institut za sudsku medicinu medicinski fakultet beograd
TRANSCRIPT
SUDSKOMEDICINSKI ASPEKT LEKARSKE
ODGOVORNOSTI
Prof. Dr Slobodan Kovačević
Institut za sudsku medicinu
Medicinski fakultet Beograd
U zdravstvenom centru Valjevo
PACIJENT PREMINUO, MOGUĆ UZROK
SMRTI GREŠKA OSOBLJA
Bolesniku uključena transfuzija krvi
namenjena drugom bolesniku...........
SKANDALOZNO
SEPSA ODNOSI ŽIVOTE U SUBOTICI
LJUDI IM UMIRU, A LEKARI NE
ZNAJU NI ABECEDU MEDICINE!
Ružica Maličević (48), posle pet dana lečenja ”od bezopasnih
opekotina” u subotičkoj bolnici umrla od sepse. Njen suprug teško
optužuje subotičke lekare, i kaže: ” hoću da krivci budu kažnjeni,
ne zbog moje supruge, nego zbog zdravlja sugrađana koji su
prestravljeni javašlukom u ovdašnjoj bolnici ”
Penzionerka iz Subotice, kojoj su oštetili creva i ostavili tampone u
stomaku, već četiri godine vodi spor pred sudom.
Dragan Beširević, tehničar iz Šapca, umro je sa 28 godina u
avgustu 2003. posle preloma potkolenice. Slučaj je preuzeo SUP,
ali ni do danas lekar koji ga je lečio nije odgovarao.
SMRTONOSNO POPRAVLJANJE ZUBA
Dušan Đurić (49) umro je u julu prošle godine posle intervencije u
jednoj privatnoj stomatološkoj ordinaciji, koja nije imala dozvolu
za rad, a intervenciju su radili državni lekari. Ni u ovom slučaju
sudski postupak nije pokrenut.
SUDSKI VEŠTACI BRANE KOLEGE
LEKARE
LEKARI U SRBIJI SKORO NIKAD NISU
KAŽNJENI ZBOG PROPUSTA
LEKAR KRIV ZA SMRT PORODILJE
Doktor Vlada Andrić (62) osuđen na tri godine zatvora jer je
pogrešno dao anesteziju Ivani Đurđić (32), koja je zbog toga
umrla na porođaju
”Sinu ću reći ko je kriv za smrt njegove majke. Dosta je bilo
zataškavanja lekarskih grešaka” – kaže Saša Đurđić.
”Žaliću se na presudu jer nisam kriv. Do komplikacija na
porođaju došlo je prilikom izvođenja carskog reza” – izjavio
je dr Vlada Andrić
POSLE KAZNE OPET U BELI MANTIL
Sud Andriću nije izrekao meru zabrane rada u profesiji
RASPORENA!
Vera Mirkov preživela pakao u bolnici u Senti, tokom
operacije jajnika načelnik ginekologije dr Robert Fajka joj
probušio tanko crevo i ”zakačio” trbušnu maramicu.
Doktor Miodrag Mrkšić nije želeo da komentariše postupak svog kolege
dr Fajke prema pacijentkinji Veri Mirkov, ali je rekao da se takve greške
prilikom laparoskopskih operacija dešavaju i u svetu i kod nas.
- Belgijski lekari su u jednoj studiji u SAD ustanovili da se povrede creva
tokom laparoskopskih operacija javljaju dosta često, a da je od pet takvih
povreda jedna sa smrtnim ishodom. To se stručno zove zakon velikih serija,
i mi tu ne možemo ništa da učinimo, već da se borimo sa posledicama kada
se to desi. Veru Mirkov, inače, razumem, jer je mnogo propatila.
Dr Mrkšić: Greške se dešavaju
NOGA PUNA GAZE
Jovanu Jankoviću lekari u levoj potkolenici zaboravili
čak 15 tupfera, zbog čega je posle četiri meseca
”lečenja” nastupila i sepsa
ZABUNA NA HIRURŠKOM ODELJENJU
U POŽAREVCU
HIRURZI POBRKALI PACIJENTE
Pacijentu koji je upućen na operaciju bruha greškom je
12. januara 2006. godine operisana žučna kesa
DOGODILO SE U KRALJEVAČKOJ BOLNICI
Operisana pogrešna noga
Ljubinka Stevanović iz Laćevaca došla zbog hirurškog zahvata
na levoj nozi, ali joj je intervencija izvedena na desnoj
ZBOG POGREŠNO OPERISANE NOGE
Otkaz doktoru
GREŠKE U OPERACIONOJ SALI ČESTO
IMAJU KOBNI ISHOD
LEKARSKE GREŠKE: IZMEĐU OPRAVDANJA
I OPTUŽIVANJA
Kobna zaboravnost
HITNA BRUKA!
