ugovora vri se u fazi ugovaranja, tj. pre formalnog potpisivanja ugovora. U pogledu pojedinih elemenata konsultuje se: - Radna jedinica Inenjering, po pitanju komercijalnih uslova, - Sektore tehnike operative, po pitanju mogunosti realizacije konkretnog posla i rokova, - Sektor za pravne i opte poslove, po pitanju preispitivanja usaglaenosti ugovora sa odgovarajuim zakonskim propisima, - Generalni direktor, po pitanju uslova sklapanja ugovora sa korisnikom. Na osnovu ovog izvetaja vri se usaglaavanje i definisanje svih elemenata ugovora sa naruiocem. Pripremljeni ugovor se dostavlja generalnom direktoru na potpisivanje. Za sluaj izmene i dopune ugovora pravi se aneks osnovnog ugovora. Svi zapisi vezani za proces ugovaranja, preispitivanja ugovora i kontakte sa kupcem uvaju se u arhivi Inenjeringa. Poslovna politika Projektomontae je izvrenje svih ugovorenih obaveza u roku i u skladu sa zahtevima definisanim ugovorom. 7.2.3.Komuniciranje sa korisnicima Sprovoenje sistema komunikacije sa korisnikom se ostvaruje u svim fazama realizacije konkretnog posla ime se obezbeuje: - da potencijalni korisnici imaju na raspolaganju adekvatnu informaciju o uslugama ProjektomontaePO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


- da su zahtevi i potrebe korisnika utvreni, - korektna i efikasna saradnja u toku realizacije projekta, - efikasno reavanje reklamacija i prigovora korisnika. Navedene aktivnosti su definisane procedurom P-17.

7.3. Projektovanje i razvoj 7.3.1 Opte Na osnovu zahteva za izradu projekta, izraene ponude a po potpisivanju ugovora, na osnovu projektnog zadatka (moe biti definisan ugovorom ili posebno, uvek u pisanoj formi), Generalni direktor odreuje Rukovodioca projekta izdavanjem naloga. Na osnovu naloga za realizaciju Rukovodilac projekta radi Projektni zadatak ili se on dobija od nalogodavca. Projektni zadatak, kao i sve njegove kasnije eventualne izmene i dopune, mora biti potpisan i overen od strane Direktora razvoja i Rukovodioca projekta odnosno nalogodavca ili njegovog predstavnika. 7.3.2. Preispitivanje projektnog zadataka Preispitivanje projektnog zadatka vri Generalni direktor (ili struni tim koji on odredi) na predlog Direktora razvoja. Odluka o preispitivanju Projektnog zadatka donosi se u pisanoj formi a za sve izmene i dopune mora se traiti saglasnost nalogodavca. 7.3.3. Izrada Projekta Projekat se radi na bazi preciziranog Projektnog zadatka, usvojenog idejnog reenja i preciziranih zakonskih propisa, uredbi, normativa i standarda. Prilikom izbora materijala i opreme, vodi se rauna da oni ne ugroavaju ivotnu sredinu. Ako se ve moraju ugraditi, trebaju biti takvog sastava i konstrukcije, da se mogu reciklirati i iji se otpad moe reciklirati ili vratiti isporuiocu. 7.3.4. Verifikacija u toku izrade Preispitivanje i verifikacija projekta - Rukovodilac projekta tokom cele izrade projekta organizuje i sprovodi preispitivanje projekta. U odgovarajuim fazama projekta koje planira i odreuje Direktor razvoja, sprovodi se kontrola rezultata projekta. O izvrenoj kontroli vode se i uvaju zapisi. 7.3.5 Revizija-validacija projekta; izmene i dopune /tehnika kontrola/ Reviziju kontrolu projekta vri investitor ako ugovorom nije drugaije definisano. Za projekte kod kojih je ugovorena i obaveza da se vri njihova revizija, direktor organizuje ovu tehniku kontrolu. Po izvrenoj reviziji projekta, nalogodavac dostavlja Projektomontai izvetaj revidenta. Dostavljeni izvetaj revidenta analizira kompletan tim koji je radio na izradi projekta. Izmene i dopune se sprovode na osnovu aneksa ugovora ija se priprema i realizacija vri po istom principu kao i osnovni ugovor.

