insekticidi u zaŠtiti bilja - agroekologija Čovek je zbog svojih osnovnih potreba od najranije...

INSEKTICIDI U ZAŠTITI

BILJA

UrednikProf. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

AutorProf. dr Marija Zgomba, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

RecenzentProf. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Dizajn i štampa TFK SIGNUM, Novi Sad

Tiraž100

ISBN 978-86-7520-298-1

Novi Sad, 2014.

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. UVOD .................................................................................................................. 6

2. INSEKTICIDI ........................................................................................................ 8 2.1. Konvencionalni insekticidi ........................................................................ 10 2.1.1. Organohlorna jedinjenja ..................................................................... 11 2.1.2. Organofosforna jedinjenja .................................................................. 11 2.1.3. Karbamati ........................................................................................... 12 2.1.4. Piretrini i piretroidi ............................................................................. 12 2.1.4.1. Piretrin ............................................................................... 12 2.1.4.2. Piretroidi ........................................................................... 13 2.1.5. Neonikotinoidi ................................................................................... 14 2.1.6. IGRs – Regulatori rasta insekata ...................................................... 14 2.1.6.1. Inhibitori sinteze hitina ..................................................... 14 2.1.6.2. Analozi juvenilnih hormona ............................................. 16 2.1.6.3. Agonisti egdizon hormona ................................................. 16 2.2. Bioinsekticidi ............................................................................................ 17 2.2.1. Bakterije ............................................................................................. 17 2.2.2. Gljive .................................................................................................. 18 2.2.3. Virusi ................................................................................................. 18

3. PRAVILAN IZBOR INSEKTICIDA .......................................................................... 19

4. NAJZNAČAJNIJE ŠTETNE INSEKATSKE VRSTE NA GAJENIM BILJKAMA .................. 22 4.1. Polifagne štetočine ......................................................................................... 22 4.2. Štetni insekti u voćarstvu ............................................................................... 24 4.3. Štetni insekti u ratarstvu ............................................................................... 30 4.4. Štetni insekti u povrtarstvu ............................................................................. 32

5. REGISTROVANI INSEKTICIDI U SRBIJI ................................................................. 35

Literatura .................................................................................................................... 59

4

Predgovor

Knjiga “Insekticidi u zaštiti bilja” pripremljena je u okviru IPA projekta Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food. U uvodnom delu knjige je dat istorijat primene insekticida i kako autor navodi, čovek je zbog svojih osnovnih potreba od najranije istorije neprestano morao da ulazi u odnose kompeticije sa insektima. Danas su pored konvencionalne proizvodnje prisutne organska, biodinamička, prirodna ili naturalna, biološka, ekološka kao i drugi vidovi poljoprivredne proizvodnje. Neka konvencionalna sredstva za zaštitu biljaka se supstituišu sredstvima prirodnog porekla, ali i pored toga, hemijska komponenta zaštite, moraće još neko vreme da ostane ako ne dominantna, a ono značajni segment u izboru mera zaštite gajenih biljaka. U knjizi je prikazana podela insekticida prema fazi razvoja insekata, prema načinu primene i načinu delovanja, a dat je i prikaz oblika formulacija u kojima se proizvode. U delu koji se odnosi na podelu insekticida prema hemijskom sastavu, autor daje prikaz osnovih karakteristika oganohlornih, organofosfornih insekticida, karbamata, piretrina i pretroida, kao i novije grupe insekticida neonikotinoida i IGR – regulatora rasta insekata (inhibitori sinteze hitina, analozi juvenilnih hormona, agonisti egdizon hormona), sa mehanizmima delovanja. Dat je prikaz bioinsekticida: virusa, bakterija i gljiva. Kod izbora insekticida, kao i kod drugih pesticida, od presudnog značaja je primena preparata sa različitim mehanizmom delovanja kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Na tržištu se nalazi veliki broj insekticida.

5

Kakva je razlika između njih? Kako i kada ih koristiti? Kako napravit najbolji izbor, najbolju kombinaciju, najbolji redosled i kreirati kvalitetnu zaštitu od insekata? Odgovore na neka od ovih pitanja naći ćete u knjizi “Insekticidi u zaštiti bilja” . Prikazane su najznačajnije štetne insekatske vrste na gajenim biljkama, polifagne štetočine, štetni insekti u voćarstvu, ratarstvu i povrtarstvu, a dat je i spisak insekticida za njihovo suzbijanje, koji su registrovanih za promet u Republici Srbiji. Knjiga je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama, studentima poljoprivrede i istraživačkim institucijama, odnosno svima koji treba da se upoznaju sa pravilnom primenom insekticida u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, uz odlaganje pojave rezistentnosti i očuvanje životne sredine. Nadam se da će ova knjiga imati veliki broj korisnika i da će pomoći pravilnom izboru insekticida u zaštiti biljaka. U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na projektu iz Republike Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i Hrvatske agencije za hranu. Urednik Prof.dr Sanja Lazić

6

Čovek je zbog svojih osnovnih potreba od najranije istorije neprestano morao da ulazi u odnose kompeticije sa insektima. Linija fronta je povučena vrlo rano. U periodu od 2500 godina pre nove ere suzbijanje insekata je bilo neorganskim sredstvima. Prvo je korišćen sumpor, zatim se u Kini oko 1200 godine pre nove ere koriste biljni derivati, pa živa i jedinjenja arsena. Frustracija nerešivosti problema sa insektima često je imala nelogične aktivnosti. Rimljani su se obraćali bogovima za koje su verovali da su nadležni za štetne insekte. Nadalje, od kraja XVII veka zaštita od štetnih insekata biva usredsređena na korišćenje nikotina, u XVIII veku naftnih ulja i naftalina. Od početka XIX veka počinje razvoj insekticida od uvođenja jedinjenja na bazi fluorida, zatim olovnog arsenata. Razvoj insekticida usko je vezan za brojna otkrića u hemiji i nagli industrijski razvoj. Jedan do najznačajnijih i najpoznatijih insekticida, DDT, iz grupe aromatičnih ugljovodonika, sintetisan je 1874. godine, njegova insekticidnost dokazana 1939. godine, a uveden je u proizvodnju 1942. Organofosforna jedinjenja i karbamati se razvijaju pedesetih i šezdesetih, piretroidi sedamdesetih godina XX veka, a u poslednjoj deceniji i neonikotinoidi. Uvođenjem insekticida koji se baziraju na poremećajima fiozioloških procesa u metamorfozi insekata (regulatori rasta, IGR) sedamdesetih godina XX veka i uvođenjem bioloških agenasa kao entomopatogena, otvaraju se mogućnosti različitim načinima

1. UVOD

7

1. Uvod

suzbijanju štetnih insekata. Kombinacija konvencionalnih insekticida sa insekticidima disruptorima metabolizma i bio-insekticida u okviru programa zaštite uvodi konceptu-alno novi pristup koji sa drugim metodama koje deluju komplementarno (karantinske, mehaničke, fizičke) obezbedjuju integralni pristup zaštiti biljaka. U svetu je, u praksi i teoriji, a pod okriljem koncepta održivog razvoja, u XXI veku prisutan čitav niz oblika zaštite bilja, sa puno dodirnih tačaka, ali i sa specifičnostima. Tako se u svetu i našem okruženju popularišu organska, biodinamička, prirodna ili naturalna, biološka, ekološka i niz drugih vidova poljoprivredne proizvodnje. Najčešće prisutan model je organska poljoprivreda, čiji naziv ukazuje da se čitav sistem proizvodnje posmatra kao jedna celina, kao „organizam“ i upućuje na osnovnu različitost u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Sa prefiksom ekološka poljoprivreda dopunjuje se značenje i suština novog oblika poljoprivredne održive proizvodnje, jer se naglašava poštovanje ekoloških principa, očuvanja prirodne ravnoteže, zaštite i očuvanja ekosistema. Standardna, konvencionalna sredstva za zaštitu biljaka se takođe supstituišu sredstvima prirodnog porekla. Ipak, hemijska komponenta zaštite, moraće još neko vreme da ostane ako ne dominantna, a ono značajni segment u izboru mera zaštite gajenih biljaka. Imajući ovo u vidu dajemo pregled najznačajnih štetnih insekata koji ugrožavaju gajene biljke na našem podneblju, klasifikaciju i najznačajnije osobine insekticida, odnosno postulate koji treba da posluže u izboru zaštite gajenih biljaka od insekata. Isto tako, da bi potencijalni čitalac/korisnik ponuđenih informacija u ovoj knjizi mogao da se orijentiše u odnosu na mogući izbor aktivnih materija, odnosno insekticida koji su registrovanu u Srbiji dajemo na uvid spektar raspoloživih formulacija.

8 9

2. Insekticidi

Insekticidi su sredstva hemijskog ili biološkog porekla koji se koriste za suzbijanje ili sprečavanje delovanja insekata.

Prema fazi razvoja insekta u kojoj insekticidi deluju, mogu se podeliti na: Ovicidi - za suzbijanje insekata u stadijumu jajeta• Larvicidi - za suzbijanje insekata u stadijumu larve• Adulticidi- za suzbijanje insekata u stadijumu odraslog (adulta)•

Prema načinu primene insekticidi mogu biti: za primenu preko zemljišta,• za zimsko tretiranje voćaka i vinove loze,• za tretiranje semena, rasada i sadnog materijala,• za folijarno tretiranje biljaka,• za suzbijanje štetnih insekata i grinja u skladištu,• za tretiranje drveta- trupaca i drvne građe.•

Prema načinu delovanja insekticidi se dele na: Kontaktne (deluju na mestu dodira odnosno, kontakta s insektom ili biljkom),• Digestivne ili utrobne (nakon unošenja u organizam ishranom i dospevanja u • probavne organe gde manifestuju svoje delovanje),

2. INSEKTICIDI

Inhalacione (insekticid koji deluje svojom gasovitom fazom nakon udisanja), • Regulatore rasta i razvoja insekata-IGR,(utiču na metabolizam inekata, inhibicijom, • ubrzavanjem, usporavanjem ili modifikovanjem pojedinih fizioloških procesa).

Repelentne (odbijaju insekte).•

Kontaktni insekticidiInsekti se hrane grickanjem, ili oštećuju delove biljaka površinski

Formulacije insekticidaČvrste formulacije

Granule i mikrogranule (GR, MG)1. Vododisperzne granule (WG)2. Kvašljivo prašivo (WP)3. Tablete (TB)4. Pelete (PT)5.

Formulacije za posebne nameneAerosol1. Kapsule i mikrokapsule (CS i MC)2. Gel (GL ili GW)3. Sporo otpuštajuće granule (SRG)4.

