1. SIGURNO I EFIKASNO KORIŠĆENJE KOMPJUTERSKIH SISTEMA I. Vizuelna provera sitgurnosti I Hardverdske komponenteOsnovne komponente računarskog hardvera su centralni procesor CPU-central proces unit i kontrolna jedinica(procesor obavlja logička i aritmetička izračunavanja, dok kontrolna jedinica izvršava komande) ulazni uredjaji(tastatura, miš,mikrofon i skener), eksterni uredjaji za skladištenje(memorija) i izlazni uredjaji(monitor VDU-visual display unit,štampač) ulazno-izlazni uredjaji DVD, CD-ROM uredjaj – prilagodljivi diskovi za skladištenje informacija DVD-Digital Versatile Disk, CD-compact disc, modem koji se koristi za komunikaciju sa drugim računarima i internetom preko telefonske linije, zvučna kartica...Postoji nekoliko brzih vizuelnih provera bezbednosti koje možete obaviti kada pokrećete računasrski sistem: da su svi delovi hardvera prisutni da je računar suv tečnosti udaljene od računara da je računar udaljen od izvora toplote osloboditi cooler da nema papira ispod računara da je radni prostor uredan i čist

II Priključci i kablovi sigurnost kablova da su glavni kablovi uključeni u struju struja-transformatori kablovi i periferne jedinice povezane sa računarom pravilno diskete udaljene od monitoraII. Vrste sistema I Samostalni personalni računarRačunar – kompjuter je mehanički uredjaj koji prihvata ulazne podatke, obradjuje ih prema pravilima za koje je programiran i potom, ili čuva rezultate ili generiše kao izlazni rezultat- Personalni računar se može koristiti kao samostalna jedinica ili se može povezati sa drugim računarima. Samostalan sistem nije povezan ni sa jednim IT sistemom.Sistemi se mogu povezati na različite načine - mreža lokalne oblasti – LAN – local area network- povezuje mikroračunare unutar jedne kancelarije ili

zgrade- mreža široke oblasti – WAN – wide area network- povezuje dve ili više odvojenih lokacije putem

telekomunikacionih linija i satelitaPrednosti samostalnih računara:knjigaII Umreženi sistemMreže su grupe računara, štampača i drugih uredjaja koji su povezani kablovima ili bežičnom vezom u LAN mrežu ili putem modema i telekomunikacionih linija u WAN mrežu.Srce mreže je server. Server je računar čijem hard disku mogu pristupiti drugi računari u mreži. Njegov zadatak je da servisira podatke i preogramske datoteke drugim mašinama putem kablovskih ili drugih vrsta mrežnih veza. Server čuve sve datoteke koji se dele na mreži, upravlja hard diskom, obezbedjuje da ne dodje do konflikta različitih zahteva, štiti podatke, sprečava neovlašćen pristup, održava listu ovlašćenja/autorizacije u vezi sa datotekamaPrednosti umreženih računara:knjigaIII Glavna jedinica sa terminalimaCentralni računar je moćan računara na koji su putem kablova povezani terminali. Terminali nemaju mogućnost individualne obrade ali centralni računar ima značajno veće kapacitete obrade nego personalni računar i izuzetno veliki kapacitet skladištenja podataka. Korišćenje centralnog računara je prikladno u organizacijama koje obradjuju veliki obim podataka i/ili organizacijama koji imaju potrebu za visokim nivoom sigurnosti(banke)

2. SIGURNOST, POVERLJIVOST I PRAVNA PITANJA I. Poverljivost

I Kontrole pristupa sistemuKontrole fizičkog pristupa osmišljene su u cilju sprečavanja neovlašćenog pristupa računaraima ili medijumima za čuvanje podataka. Korisničko ime i lozinka predstavljaju dva elementa sistema potvrde korisnika koji ima cilj sprečavanja neovlašćenog pristupa računarskim sistemima. Svakom zaposlenom koji je ovlašćen da pristupi odradjenom računarskom sistemu dodeljuje se korisničko ime. Pojedinačnim korisnicima može se dopustiti pristup samo odredjenim delovima računarskog sistema ali ne i kompletnom sistemu.