Ana Čurlić (23) umalo nije umrla jer su lekari Hitne pomoći procenili
da ima stomačni grip, a ne unutrašnje krvarenje. U poslednji čas
spasao je taksista
Hitna pomoć: Lekari bili sigurni u dijagnozu
Urgentni: Operisana u roku od dva minuta
Doktor Slobodan Krstić, zamenik direktora Urgentnog centra Kliničkog centra
Srbije, kaže da je Ana Čurlić bila hitan slučaj i da su lekari veoma brzo reagovali.
- Ana je imala krvarenje u trbušnoj duplji nastalo pucanjem ciste na jajniku.
Operacija je počela dva minuta po njenom prijemu u bolnicu i sada se oseća
dobro – kaže dr Krstić, i napominje da je Ana imala sreće što je dovezena u
Urgentni centar. On nije želeo da komentariše procenu kolega iz Hitne pomoći,
uz konstataciju da je kod ovakvih slučajeva lekaru, dok ne ”otvori pacijenta”,
veoma teško da uspostavi dijagnozu.
UBISTVO MLADE DEVOJKE
Mi lekari KBC ”Bežanijska kosa ” svesni situacije i okolnosti pod
kojima je umrla mlada Aleksandra Aščerić odlučni smo da stvari
isteramo do kraja. Naše kolege... i neki drugi snose moralnu i
krivičnu odgovornost za smrtni ishod u dijagnostici i lečenju mlade
Aleksandre Aščerić. Nije teško utvrditi da su negiranjem njenih
tegoba i omalovažavanjem vapaja za pregledima i lečenjem učinili
propuste koji su imali tragičan epilog. Snimanja koja je trebalo
učiniti, pregled mokraće na ”porfiriju” koji nije ni započet,
predoziranje štetnih lekova posebno sedativa, zakasnela intervencija
pri zastoju disanja u odeljenju šoka, ne konsultovanje stručnjaka koji
bi mogli biti dragoceni u davanju mišljenja tj. tačnom
dijagnostikovanju bolesti su propusti koje zakon poznaje kao
nesavesno pružanje lekarske pomoći... SAMO VAS GLEDAMO!!!
ISTRAGA JE U TOKU PORODICA TREBA
DA KAŽE SVOJU REČ ZA GRUPU LEKARA KBC
MORA LI LEKAR DA PRIZNA PROPUST
PACIJENTIMA
KAD DOKTOR POGREŠI
Ne sme se prećutkivati nešto što je trajno ugrozilo zdravlje
bolesnika, stav je stručnjaka za medicinsko pravo
Aljkava dokumentacija
Profesor dr Slobodan Kovačević, sa Instituta za sudsku medicinu,
inače predsednik Udruženja za medicinsko pravo, upozorava na
kompleksnost sudskomedicinske, odnosno ekspertizne dijagnostike u
okviru jasnog člana Krivičnog zakonika Srbije koji se odnosi na
krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći i krivično delo
neukazivanja lekarske pomoći.
ZAŠTITA PACIJENATA U SVETU
PRESKUPE GREŠKE
U Nemačkoj svake godine 8000 zahteva, u Hrvatskoj
prošle godine prijavljeno čak 1600 lekarskih grešaka,
a kod nas nema podataka
U Americi, po zvaničnim podacima, greške medicinskog
osoblja godišnje odnose 98000 života – više nego što
Amerikanaca strada u saobraćajnim nesrećama, od raka
dojke i od side – zajedno
SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO
Prof. Dr Dragoslav Ercegovac predsednik etičkog komiteta:
KO (NE) ŠTITI PACIJENTE
• Najčešće žalbe pacijenata zbog pogrešne
dijagnostike, nesavesnog pružanja lekarske
pomoći, korupcije...