Sistemični insekticidiInsekti se hrane sisianjem biljnih sokova ili formiraju štitove i voštane prevlake

Tečne formulacije: Koncentrovani rastvor (SL)1. Vodeni rastvor (AS)2. Koncentrovana suspenzija (SC)3. Koncentrat za emulziju (EC)4. Uljani rastvor (OL)5. Emulzija ulje u vodi (EW)6. Emulzija voda u ulju (WO)7. Suspenoemulzija (SE)8. Mikroemulzija (ME)9. Multiple emulzije10.

Kod primene insekticida, kao i drugih pesticida, od presudnog značaja je primena preparata sa različitim mehanizmom delovanja kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Zbog toga je važno poznavanje pripadnosti određenog preparata hemijskoj grupi i njihovno pravilno smenjivanje. S obzirom na značaj koji ima odgovarajuća hemijska struktura, u biološkoj aktivnosti jedinjenja, nije zanemarljiva i podela prema pripadnosti odgovarajućoj hemijskoj grupi.

10 11

Prema hemijskom sastavu insekticidi su grupisani u:

Organohlorna jedinjenja - hlorovani ugljovodonici su jedinjenja različite hemijske strukture, ali po pravilu sadrže ugljenik, hlor i vodonik. U poljoprivredi su se koristili kao insekticidi, akaricidi i rodenticidi;

Organofosforna jedinjenja - visoko efikasni insekticidi, akaricidi, ređe nematocidi, fungicidi, herbicidi i defolijanti, sredstva za suzbijanje ekto- i endo parazita domaćih životinja;

Karbamati - koriste se kao insekticidi, nematocidi, akaricidi i fungicidi;

Piretrini i pretroioidi - koristi se za suzbijanje lisnih vaši, stenica, buva i drugih ekto parazita čoveka i domaćih životinja;

Neonikotinoidi - koristi se za suzbijanje insekata, deluju digestivno i kontaktno, uništavajući nervni sistem insekata;

IGR– regulatori rasta insekata

2.1. KONVENCIONALNI INSEKTICIDI

2.1.1. Organohlorna jedinjenja Mehanizam delovanja - antagonisti γ-aminobuterne kiseline, blokiraju transport K+ i Na+ jona kroz membrane nervnih ćelija, te onemogućavaju prenos nervnih impulsa, izazivaju tremore, grčenje mišića i hiperaktivnost, što kasnije rezultira ataksiomom (gubitkom pokreta) i naposletku uginućem. Dovode do inhibicije perifernog i centralnog nervnog sistema. Inhibiraju ATP-azu koja učestvuje u transformaciji i transportu katjona kroz membranu. Smatra se da je primarno mesto delovanja hlorovanih ugljovodonika nervno tkivo. Svi predstavnici iz ove grupe imaju isti efekat koji se manifestuje destabilizacijom neurološke aktivnosti, što izaziva hiperekscitiranost nerava i mišića. Inicijalna toksičnost je niska, a perzistentnost visoka. Nisu selektivni, tj. deluju kako na štetne tako in a korisne insekte. Kad dospeju u organizam nakupljaju se u mastima i imaju kumulativni efekat, fenomen poznat kao bioakumulacija, što je u vreme primene ovih jedinjenja dovelo do višekratnog povećanja količina hlorovanih ugljovodonika u lancima ishrane (biomagnifikacija tipična za DDT). Nesistemici su, deluju kontaktno, digestivno, inhalaciono. Primenjuju se folijarno i preko zemljišta. Predstavnici iz ove grupe su: DDT, linden, diedrin, endosulfan, hlordan, heptahlor i dr.

2.1.2. Organofosforna jedinjenja Mogu biti sistemici, nesistemici, delovati kontaktno, digestivno, inhalaciono, kao fumigantno. Primenjuju se i folijarno i preko zemljišta. Mehanizam delovanja-inhibiraju acetilholinesterazu (AChE), što ima za posledicu nagomilavanje acetilholina. Acetilholin esteraze su enzimi koji razlažu acetilholin na holin i sirćetnu kiselinu. Dolazi do prekida prenosa nervnih impulsa što rezultira tremorom, paralizom i uginućem. Organofosfati nepovratno inhibiraju enizim acetilholinesterazu (ireverzibilan proces). Širok spektar fizičko-hemijskih i bioloških svojstava obeležio je primenu ovih jedinjenja ne samo u poljoprivredi u suzbijanju fitofagnih insekatskih vrsta koje ugrožavaju biljnu proizvodnja, nego i u suzbijanju sinantropnih i hematofagnih insekata od medicinskog i veterinarskog značaja.

Osobine organofosfata koje su zaslužne za njihovu široku primenu su:

Visoka insekticidna i akaricidna aktivnost i širok spektar delovanja.1. Postojanje jedinjenja sa različitom perzistentnošću, koja se u drugim organizama 2. razlažu na jedinjenja koja su manje toksična za čoveka i druge kičmenjake.

Brz metabolizam i odsustvo sposobnosti njihovog nagomilavanja.3.

2.1. Konvencionalni insekticidi

12 13


2.1.4.2. Piretroidi Mehanizam delovanja - blokiraju transport Na jona kroz membranu nervnih ćelija, te onemogućavaju prenos nervnih impulsa (utiču na permeabilnost membrana). Ometanje prenosa nervnih impulsa ima za posledicu nekoordinisane pokrete, paralizu i na posletku uginuće. Piretroidi su kontaktni i digestivni insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem, pri čemu se kod insekata javljaju karakteristični simptomi. Početni simptomi veoma brzo nastupaju i insekt je već posle par minuta nesposoban za kretanje i letenje. Ovaj udarni „knock- down“ efekat je karakterističan samo za piretroide. Kod udarnih doza ne dolazi uvek do smrti insekta, zbog toga što se piretroidi veoma brzo razgrađuju. Kod jednog broja insekata dolazi do preživljavanja. Ova mogućnost opredeljuje da se nekada koriste u kombinaciji sa organofosfatima ili karbamatima (Janjić, 2005). Piretroidi su često foto i termo labilni. Zbog ove okolnosti najčešće se formulišu sa sinergistima. Osnova njihove slabe toksičnosti za sisare je brza biotransformacija piretroida do netoksičnih ili slabotoksičnih jedinjenja. Neki od predstavnika piretroida su: aletrin, bioaletrin, bioresmetrin, tetrametrin, deltametrin, fenvalerat, permetrin, ciflutrin, cipermetrin, alfa-cipermetrin, beta- cipermetrin, zeta-cipermetrin, lambda-cihalotrin i dr.

Sistemično delovanje nekih organofosfata.4. Manji utrošak preparata i brže delovanje u odnosu na grupu hlorovanih ugljovodonika. 5. Brzo razlaganje u zemljištu i umerena toksičnost za ribe.6.

Neki od predstavnika organofosfata su: malation, paration, fention, fenitrotion, diazinon, foksim, hlorpirifos, pirimifosmetil, kumafos, acefat, monokrotofos, fosfamidon, naled, terbufos, dimetoat, azifosmetil i dr.

2.1.3. Karbamati Karbamati su estri karbaminske kiseline. Mehanizam delovanja - inhibiraju acetilholinesterazu (AChE) po čemu su bliski organofosfatima. Moguća je povratna (reverzibilna) inhibicija AChE , posle 24-48h može doći do spontane reaktivacije AChE. Delovanje ovih jedinjenja ima za posledicu pojavu konvulzija, paralize i uginuća. Deluju kontaktno i digestivno. Neke od aktivnih materija iz grupe karbamata su: metiokarb, karbofuran, karbosulfan, fenoksikarb, fentiokarb, bendiokarb, pirimikarb, benfurkarb, aldikarb, metomil, karbaril, propoksur i dr.

2.1.4. Piretrini i piretroidi

2.1.4.1. Piretrin Piretrini su prirodne insekticidne supstance koje su sadržane u piretrumu, ekstraktu cveta biljke buvača, Chrysanthemum cinerariaefolium, Chrysanthemum cocineum i drugim. Najznačajniji izvor piretrina je Ch. cinerariaefolium. Ekstrakt buvača se sastoji od šest usko povezanih, biološki aktivnih estara, koji pokazuju insekticidno delovanje i zajedno se nazivaju piretrini, a razlikuju se na osnovu krajnjih supstituenata u spoljašnjim lancima kiselinskih i alkoholnih komponenata. Imaju širok spektar delovanja, te su našli i čestu primenu. Primenjuju se u u poljoprivredi, šumarstvu i komunalnoj higijeni. Ulaze u sastav velikog broja preparata za opštu upotrebu, npr. u insekticidnim aerosolima protiv sinantropnih i drugih insekata, repelentima za komarce u obliku isparivača i tableta, insekticidnim šamponima i šamponima za kućne ljubimce. Istraživanja (Atkinson et al., 2004) su pokazala da primena samog piretrina ne daje zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju biljnih štetočina u poljskim uslovima. Toksičan je i za neke korisne insekte, mada je ta negativna pojava manje izražena nego kod primene drugih insekticida, jer se zbog svoje fotonestabilnosti ne zadržava dugo na tretiranom objektu.

14 15

2.1.5. Neonikotinoidi Neonikotinoidi inter-reaguju sa nikotin acetilholin receptorima koji se nalaze u centralnom i perifernom nervnom sistemu insekata, što dovodi do ekscitacije i paralize, pa i do uginuća insekta. Ova jedinjenja stimulišu aktivnost acetilholina. Imaju jak afinitet za receptore insekata, a slab za receptore vertebrata. Njihova primena u biljnoj proizvodnji daje dobre rezultate, naročito kada je reč o suzbijanju vrsta iz reda Heteroptera i različitih vrsta biljnih vaši. Predstavnici ove grupe insekticida su sistemici i mogu delovati kontaktno i digestivno. Neki od predstavnika su: tiametoksam, acetamiprid, tiakloprid, imidakloprid i dr.

