instrumenti - seminarski maturski diplomski rad

Instrumenti - Seminarski Maturski Diplomski Rad

1. Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima i koncesiji

Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima – Zakon o stranim ulaganjima predvideo je dastrana lica radi obavljanja delatnosti u nasoj zemlji mogu pod uslovima reciprociteta ulagatisredstva u preduzeca i druge oblike organizovaja u cilju obavljanja delatnosti, kao i osnivatipreduzeca. Zakonom o stranim ulaganjima restriktivno su predvidjene odredjene oblasti kao stosu: proizvodnja i promet oruzja, javno informisanje,sistem veza, kao i na podrucjima koja suodredjena kao zabranjene zone u kojima strano lice ne moze samo ili sa drugim licem osnivatipreduzece. Ugovor o stranom ulaganju je dvostrano obavezan,teretan,formalan i pismen. Kaougovorne strane pojavljuju se domaci i strani ulagaci. Kao strano lice pojavljuje se pravno licesa sedistem u inostranstvu i fizicko lice sa boravistem u inostranstvu.

Sadrzina ugovora: oznacenje ugovornih strana;oznacenje preduzeca u koje se ulaze i koje vodiposlove za racun ugovorenih strana;ciljevi tj. poslovi koji su predmet ugovora;vrsta i visinauloga;nacin raspodele dobiti i pokrica gubitka;trajanje ugovora;nacin vracanja uloga;upravljanjeposlovanja;uslovi i nacin raskida ugovora;resavanje sporova itd. Zakonom se predvidja da suugovaraci duzni da autentican tekst ugovora o ulaganju na srpskom jeziku, kao i izmene idopune, prijave Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom u roku od 30dana od dana potpisivanja.Ulog stranog lica moze biti u devizama, uslugama, stvarima,imovinskim pravima, hartijama od vrednosti i dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo.Strani ulagaci imaju jednak i ravnopravan polozaj u pogledu prava i odgovornosti najugoslovenskom trzistu sa domacim privrednim subjektima( princip nacionalnog tretmanastranog lica). Sporovi koji nastaju po osnovu stranih ulaganja resava nadlezni sud ili ugovorenaarbitraza.

Medjunarodni ugovor o koncesiji - nas Zakon o stranim ulaganjima predvidja mogucnost dastrano lice moze dobiti dozvolu(koncesiju) radi koriscenja privrednog bogatstva ili dobra ili zaobavljanje delatnosti od javnog interesa u nasoj zemlji. Takodje, strano lice moze da izgradi ilirekonstruise objekat, postrojenje ili pogon.Strano lice moze dobiti koncesiju u trajanju od 30godina.U taj rok se ne racuna vreme neophodno za obavljanje pripremnih radnji na nekomobjektu.Koncesija se daje pod uslovom da se obavljenim delatnostima obezbedjuje odrzavanjetehnicko- tehnoloskog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje,racionalno upravljanjei da se ne ugrozava zivotna sredina.Po dobijanju koncesije,koncesionar osniva preduzece zaobavljanje delatnosti koja je predmet koncesije u skladu sa Saveznim propisima.Ugovorne

1 / 51


strane su: koncedent- davalac koncesije, koncesionar-primalac koncesije. Drzava odnosno nekidrzavni organ se pojavljuje u ulozi davaoca koncesije, a u ulozi primaoca pojavljuju se pravnalica koja ispunjavaju uslove za dobijanje koncesije.Sa usvojenim izmenama i dopunama Zakonao stranim ulaganjima iz 1996 god., predvidjeno je da ugovor o koncesiji sadrzi sledece odredbe:ugovorne strane, predmet koncesije i vreme trajanja pripremnih radnji, vrema trajanjakoncesije,uslovi koriscenja, nacin i rok obezbedjivanja sredstava za finansiranje, naknada zakoriscenje,prava i obaveze,uslovi raskida ugovora, nacin resavanja sporova.Zakljucenjemedjunarodnog ugovora o koncesiji vrse Vlade i koncesionar. Za dobijenu koncesiju placa setzv koncesiona naknada u skladu sa koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji koja je prihodrepublike.

Vrlo cesto primalac koncesije, po ugovoru na koncesiju preuzima obaveze jer se radi odvostranom teretnom ugovoru.Radi se o obavezama kao sto su: da izgradi odredjeneobjekte,da exploatise prirodno bogatstvo, da izgradi puteve i infrastrukturu, da plati naknadudrzavi itd. Sporove koji nastaju resava nadlezni Sud u SRJ, kad ugovorom nije drugacijeodredjeno.Do prestanka ugovora o koncesiji moze doci i istekom roka , raskidomugovora,otkazom jedne od ugovornih strana, usled vise sile.

2. Medjunarodni ugovor o menadzmentu

Ovo je ugovor kojim se upravljanje i rukovodjenje pravnim licem, preduzecem, poverava nekomdrugom obicno inostranom pravnom licu ili preduzecu uz odredjenu naknadu a na osnovuutvrdjenih kriterijuma.Pod rukovodjenjem preduzeca se smatra planiranje,organizovanje,kontrola i vodjstvo.Medjunarodni ugovor o menadzmentu ima i elemente medjunarodnogugovora o uslugama, elemente ugovora o statusnom regulisanju itd.Menadzer ovim ugovoromstice upravljacka prava, a za obavljanje ugovornih obaveza dobija naknadu ali ima i pravoucesca u kapitalu tog preduzeca, osim ako ugovorom nije drugacije predvidjeno. Inostranimenadzer tj. operator preuzima kompletnu menadzersku odgovornost za vodjenje poslova.Uovaj poslovni odnos su ukljucena tri lica: vlasnik preduzeca koji je u poteskocama; menadzer,

2 / 51


operator - to je najcesce pravno lice specijalizovano za ove delatnosti;preduzece. Ugovor mozeda zakljuci menadzer sa vlasnikom preduzeca ili sa samim preduzecem. Ako je u pitanju javnopreduzece koje je u teskocama, onda menadzer stupa u poslovni odnos i sa drzavom.Ugovorsadrzi i odredbe o predmetu ugovora, vremanskom trajanju ugovora, pravima i obavezamamenadzera, pravima i obavezama pravnog lica, njihovim odgovornostima,ciljevima,raskiduugovora.Predmet medjunarodnog ugovora o menadzmentu je vodjenje poslova i rukovodjenjepreduzeca koje je u teskocama.U ugovoru se predvidja i trajanje ugovora osim u slucaju dazakljucen na odredjeno vreme.Ukoliko je ugovor zakljucen na odredjeno vreme a standardnovreme je 3-5 god., ugovor se moze produziti.Ugovor o medjunarodnim hotelskim uslugama omenadzmentu se zakljucuje na duzi period od 10-20 godina.

Menadzment naknada je naknada koju daje vlasnik preduzeca u krizi stranom menadzeru, kojapokriva troskove menadzera, ali predstavlja i deo njegovog profita.

Postoji bazicna i podsticajna naknada. Bazicna naknada se utvrdjuje u fiksnom iznosu, apodsticajna naknada se odredjuje na bazi dobiti i sluzi za motivisanje menadzera.Pomedjunarodnom ugovoru o menadzmentu, operator preuzima odgovornost za usmeravanje iosposobljavanje osoblja u obavljanju poslova u preduzecu.Menadzer moze po osnovu ugovorada angazuje tim eksperata kako bi se postigli predvidjeni ciljevi.Menadzer je duzan da obavljaposlove sa paznjom dobrog privrednika, da izvestava vlasnike preduzeca o obavljanju posla, dacuva pouzdane informacije o radu preduzeca itd. Vlasnik preduzeca je obavezan da olaksaizvrsavanje aktivnosti i svih obaveza iz ugovora kao i da obezbedi pocetna obrtna sredstva zaposlovanje.Menadzment kompanije i menadzeri po pravilu ne prihvataju odgovornost zaposredne stete i gubitak, tako da je vlasnik preduzeca u poziciji da odgovara za finansijskerezultate.Iz tog razloga prilikom sklapanja ugovora o menadzmentu, vlasnik preduzeca zahtevada menadzer snosi odgovornost, srazmerno ovlascenjima u poslovanju preduzeca tako da sedeo finansijskog rizika prenosi na menadzera.Ako je menadzer namerno prouzrokovao stetu onodgovara za nju.Ugovor se moze raskinuti sporazumom obe ugovorne strane. Takodje, doprestanka ugovora moze doci i iz drugih razloga: otkazom jedne ugovorne strane, stecajem ilikvidacijom jedne od ugovornih strana. Do raskida ugovora moze doci i ako je u ugovorupredvidjena mogucnost prestanka ugovora usled nepostignutih rezultata u poslovanju a koja suodredjena u ugovoru. Ovaj ugovor daje niz pogodnosti za obe ugovorne strane. Za vlasnikapreduzeca to su: poboljsanje upravljanja i rukovodjenja preduzeca; uspesno poslovanje iostvarivanje veceg profita.Menadzer ostvaruje novi profit bez angazovanja sopstvenihfinansijskih sredstava.

3 / 51


3 MEĐUNARODNI UGOVORI O VIŠIM OBLICIMA PRIVREDNE SARADNJE

Međunarodni ugovor o transferu tehnologije (licenca) – ugovor u kojem davalac tehnologije,ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine, kao i nezaštićenih pravazajedno sa opremom i odgovarajućim tehnološkim procesima koji su povezani sa datimznanjem i uz potrebnu tehničku pomoć-određenom privrednom subjektu, tj., korisnikutehnologije, a koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu.

U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava intelektualne svojine (patent, model, uzorak,žig, geogr.oznake proizvoda, know-how...).

Ovakav ugovor spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne ugovore, ugovore sa trajnimprestacijama, ugovore intuitu personae, kao i formalne ugovore.

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet međ. ugovora, u ciljuiskorišćavanja, korisniku tehnologije, a u određenom roku i uz svu potrebnudokumentaciju.Zatim, da garantuje za tehnička svojstva, itd.

Od obaveza korisnika tehnologije osnovna je da predmet ugovora iskorišćava na ugovoreninačin, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama; obaveza korisnika je i da plati naknadu zaustupljenu tehnologiju, itd.

Međunarodni ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji – takav pravni posao kod kojegugovorni partneri (kooperanti), koji se nalaze u dve različite države, obezbeđuju tehnički,tehnološki, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koja je predmetkooperacije. Obaveza je da ugovorni partneri iz ugovora o međ. dugoročnoj proizvodnojkooperaciji isti ugovor, kao i njegove izmene i dopune, podnesu nadležnom saveznom organu,u roku od 30 dana od dana njegovog zaključenja ili od dana njihovih izmena i dopuna, uoriginalu i overenom prevodu, sa specifikacijom robe koja se izvozi i uvozi i to zbirno i pogodinama, za vreme trajanja ugovora, u cilju dobijanja odobrenja.

4 / 51


Ovaj ugovor je posebno značajan kada se radi o kooperaciji domaćih preduzeća sa inostranimpravnim subjektima koji omogućava veću privrednu saradnju, veći obim proizvodnje, kvalitetnijuproizvodnju, kao i veći devizni prihod iz inostranstva.

Pored osnovnih, ovaj ugovor sadrži i druge elemente: cena, vreme početka proizvodnje,odredbe o zajedničkom programu razvoja, odredbe o osvajanju proizvodnje, vreme početkaisporuke sastavnih delova, specifikacija sastavnih delova, valuta i način plaćanja, itd. To jeobligaciono pravni ugovor koji je dvostrano obavezan i teretan i zakljucuje se saglasnoscu voljaali je istovremeno i formalan i za zakljucenje se zahteva pismena forma.

Međunarodni ugovor o franšizingu – izraz ¨franšizing¨ potiče od engl.reči-franchising- kojaoznačava sistem poslovnih odnosa (koji se zaključuju ugovorom o franšizingu). Ovim ugovoromse smatra poseban oblik neimenovanog ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da ćeobavljati sukcesivno isporuku roba i pružati određene usluge, prenoseći svoja znanja i iskustva(know-how) u poslovanju na primaoca franšizinga, koji se obavezuje da za to plati određenunaknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve različite zemlje.

Ovaj ugovor ima poseban značaj sa gledišta davaoca franšizinga jer se putem njega omogućujepovećani promet roba i usluga, osvajanje novih tržišta i povećanja dobiti.

Obaveze davaoca franšize: ustupanje prava isključive prodaje robe i vršenja usluge; obavezaustupanja upotrebe robnog i uslužnog žiga, ustupanje prava upotrebe firme, ustupanjeknow-how,itd. Negativna obaveza: ne sme da pravi diskriminaciju između primaoca franšize.

Obaveze primaoca franšizinga: odnose se na spoljni i unutrašnji izgled sedišta (radnje); uz imedavaoca, upotrebljava i svoju firmu; mora da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalacfranšizinga.

Postoje dve vrste franšizinga: 1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjemkorisniku, gde se zaključuju dva ugovora), 2. proizvodni (davalac franšizinga ustupa primaocune samo pravo plasmana robe već i pravo delimične proizvodnje (npr. Coca-Cola).

5 / 51


Međunarodni ugovor o forfetingu – banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svogklijenta, komitenta iz druge zemlje, potraživanja koje on ima prema trećem licu i istovremeno seodriče prava da postavlja regresivni zahtev u slučaju da isto potraživanje ostane neplaćeno, akomitent-klijent je obavezan da banci preda odgovarajuće isprave o dugu, da joj isplati eskontnukamatu, troškove i proviziju. Dakle, predmet ovog ugovora je uvek neko potraživanje sadugoročnim dospećem. Banka, primalac toga potraživanja snosi rizik u slučaju da ono ne budenaplaćeno od trećeg lica.

Međ. ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga što banka kod preuzimanjapotraživanja ulaziu rizik da li će isto potraživanje moći da realizuje od trećeg lica. Pri zaključenjuugovora banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata potraćivanja od trećeg lica. Ovaj ugovor jesložen pravni posao izaključuje se intuitu personae, između banke i bančinog komintenta, a ucilju ostvarivanjaodređenog potraživanja od trećeg lica, gde je na banku takvo potraćivanjepreneo bančin klijent.

Postoje više oblika prenosa potraživanja: a) prenos potraživanja cesijom b) forfetiranje poosnovu otkupa menice koje je cesto ali se u menicu mora uneti klauzula bez regresa. c) prenoskomitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva.

Međunarodni ugovor o lizingu – nije regulisan materijalno-pravnim odredbama u domaćempravu. Sam naziv ugovor je dobio od engleske reči ¨ to lease¨,što u prevodu znači zakupiti. Međ. ugovorom o lizingu smatra se posebna vrsta ugovora ukojem se jedna ugovorna strana-davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar nakorišćenje i da obavi određene radnje u vezi iskorišćavanja takve stvari drugoj ugovornojstrani-primaocu lizinga koja se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu naknadu(zakupninu). Pošto se radi o međ. ugovoru, ove dve strane se nalaze urazličitim državama.

Velikije značaj ovog ugovora je u privredi, jer se pomoću njega omogućava nabavljanjesavremene opreme.

6 / 51


Vrste međ. lizing poslova prema osobinama: međ.lizing potrošnih dobara, međ. investicionilizing, pokretnih i nepokretnih stvari, korišćenih stvari;

Podela međ.lizinga prema dužini trajanja ugovora: kratkoročn tzv servisni lizingi i dugoročni;

Shodno položaju davaoca međ.lizinga razlikujemo: lizing preko lizing društva, međ. koncernlizing, proizvođački lizing, međ. proizvodno-finansijski lizing, ¨sale-and-lease back¨.

Obaveze davaoca bi bile ustupanje stvari, opreme korisniku lizinga na korišćenje (u nekojdrugoj zemlji), a uz plaćanje određene cene zakupa; kao i obaveza održavanja i servisiranjaobjekta lizinga, zamene istrošenih stvari ili zamene usled grešaka u konstrukciji.

Obaveze korisnika je da plaća lizing naknadu (zakupninu), u skladu sa međ. ugovorom olizingu; iskorišćavanje lizing objekta na ugovoreni način i u skladu sa njegovom namenom..

Ugovor o međ. faktoringu – to je takav kreditni bankarski posao kojim se bančin klijentobavezuje da na faktora (banku) prenese postojeća ili buduća potraživanja iz ugovora o međ.prodaji robe, međ. vršenja usluge, zaključenih sa kupcem, korisnikom usluga, a faktor banka seobavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potraživanja, kao i da kreditira klijenta i vršidruge faktoring usluge. Ovakva delatnost banke-faktora je u funkciji bržeg prometa roba iusluga, što direktno utiče i na povećanje proizvodnje.