• Etički komitet nema pravnih ingerencija već
samo savetodavnu ulogu
• Protiv eutanazije, reproduktivnog humanog
kloniranja
• Apel za formiranje lekarske komore
”U ČASU KADA STUPAM MEĐU ČLANOVE LEKARSKE
PROFESIJE SVEČANO OBEĆAVAM DA ĆU SVOJ ŽIVOT STAVITI
U SLUŽBU HUMANOSTI. PREMA UČITELJIMA SAČUVAĆU
DUŽNU ZAHVALNOST I POŠTOVANJE. SVOJE ĆU ZVANJE
VRŠITI SAVESNO I DOSTOJANSTVENO. NAJVAŽNIJA BRIGA ĆE
MI BITI ZDRAVLJE MOGA PACIJENTA. POŠTOVAĆU TAJNE
ONOGA KO MI SE POVERI. ODRŽAĆU SVIM SVOJIM SILAMA
ČASTI PLEMENITE TRADICIJE LEKARSKOG POZIVA. MOJE
KOLEGE BIĆE MI BRAĆA. U VRŠENJU DUŽNOSTI PREMA
BOLESNIKU NEĆE NA MENE DELOVATI NIKAKVI OBZIRI
VERE, NACIONALNOSTI, RASE, POLITIČKE ILI KLASNE
PRIPADNOSTI. APSOLUTNO ĆU POŠTOVATI LJUDSKI ŽIVOT OD
SAMOG ZAČETKA. NI POD PRETNJOM NEĆU DOPUSTITI DA SE
ISKORISTE MOJA MEDICINSKA ZNANJA SUPROTNO
ZAKONIMA HUMANOSTI. OVO OBEĆAVAM SVEČANO,
SLOBODNO, POZIVAJUĆI SE NA SVOJU ČAST. ”
ZBIRKA KRIVIČNIH PROPISA
REPUBLIČKI PROPISI
KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE
KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI
Član 248.
Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije
Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po
propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno
suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.
Član 249.
Prenošenje zarazne bolesti
Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje
ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja
zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine.
Član 250.
Prenošenje infekcije HIV virusom
(1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom,
kazniće se zatvorom do dve godine.
(2) Ko se svesno ne pridržava propisa i mera koji se odnose na
sprečavanje širenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do
prenošenja infekcije HIV virusom na drugo lice, kazniće se zatvorom
od jedne do pet godina.
(3) Ko znajući da je zaražen HIV virusom svesno prenese na drugog tu
infekciju, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je usled dela iz stava 3. ovog člana nastupila smrt zaraženog
lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se
kazniti za delo iz stava 3. zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4.
zatvorom od šest meseci do pet godina.
Član 251.
Nesavesno pružanje lekarske pomoći
(1) Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno
nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne
primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno
nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog
stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik
koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge
zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time
prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se
kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Član 252.
Protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka
(1) Ko protivno propisima na ljudima vrši medicinske ili druge slične
eksperimente, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko vrši kloniranje ljudi ili
vrši eksperimente u tom cilju.
(3) Ko protivno propisima vrši kliničko ispitivanje leka, kazniće se
zatvorom od tri meseca do tri godine.
Član 253.
Neukazivanje lekarske pomoći
(1) Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku
pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koje se nalazi u
neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške
telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja, kazniće se
novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako usled dela iz stava 1. ovog člana lice kojem nije ukazana
lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude
teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do
četiri godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt lica kome nije
ukazana lekarska pomoć, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do
osam godina.
Član 254.
Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo
(1) Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem
drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili
zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko se bez odgovarajuće
stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.
Član 259.
Teška dela protiv zdravlja ljudi
(1) Ako usled dela iz čl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256.
st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude
teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac
će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz čl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256.
st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt
jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do
dvanaest godina.
(3) Ako usled dela iz čl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2.
i 258. stav 2. ovog zakonika neko lice bude teško telesno povređeno
ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom
do tri godine.
(4) Ako je usled dela iz čl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257.
stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt, učinilac će se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Član 251.
Nesavesno pružanje lekarske pomoći
(1) Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno
nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne
primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno
nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog
stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik
koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge
zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time
prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se
kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Teži oblik ovog krivičnog dela postoji u slučaju kad usled nesavesnog
pružanja lekarske pomoći nastupi teška telesna povreda, teško narušenje
zdravlja, ili smrt jednog ili više lica što je sadržano u članu 259.
KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE
OPŠTI DEO
KRIVIČNO DELO
Član 23.
Neuračunljivost
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
(2) Neuračinljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili
nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti,
privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge
teže duševne poremećenosti.
(3) Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili
sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog
stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti
kazna.
OPŠTE ODREDBE O KRIVIČNOM DELU
Član 24.
Skrivljena neuračinljivost
(1) Krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili
na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj
svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema
vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.
(2) Učiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog člana učinio
krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti ne može se po
tom osnovu ublažiti kazna.
Član 25.