2.1.6. IGRs –Regulatori rasta insekata Regulatori rasta insekata čine u treću generaciju insekticida. To su insekticidi koji ometaju normalne aktivnosti endokrinog sistema ili dovode do hormonskog disbalansa i na taj načih ugrožavaju normalan razvoj, reprodukciju i metamorfozu insekata. Regulišu ekspresiju gena odgovornih za formiranje karakteristika larve, lutke i adulta i kontrolišu proces presvlačenja. Metamorfozu insekata kontroliše uzajamno delovanje dva hormona: egdizon hormona i juvenilnog hormona. Proces delovanja na insekte im je sporiji u odnosu na konvencionalne insekticide. Regulatori rasta mogu svoje delovanje da zasnivaju na poremećajima u stadijumu larve, koji mogu da budu na nivou inhibicije sinteze hitina ili na nivou koncentracije juvenilnog hormona, pa ih stoga možemo svrstati u tri grupe: inhibitori sinteze hitina, analozi juvenilnih hormona i agonisti egdizon hormona:

2.1.6.1. Inhibitori sinteze hitina

Inhibitori sinteze hitina ispoljavaju svoje delovanje kod velikog broja različitih rodova insekata. Inhibiraju formiranje hitina prouzrokujući abnormalnu endokutikularnu depoziciju i odsustvo kutikule. Njegovo potpuno odsustvo u kičmenjacima i višim biljkama je osnova selektivnog delovanja ove grupe jedinjenja. Insekti imaju 3 tipa hitina: α, β i γ hitin. Tipični α- hitin je najzastupljeniji u kutikuli insekta, β- hitin se nalazi u crevima insekata, a γ- hitin postoji primarno u kokonima insekata. Ovo delovanje ispoljavaju dve različite strukture jedinjenja: derivati benzoilfenil uree i buprofezin. Smanjenje sadržaja kutina u kutikuli insekata nastaje kao posledica inhibicije biohemijskih procesa neophodnih za formiranje hitina (Hajjar i Casida, 1979). Biohemijski uticaj ovih jedinjenja na hitin sintetazu direktno se ispoljava na fiziologiju presvlačenja insekata. Inhibiranjem sinteze hitina usporava se stvaranje peritrofičke membrane (diflubenzuron).

Inhibitori sinteze hitina ispoljavaju digestivno i kontaktno delovanje. Postoji i mogućnost delovanja na plodnost i ovicidnu toksičnost ako se tretman diflubenzuronom izvede u kratkom roku nakon ovipozicije. Mlađa jaja kod insekata su osetljivija od starijih. Ovicidno delovanje se manifestuje na tri načina: embrion se razvija ali ugine neposredno pred izleganje iz jajeta, drugi način je nepravilno izleganje (larva izlazi sa strane, a ne kroz vrh jajeta) i treći je uginuće larve tokom eklozije iz jajeta, pri čemu je larva samo delimično oslobođena delova jajeta. Nakon direktnog tretiranja larvi ovim jedinjenjima simptomi se ne primećuju dok ne počne proces presvlačenja. U retkim slučajevima se dešava da lutka (sa malformacijama) pređe u normalan adultni oblik.

Poremećaji tokom ovog procesa mogu se odvijati na različitim nivoima: Presvlačenje može biti potpuno sprečeno, te insekt uginjava u svojoj staroj kutikuli• Presvačenje može početi, ali biva prekinuto u bilo kom trenutku. U nekim slučajevima • ono traje sve dok stara kutikula ne ostane pripojena nekolicini poslednjih abdominalnih segmenata. Nova kutikula je često previše slaba i polako puca, što rezultuje dehidratacijom insekta.

Stara kutikula može biti potpuno odbačena sa tela insekta, izuzev stare glavene čaure • koja ostaje povezana mandibularnim regionom nove glavene čaure, te insekt uginjava usled nemogućnosti dalje ishrane i razvoja.

Prilikom prelaska larve u lutku može nastati lutka sa glavenom čaurom larve • poslednjeg larvenog stupnja.

I pored toga što neke vrste insekata, nakon tretmana benzoilfenil ureama mogu naizgled normalno da se presvuku, dešava se da mandibule i labrum budu dislocirani te insekt nije u mogućnosti da se hrani. Tretman larvi tokom poslednjeg larvenog stupnja može rezultovati usporenim ispoljavanjem simptoma, odnosno simptomi se jave tek posle pojave imaga. Odrasli nisu u stanju da se oslobode lutkine košuljice ili preobražaj u odraslog može biti potpun, ali insekt nakon preobražaja uginjava. Benzoilfenil uree se po mehanizmu delovanja u mnogome razlikuju od konvencionalnih insekticida, što zahteva njihovu specifičnu primenu u prirodnim uslovima. Ove činjenice nameću potrebu striktnog preciziranja načina i momenta aplikacije. Ako su insekti bili izloženi delovanju IGR supstancama u osetljivom stadijumu, dešava se da su pojedini insekti u mogućnosti da žive u krajnje iscrpljenom stanju još nekoliko dana pre konačnog uginuća. Inhibitori sinteze hitina su: diflubenzuron, hlorfluazuron, teflubenzuron, heksaflumuron i dr.

2.1. Konvencionalni insekticidi 2.1. Konvencionalni insekticidi

Entomopatogeni - bioinsekticidi, mikroorganizmi (gljive, protozoe, i najčešće bakterije) koji svojim pro- toksinima, po unošenju u probavni trakt insekata deluju kao toksini

2.2.1. Bakterije Bacullus thuringhiensis (B.t.) je bakterija čiji proteini (deltaendotoksini, toksični kristali) ispoljavaju insekticidna svojstva prema većem broju štetnih insekata. Da bi toksini delovali moraju biti uneti u organizam insekta, dakle deluju samo digestivnim putem. Proteini razaraju srednje crevo i sadržaj se izliva u telesnu šupljinu. Larve mladjih stupnjeva razvića su osetljivije od starijih larvi. Ovi biološki insekticidi su visoko selektivni. Takođe nisu toksični za toplokrvne životinje i čoveka. Nema štetnog uticaja na pčele, kao što je slučaj kod primene konvencionalnih insekticida. Nedostatak primene Bt je brza degradacija pod uticajem sunčeve svetlosti.

16 17

2.1.6.2. Analozi juvenilnih hormona Biohemijski efekti analoga juvenilnih hormona su veoma kompleksni, a odnose se na uticaj u larvenom i adultnom stadijumu razvića insekata. Ovi regulatori rasta utiču na fiziologiju morfogeneze, reprodukcije i embriogeneze. Ispoljavaju svoje delovanje na balans hormona u telu insekta, što se u mnogim slučajevima odražava na embriogenezu, metamorfozu i formiranje odraslog insekta. Efekat delovanja ovih jedinjenja je najizraženiji u fazi prelaska insekta iz stadijuma larve u stadijum lutke. Analozi juvenilnih hormona ispoljavaju i ovicidno i larvicidno dejstvo Ako se jaja insekata tretiraju nakon faze blastokineze, ovicidnog delovanja nema, ali se uticaj regulatora rasta uočava tokom metamorfoze. Analozi juvenilnih hormona su: metopren, hidropen, piriproksifen i fenoksikarb. 2.1.6.3. Agonisti egdizon hormona Fiziološki i biohemijski procesi koji se dešavaju za vreme metamorfoze zavise od mnogih juvenilnih i egdisteroidnih hormona. Agonisti su jedinjenja koja imaju osobinu da se vezuju za mesto na receptoru na koje bi se inače vezivali endogeni molekuli i tako imitiraju njihov efekat što dovodi do poremećene funkcije ćelije. Predstavnici iz ove grupe IGR su: halofenozid, metoksifenozid, tebufenozid, hromfenozid i dr.


2.2. BIOINSEKTICIDI

Kod izbora insekticida, kao i kod drugih pesticida, od presudnog značaja je primena preparata sa različitim mehanizmom delovanja kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Zbog toga je važno poznavanje pripadnosti određenog preparata hemijskoj grupi i njihovno pravilno smenjivanje. Na tržištu se nalazi veliki broj insekticida. Kakva je razlika između njih ? Kako i kada ih koristiti? Kako napraviti najbolji izbor, najbolju kombinaciju, najbolji redosed i kreirati kvalitetnu zaštitu od štetnih insekata? Odgovore na ova pitanja potražićemo kod insekata. Oni nepogrešivo prepoznaju različite hemijske supstance i reaguju na njih. Insekti i bez instrumenata precizno određuju sadržaj neke hemikalije u biljkama ili u preparatima. Oni se ne varaju. Od više stotina preparata insekti i prepoznaju različite hemijske grupe istog/različitog mehanizma delovanja. Koje su to grupe? Zašto je važno da ih znamo? Utvrđeno je da ako insekti razviju rezistentnost na neki preparat, ni drugi preparti iz iste grupe neće više delovati. Tako je krompirova zlatica razvila je otpornost na cipermetrin, miner okruglih mina razvio je otpornost na diflubenzuron itd., a to znači i na ostale insekticide istog mehanizma delovanja. Za suzbijanje nekog insekta nije bitno koliko preparata ima na tržištu nego koliko ima mehanizama delovanja. Tako,

18 19

Rod Bacillus uključuje više vrsta koje stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima: Bt kurstaki • i B.aizawai- namenjen larvama Lepidoptera (Leptinotarsadecemlineata)

Bt tenebrionis• – entomopatogen za neke larve Coleoptera Bt israelensis• - efikasan u suzbijanju larvi nekih Diptera Baccillus sphaeriscus- • namenjen suzbijanju larvi Culicidae Bacillus popilliae- • koristi se za suzbijanje nekih Carabida (Popillia japonica)

Primena ove bakterije u zaštitu bilja je široko rasprostranjena u celom svetu.

2.2.2. Gljive Bauveria bassiana je gljiva čiji organi prodiru u telo insekata: tripsa, leptirastih vaši, vaši, gusenica, tvrdokrilaca, krompirove zlatice i dr.

2.2.3. Virusi U primeni su iz familija virusa koji izazivaju promene u insektima sa krajnjim letalnim ishodom. Najznačajnije su Baculoviridae koji mogu da budu nukleopoliedrični virusi (NPV) ili granulovirusi (GV). NPV se najčešće koriste u suzbijanju Lymantria dispar, Hyphantria cunea, Mamestra brassicae i Spodoptera litoralis, dok je primena GV uglavnom vezana za suzbijanje Cydia pomonella.

2.2. Bioinsekticidi

3. PRAVILAN IZBOR INSEKTICIDA

20 21

za suzbijanje jabukinog smotavca, ima više stotina preparata ali samo 8 mehanizama delovanja. U praksi od tih 8 mehanizama delovanja koriste se samo 2 a ponekad 3-4 pa se konsekventno prepoznaje zbog čega je sada teško suzbijati ovu primarnu štetočinu. Imajući u vidu veliki broj preparata, Međunarodni Komitet za Rezistentnost insekata i grinja (IRAC) svrstao je insekticide i akaricide, prema reakciji insekata i grinja, u 24 mehanizma delovanja i puteve kreiranja rezistentnosti. Njih treba poznavati da bi se razumela i implementirala Upustva za odlaganje rezistentnosti.

Osnovni postulati koje je uveo IRAC su: Jedan mehanizam delovanja treba koristiti jedanput u toku sezone na istom 1. usevu/gajenoj biljci.

Mešavine komponenti iz istog mehanizma delovanja se ne preporučuju.2. Koristiti mešavine hemijskih supstanci sa različitim mehanizmima delovanja 3. i tada se smatra da se radi o posebnom mehanizmu delovanja.

