Broj 36/godina XVII/mart 2015./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org

Inicijativa zarehabilitaciju pacijenatana dijalizi sa teritorijeRepublike Srbije

Zdravi bubrezi-zdravlje za sve

IMPRESSUM

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866Žiro račun: 340-2437-88Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran MiškovićGlavna i odgovorna urednica:Iris Peregi KopčanskiZamenica glavne uredniceDr Božana Peregi,e-mail: bnoskovperegi@gmail.comStručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran Kovačevićdr Jelica Alargić - KCVDr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu “Fresenius Medical Care” BeogradFoto-video prilozi:Tomek BelaAdresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866magazin.nefro@gmail.comTiraž – 2.500 primerakaPrelom i dizajn:Rade Gardinovačkiradegardinovacki@gmail.comLektor:Nada AbramovićŠtampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.PIB: 100454425

5.

9.10.

13.

14.

16.

16.

17.

18.

19.

22.

24.

25.26.

ZADUŽBINARSTVO - MISIJAI NACIONALNI PONOS SRBA

ZDRAVI BUBREZI - ZDRAVLJE ZA SVE

SERIJA PREDAVANJA NA KOLARCU

POMOĆ I NEGA DRUGOG LICA

KO SU GOSPODARINAŠEG ŽIVOTA

SVETI BOSILJAK - KRALJLEKOVITOG BILJA

NOVA FABRIKAFMC SRBIJA U VRŠCU

OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANABUBREGA 12. MARTA 2015.

UDRUŽENJE BUBREŽNIHINVALIDA SREMSKE MITROVICE

SVETSKI DAN BUBREGAOBELEŽEN U BORU

REALIZACIJA PROJEKTAEDUKACIJOM DO DUŽEG ŽIVOTA

KALENDAR ZDRAVLJASVETSKI DAN BUBREGA

ŽIVOT BEZ DUVANAI DUVANSKOG DIMA

INICIJATIVA ZA REHABILITACIJUPACIJENATA NA DIJALIZI U RS

Broj 36/mart 2015.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Pokrajinski sekretarijat za

zdravstvo,socijalnupolitiku

i demografiju

Dragi prijatelji,Obraćamo vam se ispred Sa-

veza organizacija bubrežnih in-valida Republike Srbije i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, zajedničkom porukom da vam cela 2015. godina bude mnogo uspešnija i srećnija od prethod-ne godine i da vam nastupajući Vaskršnji praznici donesu mir i blagostanje, sreću i veći optimi-zam za duži bolji život.

Na žalost, čovekov život je ve-čita borba između dobra i zla, sreće i nesreće, tuge i radosti. U ovom broju časopisa Nefro imamo nezahvalnu obavezu ali i čast da se zahva-limo za sve ono što su dobro za života učinili naši članovi, za razvoj Saveza i poboljšanje statusa bubrežnih invalida, a to su naši pokojni Nil Milosavljević i Živorad Ivković. Ovom prilikom još jednom im šaljemo poslednji pozdrav na večnom putu.

Ova je stvarnost neminovna, a budućnost je pred nama i zato nastavljamo i dalje put i misiju kojom smo krenuli. To je borba za što kvalitetniju dija-lizu, primenu svih standarda i protokola koji se moraju poštovati, a tiču se zdravlja obolelih od bibrežnih bolesti, kao i za njihov bolji socijalni status u našem društvu.

U ovom broju časopisa Nefro objavljujemo drugi deo knjige o dijalizi koja će vam sigurno biti dragoceni vodič u svakodnevnoj borbi sa teškom bolešću sa kojom živimo. Takođe, pokrećemo teme koje nas muče godinama, poseb-no zadnjih nekoliko meseci - pitanja vezana za „Rehabilitaciju bubrežnih invalida Srbije“, zatim svakodnevno neodgovorno ponašanje u pojedinim zdravstvenim ustanovama vezano za kršenje standarda i protokola. Konkret-no - ponovo smo suočeni sa problemom da se ni nefrološki protokoli koji su, kao jedinstveni, prvi put uvedeni 2014.godine, a ni pismeni nalozi ministra zdravlja - ne sprovode! U takvom sukobu snaga gubitnici možemo biti samo mi – bubrežni bolesnici.

Mi ne prihvatamo poraz, jer se na lutriji života zalažemo za – život! Sa druge strane je, na žalost, materijalni interes i subjektivan, često nekorektan, odnos prema nama, bolesnicima. Ipak, ubeđeni smo da su naši ulozi – bolje i stabilnije zdravstveno stanje i duži životni vek - mnogo značajniji od materi-jalnih i drugih interesa.

Puno pozdrava od strane naša dva saveza. Vaši predsednici,� Dr�Ljubinko�Todorović�i�Zoran�Mišković

Sve priloge o aktivnostima naših udruženja u proteklom periodu možete pogledati posetom sajtova Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i SOBIRS.

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalidaVojvodine

Ljubinko Todorović,Predsednik Saveza

organizacija bubrežnih invalida

Republike Srbije

Dobrojutro

Srbijo!

Informacije�o�svim�aktivnostima�naših�Saveza�možete�dobiti�posetom�naših�fejsbuk�stranica:�„Savez�organi-zacija�bubrežnih�invalida�Republike�Srbije”,�„Udru-ženje�bubrežnih�invalida�Subotica”,�putem�pretraži-vača�na�jutjubu�„Savez�i�udruženje�bubrežnih�invalida”�i�preko�www.ns-nefro.org�i�sobirs2014.wordpress.com

4 5

MART 2015 MART 2015

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

ŽIVOTNI RULET

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija pred-stavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne

situacije kada je potrebno krenuti na program He-modijalize, ovom prilikom želimo da ukažemo

na osnovna obeležja hronične bubrežne slabo-sti. Jer, to je jedan od načina da se sami pa-cijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teš-koj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji tre-nutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

SA SVIH STRANA

ZADUŽBINARSTVO– misija i nacionalni ponos Srba

Jubileji 80 GODINA KLINIČKO-BOLNIČKOG CENTRA “ZVEZDARA” – GRADSKE BOLNICE U BEOGRADU

Piše: prof.dr sc.med. Aleksandra AranđelovićDirektor KBC “Zvezdara”, Beograd

Zadužbine“Zadužbinarstvo” je jedna od retkih,

isključivo srpskih reči, koja se prvobit-no izgovarala “zadušje”, što je značilo – za dušu. I kada se pomene Gradska bolnica prvo se pomisli na zadužbinu i zadužbinarstvo kao misiju, kult, tradi-ciju, deo kulture, deo istorije, deo naci-onalnog ponosa, kućnog vaspitanja. Manastiri su svakako naše najznačajni-je zadužbine. Najveći zadužbinar u srpskom rodu bio je kralj Milutin. Ostavio je više od 40 crkava i manasti-ra. Studenica, prva srpska bolnica, upravo je zadužbina slavne dinastije Nemanjića. Luka Ćelović – Trebinjac, najveći je dobrotvor Beogradskog uni-verziteta. Ilija Milosavljević Kolarac pomogao je stvaranje Pravne akademi-je i osnovao fond za Univerzitet i knji-ževni fond za nagrađivanje ćirilicom pisanih dela Srba. Zgrada današnjeg Rektorata Beogradskog univerziteta jedna je od najupečatljivijih zadužbina koju je darivao kapetan Miša Anastasi-jević, “podunavski Rotšild”, osnivač prve srpske multinacionalne kompanije koja je imala više zaposlenih od srpske države u to vreme…

O nekim zadužbinarima se ne zna mnogo. Radovan Lazić, Stana Milano-vić, Marija Trandafil…, znana i manje znana, ili čak većini nepoznata imena, a veliki dar domovini i svom narodu. O Nikoli Spasiću se može pričati danima. Čitajući o njemu, počinjete da ga volite – tog dobrog čoveka koji je u svojoj duši nosio ljubav i nesebičnost.

Dovoljno je samo reći da je 1912. god. zakupio zgradu Uprave monopola

i otvorio bolnicu u kojoj je, uz nemačke lekare, radila i dr Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji.

A gde su bolnica u Kumanovu, Krupnju, naša divna Gradska bolnica, Dom za iznemogle i sirote u Knjaževcu, đačko sklonište u dvorištu današnje Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Beo-gradu i još puno toga. Prema narodnoj izreci da dukat dobija na sjaju ako je u zadužbini, i Spasićev “dukat” nastavio je da služi dobru.

Već dugi niz godina zadužbinarstvo je iščezlo iz Srbije. Većina ljudi za koje se priča da imaju puno novca njime kupuju neke druge “vrednosti”, tražiti od njih za medicinu je jeres. Za medicinu i lek se daje dušom, a ne traženjem. Jer ko daje dušom – prenosi ljubav i blagoslov, a traženje smatra iznudom pa mu ni misli nisu lepe. Zato Gradska bolnica ima dušu – udahnuo ju je dobri čovek Nikola Spasić.

Gradska bolnicaGrađenje bolnice trajalo je gotovo dve

godine i potrošeno je 15 puta više novca nego što je prvobitno planirano. Plan

Tridesetih godina 20. veka Beograd je doživeo urbanistički i privredni

bum. Pored mnogobrojnih banaka, štedionica, hotela, mosta i sajmišta, podizane

su i zgrade namenjene zdravstvenim i naučnim

ciljevima. Nekada beogradska predgrađa, Bulbuder i Zvezdarska

šuma postaju velika gradilišta. Beogradska

opservatorija je otvorena 1931. godine, a 1933. godine na placu beogradske opštine

postavljaju se temelji za novu bolnicu. Bolnica je građena sredstvima

velikog dobrotvora Nikole Spasića koji je, početkom 1912. godine, najveći deo

svoje imovine testamentom zaveštao srpskom narodu.

Ovim testamentom je osnovana Zadužbina Nikole

Spasića koja je, posle njegove smrti 1916. godine,

bila vrednija od Nobelove fondacije. Imala je tri odsto

veći kapital od najprestižnije nagrade u svetu.

Svim vernicima pravoslavne i katolickeveroispovesti srecne Uskrsnje praznike zeli

Savez bubreznih invalida Vojvodine

´

6 7

MART 2015 MART 2015

bolnice izradio je arhitekta Ignjat Popović. Zgrada je bila projektovana i izvedena na tada najmoderniji način. Bolnica je svečano otvorena 15. septem-bra 1935. godine, uz osvećenje koje je obavio patrijarh Varnava. „...Tiho, upravo nečujno, počela je juče rad još jedna nova zadužbina velikog narodnog dobrotvora Nikole Spasića. Gradska bolnica na Bulbuderu, u ulici Svetog Nikole prima od juče bolesnike...“, obja-vila je „Politika“ 2. decembra 1935. godine ne baš kao udarnu vest.

Bolnica u Beogradu službeno nazvana „Gradska“ ili „Opšta bolnica“ imala je 100 bolesničkih postelja. Ta zgrada je bila nukleus danas velikog Kliničko- bolničkog centra „Zvezdara“, moderne bolnice sa osam puta više postelja i skoro 2000 zaposlenih.