Vrste ugovora o međ. faktoringu: 1.otvoreni međ. faktoring (izvoznik prenosi na faktora svojepotraživanje koje ima prema kupcu, s tim što je dužan da o tom prenosu potraživanja izvestiinostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci-faktoru);

2. zatvoreni ili skriveni faktoring (izvoznik prodaje banci-faktoru robu za gotovinu i banka se usvojstvu prikrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranomkupcu na kredit (povoljnije za banku-nepovoljno za izvoznika)); 3. pravi i kvazi faktoring(pravim faktoringom se obavljaju funkcije: refinansiranje potraživanja, obezbeđenja plaćanja ipružanja stručnih usluga u vezi sa plasmanom robe i naplate cene; kvazi faktoringom

7 / 51


banka-faktor obavlja jednu ili dve od navedenih funkcija).

4. Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije

Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije predsavlja ugovor u kojem davalac tehnologijeustupa pravo na privredno iskoriscavanje prava intelektualne svojine kao i nezasticenih pravazajedno sa opremom i tehnoloskim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnutehnicku pomoc i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu. U predmetugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto su: patent, model, uzorak,zig, znanje, iskustvo, kao i nezasticeno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zasticenihi nezasticenih prava. Osobine ugovora: medjunarodni ugovor o transferu tehnologije jedvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaocatehnologije i korisnika tehnologije. Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zakljucivanjaovog ugovora isti Zakon predvidja da se ovakav ugovor mora prijaviti nadleznom Saveznomorganu u roku od 30 dana od dana potpisivanja i smatra se punovaznim tek od dana upisa uregistar koji vodi nadlezni savezni organ.Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva morada sadrzi: obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da ce primenom doci do ugovorenogkvaliteta; obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo koriscenje nije stetno zazdravlje i zivit ljudi i zivotnu sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet nepovredjuju prava trecih lica.Ugovor o medjunarodnom transferu tehnologije se razlikuje odugovora o zakupu u tome sto je ovaj prvi licnog karaktera a drugi nije.Predmet zakupa se vracasopstveniku po isteku ugovora, a kod medjunarodnog transfera tehnologije to je po pravilunemoguce.Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije se razlikuje i od ugovora o ortakluku izrazloga sto kod ortakluka, ugovorne strane- ortaci imaju zajednicki cilj, a kod ugovora otransferu tehnologije svaka ugovorna strana ima svoj cilj.

Vrste ugovora o transferu tehnologije- prema vremenu dele se na vremenski ogranicene ineogranicene ugovore o transferu tehnologije. Ugovorne strane mogu zakljuciti ugovor svojomvoljom na odredjeno vreme ili na neodredjeno vreme. Ugovor o transferu tehnoligije moze bitiogranicen na prostor - teritoriju ili da takvo ogranicenje ne postoji. Sledece podela je premaintenzitetu ustupljenog prava: iskljucivi i neiskljucivi ugovori.Iskljucivi ugovori se pojavljuju gdese korisniku transfera tehnologije daje iskljucivo pravo koriscenja predmeta ugovora za vreme

8 / 51


trajanja ugovora,a kod neiskljucivih ugovora to pravo se daje vecem broju lica.

Obaveze davaoca tehnologije- jedna od osnovnih obaveza je da preda predmet medjunarodnogugovora o transferu tehnologije u cilju iskoriscavanja, korisniku tehnologije u ordedjenom roku,uz to davalac tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju , ugovorenuopremu i alate sa uputstvima za koriscenje.On takodje garantuje i tehnicku izvodljivost itehnicku upotrebljivost predmeta ugovora.

Obaveza korisnika tehnologije- je da predmet ugovora iskoriscava na ugovoreni nacin, uugovorenom roku i u ugovorenim granicama.Ako to ne postuje tada on odgovara zaneadekvatno izvrsenje ugovora u skladu sa opstim pravilima gradjanskog prava.Obavezakorisnika tehnologije je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju.Oblici placanja naknadeutvrdjuju se ugovorom.Korisnik je u obavezi da tehnologiju cuva i adekvatno korist.

Podlicenca- prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac iskljucive licence mozepravo iskoriscavanja predmeta licence ustupiti drugome.Ugovorom se moze predvideti dasticalac ne moze davati podlicencu nekomdrugom ili je ne moze dati bez dozvole.

Do prestanka ugovora o transferu tehnologije moze doci usled: prestanka ugovora protekomvremena, smrti, stecaja, likvidacije.

5 Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji

Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je takav ugovor gde ugovornipartneri( kooperanti) koji se nalaze u dve razlicite drzave, obezbedjuju tehnicki, tehnoloski,energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvodakoja je predmet kooperacije.

9 / 51


Dakle, medjunarodna proizvodna dugorocna kooperacija, podrazumeva saradnju kooperanataiz najmanje dve razlicite zemlje, pri proizvodnji odredjene vrste proizvoda ili na delovimaproizvoda koji se kasnije finaliziraju i ugradjuju u jedan jedinstven proizvod.Nas Zakon ospoljnotrgovinskom poslovanju predvidja da preduzece i drugo pravno lice u okviru svojeproizvodne delatnosti moze sa stranim licem, proizvodjacem da zakljuci ugovor o dugorocnojproizvodnoj kooperaciji, na osnovu odobrenja od nadleznog saveznog organa. Do bi ugovor bioodobren od nadleznog saveznog organa potrebno je da se ispune cetri uslova:

1. da je ugovor zakljucen u pismenoj formi 2. da je rok trajanja ugovora najmanje 3 godine 3. da je vrednost izvoza najmanje jednaka vrednosti uvoza 4. da se razmenjuju reprodukcioni materijali, poluproizvodi, delovi sklopova i gotoviproizvodi u istorodnoj proizvodnji a sa ciljem specijalizacije takve istorodne proizvodnje.

Obaveza je da ugovorni partneri ako ima dopuna i izmena iz ovog ugovora podnesunadleznom saveznom ogranu u roku od 30 dana od dana njegovog zakljucenja.

Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je obligaciono pravni ugovor,dvostrano obavezan, teretan ugovor, formalan ugovor, i zakljucuje se saglasnoscuvolja.Zahteva se pismena forma zakljucenja ugovora.Takodje to je ugovor sa trajnimprestacijama.Ovaj ugovor sadrzi u sebi elemente i drugih ugovora : ugovor o licenci, ugovor oulaganju, ugovor o tehnickoj pomoci, ugovor o pribavljanju i ustupanju prava intelektualnesvojine i know-how itd. Ovaj ugovor je posebno znacajan kada se radi o kooperaciji domacihpreduzeca sa inostranim pravnim subjektima koji omogucava vecu privrednu saradnju , veciobim proizvodnje, veci devizni prihod iz inostranstva, kvalitetniju proizvodnju.

Elementi ugovora- ugovorne strane se nalaze u dve razlicite zemlje, od kojih na jednojugovornoj strani moze postojati i vise lica pod uslovom da ugovorni partneri obavljajuproizvodnu delatnost. Predmet ugovora je proizvodnja delova i njihove ugradnje u finalniproizvod . Ugovor sadrzi i druge elemente kao sto su: cena, vreme pocetka proizvodnje,odredbe o zajednickom programu razvoja, vrema pocetka isporuke sastavnih delova, valutaplacanja, obracunska valuta, nacin placanja itd.

Nas zakonodavac je iskljucio restriktivne rezime uvoza i izvoza robe kada se radi omedjunarodnoj proizvodnoj dugorocnoj kooperaciji.

10 / 51


Carinske beneficije i olaksice- predvidjene su carinskim propisima.Carinski zakon nase zemljepredvidja da ako je uvezena roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena uinostranstvo, moze se u roku od 6 meseci od dana izvoza podneti zantev za vracanje placenecarine i drugih uvoznih dadzbina.Na osnovu odredbe Carinskog zakona propisan je postupak zapovracaj carine i drugih dadzbina za uvezene sirovine i reprodukcioni materijal koji suupotrebljeni u proizvodnji robe za izvoz, pod sledecim uslovima: da je roba upotrebljena uproizvodnji robe koja je izvezena, da nije korisceno pravo na povracaj carine i drugih uvoznihdadzbina.Ugovorni partneri se najcesce opredeljuju da medjusobna placanja ostvaruju prekoposebnih deviznih racuna koje imaju kod ovlascenih banaka za poslove sa inostranstvom usvojim drzavama.

Odgovornost kooperanata- se posebno ogleda za neizvrsenje ugovornih obaveza iz ovogugovora.Posto je ovo ugovor sa trajnim prestacijamai sa zajednickim interesom, pojavljuju se iodredjene posebnosti u uzajamnom izvrsavanju prava i obaveza kao i posledicamaneizvrsavanja.Ako se radi o odgovornosti medjunarodnih kooperanata prema trecim licima,smatra se da se u pravnom odnosu prema trecim licima nalazi samo jedan kooperant, finalniproizvodjac koji odgovara za nekvalitetnu isporuku.Ostali kooperanti odgovaraju finalnomproizvodjacu za materijalne nedostatke robe.

6. MEĐUNARODNI UGOVOR O LIZINGU

Međunarodni ugovor o lizingu je posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana–davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar na korišćenje i da obavi određene radnje uvezi iskorišćavanja te stvari, drugoj ugovornoj stani-primalac lizinga koji se obavezuje da zaizvđenu uslugu plati ugovorenu nadoknadu.Ove ugovorene strane davalac i primalac lizinga senalaze u dve razlišite države.Ugovor o lizingu nije regulisan materijalno-pavnim odredbama ujugoslovenskom pravu.Ugovor o lizingu je nastao iz prakse velikih američkih kompanija.Ugovorje dobio naziv od engleskog glagola ''to lease''što znači ''zakupiti''ili ''dati u zakup''. Međunarodniugovor o lizingu se smatra specijalnim ugovorom međunarodnog privrednog prava.Postoje shvatanja da je ugovor o međunarodnom lizingu mešovit ugovor i da se u njemu nalaze

11 / 51


elementi drugih međunarodnih ugovora,npr. ugovor o zakupu,prodaji i krediti.Značaj ugovora omeđunarodnom lizingu u privredi je što omogućava pribavljanje savremene opreme i drugihstvari određenim privrednim subjektima,koji često nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ihnabave.Nihov znašaj je u tome što korisnik ovog ugovora može da se koristi savremenomtehničkom opremom i tehnologijom i omogućava mu se da u oblasti nauke,tehnike stičepotrebna znanja.Postoji više vrsta i podela ugovora o međunarodnom lizingu.Deli se na:1.međunarodni finansijski lizing(gore se davalac lizinga –inostrani finansijer obavezuje da ćeopremu nabaviti od trećeg lica) 2.međunarodni operativni lizing gde inostrani davalac lizingaistovremeno i isporučuje opremu.

ProfesorCorić je izvšio sledeću podelu međunarodnog lizinga:1.prema osobinama se delena:-međunarodni lizing potrošnih dobara(automobili,TV aparati i sva vrednija potrošna dobrakoja se uvoze ili izvoze iz jedne u drugu zemlju

-međunarodni investicioni lizing(davanje kredita uvidu investicionih postrojenja)

-međunarodni lizing korišćenih stvari(predmet ovog ugovora su korišćene stvari)

2.Podela prema dužini trajanja ugovora:a)međunarodni kratkoročni lizing;b)međunarodnidugoročni lizing3.Podela prema položaju davaoca međunarodnog lizinga:-lizing preko lizingdruštva(proizvođač ili trgovac daju lizing objekat primaocu,a davalac lizinga sa proizvođačem ilitrgovcem se nalaze u kupoprodajnom odnosu,a a primaocem zključuje ugovor omeđunarodnom lizingu).-međunarodni koncern lizing (lizing društvo se uključuje umeđunarodne koncerne sa proizvođačima,trgovcima).-proizvođački lizing(proizvođač lizinga sepojavljuje kao davalac lizingai primalac lizinga).-međunarodno proizvodno-finansijskilizing,-''sale and back''lizing(lizing društvo kupuje pravo svojine,a objekat lizinga se nalazi naprivrednom iskorišćavanju primaoca lizinga)

Međunarodni ugovor o lizingu je dvostruko obavezan ugovor.Obaveze davaoca međunarodnoglizinga su ustupanje stvari tj.opreme korisniku lizinga na korišćenje a uz plaćanje određenecene zakupa.Davalac međunarodnog lizinga ima obavezu održavanja i servisiranje objekatalizinga,zamene istrošenih stvari.Davalac mešunarodnog lizinga je obavezan da obuši stručnikadar primaoca lizinga.Osnovna obaveza korisnika međunarodnog lizinga je da plaća naknadutj.zakupninu u skladu sa međunarodnim ugovorom o lizingu.Najčešće se ugovara plaćanjenaknade za korišćenje lizing dobra na šest meseci ili godina dana,unapred.Korisnik je takođeobavezan da iskorišćava lizing objekta na dogovoreni način i u skladu sa namenom.Takođe,on

12 / 51


snosi troškovetransporta i poremestvari po isteku ugovora kao i troškove osiguranja,plaćanjataksi drugo.

7. POJAM I VRSTE MEĐUNARODNIH BANKARSKIH POSLOVA

U međunarodnim bankarskim ugovorima je osnovni posao promet novcai određene usluge kojebanke obavljaju sa svojim klijentima,a u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom.U platnomprometu novca sa inostranstvom pojavljuje se veći broj različitih bankarskih ugovora.Poslovekoje banke obavljaju sa inostanstvom,smatraju se privredno -pravnim poslivima.Bankarskiugovori opših poslova su najčešće formalni ugovori jer se zahteva primena pismene forme zanjihovo zaključenje.Takođe su i obavezni ugovori jer se ugovaraju na bazi opštih uslovaposlovanjabanaka,na unapred odštampanim formularima.Ugovor je zaključen kad ugovorenestrane prihvate i potpišu uslove kojeje banka unapred odštampala.Postoji mogućnost da seunesu i posebne klauzule u kojima se isključuje odgovornost u određenim slučajevima banke ilisse takve izmene čine na zahtev komintenata.Privredno trgovački sudovi su nadležni zasporove u bankarskim poslovima,a u Jugoslaviji nadležnost sudova se određuje prema tome koje komitent banke.Ako je komitent pravno lice,nadležni su privredni sudovi,a ako je komitentfizičko lice nadležni su građanski sudovi.Prema profesoru Antonijeviću.bankarski poslovi sedele:-aktivne bankarske poslove,gde se banka pojavljuje kao poverilac svogakomitenta,-pasivne bankarske poslove,gde se banka pojavljuje u ulozi dužnika svogaklijenta(emisioni posao,izdavanje bankarskih obveznica,tekući računi,ulog za štednjuitd.);-neutralne bankarske poslove,gde banka nije ni poverilac ni dužnik(depozit,sef,posloviunutrašnjeg prometa,klirinški poslovi,bankarske garancije);-posebni bankarski poslovi(poslovisa unutrašnjim prometom itd.) Profesor Vasiljević je podelio bankarske poslove na: kreditneposlove,bankarski depozit i bankarski uslužni poslovi.Međunarodni bankarski poslovi takođemogu biti aktivni,pasivni i neutralni bankarski poslovi(podela je ista kao kodprof.Antonijevića).Međunarodni bankarski poslovi mogu biti:kreditni poslovi(kredit,faktoring,forfeting i lizing), bankarski depoziti(novčani depozit,ulog na štednju,bankarskitekući račun,ugovor o sefu,novčani depozit,depozit hartije od vrednosti) i bankarski uslužniposlovi(akreditiv,bankarske garancije,platni promet,kliring,dokumentarni inkasa).Subjektibankarskih poslova su banke i bančini komitenti,klijenti.Banke u zavisnosti od vrste posla sedele na emisione banke koje obavljaju emisiju novca i drugih sredstava plaćanjanpr.NBJ;-depozitne banke primaju novac,dragocenosti i hartije od vrednosti odklijenata;-založne banke su one gde klijenti zalažu adekvatne stvari(predmete radi dobijanja

13 / 51


kredita);-hipotekarne banke su one kod kojih komitenti zalažu nepokretnosti u cilju obezbeđenjakredita.Banke se takođe dele na:međunarodne,nacionalne,lokalne banke, a po nameni nabanke za kreditiranje izvoza,bankarski konzorcijum(određuje banka koja daje veće kreditepojedinim preduzećima i društvima),društva za plasiranje kapitala i holding društva(njihovimkapitalom se postiže kontrola nad robom preduzeća u određenoj privrednoj grani).Bančinikomitenti mogu biti pravna i fizička lica.U zavisnosti od učestalosti opštenjasa bankom,klijenti semogu podeliti na stalne i povremene.Stalni komitenti su ona lica koja celokupno svojefinansijsko poslovanje obavljaju preko određene banke.Povremeni komitenti su lica kojapovremeno dolaze u poslovne odnosesa nekom bankom.Klijenti mogu biti bančini poverioci ibančini dužnici.Npr.kod ugovora o kreditu,bančin klijent je bančin dužnik.Za banku proveravanjeidentiteta koje im zahteva kredit traže obezbeđenje od klijenata.Banke od preduzeća kao svojihklijenata zahtevaju da im one podnesu dokumentaciju o vođenju knjigovodstvenogstanja.Obaveza banke je da čuva profesionalnu-poslovnu tajnu i razne poverljive podatkevezane za poslove klijenta.Banka je obavezna da u svom poslovanju postupa sa pažnjomdobrog stručnjaka.Odgovornost banke prema komitentima je ugovornog karaktera.

8. MEĐUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEĐUNARODNOM KREDITU

Ugovor o međunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje dakorisniku kredita stavi na raspolaganje određen iznos novčanih sredstava na određeno ilineodređeno vreme.Za neku namenu ili bez utvrđene namene,a korisnik kredita se obavezuje dabanci plaća određenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i način kako je utvrđeno uugovoru.Ugovorne strane su domaća ili strana banka koja se pojavljuje u svojstvupoverioca,kreditora,zajmodavca i druga ugovorna strana je domaći lili inostrani bančin klijent usvojstvu zajmoprimaoca,dužnika.Predmet ugovora je određena suma novca.Ovaj ugovorpredstavlja adhezioni ,pismeni i formularni ugovor.Sva važnija pitanjau vezi sa sadržinomugovora su odštampani unapred na posebnom formularu od strane banke,a klijent samopotpisuje i zaključuje ugovor.Međutim ugovor o kreditu mora da bude zaključen u skladu sazakonskim propisima,bankarskim opštim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanjekredita.U slučaju da je kredit korišćen suprotno njegovoj nameni,ako je korisnik insolventan ilineplaća rate pri otplati kredita,međunarodni ugovor o kreditu banka može da otkaže i pre istekaugovorenog roka.Takođe,korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo dakoristi kredit,može da vrati kredit pre isteka roka ali da obavesti banku,i tada bankaneobračunava kamatu za vreme od dana vraćanja kredita ,a do dana kada je kredit trebalo da

14 / 51


bude vraćen po ugovoru.

9. VRSTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM KREDITU

postoji dosta vrsta ugovora o međunarodnim kreditu,a oni se dele prema nekim od sledećihkriterijuma:1)prema dužini kreditnog odnosa postaje 2)prema karakteru poverioca:još i inostranikrediti 3)prema delatnosti dužnika;turistički,zanatski,ugostiteljski i dr.4)prema oblikumeđunarodnog kredita u kojem se daju:robni ili komercijalni 5)kamatni ili beskamatni ugovori okreditu 6)prema vrsti obezbeđenja vraćanja međunarodnog kredita:lični(poenta je u poverenju udužnika i njegovu platežnu sposobnost)i pokretni kredit 7)prema ekonomskoj nameni:proizvodnii potrošački.Neke vrste međunarodnih kredita,njihove osobine su:1.međunarodni investicionikredit-najčešće se odobravaju primeni lične,privrednim subjektima,preduzećima,društvima uprivredi ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi.Međunarodne banke dajuinvesticione kredite za ulaganje u privredne neprivredne investicije.Kada se daju u privrednesvrhe,daju se za ulaganja u osnovna i trajnja obrtna sredstva.Ovi krediti se daju na osnovukonkursa.Prilikom odobravanja kredita,međunarodna banka zahteva od investitora da pružidokaze o svojoj solventnosti i likvidnosti.Banka je obavezna da vodi računa o sigurnosti svojihplasmana prilikom donošenja kredita i o kreditnoj sposobnosti dužnika.Kamata kod ovih kredita

15 / 51


može imati redovne i interkamatne2.kratkoročni međunarodni krediti-je onaj kredit koji bankadaje na osnovu depozita po viđenju ili kredit dobijen na drugi način,a kijim se utiče na količinunovca u opticaju(u unutrašnjem platnom prometu).Ovi krediti se daju na drugi način,a kojim seutiče na količinu novca u opticaju u unutrašnjem platnom prometu.

Ovi krediti se daju sa rokom vraćanjaod jedne godine i daju se daju se korisnicima kreditima urazličite svrhe. 3.Potrošački krediti-su krediti koje banke odobravaju građanjima po posebnimpropisima i služi za ličnu potrošnju građana i to u okviru jedne zemlje.Davaoci potrošačkihkredita pored banaka su i preduzeća,kada se radi o kupovini rob ekoju oni proizvode.Turističkeorganizacije takođe daju ove kredite.Ovi krediti se odobravaju samo radi kupovine robe domaćeproizvodnje.Potrošački krediti se najčešće daju radi kupovine potrošačkih dobara;4.ratnikrediti-odobravaju ih privredna preduzeća,društva i druge organizacije pri isporuci svojih roba iza obavljanje određenih usluga.Ovaj ugovor se pojavljuje kao prateći ugovor,uz neki drugiugovor o prometu roba ili usluge.Davalac kredita može dobiti od banke i finansijski kredit da bimogao finansirati proizvodnju roba.5.međunarodni hipotekarni krediti-su posebna vrstainvesticionih kredita se u korist davaoca kredita konstituiše određena hipoteka na nepokretnojimovini dužnika.Ovaj oblik se često javlja u zemljamaZapane Evrope,SAD itd.6.Akceptnimeđunarodni krediti-su posebna vrsta bankarskih kratkoročnih kreditakojim međunarodnebanke akceptiraju menicu komitentu,koju je on izdao,a u cilju da se poveća bonitet i kvalitetkomitentove menice.Komitent takvu akceptovanu menicu koristi radi dobijanja kredita.Banka jepo toj menici glavni imeniči dužnik i ima obavezu isplate menice o njenojdospelosti.Akceptirana menica može se koristiti i kao sredstvo plaćanja. 7.Raznovrsni krediti-sukratkoročn ibankarski krediti i javljaju se u spoljnotrgovinskoj razmeni.Oni su posebna vrstaakceptnog kredita kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokriće robnih dokumenata,a stavljana raspolaganje ivozniku.Uvoznik raznovrsnim kreditom plaća izvozniku kupljenu robu.

10. UGOVOR O MEĐUNARODNOM DEPOZITU I SEFU

Ugovor o međunarodnom depozitu-jedni autori smatraju da je ugovor o depozitu neutralanbankarski posao jer se banka ne pojavljuje ni kao poverilac ni kao dužnik,već nastupa za računklijenta,(a drugi autori smatraju)ovaj ugovor je jedan oblik ugovora o međunarodnoj ostavi ,ali serazlikuje od građansko-pravnog ugovora o ostavi,prema ugovornim stranama.Postoje različite

16 / 51


podele međunarodnih depozita:1.prema kriterijumima prava koja banka ima premadeponentovanim stvarima.Mora iste stvari da vrati deponentu.Kod neopravnog međunarodnogdepozita,bankamođe da se služi deponovanim stvarima i ima obavezu da vrati istuvrstu,količinu i vrednost deponovanih stvati .2 prema načinuna koji banke dele depozite:otvoreni i zatvoreni međunarodni depozit.Otvoreni međunarodnidepozit je depozit koji deponent predaje banci na čuvanje ili upravljanje(nezapečaćeno)a,kodzatvorenih međunarodnih depozita deponent predaje stvari banci u zatvorenomomotu i sapečatom deponeta stvari.3.prema vremenučuvanja:međunarodni oročen i međunarodni depozit po viđenju.Kod prve vrste depozita sepredviđa ugovorom otkazni rok i deponent je dužan da banci najavi povlačenjedepozita,a banka je obavezna da mu preda te stvari,a kod međunarodnog depozita poviđenju,nije određeno vreme čuvanja ni otkazni rok,pa deponent uvek može zahtevativrćanjedeponentovih stvari.4)prema predmetu međunarodnog depozita može biti i novčani i nenovčani.Novčani međunarodnidepozit podrazumevahartije od vrednosti zatim dragocenosti i sl.5.Prema cilju zbog kojeg deponentbanci predaje stvari:međunarodni depozit predat samo radičivanja;međunarodni depozit predat na čuvanje i rukovanje međunarodnim depozitimasaposebnom namenom.Banka ima dosta obaveza.Dužna je da primi na čuvanje deponovanestvari i to kao dobar stručnjak da izda ispravu o primnjenim stvarima deponenti,zaštiti njegoveinterese,vrati stvari deponenti itd.Deponent je obavezan da banci preda tačan opis stvari kojepredaje na čuvanje sa određenom specifikacijom,da banci preda sprovodno pismo u kojem jeime ovlašćenog lica koje može da zahteva izdavanje deponovanih stvari.Ugovor omeđunarodnom sefu-to je ugovor o obavljnaju međunarodnih bankarskih usluga,gde se bankaobavezuje da da na upotrebu korisniku sefa sef za određeni vremenski period,a on seobavezuje da plati banci određenu naknadu.Sef je kaseta,boks,pregrada u osobnoj prostorijigde se čuvaju stvari od vrednosti.To je imenovani dvostrano obavezan,neophodan,teretanugovor,a bitni elementi ugovora su:broj sefa,vreme trajanja ugovora i naknada koju korisnikplaća banci.Banaka ima dosta obaveza:da stavi klijentu sef na raspolaganje,da primi određenestvari,ali vrlo često nezna koje stvari korisnik stavlja u sef.Korisnik sefa je obavezan da neostavlja stvari koje bi ugrozile sigurnost banke.Banka je takođe obavezna da čuva taj sefzajedno sa stvarima,a u slučaju da stvari u sefu propadnu,obavezna je da klijentu nadoknadištetu.Klijent je obavezan da u sef stavlja stvari koje su predviđene bančinim pravilima,da platibanci naknadu za korišćenje sefa.U slučaju ako ostavi predmete koji su zabranjeni obavezan jeda banci naknadi štetu.Ako istekne ugovor o sefu,korisnik sefa ne isprazni sef,banka ima pravoda otvori sefsudskim putem,i stvari iz sefa se stavljaju u sudski depozit ili se predaju banci načuvanje.

17 / 51


11. MEĐUNARODNI AKREDITIV

1) Pojam i značaj međunarodnog akreditiva – Pod akreditivom se podrazumeva određeniinstrument plaćanja kojim se banka domaća ili strana obavezuje da po nalogu nalogodavca naosnovu ugovorenih dokumenata obavi plaćanje ili ovlasti drugu banku – korespodentnu bankuda izvrši plaćanje trećem licu – korisniku akreditiva ili po nalogu izvrši prenos novca.

Kreditna banka može po nalogu nalogodavca ili uz pomoć druge banke da plati, akceptira iliotkupi menicu vučenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla se pojavljuju trilica a nekada i četiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akrditiva. tako se kod akreditiva kaonalogodavac, klijent pojavljuje određeni kupac robe, investitor radova, akreditivna banka koja nazahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv, korisnik akreditiva je po pravilu treće lice kojem sestavlja na raspolaganje određena svota novca. Pored toga u ovom poslu može se pojaviti i nekadruga banka kod koje se otvara akrditiv.

Ekonomski gledano ovaj posao za banku je neutralan posao, kod kojeg banka nije ni poverilacni du`nik, odnosno ne pojavljuje se ni u aktivni ni u pasivi banke.

Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime a za račun komintenta, kaokomisionar. Druge isplatne banke istupaju u ime i za račun akreditivne banke, kao zastupnici.

Termin međunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam međunatodnogkreditiranja. Iz razloga što su akreditivi kod banke najčešće pokriveni od strane nalogodavca utrenutku njegovog otvaranja. reč “akreditirati’ se ne upotrebljava u smislu reči “davati kredit” veću smislu “ovlastiti ,dati poverenje”.

Na međunarodnom planu, akrditiv je regulisan prvi put još 1933 godine. Jednoobranim pravilimai običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore. Ista su pravilapretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993 godine) a predposlednjom revizijom 1983.godine Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, prilagođena su novim

18 / 51


uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima.

2) Vrste međunarodnih akreditiva – Pod običnim međunarodnim akreditivom smatraju setakvi akreditivi kod kojih isplata odre|ene ugovorene novčane svote nije vezana nikakvomposebnom činidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva razlikujemo: lični akrditiv, kreditno pismo, permanentni akrditiv i budžetski akreditiv.

Kod međunarodnog ličnog akreditiva banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu, negoizdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku međuanrodnog akreditiva stavi naraspoalganje određenu sumu novca do određenog isteka vremana. Akreditivna banka kad jemeđunarodni akreditiv otvoren, obaveštava o tome korisnika međunarodnog akreditiva, korisnikisto pravo može realizovati kad banci podnese kopiju međunarodnog akreditiva. U slučaju dakorisnik međunarodnog akreditiva u predviđenom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi isredstva koja su se nalazila na akreditivu vraćaju se banci – nalogodavcu koja ih vraća klijentu,odnosno licu po čijem je zahtevu otvoren međunarodni akreditiv.

Međunarodno kreditno pismo – Smatra se posebnom ispravom pomoću koje bankaizdavalac isprave ovlašćuje svog klijenta – korisnika isprave da kod neke druge banke naplatiodređenu sumu novca do iznosa koji je predviđen u toj ispravi.

Permanentni međunarodni akreditiv – Predstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavacovlašćuje korisnika međunarodnog akreditiva da svakodnevno, nedeljno, mesečno do istekaodređenog vremena podiže određene sume novca do predviđenog najvićeg iznosa.

Međunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv – Ovaj oblik međunarodnogakreditiva je najčešća i najznačajnija vrsta akreditiva. Korisnik realizuje svoje pravo izmeđunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponujući robna ili transportna dokumenta.Najčešće se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o međunarodnoj prodaji ili kod nekogdrugog međunarodnog ugovora.

Zaštita interesa prodavca i kupca, kod dokumentarnog akreditiva – međunarodni dokumentarniakreditiv štiti i interese prodavca i interese kupca kod međunarodne kupoprodaje. Zaštitainteresa prodavca se ogleda u tome što se sa otvaranjem međunarodnog dokumetnarnogakrditiva obezbeđuje njegova naplata prodate i izvezene robe.

19 / 51


A) Oblici međunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:

- Opozivi i neopozivi međunarodni dokumentarni, robni akreditivi – Kod opozivogmeđunarodnog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv pre isteka roka na koji jeotvoren. Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakomtrenutku može izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi kada je to uinteresu nalogodavca. Kada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu banku ili filijalu njegovaizmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada one prime izveštaj o opozivuakreditiva. Kada se radi o neopozivom međunarodnom akreditivu, nalogodavac ne možeopozvati akreditiv pre isteka određenog roka kada se sa tim ne saglasi korisnik akrditiva.

- Odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) akreditivi, se klasifikuju prema činjenici dali akreditivotvara domaći uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaćegizvoznika.

- Prenosivi i neprenosivi akreditivi se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni moguprenositi ili ne. Po pravilu akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo kada je toizričito označeno kao “prenosiv” od strane akreditivne banke. Prenosivi akreditiv se možepreneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u istoj ili drugojzemlji, sem ukoliko akreditiv ne određuje što drugačije.

- Jednokratne i revolving (rotativne) akreditive – Jenokratni akreditivi se gase saiscrpljenjem akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa određenim poslom na određeni iznos injegovim potpunim korišćenjem iscrpljuje. kod rotativnog akreditiva postoje tri varijante: a)akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korišćenja i bezobzira da li je pojedina tranša iskorišćena ili ne, b) akreditiv se vraća na prvobitnu visinu tekkada pojedine akreditivne traše budu u celini iscrpljene, i c) akreditiv se vraća na svojuprvobitnu visinu tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke a na zahtevisplatne banke.

- Akreditivi po viđenju i terminski akreditivi – Akreditivi po viđenju su oni akreditivi kod kojihse isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnihdokumenata. On predstavlja najpovoljniji oblik međunarodnog akreditiva .Međutim postoje i oniakreditivi gde se isplata prezentiranih akreditivnih dokumenata vezuje za određeni rok. Kod ovih

20 / 51


akreditiva, dokumenta takođe treba da budu podneta unutar određenog roka ali se njihovaisplata ne obavlja odmah već tek po isteku određenog perioda.

- Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu – kod akreditiva čije mesto plaćanja je uzemlji domaćeg uvoznika ili domaćeg izvoznika, onda se radi o akreditivu domiciliranom uzemlji, ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika, onda jeakreditiv domiciliran u inostrnstvu.

- Akceptni dokumentarni akreditivi – su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranjetrasirane menice od strane akreditivne ili konfirmirajuće banke ili nekog drugog trasata. To ćebiti na primer slučaj kad jugoslovenski kupac kupuje od inostranog prodavca robu na poček, stim što do visine fakturisanog iznosa vuče menicu na neku poznatu banku iz prodavčeve zemljekoja će takvu menicu uz predaju određenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i u rokuhonorisati. da bi se ovaj akcept dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca najčešće sedogađa u iznetom slučaju da na primer jug. kupac otvori akceptni akreditiv a prekokorespodentne jug. banke prodavčevoj zemlji.