7.4. Nabavka 7.4.1. Proces nabavke Procesom nabavke se upravlja prema proceduri P-02 , da bi nabavljeni proizvodi odgovarali specificiranim zahtevima.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


Vrednovanje i praenje kvaliteta isporuilaca definisano je uputstvom U-03, a zapis se belei na Listi isporuilaca, L-04. Tip i obim kontrolisanja isporuilaca i proizvoda zavisi ad uticaja na kvalitet finalnog proizvoda, to je detaljno obrazloeno u pomenutom uputstvu i proceduri P-02. 7.4.2. Informacije o nabavci Dokumenta nabavke sadre podatke o proizvodu koji se nabavlja kao i zahteve, gde to ima smisla, za: kontrolisanje proizvoda, procesa, postupka, opreme, kvalifikacija osoblja ili za kontrolu IMS isporuioca. Prilikom izbora materijala i opreme, vodi se rauna da oni ne ugroavaju ivotnu sredinu. Ako se ve moraju ugraditi, trebaju biti takvog sastava i konstrukcije, da se mogu reciklirati i iji se otpad moe reciklirati ili vratiti isporuiocu. Ovo je takoe detaljnije obraeno u proceduri P-02. Nabavka opreme podrazumeva odabir opreme kvalifikovanih isporuilaca po kriterijumima kvaliteta opreme, tehnolokog nivoa, cene i prethodne ocene isporuioca, koji vri Vodei inenjer Razvoja i kvaliteta odgovarajue vrste instalacija u saradnji sa Upravnikom gradnje i Direktorom inenjeringa. 7.4.3. Verifikacija proizvoda koji se nabavlja Ovo se odnosi na: repromaterijal, delove i opremu koji se ugrauju u proizvode organizacije, kao i na materijal, sklopove i delove za proces proizvodnje i izvoenja instalacija/objekata, a slui da bi se dokazalo da nabavljeni proizvodi odgovaraju specificiranim zahtevima. Aktivnosti potrebne za verifikaciju nabavljenih proizvoda definisane su procedurom Praenje i merenje proizvoda i procesa (P-13). Obavlja ih u zavisnosti od vrednosti i uticaja na kvalitet, Razvoj i kvalitet ili sluba Nabavka i magacin, a kod prijema na gradilitu i predstavnici Operative. 7.5. Proizvodnja i pruanje usluge 7.5.1. Upravljanje proizvodnjom i pruanjem usluge Zahtevi za upravljanje proizvodnim operacijama definisani su procedurama P-11 i P-15 i dokumentima na koje se procedure pozivaju. Odravanje proizvodne opreme definisano je procedurom P-18 i uputstvom U-05. Projektomontaa obezbeuje servisiranje svojih proizvoda u garantnom roku, to je regulisano ugovorom. Takoe, ako je to ugovorom predvieno, organizacija obezbeuje servisnu podrku i van garantnog roka. Zapisi o servisiranju proizvoda se uvaju odreeno vreme. 7.5.2. Validacija procesa proizvodnje i pruanja usluge Specijalni procesi, to jest procesi gde se izlaz ne moe verifikovati merenjem u toku i po zavretku procesa proizvodnje u Projektomontai su zavarivanje i bojenje. Ove procese izvode obuene osobe po definisanim tehnolokim postupcima (U-02 i U-06). Kada bojenje i zavarivanje za Projektomontau rade podizvoai, Projektomontaa kontrolie kvalitet ovih procesa.