Pri mešanju, komponente se moraju koristiti u registrovanim količinama ili se 4. jedna od komponenti može smanjiti za 1/3 (ako postoji sinergizam i slično).

U programima zaštite obavezno alternativno aplicirati (svaki put druge) 5. insekticide različitih mehanizama delovanja.

Koristiti preparate samo u registrovanim količinama.6. Koristiti preparate u optimalno vreme kada je insekt najosetljiviji.7. Pri izboru između preparata istog mehanizma i načina delovanja dati prednost 8. onima koji su toksikološki prihvatljiviji i ekotoksikološki selektivniji.

3. Pravilan izbor insekticida 3. Pravilan izbor insekticida

U praksi se zbog nepoznavanja mehanizama delovanja insekticida prave previdi. Kao primer, navodimo da je česta pojava da se za suzbijanje jabukinog smotavca koriste prvi put Gusathion, drugi put Ultracid, treći put Diazinon itd. Za insekte ovi insekticidi imaju isti mehanizam delovanja, te se može očekivati da će posle ovakvog izbora insekticida nivo biološke efikasnosti opadati. Insekticidi mogu biti hemijski različiti ali istog mehanizma delovanja. Tako naprimer, Gusathion je organofosfat a Lannate je karbamat ali radi se o istom mehanizmu delovanja pa se ne mogu alternirati. U isti mehanizam delovanja spadaju Confidor, Calypso, Actara i Mospilan i ne mogu se na krompiru alternirati što se u praksi ne poštuje te konsekventno utiče na kreiranje rezistentnosti krompirove zlatice na nikotinoide. Imajući ovo u vidu dajemo IRAC sažetak mehanizama delovanja insekticida (IRAC, 2012)

22 23

Hyphantria cunea www.mothphotographersgroup.msstate.edu

Lymantria dispar www.cartinafinland.fi www.inspection.gc.ca www.greenindustry.uwex.edu

Melolontha melolontha www.hlasek.com www7.inra.fr

Elateridae www.gardensafari.net

Mamestra brassicaewww.discoverlife.org www.biolib.cz

Gryllotalpa gryllotalpa www.web2.mendelu.cz www7.inra.fr

4. Najznačajnije štetne insekatske vrste na gajenim biljkama

Prema biljnim kulturama na kojima se štetni insekti hrane, mogu se svrstati u četiri grupe:

4.1. Polifagne štetočineDudovac – • Hyphantria cuneaGubar – • Lymantria disparGundelj ili hrušt- • Melolontha melolonthaKupusna sovica – • Mamestra brassicaePamukova sovica – • Helicoverpa armigeraPovrtna sovica – • Mamestra oleraceaRovac – • Gryllotalpa gryllotalpaSmeđi, kruškin, srebrni i zeleni listojed (lisne pipe) – • Phyllobius sp.Sovica – • Agrotisssp.Sovica gama – • Autographa gammaSovica ipsilon – • Agrotisipsilon

4. NAJZNAČAJNIJE ŠTETNE INSEKATSKE VRSTE NA GAJENIM BILJKAMA

24

Zemljišne štetočine imaju vrlo veliki ekonomski značaj u biljnoj proizvodnji te je suzbijanje ovih štetnih insekata obavezna i redovna mera zaštite useva. Kontrola parcela i utvrđivanje brojnosti pojedinih vrsta kao i konstatovanje praga štetnosti je obaveza svakog poljoprivrednog proizvođača. Zemljišne štetočine nanose štete proređujući sklop biljaka i na taj način umanjuju prinos od 10 do 70 %. U praksi nije redak slučaj da se pojedine parcela preoravaju upravo zbog proređenog sklopa posejanih biljaka. Utvrđivanje praga štetnosti je premise preduzimanja aktivnosti na opredeljenju za suzbijanje Elaterida. Višegodišnji prosek u Bačkoj ukazuje da su Elateride bile prisutne u proseku 1, 2 – 6,4 larve/m2 posle gajenja strnina, a prag štetnosti iznosi 0, 5 – 1 larva/m2.Kada se utvrdi potreba za suzbijanjem zemljišnih štetočina donosi se odluka na koji način će se insekticidi aplicirati. Postoji više načina od kojih navodimo sledeće:

Zaštita semena pre setve (u doradnom centru ili pred samu setvu direktno na parceli)• Tretiranje cele površine (inkorporacija) sa insekticidom pre setve ,• Tretiranje u trake sa insekticidom istovremeno sa setvom• Kombinacija zaštite semena i tretiranje u trake•

4.2. Štetni insekti u voćarstvuKruškina buva – • Psylla pyriKruškin smotavac – • Cydia pyrivoraKruškin trips – • Taeniothrips inconsequensKruškina osa – • Hoplocampa brevisBeli drvotočac – • Zeuzera pyrinaDrvotočac – • Cossus cossusJabučna buva – • Psylla maliJabučni cvetojed – • Anthonomus pomorumJabukin smotavac (savijač)- • Cydia pomonellaJabučni moljac – • Hyponomeuta malinellusKrvava vaš – • Eriosoma lanigerumJabukina zelena lisna vaš – • Aphis pomiŠljivin smotavac – • Grapholita funebranaŠljivina osa (crna i žuta) – • Hoplocampa minuta iHoplocampaflavaŠljivina štitasta vaš – • Lecanium corniŽilogriz – • Capnodis tenebrionisBreskvin moljac – • Anarsia lineatellaBreskvin smotavac – • Cydia molestaCrna breskvina vaš – • Brachycaudus persicaeZelena breskvina vaš – • Myzus persicaeCrna trešnjina lisna vaš – • Myzus cerasi

25

Trešnjina muva – • RhagoletiscerasiTrešnjina osica – • Caliroa cerasiVišnjin surlaš – • Rhynchites auratusJagodin i malinin cvetojed – • Anthonomus rubiPipa jagodine peteljke – • Caenorhinus germanicusMalinin korebus – • Coroebus rubiMalinin prstenar – • Agrilus aurichalceusMalinina mušica galica – • Lasioptera rubiMalinova buba – • Byturus tomentosusRibizlin savijač – • SynanthedontipuliformisLešnikov surlaš – • Curculio nucumOrahov savijač – • Cydia amplanaCigaraš – • BictiscusbetulaeFiloksera – • Phylloxera vastatrixGrozdov smotavac – • Sparganothis pillerianaLozina štitasta vaš – • PulvinariavitisMakazar – • Lethrus apterus

Psylla pyricola www.britishbugs.org.uk www.pisvojvodina.com

Cydia molesta www.portal.sinavef.gob.mx www.portal.sinavef.gob.mx

Cydia pomonela www.jenny.tfrec.wsu.edu

www.forestryimages.org

4. Najznačajnije štetne insekatske vrste na gajenim biljkama4. Najznačajnije štetne insekatske vrste na gajenim biljkama

26

Aphis pomi www.agroklub.com

Eriosoma lanigerum www.agroklub.com

Rhagoletiscerasi www.pestalic.com www.poljoberza.net

Zeuzera pyrina www.biolib.cz www.pisvojvodina.com

Gajenje voćaka, od uvek značajna grana poljoprivredne proizvodnje, u poslednje vreme dobija sve više na značaju. Zdravi i kvalitetni plodovi uvek su imperativ za obezbeđenje plasmana voća. Da bi se ovaj zahtev ispunio, voćari su izloženi brojnim poteškoćama. Jedna od njih je dobro poznavanje uslova za pojavu i razvoj štetočina koje ugrožavaju prinos i kvalitet plodova u svim fazama razvoja voćke. Efikasna zaštita voćaka, u skladu sa principima dobre poljoprivredne prakse i integralne zaštite bilja,

27

nije ni malo jednostavan i lak zadatak. Kod nas se sve više primenjuje integralna proizvodnja voća, koja je već postala praksa i mnogih naših voćara. Da bi se obezbedila racionalna i održiva zaštita jabučastog voća neophodno je obezbediti sve elemente monitoringa koji je vezan za fenofaze razvoja jabuke/ jabučastog voća. Jabukin smotavac (Cydia pomonella) je ekonomski najznačajnija štetočina jabuke. Let leptira prezimljujuće generacije započinje u cvetanju jabuke ili u fazi opadanja latica. Zbog toga je ova fenofaza upravo vreme za početak praćenja leta leptira kako bi odredili njegovu brojnost i pravovremeno preduzeli mere zaštite. Osim praćenja leta i brojnosti leptira vrlo je bitno odrediti vreme polaganja jaja kako bi na vreme primenili insekticid iz grupe regulatora razvoja. U vreme formiranja plodova, kritična brojnost za krvavu vaš u ovoj fenofazi je 10% naseljenih stabala jabuke, dok je za zelenu vaš prag tolerancije 10% naseljenih vršnih letorasta. Jabukina osa je štetočina koju treba pratiti u cvetanju na belim lepljivim pločama. Prag štetnosti je ulov više od 30 osa po ploči. Miner kružnih mina prati se od početka cvetanja ulovom na feromonske klopke. Nakon vrha leta leptira pregledaju se naličja lišća na prisutnost odloženih jaja. Kritičan broj je 10 jaja na 100 pregledanih listova. Crveni voćni pauk je veličine 0,3 do 0,5 mm i najpre naseljava donju stranu lista, a oštećenja se vide u obliku beličastih pega, zatim lišće poprimi bronzanu boju. Kritična brojnost je više od 2 pauka po listu na 50% listova. Ova fenofaza je idealno vreme za prvu usmerenu zaštitu sa preparatima koji obezbedjuju dužu zaštitu kontaktnim insekticidima sa translaminarnim efektom, kao što su supstance na bazi abamektina.