II Zaštita individualnih fajlova (dokumenta ili radne tabele)Pored kontrole putem korisničkog imena, pristup odjredjenim vrstama informacija koje su čuvaju na računaru kontroliše se pomoću lozinki ili drugih tipova tajne šifre. Sa lozinkom je povezana lista datoteka i podataka unutar tih datoteka koje korisnik može da pregleda . Da bi se osigurala poverljivost, postoje odredjene procedure sprovodjenja i korišćenja lozinki ili bilo kog drugog ličnog identifikacionog broja (PIN-PERSONAL IDENTIFICATION NUMBER) - knjiga II. Sigurnost

I Rezervne kopijeKreiranje rezervnih kopija podataka je od ključnog značaja. Proces podrazumeva pravljenje kopija najvažnijih datoteka zajedno sa neophodnim ažuriranjem i njihovo čuvanje na drugom računaru ili na nekom drugom medijumu za skladištenje podataka tako da se podaci mogu ponovo koristiti. Kreiranje rezervnih kopija podataka treba vršiti:- kada se obavi velika količina posla u kratkom periodu - kada ste završili najveći deo posla- u redovnim intervalima(svakodnevno)

II ArhiviranjeArhiviranje podataka je proces prebacivanja podataka iz osnovnog prostora čuvanja u računaru, obično sa hard diska, na traku ili drugi medijum u svrhe dugotrajnog čuvanja. Prostorija za čuvanje medijuma sa arhivama treba da bude bezbedna i u prihvatljivom okruženju kako bi se obezbedilo da arhivirane datoteke nisu oštećene.

III Sigurnosno čuvanjeVreme u kojem će se podaci čuvati zavisi od poslovnih potreba odredjene organizacije. Postoje takodje i zakonski propisi koji utiču na period u kome treba čuvati odredjena dokumenta:- Sva dokumenta u vezi osnivanja preduzeća moraju se trajno čuvati;- Svi godišnji izveštaji takodje se moraju čuvati;

IV Kradja i prevaraZloupotreba računara postaje sve češća. Zloupotrebe mogu izvršiti zaposleni, viši menadžment ili treća lica. Nijedan sistem za obradu informacija ne može sebi dopustiti da nema instalirane rigorozne sisteme kontrole i bezbednosti. U primere kontrola spadaju - kontrolni zapis koji se vodi u računarskom sistemu i koji beleži sve transakcije za koje se sumnja da

mogu predstavljati zloupotrebu- zapošljavanje lica za koje se čini da su poštena i koja imaju dobre preporuke - podela zadataka tado da rad jednog zaposlenog uvek proverava drugi zaposleni.Sprečavanje hakovanja- Fizička bezbednost – provera da se terminali/PC drže pod ključem i uvodjenje mere da se ukoliko

postoje pozivne komunikacione veze koristi opcija odazivanja- Lozinke-- Enkripcija (šifrovanje) podataka - Sistemski zapisi – svaku aktivnost u sistemu treba evidentirati i ustanoviti sistem izveštavanja

neuobičajenih pojava- Dnevnici- praćenje obrade transakcije kroz sistem

- Osetljivi korisnici- Sistem treba da omogući da se različitim korisnicima dodeli pristup različitim delovima kao oblik sergeracije dužnosti.

- Nasumične provere-- Zaštitni zid- posebni programi koji mogu smanjiti rizik da spoljna neovlašćena lica prodru u sistem.VIRUSI- odbrana – antivirus programiIII. Pravni propisi

I Zakonodavstvo u vezi zaštite podataka Zakon krivičnim delom smatra čak i svaki pokušaj neovlašćenog pristupa računarskom sistemu. Prema ovom zakonu krivično delo je i unošenje virusa u računarski sistem. Britanski zakoni o zaštiti podataka iz 1984 i 1998 godine utvrdjuje pravila za čuvanje ličnih podataka o poznatim, živim pojedincima - samo ovlašćene strane mogu pristupiti podacima a informacije moraju biti zaštićene od izmena, slučajnog gubitka ili namernog oštećenja – podaci se moraju pribaviti na fer način uz specificiranje upotrebe i ne smeju se čuvati duže nego što je potrebno. Obrada osetljivih podataka o pojedincima kao što je rasa, zdravstveno stanje itd. nije dopuštena bez prethodne saglasnosti tog pojedinca.Značaj komercijalnih i trgovinskih informacija organizacije ne sme se potceniti. Odavanje poslovnih tajni preduzeća konkurentima može ozbiljno uticati na poslovne rezultate i dobitak preduzeća. Detalji vezani za bezbednost organizacije (pristupne šifre,lozinke...) takodje su kritične. Britanski zakon o autorskom pravu pokriva knjige svih vrsta, zvučne zapise, filmove, emisije, računarske programe, dramska i muzička dela itd....Zakon o zaštiti podataka ne odnosi se na krivične dosijee pojedinaca koje drži policija niti poreske informacije koje drže poreski organi.