- Negocijabilni akreditivi predstavljaju posebnu vrstu akrditiva koji se vrlo često praktikuje utrgovini sa zemljama Dalekog Istoka gde kupčeva banka na Dalekom istoku ovlašćuje svogakorespondenta u Evropi na primer da otkupljuje trate koje će prodavac vući na svoga kupca gdeje banka po čijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentuda mu pribavi pokriće za izvršene isplate.

Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom – pakin akreditiv senajčešće javlja kod zemalja Južne Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih u trgovini savunom, pamukom, pirinčem i čajem kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih seomogućava da korisnik akreditiva može da podigne kod lokalne banke jedan deo akreditivnogiznosa u vidu avansa – akontacije u cilju pakovanja i pripreme robe radi otpreme pri izvozu. - Reeksportni akreditivisluže za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi podrazumevaju višestranoobavljanje uvoza i izvoza odre|ene robe iz jedne u drugu zemlju a preko određene tranzitnezemlje. Ti reeksportni poslovi u međunarodnoj trgovini omogućavaju trgovinu često između onihzemalja čiji međusobni bilansi sa aspekta plaćanja ne dozvoljvaju neograničenu trgovinu ilitrgovinu u oba pravca.

21 / 51


- Podakreditiv (Back to back credits, Contre credits, credit secondary, Gegenakreditiv,credito supsidario)

Podakreditiv predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim što se on javlja u slu~ajevima kadanije dozvoljeno prenošenje kreditiva sa jednog na drugog korisnika. To može biti u slučaju kadase prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren,ali sadrži klauzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac neće da otkrije kupcuinostranog proizvođača ili isporučioca robe. Podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnogakreditiva pod istim uslovima sem cene, datuma utovara i važnosti . Ciljevi koji se postižuprenosom akreditiva mogu se realizovati i otvaranjem podakreditiva pod kojim se podrazumevadokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca na osnovu posebnog sporazuma o pokrićuizdaje banka u korist drugog korisnika. Glavni akreditiv je finansijska podloga prodavcu zaotvaranje podakreditiva. Prodavac koristi neki već postojeći akreditiv koji je otvoren u njegovukorist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog aktreditiva na način da on sva svoja pravanaplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Glavni akreditiv ipodakreditiv se potpuno pravno samostalni i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebnozbog karaktera pokrića mora da vodi računa da honoriše samo ona dokumenta koja mnogo neodstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od bnke koja je izdala glavniakreditiv. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca dasvojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente prezentiraakreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.

11. MEĐUNARODNI PLATNI PROMET

Međunarodni platni promet podrazumeva sva plaćanja koja se izvršavaju između učesnika uplatnom prometu preko računa kod nosilaca pratnog prometa.Prema našem zakonu o platnomprometu,poslovi platnog prometa su:otvaranje i ukidanje računa,plaćanje sa jednog računa nadrugi,praćaenje likvidnosti učesnika i nosilaca platnog prometa i drugi poslovi.Učesnici platnogprometa sa inostranstvom su pravna lica.Preduzetnici koji obavljaju poslove sa inostranstvomsu takođe nosioci platnog prometa sa inostranstvom(Narodnom bankom)zaključuju ugovor ootvaranju računa,vođenju sredstava na računu kod nosioca platnog prometa i plačanju nekogračuna.Nosioci unutrašnjeg platnog prometa u Jugoslaviji su:Narodna banka

22 / 51


Jugoslavije,Poštanska štedionica,druge finansijske organizacije i preduzeća PTT saobraćaja.Zakonom o platnom prometu predviđeno je da Narodna banka Jugoslavijepreko specijalizovaneorganizacije u svom sastavu Zavoda za obračun i plaćanje(ZOP),obavlja niz poslova platnogprometa i to su:-vođenje žiro računa,obračunskih i drugih računa,organizovanje obračunskihmesta i obavljanja dnevnog i povremenog obračuna između nosilaca platnog prometa iučesnika u platnom prometu,vođenje računa za naplatu javnih prihoda,raspoređivanjesredstava sa tih računa,vodi račune iz oblasti finansijskog poslovanja SRJ,vođenje račun nakojima su evidentirane svoje emisije,depoziti i plasmani,vođenje jedinstvenog registraemitovanih hartija od vrednosti,vršenje prinudne naplate sa računa učesnika u platnomprometu,plaćanje likvidnosnih učesnika u platnom prometu,praćanje likvidnosti nosioca platnogprometa,primanje udepozit po viđenju sredstava javnih prihoda sredstava banakadepozita,utvrđuje promet i stanje depozita evidentira ga na računu,primanje uplate,izvršavanjeisplate,obavljanje blagajničko-trezorskih poslova i čuvanje gotovog novca,staranje o razvoju iunapređenju platnog prometa i obavljanje drugih poslova platnog prometa.Prema zakonu oplatnom prometu iz 2

1998 god.NBJ daje ovlašćenjenosiocima platnog prometaza obavljanjeplatnog prometa,kadispune određene uslove (da imaju važeći žiro-račun kod Narodne banke YUG.)da je obimnjihovog posla usklađen sa saveznim zakonom,da vode uredno knjigovodstvo računadepozita,da raspolažu računsko-komunikacionom opremomza elektronsko praćenje,da poslujeuspeđno,da održavaju likvidnost i dr.NBJ propisuje način obavljanja platnog prometa.Nalog zaplaćanje je uput učesnika koji je poslat u pismenoj formi ili elektronskim putem nosiocu platnogprometa da se isplati određeni iznos novca drugom učesniku,koji je naveden u nalogu zaplaćanje.Učesnik platnog prometamože imati računekod više nosilaca platnog prometa,plaćanjeu platnom prometu između učesnika se obavlja do visine pokrića sa kojeg se obavljaplaćanje.Plaćanje je izvršeno kada nosilac platnog prometa prenese sredstva na računučesnika platnog prometa kojem su sredstva uplaćana.Postoje dve vrste platnogprometa:a)prema kriterijumu sediđta nalogodavca i korisnika naloga;b)domaći i međunarodniplatni promet.Postoji i podela na gotovinski i negotovinski platni promet.Gotovinski platni prometpodrazumeva sva plaćanja gde se isplate vrše u gotovom novcu.Kod nas je ovaj prometograničen jer postoji obaveza pravnih subjekata da primljeni novac u gotovom uplate istogdana.Bezgotovinski platni promet obuhvata promet gde se prenos novčanih sredstavaobavljasa računa jednog lica na drugi račun.Obavlja se isključivo između pravnih lica.Bezgotovinskiplatni promet je brži i bezbedniji.

Postoje tri vrste instrumenata bezgotovinskog platnog prometa:instrumenti doznake,instrumentiobračuna i krediti instrumenti. Putem instrumenata doznaka omogucava se prenos sredstavanalagodavca na korisnika u okviru iste banke ili putem jedne banke kod druge banke. U oveinstrumente spadaju: nalog banci da izvrsi doznaku, postanska uplatnica, cekovi, virmanskinalozi, budzetski nalozi i dr. Na osnovu instrumenata obracuna postizu se medjusobnaizravnavanja, putem banke izmedju njenih komintenata. U iste spadaju kompenzacioni,asignacioni i cesioni nalog sa pratecim dokumentima. Kao kreditni instrumenti javljaju se;

23 / 51


akceptiranje menice, indosiranje menice, akreditiv sa odlozenim rokom placanja i dr.

Virman- je poseban nalog pravnog subjekta,organizaciji nadležnoj za platni promet,da obavi zaduživanje sa njegovog računa u korist računa korisnika. Virmanski nalog sadrzi: firmu, naziv ibroj ziro racuna, iznos doznake i mesto i datum izdavanja naloga.

Akceptni nalog-u bankarskom poslovanju predviđena je mogućnost da dužnik izda poveriocu iposebne instrumente obezbeđenja plaćanja(koji sadrži nalog za prenos sa upisanim datumomdospeća.Nadležna organizacija za platni promet je obavezna da na osnovu izdatog akceptnognaloga koji je dospeo za naplatu, a kada na žiro računu nema sredstava,da blokira isti žirožačun sve dok sredstva ne budu prispela.

12. KLIRINŠKI,KOMPEZACIONI POSLOVI I POSAO DOKUMENTARNOG INKASA

Klirinški poslovi su posebna vrstakompezacionih poslova,gde se uzajamnapotraživanja,dugovanja prebijaju preko posredstvom države.Ovi poslovi se obavljaju prekozbirnih računa po kojima se obračunavaju sve uplate i isplate u prometu između određenihdržava,a posle se vrši prebijanje međusobnih potraživanja i dugovanja. Klirinški računi sevode kod jednog predviđenog klirinškog mesta.Po isteku važnostiklirinškog sporazuma,vrši seutvrđivanje klirinđkog salda.Postoji više vrsta u zavisnosti od broja učesnika: 1.

jednostrani kliring-to je oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostavno obavezujesvedužnike sa sedištem u njenoj zemljida svoja potraživanja prema inostranim poveriocima izmirujusamo u domaćoj valuti kod ovlašćene banke u toj zemlji.Ovo važi i za poverioce sa sedištem utoj zemlji.Ovaj kliring se javlja u bankovskom poslovanju.2.Dvostrani kliring-nastaje sporazumom dve države.Svaka država ugovornica izvršava svoje obaveze premadrugoj državi u svojoj domaćoj valuti preko određene banke,a to banka kao obračunska banka

24 / 51


vrši prebijanje međusobnih potraživanja.Obično su to emisionebanke tih država.Svrha ovogkliringa je sprečavanje prenosa domaćih sredstava plaćanja preko granice.3.Višestrani kliring –to jemeđunarodni sporazumgde se više zemalja uključuje u zajednički i istim sporazumom se određuje valuta u kojoj će seobavljati obračun.Ova vrsta kliringa je zastupljena u odnosima pođtanskihorganizacija,vazdušnog saobraćaja i železnice.Postoji i podela na robni i nerobnikliring.Kompezacioni poslovi podrazumevaju prebijanje potraživanjaizmeđu domaćih i stranihprivrednih subjekataili drugih lica,odnosno vrši se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednošćuizvoza.Ovi poslovi se obavljaju preko ovlašćenih banaka.

Posao dokumentornog inkasa- bankarski posao ,kod kojeg banka preuzima obavezu da ponalogu i za račun svog nalogodavca naplati potraživanja prema trećem licu,na osnovu menice iodređenih dokumenata na osnovu kojih može raspolagati robom.Komitent nalogodavac jeobavezan da plati proviziju banci i troškove kojeje imala pri izvršavanju naloga.Učesnici udokumentima inkosa su:nalogodavac koji angažuje svoju banku sa ciljem naplate potraživanjadostavne banke-komitent,kupac-trasat koji je obavezan daizvrši akcept menice i druge banke koje angažujedostavna banka-remitet. U zavisnosti od vrsteisprave kojom se dokazuje postojanje potraživanja dokumentacija inkoso se dele:-čisti inkoso irobni dokumentarni inkoso.Kod čistog inkosa.naplata potraživanja se vrši putem hartije odvrednosti,a kod robnog inkosa obavlja se naplata hartija od vrednosti sa robnimdokumentima,kao i naplata robnih dokumenata bez hartija od vrednosti.U zavisnosti od mesta,obavljanje se deli na:nostro inkase i loro inkase.

Dokumentarni inkas se regulišu jednoobrazovanim pravilima za inkase(koja je donelaMeđunarodna tgovinska komora u Parizu 1978 god.).U ovom poslu javljaju se određeni pravniodnosi:prvi odnos je između nalogodavaca(prodavca)i kasata(kupca)koji se zasniva na ugovoruo prodaji; drugi odnos je između nalogodavca i dostavne banke kojipredstavlja ugovor o dokumentovanom inkasu.Može se pojaviti odnos između dostavne banke iinkasa koji se zasniva na ugovoru o nalogu ili ugovoru o robi .Banka je odgovorna za gubitkedokumenata i ispravnost potpisa na menici, za ovlašćena lica koja spropisuju menicu i dr.

13. POJAM, KARAKTERISTIKE I ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

25 / 51


Hartije od vrednosti se definiše kao pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje daispuni obavezu koja je upisana na takvoj prismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. Elementihartije od vrednosti su: 1) hartija od vrednosti je pismena isprava; 2) ona sadrži obavezuizdavaoca; 3) pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti se mora izvršiti njenom zakonitomimaocu. U hartiji od vrednosti je inkoporisano određeno pravo koje se može prenositi i pošto se isama hartija od vrednosti prenosi. Prava iz hartije od vrednosti, koja su najčešće po svojojprirodi obligaciono – pravna, sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj priprodistvarno-pravne prirode. U našem pravu, postoji niz nedostataka zakonske definicije pojamahartije od vrednosti po nekim autorima i oni smatraju da se kod hartije od vrednosti ne možeraditi o svakoj vrsti obaveze, već prvenstvo o onoj koja je imovinskog karaktera. Po ovimautorima najveća mana u našem Zakonu o obligacionim odnosima je što nije posebno istaknutanjihova inkorporanost, odnosno da se pravo koje je pismeno označeno na hartiji od vrednosti nemože ostvariti na drugi način, samo upotrebom te hartije od vrednosti. Hartije od vrednostimoraju da sadrže određene bitne sastojke jer ako ne sadrže te sastojke koje zahteva Zakon oobligacionim odnosima ne važe kao hartije od vrednosti. To su sledeći bitni elementi: 1)označenje vrste hartije od vrednosti, 2) firma tj, naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti, 3)firma, odnosno ime lica po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaka da ona glasi nadonosioca, 4) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, 5) tačno označenje obavezeizdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti, 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Ulogahartija od vrednosti mogu imati kreditnu ulogu ( menica u nekim slučajevima trgovačkauputnica, obaveznica i dr.) i ulogu platežnog sredstava (ček) itd. Veliki broj hartija od vrednostisluži i kao sredstvo pri transakcijama u međunarodnom robnom prometu (teretnica – konosman,tovarni list, skaldišnica i dr), pomoću kojih se sa robom može raspolagati u slučaju kad nije robau posedu kod vlasnika, kao i vršiti prenos vlasništva ove robe ili stavljanje u zalog. Razlogpojavljivanje hartije od vrednosti u pravnom prometu je taj što daje znatno veću sigurnostpoveriocu, da realizuje svoje potraživanje ili neko pravo bez potrebe dokazivanja po kojemosnovu on je stekao određeno pravo. Dužnik mora da izvrši svoju obavezu,onom licu koje muprezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. Dužnik jetakođe bolje zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. Dužnik ne mora svoju obavezu da izvrši,bez obzira na postojanje njegovog duga, sve do trenutka dok mu ne bude podneta hartija odvrednosti. Po izvršenju svog duga iz hartije od vrednosti, dužnik ima pravo da zadrži hartiju odvrednosti koja sad predstavlja priznanicu da je izvršio dug prema poveriocu. Značajna ulogahartije od vrednosti je što su prikladne za jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Hartije odvrednosti se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se na taj način izbegava mogućnostfalsifikovanja. Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava izhatrije od vrednosti, na primer: pravo na potraživanje određene sume novca (menica i ček),pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili pravo u češća u upravljanju u akcionarskomdruštvu (imovinsko pravo i sl), u kojoj će novi član biti označen kao korisnik isprave. Uzapadnim zemljama za hartije od vrednosti koje se kupuju i prodaju na berzi, pre prenošenjahartije mora se izvršiti pretvaranje u hartiju na donosioca, o čemu vodi računa berzanskiposrednik. U francuskom i italijanskom pravu se prilikom prenosa hartije od vrednosti na ime,prenosilac mora da da izjavu koja se upisuje u registar izdavaoca isprave i na taj način dužnikzna ko je novi poverilac. Naš Zakon o obligacionim odnosima predviđa da se pravo iz hartije odvrednosti na ime, prenosi cesijom. Hartije od vrednosti po naredbi i prenos istih – hartije od

26 / 51


vrednosti po naredbi su one kod kojih je ime korisnika označeno u samoj ispravi, ali je korisnikudato pravo da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika, isprave. Ove hartije semogu prenosti posebnom izjavom imaoca hartije ponaredbi na njenoj poleđini. Ovakvoprenošenje naziva se indosiranjem, a izjava o prenosu indosament lice koje prenosi hartiju ponaredbi zove se indosment, a lice na koje se prenosi indosator. Podela inosamenta obzirom naformu: 1) puni indosoment – sadrži klauzulu o prenosu hartije od vrednosti po naredbi, imeindosatora i potpis indosanta, 2) blanko indosament – sadrži samo potpis indosanta na poleđinihartije po naredbi, 3) rekta indosament – sadrži klauzulu “ ne po naredbi”. Prenošenje se ovoggrađanskog – pravnom cesijom, 4) povratni indosament – indosator se javlja kao izdavalachartije od vrednosti po naredbi ili neki imalac hartije po naredbi tj. poverilac koji je kasnije izvršioprenos hartije na drugo lice i time stekao položajdužnika indosament se prema sadržini deli na:1) svojinski (prenosi se pravo svojine); 2) založni ( indosator stiče založno pravo); 3) prokuraindosament. Hartija od vrednosti na donosioca i njihov prenos – hartije od vrednosti nadonosioca su one kod kojih je izričito navedeno lice koje je korisnik, tako da je svaki donosilacte hartije od vrednosti i njen korisnik. Prenošenje se vrši prostom predajom – tradicijom isprave.Prenošenjem hartije na donosioca predajom automatski se prenosi i prava iz hartije.

14. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI I PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se dele obzirom: 1) na prirodu inkorporisanog prava, 2) prema načinuodređivanja imaoca prava, 3) prema načinu nastajanja prava, 4) prema karakteru potraživanja,5) prema roku dospelosti, 6) prema vezi u odnosu na osnovni posao, 7) prema mestu izdanja,ispunjenja.

1. Podela hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava; - stvarno pravnehartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže neko stvarno pravo, kao što su pravo svojine ilizaloge. Ovo pravo se odnosi na pokretne stvari, a može se odnositi i na nepokretne stvari, -obligaciono-pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže tranžbeno-obligaciona pravozakonitog poverioca u odnosu na dužnika. Tu spadaju: menice, ček, kreditno pismo, trgovačkauputnica itd., - hartije sa pravom učešća se još nazivaju korporacijskim papirima i tu spadajuakcije koje izdaju akcionarska društva. 2. Podela hartije od vrednosti prema načinu određivanja imaoca prava: - hartije od vrednostina ime su one u kojima je korisnik isprave izričito označen u hartiji od vrednosti, mogu se

27 / 51


prenositi samo putem građansko-pravne cesije, pa je cirkulacija ovih hartija od vrednosti vrlootežana, - hartije po naredbi su one kod kojih je njihov korisnik imalac prava označen u samojispravi. On nalogom može da odredi neko treće lice kao korisnik hartije od vrednosti; - hartije nadonosioca nemaju unapred određenog korisnika, već izdavalac hartije od vrednosti preuzimaobavezu prema svakom licu prezentom ovih isprava ili ovakvih hartija od vrednosti postojiklauzula “plativo donosiocu”; -mešovite hartije od vrednosti postoje u slučajevima kada jedandeo hartije od vrednosti glasi na imeili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca. 3. Podela hartija od vrednosti prema načinu nastajanja: - konstitutivne hartije od vrednostisu one kod kojih se sa izdavanjem stvara neko pravo sadržano u hartijama (menica); -nekonstutivne hartije od vrednosti su one koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravokorisnika isprave koje je i pre postojalo ( teretnica, skladičnica, polisa transporta i dr.). 4. Hartije od vrednosti prema karakteru potraživanja: - novčane hartije od vrednosti su onekoje se odnose na novčana potraživanja (menica, ček, akcija); - robne hartije od vrednosti suone koje se odnose na robno potraživanje (teretnica, skladišnica i dr.). 5. Hartije od vrednosti prema roku dospelosti:- kratkoročne hartije od vrednosti su:komercijalni i blagajnički zapis, ček i – dugoročne hartije od vrednosti su one kojima je rokdospeća duži od godinu dana: akcije, obveznice i dr. 6. Hartije od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom: - kauzalne hartije od vrednosti suone koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom; skladišnica i ugovor o skladištenju,teretnice i dr., - apstraktne hartije od vrednosti su one kod kojih nije moguće utvrditi vezuizmeđu hartije od vrednosti sa osnovnim poslovima (menica). 7. Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu dospelosti – hartije od vrednosti uunutrašnjem prometu – u međunarodnom prometu. Postoji i podela hartija od vrednosti premanašim pozitivnim zakonskim normama. 8. Podela hartija od vrednosti prema Zakonu o obligacionim odnosima: hartije od vrednostimogu da glase na ime, donosioca ili po naredbi. 9. Podela hartije od vrednosti prema Zakonu o hartijama od vrednosti: na ime i nadonosioca. Ovde spadaju akcije, obveznice, državne zapise i dr. Podela hartija od vrednostiprema poslovnoj praksi tu spadaju: menica, ček, skladišnica, teretnica- konosman, blagajničkizapis i dr.

Hartije od vrednosti na ime i prenos ove hartije – Hartije od vrednosti na ime su one u kojima jetačno označeno ime korisnika, a njihovo prenošenje po naredbi je isključeno. Prenose segrađansko-pravnom cesijom, a što je predviđeno i u Zakonu o obligacionim odnosim. U slučajuprenosa ovakve hartije od vrednosti, novi imalac hartije tj, poverilac ima prema dužniku istaprava koje je imao njegov prethodik. Dužniku ostaju prava koje je i ranije imao i vezu isticanjaprigovora. Dužnik treba da bude obavešten o cesiji hartije od vrednosti na ime. Novi poverilacmože da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od njega zahteva izdavanje novehartije od vrednosti.

28 / 51


15. MENICA

Nastanak menice vezan je za srednji vek,kada je došlo do razvoja robnog prometa. Savremenamenica predstsvlja hartiju od vrednosti koja ima zakonitu (propisanu)formu po kojoj se izdavalacobavezuje da određenom licu isplati određenu sumu novca(sopstvena menica)ili datu sumuisplati licu na koje izdavalac vuče menicu(trasirana)na određenom mestu u određenovreme.Meničnu sumu može da isplati sam izdavalac ili treće lice (trasat).

Po tome postoje dve vrste menica:sopstvena i trasirana.Kod trasirane,izdavalac(trasant)dajenalog drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati trecem licu(remitentu) sumunovca koja je označena na menici.kod sopstvene (solo) menice, izdavalac menice trasant seobavezuje da ce u vreme dospelosti menice isplatiti trecem licu remitentu-korisniku ili ponaredbi tog treceg lica sumu noivca koja je oznacena na menici. Kod trasirane menice postojetri podvrste:-po sopstevenoj naredbi;-redovna trasirana menica;-trasirana sopstvenamenica.Podela prema poslovima kod kojih se menica pojavljuje i njene uloge u timposlovima,na:robnu,poslovnu i finansijsku menicu.

Podela prema formi menične islate:na poneti i blanko(koje u momentu izdavanja sadrže nekeod bitnijih elemenata ili samo potpis izdavaoca).Kod izbora meničmnogprava,razlikujemo:međunarodne i nacionalne izvore meničnih prava.

Karakterisrike menice ogledaju se i kroz obavezu menične pismene isprave bez koje ne možedoći do nastanka,prenošenja i ostvarivanja prava sadržanim u menici.Ovo je hartija ponaredbi(eventualno može biti hartija na ime).Iz menice se nemože utvrditi osnov iz kog posla jemenica nastala.Nedostatak nekog bitnog meničnog dokumenta,povlači njenunevažnost.Obaveze iz menice su veoma stroge i prema dužniku i prema poveriocu.Menicapredstavlja obligaciono pravnu hartiju od vrednosti,znači da je u njoj sadržano pravnopotraživanje prema dužniku.Kao prezentacioni papir,menica se mora podneti dužniku, a sveono što nije navedeno o neobavezuje dužnika. Osnovna menicna nacela su : nacelopismenosti odnosno formalnosti koje zahteva da menica bude sastavljena u tacno redvidjenojpisanoj formi; Nacelo inkorporacije koje ukazuje na neodvojisvost prava iz hartije i prava nahartiju; Nacelo fiksne menicne obaveze tj moze se traziti samo ono sto je na menici;Nacelostrogosti menice koje se ogleda prema menicnom duzniku koji brzo i jednostavno mora daispuni menicnu obavezu jer su mogucnosti izricanja porigovora veoma ogranicene;Nacelomenicne solidarnosti koje oznacava da svaki menicni duznik ako ih ima vise solidarno odgovarasa drugim menicnim duznicima;Nacelo samostalnosti menicne obaveze koje oznacava da je

29 / 51


svaki menicni potpisnik samostalan i nezavistan menicni duznuk; Nacelo neposrednosti menicekoje znaci da je svaki od menicnih duznika neposredno odgovoran imaocu menice.Zakon omenici predvideo je njene bitne inebitne elemente.Kao bitne se javljaju:-označenje da se radi o menici,bezuslovni uput da se isplati odredjenasvota; ime lica koje treba da plati menicu-trasata;oznacenje dospelosti menice;oznacenjeremitenta tj onoga kome i po cijoj naredbi se mora platiti;datim izdavanja menice; mestoizdavanja menice i potpis trasanta tj lica koje je izdalo menicu.Menični elementi se grupišu na

Opste menicne elemente koji podrazumevaju oiznacenja da je to menica i bezuslovni nalog dase plati odredjena suma nova

Personalne elemente u koje spadaju ime trasata i remitenta i potpis trasanta

Kalendarske menicne elemnte koji obuhvataju datum izdavanja menice i rok dospelosti menice

Geografske menicne elemente u koje spadaju oznacenje mesta izdavanja i mesta placanjamenice. U nebitne menicne elemente spadaju fakultativne klauzule i fakultativna lica.Fakultativne klauzule su npr solo klauzula; klauzula o pokricu, o kamati' kasatorna klauzula anebitna lica su indosant, avalista, cedent, cesionar, akceptant, intrervenijent, multiolikator,instrumentalni svedok i dr.

U menične radnje spadaju: 1 Izdavanje menice koje predstavlja jednostranu izjavu voljekojom trasat daje nalog trasantu da remitentu isplati odredjenu sumu novca u vreme dospecastavljanjem svoga potpisa na menicu,

2 Umnožavanje menice koje moze da se obavi izdavanjem duplikata ili sacinjavanjem kopijemenice Do iydavanja duplikata ne moze doci kada je u menicu umetnuta solo klauzula tj platiteza ovu jedinu menicu.,

3 Prenošenje(indosamentom i cesijom) Prenos menice indosamentom se obavlja tako sto se

30 / 51


putem izjave menica prenosi sa jednog lica na drugo i to se obavlja na poledjini menice gde jeprvi indosant samo remitent jer je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom voljeprenosi menicu na indosatara. Indosament moze biti puni, blanko i rektaPrenos menice putemgradjansko pravmne cesije se vrsi kada je trasant ili neki od indosanata u menicu uneo rektaklauzulu tj ne po naredbi sto je pogodno za imaoca menice,

4 Akceptiranje menice predstavlja menicno pravnu radnju gde se neko lice najcesce trasatsvojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati mencinu obavezu i da ce menicnu svotu isplatitionako kako ona glasi. Tada glavni duznik umesto trasanta postaje akceptant. Akcept moze bitipotpun ili delimican u zavisnost da li se akceptant obavezuje da isplati celi ili deo menicne svote

5 Aval kod menice predstavlja menicno jemstvo u pismenoj izjavi gde lice-avalista unosi umenicu i svojim potpisom jemci da ce neko od psostojecih potpisnika menice tj honorata ispunitimenicnu obavezu cime menicni poverilac stice vecu sigurnost da ce biti izmireno njegovopotrazivanje iz menice. Izjava o avalu se daje na takav nacin sto avalista stavlja klauzulu '' kaojemac'' ''kao poruk'' ''per aval' i sl i posle toga se stavlja ime honorata uz potpis avaliste poslecega on odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice.

6 intervencija kod menice podrazumeva da neko trece lice tzv intervinijent akceptira ili isplacujemenicnu sumu umesto menicnog duznika i ona moze biti pozivna i spontana a moze se podelitii na intervenciju zbog neakceptiranja ili zbog neisplate menicne svote

7 prezntacija menice koje predstavlja menicnu radnju gde imalac menice u odredjenom rokuprezentira menicnom duzniku menicu na akcept ili isplatu

8 isplata menice se obavlja po dospelosti i istu obavlja glavni menicni duznik i sa isplatommenice prestaje menicno-pravni odnos

9 menicni protest predstavlja posebnu menicnu radnju gde imalac menice na verodostojannacin utvrdjuje da je ostao bezuspesan da naplati menicu ili dobije akcept. Postoje 4 vrsteprotesta: Zbog neakceptiranja ili delimicnog akceptiranja menice; Zbog neislate ili delimicneisplate menice; Protest zbog nedatiranja akcepta i Prekvizicioni protest

31 / 51


10 Menicna notifikacija podrazumeva obavestavanje ostalih potpisnika menice da je pokusajimaoca menice da dobije akcept ili naplatu menice ostao bezuspesan

11 Menicni regres je posebna mencina radnja kada imalac menice-poverilac vrsi naplatumenicnog potrazivanja od regresnih duznika kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu odtrasta kao glavnog menicnog duznika. Menicni regres moze biti zbog: neakceptiranja ilidelimicnog akceptiranja; neisplate ili delimicne isplate i insolventnosti trasanta, trasta iliakcpetanta.

Prestanak menicnih obaveza

Najveci deo prestanka menicnih prava i obaveza odnosi se na slucajeve kada su menicnaprava i obaveze uredno i blagovremeno izvrseni. Pored toga menicna prava i obaveze moguprestati i zbog

1 Prenova (novacije) menicnog duga- Prenovom se umesto menicne obaveze ispunjava drugaobaveza prema minicnom poveriocu ili radnja izvan menice koja dovodi do prestanka mence.Ovakav nacin deluje samo izmedju lica kod kojih je doslo do promene u izvrsenju (inter partes)

2 Prestanak menicne obaveze usled prebijanja (kompenzacije) – Tu se primenjuju opsta pravilagradjanskog prebijanja sto znaci da se moraju ispuniti odrejeni uslovi za nastanak kompenzacijetj da se radi o licima koja su u uzajamnim poverilackim odnosima, da su obaveze istovetne porodu tj novcane, da su obaveze likvidne i prvno valjane i da su obaveze dospele

3 Oprostaj menicnog duga se javlja izmedju konkretnog menicnog dsuznika i odredjenogmenicnog poverioca i on moze biti izricit i precutan

4 Konfuzija (sjedinjenje) kao oblik prestanka menicnog duga je spajanje duznickog ipoverilackog statusa u odredjenom menicnom odnosu u istom licu tj kada menicni duznikpostane i poverilac po istoj menici i obrnuto

32 / 51


5 Prestanak menicne obaveze ponistavanjem menice nastaje usled inkorporacije menicnihprava i obaveza sa menicom kao HOV

16.SOPSTVENA MENICA PROMISSORY NOTE

Sopstvena menica je takva vrsta menice u kojoj se izdavalac menice obavezuje da će u vremedospelosti menice isplatiti menični svotu korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojomnaredbom.Sopstvena menica sadrži sledeće elemente:oznaka da je menica uneta u slojmeničke isprave,na jeziku na kojem je sastavljena,bezuslovno obećanje da će se određenasvota novca platiti,označenje dospelosti,mesto gde se izvršava plaćanje,dan i mesto gde jeizdata sopstvena menica,ime lica kome se ili po čijoj naredbi mora platiti,potpis izdavaocamenice.U slučaju da sopstvena menica ne sadrži sve ove elemente,onda ona ne važi kaosopstvena menica.Prema našem zakonu o menici,menica u kojoj nije označena dospelost važikao menica po viđenju.Kod sopstvene menice u kojoj nije označeno mesto izdanja,smatra se daje izdata u mestu koje je označeno pored izdavačevog imena.Kod sopstvene menice nematrasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vuče na drugo lice.Bitne karakteristikesopstvene menice su: 1)obzirom da su trasat i trasat sjedinjuju,sopstvena menicaima samo dvaobavezna lica (izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice).2)nema izdavanja duplikata jerje izdavalac menice odgovoran za svaki primerak izdate menice.3)kod sopsvene menice nemaakcepta,jer je izdavalac menice u obavezi da isplati meničnu svotu na koju glasi menica.4)kodsopstvene menice,nema ni prezentacije na akcept,ni intervencije zbog neakceptiranja.5)ako nijeoznačeno mesto izdavanja,mesto plaćanja,uzima se mesto pored imena izdavaoca sopstvenemenice.6)do podizanja protesta kod sopstvene menice dolazi u slučaju neisplate delimičneisplate,7)do regresa dolazi zbog neisplate menice,delimične isplate i u slučaju insolventnostiimaoca menice.8)zahtevi prema izdavaocu menice,zastarevaju za tri godine,a prema ostalimlicima za jednu godinu.