7.5.3. ldentifikacija i sledljivost Identifikacija instalacija/objekata data je projektom i radnim nalogom. Status instalacija/objekata u odnosu na zahteve praenja i merenja definisan je graevinskim dnevnikom. Sledljivost se ostvaruje evidentiranjem oznaka ugraene opreme. Identifikacija proizvoda iz sektora Proizvodnja regulisana je uputstvom Obeleavanje proizvoda (U-07).PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


Zahtev sledljivosti ostvaruje se, za obe vrste proizvoda, analizom dokumentacije koja je vezana za radni nalog. Za opremu sklopove i delove koji utiu na kvalitet finalnog proizvoda, procedurom Praenje i merenje proizvoda i procesa (P-13), regulisan je nain identifikacije u okviru proizvodnje kao i njihova veza sa finalnim proizvodom. Ova oprema i delovi imaju serijske brojeve u cilju obezbeenja te sledijivosti. 7.5.4. Imovina korisnika Ukoliko investitor/kupac (korisnik) isporui materijal, sklopove ili delove za ugradnju u finalni proizvod, organizacija titi imovinu korisnika, tako to ga identifikuje, verifikuje, titi od oteenja i odrava pre nego to ga ugradi u finalni proizvod. I ostalu imovinu koju organizacija koristi, kao na primer opremu za proizvodnju ili praenje i merenje ili intelektualnu svojinu, organizacija takoe titi. Gubljenje ili oteenje takve imovine belei se na formularu F-20 i investitor/kupac odmah obavetava. 7.5.5. Ouvanje proizvoda Proizvod se uva u toku prijema, proizvodnje, transporta do mesta ugradnje ili do korisnika tako da ostaje usaglaen sa zahtevima. Ovo ouvanje realizuje se kroz identifikaciju, paljivo rukovanje, adekvatno skladitenje, pakovanje, kad je predvieno, i zatitu pri transportu. Za proizvode, ije oteenje ili izlivanje moe da ugrozi ivotnu sredinu, odvaja se posebno mesto za skladitenje i organizuje se poseban nadzor. U sluaju daje dolo do oteenja, predviene su odgovarajue mere za uklanjanje i sanaciju oteenja, a nakon toga i korektivne mere. Za proizvode Projektomontae deo ove problematike regulisan je tehnikom dokumentacijom, koja obuhvata i pakovanje proizvoda sektora Proizvodnja. Skladitenje je regulisano procedurom P-25, Upravljanje magacinskim poslovanjem. 7.6. Upravljanje opremom za praenje i merenje Organizacija utvruje koja praenja i merenja mora da se sprovedu za svaku novu instalaciju/objekat i obezbeuje odgovarajuu opremu i pribor za sva predviena merenja i praenja kvaliteta proizvoda, pri izvoenju instalacija/objekata. Predviena merenja i praenja definisana su projektom (kod proizvoda sektora proizvodnja konstrukcionom dokumentacijom), planom kvaliteta procesa i procedurom P-13, Praenje i merenje proizvoda i procesa. Raspoloiva merna oprema i pribor, i potreba etaloniranja, kao i samo etaloniranje definisani su procedurom Upravljanje opremom za praenje i merenje (P-12) i Listom merne opreme LL-03, koja je sastavni deo dokumentacije Laboratorije za ispitivanje. Oprema i pomoni pribor koji se koriste za praenje, merenje i ispitivanje kvaliteta proizvoda organizacije se odrava i kontrolie tako da daje pouzdane rezultate, to se odnosi i na softver koji se koristi u istu svrhu. I ovo je regulisano pomenutom procedurom i originalnim uputstvima proizvoaa. 7.7. Kontrola nad operacijama znaajnim za ivotnu sredinu Procedurama i uputstvima za izvoenje operacija relevantnih za ivotnu sredinu, detaljno se opisuje nain izvoenja aktivnosti i operacija, kao i utvreni radni kriterijumi. Kao rezultat tih operacija i aktivnosti javljaju se merljivi pokazatelji, to omoguava da se svi procesi, poev od projektovanja i nabavke, pa do odnoenja otpada, odravaju pod kontrolom. Na osnovu Registra znaajnih uticaja, sainjava se Plan kontrole znaajnih uticaja, kojim se obuhvataju i stavljaju pod nadzor sve one operacije u Projektomontai, koje prouzrokuju znaajne posledice po ivotnu sredinu.


DATUM: 30..4.2010.