U početku je postojalo samo Opšte interno odeljenje. Hirurško odeljenje je otvoreno avgusta 1943, a od oslobođenja Beograda do juna 1945. godine Bolnica je bila pod upravom vojnog saniteta. Bila je namenjena lečenju gradske siro-

tinje koju su lečili ljudi bogate duše, raskošnog talenta, đaci bečkog i pariskog univerziteta.

Godine su prolazile, neke uspešnije, neke manje uspešne, sa usponima i padovima, boreći se sa svakodnevi-com, nekada teže, nekada lakše, tek neko ju je nazvao “Bolnica na kraju grada”. A to je kao kada u detinjstvu dobijete nadimak, koji ostaje zasluže-no ili nezasluženo, da nas kroz čitav život prati. I tako – (p)ostali smo “Bolnica na kraju grada”. I sada

ponekad neko tako kaže, kada se umori, kada posustane.

Vreme je prolazilo, puno toga se pro-menilo. Grad je rastao, sve više, Zvez-dara je već odavno najveća opština u Beogradu, a Gradska bolnica je samo na 3 km od najužeg centra grada.

Rasli smo i mi, zajedno sa našim gradom. Od “Bolnice na kraju grada” izrasli smo u najveću bolnicu u Srbiji. Bolnica kao i svaka druga. Ambulante, operacione sale, intenzivne nege, bole-sničke sobe. Puno soba, puno pacijena-ta, laboratorije, razni aparati; neki rade, neki su stali zauvek, neki su novi, neki će uskoro postati eksponati muzeja Gradske bolnice, Grada Beograda i Za-dužbine Nikole Spasića. Pođete li njenim parkovima, hodnicima, nekim skrivenim mestima, srešćete ljude koji su tu nekada radili, koji tu rade danas. I svako vam ponešto kaže, glasnije ili šapatom, tek da se čuje. I samo osetite da postajete ponosni na ljude, na okruženje, da se radujete što ste deo sredine u kojoj je radio glavni hirurg na Sremskom frontu akademik Mitar Mitrović, prvi ministar zdravlja u vladi Milana Nedića, hirurg, prof. dr Jovan Mijušković koji je 1941. god. sprečio unošenje tifusa u Srbiju,

prof. dr Mihajlo Andrejević, koji je uz pomoć Fondacije Engleskinje Sju Rajder 1963. god. osnovao prvo odeljenje ge-rijatrije u Srbiji, prvo i najveće na Balkanu, prof. dr Vasilije Jovanović koji je prvi započeo primenu veštačkog bubrega u našoj zemlji, a 1973. god. organizovao i prvu transplantaciju bubrega u Srbiji. Nema kraja imenima. Nema kraja sećanju… priči, uspomena-ma, ponosu, za nas koji smo neke po-znavali i sa strahopoštovanjem od njih učili. Generacije koje dolaze ih ne smeju zaboraviti.

A život pokazuje da nisu najbolji uvek oni u novim cipelama, a mudrost kaže da odelo ne čini čoveka. Gradska bolnica je danas jedina bolnica zadužbina u Srbiji; jedna od retkih koja je akredito-vana od strane državne agencije za akreditaciju za sve medicinske discipli-ne kojima se bavi. Gradska bolnica je danas “grad u malom”, najveća nastav-na baza Beogradskog univerziteta, četiri fakulteta (Medicinskog, Stomatološkog, Farmaceutskog, Defektološkog), kao i svih viših i srednjih medicinskih škola u Beogradu, u kojoj nastavu vode 27 nastavnika: 14 profesora, 9 docenata, 4 asistenta, 11 primarijusa.

Danas se u „Gradskoj bolnici“ godiš-nje leči više 300.000 ljudi, uradi oko 5.500 operacija i preko 35.000 ambu-lantnih pregleda. Samo prošle godine rođeno je 2395 beba.

U godinama jubileja, kada Srbija lista svoju bogatu istoriju, i po ko zna koji put pokazuje svetu da ima i istoriju i tradiciju; 800 godina medicine, 500 godina duhovne muzike, 100 godina Velikog rata ali i 100 godina Mokranj-ca i 100 godina “Bože pravde” i 100 godina “Marša na Drinu”, ali i 50 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću… Gradska bolnica slavi svoj 80. rođendan.

Ni malo, ni mnogo. Dovoljno da se iza sebe može osvrnuti i da bude ponosna na mostove koje je gradila, ali i da može gledati ispred sebe i radovati se mosto-vima koje će graditi generacije koje dolaze.

Dodela nagradaU tradiciji Zadužbine Nikole Spasića

je i dodela prestižne nagrade Zadužbine najboljim studentima Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta. Od prošle godine, na dan Sv. Trifuna, slave Nikole Spasića i slave Bolnice, fondacija Za-dužbine nagrađuje i mlade lekare, ali i pojedinačna odeljenja Bolnice za posve-ćenost medicini i postignute rezultate u radu. Prvi laureat ove nagrade bio je 2014. godine dr Goran Lončar (1976), specijalista interne medicine, interventni kardiolog, doktor medicinskih nauka, vredan, ambiciozan, posvećen svom poslu u stručnom i naučnom smislu. Ali ono najvažnije: pre svega dobar čovek,

Među nekadašnjim direktorima Gradske bolnice bio je i prof.dr Mihajlo Andrejević, osnivač prvog Odeljenja gerijatrije u Srbiji

PriznanjaMožda su to sve neki simbolični

datumi sudbinski povezani, ali 180 godina od Sretenjskog ustava, na 80. rođendan Gradske bolnice, ukazom predsednika Republike gospodina Tomislava Nikolića, ona dobija Zlatnu medalju za zasluge u radu. Pre ravno 40 godina, pred-sednik SFRJ Josip Broz Tito odli-kovao je Bolnicu Ordenom rada sa crvenom zastavom. Tada pa sada.

Kliničko odeljenje za bubrežne bolesti i bolesti meta-bolizma sa Centrom za dijalizu “Prof. Dr Vasilije Jova-nović” KBC Zvezdara

Uloga Kliničkog odeljenja za bubrežne bolesti u razvoju nefrologije i dijalize u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji je ključna. Tako su u ovom Centru urađeni:

1962. godine: prva hemodijaliza za akutne bolesnike1963. godine: prva peritoneumska dijaliza za akutne bolesnike

1968. godine: uspostavljen prvi hronični program lečenja hemodijalizama. Shodno tome, lekari ovoga centra su otvo-rili narednih 30 centara širom zemlje uključujući i 8 centara u okviru Univerzitetskih klinika (Interna A klinika, Urološ-la klinika, Dečja klinika, KC Niš, KC Novi Sad, KC Kra-gujevac, KC Tuzla i KC Skopje)

1970. godine: prva kućna hemodijaliza1972. godine: prva transplantacija bubrega1972. godine: prva automatska peritoneumska dijaliza1974. godine: prva intermitentna peritoneumska dijaliza1980. godine: prva kontinuirana ambulatorna peritoneumska dijaliza1982. godine, po prvi put su od strane nefrologa KBC Zvezdara osnivani tzv. satelitski dijalizni centri u Mladenovcu, Barajevu i Obrenovcu sa ciljem približavanja bolesniku1993. godine, formira se u okviru dijalizog centra deo sa ograničenom negom (ili limitted care jedinica) i dalje jedina u zemlji.

U ovom centru, od strane prof. dr Vasilija Jovanovića odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti nefrolo-gije u Srbiji 1957. godine a istovremeno osnovano je prvo Nefrološko odeljenje u Srbiji 1958. godine. Takođe, prof. Jovanović je bio osnivač i prvi predsednik nefrološke sekcije od 1967. godine.

Zahvaljujući dr Veljku Balabaniću, osnovan je prvi ne-frovaskularni tim u zemlji davne 1978. godine.

Danas, ovaj Centar i dalje ostaje osnovna edukaciona baza za sve lekare koji rade na nefrologiji i medicinske sestre. Istovremeno, tu se leči i najveći broj komplikacija u vezi sa dijalizom iz cele Srbije. Ovo kliničko odeljenje je nagrađeno Poveljom SLD-a za doprinos u edukaciji kadrova iz oblasti dijalize.

Aktuelno mesto u zbrinjavanju bolesnikana teritoriji Beograda

Sa najvećim dijaliznim centrom u širem regionu, ovo Odeljenje ima i najveću odgovornost u zbrinjavanju obo-lelih od akutnog i definitivnog otkaza rada bubrega na široj teritriji Beograda. Trenutno se hroničnim programom zbri-njava oko 250 bolesnika na hemodijalizi, 30 bolesnika na kućnoj hemodijalizi i 65 bolesnika na peritoneumskoj di-jalizi. Otvorenost Odeljenja od 24 sata od dana formiranja pre više decenije, omogućava da nijedan bolesnik sa teri-torije Beograda ne umre zbog akutne ili hronične uremije. Bolesnici iz ove institucije se nikada ne upućuju u druge ustanove radi akutnog zbrinjavanja.

Aktuelno mesto u zbrinjavanju bolesnikasa teritorije Republike Srbije

Prema poslednjem registru bolesnika na dijaliza i tran-splantaciji iz 2013, i prema registru vaskularnih pristupa, bolesnik se zbrinjva u KBC Zvezdara u slučaju problema sa vaskularnim pristupima (sekundarne i tercijarne inter-vencije). U sklopu planiranja godišnjih nabavki za potroš-nu ugradni material (vaskularni kateteri, vaskularne proteze), uvek se računaju potrebe i drugih centara iz RS obzirom da ti bolesnici najvećim delom inkliniraju ovom Centru.

Pored vaskularnih pristupa, bolesnici se zbrinjavanju i po pitanju operativnih zahvata (paratiroidektomije, opera-cije “karpal tunel sindroma”, komplikovane oftalmološke operacije i ostale hirurške intervencije). Takođe, oko 50% svih urađenih biopsija bubrega odnosi se na bolesnike van našeg Centra i teritrije Beograda.

SA SVIH STRANASA SVIH STRANA

8 9

MART 2015 MART 2015 SA STRUČNE STRANE

kolega, dobar sin i suprug, dobar otac Nađi i Balši. Dr Lončar je 2000. god. dobio nagradu Zadužbine kao najbolji student pete godine Medicinskog fakul-teta, i sada kao jedan od najboljih, među najboljim mladim lekarima Gradske bolnice.

Ove godine ta čast je pripala Klinici za gerijatriju povodom 50 godina bezre-zervne borbe u nemogućim uslovima za bolje i humanije lečenje naših starih sugrađana.

Gradska bolnica je kolevka gerijatrij-ske medicine u Srbiji, najstarije i najveće na Balkanu. Malo je, međutim, poznato da je u Srbiji davne 1887. na opštini Palilula formirano prvo gerijatrijsko odeljenje na svetu, a za upravnika je ime-novan dr Laza K. Lazarević, poznati beogradski lekar, srpski književnik i član SANU.