Fenofaze jabučastog voća

00 07 10 56 57 59 60 65 67 69 72 74

00 Zimski pupoljci07 Početak pucanja pupoljka10 Faza mišjih ušiju56 Faza zelenih pupoljaka57 Faza crvenih pupoljaka59 Većina cvetova sa formiranim krunskim laticama

60 Prvi cvetovi otvoreni65 Puno cvetanje67 Cvetovi venu, većina latica otpada69 Kraj cvetanja72 Veličina ploda do 2 cm74 Plodovi uspravni T-faza

28

Jabukin smotavac u našim uslovima krajem maja i početkom juna započinje piljenje gusenica prve generacije. Gusenice se ubušuju u plod na dodiru dva ploda, lista i ploda ili prodiru preko čašice i uz peteljku ploda. Ostali savijači iz porodice Tortricidae izgrizaju lišće i kožicu plodova površinski. Prag štetnosti je 5-6 gusenica na 100 pregledanih mladara. Lisne vaši (Aphididae) lako se uočavaju na donjoj strani listova koje kovrdžaju. Prag štetnosti za zelenu vaš je 10% naseljenih vršnih letorasta, dok je za pepeljastu vaš 2% naseljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve slučajno odabrane grane). Krvavu vaš lako uočimo po beloj prevlaci koja se formira na kolonijama vaši. Ako stisnemo prstom prevlaku na prstu nam ostaje crvena boja. Kritična brojnost je 8-10 kolonija na 100 izbojaka. Jabukin smotavac u našim uslovima ima dve generacije. Let druge generacije započinje u prvoj polovini jula i razvučen je sve do početka septembra. Druga generacija može biti opasnija od prve jer ima bolje uslove za razvoj, a plodnost ženki je daleko veća. Praćenje leta leptira obavlja se na isti način kao i kod prve generacije postavljanjem feromonskih klopki u voćnjak. Kad se utvrdi kritična brojnost i početak polaganja jaja, treba suzbijati ovu štetnu vrstu. Kalifornijska štitasta vaš razvija drugu generaciju krajem jula i u avgustu, a treću krajem avgusta i u septembru. Prag tolerancije za ovu štetočinu je „nula”,što znači da je treba suzbiti čim se primete štete. U priodu od rasta i razvoja plodova do berbe, kruškina buva, lisne vaši, grinje,savijači ploda i lista su dominantne štetne vrste. Kruškina buva je specifična štetočina kruške koja sisa sokove iz mladara i izlučuje obilje medne rose. Na plodovima sa mednom rosom naseljava se gljiva čađavica. Larve prva tri stupnja hrane se na naličju lišća i na mladim vrhovima, dok se larve poslednja dva stupnja presele u pazuhe lišća. Kruškina buva kod nas ima 4-5 generacija, a suzbija se kada prekorači prag štetnosti 10 naseljenih letorasta (za bujne sorte) i 20 % (za manje bujne sorte naseljenih letorasta kruške). To se najčešće događa sredinom maja.Jabukin i kruškin smotavac (Cydia spp.) su vrlo slične štetočine i u praksi se gotovo poistovećuju. Za suzbijanje štetočina kao što je kruškina osa, kruškina buva, voćne pipe, lisne vaši i muve galice preporučuje se tiometaksom, odmah nakon cvetanja. U ovom periodu potrebno je napraviti još jedan tretma za kruškinu buvu i grinje insekto-akaricidom, a suzbijanje kruškinog i jabukinog smotavca u fazi polaganja jaja koristiti regulatore rasta (lufenuron).

29


Lema melanopus www.pisvojvodina.com www.poljoprivrednik.net

Bothynoderespunctiventris www.hcphs.hr

Chaetocnematibialiswww.4.bp.blogspot.com www.agronomija.rs

Subcoccinella vigintiquatuorpunctata www.farm4.static.flickr.com

Ostrinia nubilalis www.agroplus.rs www.insekten-sachsen.de

3130

4.3. Štetni insekti u ratarstvuŽitni pivac – • Anisoplia spp. Žitna vaš – • Macrosiphum avenae Pšenični trips – • HaplothripstriticiŽitna pijavica – • Lema melanopusŽitne stenice – • Eurigaster mauraŽitni bauljar – • Zabrus tenebrioidesKukuruzna sovica – • SesamiacreticaKukuruzna zlatica – • DiabroticavirgiferaKukuruzni plamenac – • Ostrinia nubilalisŽičari (skočibube) – • ElateridaeZelena kukuruzna lisna vaš – • Rhopalosiphum maidisKukuruzna pipa – • TanymecusdilaticollisCrna repina vaš – • Aphis fabaeKasida šećerne repe – • Cassida spp.Mali repin surlaš – • Lixus scrobicollisObična repina pipa – • BothynoderespunctiventrisRepin buvač – • ChaetocnematibialisPeščar – • Opatrum sabulosumPoljska stenica – • Lygus rugulipennisRepičin crvenoglavi buvač – • Psylliodes chrysocephalaRepičina lisna osa – • Athalia rosaeRepičina pipa – • Ceutorhynchus assimilisVelika repičina pipa – • Ceutorhynchus napiSojin plamenac – • EtiellazinckenellaApion lucerke – • Apion tenueApion lucerke i deteline – • Apion pisiCvetožder deteline – • Apion apricansLivadski gubar – • Hypogymna morioLucerkina buba – • Gonioctena fornicataLucerkina bubamara – • SubcoccinellavigintiquatuorpunctataLucerkina lisna pipa – • Phytonomus variabilisLucerkina pipa – • OtiorhynchusligusticiLucerkina sovica – • HeliothismaritimaLucerkina stenica – • Adelphocoris lineolatus


Leptinotarsadecemlineata www.kerbtier.de www.pissrbija.com

Aphis fabae www.7.inra.fr

Trialeurodes vaporariorum www.cdn.c.photoshelter.com www.platina.inia.cl

Eurydema ventrale www.agronomija.rs www.pestnet.org

32 33

Elateridae www. aramel.free.fr www.pisvojvodina.com

4.4. Štetni insekti u povrtarstvuKrompirova zlatica – • LeptinotarsadecemlineataKrompirov moljac – • Phthorimaea operculellaBuvači krstašica – • Phyllotreta spp.Crvena kupusna stenica – • Eurydema ventraleKupusna muva – • Phorbia brassicaeKupusna sovica – • Mamestra brassicaeMali kupusar – • Pieris rapaePepeljasta kupusna vaš – • Brevicoryne brassicaeVeliki kupusar – • Pieris brassicaeCrna repina vaš – • Aphis fabaeGraškov pegavi savijač – • Laspeyresia dorsanaGraškov savijač – • Laspeyresia nigricana (Cydia nigricana)G• raškov trips – Kakothrips robustusGraškov žižak – • Bruchus pisorumGraškova muva – • Contarinia pisiZelena graškova vaš – • Acyrthosiphon pisumBela leptirasta vaš – • Trialeurodes vaporariorumKalifornijski trips – • Frankliniella occidentalisMoljac paradajza – • Tuta absolutaLukov moljac – • Acrolepiopsis assectella Lukov rilaš – • Ceuthorrynchus suturalisLukova lisna buva – • Bactericera tremblayiLukova minirajuća muva – • Phytomyza (Napomyza) gymnostomaLukova muva – • Hylemyaantiqua(Deliaantiqua)Muva belog luka – • Suillia luridaMrkvina lisna buva – • Trioza apicalisMrkvina lisna vaš – • Cavariella aegopodiiMrkvina muva – • Psila rosae


34 35

Pieris brassicae www.agroatlas.ru www.poljoberza.net www.delivery.superstock.com

Hylemiaantiquewww.195.182.68.146/zuak/folders/D.antiqua/s.mus.jpg www.dimg.donga.com


Ratarski usevi

STRNA ŽITA

Aktivnamaterija Preparat Insektikojesuzbija

Deltametrin

DECIS 2,5 - EC Žitna pijavica, lisne vašiDECIS 100 - EC Žitna pijavicaDECIS MEGA Žitna pijavicaFUTOCIS EC - 2,5 Žitna pijavica

Lambda-cihalotrin

KARATE ZEON (CS) Žitna pijavicaLAMDEX 5 CS Žitna pijavicaLAMDBA 2,5 - EC Žitna pijavicaLAMBADA (EC) Žitna pijavicaKAISO WG Žitna pijavica

GROM (EC) Žitna pijavica, žitne stenice

VANTEX 60 - SC Žitna pijavicaLAMBDACID (EC) Žitna pijavica

5. REGISTROVANI INSEKTICIDI U SRBIJI

36 37

5. Registrovani insekticidi u Srbiji 5. Registrovani insekticidi u Srbiji

Alfa-cipermetrinFASTAC 10 - EC Žitna pijavicaFASTAC 10 - SC Žitna pijavicaDIREKT (SC) Žitna pijavica

Zeta-cipermetrin FURY 10 - EC Žitna pijavica

CipermetrinDURBIN EW Žitna pijavicaDURBIN 200 - EW Žitna pijavicaCYTHRIN 200 - EC Žitna pijavica

Bifentrin

TALSTAR 10 - EC Žitna pijavica, lisne vašiFUTOCID - EC Žitna pijavica, lisne vašiFOBOS - EC Žitna pijavica, lisne vašiTORS (EC) Žitna pijavica

Dimetoat

PERFEKTHION (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiFOSFAMID 40 - EC Buvači, tripsi, lisne vašiBEVETOX 40 - E (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiDIMETOGAL (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiDIMETOAT - EC Buvači, tripsi, lisne vašiSISTEMIN 40 - EC Buvači, tripsi, lisne vaši

MalationWEBETION - ULV Žitna pijavica

ETIOL TEČNI (EC) Buvači, tripsi, žitne stenice, lisne vaši

Fenitrotion FENITROTION 50 - EC Žitne stenice, buvači, cikade, tripsi, lisne vaši

Fenitrotion + malationGALITION G - 5 (GR) Rovac, grčice, podgri-

zajuće sovice, žičnjaci

TETETON GRANULE (GR) Rovac, grčice, podgri-zajuće sovice, žičnjaci

HlorpirifosPYRINEX 48 - EC Lisne vaši, žitne stenice,

žičnjaci, grčice

KOZMA (EC) Lisne vaši, žitne stenice, žičnjaci, grčice

ImidaklopridNUPRID 600 - FS Žičnjaci GAUCHO 600 - FS Lisne vaši

Tiametoksam + difenokonazol CELEST TOP 312,5 FS Lisne vaši

KUKURUZ


Bifentrin

TALSTAR 10 - EC Kukuruzni plamenac, žičnjaci

FUTOCID - EC Kukuruzni plamenac, žičnjaci

FOBOS - EC Kukuruzni plamenac, žičnjaci

Indoksakarb AVAUNT 15 - EC Kukuruzni plamenac, pamukova sovica

Hlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Kukuruzni plamenac, pamukova sovica

Fenitrotion + malationGALITION G - 5 (PW) Rovac, grčice, podgri-



Hlorpirifos PYRINEX 10 - G (GR) Žičnjaci

Hlorpifos + imidaklopridPRIMIDEX FORTE 6,5- G (GR) Žičnjaci, grčice

PRIMIDEX 6,5- G (GR) Žičnjaci, grčice

TiametoksamCRUISER 350 - FS Žičnjaci, siva kukur. pipaCRUISER 600 - FS Žičnjaci, grčice

Tiametoksam + teflutrin FORCE ZEA 280 - FS Žičnjaci i grčice, pipa - smanjuje oštećenja

Imidakloprid

MACHO 600 FS Žičnjaci, kukuruz. zlatica, siva kukuruzna pipa

GAUCHO 600 - FS Žičnjaci, kukuruz. zlatica, siva kukuruzna pipa

IMIDOR 600 - FS ŽičnjaciPOZITRON (FS) ŽičnjaciSEEDOPRID 600 - FS ŽičnjaciTABU (FS) Žičnjaci, grčiceTAMARIS (FS) Žičnjaci, grčice