II VDU propisiZaposleni koji provode veći deo svog radnog dana ispred monitora izloženi su riziku različitih zdravstvenih problema. Propisi o zdravlju i zaštiti Velike Britanije iz 1992. god, koji se odnose na opremu za prikazivanje slike i zvuka (monitori) zahtevaju od poslodavaca da procene i smanje rizik negativnog uticaja monitora tako što će obezbediti da radne stanice ispunjavaju minimalne zahteve, da omoguće pauze u radu, pruže informacije i obuče korisnike kao i da obezbede korisnicima besplatne provere vida i eventualno ispravljanje nastalih posledica.

III Zdravstveni i sigurnosni propisi pri radu sa računarimaPrema propisima o zdravlju i zaštiti na radu zaposleni takodje imaju odredjene obaveza. Oni su obavezni da: - Vode računa da izbegnu samopovredjivanje kao i povredjivanje drugih lica- Pruže punu saradnju poslodavcu u svrhe ispunjenja zakonskih obaveza- Na pravilan način i u skladu sa uputstvima i obukom koriste svu opremu i uredjaje koje je obezbedio

poslodavac.- Obaveste poslodavca ili drugo lice nadležno za zdravlje i zaštitu na radu o svim uočenim nedostacima

u sprovodjenju mera zaštite ili svim ozbiljnim i neposrednim opasnostima za zdravlje i bezbednost.3. MENADŽMENT INFORMACIJE

I. Uvod u menadžment informacije I Veza finansijskog i upravljačkog računovodstva Finansijsko računovodstvo je klasifikacije i evidentiranje monetarnih transakcija i prezentacija transakcija i tumačenje rezultata tih transakcija kako bi se ocenili rezultati ostvareni tokom odredjenog perioda i finansijska pozicija na odredjeni datumRačunovodstvo troškova (obuhvata primenu niza principa, metoda i tehnika za utvrdjivanje i analizu troškova zasebnih jedinica preduzeća) Ustanovljavanje budžeta, standarnih i stvarnih troškova poslovanja, procesa, aktivnosti ili proizvoda i analiza odstupanja, profitabilnosti ili upotrebe sredstava.Upravljačko računovodstvo je sastavni deo upravljanja koji se odnosi na identifikovanje, prezentaciju i tumačenje informacija koje se koriste za: formulisanje strategije, planiranje i kontrolu, donošenje odlukai optimizaciju upotrebe resursa. Upravljačko računovodstvo je širi koncept koji uključuje primenu profesionalnog znanja i veština u pripremi i prezentaciji informacija za sve nivoe menadžmenta u organizaciji.

Finansijsko računovodstvo, računovodstvo troškova i upravljačko računovodstvo su uključeni u proces upravljanja kako bi se obezbedilo efikasno:- formulisanje planova za ispunjenje ciljeva- formulisanje kratkoročnih operativnih planova- pribavljanje i korišćenje finansijskih sredstava i evidentiranje stvarnih transakcija- saopštavanje finansijskih i poslovnih informacija- sprovodjenje korektivnih akcija za uskladjivanje planova i rezultata- sprovodjenja pregleda i izveštavanje o sistemima i poslovima.Osnovna razlika izmedju finansijskih i upravljačkih računa Finansijski računi Upravljački računi . Preduzeća su zakonom obavezna Evidencija nije zakonski obaveznada ih pripremajuShodno tome neizbežan je trošak Shodno tome, trošak vodjenja evidencijevodjenja knjiga mora biti opravdanCiljeve i upotrebu ne obradjuje menadžment Ciljeve i upotrebu odredjuje menadžmentUglavnom je to istorijska evidencija Odnose se na buduće rezultate, kao i na