I tako, listajući knjigu istorije, polako počinjete da živite život Gradske bolnice i polako shvatate zašto je ona baš tu, na samo za pogled od opservatorije, bliže nebu, bliže zvezdama, u Zvezdarskoj šumi, okružena razbarušenom baštom koja nas nostalgično podseća na detinj-

stvo. Tu se ne završava priča o Gradskoj bolnici. Oni koji je znaju o njoj mogu slušati satima – oni koji je vole o njoj mogu pričati danima.

Gradska bolnica nosi duh jednog vremena. I čuva ga. Ona je svetli primer koliko može biti lepa akcija zadužbinar-stva i kapitala u vidu donacija; kako jedinstvene mogu biti komunalne službe gradskih opština. Gradska bolnica je simbol grada Beograda. Ona je posled-nje odredište trolejbusa 40 i 28. Gradska bolnica je osećanje sreće, ponosa, radosti ili jednostavno topline u grudima kada automat u trolejbusu kaže – Gradska bolnica.

Zato je naša misija da nastavimo svetlim putem dobrog čoveka Nikole Spasića, ovde na Bulbuderu gde se još jedino u gradu čuju slavuji, ovde gde duva ruža vetrova, a i podzemne vode možda su termalne, a da mi to i ne znamo. Ovde odakle se najlepše vide zvezde, pa Zvezdara valjda po njima i nosi ime. Odavde gde zvezda Danica izgleda kao da je tu negde, nadohvat ruke, među kestenovima, pa oni koji veruju u Sv. Trifuna i Sv.

Valentina čekaju zvezdu padalicu, a oni više skeptični kažu – biće da je satelit.

Naša misija je da čuvamo jedni druge, da čuvamo kuću u kojoj radimo, da po-štujemo svoje kolege i ljude koji nam se obraćaju za pomoć, da gradimo mostove prijateljstva i kolegijalnosti sa svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ali i van njenih granica, jer mostovi pri-jateljstva i dobrota su jedino što čoveka čuva od zaborava.

Naša vizija je da ne posustajemo na putu nauke i znanja, da sačuvamo osmeh generaciji koja dolazi, jer ako su Gradsku bolnicu gradile naše kolege, naši učite-lji, đaci bečkog i pariskog univerziteta, ako su je čuvali i čuvaju oni iz sadaš-njosti i ne tako davne prošlosti, ulaga-njem u mladost, čuvamo sve nas.

To je valjda magija zbog koje bi oni koji pređu čuvenu rampu Gradske bolnice i uđu među kestenove i na Bo-gojavljenje procvale visibabe, požele da se zadrže malo duže ili ostanu zauvek. To je Gradska bolnica.

Preuzeto iz časopisa Eko-Med br.20

Zaposleni u Gradskoj bolnici i studenti i đaci koji svoju praksu obavljaju u njoj, doživljavaju je kao "svoju kuću"

Zdravi bubrezi - zdravlje za sve

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma.

Cilj obeležavanja svetskog dana bubrega je podizanje svesti o važnosti bubrega kao organa koji ima ključnu ulogu u održanju života. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja.

Veći broj bolesnika koji kreću na he-modijalizu nisu znali da imaju bubrežnu bolest, nisu se zbog nje lečili, suočili su se s bubrežnom slabošću tek koji mesec pre nego što je započeto lečenje hemodi-jalizom. Hronična bubrežna bolest ne boli, ona tiho oštećuje bubrege i daje znakove tek kad su bubrezi skoro potpuno “potrošeni”.

Hronične bubrežne bolesti su zdravst-veni problem zbog svog hroničnog i progresivnog toka, zbog toga što su povezane sa visokim kardiovaskularnim komorbiditetom i visokom smrtnošću. Neprepoznate i nelečene vode hroničnoj bubrežnoj slabosti i terminalnoj bubrežnoj slabosti.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog lošeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih i velikih troškova lečenja pred-stavlja i značajan javnozdravstveni problem.

Neprekidan porast bolesnika sa hroničnom bubrežnom bolesti, kao i njihov asimptomatski tok i kasno ot-krivanje, usmerili su pažnju lekara prema prevenciji i ranom otkrivanju ovih bolesti. Mere prevencije su usmerene ka otkrivanju i otklanjanju faktora rizika.

Za nastanak hroničnih bubrežnih bolesti faktori rizika su: dijabetes hip-ertenzija, autoimune sistemske bolesti, pušenje, gojaznost, godine života (starost iznad 60 godina), bubrežne bolesti u porodici, nefrotoksični lekovi, kardio-vaskularne bolesti.

Preventivnim merama možemo sprečiti ili odložiti hroničnu bubrežnu bolest.

Mere prevencije su:

y Treba otkriti osobe sa povećanim rizikom (jedanput godišnje pregled urina, funkcija bubrega, merenje pritiska i kontrola šećera u krvi)

y Striktna kontrola glikemije, jer di-jabetesna nefropatija (mikrovasku-larna komplikacija) je jedan od vodećih uzroka terminalne bubrežne slabosti. Otkrivanje početne ne-fropatije kod dijabetesa je neizostav-ni deo redovnog praćenja pacijenta obolelih od dijabetesa. Glikemija našte treba da je 5.6–6.5 mmol/l, a HbA1C ◄6.5%

y Kod hipertenzije treba sprovesti agresivno lečenje da se postigne i održi pritisak ≤ 130/80 mmHg

y Lečenje poremećaja lipida u krvi (statinima)

y Ograničenje unosa soli y Prestanak pušenja y Redovna fizička aktivnost y Pravilna ishrana i održavanje nor-malne telesne težine

y Ne treba uzimati lekove koje nije ispisao i preporučio lekar

y Uzimanje dosta tečnosti

Bez obzira na godine starosti, jed-nostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega,

spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života obolelog.

Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se trans-plantira bubreg.

Transplantacija bubrega zasniva se na ideji: zdravi bubrezi – zdravlje za sve.

Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba.

Davaoci organa mogu biti krvni srod-nici (članovi porodice) ili biološki nes-rodni donatori (bračni partneri, prijatelji).

Za ostale bolesnike traže se podudar-ni davaoci kod osoba sa dijagnostikova-nom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Treba građane više informi-sati o značaju donacije organa. Doni-ranje organa znak je humanosti, solidar-nosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti pokloni bilo koji deo tela radi presađivanja – transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima i spasao nečiji život.

Prim. dr Radmila PavićSpecijalista opšte medicine, Preventivni centar Doma zdravlja Subotica

SA SVIH STRANA

10 11

MART 2015 MART 2015

Nova fabrika FMC Srbija u Vršcu

(s leva na desno) Rajko Hrvačević, generalni direktor Fresenius Medical Care, Peter Palmqvist, SVP GlobalManufacturing Operations EMEA - potpredsednik sektora organizacije proizvodnje proizvoda za dijalizuna globalnom nivou, Aleksandar Vučić, Premijer Srbije, Norman Erhard, Executive Vice President Region

Northern/ South-Eastern Europe and Service Function Products & Marketing EMEALA – potpredsednik za region severne i jugoistočne Evrope u oblasti uslužne proizvodnje i marketinga za Evropu, Srednji Istok, Afriku i Južnu

Ameriku, Gabriela Bennemann, predstavnica Ambasade SR Nemačke

Svečano presecanje vrpce i zvaničnootvaranje Fabrikebilo je 8.12.2014.

Fresenius Medical Care je, sa preko 160.000 zaposlenih, prisutan u preko 100 zemalja širom sveta. Ova kompanija je najveći svetski proizvođač opreme za dijalizu, a posredstvom svoje mreže od 3.350 klinika širom sveta opslužuje više od 283.000 pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega.

Investicija u izgradnju nove fabrike rezultat dugoročne strategije ulaganja i razvoja, kao i uverenja kompanije Fre-senius Medical Care da je Srbija per-spektivna država sa velikim potencija-lom. Od 1982. godine kada je Fresenius počeo sa poslovanjem u Srbiji, investi-rano je preko 40 miliona evra u razvoj

poslovanja. Stabilno poslovno okruženje od ključnog je značaja za investitore koji poput Fresenius Medical Care žele da nastave da ulažu, rastu i zapošljavaju, doprinoseći tako daljem ekonomskom razvoju zemlje.

Proizvodni program Fresenius Medical Care u Srbiji je od strateškog značaja za

• Tečni koncentrovani rastvori - 12 miliona litara

• Arterio-venski sistemi - 16 miliona setova (4 linije za montažu)

• PD setovi – 3 miliona setova

Očekivani puni kapaciteti (1.150 uposlenih)

• Dijalizatori – 1.5 miliona komada (F tip)

• Tečni koncentrovani rastvori - 12 miliona litara

• Arterio-venski sistemi - 24 miliona setova (6 linija za montažu)

• PD setovi – 3 miliona setova• NBC – 1 milion komada• Predviđena vrednost izvoza u planira-

nom punom kapacitetu iznosi preko 90 miliona evra.

Planovi za 2015. godinuU toku 2015. planira se puno korišće-

nje kapaciteta proizvodnje dijalizatora i izvoz od 1.1 miliona ovog proizvoda.

Planira se puna uposlenost četvrte linije za proizvodnju AV sistema i pro-

širenje kapaciteta nakon ugradnje nove linije.

U početnom razmatranju je supstitu-cija postojeće tehnologije savremenijom (proizvodnja Fx dijalizatora).

1. Proizvodnja arterio-venskih sistema - peta linija za proizvodnju

2. Proizvodnja NBC arterio-venskih kaseta

Do kraja 2015. godine očekuje se zapošljavanje 260 novih radnika (ukupno 1.010 zaposlenih).

Generalno, u Novoj fabrici se uvode nove tehnologije i proizvodni program proširuje sa PD setovima i arterioven-skim kasetama (NBC).

Porast broja zaposlenih, preko 800 do kraja 2015. - za poslednjih pet godina, značajno doprinosi privred-nom rastu, ne samo na lokalnom već i državnom nivou.

Direktor proizvodnje V. Bugarski

državu jer kao domaći proizvođač omo-gućava kontinuirano snabdevanje dija-liznog potrošnog materijala, od vitalnog značaja za pacijente, i u vanrednim okolnostima.

Nova fabrika FMC Srbija d.o.o. loci-rana je na parceli od 27.000 m2 u Teh-nološkom parku u Vršcu.

Nakon odobrenja investicije od strane Borda Freseniusa u februaru 2013. pri-stupilo se fazi projektovanja, tehničkog odobravanja i ishodovanja građevinske dozvole početkom septembra 2013.

Projekat je uspešno finalizovan za 15 meseci, u predviđenom roku, zahvalju-jući precizno koordiniranim aktivnosti-ma izvođača radova, investitora i nad-zornog organa.

Početak proizvodnje u novoj fabrici organizovan je 17.11.2014., kao što je planirano na početku Projekta.

Bruto projektovana površina fabrike, koja iznosi 15.500 m2, raspoređena je na:

Glavna zgrada 11.800 m2

• Proizvodni deo 5.800 m2

(čiste sobe 3.100 m2)• Laboratorija 500 m2

• Kantina, kancelarije 1.300 m2

• Skladište 4.200 m2

(7.200 paletnihmesta)

Projekat je realizovan u vrednosti od 15.7 miliona eura.