7.8. Upravljanje OH&S rizicima tokom rada Preduzee je uspostavilo postupke za identifikaciju opasnosti i rizika kao i naina uklanjanja ili smanjenja istih. Takoe postoje dokumentovani postupci za sve situacije vezane za bezbednost i zdravlje na radu kao i utvreni radni kriterijumi. U Preduzeu postoje uputstva o primeni i odravanju radnog mesta, instalacija, radnih procesa, maina i drugih sredstava rada koje su prilagoene za bezbedan rad u cilju eliminacije rizika. Na osnovu identifikovanih rizika u okviru "Elaborata o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini" date su "Mere za spreavanje , otklanjanje ili smanjenje rizika" za svako radno mesto ponaosob. 8. Merenje analize i poboljavanja 8.1. Opte odredbe Usaglaenost IMS i njegovih procesa kao i proizvoda utvruje se merenjem i praenjem. Primenjuju se odgovarajue metode analize i tehnike obrade podataka, ukljuujui statistiku obradu u cilju definisanja potrebnih poboljavanja, kad je to izvodivo. 8.2. Praenje i merenje 8.2.1. Zadovoljenje korisnika Organizacija prati zadovoljenje korisnika sakupljanjem i analizom informacija internog i eksternog porekla, pisanih i usmenih. Metodologija prikupljanja i obrade ovih podataka definisana je uputstvom U-04, Praenje i merenje zadovoljenja korisnika. 8.2.2. Interne provere IMS U Projektomontai se sprovode periodine interne provere IMS-a u cilju utvrivanja: - usaglaenosti IMS-a u odnosu na politiku i ciljeve IMS i zahteve standarda ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001, - provere doslednosti u sprovoenju dokumentacije, - efikasnost sistema menadmenta kvalitetom, - mogunosti za uvoenje poboljanja u IMS-u. Interne provere IMS-a sprovode se kao redovne i kao vanredne. Redovne interne provere rukovodstvo preduzea utvruje godinjim planom, tako da sve organizacione celine i funkcije u Projektomontai, kao i svi elementi sistema IMS, budu provereni najmanje jednom u toku kalendarske godine. Interne provere IMS-a organizuje predstavnik rukovodstva za IMS, koji moe i da pokrene vanredne interne provere. Rezultati interne provere dokumentuju se u izvetaju o proveri i podnose rukovodstvu na analizu. Rezultati internih provera jedan su od elemenata preispitivanja IMS-a, koje sprovodi rukovodstvo. Svi zapisi vezani za postupak sprovoenja interne provere uvaju se u arhivi predstavnika rukovodstva za IMS. Postupak planiranja, pripreme, sprovoenja i izvetavanja o internim proverama definisan je procedurom P-14, Interne provere IMS. 8.2.3. Praenje i merenje procesa Odgovarajue praenje i merenje (kad je primenljivo) sprovodi se kod svih procesa i ono omoguava usaglaenost proizvoda i zadovoljenje investitora/kupca/korisnika. Metode praenja procesa omoguavaju uvid u stabilnost procesa i njegove mogunosti da daje planirane rezultate. Ovo je predvieno dokumentima IMS-a.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