istorijske podatkeInformacije se moraju pripremati oprezno Informacije se pripremaju u skladu sa i u skladu sa zakonskim i računovodstenim zahtevima menadžmentima, pri čemu jepropisima ključni kriterijum značajnostPripremaju se za svrhe eksternog izveštavnja Pripremaju se samo za internu upotrebu . II Svrha menadžment informacija: odlučivanje, planiranje i kontrolaMenadžerima su potrebne korisne informacije da bi donosili odluke, planirali i kontrolisali aktivnosti kompanije. Upravljačke računovodje pružaju menadžerima ove informacije.Podatak čine osnovne sirove činjenice i statistike koje nisu obradjenje. Nakon što se podaci obrade i dobiju upotrebljiv oblik koji odgovara potrebama korisnika, nazivaju se informacije. ODLUČIVANJE u vodjenju preduzeća menadžment mora donositi brojne odluke- Dugoročne odluke o budućem pravcu poslovanja i kratkoročne odluke o svakodnevnom vodjenju organizacije.Dugoročne ili strateške odluke- odluke o nastavku proizvodnje i prodaje proizvoda koja se zasniva na faktorima kao što su

profitabilnost i tržišni udeo tih proizvoda

- odluka koje proizvode povući iz proizvodnje i prodaje

- odluka o zapošljavanju novih radnika- povećanje ili smanjenje radne snage

- odluka o potrebi investiranja u nove mašine i opremuSvakodnevne ili operativne odluke- odluke u vezi sa tim koje proizvode proizvoditi i detaljnog rasporeda proizvodnih aktivnosti- odluke o niovu prekovremenog rada koji je neophodan za potrebe proizvodnje- odluke o nivou zaliha, uzimajući u obzir troškove držanja zaliha u poredjenju sa troškovima

frekventnih porudžbina i rizikom nedostatka zaliha.PLANIRANJE Menadžment mora da sačini detaljne planove. Detaljni planovi izražavaju se u finansijskim izrazima putem budžeta preduzeća. Da bi pripremili budžete menadžeri moraju da znaju koliko košta proizvodnja svekog proizvoda ili pružanje odredjene usluge kupcima, kako bi mogli da odluče koje proizvode ili usluge će preduzeće nastaviti da proizvodi/pruža. Moraju da znaju nivo produktivnosti radnika ili radnih grupa kako bi usredsredili svoje napore na poboljšanje produktivnosti. Oni moraju da imaju informacije o troškovima reklamiranja u prethodnim periodima kako bi utvrdili koliko treba potršiti za buduće reklamiranje.KONTROLA Pored sačinjavanja planova za buduće periode, menadžment takodje interesuje da li su planovi i budžeti za tekući period ostvareni. Redovno poredjenje stvarnih troškova i prihoda sa predvidjenim (očekivanim) troškovima i prihodima prikazanim u budžetu za taj period omogućava menadžerima da identifikuju oblasti u kojima je potrebna kontrolna akcija. Kontrolna akcija se sprovodi da bi se stvarni rezultati uskladili sa budžetiranim, ili ako to nije moguće možda se mora izmeniti budžet.

Taj novi budžet se potom koristi za dalje vršenje kontrole putem redovnog poredjenja stvarnih rezultata sa izmenjenim budžetom.II. Izveštavanje menadžmenta I metodi dobijanja, analize, prezentacije i prenošenja informacijaDobijanjeInformacije se mogu zasnivati na primarnim(podaci koji se prikupljaju za odredjenu svrhu) i sekundarnim(podaci koji nisu prvobitno prikupljeni za odredjenu svrhu, ali se mogu koristit na različite načine) podaci i mogu se pribaviti iz internih(izvori informacija potiču iz same organizacije npr evidencije zaposlenih; evidencije finansijskog računovodstva) ili eksternih(spoljnih informacija npr: statistika o indeksu potr. cena, propisi o zdravlju i zaštiti na radu, MSFI) izvora.Analiza Da bi informacije za menadžment bile korisne i efektivne moraju imati odredjene kvalitativne karakteristike:- relevantnost –moraju biti relevantne za potrebe korisnika- pouzdanost – korisnici bi trebalo da se mogu pouzdati u informacije- razumljivost – Informacije trebaju biti razumljive za korisnika- potpunost – moraju se pružiti sve informacije potrebne za donosenje odluka- tačnost – moraju biti tačne- Pravovremenost – Informacije koje se dobiju kasno biće manje efektivne- Jasnost – saopstiti informaciju na način jasan i lako razumljiv korisniku- Doslednost – treba koristiti iste principe tako da je moguće poredjenje različitih perioda- Troškovna efikasnost – informacije nisu efikasne ukoliko je trošak njihovog pribavljanja veći od