Postojeći kapaciteti (750 uposlenih)• Dijalizatori - 1.5 milona komada

(F tip)

SA SVIH STRANASA SVIH STRANA

12 13

MART 2015 MART 2015

POKRENIMO SEBE PROMENIMO SVEST2015

Najčešći uzroci disfunkcije bubrega- dijabetesna nefropatija- povišen krvni pritisak- glomerulonefritisi - Intersticijski nefritisi- policistična bolest bubrega

- urološka oboljenja- maligna oboljenja bubrega- obolenja bubreznih arterija i vena- povrede bubrega

Prim dr Ljubiša Veljančić, načelnik Hemodijalize VMA, je 21. novembra 2014. govorio na temu: Hemodijaliza – pitanja i odgovori koji nas interesuju. Celo predavanje je ponovljeno na seminaru o hemodijalizi koji je bio 12. decembra 2014.

godine i nalazi se na web stranici Saveza: http://www.sobirs.org/wp-content/uploads/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf .

Prim dr Ljubinko Todorović, predsednik Saveza organiza-cija bubrežnih invalida Republike Srbije je 12. decembra 2014. godine govorio o značaju saradnje bolesnika na hemodijalizi i lekara. Prezentacija se nalazi na web stranici Saveza: http://

www.sobirs.org/predavanje-u-kolarcevoj-zaduzbini/ a tonski snimak predavanje je na: https://www.youtube.com/watch?v=WNJ1C8og81Q .

Dr Višnja Ležaić, profesor univerziteta je 27. februara 2015. godine govorila na temu: Šta je bolje: dijaliza ili transplanta-

cija. Prezentacija se nalazi: http://www.sobirs.org/predavanje-u-kolarcu-dijaliza-ili-transplantacija/ .

Serija predavanja na KolarcuKolarčeva zadužbina i Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije su organizovali seriju predavanja.

Serija predavanja se nastavlja i dalje.

SA SVIH STRANA

14 15

MART 2015 MART 2015

Udruženje bubrežnih invalida Subo-tica u partnerstvu sa Zavodom za javno zdravlje Subotica, Domom zdravlja ‘’dr Hadži Janoš’’ Bačka Topola i pod po-kroviteljstvom Saveza bubrežnih inva-lida Vojvodine, organizovalo je pres konferencije za novinare, zdravstveno osoblje i članove udruženja. Prva kon-ferencija za medije je održana u prosto-rijama Zavoda za javno zdravlje u Su-botici, a u prosotrijama Doma zdravlja u Bačkoj Topoli održana je druga pres konferencija. Tom prilikom su i prezen-tirane dve stručne brošure: ‘’Uremijsko srce’’ autora dr Vesne Vukelić i ‘’Farma-koterapijski aspekt vitamina kod pacije-

nata na hemodijalizi’’ autora spec, farm. Jasmine Vukša. Ove dve stručne brošure će biti dostupne svim dijaliznim centri-ma na teritoriji Republike Srbije i na sajtu Saveza bubrežnih invalida Vojvo-dine.

One predstvaljaju doprinos u sagleda-vanju objektivnih informacija o složenim problemima lečenja bubrežnih bolesnika, kao i stručnu podršku u pojašnjenju značaja korišćenja i primene vitaminskih reparata naročito B-kompleksa (bevi-pleksa) i vitamina-C u regulisanju anemije kod bubrežnih bolesnika. Takođe predstavljaju nespornu podršku Farma-koterapijskim protokolima u primarnoj

zdravstvenoj zaštiti koji su stupili na pravnu snagu pod okriljem RFZO.

Povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega održana je konferencija za no-vinare u svečanoj Sali Zavoda za javno zdravlje u Subotici.

Svetski dan bubrega se, od 2006. godine, obeležava svake godine drugog četvrtka meseca marta, a 2015. godine bio je to 12.

mart. U našoj zemlji se ove godine obeležava četvrti put,

na ovakav način i na nacionalnom nivou. Akcenat je na: primarnoj preven-ciji i ranom otkrivanju bubrežnih bolesti. Tema koju ovom prilikom takođe treba otvoriti je zaveštanje organa.

Slogan obeležavanja 2015. godine je: “ZDRAVI BUBREZI – ZDRAVLjE ZA SVE“

Tema ovogodišnjeg obeležavanja je: Značaj i uticaj zdravlja bubrega na ukupno zdravlje osobe.

Na Programu Konferencije bile su sledeće tačke:

OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANA BUBREGA,12. MARTA 2015.

ZDRAVI BUBREZI ZDRAVLjE ZA SVE

1. ZJZS – Centar za promociju zdravlja, dr Zorica V. Dragaš “Značaj obeležavanja ovog datuma iz kalendara zdravlja u okviru promocije zdravlja”. Statistički podaci SBO;

2. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica, Prim. dr Radmila Pavić “Značaj ranog otkrivanja bolesti bubrega”

3. Apoteka Subotica, mr phr Jasmina Vukša “Farmakoterapijski aspekt vitamina kod pacijenata na hemodijalizi“

4. Gradska organizacija Crveni Krst Subotica, dr Siniša Trajković “Mesto i uloga Crvenog Krsta u obeležavanju Svetskog dana bubrega”

5. Udruženje bubrežnih invalida Subotica i Savez bubrežnih invalida Vojvodine, predsednik udruženja G-in Zoran Mišković “Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih invalida u Srbiji”

Republika SrbijaMinistarstvo za rad,

zapošljavanje, boračkai socijalna pitanja

spec farm Jasmina Vukša

Farmakoterapijski aspektvitamina kod pacijenata na hemodijalizi

16 17

MART 2015 MART 2015 SA SVIH STRANASA SVIH STRANA

Akcijom u glavnoj ulici u kojoj su medicinske sestre Poli-valanetne patronažne službe Doma zdravlja i Hemodijalize merile krvni pritisak i šećer u krvi i delile letke.

U sali Doma zdravlja obeležen je SDB predavanjima dr Predraga Golubovića, načelnika Hemodjalize i prim dr Lju-

binka Todorovića, predsednika Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.

U sali Narodne biblioteke u Boru je bila tribina na kojoj su govorili Danijela Buzejić, glavna sestra Hemodijalize, prim dr Ljubinko Todorović i dr Predrag Golubović.

Svetski dan bubrega obeležen u Boru

Udruženje bubrežnih invalida Sr.Mitrovice je i ove godine obeležilo Svetski dan bubrega, koji se obeležava od 2006. godine u preko 100 zemalja sveta.

Naše udruženje ga obeležava već drugu godinu zaredom i nameravamo da to činimo i ubuduće.

Ovim putem smo želeli da uputimo apel državnim unstitucajama, minis-tarstvu zdravlja, vladi Republike Srbije i Naradnoj skupštini da što pre donese odgovarajući set zakona kojim će se znatno povećati broj donorskih kartica,donora a samim tim i bor spasenih ljudskih života. Ovoj kampanji se pridružio i pisac Predrag Banjeglav, koji je napisao knjigu “Čovek je čoveku lek”, gde je na dramski način prikazana glavna ideja ove sjajne knjige - darivanje organa. Zahvaljujemo se svim gostima koji su svojim prisustvom doprineli uspehu ove manifestacije.

Knjiga na poklon

U toku prethodne godine poslao sam za vaš časopis jedan prilog pod naslovom “ Sportista jednom, sportista zauvek”, koji je bio objavljen.

Kako vas smatram svojim prijateljima, a prijatelji se, dobro je poznato, raduju uspesima koji njihovi prijatelji postižu, ja upravo želim da svoju radost podelim sa vama.

Bio sam učesnik Fruškogorskog ma-ratona , koji je održan još aprila meseca. Na ovoj manifestaciji bilo je više od 2400 takmičara, a ja sam u ukupnom plasma-nu osvojio 4.mesto.

Posebno me raduje da sam u grupi veterana (sa preko 50 godina starosti, a meni su 72 godine) bio ubedljivo prvi, sa više od dva sata vremenske razlike u odnosu na takmičara na drugom mestu. Ovaj se uspeh odnosio na kategoriju polumaratona od 21 km.

Ja i dalje redovno treniram, rekreativ-no, dva do tri puta nedeljno od po 12 km.

Osim u maratonu, ja svake godine redovno učestvujem u malom fudbalu, sa bivšim fudbalerima “Partizana” iz Sente, kojih je 23, a svi su zagazili u osmu deceniju života.

Verujem das u moje aktivnosti dovo-ljan pokazatelj da se i sa dijalizom može živeti aktivno i uspešno se baviti razli-čitim sportskim aktivnostima.

Šaljem vam prijateljske pozdrave iz Sente

Bučo Ferenc

Poštovana RedakcijoNefro-a

Projekat je podržan sredstvima Budžeta Grada Novog Sada-Gradske Uprave za socijalna pitanja i dečiju zaštitu.

Ove godine Udruženje je, takođe, podnelo prijavu na konkurs za projek-te namenjenim udruženjima osoba sa invaliditetom, koji je raspisan od strane Grada Novog Sada - Gradske Uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.

Predlog projekta koji ima naziv „ Edukacijom do dužeg života“ bavi se ispravnim načinom ishrane kod bole-snika sa terminalnim zastojem u funk-ciji bubrega.

U poslovnoj sali restorana „Naša Tvrđava“ u Petrovaradinu korisnici programa imali su priliku da, od strane edukatora - glavne sestre na dijalizi iz dijaliznog Cenrta „Medikon“ Đulijete Matković, saznaju sve o pravilnom načinu i režimu ishrane i njenoj ulozi u daljnjem toku lečenja i održavanju što kavalitetnijeg i dužeg života osoba na dijalizi.

Sve ono što je korisnike programa interesovalo u vezi njihove bolesti, a nisu imali priliku da saznaju, mogli su to da učine upravo tamo.

Zbog nedostatka vremena medicin-skog osoblja, tokom dijalize, nedovolj-nih prostorno-tehničkih uslova, kao i mišljenju pojedinih lekara da pacijen-ti nisu dovoljno zainteresovani za svoju bolest - ovo je bila prava prilika za ove pacijente da, u jednoj opuštenoj atmosferi, u direktnoj komunikaciji sa predavačem - edukatorom dobiju od-govore na mnoga pitanja - o uzroku, načinu lečenja i ishodu bolesti koja ih je izbacila iz normalnih životnih tokova i okruženja u kojoj su do tada živeli.

Naročito aktivni u postavljanju pitanja vezanih za režim pravilne ishrane bili su članovi zajedničkog

domaćinstva bo-lesnika na dijalizi. Oni su do detalja zapisivali recepte za pripremu pra-vilnih obroka sa smanjenom upo-

trebom soli, kalijuma i fosfora.Na kraju edukativne radionice uče-

snici su izrazili želju da se nastavi sa ovim vidom edukacija, u opuštenoj atmosferi, prilagođenim rečnikom, uz dovoljno vremena za svakog pojedinca, kako bi razumeo temu kojom se pro-jekat bavi.