Nadzor nad procesima vri Razvoj i kvalitet za svaku pojedinanu instalaciju/objekat i to na taj nain da se postigne maksimum kvaliteta izvrenja posla uz ostvarenu maksimalnu dobit. To se postie na taj nain to se itav proces kontrolie od strane razvoja od trenutka davanja ponude, ugovaranja, izvoenja radova (izrade proizvoda), predaje korisniku (investitoru/kupcu) do praenja u garantnom periodu. Pri tome se preduzimaju korektivne mere u svakoj fazi izrade, a svi uesnici u izvoenju (proizvodnji) se usmeravaju ka maksimalnoj efikasnosti. Na taj nain razvoj ima i funkciju kontrole i upravljanja procesima koje obavljaju sektori Inenjeringa i Operative. 8.2.4. Praenje i merenje proizvoda Kontrolisanje (merenje i ispitivanje) kao i praenje karakteristika proizvoda vri se da bi se verifikovalo da su zahtevi kvaliteta utvreni tehnikom dokumentacijom, (projektom, crteima, standardima, propisima i sl.) iIi ugovorom ostvareni kod predatih/ isporuenih proizvoda. Obavlja se prijemno, procesno i zavrno kontrolisanje. Ovo se obavlja u toku i po zavretku procesa proizvodnje a u skladu sa planovima kvaliteta procesa, procedurom P-13 (Praenje i merenje proizvoda i procesa), i dokumentima na koje se isti pozivaju. Zapisi ostaju na formularima ili u dosad uobiajenoj formi, analiziraju i uvaju, to je takoe definisano pomenutom procedurom. Samo onaj proizvod koji je proao zahtevana kontrolisanja i ispitivanja ili je puten uz dozvolu ovlaenog lica (dato u P-04) ili investitora/kupca moe se ugraditi ili predati/isporuiti kupcu. l identifikacija statusa kontrolisanja i ispitivanja regulisana je pomenutom procedurom. 8.2.5. Praenje i merenje uinaka na zatiti ivotne sredine Najvanije aktivnosti u sistemu IMS-a, koji se odnosi na upravljanje zatitom ivotne sredine u Projektomontai su merenje, praenje i vrednovanje uinaka u zatiti ivotne sredine. Obaveza rukovodilaca svih organizacionih celina je da vre redovno praenje i merenje kljunih karakteristika svojih operacija i aktivnosti koje imaju ili mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Ti postupci su definisani u uputstvu U-14, Praenje i merenje znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, gde su kriterijumi za merenje zadati merljivi opti ciljevi. Za merenje aspekta buke Projektomontaa angauje ovlaenu organizaciju koja obezbeuje mernu opremu, koja je etalonirana. Dokazi o sledljivosti merenja obezbeuju se prilikom ugovaranja usluge merenja. 8.2.6. Praenje i merenje OHSMS performansi Projektomontaa je uspostavila , primenjuje i odrava redovne postupke praenja i merenja OHSMS performansi. Na L-05O, Listi ciljeva Bezbednosti i zdravlja na radu, dat je i program njihove realizacije sa odgovarajuim OHSMS performansama i ostvarenom realizacijom performansi u prethodnom periodu. 8.2.7. Vrednovanje usaglaenosti Rukovodioci organizacionih celina u skladu sa procedurom P-32, Primena zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu vre vrednovanje usaglaenosti svojih poslovnih aktivnosti u odnosu na zahteve zakonske regulative, ali i drugih zahteva na koje se Projektomontaa obavezala. Ova aktivnost redovno se obavlja jednom godinje pre Preispitivanja od strane rukovodstva. O toj aktivnosti se sainjava zapis L-10, Lista zakona i propisa iz oblasti zatite ivotne sredine i L-11 Lista zakona i propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa ocenama usaglaenosti.


DATUM: 30..4.2010.