očekivanih koristi koje te informacije pružaju.Prezentacija Dva osnovna metoda prezentacije podataka je njihova prezentacija u formi tabele ili u formi dijagrama, koji je najpodesniji metod ilustracije zavisi od- prirode i složenosti podataka- dijagram je najpodesnije sredstvo ako treba naglasiti samo nekoliko

ključnih mesta iz skupa podataka, ali ako na osnovu skupa podataka treba prikazati veliki broj odnosa ili ključnih mesta, podesnija je upotreba tabela.

- korisnika za koje su podaci pripremljeni – kada se odredjuje metod prezentacije podataka, bitno je uzeti u obzir kome su podaci namenjeni

- metode prenošenja podataka – Ako podatke treba predstaviti u formi pisanog izveštaja koji menadžment treba da prouči, onda su najprikladniji tabelarni podaci.

Tabelarno prikazivanje je sistemski raspored numeričkih podataka kojim se logički prikazuju rezultati analize. Pravila tabelarnog prikazivanja- naziv- tabela mora imati sveobuhvatan naziv kojim se objašnjava njena svrha- izvor – uvek treba navesti izvor materijala koji je korišćen- jedinice – moraju se navesti merne jedinice koje se koriste- zaglavlja – nazivi kolona i redova treba da budu kratki i nedvosmisleni- zbir – treba ga prikazati tamo gde je svrsishodno- procenti ili racia – se ponekad nazivaju izvedena statistika- izgled kolone – radi jednostavnosti poredjenjakolone koje sadrže medjusobno povezane informacije

treba da budu jedna pored druge a izvedene brojke treba da budu pored kolone na koju se odnose- jednostavnost – korišćeni materijal treba klasifikovati a detalje svesti na minimum- izgled – kada je moguće tabelu treba svesti na jednu stranu kako ne bi bilo potrebe za listanjem.Predstavljanje podataka dijagramom – principi koje treba poštovati- svi dijagrami(grafikoni)moraju imati naziv- mora se navesti izvor podataka- moraju se navesti korišćene merne jedinice- mora se navesti skala (razmera)- ose moraju biti jasno označene- urednost je od presudnog značajaPrednosti dijagrama i grafikona je lakše razumevanje u odnosu na mnoštvo brojki u tabeli, odnosi izmedju brojki su jasnije prikazani, obezbedjuje se jednostavno, trajno i tačno isticanje najznačajnijih činjenica.

Vrste dijagrama: Piktogrami- to su slike ili simboli koji direktno asociraju na predstavljene podatke. Jedna slika ili simbol koristi se za predstavljanje jedinice varijable