Drugi deo projektnih aktivnosti na-menjenoj ovoj ciljnoj grupi, članovima udruženja i zajedničkog domaćinstva odnosio se na praktičnoj savetodavnoj podršci, koju pruža Udruženje u rea-lizaciji ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštitre.

Kroz edukativnu radionicu učesnici programa, između otalog, bili su upo-znati sa metodologijom i načinom ostvarivanja prava na tuđu pomoć i negu drugog lica,ostvarivanju prava na razliku dodatka na tuđu pomoć i negu, ostvarivanju prava u javnom saobraća-ju, ostvarivanju beneficija na fiksnu telefoniju, delovanju Nacionalne službe zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ostalim povlasticama koje su zakon-ski uređene i gradskim uredbama i odlukama o pravima OSI.

Korisnicima programa, od strane predsenika udruženja, predstavljena je strategija delovanja i pravca rada kojom će se udruženje baviti za svoje članove u narednom periodu.

Projekat je realizovan tokom 2014. god.

AKTIVNOSTI UDRUŽENJA DIJALIZIRANIHI TRANSPLANTIRANIH BUBREŽNIH INVALIDA NOVI SAD

Realizacija projektaEdukacijom do dužeg života

BorivojOdadžić

18 19

MART 2015 MART 2015

Svetski dan bubrega se, od 2006. godine, obeležava svake godine drugog četvrtka u martu, a 2015. godine je to 12. mart. Akcenat obeležavanja je na primarnoj prevenciji i ranom otkrivanju bubrežnih bolesti. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja je: “ZDRAVI BUBREZI – ZDRAVLJE ZA SVE“, a tema je – Značaj i uticaj zdravlja bubrega na ukupno zdravlje osobe. Ovom prilikom takođe treba otvoriti temu zaveštanja organa.

Uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika moguće je značajno smanjivati verovatnoću za nastanak bolesti bubrega, to je ono što je za svaku osobu najvaž-nije, i to treba uvek naglašavati i ponav-ljati. Preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, i to jedanput u godini, za zdrave ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatra-nje i samokontrola treba da obezbede rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih pre-duslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka.

Najznačajniji faktori rizika za razvoj bolesti bubrega su:

y Povišeni krvni pritisak y Šećerna bolest y Prekomerna telesna težina y Životna dob – 50 i više godina y Oboljevanje od bolesti bubrega u

porodici y Malokrvnost y Sistemska bolest vezivnog tkiva

(lupus) y Ateroskleroza

Grupa bolesti bubrega je brojna, uzroci su različiti, kao i kliničke slike, tok i prognoza. Oboljenja mogu biti akutna i hronična. Najčešće nastaju zbog infek-cija, metaboličkih poremećaja i delova-nja različitih toksina, a manifestuju se najčešće upalnim procesima kao što je glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrot-

ski sindrom. Još se može razviti akutna, kao i hronična smanjena funkcija bubrega, odnosno bubrežna insuficijen-cija. U stadijumu terminalne insuficijen-cije bubrega (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (peritone-alna i hemodijaliza) ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova, (53 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i pet ustanova van Plana mreže).

Transplantacija bubrega predstavlja presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran – zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg histološkog tipa. Kod približno 10–15 odsto bolesnika davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni par-tneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dija-gnostikovanom moždanom smrću, a oni su kadaverični davaoci. Potrebno je povećati broj kadaveričnih transplanta-cija u našoj zemlji, i zbog toga je neop-hodno intenzivnije i više informisati građane o značaju donacije/zaveštanja organa.

Doniranje organa je uvek znak huma-nosti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim činom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja ili transplan-tacije, da bi se na taj način pomoglo

teškim bolesnicima. Za mnoge od njih to je jedina šansa za život!

Ko može da bude davalac/donor organa? Prema isključivo ličnoj želji davalac organa (i bubrega) može da bude zdrava osoba, starosti 18–65 godina. Najosnovnije što je potrebno da bi tran-splantacija bila moguća jeste slaganje krvnih grupa, kao i slaganje strukture humanih leukocitnih antigena (HLA). Postoje i kontraindikacije za davanje organa, kada osoba ne može biti donor/davalac, i to su neka hronična i psihija-trijska oboljenja (rak, šećerna bolest, srčane i bubrežne bolesti, povišeni krvni pritisak, anemija srpastih ćelija, ošteće-nja jetre, hepatitis i HIV). Jednojajčani blizanac je najidealniji živi davalac (donor), zatim brat ili sestra, gde je ve-rovatnoća za potpunu podudarnost 1:4. Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Kada se radi o transplantaciji od živih biološki nesrodnih davalaca to je vrlo osetljivo pitanje, koje se uređuje zakonskom regulativom. Zakonom je dozvoljena u SAD i većini zemalja zapadne Evrope, a u nekim je i zabra-njena (Francuska). U nekim zemljama za ovu vrstu transplantacije odobrenje daje eksterna komisija – nezavisna od transplantacionog tima (Nemačka, Velika Britanija).

Međusupružnička transplantacija u Srbiji nije zakonom zabranjena, ali nije ni detaljnije regulisana. Zbog toga se uvek izvodi uz obavezno odobrenje Etičkog komiteta, da bi se isključila mogućnosti prodaje organa.

U SBO je tokom 2014. godine zbog bolesti bubrega i urinarnog sistema umrlo ukupno 28 osoba, 16 muškog i 12 ženskog pola. Osnovni uzrok smrti je za 22 osobe bila hronična bubrežna insufi-cijencija, a četiri osobe su umrle zbog akutne bubrežne insuficijencije.

KALENDAR ZDRAVLJA

Svetski dan bubregadr Zorica V. DragašSpecijalista socijalne medicine

Svuda u svetu gde su sprovođene i, bez obzira na odabrani metod rada, epi-demiološke i kliničke studije pokazuju i dokazuju da su posledice upotrebe duvana i udisanja dima u zatvorenom prostoru brojne, isključivo štetne, nega-tivne za zdravlje. Naravno ne samo za zdravlje, ali za svaku osobu i za zajed-nicu je najvažnije sagledati upravo taj aspekt, i to u celini.

Upotreba duvana je postala najraspro-stranjeniji i najviše istraživani spoljašnji faktor rizika za zdravlje stanovništva u savremenom svetu, bez obzira na eko-nomsku razvijenost zemalja i regiona. Mnogo je dokaza o štetnim posledicama upotrebe duvana i neoborivo je dokaza-na direktna i indirektna povezanost (ko-relacija) uticaja preko 10.000 do sada otkrivenih hemikalija iz duvanskog dima sa brojnim poremećajima zdravlja, kao i sa mnogim teškim oboljenjima. Duvan-ski dim sadrži toksične, kancerogene i mutagene (genotoksične) hemijske sup-stance od kojih je nikotin toksikološki najvažniji, a najznačajnijim kanceroge-nima (izazivačima raka) se smatraju katranske supstance i policiklični ugljo-vodonici. Radioaktivni radon i polonijum imaju mutageno i kancerogeno dejstvo. Prema težini kliničke slike, pogubnosti i masovnosti u stanovništvu koje je izlo-ženo delovanju duvanskog dima najvaž-nije su sledeće bolesti:

y maligna bolest ili rak različitih loka-lizacija (najučestalije su na: plućima, dušniku, jeziku, usnici, jednjaku, bubregu, mokraćnoj bešici, dojci, grliću materice, prostati... )

y bolesti srca i krvnih sudova (najzna-čajnije su: arterioskleroza ili zakreče-nje krvnih sudova, povišen krvni pritisak, srčani udar, moždani udar)

y hronične bolesti disajnih puteva (bron-hitis, astma, emfizem pluća)

Duvanski dim smanjuje otpornost organizma

Stalno prisutno narušavanje opšteg zdravstvenog stanja osobe, česte i razli-čite akutne infekcije, kao i prisustvo drugih poremećaja zdravlja nikako se ne sme zanemariti. Duvanski dim obara prirodnu opštu otpornost organizma i ubrzava proces zakrečavanja krvnih sudova (aterosklerozu). Sve toksične materije koje su unete u organizam jetra treba da detoksikuje, a bubrezi da izluče. Zbog toga je veoma važno sve što u svoj organizam unosimo, u kojoj količini i koliko često! Duvanski dim ne sadrži baš ni jednu korisnu hemikaliju, već su sve apsolutno štetne za zdravlje. Osobe na-rušenog zdravlja, svi oni koji imaju neko hronično oboljenje podložniji su štetnom delovanju hemikalija iz duvanskog dima. Sve posledice takvog „uživanja“ tada dolaze ranije i izraženije su. Jedini pravi, često jedini mogući način sprečavanja (prevencije) nastanka svih bolesti direk-tno i indirektno povezanih sa duvanom jeste – ne upotrebljavati duvan i živeti bez duvanskog dima, udisati čist vazduh. U tom smislu je najvažnija prevencija usvajanja navike upotrebe duvana, ali je isto tako važno i odvikavanje svake osoba koja je već postala nikotinski zavisnik. To je jedino pravilno i razumno promi-šljanje o zdravlju. Ovo je i jedini način da se sačuva zdrava životna sredina za sve nas – danas i za buduće naraštaje – sutra. Upotreba duvana jeste najraspro-stranjeniji spoljašnji faktor rizika za zdravlje, koji je preventabilan, a para-doksalno tome je cigareta, odnosno du-vanski dim, najveći ubica savremenog sveta. Prema statističkim pokazateljima duvan ubije barem polovinu osoba koje u njemu „uživaju“. Zbog toga je jedan od strateških ciljeva Svetske zdravstve-ne organizacije i zdravstvene službe u svakoj zemlji opredeljivanje ljudi za

zdrav način (stil) života, kao jedini način. Ono što se pod tim podrazumeva je: da se duvan ne upotrebljava i da nema du-vanskog dima; da je ishrana pravilna i odgovarajuća, kao i nadoknada tečnosti; da se za dobro zdravlje održava potreban nivo fizičke aktivnosti; da nema zloupo-trebe alkohola; da postoji uravnotežen dnevno/noćni ritam rada, rekreacije, odmora i noćnog sna; i nužno je jačati otpornost na stres i sticati veštinu kon-trole stresa, bez obzira na njegov uzrok. Sve ovo je potrebno u svakodnevnom životu i treba da bude primereno svakoj osobi u odnosu na pol, godine starosti, zdravstveno stanje, fiziološko stanje (trudnoća, dojenje) i posao koji obavlja.