Umišljaj
Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan
svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da
može učiniti delo pa je na to pristao.
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da
svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga
neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da
svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod
kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio
dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Član 26.
Nehat
Član 27.
Odgovornost za težu posledicu
Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon
za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je
učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa
umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog
krivičnog dela.
Član 28.
Stvarna zabluda
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj
zabludi.
(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije
mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja
predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu neke stvarne
okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim.
(3) Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojaće
krivično delo učinjeno iz nehata kad zakon takvo krivično delo
predviđa.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj
zabludi.
(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije
mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.
(3) Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio dužan i
mogao da zna, kazna se može ublažiti.
Član 29.
Pravna zabluda
Dr Rudolf Virchow je prvi definisao pojam lekarske greške:
Lekarska greška je kršenje opšte priznatih pravila veštine
lečenja, usled odsustva potrebne pažnje ili opreznosti.
Pravna teorija definiše pojam lekarske greške kao odstupanje od opšte priznatih
pravila medicinske nauke ili lečenje koje se ne obavlja lege artis.
Međutim u svakodnevnoj medicinskoj praksi, lekarska intervencija koja je
izvršena lege artis ne mora da dovede do željenih rezultata i pozitivnih efekata.
Međutim lekar ne može da odgovara za negativne efekte svoga rada ako je kako
to pravna praksa definiše svoju delatnost vršio sa dužnom pažnjom i u okvirima
standarda svoje profesije.
Gruba nepažnja podrazumeva zanemarivanje osnovnih dijagnostičkih i
terapijskih pravila koja se moraju poštovati.
(1821–1902.)
Sve lekarske greške ne nose u sebi obeležje krivične odgovornosti. Samo
lekarske greške koje su posledice grube nepažnje i koje prouzrokuju
pogoršanje zdravstvenog stanja odnosno smrt pacijenta kao takve nose
obeležje krivične odgovornosti.
U okviru krivične odgovornosti lekara u našoj zemlji je poznato kao što je
već istaknuto u okviru krivičnog zakonika krivično delo nesavesnog
pružanja lekarske pomoći.
U obeležju istog dela pominju se pojmovi: Očigledno nepodobno
sredstvo, ili očigledno nepodoban način lečenja koji po pravnoj teoriji
predstavljaju grube, teške i upadljive greške tj. odstupanje od medicinske
struke i nauke. To odstupanje od medicinske struke i nauke mora da je
očigledno i grubo.
Neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera je pojam koji ne zahteva
dopunska objašnjenja jer su ista sadržana i poznata u svakodnevnom
obavljanju lekarske delatnosti.
Pod pojmom savesnosti podrazumevamo svestranost i potpunost u
odnosu između lekara i pacijenta u toku dijagnostičkih i terapeutskih
postupaka .
Institucija sudskomedicinskog veštačenja je praktično jedna od
najznačajnijih karika u utvrđivanju materijalne istine na sudu u okviru
krivične odgovornosti lekara.
Sudskomedicinski odbor Medicinskog fakulteta u Beogradu je
stručno telo koga čine najkompetentniji stručnjaci određenih
medicinskih specijalnosti koji u svojstvu sudskomedicinskih veštaka a
na zahtev suda u okviru zadatih veštačenja daju odgovarajuće
ekspertizne nalaze i naučna mišljenja.
Ukupan broj završenih predmeta Sudskomedicinskog odbora
Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu 1990-1999 god.
je predstavljen analizom 248 sudskomedicinskih spisa
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999
38 29 17 9 24 19 34 25 33 20
Ukupan broj predmeta koji se odnosio na odgovornost
lekara u predmetima Sudskomedicinskog odbora
Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu 1990-1999
god. je predstavljen analizom 65 sudskomedicinskih spisa
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999
8 8 4 1 6 2 10 9 10 7
Od ukupnog broja predmeta koji se odnosio na odgovornost lekara
na krivična dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći odnosilo
se 60 predmeta
na neukazivanje lekarske pomoći 2 predmeta
na teška dela protiv zdravlja ljudi 13 predmeta
Ukupno: 75 predmeta
Ukupni broj se razlikuje jer su u pojedinim slučajevima postojale
istovremene tužbe za dva dela: Nesavesno pružanje lekarske
pomoći i teško delo protiv zdravlja ljudi.