Metiokarb MESUROL FS - 500 Žičnjaci, Odbijanje pticaBifentrin SEMAFOR 20 - ST (FS) Žičnjaci Fipronil COSMOS 500 - FS ŽičnjaciTeflutrin FORCE 20 - CS Žičnjaci

Klotianidin PONCH 600 - FS Žičnjaci, larve kukuruzove zlatice

38 39

ŠEĆERNA REPA


Malation ETIOL TEČNI (EC) Lisne vaši, buvači

Hlorpirifos + cipermetrin

NURELLE - D (EC) Repina pipa, lisne sovice

ANTHOCID - D (EC) Repina pipa, lisne sovice

KONZUL (EC) Repina pipa, lisne sovice

SAVANUR - EC Repina pipa, lisne sovice

DESPOT (EC) Repina pipa, lisne sovice

CIHLOP (EC) Repina pipa, lisne sovice

Metomil LANNATE 25 - WP Lisne i podgrizajuće sovice

Lambda - cihalotrin

KARATE ZEON (CS) Lisne soviceKOZAK (EC) Kupusova lisna sovica

GROM (EC) Podgrizajuće sovice, buvači

Dimetoat

PERFEKTHION (EC) Buvači, repina muva, čisne vaši

FOSFAMID 40 - EC Buvači, repina muva, čisne vaši

BEVETOX 40 - E (EC) Buvači, repina muva, čisne vaši

DIMETOGAL (EC) Buvači, repina muva, čisne vaši

DIMETOAT - EC Buvači, repina muva, čisne vaši

SISTEMIN 40 - EC Buvači, repina muva, čisne vaši

Cipermetrin

CIPKORD 20 - EC Lisne i podgrizajuće sovice

NOTIKOR (EC) Lisne i podgrizajuće sovice

SUCIP 20 - EC Lisne i podgrizajuće sovice

Alfa-cipermetrinFASTAC 10 - EC Lisne soviceFASTAC 10 - SC Podgrizajuće sovice

Fenitrotion FENITROTION 50 - EC Lisne vaši, buvači, repina pipa

Hlorpirifos

PYRINEX 48 - ECLisne vaši, repina mrvica, lisne sovice, žičnjaci, grčice

KOZMA (EC)Lisne vaši, repina mrvica, lisne sovice, žičnjaci, grčice

RADAR VERSUS G (GR) Žičnjaci

Bifentrin

TALSTAR 10 - EC Buvači, lisne vaši, lisne sovice, žičnjaci

FUTOCID - EC Buvači, lisne vaši, lisne sovice, žičnjaci

FOBOS - EC Buvači, lisne vaši, lisne sovice, žičnjaci

Hlorpirifos + bifentrin PYRINEX SUPER 420 EC Žičnjaci, repina pipaTeflutrin FORCE 1,5 - G (GR) Žičnjaci




TiametoksamCRUISER 350 - FS Žičnjaci, siva kukuruzna

pipa, repin buvač

CRUISER 600 - FS Žičnjaci, grčice, buvač - smanjuje brojnost

Fipronil COSMOS 500 - FS Žičnjaci

Imidakloprid

MACHO 600 FS Žičnjaci, repin buvačGAUCHO 600 - FS Žičnjaci, repin buvačIMIDOR 600 - FS Žičnjaci, repin buvačPOZITRON (FS) ŽičnjaciSEEDOPRID 600 - FS Žičnjaci

Teflutrin FORCE 20 - CS Žičnjaci

Klotianidin + beta - ciflutrin PONCHO BETA (FS)

Žičnjaci (kada brojnost nije veća od 5/m2), repin buvač, crna repina vaš - redukuje brojnost


40 41

SUNCOKRET


Tiakloprid CALYPSO 480 - SC Lisne vaši

ImidaklopridMACHO 600 FS Žičnjaci, siva kukuruz. pipaGAUCHO 600 - FS Žičnjaci, siva kukuruz. pipaSEEDOPRID 600 - FS Žičnjaci

Metiokarb MESUROL FS - 500 Žičnjaci, odbijanje ptica

TiametoksamCRUISER 350 - FS Žičnjaci, siva kukuruzna

pipa, šljivina vašCRUISER 600 - FS Žičnjaci, grčice

Bifentrin SEMAFOR 20 - ST (FS) ŽičnjaciKlotianidin PONCHO 600 - FS ŽičnjaciFipronil COSMOS 500 - FS Žičnjaci

Povrtarski usevi

KROMPIR


TiametoksamACTARA 25 - WG Krompirova zlaticaACTARA 240 - SC Krompirova zlatica

Cipermetrin CIPKORD 20 - EC Krompirova zlaticaNOTIKOR (EC) Krompirova zlaticaSUCIP 20 - EC Krompirova zlatica

Alfa - cipermetrin BEVESTAK (EC) Krompirova zlaticaTiakloprid CALYPSO 480 - SC Krompirova zlaticaTiakloprid + deltametrin PROTEUS 110 - OD Krompirova zlatica

Imidakloprid

CONFIDOR 200 - SL Krompirova zlaticaSAVADOR 200 - SL Krompirova zlaticaKOHINOR 200 - SL Krompirova zlaticaWARRANT 200 - SL Krompirova zlaticaMACHO 200 - SL Krompirova zlaticaNUPRID 200 - SC Krompirova zlaticaCONFIDOR 70 - WG Krompirova zlatica

Imidakloprid + gama - cihalotrin WARRANT POWER Krompirova zlatica

Metaflumizon ALVERDE (SC) Krompirova zlaticaLufenuron MATCH 050 - EC Krompirova zlatica

Acetamiprid

MOSPILAN 20 - SP Krompirova zlaticaMOSPILAN 20 - SG Krompirova zlaticaTONUS (SP) Krompirova zlaticaDORICID SP - 20 Krompirova zlaticaZLATICID - SP Krompirova zlaticaVOLLEY 20 - SP Krompirova zlaticaWIZZZAARD (SP) Krompirova zlaticaKESTREL (SL) Krompirova zlaticaAFINEX (SP) Krompirova zlatica


NURELLE - D (EC) Krompirova zlaticaCHROMOREL - D (EC) Krompirova zlaticaCIHLOP (EC) Krompirova zlaticaDESPOT (EC) Krompirova zlaticaCHROMOREL P - 2 Krompirova zlatica


43

Fipronil REGENT 800 - WG Krompirova zlaticaFIPRONEX GOLD (WG) Krompirova zlatica

Abamektin ABASTATE (EC) Krompirova zlaticaHlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Krompirova zlaticaSpinosad LASER 240 - SC Krompirova zlaticaKlotianidin APACHE 50 - WG Krompirova zlaticaLambda - cihalotrin GROM (EC) Kromp. zlatica, lisne vaši

HlorpirifosPYRINEX 48 - EC Krompirova zlaticaKOZMA (EC) Žičnjaci, grčice

MalationDASTICID PRAH (DP) Lisne vašiETIOL PRAH - 5 (DP) Lisne vašiETIOL TEČNI (EC) Lisne vaši

Bifentrin TALSTAR 10 - EC Lisne vašiFUTOCID - EC Lisne vašiFOBOS - EC Lisne vaši

DeltametrinDECIS 2,5 - EC Lisne vaši FUTOCIS EC - 2,5 Krompirova zlatica

Metiokarb MESUROL GRANULAT (GB) Rovac

Dimetoat

PERFEKTHION (EC) Lisne vaši FOSFAMID 40 - EC Lisne vaši BEVETOX 40 - E (EC) Lisne vaši DIMETOGAL (EC) Lisne vaši DIMETOAT - EC Lisne vaši SISTEMIN 40 - EC Lisne vaši




HlorpirifosPYRINEX 10 - G* (GR) Žičnjaci, grčiceRADAR VERSUS G (GR) Žičnjaci

Hlorpirifos + imidakloprid PRIMIDEX 6,5 - G* (GR) Žičnjaci, grčiceTeflutrin FORCE 0,5 - G (GR) ŽičnjaciFipronil GOLDOR BAIT (GB) Žičnjaci

Imidakloprid + pensikuron PRESTIGE 290 - FS Krompirova zlatica, I generacija i bela noga

PARADAJZ


DeltametrinDECIS 2,5 - EC Leptirasta bela vašFUTOCIS EC - 2,5 Lisne vaši

Alfa-cipermetrinFASTAC 10 - EC Leptirasta bela vašFASTAC 10 - SC Leptirasta bela vaš

Cipermetrin CIPKORD 20 - EC Leptirasta bela vašNOTIKOR (EC) Leptirasta bela vašSUCIP 20 - EC Leptirasta bela vaš

Bifentrin

TALSTAR 10 - EC Leptirasta bela vašFUTOCID - EC Leptirasta bela vašFOBOS - EC Leptirasta bela vašFOBOS - EW Leptirasta bela vašPINTO (EC) Leptirasta bela vaš

AcetamipridMOSPILAN 20 - SP Leptirasta bela vašMOSPILAN 20 - SG Leptirasta bela vašVOLLEY 20 - SP Leptirasta bela vaš

Pimetrozin CHEES (WG) Leptirasta bela vaš

PiriproksifenHARPUN (EC) Leptirasta bela vašHARPUN - EW Leptirasta bela vašLASCAR 100 EC Leptirasta bela vaš

Buprofezin ELISA (EC) Leptirasta bela vašSpirotetramat MOVENTO (SC) Leptirasta bela vaš

MalationDASTICID PRAH (DP) Lisne vaši, duvanov tripsETIOL PRAH - 5 (DP) Lisne vaši, duvanov trips

MetomilLANNATE 25 - WP Lisne vašiLANNATE - 90 Lisne vaši

DihlorvosDIFOS E - 50 Lisne vaši,

leptirasta bela vaš

DIHIN (EC) Lisne vaši, leptirasta bela vaš

Fenitrotion + malationGALITION G - 5 (GR) Rovac, grčice, podgri-



Fipronil GOLDOR BAIT (GB) Žičnjaci Emamektin benzoat AFFIRM 095 - SC Pamukova sovicaHlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Pamukova sovicaImidakloprid KOHINOR 200 - SL Zelena breskvina vašHlorpirifos RADAR VERSUS G (GR) Žičnjaci


44 45

PAPRIKA


Tiakloprid CALYPSO 480 - SC Lisne vašiTiakloprid + deltametrin PROTEUS 110 - OD Lisne vašiTiametoksam ACTARA 25 - WG Lisne vašiUlje uljane repice OGRIOL (EC) Lisne vaši