PROMISSORY NOTE-je u upotrebi u SAD,Velikoj Britaniji i nekim zemljama anglo-saksonskog

33 / 51


prava.To je posebna vrsta sopstvene menice i razlikuje se od sopstvene menice evropskogtipa.Obzirom da se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmamaanglo-saksonskog područja,ovaj tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava javlja se i kodnaših preduzeća i bankarskih organizacija.Osnovne razlike između Promissory note i sopstvenemenice su:označenje da je to menica u samom meničnom slogu nije bitan menični element kodPromissory note; Promissory note može da glasi i na donosioca,što nije dozvoljeno kodevropske sopstvene menice.Prnos Promissory note mođe da se obavlja indosiranjem,građansko-pravnom cesijom i prostom predajom u zavisnosti od označenjanosioca pravca.Akose Promissory note prenosi cesijom neophodn je građevinsko-pravni ugovor cesionara icelenta.Podizanja protesta kod Promissory note postoji samo u međunarodnom prometu.Nijedozvoljeno ugovaranje kamate,a i u slučaju kada nije ugovorena obračunava se zakonskakamata kod Promissory note.

17. CEK I VRSTE CEKOVA

Ček je hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac – trasant daje drugom licu trasatu bankarskojorganizaciji bezuslovan uput da licu koje je u čeku naznačeno kao remitent ili samom izdavaocučeka isplati određenu sumu novca na teret trasantovog pokrića kod trasate. Ček u modernojtrgovini i prometu predstavlja sredstvo plaćanja i njegovim korišćenjem se izbegava upotrebagotovog novca i svi rizici koje nosi trgovine sa gotovim novcem. Takođe se omogućava efikasnoplaćanje subjekata koji se nalaze u raznim državama. Postoje međunarodnom i nacionalnimizvori prava kod čeka. Na međunarodnom planu na konferenciji u ženevi 1931.god. usvojene sutri Konvencije iz oblasti čekovnog prava, Konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu iKonvencija o kamatama u materiji čeka, Konvencija za regulisanje sukoba u materiji čeka.Nacionalni izvori čekovnog prava – mnoge države su donele svoje zakone o čeku na baziženevskih konvencija, a neke države su to pitanje autonomno regulisale. Naš Zakon o čekudonet na osnovu ideje iz Jednoobraznog zakona o čeku iz 1946. godine. Propisi o čeku bazirajuna određenim načelima: 1) načelo pismenosti ili formalnosti čeka – podrazumeva skup pravilakoji obezbeđuju valjanost čeka sa zakonom uz postojanje strogo pisane forme i postojanjebitnih elemenata bez kojih se ček ne bi mogao kao hartije od vrednosti pojaviti u prometu.Čekovne obrasce štampaju poslovne banke. 2) načelo inkorporacije – predstavlja sjedninjenostčekovne izjave koja je data u tekstu čeka, koja daje imaocu čeka ne samo pravo svojine načekovnom obrascu nego i prava iz čekovnog obrasca. Imalac čeka može da realizuje svojepravo iz čeka, kao hartije od vrednosti prezentacijom čeka trasatu. 3) načelo fiksne obaveze se

34 / 51


satoji u dužničkoj obavezi trasanta prema imaocu čeka u visini označenog novčanog iznosa, ada imalac čeka potražuje tačno označeni iznos novca koji je označen na njemu. 4) načelosamostanosti i solidarnosti obaveza – samostalnost čekovne obaveze se sastoji u tome čto sečekovna izjava i potpis jednog lica procenjuje nezavisno od potpisa drugih lica. Solidarnostobaveze označava odgovornost svih potpisnika čeka i svakog pojedinačno prema imaocu čeka.5) načelo bezuslovnog pokrića – ovo načelo se naziva i načelom efikasnosti. Značaj pokrićačeka dolazi posebno do izražaja kada su u pitanju fiskalne i krivična odgovornosti izdavaocačeka, u lsučaju da se ček izda bez novčanog pokrića. 6) načelo čekovne strogosti – je bitnokada se radi o čekovnoj formi, rokovima za prezentaciju čeka zahtevima za preduzimanje radnjiu cilju zaštite čekovinih prava. 7) načelo neposrednosti – prema Zakonu o čeku, ček mora dasadrži sledeće bitne elemente: označenje da se radi o čeku, naisano u samom tekstu čeka;bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokrića; ime trasata koji trebada plati; mesto plaćanja; dan i mesto izdavanja čeka; potpis lica koje je izdalo ček. Vrstečekova – čekovi se mogu podeliti prema načinu određivanja imaoca čeka i prema njihovojnameni. Čekovi prema načinu određivanja imaoca dele se na: 1) ček na ime – na njemu jeoznačeno ime korisnika i isplata se mora izvršiti licu na koje ček glasi. Naš Zakon o čeku nepravi razliku između čeka na ime i čeka po naredbi jer se oba mogu prenositi indosiranjem. 2)ček po naredbi – isplata se može vršiti po naredbi lica koje je označeno u čeku ili licu na koje ječek prenet putem indosiranja. 3) ček na donosioca –u pismeni blanket ovog čeka nije neko imekorisnika ili je uneta klauzula “ platiti donosiocu” . Ova vrsta čeka obezbeđuje brzu i jednostavnucirkulaciju u prometu jer se prenos čeka obavlja prostom predajom. 4) sopstveni trasirani ček –trasant trasira ček na samog sebe. 5) trasirani ček po sopstvenoj naredbi – jedno lice jeistovremeno i trasant i remitent. 6) alternativni ček prestavlja u suštini ček na donosioca jer sena čekovnom blanketu vrši alternativno označavanje korisnika. Često sadrže ime remintetna.Čekovi prema njihovoj nameni se mogu podeliti na: 1) isplatni ček – trasat isplaćuje čekovnusvotu u gotovom novcu, 2) obračunski ili virmanski ček – isplata se na obavlja u gotovom novcu,već se vrši prenos sredstava sa tekućeg računa na trasanta i to obavlja banka trast u koristtekućeg računa imaoca čeka. 3) dokumentarni ček – javlja se u nekim zemljama gde je isplatačeka uslovljena istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. 4) putnički čekovi – putniciovim čekovima podmiruju svoje troškove na putovanju, 5) barirani ček – na čeku se nalaze dveparalelne linije, a naplata ovog čeka od trasata može da se izvrši samo posredstvom nekebanke, 6) akreditivni ček, 7) cirkularni ček, i 8) vizirani čekovi.

Cekovni elementi – Postoje bitni i nebitni cekovni elementi. Bitni cekovnu elementi su: 1.oznacenje da se radi o ceku 2 bezuslovni uput da se plati odredjena suma novca iz trasantovogpokrica 3 ime trasanta koji treba da plati , najcesce domaca bankarska org 4 mesto gde trebada se plati 5 dan i mesto izdavanja ceka 6 potpis lica koje je izdalo cek – trasant. Nebitniodnosno fakultativni cekovni elementi su fakultativna lica i klauzule. Fakultativna lica su imeremitenta jer cek moze glasiti i na donosioca kao i avalisti, indosanti, indosatari, multiplikatori,instrumentalni svedoci i dr. Kao fakultativne klauzule se javljaju odredbe o moneti, klauzule ponaredbi, rekta klauzule i dr. Cekovne radnje –

35 / 51


1 Izdavanje ceka najcesce podrazumeva ista pravila kao i kod izdavanja menici saposebnostima kao sto su da je izdavanje ceka uvek prva cekovna radnja, da tu ne dolazi dopromene teorija omisije tj propustanja, da u momentu izdavanja ceka mora postojati trasantovopokrice kod trasata i dr

2 Umnozavanje ceka do koga dolazi izuzetno i u nasem pravu je dozvoljeno umnozbvanje onihcekova kji su izdati ovde a naplativi u inostranstvu i to pod uslovom da ne glase na donosioce

3 Prenos ceka koi se obavlja putem indosamenta kojim se mogu prenositi svi cekovi osim onihkoji glase na donosioca, gradjansko-pravne cesije kojom se prenose cekovi sa klauzulom ne ponaredbi ili putem proste predaje tj tradicije kojom se prenose cekovi koji glase na donosioca.

4 Aval kod ceka je slica kao i kod menice stim sto ulogu avaliste moze imati svako lice sapasivnom cekovnom sposobnoscu osim trasata jer bi njegovo jemstvo znacilo akceptiranje cekakoje u nasem pravu nije dozvoljeno

5 Prezentacije ceka se zbog nepostojanja akcepota vrsi samo jednom i to radi isplate

6 Isplatu ceka treba da izvrsi trasat tj banka oznacena na ceku po proveri trasantovog pokricakod nje

7 Intervencija kod ceka u nasem pravu ne postoji

8 Opoziv ceka se sastoji u tome sto trasant opozivom ceka isti stavlja van snage i zabranjujebanci trasatu da izvrsi isplatu ceka iz deponovanog pokrica

9 Protest kod ceka – imalac ceka moze podici protest zbog neisplate ili delimicne isplate ceka;Zbog odbijanja obracuna kada banka odbije da obavi prenos cekovne svote sa racuna trasantana racun remitenta; Zbog neisplate protestnih troskova; Perkvizicioni protest koji podize imalacduplikata ceka;amortizacioni protest i intervencijski protest

36 / 51


10 notifikacija kod ceka da koje dolazi pod istim uslovima kao i kod menice s tim sto kod cekane postoji notifikacija zbog neakcptiranja

11 Regres kod ceka do koga moze doci zbog insolventnosti trasanta ili trasata

18. AKCIJE I VRSTE AKCIJA

Prema našem Zkonu o preduzećima i Zakonu o hartijama od vrednosti, akcija je prenosivahartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva, koje je imalacakcije uneo kao ulog u akcionarsko društvo. Karakteristike akcija su: 1. akcije koje predstavljajuhartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo. Zakon o preduzećima predviđa daakcionarsko društvo osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja određene delatnosti čiji jeosnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zbir svih nominalnihvrednosti ukupnog broja akcija predstavlja OS kapital akcionarskog društva. 2. Akcije su hartijeod vrednosti koje glase na novčane iznose – akcije uvek glase na novac, a nikad na robu.Često se nazivaju i deonicama da bi označile deo osnovne glavnice u akcionarskom društvu.Akcije i ako su izražene u novcu mogu se uplatiti pored novca na koji glase i u stvarima ilipravima izraženim u novcu. Kupac ih može isplatiti odjednom ili u ratama. Pri prvom izdavanjuakcija nije dozvoljeno izdavanje akcija ispod nominalne vrednosti. 3. Akcije su isprave kojeakcionarima daju određena prava. Pravo učešća u dobiti akcionarskog društva je zasnovano naoplodnji uloženog kapitala od strane akcionara u društvu. Akcionar ima pravo i na deo imovinedruštva u slučaju likvidacije i stečaja akcionarskog društva. Akcije sa pravom učešća uupravljanju daju pravo akcionaru na upravljanje. To pravo upravljanja daje obična akcija. Akcijepored prava na učešće u dobiti društva daju pravo i na deo likvidacione mase društva.Prioritetne akcije daju imaocu pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije,pravo prvenstva pri raspodeli likvidacione mase i pravo na isplatu iz stečajne mase u slučajustečaja društva. 4. Akcije su hartije od vrednosti koje donose promenljivi prihod – dividendu.Prihod, dividende zavisi od poslovanja akcionarskog društva i njegovog finansijskog iprivrednog uspeha. 5. Akcije su dugoročne hartije od vrednsti – njihov rok trajanja je duži odgodinu dana, od dana emitovanja i cilj im je da akcionaru putem dužeg trajanja obezbeđuju

37 / 51


dividendu. 6. Akcije su masovne hartije od vrednosti izdaju se u velikom broju i velikim serijama.7. Akcije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti – u akcijama je inkorporiranočlansko pravo akcionara u određenom društvu. Ovo pravo obezbeđuje akcionaru učeće uupravljanju u društvu i učešće u dobiti. Akcije su deklaratorne hartije od vrednosti, prava izakcija se mogu vršiti i bez postojanja akcije kao hartije od vrednosti tj. pravo akcionara prestaje ipre izdavanja hartije od vrednosti. 8. Deljivost i nedeljivost akcija. Nedeljivost akcije označavada akcionarsko društvo ne može izdavati akcije u delovima i da se prava iz akcija ne mogupodeliti na više lica ili više akcija. Akcionar ne može podeliti akciju na više delova bilo jednakihili nejednakih. Naš Zakon o preduzećima dozvoljava da više lica mogu biti nosioci jedne akcije,ali više ovih lica prema društvu čine jednog akcionara. 9. Negocijabilnost i inkorporiranost pravau akciji – negocijabilnost označava pravo imaoca akcije da akciju može efikasno i lako preneti.Sa prenosom akcije prenose se i prava iz akcija. Akcije su u zavisnosti od vrste prenosa putemindosamenta ( akcije na ime ) i prostom predajom ( akcija na donosioca ). Inkorporiranostakcija označava pravo imaoca akcije na osnovu posedovanja akcije koje je pravo inkorporirano,pripojeno akcijama. Akcija predstavlja ispravu o određenom imovinskom pravu. Postoji nekolikopodela akcija: 1) akcija na ime, na donosioca i mešovite akcije.Akcija na ime je hartija odvrednosti u kojoj je naznačeno ime tj. vlasnik hartije. Kupac akcije koji je poznat, čije ime jenapisano u akciji stiče pravo vlasništva nad akcijom kad ispuni obaveze u novcu ili stvarimaizraženim u novcu. Ako je kupac akcije fizičko lice u akciji se navodi ime i prezime. Izdavanjeakcija na ime zavisi od volje emitenta, on odlukom o izdavanju akcije određuje koju će vrstuakcija izdati, na ime ili na donosioca. Bitna sadržina akcije na ime je da se one mogu izdatisamo na jedno ime kao korisnika akcije. Akcije na ime spadaju u vrstu mešovitih hartija odvrednosti zato što plašt akcije glasi na ime a kuponski plašt na donosioca. Prenos ovih akcija jeteži u odnosu na akcije na donosioca. Imalac akcije na ime poseduje pravo na hartiju i prava izhartije koja su inkorporirana u akciju. Prenos akcija na ime obavlja se putem indosamentanajčešće na poleđini akcije. Akcija na donosioca – to mora da bude označeno u samomakcijskom slogu na samom plaštu akcije. One se češće emituju jer se lakše prenose, tj. prostompredajom iz ruke u ruku. Mešovite akcije – plašt ovih akcija glasi na ime a kuponi za naplatudividende glase na donosioca. 2)Akcije čiji je ulog u naturi i akcije čije ulog plaćen u novcu: -akcije uplaćene u stvarima i pravima, ove akcije su uložne vezane akcije, predstavljaju izuzetakod pravila da se akcaije uplaćuju u novcu, one takođe glase na određeni novčani iznos s tim štosu uplaćene u stvarima i pravima koje prethodno moraju biti procenjene – akcije uplaćene unovcu. Prema Zakonu o hartijama od vrednosti moraju da glase na dinarski iznos ili na stranuvalutu. Uplata se vrši na računu kod banke. 3) Privremene i stalne akcije: - privremene akcijepredstavljaju privremenu hartiju od vrednosti i njeno izdavanje je vezano za uplatu u novca i to uratama. – Stalna akcija, njom se zamenjuje privremena akcija kada akcionar izvrši celokupnuuplatu svog udela iz više rata. 4) Akcije na stranu i domaću valutu – prema zakonu o hartijamaod vrednosti predviđeno je da hartija od vrednosti glase na dinar a da je izuzetno dozvoljeno daobveznica, blagajnički, komercijalni i državni zapisi o depozitu mogu da glase na stranu valutu.Većim osnivanjem vlasničkih društava u našoj privredi i većim prilivom stranih ulaganja,verovatno će se izmeniti izakonski propisi koji bi omogućili da akcije glase i na stranu valutu. 5)Osnivačke akcije i akcije sledećih emisija: - Osnivačke akcije se izdaju da bi se obezbedlaosnovna glavnica, osnovni kapital koji je neophodan za osnivanje akcionarskog društva.Akcijama narednih emisija se obezbeđuju dodatna sredstava za delatnost i povećava seosnovni kapital društva. 6) Nominovane i kvotne akcije – nominovane akcije glase na tačnoodređen dinarski iznos koji je upisan na plaštu akcije. Kvotne akcije glase na određeni deo

38 / 51


udela vlasnika akcije u društvu u celini. 7) Obične i prioritetne akcije. 8) Garantovane inegarantovane akcije.

18. SASTVNI DELOVI(ELEMENTI)AKCIJA

Svaka akcija se sastoji iz dva dela:plašt akcije i kupovinski tabak.Po pravilu,plašt i kupovinskitabak su vezani jedno uz drugo posebno kada se akcije izdaju,a posle izdavanja akcija uopticaju se mogu pojaviti i odvojeno.Plašt akcije-je osnovni i veoma bitan deo svakeakcije.Prema zakonu o hartijama od vrednosti,svaki plašt akcije mora posedovati sledećeelemnte:1)firmu i sedište emitenta 2)oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije 3)oznaku da jeakcija i vrstu akcije 4)redosled emisije 5)mesto i datum izdavanja akcije 6)prava iz akcije7)ukupan obim emisije,nominalnu vrednost,broj akcije

8)firmu tj.ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi 9)faksimil potpisa,ovlašćenog licaemitenta ipečat emitenta.