MEDICINSKE OBLASTI NA KOJE SE ODNOSE TUŽBE
ZA LEKARSKU ODGOVORNOST
GINEKOLOGIJA 21
ANESTEZIOLOGIJA 8
OPŠTA PRAKSA 6
INTERNA MEDICINA 6
INFEKTIVNE BOLESTI 3
OTORINOLARINGOLOGIJA 6
PEDIJATRIJA 4
NEUROLOGIJA 2
RADIOLOGIJA 4
NEUROPSIHIJATRIJA 1
OFTALMOLOGIJA 1
STOMATOLOGIJA 1
HIRURGIJA 35
UKUPNO 98
U okviru HIRURGIJE
OPŠTA HIRURGIJA 19
DEČIJA HIRURGIJA 5
ORTOPEDIJA 3
MAKSILOFACIJALNA 2
UROLOGIJA 3
TORAKALNA 1
NEUROHIRURGIJA 2
UKUPNO 35
U pojedinim predmetima tužba se istovremeno odnosila na
više medicinskih oblasti.
Od ukupnog broja predmeta potpuna medicinska
dokumentacija bila je prisutna u 45, dok je u 20 bila nepotpuna.
Od ukupnog broja predmeta lekarske odgovornosti sa
smrtnim ishodom bila je zastupljena u 48 slučajeva, a sa
nesmrtnim u 18. U jednom predmetu bila je združena tužba za
dva oštećena lica.
Od ukupnog broja predmeta sa smrtnim ishodom
sudskomedicinska obdukcija je izvršena u 31 slučaju, a u 17 nije
izvršena.
U nesmrtnim slučajevima tužba je podignuta zbog:
Urađene totalne histerektomije zbog nepotvrđenog karcinoma
Peritonitis posle carskog reza
Smanjenje funkcionalnog kapaciteta mokraćne bešike posle
ubrizgavanja alkohola zbog cistoskopije
Zadržavanje stranog tela u rani posle operacije varikocele
Postporođajna histerektomija zbog rupture materice i kao
komplikacija- oboljenje bubrega, otoci nogu, psihički poremećaji
Akutni fibrinoznognojni peritonitis
Strano telo (igla) u grliću materice- bolovi u stomaku, strah, patnja
Totalna histerektomija zbog adenomiomatoze uterusa
Operacija preponske kile sa spinalnom anestezijom- slabost leve noge
Operacija hidrocele sa pogrešne strane
Slepilo na oba oka usled tumora hipofize
Oduzetost polovine tela zbog moždanog krvarenja posle lekarske
intervencije
Atrofija i pareza mišića natkolenice nastala posle operacije ”slepog
creva ”
Slepilo na jednom oku posle mehaničke povrede oka
Gubitak funkcije ulnarnog živca zbog povrede ruke
Krivo srastanje kostiju posle preloma nadlaktice
Peritonitis zbog perforacije inflamiranog apendiksa
Ruptura violenta uteri cum histerectomia subtotalis sa sterilitetom
Uzroci smrti kod obdukovanih slučajeva:
Aspiracija plodove vode, bronhopneumonija i gnojni meningitis (2
slučaja)
Sepsa (6 slučajeva)
Iskrvarenje iz rascepa jajovoda na mestu vanmaterične trudnoće
Smrt u anesteziji (4 slučaja)
Iskrvarenje iz rascepa slezine (krvarenje u dva vremena)
Trombna embolija zbog preloma kostiju potkolenice (2 slučaja)
Aspiracija krvi zbog višestukih preloma kostiju lica i donje vilice
Iskrvarenje iz variksa jednjaka- ciroza jetre
Iskrvarenje iz rascepa pluća i raskidanih krvnih sudova oko
višestruko prelomljenih kostiju ekstremiteta i rebara
Aspiracija stranog tela
Opsežno obostrano zapaljenje bubrežnog tkiva
Opšte gnojno zapaljenje trbušne maramice
Trombotična trombocitopenična purpura sa poremećajem po život
važnih organa
Zapaljenje srčanog mišića koje je prethodilo vađenju zuba
Oparenost II i III stepena više od polovine površine tela
Otok mozga usled ustreline glave
Bronhopneumonija usled preloma rebara
Razorenje po život važnih moždanih centara i pritisak na mozak od
krvi izlivene u moždane komore dejstvom tupine mehaničkog oruđa
Spoljašnje i unutrašnje iskrvarenje usled ubodine grudnog koša i
pluća
Epiduralni hematom
U jednom slučaju uzrok smrti nije mogao da se ustanovi zbog
odmaklih truležnih promena
Navedeni uzroci smrti kod neobdukovanih slučajeva:
Sepsa (4 slučaja)
Akutno krvarenje iz hroničnog čira na dvanaestopalačnom crevu
Opšta intoksikacija zbog prodora toksina (najverovatnije anaerobnih
bakterija) u krvotok iz ubodine palca
Pothranjenost i pad imuniteta zbog nedostatka najvećeg dela creva,
odstranjenih zbog peritonitisa posle carskog reza i moguća sepsa
Morbus Chron- peritonitis- sepsa
U četiri slučaja je medicinska dokumentacija bila neadekvatna te se
na osnovu nje nije mogao doneti zaključak o uzroku smrti
Hidrocefalus
Diabetes mellitus
Ubodina butine sa presecanjem velikih krvnih sudova
Akutno zapaljenje mozga i mekih moždanica
Akutno zapaljenje disajnih puteva
Predmeti sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta za
period 1996- 1999, koji su se odnosili na urgentna stanja:
1996. god. 1997. god. 1998. god. 1999. god.
