INFORMACIONO-

KOMUNIKACIONI SISTEMI

UVODNO PREDAVANJE

05.10.2015

Zimski semestar

2015/2016 godine

PREDAVANJA I Konsultacije

• Predavanja:

Ponedeljak: 12:00 – 13:30

• Konsultacije:

Ponedeljak: 13:30 – 14:30

• Email: jsurculija.milojevic@fpn.bg.ac.rs

• Kabinet: 98

Vežbe - obavezne

• Ocena:

– Prisustvo na predavanjima 10 poena

– Prisutnost na vežbama: 10 poena

– Prezentacija: 10 poena

– Kolokvijum 1: 10 poena

– Kolokvijum 2: 10 poena

– Ispit: 50 poena

Raspored polaganja kolokvijuma

• I Kolokvijum – U novembru.

• II Kolokvijum – Poslednja nedelja decembra ili druga nedelja januara

• Popravni Kolokvijumi: – I (popravni prvi) kolokvijum: u roku od dve nedelje od prvog

kolokvijuma (prva polovina decembra)

– II (popravni drugi) kolokvijum: pred februarski ispitni rok

• OBA POLOŽENA KOLOKVIJUMA SU USLOV ZA IZLAZAK NA ISPIT

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI

PRETPOSTAVKE I...

• Uspešno pradenje Informaciono komunikacionihsistema pretpostavlja korpus ved usvojenih znanja iz opšte istorije i istorije civilizacije, opšte sociologije, osnove prava i ekonomije.

• Informaciono komunikacioni sistemi pretstavljaju most kako prema komunikologiji kao teorijskoj disciplini tako i prema razumevanju društvene uloge štampanih medija, radija, televizije i Interneta i očekivanja od profesionalaca u njima.

... ZAHTEVI

• Kurs od studenata zahteva redovno prisustvovanje svim oblicima nastave i aktivno učestvovanje u njima.

• Sastoji se iz predavanja, prezentacija koje studenti tokom vežbi izlažu kritičkoj evaluaciji nastavnika i studenata kao i vežbi/seminara na kojima se upoznaje priroda i funkcionisanje IKS.

• Znanje se ocenjuje na dva kolokvijuma, koja su uslovda bi se izašlo na ispit.

Pretpostavke funkcionisanja IKS

1. Nastanak IKS

2. Predmet izučavanja IKS

3. IKS – Definicija pojma

ANALOGIJA

• Informaciono-komunikacioni sistem društva može dase uporedi sa nervnim sistemom čoveka: električni,odnosno elektronski signali su osnov funkcionisanjakako nervnog sistema tako i informatičkog društva.

• Ako je na početku industrijske revolucije čovekpoređen sa mašinom, onda se od početkakompjuterske ere poredi sa kompjuterskom mrežom.

IKS KAO NERVNI SISTEM

IKS KAO KOMPJUTERSKA MREŽA

• lKS je nastao umnožavanjemkanala koji pospešuju i ubrzavaju ljudsku komunikaciju. To je tehnološka osnova njegovog nastanka i razvoja. •Njegovu socijalnu potku čine niti kulturnih (duhovnih) tvorevina.•IKS je složena tvorevina kojom protiče mnoštvo ideja - proizvodasocijalne i individualneimaginacije, umetnosti, mitova isaznanja.

IKS kao mreža

KULTURNI KONTAKT

• To je dodir i susret pripadnika različitih kultura za štase u antropologiji koristi izraz kulturni kontakt, a u komunikologiji je to međunarodno komuniciranje.

• Ovaj susret može da bude kratkotrajan ili dugotrajan, a po intenzitetu površan ili dubinski.

Kulturni kontakti (antropološki)/međunarodno komuniciranje (komunikološki)

Po trajanju

Po IntenzitetuPovršan Dubinski

Kratkotrajni

• Nema bitnih promena kulturnih obrazaca ni jedne od kultura koje su u dodiru•Može da dovede u pitanje fizičko postojanje izolovane zajednice (a tako i kulture)•Primer: Plemena u delti Amazona

• Francuska građansko-nacionalna vojska je na etritorijama koje je makar i privremeno osvajala ostavljala zametak svesti o građanskom društvu i nacionalnoj državi.•Primer: Napoleonovi ratovi (krajXVIII/početak XIX veka)

Dugotrajni•Odvijaju se uglavnom na trgovačkim putevima•Primer: Svila iz Kine ili začini iz Indije za Bliski Istok i Evropu

•Mogu da vode stvaranju složenih civilizacijskih celina, ali i asimilaciji jedne od druge kulture•Fernan Brodel: “Mediteran”

DIFUZIJA KULTURA

• Uz svako kretanje ljudi i njihovih dobara i svaku vrstu razmene obavljao se i prenos informacija, širile su se ideje i ideologije, inovacije i kulture su se ukrštale i međusobno oplođivale.

• Tako se danas pouzdano zna da brojna umeda i pronalasci, kultivisane vrste biljaka i pripitomljene zivotinje i običaji (npr. pušenje, pijenje kafe ili čaja), spadaju u darove koje smo baštinili od ranijih civilizacija, ili su poreklom sa drugih kontinenata.