1) Firma i sedište firme emitent kcije- pod firmom se podrzumeva naziv akcionarskog društva sanjegovim sedištem koje se pojavljuje kao izdavalac akcije. Podaci o firmi i sedištu unose se uakciju na način kako je upisano u sudskom registru i to pun naziv. Firma i sedište emitenta sevidno unose u slog akcije, na mestu koje obezbeđuje da imalac akcije može nedvosmislenoutvrditi ko je njen izdavalac. Vrlo često se unosi odmah posle oznake da je to akcija, a nekad tomože biti ispred oznake da je to akcija.

2) Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije- serijski broj sa kontrolnim brojem jesu dva broja ujednom. Prvi broj je sreijski koji se sastoji od određenog broja cifara, a kontrolni se sastoji odjedne cifre i dodaje se sreijskom broju na kraju.

39 / 51


3) Oznaka da je akcija i oznaka vrste akcije- akcija mora vidno da sadrži oznaku da je ,,akcija,, ina taj način se razlikuje od ostalih hartija od vrednosti. Reč ,,akcija,, može da stoji samostalno ilisa nekom drugom reči, kao ,,osnivačka akcija,,. Akcija i deonice imaju isto značenje, ali setermin akcija upotrebljava u akcionarskom društvu i može da bude napisan ispred emitente iliposle emitenta. Akcije se u zavisnosti od načina određivanja imaoca akcije dele na ime i nadonosioca; u zavisnosti od vrste uloga akcije se dele na ulog u novcu i u naturi; po načinuuplate: privremene i stalne; u zavisnosti od cirkulacione sposobnosti: eksterne i interne. Vrsteakcija su u pravnoj teoriji određene u zavisnosti od kriterijuma- na ime ili na donosioca, poredosledu izdavanja (prve emisije i sledećih emisija), obične i povlašćene.

4) Redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalna vrednost akcije i broj akcije- nominalnavrednost akcije predstavlja iznos na koji ona glasi. Zakon o preduzećima iz 1996. god. Zahteva,odnosno predviđa da najniži nominalni iznos akcije ne može biti manji od 5 $ u dinarskojprotivvrednosti po kursu na dan uplate. Akcije koje bi imale niži nominalni iznos bile bi ništave, aza štetu bi odgovarali emitenti solidarno. Viši nominalni iznosi akcija treba da glase na dinarskuvrednost, deljivu sa 10. Akcije se ne mogu izdavati ni prodavati ispod svoje nominalne vrednostipri njenom izdavanju. Nominalna vrednost koju plaća prvi kupac je označena na akciji.Zakonom o hartijama od vrednosti nije predviđeno na kojem se delu akcije plašta upisujenominalni iznos akcije, bitno je da bude istaknut i lako uočljiv. Zakon o preduzećima utvrđujenovčani minimum osnivačkog uloga jednog akcionara. Broj akcije je određen prema ukupnomnovčanom iznosu na koji se izdaju akcije.

5) Firma, odnosno ime kupca ili oznaka na koga akcija glasi- akcija može da glasi na donosiocaili na ime. Ako akcija glasi na ime u slogu akcije mora biti obezbeđen prostor za unošenje firme,naziva ili imena kupca akcije. Ako je preduzeće kupac akcije onda se u slog akcije unosi punnaziv firme preduzeće. Ako se izdaje akcija na donosioca, mora da sadrži oznaku ,,nadonosioca,, i tako glasi na svako lice koje je poseduje. Ova akcija se prenosi prostom predajomšto omogućava brz i lak promet.

6) Mesto i datum izdavanja akcije sa faksimilom potpisa ovlašćenog lica, emitenta i pečatomemitenta. Sedište akcionarskog društva je mesto u kojem obavlja delatnost, a datum izdavanjaakcije je dan kada su se stekli uslovi za izdavanje akcije. Zakon o hartijama od vrednosti nezahteva da svaku akciju mora da potpiše ovlašćeno lice izdavalac akcije, ali je neophodno daakcij asadržži faksimil potpisa ovlašćenog lica, izdavaoca. Zakonodavac je odredio da akciju ifaksimil sa vernom kopijom potpisa potpiše ovlašćeno lice. Na plaštu akcije, faksimil potpisaovlašćenog lica stavlja se na kraju akcije uz pečat izdavaoca.

7) Prava iz akcije- to su sledeća prava: na upravljanje ili bez prava na upravljanje; na dividendu;

40 / 51


na prodaju i prenos akcije; na srazmeran deo imovine u slučaju prestanka društva.

Kuponski tabak – sadrži kupone za naplatu dividendi. Sadrži više kupona, najčešće 10.Donosiocu kupona se isplaćuje dividenda. Elementi kupona su: 1) firma i sedište emitenta – istije kao kod plašta akcije; 2) oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividendaisplaćuje – isto sadrži kao i plašt akcije; 3) redni broj kupona za naplatu dividende – izdaju senajčešće za 10 godina 4) kalendarska godina za koju se dividenda isplaćuje – uz redni broj nasvakom kuponu označava se i kalendarska godina na koju se odnosi isplata dividende kojudonosi određena akcija. Kada akcionar iskoristi poslednji kupon obraća se akcionarskomdruštvu za izdavanje novog kuponskog tabaka za naredni period; 5) faksimil potpisa ovlašćenoglica emitenta – isti faksimil kao na plaštu akcije, tj. Faksimil potpisa direktora društva.

19. SKLADIŠNICA

Skaldišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište i koja služi kao dokaz da je robaprimljena na čuvanje od deponenta i koja je označena u toj ispravi i na osnovu nje depozitar,javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je legitimisano i da je primi prema skladišnici. Skaldišnica je hartija od vrednosti i ona predstavlja tradicionalnu, pravnu i kauzalnu,prezentacionu hartiju od vrednosti. Kauzalna je jer je u direktnoj vezi sa ugovorom ouskladištenju robe, tradicionalna je jer se pomoću nje i njenog prenosa prostom predajomsimbolički predaje svojina ili obavlja prenos zaloga sa jednog na drugo lice. Skladišnica kaoisprava i samo uskladištenje robe u javnim skladištima i carinska roba u carinskim skladištimakod međunarodnog robnog prometa, ima veliku ulogu pri smanjenju troškova transporta. Možese koristiti i kao isprava kod dokumentarnog akreditiva. Skladišnicu mogu da izdaju javna icarinska skladišta. U Švedskom i Švajcarskom pravu skladišnica glasi na ime, po naredbi ili nadonosioca, a u Nemačkom pravu ona glasi na ime a može glasiti i po naredbi. Prema pravimavelikog broja zemalja a i prema našem Zakonu o obligacionim odnosima, skladišnica se sastojiiz priznanice i varanta ( založnice ). U Nemačkoj i Engleskoj skladišnica predstavlja jedinstvenuispravu koja služi za prenos prava svojine i za konstituisanje zaloga. Kao što je rečeno premanašem Zakonu o obligacionim odnosima skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice kojeimaju sledeće podatke: ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, naziv i sedište skladišta,datum i broj skladišnice, mesto skladišta, vrsta i količina robe, itd. U slučaju nedostatka nekog

41 / 51


od navedenih elemenata skladišnice, ova isprava bi bila nepunovažna kao hartija od vrednosti,ali bi mogla da posluži kao potvrda o prijemu robe na čuvanje u pravnom prometu. Nebitnielementi skladišnice su npr.: napomene o stanju primljene robe na skladištenje, vidljivimmanama na robi i dr. Deponent može zahtevati od skladištara da podeli robu na određenedelove i da za svaki deo izda određenu skladišnicu. Imalac skladišnice ima dva osnovna prava:1) pravo da može raspolagati sa robom naznačenom u skladišnici i to putem prenošenjaskladišnice. Prenos skladišnice – kada skladišnica predstavlja jedistvenu ispravu, prenos seobavlja stavljanjem izjavom o prenosu na poleđinu hartije i pod uslovom da skladišnica nijeizdata na donosioca. Ako se skladišnica sastoji iz dva dela a oba se prenose na isto lice, tadase vrši odvajanje varanta od priznanice, a izjava o prenosu se stavlja na poleđinu priznanice.Kada se skladišnica sastoji iz dva dela, može doći do prenosa oba dela skladišnice. Prenossamo priznanice – prijemniku daje pravo da zahteva da mu se preda roba pod uslovom da seisplati imaoc založnice ili položi škladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu budeisplaćen na dan dospelosti potraživanja. Prenos zadužnice – daje prijemniku pravo zaloga narobi. Prvi prijemnik založnice je obavezan da momentalno prijavi skladištaru da je na njegaizvršen prenos založnice a skladište je obavezno da upiše taj prenos u svoj registar i da nasamoj založnici zabeleži da je prenos izvršen. Imalac založnice bez priznanice kojem ne bude uroku isplaćeno potraživanje dužan je da pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu odprenosioca i podigne protest prema pravilima zakona o menici. On takođe može posle osamdana od dana dospelosti potraživanja da zahteva predaju založene robe. Imalac založnicemože zahtevati isplatu od prenosioca tek kad nije mogao postići potpuno namirenje prodajomzaložene robe. U pojedinim državama Zapadne Evrope postoje i posebne vrste založnice:industrijska, petrolejska i hotelijerska. Industijski varant podrazumeva zalaganje industrijskihpreduzeća prilikom dobijanja kredita od banke. Kod petrolejskog varanta predment zaloga jepetrolejsko postrojenje. Izdavanje ovih varanta vrši trgovački sud. Izdavalac hotelijerskogvaranta je vlasnik nekog hotela, a predmet zaloga čini hotelski inventar.

20. TERETNICA

Konosman ili teretnica je posebana isprava pomorskog prevoza koja služi kao dokaz, njomebrodar potvrđuje da je primio određenu robu ( određene količine ) radi prevoza, na određenomputu u pomorskom transportu. Ona predstavlja zaključen ugovor o pomorskom prevozu kojomse vozar obavezuje da će robu predati ovlašćenom licu, imaocu teretnice u luci opredeljenja. Poosnovu teretnice može se utvrditi vrsta i količina robe koja je predata na prevoz. Teretnica

42 / 51


sadrži izjavu brodara da je roba koja je navedena u teretnici primljena na prevoz, u obsvezubrodara da će robu predati legitimisanom imaocu teretnice. Često se teretnica koristi kao dokazdrugoj ugovornoj strani da je određeni ugovor i izvršen. Teretnica je hartija od vrednosti kojomse vrši prenos vlasništva na robi. Teretnica je nastala sa razvojem pomorskog prevoza ipomorske trgovine. Posle ukrcavanja tereta brodar je obavezan da na zahtev krcatelja izdateretnicu. Ona uvek predstavlja hartiju od vrednosti jer se iz nje jasno vidi veza saobraćajnogposlovanja ( ugovor o pomorskom prevozu robe ). Teretnica je prezentirana hartija od vrednostijer na osnovu nje primaoc može podići robu predavanjem teretnice brodaru. Ona je takođetradicionalna jer se njenom predajom prenose stvarna prava ( prava svojine ) na robi.Upotrebom teretnice postižu se pogodnosti što se smatra da je roba koja je ukrcana na brod idalje prisutna na tržištu jer se njom može slobodno raspolagati u smislu prodaje i zaloga robepo teretnici. Da bi bila punovažna teretnica mora sadržati elemente kao što su: firma i sedišteizdavaoca teretnice ( brodara ), podatke o brodu, firma i sedište krcatelja, odredište, pristaništa,količinu robe, vrstu tereta, stanje tereta, odredebe o vozarini, mesto i datum izdavanje teretnice.Elemente teretnice može predvideti i Zakon o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi a može sadržati iniz fakultativno ugovorenih odredbi. Vrste teretnice ( kao i ostale hartije od vrednosti ) dele sena: teretnice koje glase na ime donosioca i po naredbi, postoje ''čista i nečista'', direktna inaslovljena, grupna ili skupna i u poslednje vreme elektronska teretnica koja može da vrši istefunkcije kao papirna teretnica, ona ima istu snagu i dejstvo i u budućnosi se sve više očekujeupotreba elektronskih teretnica u međunarodnom pomorskom prevozu robe. Teretnice seprenose ustupanjem, cesijom ako glasi na ime ), indosamentom ( po naredbi ), a ako teret glasina donosioca prenosi se prostom predajom. U Jugoslovenskoj unutrašnjoj plovidbi, koja seizdaje na zahtev ukrcatelja i kod nas teretnica može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca.

21. ISPRAVE ZA KOMBINOVANI MEĐUNARODI PREVOZ ROBE

Pri transpotu međunarodne robe pojavljuju se ugovori o kombinovanom prevozu robe, naosnovu kojih se izdaju posebne isprave koje se odnose na kombinovani prevoz robe. Ovakveisprave često se pojavljuju kao hartije od vrednosti. Npr. Direktna teretnica koja se koristi upomorskom transportu, javlja se i u pomorskom. BIMCO- teretnica za kombinovani transport uBaltičkoj međunarodnoj pomor. predviđa sistem mrežaste odgovornosti kada se ne možedokazati na kom delu puta je nastala šteta. Međunarodna špediterska organizacija FIATA izdalaje potvrde FCT i FCR koje mogu izdavati nacionalni šperiterski savezi. Špediterska teretnica zaprevoz (FBL) je hartija od vrednosti koja je prihvaćena od strane špeditera u YU. Po njoj

43 / 51


špediter preuzima obavezu da će uredno izvršiti čitav prevoz robe do mesta destinacije, a pouslovima izdate teretnice. Špediter pri tome odgovara za radnje i propuste lica čije usluge onkoristi pri izvršenju prevoza. U praksi se izdaje veći broj originala i kopija FBL teretnice da bi semogao ostvariti veći broj poslovnih radnji. Vozarina se naplaćuje u valuti koja se predviditeretnicom. Teretnica predstavlja veliki doprinos razvoju međunarodnog prevoz i špediterskogposlovanja. Predstavlja značajnu ispravu kao hartija od vrednosti kojim se može prenositi pravovlasništva na robi. U međunarodnom kombinovanom prenosu robe postoji i jedinstvena ispravaza kombinovani prevoz robe prema konvenciji UN. Ovu ispravu daje organizator kombinovanogprevoza i može biti prenosiva i neprenosiva isprava. Kao prenosiva isprava ona ima svojstvohartije od vrednosti. Može glasiti na donosioca (prenosi se prostom predajom), po naredbi .Izdavanje isprave o multimodalnom prevozu ne sprečava izdavanje drugih isprava koje seodnose na prevoz u skladu sa međunarodnim konvencijama i domaćim propisima,ali drugeisprave ne utiču na pravnu prirodu isprave o multimodalnom prevozu.

22. FINANSIJSKI DERIVATI (finansijski terminski, fjučers, svop i opcijski ugovor)

U finansijske derivate spadaju: finansijski terminski ugovor i opcijski ugovor.

Finansijski terminski ugovor – je ugovor o terminskoj prodaji robe, zlata i drugih plemenitihmetela, deviza i hartija od vrednosti, kojima se jedna ugovorn strana obavezuje da izvršiprodaju, a druga ugovorna strana da plati ugovorenu cenu određenog dana. Finansijskiterminski ugovor se pojavljuje u dva oblika: fjučers ugovor i svop ugovor. Fjučers ugovor jeprenosiv ugovor o prodaji standardizovane količine tržišnog materijala. Zaključuju ga pravna licalica preko berzanskih postrednika. Ugovorne strane su obavezne da polože garantni depozit neberzi za izvršenje ugovornih obaveza. U slučaju da ugovorna strana odustane od ugovora, onagubi pravo na položeni garantni depozit. Postoji robni fjučers ugovor i finansijski fjučers ugovor.Robni fjučers ugovor je instrument zaštite od rizika promene cena aktive. Ovo jesstandardizovan ugovor koji se uspostavlja tražbeno – pravni odnos da se kupi ili proda

44 / 51


određena aktiva po određenoj ceni na dan zaključenja ugovora ili određenog dana ili meseca.Finansijski fjučers ugovor podrazumeva ugovor po kojem se kupuje ili prodaje određena količinakonkretne finansijske aktive na dan zaključenja ugovora ili određenog dana ili meseca pounapred dogovorenoj ceni. Finansijski fjučers ugovor se javlja u tri oblika:1) kamatno-stopnifjučers 2) valutni fjučers 3) fjučersi akcijskih indeksa. Ugovornr strane su upoznate saelementima ugovora jer su datum isporuke i iznos date aktive unapred određeni.Berzanska-klirinška kuća se nalazi između ugovornih strana i ona realizuje finansijskutransakciju, snosi sve rizike, a kupac i prodavac snose rizik cene.