2 4 4 3
Medicinske oblasti na koje se odnose optužbe za lekarsku
odgovornost:
GINEKOLOGIJA 6
HIRURGIJA 6
ANESTEZIJA 1
UKUPNO 13
U svim ovim slučajevima je došlo do smrtnog ishoda, a radilo se o:
Akutno iskrvarenje iz hroničnog ulkusa duodenuma
Ruptura jajovoda na mestu neprepoznate vanmaterične trudnoće i
sledstveno iskrvarenje
Neprepoznata ruptura slezine, krvarenje u dva vremena i sledstveno
iskrvarenje
Iskrvarenje iz rascepa variksa jednjaka zbog ciroze jetre
Smrt tokom operacije slepog creva zbog pogrešno postavljenog tubusa
Neprepoznati ileus i smrt usled peritonitisa
Ruptura materice tokom porođaja- sepsa
Postporođajna sepsa zbog zaostalog dela posteljice
Peritonitis posle carskog reza (2 slučaja)
Chronova bolest- akutni abdomen- peritonitis
Peritonitis zbog ubodine trbuha
Opšta intoksikacija posle ubodine palca
Ukupan broj završenih predmeta Sudskomedicinskog odbora
Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu 2000-2004 god.
je predstavljen analizom 151 sudskomedicinskog spisa
2000 2001 2002 2003 2004
26 30 32 33 30
2000 2001 2002 2003 2004
13 14 10 13 8
Ukupan broj predmeta koji se odnosio na odgovornost
lekara u predmetima Sudskomedicinskog odbora
Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu 2000-2004
god. je predstavljen analizom 58 sudskomedicinskih spisa
Ukupno: 83 predmeta
Ukupni broj se razlikuje jer su u pojedinim slučajevima postojale
istovremeno tužbe za dva dela: Nesavesno pružanje lekarske
pomoći i teško delo protiv zdravlja ljudi (25 predmeta)
Od ukupnog broja predmeta koji se odnosio na odgovornost lekara
na krivična dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći odnosilo se
55 predmeta
na neukazivanje lekarske pomoći nijedan predmet
na krivična dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći i teška dela
protiv zdravlja ljudi odnosilo se 25 predmeta
isključivo na teška dela protiv zdravlja ljudi 3 predmeta
MEDICINSKE OBLASTI NA KOJE SE ODNOSE TUŽBE
ZA LEKARSKU ODGOVORNOST
GINEKOLOGIJA 19
ANESTEZIOLOGIJA 2
OPŠTA PRAKSA 1
INTERNA MEDICINA 5
INFEKTIVNE BOLESTI 1
OTORINOLARINGOLOGIJA 1
PEDIJATRIJA 5
NEUROLOGIJA 2
RADIOLOGIJA
NEUROPSIHIJATRIJA
OFTALMOLOGIJA
STOMATOLOGIJA
HIRURGIJA 21
ONKOLOGIJA 1
UKUPNO 58
U okviru HIRURGIIJE
OPŠTA HIRURGIJA 6
DEČIJA HIRURGIJA 3
ORTOPEDIJA 3
MAKSILOFACIJALNA
UROLOGIJA 2
TORAKALNA 1
NEUROHIRURGIJA 6
UKUPNO 21
Od ukupnog broja predmeta potpuna medicinska
dokumentacija bila je prisutna u 46, dok je u 12 bila nepotpuna.
Od ukupnog broja predmeta lekarske odgovornosti sa
smrtnim ishodom bila je zastupljena u 36 slučajeva, a sa
nesmrtnim u 22. U jednom predmetu bila je združena tužba za
dva oštećena lica (dva sina umrla zato što su prilikom lečenja
urođene hemofilije A inficirana HIV virusom).