U istorijske oblike komunikacionih kanala mogu se ubrojiti:

• razmena i trgovina• saobradaj (suvozemni i vodeni), • velike migracije naroda, • ratni sukobi. i osvajanja

ISTORIJSKI OBLICI KOMUNIKACIONIH KANALA

PRIMARNE I SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA

• Sva pomenuta kretanja, posrednička sredstva i situacije nisukomunikacioni kanali u punom savremenom značenju tog izraza. Sve te sposobnosti Sapir označava zbirnim terminom -

primarne tehnike komuniciranja.

• Tek na složenijim nivoima civilizacijskog razvitka nastaju iprimenjuju se savršenija, specijalizovana sredstvakomuniciranja za koje Edvard Sapir koristi naziv sekundarne

tehnike komuniciranja. Prvi od njih je štampa.

DRŽAVA KAO PRETPOSTAVKA NASTAJANJA IKS

• U svom istorijskom razvoju čovek je stvarao sve složeniju organizaciju društva – a država je sigurno jedna od najkompleksnijih tvorevina.

• Organizovani kanali za protok informacija pokazali su se neophodnim, jer bez njih bi bilo nemogude funkcionisanje sve složenijeg društvenog sistema.

HIDRAULIČKA DRUŠTVA

• Prve države nastaju u tzv. hidrauličkim društvima koja nastaju oko velikih reka koje koriste za navodnjavanje.

• To pretpostavlja složenu organizaciju koja ne može funkcionisati bez pisma i onih koji umeju da pišu i tumače pisane poruke.

• To su grupe sveštenika i činovnika – prvi komuniciraju sa božanskim a drugi sa svetovnim gospodarima.

IRIGACIJA U STAROM EGIPTU

UZROK PROPASTI RIMSKE IMPERIJE

(po Maršalu Makluanu)

Makluan tvrdi da je Rimskaimperija propala zbog toga štonjena ogromna prostranstva –

na vrhuncu svoje modi se prostirala od granice Škotske

do delova Azije i Afrike – nisubila povezana odgovarajudom

komunikacionominfrastrukturom.

(to je je komunikacijski determinizam)

SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA

• Pojava štamparije može se smatratiprekretnicom jer evropska civilizacija tadapočinje da se oslanja na sekundarnetehnike komuniciranja.

• Sledili su izumi telegrafa, telefona, filma, radija, televizije i multimedija.

• Stvaranjem mogudnostitranskontinentalnih, odnosno satelitskihprenosa, ova komunikaciona sredstva su, kako to kaže Mekluan, pretvorila Zemlju u “svetsko selo” .

OBLIKOVANJE IKS

• Pod uticajem ekonomskog sistema i njegovihinteresnih grupa, političkog sistema u celini idržave kao njegovog najmodnijeg dela, stvara se funkcionalni sistem povezivanja kanala zainstitucionalizovano društveno komuniciranje.

• Komunikaciona tehnologija počinje jasno dasluži nekoj svrsi što se profiliše u određeni tip informaciono-komunikacionog sistema.

NEUTRALNOST ILI PRISTRASTNOST MEDIJA

• Jesu li mediji po sebi društveno i politički neutralni, ili, ved po svojoj prirodi – time što su sredstva komunikacije - služe određenim društvenim snagama i interesima koji upravo stoga nastoje da ih kontrolišu?

• Mišljenja istraživača medija mogu se, u zavisnosti od onoga što zagovaraju, svrstati u četiri grupe:

1. Neutralnost

2. Demokratska usmerenost

3. Elitizam

4. Suprotstavljeni uticaji

1. Neutralnost ?

• Mediji su politički neutralni, čak apolitični. Ono što određuje uticaj medija jesu sadržaji koje oni prenose, a ne tehnološke odlike samog medija.

• Nasuprot tome, postoje i mišljenja da je u prirodi medija da budu politički i društveno pristrasni. Tako Harold Inis smatra da pisani medij (za razliku od usmenog prenošenja poruka) jeste u službi političkog komuniciranja i države ( i to bez obzira na sadržaj poruka) .

2. Demokratska usmerenost ?

• Ovo stanovište, koje najčešde zastupaju sami mediji, polazi od tvrdnje da istovremeno postojanje više vrsta medija (štampe, radija, televizije, Interneta) omogudava pružanje više informacija koje su pravovremene i manje kontrolisane, a mogudnost povratne sprege između izvora informacija i javnosti je umnogome poboljšana.

3. Elitizam?

• Mediji doprinose nedemokratičnosti procesa političke komunikacije jer stvaraju svojevrsna uska grla koja kontrolišu pripadnici elite, odnosno medijski profesionalci koji su u njihovoj službi (gatekeepers).

• Složenost i visoka cena novih medijskih tehnologija vode udaljavanju elita naglašavajudiekonomsku a zatim i političku nejednakost između prvih i drugih (komunikacijski jaz u eri Interneta izražava slogan - digital divide ili“digitalni jaz”)

4. Suprotstavljeni uticaji ?

• Zagovornici ovog stanovišta su uvereni da se pozitivni i negativni uticaji medija medjusobno preplidu i zavisno od okolnosti deluju na različite načine. Tako, na primer, televizija jeste «prozor u svet», ali i ograničenje za istinske oblike neposredne društvenosti kao što su daskanje u krugu porodice i sa susedima.