8.3. Neusaglaenosti 8.3.1. Upravljanje neusaglaenim proizvodom Upravljanje neusaglaenim proizvodom i odgovornost za preispitivanje statusa neusaglaenog proizvoda definisani su procedurama Upravljanje neusaglaenim proizvodom, (P-08) i Odgovornosti i ovlaenja (P-04). U procesu pruanja usluge u Projektomontai neusaglaenosti se mogu identifikovati: - Kod instalacija kada se evidentiraju na formular F-30. Primedbe iz graevinskog dnevnika se tretiraju kao neusaglaenosti i popunjavaju se na formularu F-30. - Kod proizvoda kada se evidentiraju na formularu F-07 i odvajaju od ispravnih smetajem u zaseban i oznaen prostor, dok im se ne rei status. - Kod projekta kada se utvruju pri verifikaciji, internoj kontroli i validaciji projekta. Utvrene neusaglaenosti se evidentiraju odgovarajuim zapisima-izvetajima o izvrenoj kontroli (unutranja kontrola ili ovlaena organizacije za reviziju projekta). Preispitivanje neusaglaenih proizvoda obavljaju ovlaeni strunjaci. Ova ovlaenja definisana su postupkom Odgovornosti i ovlaenja (P-04). Kad se utvrdi da je uzrok neusaglaenosti isporuena roba ili usluga sprovodi se reklamacija isporuiocu za nabavljene proizvode, bez obzira da li je neusaglaenost u meuvremenu razreena. Odstupanja prakse od dokumentacije IMS takoe je neusaglaenost. Ova neusaglaenost se mora otkloniti izmenom dokumenata IMS ili korekcijom prakse. Pri tome se ne sme odstupiti od zahteva standarda ISO 9001. Neusaglaenost IMS najee se otkriva u toku interne provere. Za reenje ovih neusaglaenosti odgovorni su Predstavnik rukovodstva za IMS i Direktori Radnih jedinica. 8.3.2. Neusaglaenosti sa zahtevima standarda ISO 14001 i OHSAS 18001 Procedurom za utvrivanje i reavanje neusaglaenosti definisane su aktivnosti kojima se obezbeuje da se sva odstupanja od definisanih zahteva standarda ISO 14001, OHSAS 18001, zahteva zakonske regulative, procedura i uputstava sistema IMS vezanim za zatitu ivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu, ree na zadovoljavajui nain. Neusaglaenosti obuhvataju: - neusaglaenosti dokumenata, - neusaglaenosti u procesu primene dokumenata IMS-a, - neusaglaenosti u odnosu na zahteve zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih zahteva. Aktivnosti vezane za reavanje neusaglaenosti opisane su u proceduri P-08X, Upravljanje neusaglaenostima EMS i OHSMS. 8.3.3. Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih Sve potencijalne opasnosti, koje se mogu desiti u Projektomontai, kao to su poar, eksplozija, curenje opasnih tenosti i slino, nakon njihove identifikacije, podleu analizi rizika. Analiza rizika od potencijalnih udesa se procenjuje na osnovu verovatnoe pojave tog udesa i mogueg obima posledica, ukoliko se takav udes dogodi. Sve ove aktivnosti detaljno su obraene u proceduri P-34, Analiza opasnosti od udesa i ocena rizika. Po izvrenoj proceni rizika, utvruje se F-60, Registar potencijalnih udesa sa FMEA analizom. Za svaki registrovani potencijalni udes, priprema se plan zatite. Svaki Plan zatite sadri podatke o organizacionim celinama, imenima i telefonima odgovornih lica, planu interne i eksterne komunikacije, opis akcije u sluaju opasnosti, izvetavanje o udesu i slino. Detalji u vezi sa reagovanjima zaposlenih dati su u proceduri P-35, Reagovanje u vanrednim situacijama.PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorno za sprovoenje planova obuke za protiv poarnu zatitu i obezbeenje dokaza o obavljenoj obuci. Preduzee je uspostavilo, primenjuje i odrava postupke za otkrivanje moguih vanrednih situacija, koje mogu imati uticaj na bezbednost i zdravlje, kao i naine i postupke za njihovo spreavanje i ublaavanje. Preduzee periodino preispituje, revidira spremnost za reagovanje posebno neposredno nakon vanrednih situacija. Ove aktivnosti su opisane u proceduri P-35, Reagovanje u vanrednim situacijama. 8.4. Analiza podataka Organizacija prikuplja podatke merenja i praenja, definisane u predhodnim takama i druge i analizira ih u cilju utvrivanja: -da li IMS zadovoljava potrebe organizacije i -da li je IMS dovoljno efektivan i koja poboljanja su potrebna? Te analize utvruju i: - zadovoljenje investitora/kupaca (korisnika), na bazi periodinih izvetaja, koje rukovodnom vrhu podnosi Predstavnik rukovodstva za kvalitet, - stepen zadovoljenja konkretnih zahteva kupaca (izvetaji operative, marketiga i prodaje, Razvoja i kvaliteta), - karakteristike procesa i proizvoda, trendove promena i preventivne mere i - kvalitet isporuilaca, koji je definisan procedurom P-02, Nabavka i Listom isporuilaca, L-04 , to rukovodnom vrhu periodino prezentira ef slube Nabavka i magacin. Analizu performansi procesa vri Razvoj i kvalitet. 8.4.1 Istraivanje incidenata Inspekcija rada pravi zapisnik o incidentu, u kome se donosi reenje o merama, koje treba preduzeti. Organizacija vri beleenje, istraivanje i analizu incidenata u kako je opisano u proceduri P-35, Reagovanje u vanrednim situacijama. Na osnovu analize utvruju se nedostaci OHSMS-a i drugi elementi koji mogu dovesti do pojave incidenata, korektivne, preventivne mere i eventualna poboljanja. 8.5. Poboljavanje 8.5.1. Stalno poboljavanje Organizacija ostvaruje stalna poboljavanja efektivnosti i efikasnosti IMS realizacijom njegovih procesa. Preispituju se politika i ciljevi IMS-a, obavljaju se interne provere IMS, analiziraju zapisi, preduzimaju po potrebi korektivne i preventivne mere i preispituje menadment, kako je dato ovim poslovnikom, odgovarajuim procedurama i uputstvima koja ih dopunjuju. Lica odgovorna za pojedine procese (vlasnici procesa) obavezna su da najmanje jednom godinje preispitaju funkcionisanje sopstvenih procesa, na osnovu ega e se dati plan poboljanja procesa. Takoe se na preispitivanju donose mere i odluke koje se odnose na politiku i ciljeve zatite ivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu i ostale elemente OHSMS sistema upravljanja i zatite ivotne sredine, to su i polazne osnove za kontinualno poboljavanje IMS-a. Ovo je definisano procedurom P-03, Preispitivanje Integrisanog sistema menadmenta.