Imidakloprid

CONFIDOR 200 - SL Lisne vašiSAVADOR 200 - SL Lisne vašiMACHO 200 - SL Lisne vašiGATGO 20 - OD Lisne vašiKOHINOR 200 - SL Lisne vaši

Tau - fluvalinat MAVRIK - EW Lisne vašiMetomil LANNATE 25 - WP Lisne vašiAcetamiprid TONUS (SP) Lisne vašiDimetoat DANADIM PROGRESS (EC) Zelena breskvina vašPimetrozin CHEES 50 - WG Leptirasta bela vašCipermetrin CIPKORD 20 - EC Leptirasta bela vaš

DihlorvosDIFOS E - 50 (EC) Leptirasta bela vaš,

lisne vaši

DIHIN (EC) Leptirasta bela vaš, lisne vaši

MalationDASTICID PRAH (DP) Tripsi ETIOL PRAH - 5 (DP) Tripsi

Formetanat-hidrohlorid DICARZOL 50 SP Kalifornijski tripsIndoksakarb AVANUT 15 - EC Pamukova sovicaHlorpirifos RADAR VERSUS G (GR) ŽičnjaciEmamektin benzoat AFFIRM 095 - SC Pamukova sovica

KRASTAVAC


DeltametrinDECIS 2,5 - EC Leptirasta bela vašFUTOCIS EC - 2,5 Leptirasta bela vaš

CipermetrinNOTIKOR (EC) Leptirasta bela vašSUCIP 20 - EC Leptirasta bela vaš

Alfa-cipermetrinFASTAC 10 - EC Leptirasta bela vašFASTAC 10 - SC Leptirasta bela vaš

Bifentrin TALSTAR 10 - EC Leptirasta bela vašFUTOCID - EC Leptirasta bela vašFOBOS - EC Leptirasta bela vaš

Oksamil VYDATE 10 - L (SL) Leptirasta bela vašUlje uljane repice OGRIOL (EC) Leptirasta bela vašBuprofezin ELISA (EC) Leptirasta bela vaš

DihlorvosDIFOS E - 50 Lisne vaši,

leptirasta bela vaš

DIHIN (EC) Lisne vaši, leptirasta bela vaš

Metomil LANNATE - 90 (SL) Lisne vašiLANNATE 25 - WP Lisne vašiMETHOMEX 20 - SL Lisne vaši

Malation ETIOL TEČNI (EC) Lisne vaši, tripsiSpinosad LASER 240 - SC Tripsi, Frankliniella spp. Imidakloprid KOHINOR 200 - SL Zelena breskvina vaš




LUBENICA I DINJA


Imidakloprid KOHINOR 200 - SL Zelena breskvina vaš


46 47

KUPUSNJAČE


Malation

DASTICID PRAH (DP)Lisne vaši, kupusne stenice, duvanov trips, buvači

ETIOL PRAH - 5 (DP)Lisne vaši, kupusne stenice, duvanov trips, buvači

ETIOL TEČNI (EC) Lisne vaši, buvačiPimetrozin CHEES 50 - WG Leptirasta bela vašAcetamiprid MOSPILAN 20 - SP Lisne vaši

TONUS (SP) Lisne vašiUlje uljane repice OGRIOL (EC) Lisne vašiTiametoksam ACTARA 25 - WG Lisne vašiTiakloprid + deltametrin PROTEUS 110 - OD Lisne vašiFenitrotion FENITROTION 50 - EC Kupusne stenice, buvači

CipermetrinDURBIN 200 - EW Kupusova lisna sovicaCIPKORD 20 - EC Kupusov moljac, lisne

sovice, veliki kupusarSUCIP 20 - EC Kupusar, lisne sovice

Lambda - cihalotrin

KOZAK (EC) Kupusova lisna sovicaLAMDEX 5 CS Veliki i mali kupusar,

kupusov moljacLAMBADA (EC) Pepeljasta lisna vaš

GROM (EC)Kupusov moljac, lisne vaši, kupusar, lisne sovice

Tebufenozid REBUS (SC) Kupusova lisna sovicaTau - fluvalinat MAVRIK - EW Lisne vaši

Esfenvalerat SUMIALFA 5 - EWVeliki i mali kupusar, pamukova sovica, kupusov moljac

Hlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Mali kupusar, pamukova sovica

Fenitrotion + malationGALITION G - 5 (PW)

Rovac, grčice, podgrizajuće sovice, žičnjaci

TETETON GRANULE (GR) Rovac, grčice, podgrizajuće sovice, žičnjaci

Teflutrin FORCE 0,5 - G Grčice, žičnjaciB. thuringhiensis subspec. kurstaki D - STOP

Kupusov moljac, pamukova sovica, lisne sovice, kupusari

Emamektin benzoat AFFIRM 095 - SC Pamukova sovicaMetaflumizon ALVERDE (SC) Veliki kupusarDihlorvos DIFOS E - 50 Lisne vaši

DIHIN (EC) Lisne vaši

Bifentrin TALSTAR 10 - EC Kupusova lisna sovicaFUTOCID - EC Kupusova lisna sovicaFOBOS - EC Kupusova lisna sovicaPINOTRIN 10 - EC Lisne vaši

MAHUNJAČE


MalationDASTICID PRAH (DP) Lisne vašiETIOL PRAH - 5 (DP) Lisne vašiETIOL TEČNI (EC) Lisne vaši


DihlorvosDIFOS E - 50 Lisne vašiDIHIN (EC) Lisne vaši

Tiametoksam ACTARA 25 - WG Lisne vašiAcetamiprid TONUS (SP) Graškov žižak

KUPUSNJAČE


Acetamiprid VOLLEY 20 - SP Minirajuća muva lukaMalation ETIOL TEČNI (EC) TripsiFormetanat-hidrohlorid DICARZOL 50 SP Duvanov trips




MRKVA


MalationDASTICID PRAH (DP) Lisne vašiETIOL PRAH - 5 (DP) Lisne vaši

DihlorvosDIFOS E - 50 Lisne vašiDIHIN (EC) Lisne vaši




Teflutrin FORCE 0,5 - G (GR) Žičnjaci


48 49

CVEKLA


MalationDASTICID PRAH (DP) Lisne vašiETIOL PRAH - 5 (DP) Lisne vaši

POVRĆE - OPŠTE


Dimetoat

PERFEKTHION (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiFOSFAMID 40 - EC Buvači, tripsi, lisne vašiBEVETOX 40 - E (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiDIMETOGAL (EC) Buvači, tripsi, lisne vašiDIMETOAT - EC Buvači, tripsi, lisne vašiSISTEMIN 40 - EC Buvači, tripsi, lisne vaši

Hlorpirifos PYRINEX 48-EC Žičnjaci, grčice

Vrste voćaka

JABUČASTE VRSTE VOĆAKA


Indoksakarb AVANUT 15 - EC Jabukin smotavac

Metomil

BEVENATE (SP) Jabukin smotavacLANNATE 25 - WP Lisne vaši, štitaste vaši

LANNATE - 90 Lisne vaši, štitaste vaši, mineri, jabukin smotavac

Cipermetrin

CIPKORD 20 - EC Jabukin smotavac, obična kruškina buva

NOTIKOR (EC) Jabukin smotavac,

SUCIP 20 - EC Jabukin smotavac, obična kruškina buva

Alfa - cipermetrin DIREKT (SC) Jabukin smotavacZeta - cipermetrin FURY 10 - EC Jabukin smotavac

Lambda - cihalotrin

MAGATHRIN 2,5 - EC Jabukin smotavacVANTEX 60 - SC Jabukin smotavac, lisne vašiKAISO WG Lisne vašiLAMDEX 5 CS Jabukin smotavac

GROM Jabukin smotavac, mineri, obična kruškina buva

Bifentrin PINTO (EC) Jabukin smotavac

Hlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Jabukin smotavac, miner tačkastih mina

Metoksifenozid RUNNER 240 - SC Jabukin smotavac

Piriproksifen

HARPUN (EC) Jabukin smotavac, Obična kruškina buva

HARPUN - EW Jabukin smotavacLASCAR 100 EC Jabukin smotavacPRINCE (EC) Jabukin smotavac

Tebufenozid REBUS (SC) Jabukin smotavacEmamektin AFFIRM 095 - SC Jabukin smotavac

Hlorantraniliprol VOLIAM TARGO 063 - SC Jabukin smotavac, obična kruškina buva

Lufenuron MATCH 050 - EC Jabukin smotavac


50 51

Dimetoat

DANADIM PROGRESS (EC) Jabukin smotavac

PERFEKTHION (EC)

Jabukina osa, lisne vaši, jabukin moljac, prva generacija smotavaca, mineri, kalifornijska štitasta vaš, obična kruškina buva

FOSFAMID 40 - EC


BEVETOX 40 - E (EC)


DIMETOGAL (EC)


DIMETOAT - EC


SISTEMIN 40 - EC


ZAGOR (EC) Lisne vaši

Malation FYFANON 440 EW Jabukin smotavac, zelena vaš

ETIOL TEČNI (EC)Jabukin smotavac, jabukina osa, lisna buva, lisne vaši, obična kruškina buva, kruškina osa

Imidakloprid + gama - cihalotrin WARRANT POWER Jabukin smotavac,

zelena vašImidakloprid + lambda - cihalotrin DOSPEH SC Zelena vaš

Metomil METHOMEX 20 - SL Lisne vaši

TiametoksamACTARA 25 - WG Lisne vašiACTARA 240 - SC Lisne vaši

ImidaklopridWARRANT 200 - SL Lisne vašiMACHO 200 - SL Lisne vaši

ImidaklopridKOHINOR 200 - SL Lisne vašiGATGO 20 - SL Lisne vašiMIDO 20% SL Lisne vašiCONFIDOR 200 - OD Miner okruglih mina

Pimetrozin CHEES 50 - WG Lisne vašiB. thuringhiensis subspec. kurstaki D - STOP Dudovac

Deltametrin

DECIS 6,25 - EG Jabukin smotavac, lisne vaši

DECIS 2,5 - ECBiljne vaši, lisna osa, mineri, lisna buva, jabukin smotavac, kruškina osa

DECIS MEGA (EW) Jabukin smotavacSCUD (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši

FUTOCIS EC - 2,5Biljne vaši, lisna osa, mineri, lisna buva, jabukin smotavac, kruškina osa

Hlorpirifos

RADAR 300 - EW Jabukin smotavac, lisni mineri

RADAR 300 EC Jabukin smotavac, zelena jabukina vaš

RADAR 250 MEJabukin smotavac, pepeljasta vaš, zelena jabukina vaš

VIKOFLOSS Zelena jabukina vaš

PYRINEX 48 - EC Lisne vaši, dudovac, gubar, obična kruškina buva

KOZMA (EC) Lisne vaši, dudovac, gubar, obična kruškina buva

CALLIFOS - 48 (EC) Lisne vaši


KONZUL 220 - EW Jabukin smotavac

NURELLE - D (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši, obična kruškina buva