Moguće je “osloboditi se” Uvek je moguće da osoba koja „robuje“

navici razarajućeg delovanja na zdravlje odluči da se „oslobodi“ i, naravno, što ranije se to desi – bolje je. Ukoliko je ovih dana takva odluka (da prestanete sa upotrebom duvana) sazrela u vašoj svesti, to će biti od izuzetnog značaja za vas, za vaše zdravlje, sada i ubuduće, kao i za vašu porodicu. U narednom periodu smatrajte to jednim od najvažnijih posti-gnuća u svom životu. Da biste u tome bili uspešni, i na kraju zadovoljni, može vam pomoći nekoliko malih saveta:

y Uredno uzimajte obroke (tri puta dnevno a između obroka voće) i pri-vremeno ne strahujte od mogućeg povećanja telesne težine. Svojom ishranom osvežite organizam. „Vita-minska kura“ podrazumeva svakod-nevno uzimanje potrebnih količina svežeg povrća i voća.

y Izbegavajte u ishrani masti životinj-skog porekla, crveno meso, začine, dosoljavanje, belo brašno, slatkiše i grickalice.

y Izbegavajte (najbolje je) – isključite

ZDRAVLJE ZA SVE

Život bez duvana i duvanskog dima dr Zorica V. DragašSpecijalista socijalne medicine

SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

20 21

MART 2015 MART 2015SA SVIH STRANA SA STRUČNE STRANE

konzervisanu, prerađenu i rafinisanu hranu. Hranu pripremajte barenjem i kuvanjem, a izbegnite pečenje, prženje i zapržavanje variva. Posle obroka neka prođe 15 minuta, pa zatim izađite i prošetajte, bar 15 minuta. Večernji obrok uzmite najka-snije do 20 sati, tako da to bude naj-manje 2,5–3 sata pre odlaska na spavanje.

y Uzimajte dnevno potrebne količine tečnosti (2–3 litra), ukoliko ste dobrog zdravstvenog stanja (ne bolujete od hroničnih bolesti srca, jetre ili bubrega), i to prvenstveno vodu, pri-rodni voćni sok i čaj (nezaslađen) od biljaka sa našeg podneblja. Kafu iz-begavajte ili sasvim smanjite. Alkohol se ne preporučuje, isključite ga. Tečnost smanjuje želju za duvanom i pomaže izlučivanju štetnih materija iz organizma, odnosno „kupa“ ćelije vašeg organizma. To je „kupanje iznutra“. Želja za cigaretom će proći kada popijete malo mlake vode, po-kazuje iskustvo.

y Budite fizički aktivni – šetnja na svežem vazduhu, rad u bašti, vežbe ili sportske aktivnosti – sve ono što možete, a primereno je zdravstvenom stanju. Svakodnevno pola sata brzog hoda u parku, ili kada nema saobra-ćajne gužve lako je ostvarljivo, a za dobro zdravlje je dovoljno. Pored toga – vežbajte – u svom prostoru, ili u parku...

y Izbegavajte stresne situacije, uznemi-renja i neprijatnosti na radnom mestu i u kući, da ne biste došli u situaciju da posegnete za cigaretom (koja vam svakako ne bi pomogla). Podignite nivo tolerancije na stres i naučite veštinu samokontrole i kontrole stresa. Razmislite o dnevnim priori-tetima. Uskladite potrebe, mogućno-sti i želje.

y U početku procesa odvikavanja od upotrebe duvana izbegavajte teške poslove i zamor da ne biste došli u situaciju da se „odmarate“ uz cigare-tu.

y Odlazite na spavanje malo ranije, svako veče približno u isto vreme, posle tuširanja toplom vodom koja vas kupa spolja, i opušta – nikotin se izlučuje i znojem preko kože.

y Cigarete i pepeljare ste odavno uklo-nili iz vidokruga i prostora, a vaši ukućani, prijatelji, radne kolege vas podržavaju u nastojanju da za sebe izgradite novi i zdrav način života, ne nude vam cigarete i ne upotrebljava-ju duvan u vašem domu niti u vašoj blizini.

y Da li ste posetili svog zubara da bi vam očistio zube i uklonio neprijatan miris? Učinite to odmah, prava je prilika da proverite da li su vam desni i zubi zdravi.

y Da li ostavljate na stranu novac za koji biste kupili cigarete? Učinite tako i posle izvesnog vremena obradujte sebe – umesto cigareta kupite nešto što odavno želite, a može da se kupi. Zdravlje se ne kupuje i nema cenu.

Navike koje ste sada usvojili čuvaće i unapređivaće vaše zdravlje tokom života

i zbog toga ih se nemojte odreći kada dim duvana i sve zablude u vezi sa njim postanu vaša prošlost.

Posledice pušenja su ozbiljne Ne treba zaboraviti da oboljenja koja

se povezuju sa upotrebom duvana po-gađaju u visokom procentu mlađe i radno aktivno stanovništvo. Prečesto su posledice invaliditet i prevremena smrt da bismo mi – pojedinci i zajed-nica – smeli ostajati po strani, da ne činimo ništa da se to spreči – a moguće je! Vredni pažnje su statistički pokaza-telji, koji govore kolika je smrtnost radno aktivnog stanovništva do penzi-onisanja u odnosu na to da li su upotre-bljavali duvan ili nisu. Smrtnost do penzionisanja kod osoba koje nisu upotrebljavale duvan je 15 odsto, a kod osoba koje su upotrebljavale duvan je 40 odsto.

Medicina je danas „zasnovana na dokazu“ i zbog toga je poznato da u duvanu nema uživanja, već samo mogućeg obolevanja. To treba da pri-hvatimo! Zato čuvajmo svoje zdravlje, zdravlje nerođenih beba i svojih najbli-žih, jer odavno se zna da „zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“. Čuvajmo i zdravlje naše planete, ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog toga što drugu još uvek nemamo!

Dokazi o štetnosti pušenjasu neumoljivi

Postoje neoborivi dokazi koji se pozi-vaju na opsežne, proverene (evaluirane) i publikovane rezultate istraživanja (u svetu i kod nas), da je izloženost duvan-skom dimu opasna po zdravlje svakoga ko je izložen. Dobro je poznato da će polovina osoba koje aktivno upotreblja-vaju duvan umreti zbog toga, i još je alarmantnija činjenica da će stotine hiljada ljudi umreti zbog udisanja du-vanskog dima u svojoj sredini, iako nikada nisu bili aktivni u potrošnji du-vanskih proizvoda. Ono što sada treba naglasiti jeste još jedna nesporna činje-nica: ne postoji za zdravlje siguran gra-nični nivo izlaganja ljudi duvanskom dimu, i istovremeno ne treba zaboraviti da su ljudi veoma različiti prema svom genotipu (genetsko nasleđe) i fenotipu (skup individualnih osobina i navika). Zbog toga će se poremećaj zdravlja izazvan delovanjem hemikalija iz du-vanskog dima pojaviti kod neke osobe ranije a kod druge kasnije, ali je velika verovatnoća da neće izostati.

Izloženost ljudi duvanskom dimu je najizraženija na radnim mestima, javnim mestima i na mestima stanovanja. Du-vanski dim je zvanično klasifikovan kao mešavina koja prouzrokuje rak kod ljudi. On takođe dovodi do teških oblika akutnih i hroničnih bolesti srca i do promena na krvnim sudovima, kao i do akutnih i hroničnih bolesti organa za disanje. Plodu u utrobi majke su ugro-ženi zdravlje i život ukoliko majka udiše duvanski dim tokom trudnoće.

Životna sredinabez duvanskog dima

Životna sredina bez duvanskog dima sve više postaje normalna pojava u sve

većem broju zemalja. Okruženje bez duvanskog dima predstavlja ne samo poželjan već i uobičajen način života. Nekada je upotreba duvana bila dozvo-ljena skoro svuda, a danas su mnoge sredine 100 odsto bez duvanskog dima. Naša zemlja, naše društvo, priključeni su ovom opštem trendu – za svet bez duvanskog dima.

Svetska zdravstvena organizacija zahteva od izvršne vlasti u državama članicama da se donesu zakoni, i obez-bedi njihovo poštovanje, koji će omo-gućiti da sva radna i javna mesta budu 100 odsto bez duvanskog dima. Na svaki način treba izbeći različite ventilacione sisteme i izdvojene pušačke zone u pro-storu, jer se na taj način ne smanjuje izloženost (ekspozicija) duvanskom dimu do sigurnog nivoa na kome nema rizika za zdravlje, pošto takav nivo ne postoji.

Duvanska industrija, finansijski i mar-ketinški veoma moćna, svesna je činje-nice da politika bez duvanskog dima, čiji je osnovni cilj zaštita ljudi od izlo-ženosti duvanskom dimu, predstavlja ozbiljnu pretnju njihovom poslovanju, možda čak i opstanku. Zbog svega ovoga širom sveta duvanska industrija samo-stalno ili preko svojih udarnih grupa ulaže velike napore da uspori donošenje i primenu zakonske regulative na zaštiti ljudi od posledica izlaganja duvanskom dimu. Namerno se šire zablude i mitovi o duvanu, pri tome posebno ciljajući na mlade ljude (nažalost sve mlađe) i ženski deo stanovništva. To je pogotovo agre-sivno u ekonomski nerazvijenim zemlja-ma. Najčešće se veoma vešto plasira neistina da je duvanski dim samo nepri-jatnost, smetnja. Istina je da je duvanski dim velika pretnja zdravlju svih ljudi koji ga udišu. Druga velika neistina je da životna sredina bez duvanskog dima nikada neće moći da se ostvari. Istina je da životnu sredinu bez duvanskog dima podržava većina ljudi, bez obzira na to da li upotrebljavaju duvan ili ne, ukoliko se aktivnosti u određenoj zajednici spro-vode na pravi način. Podaci iz mnogih zemalja: Irske, Škotske, Norveške, Novog Zelanda i drugih, kao i iz gradova, na primer San Franciska, El Pasa, Nju-jorka, pokazuju da je sredina bez duvan-skog dima apsolutno moguća, i da je

moguće u tom smislu obezbediti masovnu podršku javnosti. U takvim sredinama je sve veći broj osoba koje žele da se zauvek oslobode navike upo-trebe duvana, najčešće stečene bez va-ljanog opravdanja ili razloga, želeći da na taj način izbegnu ili smanje brojne rizike za svoje zdravlje. Takođe se po-kazala sasvim neosnovanom zabluda da će životna sredina bez duvanskog dima dovesti do smanjenog poslovanja u re-storanima i barovima. Zabrana upotrebe duvana ne ugrožava poslovanje, jer ne treba zaboraviti da u svim zemljama većina stanovništva ne upotrebljava duvan. Na kraju, mora da se istakne da zabrana upotrebe duvana ne ugrožava prava pušača i slobodu izbora već pred-stavlja zaštitu zdravlja svih ljudi i pravo svakog čoveka da udiše vazduh u kome nema otrova. Zaštita životne sredine, svakako ne bez razloga, ima sve veći značaj a ljudi – pojedinci, kao i orga-nizovana zajednica – imaju obavezu da sve štetnosti i zagađivače u svojoj ži-votnoj sredini eliminišu uvek kada je to moguće, ili barem da ih kontrolišu i ograniče. Razlog je veoma jednostavan – visoke stope i negativni trendovi obo-ljevanja i umiranja stanovništva od određenih bolesti (često sa duvanom povezanih) obavezuju nas na to, i u tom smislu situacija je veoma slična svuda u svetu.