Od ukupnog broja predmeta sa smrtnim ishodom
sudskomedicinska obdukcija je izvršena u 22 slučaja, a u 14 nije
izvršena.
U nesmrtnim slučajevima tužba je podignuta zbog:
urađene totalne histerektomije zbog nepotvrđenog karcinoma
(2 slučaja)
postporođajne komplikacije – rastava preponskog spoja (simfize)
postoperativne komplikacije nakon operacije Ca PVU (3 slučaja)
pitanje adekvatne hemioterapije kod karcinoma pluća
urađena nefrektomija posle razbijanja kamena u bubregu (2 slučaja)
operacija diskus hernije – otežana pokretljivost, smanjena sposobnost
koordinacije pokreta, otežano mokrenje, oštećenje seksualnih i
reproduktivnih funkcija
neadekvatno primenjena akušerska intervencija (2 slučaja)
adekvatnost operativnog zahvata – probijanje gornjeg okrajka desne
butne kosti vrhom inplantirane proteze i oštećenje n. ishiadicus-a
ruptura mokraćne bešike u toku operacije preponske kile i nastale
komplikacije
pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja kod urođene epidermalne
bulozne dermatoze prilikom primene amnionskih membrana
operacija slepog creva sa operativnom greškom – ovarijektomija i
adneksektomija
prelom ključne kosti i paraliza plexus brachialisa kao komplikacija
porođaja
histerektomija zbog rupture uterusa nakon vađenja spirale i
komplikacije u vidu ileusa i peritonitisa
veštačenje Rh inkopatibilije kod trudnice i smrt novorođenčeta
(hemolizna bolest)
potvrđivanje opravdanosti učinjenog carkog reza zbog promene
položaja ploda
infekcija hepatitisom B tokom operacije karcinoma bubrega
pitanje opravdanosti operacije na koju je poslata u inostranstvo
Uzroci smrti kod obdukovanih slučajeva:
sepsa (3 slučaja)
zapušenje venskih krvnih sudova dela creva, izumiranje njegovog
zida i sledstveno zapaljenje zidne i drobne trbušnice (akutni abdomen)
akutni enterokolitis
komplikacije nastale nakon operacije slepog creva
smrt u anesteziji (2 slučaja)
respiratorni distres sindrom (2 slučaja)
oštećenje za život važnih moždanih centara (nakon tuče)
iskrvarenje iz nepotpunog rascepa zida aorte kod nedijagnostikovanog
urođenog suženja aorte
pogoršanje postojećeg zapaljenskog oboljenja srca i njegove
komplikacije (dilataciona kardiomiopatija)
iskrvarenje posle manuelne revizije materice
iskrvarenje iz rupture disekantne aneurizme aorte nakon traume
infarkt miokarda
intrauterina smrt zbog pritiska na mozak krvlju izlivenom ispod mekih
moždanica
herpetični encefalitis
urođeni cistični tumor opornjaka tankog creva (limfangiom)
trombna embolija par dana posle operacije proširenih vena leve
potkolenice
trombna embolija zbog preloma kostiju leve noge
akutni i jakostepeni edem pluća – posledica intravenskog uzimanja
heroina
Navedeni uzroci smrti kod neobdukovanih slučajeva:
sepsa
komplikacije dugogodišnje šećerne bolesti manifestovane difuznim
teškim aterosklerotskim promenama krvnih sudova i akutni infarkt
miokarda
komplikacije u vidu zapaljenja pluća i DIK-a u okviru sepse
tonzilektomija - bez obdukcije neutvrđen uzrok
predat zahtev za ekshumaciju koja nije odobrena
bez obdukcije neutvrđen uzrok smrti (2 slučaja), a medicinska
dokumentacija je bila neadekvatna te se na osnovu nje nije ni mogao
doneti zaključak o uzroku smrti
infekcija HIV virusom – SIDA – nakon lečenja urođene hemofilije A
peritonitis kao komplikacija čira na želucu
iskrvarenje zbog rupture materice
rascep raslojenog zida grudnog dela aorte
septički šok nakon perforacije creva
asfiksija ploda kao posledica neblagovremeno primenjene akušerske
intervencije
progresija postojećeg neurološkog oboljenja -Adenoleucodystrophia
Predmeti sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta za period
2000-2004, a koji su se odnosili na urgentna stanja:
2000. god. 2001. god. 2002. god. 2003. god. 2004. god.