Svop ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tržišnog materijala, kao izameni jedne bilansne aktive sa drugom ili jedne bilansne pasive sa drugom. U tržišni materijalspadaju žiralni novac, ček, akcije, menice i druge hartije od vrednosti, zlato i drugi plemenitimetali, devize, roba, kapital. Valutni svop se obavlja preko banke koja se javlja kao posrednik.Banka pomaže pozajmljivačima da deo svojih dugova razmenec u drugu valutu. Svakipozajmljivač pozajmljuje valutu za koju može da dobije kredit, a posle menja uslove ugovorakroz svop transakcije. Kamatno-stopni svopse obavlja neposredno između pozajmljivača ibanke. U svop transakciji banka vrši zamenu svoga duga sa fiksnom kamatom za dug društva ikorporacije sa promenljivom kamatnom stopom. Svaka strana pozajmljuje na tržištu podnajboljim uslovima i nudi drugoj ugovornoj strani uslove koji njoj odgovaraju, zamenjujućikreditne pozicije.

Opcijski ugovor – predstavlja ugovor o terminskoj prodaji tržišnog materijala kojim jednaugovorn astrana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog dan ado isteka ugovornogroka, a druga ugovorna strana je obavezna da na njen zahtev bezuslovno preda, preuzme i platiugovoreni predmet opcije. Ugovorne strane su pravna lica, a ugovor se zaključuje prekoberzanskih posrednika. Prodavac je u obavezi da dostavi berzi garanciju za izvršenje svojihugovornih obaveza. Kupac je obavezan da prodavcu plati premiju kao naknadu za mogućnostkupovine ili prodaje tržišnog materijala. Opcije su hartije od vrednosti kojim vlasnik stičeopcijsko pravo da kupi ili proda određenu aktivu po utvrđenoj ceni i u utvrđenom periodu. Kupacopcije ostvaruje svoje pravo plaćanjem opcione premije, a visinu premije određuje prodavacopcije. Opcije imaju osobine terminskog ugovora.

23. POLISA OSIGURANJA I VRSTE POLISE OSIGURANJA

45 / 51


Polisa osiguranja predstavlja ispravu koja se ispostavlja u određenoj formi prilikom sklapanjaugovora o osiguranju ili posle zaključenog ugovora, koju izdaje osigurač drugoj ugovornoj strani,ugovaraču osiguranja kao dokaz o zaključenom ugovoru. Kao korisnik po polisi osiguranjamože da se pojavi ne samo ugovarač osiguranja – osiguranik, već i neko treće lice koje jekorisnik osiguranja. Polisa mora da sadrži sledeće bitne elemente: označenje lica, stvari ili robekoja se osigurava, rizike koje pokriva osiguranje, premija osiguranja, osigurana suma,označenje uslova pod kojima se vrši osiguranje. Prema našem Zakonu o oblikacionimodnosima, ugovor o osiguranju je zaključen kada ugovorači potpišu polisu osiguranja ili listupokrića u koju su uneti bitni sastojci ugovor o osiguranju. Polise prema Zakonu o obligacionimodnosima kod nas ima ulogu hartije od vrednosti i može da glasi na određeno lice- na ime, nadonosioca i po naredbi. Polisa po naredbi se može prenositi indosomentom, na donosiocaprostom predajom, a na ime građansko-pravnom cesijom. Postoji više vrsra polise: pojedinačnei opšte; pomorske i kopnene; izvozne i uvozne; devizne i dinarske polise; kasko ili kargo polise;prenosive ili neprenosive polise. Vrlo značajna podela je na izvozne i uvozne polise.

Izvozne polise – se ispostavlja za robu koja se osigurava pri izvozu. Ove polise ne služe samokao instrument osiguranja, već i kao instrument međunarodnog robnog prometa. Izvozna polisapredstavlja dokaz da je sklopljen ugovor o osiguranju za robu u izvozu i iz nje proizilaziobaveza osigurača u vezi sa osiguranjem robe u slučaju nastupanja osiguranog rizika. Međutimona se ne smatra pismenim ugovorom o osiguranju i ne sadrži iznos premije koju plaća ugovorač osiguranja za određeno osiguranje. Polosa služi kao isprava kojom osigurač potvrđujesvoju obavezu iz ugovor o osiguranju, tj. isprava o dugu odnosno da će u slučaju štete biti uobavezi da istu naknadi. Takođe služi kao instrument pomoću kojeg ugovarač osiguranja možeda ustupi svoja prava iz osiguranja trećem licu. Polisa osiguranja takođe služi kao legitimacionipapir osiguraniku, korisniku osiguranja da dokaže da je stekao određena prava iz osiguranja.Korisnik osiguranja mora da dokaže da je u momentu nastanka štete imao interes na robi. Uslučaju da ugovarač osiguranja izgubi originalnu polisu tada osigurač ima pravo da dobijeodštetni zahtev prema ugovoraču osiguranja. Izvozna polisa se može ispostavljati u višeoriginalnih primeraka. To se radi u slučaju kaad ugovarač osiguranja to zahteva da bi seobezbedio od gubitka originalne polise. Naša osiguravajuća društva pri osiguranju izvoznih robapomorskim putem ispostavljaju englesku polisu koja odgovara Lojdovoj polisi osiguravajućihdruštava.

Uvozna polisa – ima karakter dokazne isprave kojom se utvrđuju uslovi zaključenog ugovora oosiguranju i obaveze osigurača. Kod uvoza se uvek zna ko je vlasnik robe i na čiji se rizik onaprevozi, tako da se kod sklapanja ugovora o osiguranju lako može utvrditi ko je ugovaračosiguranja i kakav mu je interes na robi. U YU se kod uvoza uporebljava obrazac transportnepolise na srpskom jeziku.

46 / 51


24. Kreditno pismo

Kreditno pismo je posebna vrsta trgovacke uputnice gde dolazi do izdavanja iste u vezi sabankarskim poslovima a istovremeno je i jedan oblik akreditiva koji se javlja u anglo-americkojpraksi. Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog upuceniku ( asignatu ,banci adresatu) da se korisniku iprave (asignatoru, bancinom klijentu) isplati odredjena novcanasvota do odredjenog iznosa tj plafona kreditnog pisma. Po pravilu izdavalac krexditnog pisma jebanka mada u nekim zemljama to moze biti i trgovac. Korisnik kreditnog pisma je neko pravnoili fizicko lice kojem se isplacuje odredjena sumna novca u nekom drugom mestu a cesto i udrugioj drzavi. Ako se isplata sredsava vrsi na ziro racun korisnika kreditnog pisma onda naistom stoji klauzula samo za obracun. Bitno je da korisnik pisma do odredjenog roka prezentirapismo na naplatu, jer po proteku roka, ovakva isprava kao hov moze biti prejudicirana. Postojetri vrste kreditnih pisama:

1 Obicno kreditno pismo postoji u slucaju kada se u ulozi banke asignanta pojavljuje samojedna banka koja je poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma

2 Cirkularno kreditno pismo je ono kreditno pismo kod kojeg se u ulozi asignanta-bankepojavljuje vise banaka tako da korisnik moze u razlicitim mestima pa i drzavama naplatiti deo podeo svot iz kreditnog pisma

3Specijalno kreditno pismo je onaj oblik kreditnog pisma gde je u originalnoj ispravi navedenanegocirajuca banka i korisnik akreditiva moze da podnosi dokumenta na honorisanje samo kodte banke

25. Obveznice

Obveznicom se smatra pismena isprava kojom se izdavalac-emitent obavezuje da ce licu

47 / 51


naznacenom u obveznici ili po njegovoj naredbi, odnosno imaocu-donosiocu obveznice isplatitiodredjenog dana iznos koji je naveden u obveznici tj njenu nomonalnu vrednost i ugovorenukamatu tj iznos anuitetskih kupona. Obveznice su u neku ruku slicne akcijama ali postoje i vecerazlike kao sto su:

1 imalac obveznice je poverilac njenog izdavaoca dok je vlasnik akcije akciomnar

2 Obveznica za razliku od akcije ne daje pravo upravljanja u rustvu

3 Potrazivanja imaoca obveznicde su fiksna dok su prihodi po osnovu akcija varijabilni

4 Imalac obveznice ne snosi rizik a akcionar snosi rizik do iznosa svog uloga

5 Potrazivanje imaoca obveznice je dug izdavaoca a ulog akcionara je imovina izdavaoca

6 Ulog akcionara je rizicno ulozeni kapital a potrazivanje imaoca obveznice se moze obezbeditigarancijom

Zavisno od kategorije izdavaoca obveznice se mogu podeliti na Obveznice drzave, obveznicebanaka i fin institucija i obveznice oreduzeca i drugih pranih subjekata. Prema nacinuodredjivanja korisnika meogu se podeliti na obveznice na ime koje se prenose indosamentom iobveznice na donosioca koje se prenose prostom tradicijom. U zavisnosti od toga da li jepostignuto obezbedjenje obveznice mogu biti garantovane i negarantovane. Prema tome u kojojse valuti izdaju obveznice mogu biti na domacu ili strranu valutu. Prema emisionaj vrednostimogu se podeliti na obveznice po nominalnoj vrednosti i one koje se emituju ispod ili iznadnominalne vrednosti. Prema fiksiranosti potrazivanja mogu se podeliti na one sa fiksnim i onesa varijabilnim potrazivanjima. Prema nacinu ostvarivanja prava na komatu mogu biti sakamatom isplativom odjednom i sa kamatom koja se isplacuje u kamatnoim periodima. Premamogucnosti zamene mogu biti zamenjljive i nezamenjljive. U zavisnosti od mogucnosti otkupadele se na one koje izdavalac moze i ne moze otkupiti. Prema posebnim pravima mogu sepodeliti na participativne i zamenjljive odnosno konvertibilne.

48 / 51


Kupac stice pravo na obveznicu i prava iz obveznice kada u celini istu isplati. On je mozekoristiti kao stvarno pravno sredstvo placanja, za obezbedjenje lombardnog kredita itd.

1. 26. Blagajnicki, Komercijalni i Drzavni zapis

Blagajnicki zapis je HOV i to kratkorocna koja glasi na odredjeni novcani iznos sa odredjenimrokom dospeca i odredjenom kamatnom stopom na koju se emitent obavezuje da ce imaocu uroku dospeca isplatiti nominalnu vrednost oznacenu na njemu. Kod nas se izdaju sa rokomdospeca do jedne godine i svrha im je da emitentu obezbede odredjena novcana sredstva.Blagajnicki zapis kao Hov sadrzi sledece elemente: Oznaku da je to blagajnicki zapis; Firmuemitenta; Firmu ili ime i prebivaliste kupca u zavisnost da li je pravno ili fizicko lice; Nominalnavrednost na koju zapis glasi; Visinu kamatne stope; Mesto i datum emitovanja; Oznaku serije sakontrolnim brojem; Posebna prava iz blagajnickog zapisa i Faksimil potpisa ovlascenog licaemitenta i pecat emitenta. Moze se prenositi putem indosamenta kada glasi na ime i prostomtradicijom kada glasi na donosioca, moze se koristiti kao sredstvo placanja, obezbedjenjakredita i sl.

Komercijalni zapis je pismena HOV cijom se prodajom prikupljaju kratrkorocna novcanasredstva a istim se emitent obavezuje imaocu komercijalnog zapisa da ce o roku dospecaisplatiti nominalnu vrednost oznacenu na njemu sa sve pripadajucom kamatom. Razlika sablagajnickim zapisom je u pogledu lica koja se javljalju kao emitenti jer blagajnicki zapis moguizdatavti Narodna banka, druge fin org i banke dok izdavaoci kom zapisa mogu biti preduzeca,drustva, zadruge i druga pravna lice sem onih koji izdaju blagajnicek zapise. Odluku o izdavanjukom zapisa donosi nadlezni organ emitenta i tom odlukom se utvrddjuje ukupan iznos komzapisa, namena za koju se izdaju, visina na koju se izdaje pojedinacan zapis, kamatna stopa,rok otplate idr.

Drzavni zapis je kratkorocna HOV kojm se emitent obavezuje da ce imaocu istog o rokudospeca isplatiti nominalnu vrdnost oznacenu na njemu sa pripadajucom kamatom. On seizdaje radi premoscavanja vremenske neuskladjenosti izmedju priliva prihoda i izvrsavanjarashoda budzeta a obaveze po njima dospevaju na naplatu najkasnije do kraja budzetskegodine

27.Tovarni list

49 / 51


Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar, kojim se potvrdjuje da je on primio na pevozodredjenu robu i sluzi kao da je zakkljucen ugovor o prevozu robe u domacem ilimedjunarodnom transportu. Vozar se obavezuje da robu po tovarnom listu preveze doodredjenog mesta uz naplatu vozarine od posiljaoca. Po jednom gledistu ugovor o prevozu robeje knsenzualan pa se moze zakljuciti i usmeno. Po drugom je ralan i smatra se zakljucenim teksa predajom robe vozaru, apo trecem on je ralan i formalan koji se zakljucuje predajom robevozari i stavljanjem ziga na tovarni list. Vrste tovarnih listova su:

1 Prenosivi tovarni list glasi na donosioca ili po naredbi odredjenog primaoca robe i on imasvojstva HOV. U medjunarodnom sobracaju se izdaje medjunarodni tovarni list koji takodje imasvojstva Hov je predstavlja prenosivu ispravu. On se prenosi prostom predajom-tradicijom.

2 Neprenosivi tovarni list ne glasi na ime primaoca robe i kao takv nema osobine HOV

Tovarni list u zeleznickom saobracaju je propisan medjunarodnom konvencijom CIM i COTIFi ima set od pet primeraka listova. U skladu sa zakonom o ugovorima o prevozu robe u zelsaobracaju predvidjeno je izdavanje prenosivog tovarnog lista i u skladu sa tim posiljalac iprevozilac se mogu sporazumno dogovoriti da prevozilac izda tovarni list po nardbi ili nadonosioca. Moguce je i izdavanje neprenosivog tovarnog lista koji nije HOV pa se pomocunjega ne moze izvrsiti prenos vlasnistva na robi

Tovarni list u drumskom saobracaju – unutrasnjem se ne mora uvek izdati vec samo ondakada to zahtevaju prevozilac i posiljalac ali u medjunarodnom shodno konvenciji CMR za svakuposiljku se mora ispostaviti medjunarodni drumski tovarni list. Popunjava se u tri primerka acetvrti sluzi za kontrolne organe. Moguce je izdati tovarni list u drumskom saobracaju koji ceglasiti na donosioca ili po naredbi odnosno prenosivi tovarni list na kome to mora biti jasnonaznaceno. Tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primenom propisa o menice semodredbi o regresu, a tovarni list na donosioca prenosi se prostom pedajom.

Tovarni list u vazdusnom saobracaju ( air waybill) se sastavlja za svaki prevoz robe uvazdusnom saobracaju kao dokaz da je zakljucen ugovor o prevozu stvari u vazdusnomsaobracaju i da je roba predata na prevoz vozaru. Medjutim postojanje tovarnog lista ne uticena punovaznost ugovora o vazdusnom prevozu. On takodje moze biti prenosivi i neprenosivi

50 / 51


Tovarni list u pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi –Neprenosivi – Predstavlja neprenosivuprevoznu ispravu kojom brodar potvrdjuje da je primio na prevoz robu koja je navedena uispravi i kojm on na sebe preuzima obavezu da shodno uslovima sadrzanim u toj ispravi robupreveze i preda primaocu koji je nznacen u ispravi. Do skora je u po morskoj plovidbi kaoglavna prevozna isprava dominirala teretnica koja se razlikuje od tovarnog lista u visesegmenata. Tovarni list u pomorskoj plovidbi je najcesce neprenosiv te nema odlike HOV.Tovarni list se izdaje u jednom originalu a teretnica se moze izdati u vise. Teretnica jejednostrani pravni akt koji potpisuje brodar dok je tovarni list dvostran tj potpisuju ga i vozar ikrcatelj. Tovarni list je cesto sigurnija isprava od teretnice jer prati posiljku robe i sprecavasituacije gubljenja kradje tereta i slucajeva da se vise lica pojavi sa zahtevom za pedaju robe.Ipak tamo gde postoji potreba za prenosom prava na robi teretnica je i dalje nezamenjljivaisprava. Tovarni list se u pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi izdaje u jednom originalnom primerkus tim sto isti primerak potpisuju i brodar i krcatelj. On po svom sadrzaju odgovara skracenomobliku teretnice (short form bill of lading) u praksi je uobicajeno da se kao i teretnica popunjavaod strane brodara koji ima pravo da u njga unese sve primedbe u vezi sa teretom

Puskica

51 / 51

instrumenti - seminarski maturski diplomski rad

Documents