Povezanost obolevanja i umiranja od najtežih bolesti, i ovom prilikom spo-menutih, sa uslovima u životnoj i radnoj sredini sa jedne strane i ličnim navikama i ponašanjem čoveka sa druge strane, jasno je vidljiva. Svakome od nas – upravo zbog toga – ne preostaje ništa drugo nego da pripadajući deo svoje odgovornosti za zdravlje prihvatimo, i to pre nego što nas bolest sustigne! Bolest koju je bilo moguće izbeći, ili je barem odložiti, a poznato je da postoji jednostavan način, odnosno mogućnost za to. Najdelotvornija mera u korist zdravlja je: isključiti sve poznate spo-ljašnje faktore rizika. Čuvati i unapređi-vati svoje zdravlje je daleko bolje i pa-metnije nego li se kasnije pitati zbog čega juče nismo učinili ono što smo mogli – da bismo se danas radovali su-trašnjem danu, zajedno sa svojom poro-dicom.

SA STRUČNE STRANE

22 23

MART 2015 MART 2015

Shodno Zakonskim rešenjima o zaštiti i poboljšanju položaja Osoba sa invali-ditetom na teritoriji Republike Srbije u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, podizanju nivoa kvaliteta kako života tako i socijalnog statusa i na osnovu usvojenog Nacionalnog programa pre-vencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijali-ze u Republici Srbiji do 2020 godine, naš Savez sa žaljenjem konstatuje da je naša grupacija OSI od 1991. Godine, isključena iz programa rehabilitacije.

Specifičnost i kompleksnost teške bolesti bubrežnih invalida, koji su doži-votno na programu dijalize ili u jako malom broju uspevaju da transplantaci-jom promene način lečenja, tokom godina provedenih na dijalizi u mnogome po-goršavaju određene životne funkcije, a naročito su problemi vezani za: Kardio-vaskularne bolesti, doživotna i kompli-kovana anemija, bolesti vezane za pore-mećaj rada štitaste žlezde i paratiroidnih žlezdi, sa kompleksnim bolestima meta-bolizma, koji prouzrokuju deformitete i oštećenja kostiju i mišićnog tkiva.

Takođe, problemi vezani za postope-racione rehabilitacije, zbog činjenice da jedino našoj grupaciji OSI nije omogu-ćena banjska rehabilitacija, ni posle teških operacija, a ni kao periodična mogućnost za konkurisanje u progra-mima rehabilitacionog oporavka inva-lidnih lica na teritoriji Republike Srbije predstavljaju dodatnu otežavajuću okolnost za bubrežne bolesnike. Pola-zeći od već utvrđenog programa, objav-ljenog u Uredbi o Nacionalnom pro-gramu prevencije, lečenja, unapređenja

i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine (službeni glasnik RS br. 11 od 22.02.2011. godine) u poglavlju 11.3.1. Prvi korak-Unapređenje dija-gnostičkih i terapijskih procedura, pred-viđeni su centri u kojima je planirana rehabilitacija i broj postelja:

Kardiovaskularna rehabilitacija – In-stitut za lečenje i rehabilitaciju “Niška banja”Niš i u Specijalnoj bolnici za bolesti metabolizma “Zlatibor” Čajetina.

Bolesti štitaste žlezde – prenamenom postojećih kapaciteta sa 20 postelja u Institutu za lečenje i rehabilitaciju “Niška banja” i 10 postelja u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i metabolizma “Zlatibor” Čajetina.

Pored predviđenih centara predlažemo da se aktivira i centar za rehabilitaciju pri Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka banja i u zdravstvenom kom-pleksu “Merkur”, pošto za aktiviranje jedinice za hemodijalizu trenutno nedo-staje samo agregat za alternativno napa-janje električnom energijom dijaliznog centra. Nepotrebno je i naglašavati značaj ovog rehabilitacionog centra jer je svima poznata činjenica da su oko 30% lica na programu dijalize upravo bolesnici sa šećernom bolešću.

OBRAZLOŽENjEAktiviranjem navedenih centara za

rehabilitaciju, a između ostalog treba razmotriti i mogućnost otvaranja jednog centra na teritoriji APV, pri nekom od banjskih lečilišta, država ne bi imala

dodatna velika ekonomska ulaganja, a efekti bi bili nemerljivo veći.

Pacijenti bi bili po utvrđenom progra-mu i merilima koje bi donosili nadležni državni organi Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, upućivani iz svojih dijaliznih centara u rehabilitacio-ne, iz čega proističe zaključak da nema dodatnih troškova dijalize, jer se isti broj pacijenata nalazi tokom godine u pro-gramu finansiranja.

Zbog potencijalno upotrebljivih centara za rehabilitaciju u veoma kratkom vremenu, predlog je da se centar u Vr-njačkoj banji može aktivirati već do kraja 2014. godine jer su istom ispunjeni skoro svi tehnički i kadrovski uslovi, a nabavka agregata se može izvršiti u veoma kratkom postupku u skraćenoj tenderskoj proceduri.

Centar za rehabilitaciju Niška banja se veoma brzo može aktivirati i kroz pri-vatno-javno partnerstvo predviđeno nacionalnom strategijom, stavljanjem u funkciju već završenog najmodernijeg dijaliznog centra Fresenius Medical Care Srbija, koji je prazan već tri godine u Nišu.

U navedenim centrima bi se mogla tokom godine i pružati usluga turističke dijalize stranim državljanjima što bi imalo i višestruku korist i značaj za našu zemlju.

U dijaliznim centrima bi rehabilitacije mogle trajati u proseku tri sedmice. U isti mah omogućiti sprovođenje i kom-pletne edukacije pacijenata, tako da bi

nakon napuštanja centara pacijenti mogli u svojim centrima da nastave i prime-njuju metode pravilnog lečenja, ishrane i principa zdrave ishrane u skladu sa nutricionističkim preporukama za “bu-brežnu dijetu››. Prilikom dolaska u centre, tim stručnih lekara bi izvršio kompletne analize i tokom boravka svojim izveštajem praktično dao stručne preporuke i smernice prema kojima bi se nastavilo pravilno lečenje u matičnim centrima.

Na sonovu napred izloženih kratkih predloga, mišljenja smo da našu inici-jativu treba shodno principima medi-cinske struke, na temelju važećih propisa, normativa, protokola i odluka nadležnih organa, u što skorijem roku realizovati čime bi se ispravila višego-dišnja diskriminacija bubrežnih inva-lida, a država bi dokazala da svoje strategije i postojeće propise donosi da bi ih i stvarno realizovala, a što će građani, u ovom slučaju teški bolesni-ci na programu dijalize i njihovi članovi i porodice znati da cene. To će biti potvrda i prema drugim zemljama da je Srbija ozbiljna zemlja i da ima izražen pravi, humani i nedvosmislen pozitivan pristup rešavanju teških zdravstvenih i socijalnih problema svojih građana.

Novi Sad, 13.11.2014. godine Predsednik Saveza Dipl.e.c.c Zoran Mišković

Inicijativa za rehabilitaciju pacijenatana dijalizi sa teritorije Republike SrbijeNa osnovu ukazivanja na problem rehabilitacije bubrežnih

invalida sa teritorije Republike Srbije, na sastanku održanom u prostorijama invalidskih organizacija, u Novom Sadu, Bulevar oslobođenja 6-8, dana 09.09.2014. godine, u kome su učestvovali predstavnici devet Saveza, koji zastupaju in-

terese svih grupacija OSI sa teritorije APV, a u prisustvu Ministra Aleksandra Vulina, i radnog sastanka održanog sa g-din Pešić Vladimirom, pomoćnikom Ministra dana 23.10.2014. godine, u ime Saveza bubrežnih invalida Vojvo-dine podnosimo:

INICIJATIVU

Za pitanja usklađivanja Uredbe o Planu mreže zdrav-stvenih ustanova sa nacionalnim programom pre-vencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020 godine, uvršćivanje Specijalne bolnice za interne bolesti Vrnjačka banja u stacionarnu zdravstvenu ustanovu specijalizovanu za rehabilitaciju u Nacio-

nalni program i Uredbu o Planu mreže zdravstvenih ustanova kao i za pitanje mogućnosti da se osigura-nim licima na dijalizi pruže usluge dijalize za vreme produžene rehabilitacije u zdravstvenoj ustanovi gde im se obezbeđuje rehabilitacija nadležno je Mi-nistarstvo zdravlja RS.

Odgovor RFZO na podnetu inicijativu Na našu inicijativu do sada je odgovorio RFZO dana

25.11.2014. godine. Ovom prilikom objavljujemo završni pasus iz obrazloženja, na osnovu koga se evidentno može

zaključiti da našu inicijativu organizovano i uporno moramo nastaviti i rešavati preko Ministarstva zdravlja RS i Vlade Republike Srbije.

24 25

MART 2015 MART 2015

Potreba za pomoći i negom drugog lica nastaje u slučaju kad osi-guranik ili korisnik penzije postane nepokretan, dementan, koji je na programu dijalize najmanje tri puta nedeljno, onaj koji zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposoban da se samostal-no kreće, ni da se samostalno hrani, oblači, svlači, i ako je slep, odnosno kada mu je ova pomoć neophodna za zadovoljenje osnovnih životnih potreba i funkcija. To pravo, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, imaju navedena lica. Naknada za tuđu negu i pomoć je medicinska kategorija.

Znači, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je – zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteš-koća ili promena u zdravstvenom stanju – neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljila svoje osnovne životne potrebe, odnosno ako ovo pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu. Ova pomoć može se dobiti preko Centra za socijalni rad i preko fonda PIO, a dodatak se utvrđuje u nominalnom mesečnom iznosu koji utvrđuje Ministarstvo za poslove socijalne zaštite.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica je novčana pomoć osobama koje zbog povrede ili bolesti ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, i ovaj dodatak se usklađuje sa rastom cena dva puta godišnje

Uz zahtev za priznavanje prava na naknadu za pomoć i negu drugog lica, podnosilac prilaže originalnu medicinsku dokumentaciju, foto-kopiju lične karte, odnosno fotokopiju radne knjižice i prijavu o povredi na radu ukoliko je potreba za pomoći i negom drugog lica nastala kao posledica povrede na radu.

Uvećani dodatak za tuđu negu koji je uveden Zakonom o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne si-gurnosti građana, dana 1.7.2006. godine, imaju lica koja su pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvarila po propisima socijalne zaštite ili po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, i kod kojih je utvrđeno telesno oštećenje ili organski trajni poremećaj neu-rološkog i psihičkog tipa od 100 odsto po jednom osnovu ili više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi 70 odsto i više procenata po najmanje dva osnova. Znači, ovo pravo pripada licima koja su pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ostvarila sa telesnim oštećenjem od 100 odsto po jednom osnovu, osobama koje imaju više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70 i više odsto po namanje dva osnova i osobe koje imaju organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa.

Da bi se dobio ovaj dodatak, potrebno je podneti zahtev u Centru za socijalni rad opštine u kojoj osoba živi, uz koji se prilaže predlog izabranog lekara za veštačenje, fotokopija zdravstvene knjižice, foto-kopija lične karte, najnoviji nalaz specijaliste, fotokopija rešenja međuopštinske komisije za kategorizaciju ili raniji nalaz prvostepenog organa veštačenja o prirodi i težini bolesti ili povrede, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje da se ne prima penzija i dodatak za tuđu negu i pomoć preko fonda PIO.