2 3 1 6 4
HIRURGIJA 7
GINEKOLOGIJA 3
OPŠTA PRAKSA 1
PEDIJATRIJA 1
INFEKTIVNE 1
INTERNA 3
UKUPNO 16
Medicinske oblasti na koje se odnose optužbe za lekarsku odgovornost:
U svim ovim slučajevima je došlo do smrtnog ishoda, a radilo se o:
zapušenje venskih krvnih sudova dela creva, izumiranje njegovog
zida i sledstveno zapaljenje zidne i drobne trbušnice (akutni abdomen)
komplikacije dugogodišnje šećerne bolesti manifestovane difuznim
teškim aterosklerotskim promenama krvnih sudova i akutni infarkt
miokarda
komplikacije nastale nakon operacije slepog creva
iskrvarenje iz nepotpunog rascepa zida aorte kod nedijagnostikovanog
urođenog suženja aorte
respiratorni distres sindrom (2 slučaja)
iskrvarenje posle manuelne revizije materice
iskrvarenje iz rupture disekantne aneurizme aorte nakon traume
infarkt miokarda
peritonitis kao komplikacija čira na želucu
iskrvarenje zbog rupture materice
rascep raslojenog zida grudnog dela aorte
septički šok nakon perforacije creva
trombna embolija par dana posle operacije proširenih vena leve
potkolenice
trombna embolija zbog preloma kostiju leve noge
akutni i jakostepeni edem pluća – posledica intravenskog uzimanja
heroina
U obrađenom desetogodišnjem periodu od 1990. do 1999. god.
od ukupno 248 završenih predmeta sudskomedicinskog odbora
65 (26,2%) predmeta odnosilo se na odgovornost lekara.
U petogodišnjem periodu od 2000. do 2004. god. od ukupno 151
završenog predmeta sudskomedicinskog odbora na lekarsku
odgovornost odnosilo se 58 (38,4%) predmeta.
Analizom pomoću χ2 testa utvrđeno je da postoji statistički
značajna razlika (χ2=5,265; p<0,005) između ova dva perioda.
Ovi podaci ukazuju na porast broja tužbi koje se odnose na
odgovornost lekara.
0
50
100
150
200
250
broj predmeta
I period II period
ne
da
ODGOVORNOST HIRURGA:
1. POGREŠNO POSTAVLJENA INDIKACIJA ZA
OPERACIJU.
2. ISKRVAVLJENJE ZBOG POVREDE VEĆEG KRVNOG
SUDA.
3. ZAOSTALA GAZA, KOMPRESA ILI INSTRUMENT
U TELU PACIJENTA.
4. INFEKCIJA OPERATIVNE RANE.
ODGOVORNOST ANESTEZIOLOGA:
1. POGREŠAN IZBOR PREMEDIKACIJE.
2. INTRAARTERIJALNO DAVANJE BARBITURATA ILI
DRUGIH ANESTETIKA.
3. OŠTEĆENJE ZUBA PRILIKOM INTUBACIJE.
4. POGREŠNO UVEDEN ENDOTRAHEALNI TUBUS.
5. NEPRIMEĆENA ISPRAŽNJENA BOCA SA KISEONIKOM.
6. POGREŠNO PRIKLJUČENI ANESTETIČKI GASOVI I O2.
7. OBSTUKCIJA DISAJNIH PUTEVA I HIPOVENTILACIJA.
8. SVESNOST PACIJENTA U TOKU OPŠTE ANESTEZIJE.
ODGOVORNOST HIRURGA I
ANESTEZIOLOGA:
1. GREŠKA U IDENTIFIKACIJI PACIJENTA U
OPERACIONOJ SALI- NEPOTREBNA ILI POGREŠNA
OPERACIJA.
2. OPERACIJA NA POGREŠNOJ STRANI I OPERACIJA
JEDNOG OD PARNIH ORGANA.
3. POVRAĆANJE U TOKU OPERACIJE I ASPIRACIJA
ŽELUDAČNOG SADRŽAJA.
4. OŠTEĆENJE USLED NEODGOVARAJUĆEG POLOŽAJA
PACIJENTA NA OPERACIONOM STOLU.
”Svrha medicine je akcija, a ne čekanje. Opasnost
od postavljanja krive dijagnoze je manja nego ako
se čeka da pacijent umre bez tretmana”.
C. Bernard
Misli kao čovek a radi kao čovek koji razmišlja.
Anri- Lui Berson
Dobar profesor predaje, još bolji
demonstrira, a najbolji inspiriše...