ANTHOCID - D (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši

KONZUL (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši, obična kruškina buva

DESPOT (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši, obična kruškina buva

CIHLOP (EC) Jabukin smotavac, lisne vaši, obična kruškina buva

RUNEL - EC Jabukin smotavac


52 53

Hlorpirifos + bifentrin PYRINEX SUPER 420 EC Jabukin smotavac, lisne vaši

Acetamiprid

VOLLEY 20 - SP Lisne vašiAFINEX (SP) Lisne vaši

MOSPILAN 20 - SP Jabukin smotavac, mineri, lisne vaši

MOSPILAN 20 - SG Jabukin smotavac, mineri, lisne vaši

KESTREL (SL) Jabukin smotavac, mineri, lisne vaši

GILAN 20 SL Lisne vašiWIZZZAARD (SP) Jabukin smotavacTONUS (SP) Lisne vašiTONUS EKSTRA (SP) Lisne vaši, kruškine buve

Fenoksikarb INSEGAR 25 - WG Jabukin smotavac, miner okruglih mina

Diflubenzurom DIMILIN SC - 48 Jabukin smotavac, mineri, obična kruškina buva

Alfa-cipermetrinFASTAC 10 - EC

Jabukin smotavac, lisne vaši, dudovac, obična kruškina buva

FASTAC 10 - SCJabukin smotavac, lisne vaši, dudovac, obična kruškina buva

Bifentrin

TALSTAR 10 - ECJabukin smotavac, mineri, lisne vaši, obična kruškina buva

FUTOCID - ECJabukin smotavac, mineri, lisne vaši, obična kruškina buva

FOBOS - ECJabukin smotavac, mineri, lisne vaši, obična kruškina buva

Fenitrotion FENITROTION 50 - ECMali mrazovac, jabukin smotavac, mineri, jabukina osa, lisna buva, lisne vaši

Fosmet IMIDAN 50 - WP Jabukin smotavac

Dihlorvos

DIFOS E - 50Jabukina osa, jabukin moljac, mineri, smotavci pupoljaka, krvava vaš

DIHIN (EC)Jabukina osa, jabukin moljac, mineri, smotavci pupoljaka, krvava vaš

Mineralno ulje

GALMIN (EC) Štitaste vaši, lisne vaši, kruškine buve

BELOL (EC) Štitaste vaši, lisne vaši, kruškine buve

BELO ULJE (EC) Štitaste vaši, lisne vaši, kruškine buve

Cu iz bakar - oksihlorida + mineralno ulje PLAVO ULJE Lisne vaši

Tau - fluvalinat MAVRIK - EW Rutava bubaMineralno ulje + Cu iz bakar (I) - oksida CRVENO ULJE Obična kruškina buva

Spirodiklofen ENVIDOR (SC) Obična kruškina buva

Abamektin

VERTIMEC 018 - EC Obična kruškina buvaABASTATE (EC) Obična kruškina buva ABASTATE EW Obična kruškina buvaABASTATE ME Obična kruškina buvaVERTIGO 1,8 EC Obična kruškina buvaGAT VERTIS 1,8 CS Obična kruškina buva

Klotianidin APACHE 50 WG Obična kruškina buvaCu iz bakar - hidroksida MODRO ULJE (SE) Kruškina buva


55

MetomilLANNATE 25 - WP Lisne vaši, štitaste vaši

LANNATE - 90 Lisne vaši, štitaste vaši, breskvin smotavac

Deltametrin

DECIS 2,5 - ECBiljne vaši, breskvin smotavac, šljivine ose, trešnjina muva

FUTOCIS EC - 25Biljne vaši, breskvin smotavac, šljivine ose, trešnjina muva

DECIS MEGA (EW) Šljivine ose

Lambda - cihalotrin

KARATE ZEON (CS) Breskvin smotavac

NAGAN ME Breskvin smotavac, šljivin smotavac

GROM (EC)Breskvin smotavac, breskvin moljac, šljivin smotavac

LAMDEX 5 CS Trešnjina muva

Alfa-cipermetrin

FASTAC 10 - ECBreskvin smotavac, lisne vaši, dudovac, štitaste vaši

FASTAC 10 - SCBreskvin smotavac, lisne vaši, dudovac, štitaste vaši

Mineralno uljeGALMIN (EC) Štitaste vaši, lisne vašiBELOL (EC) Štitaste vaši, lisne vašiBELO ULJE (EC) Štitaste vaši, lisne vaši

Mineralno parafinsko ulje LETOL EC Štitaste vašiPimetrozin CHEES 50 - WG Lisne vaši

AcetamipridTONUS EKSTRA (SP) Lisne vašiMOSPILAN 20 - SP Trešnjina muvaKESTREL (SL) Trešnjina muva

B. thuringhiensis subspec. kurstaki D - STOP Dudovac

54

KOŠTIČAVE VRSTE VOĆAKA


Dimetoat

PERFEKTHION (EC)

Breskvina muva, lisne vaši, breskvin moljac, breskvin smotavac, šljivina osa, trešnjina muva

FOSFAMID 40 - EC


BEVETOX 40 - E (EC)


DIMETOGAL (EC)


DIMETOAT - EC


SISTEMIN 40 - EC


Hlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Breskvin smotavac Piriproksifen HARPUN (EC) Breskvin smotavac

Fenitrotion FENITROTION 50 - ECBreskvin smotavac, breskvin moljac, šljivine ose, šljivin smotavac, mali mrazovac

Hlorpirifos

PYRINEX 48 - EC Lisne vašiKOZMA (EC) Lisne vašiRADAR 300 - EW Lisne vašiRADAR 250 - ME Lisne vašiRADAR 300 - EC Lisne vaši

Imidakloprid KOHINOR 200 - SL Lisne vaši

Malation ETIOL TEČNI (EC) Breskvina muva, lisne vaši, štitaste vaši, šljivine ose

Tau - fluvalinat MAVRIK - EW Lisne vaši


56 57

VINOVA LOZA


Lambda - cihalotrin

VANTEX 60 - SC Pepeljasti grozdov moljac

LAMDEX 5 CS Pepeljasti grozdov moljac

GROM Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Spinosad LASER 240 - SC Pepeljasti grozdov moljac

Metoksifenozid RUNNER 240 - SC Pepeljasti grozdov moljac

Deltametrin

DECIS 2,5 - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

FUTOCIS EC - 2,5 Žuti i pepeljasti grozdov moljac

ŽUPADECI (EC) Žuti i pepeljasti grozdov moljac

DECIS MEGA (EW) Žuti i pepeljasti grozdov moljac

DECIS 6,25 - EG Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Cipermetrin

CYTHRIN 250 - EC Pepeljasti grozdov moljac

TAJFUN Pepeljasti grozdov moljac

CIPKORD 20 - EC Pepeljasti grozdov moljac

NOTIKOR Pepeljasti grozdov moljac

SUCIP 20 - EC Pepeljasti grozdov moljac

Alfa-cipermetrin

FASTAC 10 - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

FASTAC 10 - SC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

DIREKT (SC) Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Zeta-cipermetrin FURY 10 - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

JEZGRASTE VRSTE VOĆAKA


Dimetoat

PERFEKTHION (EC) SmotavacFOSFAMID 40 - EC SmotavacBEVETOX 40 - E (EC) SmotavacDIMETOGAL (EC) SmotavacDIMETOAT - EC SmotavacSISTEMIN 40 - EC Smotavac

Fenitrotion FENITROTION 50 - EC SmotavacMalation ETIOL TEČNI (EC) SmotavacLambda - cihalotrin KARATE ZEON (CS) Lešnikov rilaš

JAGODASTE I BOBIČASTE VRSTE VOĆAKA


Dimetoat

PERFEKTHION (EC) Lisne vašiFOSFAMID 40 - EC Lisne vašiBEVETOX 40 - E (EC) Lisne vašiDIMETOGAL (EC) Lisne vašiDIMETOAT - EC Lisne vašiSISTEMIN 40 - EC Lisne vaši

Lambda - cihalotrinKARATE ZEON (CS) Malinina buvaKOZAK Cvetojed

VOĆNE VRSTE - OPŠTE


Bifentrin TALSTAR 10 - EC DudovacFUTOCID - EC DudovacFOBOS - EC Dudovac

Malation WEBETION - ULV GubarLambda - cihalotrin GROM Lisne vaši


58

Bifentrin

TALSTAR 10 - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

FUTOCID - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

FOBOS - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Fenitrotion FENITROTION 50 - EC Žuti i pepeljasti grozdov moljac

MetomilLANNATE 25 - WP Žuti i pepeljasti

grozdov moljac

LANNATE - 90 Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Acetamiprid MOSPILAN 20 - SP Žuti i pepeljasti grozdov moljac

Hlorantraniliprol CORAGEN 20 - SC Grozdov moljac

Malation ETIOL TEČNI (EC) Lozina štitasta vaš, lisne vaši

Buprofezin + fenpiroksimat TODOME 24 - SC Cikade

Buprofezin ELISA (SC) Cikade

UKRASNE BILJKE I TRAVNJACI



Buprofezin ELISA (SC)Leptirasta bela vaš u staklenicima i plastenicima, štitaste vaši

Alfa-cipermetrin FASTAC 10 - EC Leptirasta bela vaš, tripsiMalation ETIOL TEČNI (EC) Tripsi, lisne vašiAbamektin ABASTATE (EC) Tripsi

59

Literatura

Literatura

Atkinson, B. L., Blackman, A. J., and Faber, H. 2004. The degradation of the natural pyrethrins in crop storage. J. Agric. Food Chem. 52: 280-287.

IRAC (2012): http://www.irac-online.org/about/irac/

Hajjar, N. P., Casida, J. E. (1979): Structure activity relationships of benzoylphenyl ureas as toxicants and chitin synthesis inhibitors in Oncopeltus fasciatus. Pestic. Biohem. Physiol. 11, 33- 45

Јањић, В. (2005): Фитофармација, Друштво за Заштиту биља Србије, Пољопривредни факултет Бања Лука, Београд- Бања Лука

Društvo za zaštitu bilja Srbije (2013): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji (2013). Biljni lekar. Novi Sad, Srbija.

5. Registrovani insekticidi u Srbiji

Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50 godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

OvapublikacijaizrađenajeuzpomoćEU.SadržajovepublikacijejeisključivaodgovornostnosiocaovogprojektaininakojinačinsenemožesmatratidaodražavagledišteEvropskeunije.

Projekat finasira EU This project is funded by the European Union

insekticidi u zaŠtiti bilja - agroekologija Čovek je zbog svojih osnovnih potreba od najranije...

Documents