Ovlašćena lica Centra za socijalni rad šalju dokumentaciju prvoste-penoj komisiji za veštačenje. Komisija procenjuje telesno oštećenje i donosi odluku o dobijanju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Ovaj postupak traje najmanje dva meseca, a novčana naknada se isplaćuje od dana kada se preda zahtev. Postoji mogućnost podnošenja žalbe, naravno ukoliko je doneto nepovoljno rešenje, nakon čega se čeka poziv na veštačenje drugostepenog organa, ili se dobija novo rešenje bez ponovnog odlaska na komisiju. Žalba se podnosi Mini-starstvu odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu.

Pomoć i negadrugog lica

Nada Abramovićpravnica

Autor: Ivona Lozić

Sveti bosiljak– kralj lekovitog bilja

Sveti bosiljak (lat. Ocimum sanctum) opravdano se smatra kraljem lekovitog bilja. To je najpoznatija lekovita biljka Indije, cenjena hiljadama godina, ne samo zbog izu-zetnih lekovitih vrednosti već i zbog svog uticaja na um, telo i dušu. Ajurvedski tekstovi opisuju sveti bosiljak kao stub holističke biljne me-dicine, nazivajući ga „eliksirom života“, a u mnogim hinduističkim religijskim tradicijama koristi se u znak poštovanja boga Krišne. No, ako ostavimo poten-cijalne duhovne prednosti na stranu, biljka nesumnjivo donosi brojne zdrav-stvene koristi. Lekovita svojstvasvetog bosiljka

Sveti bosiljak je bez sumnje jedna je od najboljih lekovitih biljaka koja je otkrivena. Uz stotine blagotvornih je-dinjenja koja sadrži, sveti bosiljak jak je antioksidant te ima antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva. Ova biljka smanjuje stres, jača imunitet, snižava holesterol, poboljšava metabo-lizam, reguliše krvni pritisak i šećer. Domaći je lek za mnoga oboljenja, a u nastavku pročitajte deset korisnih učinaka. 1. Poremećaji disanja

Vrlo je delotvoran u lečenju gotovo svih vrsta respiratornih bolesti, virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija disaj-nog aparata.

Važan je sastojak mnogih ajurvedskih sirupa za kašalj.

Pomaže pri iskašljavanju, služi kod bronhitisa i astme te olakšava disanje zbog eteričnih ulja koje sadrži. 2. Plućne bolesti

Zbog svojih antibiotskih svojstava, vitamina C, te jedinjenja koja su prisut-na u eteričnim uljima, bosiljak je delo-tvoran u lečenju plućnih infekcija pa znatno umanjuje štetu na plućima nastalu zbog pušenja.

3. Srčane bolestiBogat je antioksidansima, kao što je

eugenol, koji štite srce od štetnog delo-vanja slobodnih radikala.

Eugenol je vrlo koristan i u smanjenju nivoa holesterola u krvi, zbog čega ima blagotvoran uticaj na bolesti srca. 4. Stres

Nedavne studije pokazale su da listovi svetog bosiljka igraju značajnu ulogu u zaštiti od stresa, jer imaju adaptogena svojstva.

Vitamin C i ostali antioksidansi koje sadrži sveti bosiljak odlično umiruju i snižavaju krvni pritisak, te tako uma-njuju stres. 5. Nega zuba i usne duplje

Sveti bosiljak uništava više od 99 odsto bakterija u ustima, koje su odgo-vorne za stvaranje lošeg zadaha, zubnog kamenca, plaka i karijesa.

Zbog adstringentnog svojstva koje poseduje, smanjuje upale mekog tkiva oko zuba. 6.Bubrežni kamenac

Kao diuretik, ova biljka pomaže pri smanjenju nivoa mokraćne kiseline u telu, koja je glavni krivac za stvaranje bubrežnih kamenaca.

Sirćetna kiselina i neke komponente eteričnih ulja bosiljka pomažu pri ota-panju kamenca. 7. Nega kože

Zbog eteričnih ulja, koja imaju anti-biotsko, dezinfekciono, antibakterijsko i antifungicidno delovanje, sveti bosiljak bez ikakvih nuspojava leči bolesti kože i deluje umirujuće.

8. GlavoboljaZbog svojih anal-

getskih, sedativnih i antimikrobnih svoj-

stava, sveti bosiljak utiče na smanjenje glavobolje izazvane migrenom, prehladom ili povišenim krvnim pritiskom. 9. Nega očiju

Mnogi problemi očiju prouzrokovani virusnim, bakterijskim ili gljivičnim infekcijama, mogu se ublažiti svakod-nevnim ispiranjem očiju vodom u kojoj je natopljeno nekoliko listića svetog bosiljka. 10. Imunitet

Zbog već pomenutih lekovitih svoj-stava, sveti bosiljak štiti naš organizam od gotovo svih infekcija prouzrokovanih virusima, bakterijama i gljivicama, te služi za jačanje imunološkog sistema.

Način pripreme svetog bosiljka

Čaj od bosiljka

1-2 kašike usitnjenih listića ili jednu čajnu kašičicu praha svetog bosiljka prelijte s 250 ml vruće vode i ostavite par minuta da odstoji.

Ovaj čaj ublažava simptome glavo-bolje, nesanicu i mučninu, umiruje kašalj i upalu želuca, creva i bubrega.

Tinktura od bosiljka

20 g sitno seckanih stabljika svetog bosiljka ostavite u 100 ml 70 postotnog alkohola.

Nakon 15 dana procedite i čuvajte u staklenoj bočici.

Koristite kao oblog protiv osipa, za dezinfekciju rana i kod uboda insekata.

(www.alternativa-za-vas.com)

Drugim putem do boljeg zdravljaBilje za zdravlje

SA PRAVNE STRANE

26 27

MART 2015 MART 2015

In memoriam

Од октобра месеца на територији Републике Србије у дијализним цен-трима траје општа конфузија и пометња око набавке и примене бе-виплекс ампула које се на крају сваке дијализе терапијски дају пацијенти-ма на хемодијализи. На основу зва-ничног обавештења Галеника А.Д. Београд наставак производње беви-плекс ампула се очекује тек у другом кварталу 2015 године. На основу више

интервенција Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије, Савеза бубрежних инвалида Војводине и Удружења ‘’Реналис’’ као и контакта са представницима РФЗО, сагледавајући озбиљност новонастале ситуације, Министар здравља РС г-дин Аcc. др Златибор Лончар је свим надлежним здравственим установама доставио допис за поступање и пре-вазилажење новонастале ситуације.

Допис објављујемо у целости

Након протека периода од три месеца и добијених информација преко наших удружења са територије Републике Србије, дошли смо до по-ражавајућих сазнања да скоро ниједна здравствена установа није поступила по налогу Министра, а да се само у одређеном броју дијализних центара као прелазно решење пацијентима алтернативно даје бедоксин (витамин Б6).

Савез бубрежних инвалида Војво-дине се због настале ситуације и озбиљности везане за кршење Нефро-лошког протокола који важи на тери-торији Републике Србије и по коме се beviplex пацијентима на хемодијали-зи даје: Интравенски – после сваке дијализе – доживотно, обратио писменим дописом Министру здравља.

Допис објављујемо у целости

Ко су господари наших живота

Predsednik Izvršnog odbora SOBIRS

Nil Milosavljević21.07.1969 – 4.3.2015

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA BUBREŽNIH INVALIDAJAGODINA

  Član Izvršnog odbora SOBIRS

Živorad Ivković15.08.1957 - 16.03.2015

UDRUŽENjE DIJALIZIRANIH, TRANSPLANTIRANIH BUBREŽNIH INVALIDA VRANjE

Poslednji pozdrav našim članovima 

Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije,Savez bubrežnih invalida Vojvodine 

Број: 77 МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Р. С.Датум: 17.03.2015. Немањина 22-26

11000 Београдминистру н/р Aсс. др Златибору Лончару

Поштовани,

Жао нам је што до сада ни на један писмени захтев који смо проследили директно Вашем Министарству или преко РФЗО нисмо никада добили писмени одговор, али Вас овом приликом МОЛИМО:

y Од октобра месеца 2014 године у великом броју дијализних центара на територији Републике Србије се у те-рапији која је од виталног значаја за регулисање анемије и имунитета пацијената на хемодијализи не добија интравенски Бевиплекс, односно ниједан центар није набавио адекватну замену преко Д-листе.

y Са жаљењем и безнађем констатујемо да се Ваш допис број 515-01-2804/2014-06 од 03.12.2014. године, упућен свим центрима на територији Србије не поштује и то сматрамо директним кршењем како Закона о здравственој заштити тако и колективних и индивидуалних права свих нас пацијената на хемодијализи, а пре свега грађана Републике Србије.

Господине Министре, свесни смо обавеза и проблема које имате Ви и Ваше Министарство, али Вас у име Савеза бубрежних инвалида Војводине и у име Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије молимо да напокон посветите мало пажње нашој групацији болесника и сагледате огромне проблеме који постоје, а који Вам можда Ваши сарадници нису реално предочили.

Ми смо Вам на располагању 24 сата у случају пружања праве и истините информације о нашим свакодневним проблемима.

Овом приликом као и увек покушали смо да сопственим снагама проблеме које имамо прикажемо на шири и стручни начин неби ли натерали руководиоце на одељењима дијализа и руководиоце болница и Домова здравља да нам омогуће неопходну терапију која је у легалном и регуларном систему финансирања преко РФЗО. Нажалост ми ту услугу не добијамо, већ смо на крајње незаконит начин упућени да потребна средства и медикаменте купујемо у иностранству или илегалном домаћем тржишту и без могућости рефундирања уложених средстава.

Унапред Вам се захваљујемо јер смо убеђени да ћете се водећи се својом стручношћу и етиком врхунског доктора, кога неизмерно ценимо, смоћи довољно снаге и времена да учините ТАКО МАЛО, а за нас бубрежне болесника ТАКО МНОГО.

С поштовањем, Председник Савеза _________________________

Дипл. е.ц.ц. Зоран Мишковић

Булевар ослобођења 6-8, 21000 НОВИ САД

САВЕЗ БУБРЕЖНИХ ИНВАЛИДА ВОЈВОДИНЕ

Надајући се да пацијенти на хемодијализи не треба да од менаџмента здравствених установа очекују божју помоћ, већ квалитетну, адекватну и услугу засновану на стандардима, протоколима и доброј лекарској пракси, очекујемо да надлежни органи Министарства здравља

и РФЗО напокон предузму све мере из делокруга њихових надлежности и спрече кршење прописа и дискримина-торски однос према бубрежним болесницима, пре свега Особама са инвалидитетом са 100% инвалидности

Наш коментар

S AV E Z B U B R E Ž N I H I N VA L I DA VO J VO D I N E21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8

Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.orgU D RU Ž E N J E B U B R E Ž N I H I N VA L I DA - S U B OT I C A

Blaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2Mob: 069/712-547

Da li je rehabilitacija za bubrežne invalideu Republici Srbiji samo neostvareni san