8.5.2. Korektivne mere Proistiu iz uoenih neusaglaenosti IMS, procesa ili proizvoda, utvrivanja uzroka tih neusaglaenosti i potrebe njihovog eliminisanja. Za utvrivanje potrebnih korektivnih mera, koriste se sledei izvori informacija:PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.


interna neusaglaenost IMS ili proizvoda, eksterna neusaglaenost proizvoda (primedbe nadzornog organa, reklamacija investitora/kupca, problemi sa podugovaraem), - prigovori i albe zainteresovanih strana, - izvetaji o neusaglaenosti, - izlazne informacije iz preispitivanja IMS-a, - rezultati internih i eksternih provera IMS-a, - rezultati ocenjivanja i nadzora, - rezultati analize podataka poslovanja. Na osnovu ovih navedenih izvora informacija definiu se, sprovode i kontroliu korektivne mere i tako otklanja neusaglaenost i njen uzrok, kako nebi dolo do nove neusaglaenosti. Ukoliko korektivna mera identifikuje nove ili izmenjene opasnosti ili mere upravljanja pre sprovoenja se izvrava ocena OH&S rizka. Realizaciju definisanih mera prati predstavnik rukovodstva za IMS, dok verifikuje ovlaeno lice. Adekvatnost i efektivnost preduzetih mera rukovodstvo analizira u okviru preispitivanja IMS-a. Zahtevi za korektivne mere kao i nain njihovog sprovoenja dati su procedurama. Korektivne mere (P-09Q), dok se zapisi belee na formularima F-12 i F-13Q, za QMS. Dok se korektivne mere koje se odnose na EMS i OHSMS date u proceduri P-09X, zapisi se belee na formularima F-12, F-13E i F-13O. 8.5.3. Preventivne mere Organizacija identifikuje potencijalne neusagIaenosti IMS (procesa, proizvoda), utvruje uzroke ove potencijalne neusaglaenosti i otklanja ih pre nego to do neusaglaenosti doe. Preventivne mere odgovaraju veliini potencijalnog problema, koji bi izazvala neusaglaenost. Ukoliko preventivna mera identifikuje nove ili izmenjene opasnosti ili mere upravljanja pre sprovoenja se izvrava ocena OH&S rizka. Definisane su procedurom Preventivne mere (P-10Q). Zapisi se belee na formularima F-14 i F-15Q za QMS. Preventivne mere EMS i OHSMS su date procedurom P-10X, a zapisi se belee na formularima F-14, F-15E i F-15O. 9. Prilozi Prilog 1 - F-04, Organizaciona ema Projektomontae Prilog 2 - Spisak procedura i uputstava IMS-a Prilog 3 - Dijagram meuzavisnosti procesa Prilog 4 - Veza izmeu taaka Poslovnika i odgovarajuih taaka standarda Prilog 5 - Situacioni planovi Projektomontae na Novom Beogradu sa oznaenim mernim mestima.

-


DATUM: 30..4.2010.

integrisani poslovnik primer 2

Documents