Stubasti dijagrami –- Jednostavni stubasti dijagram- Komponenti stubasti dijagram- Procentualno komponentni stubasti dijagram- Višestruki stubasti dijagram- Kružni dijagramPredstavljanje podataka grafikonom- Grafikoni moraju biti jasni, uredni i tačno nacrtani. Kad je god moguće za crtanje grafikona treba koristiti milimetarski papir (olakšava crtanje i tumačenje grafikona). Naziv - Značajno da svi grafikoni imaju naziv koji objašnjeva šta je prikazano. Ako je poznat i izvor informacija treba ga navesti.Grafikon ima dve ose – poznate kao x osa i y osa. Osa x – horizontalna, y-vertikalnaZavisne promenljive- su one koje zavise od vrednosti druge promenljive(npr. trošak može zavisiti od obima proizvodnje i prikazuje se uvek na vertikalnoj –y-osi.Nezavisne promenljive – su one koje ne zavise od druge promenljive(npr. vreme koje ne zavisi ni od troška ni od obima) prikazuje se na horizontalnoj –x-osisvaka osa mora biti obeležena i mora se navesti koje se jedinice koriste.Razmeri na osi –- iskoristiti što je vieš moguće raspoloživog prostora- koristiti jednostavne razmere- nije neophodno da se na obe ose koristi ista razmera- razmera ne jadnoj osi mora biti ista.Polazna tačka ose – U većini slučajeva vrednosti na obe ose treba početi od nule; kada to nije izvodljivo dopušteno je napraviti prekid u razmeri uz označavanje prekida izlomljenom linijom.Crtanje grafikona- Nakon što su utvrdjene ose i razmera grafikona, ostatak konstrukcije grafikona zahteva tačno nanošenje tačaka –uzimaju se parovi promenljivih i označava horizontalno promenljiva x i vertikalno promenljiva y. Na grafikonu se stavlja znak x u tački preseka dve prave.Prenošenje informacija Izbor odgovarajućeg formata za saopštavanje informacije- faktori koje treba razmotriti:- Brzina i vreme – Sažeti memorandum; elektronska pošta (pravovremeno saopštavanje inform.)- Potreba za pisanim dokazom - Poverljivost- Trošak- Udaljenost- KompleksnostBeleška ili pismoBeleška je najjednostavniji neformalni metod saopštavanja informacijiPismo formalniji metod – najčešće se koristi za komunikaciju sa osobama van organizacije, pismo treba da ima zaglavlje u kojem je prikazan naziv organizacije, adresa, broj telefona itd.Elektronska pošta Memorandum je komunikacija u pisanoj formi izmedju dve osobe u organizaciji. Treba da postoji zaglavlja koje jasno ukazuje na temu memoranduma, uvodni pasus u kome se daju osnovno informacije, glavni pasusi memoranduma treba da idu logičkim redosledom tako da primalac jasno razume argumente koji su izloženi i treba da postoji sažetak glavnih mesta.Izveštaji (Rutinski izveštaji- sadrže standardne informacije koje se obično prirpremaju u utvrdjenim periodima; Ad hoc izveštaji – sadržaj se menjau zavisnosti od zahteva primaoca)Format izveštaja-smernice:- Ciljevi izveštavanja –definisanje problema, razmatranje alternativa, davanje podržanih preporuka za

odredjenu alternativu- Primalac

- Zaglavlje- Sistem pasusa – svaki pasus treba da ima logičnu temu, svaka tema treba da ima svoj pasus- Stručni i tehnički izrazi – treba ih što je moguće manje koristiti, ako se koriste-detaljno objasniti- Zaključak –obavezno jasno naveden na kraju izveštaja- Brojevi- Sve brojke i kalkulacije treba staviti u dodatke (priloge) a samo najznačajnije rezultate u

glavnom tekstu izveštaja.II Rad sa poverljivim informacijamaTreba voditi računa da poverljive informacije vidi samo ciljni primalac i imati u vidu da sekretar ili pomoćnik menadžera možda prima poštu. Ako su informacije izuzetno poverljive treba ih označiti kao takve ili isporučiti lično, a svaku kopiju informavija treba numerisati jedinstvenim brojem. Izbor načina komunikacije je izuzetno značajan kada u u pitanju poverljive informacijeIII Upotreba softver u vezi sa tačkama b.I i IIIV Razumevanje računovodstvenog sistema organizacije i administrativnih proceduraProcedure prdstavljaju sažeti prikaz niza radnji neophodnih da se obavi zadatak u vezi sa prijemom, evidentiranjem, srdjivanjem, odlaganjem, čuvanjem i prenošenjem informacija. Uspostavljanje sistema i procedura omogućava ostvarenje organizacionih ciljeva i doprinosi efikasnoj kontrolni nad transakcijama. Korist od uvodjenja procedura i sistema biće još veća ukoliko se formalizuju u pisanoj formi...poglavlje 1 knjiga

4. PRIHODI I RASHODI I. Elementi cene troška Direktni troškovi obično uključuju ulazni materijal (input) proizvoda (direktan materijal) troškove radne snage koja radi na tom proizvodu(direktan rad) i sve izdatke koji se mogu neposredno pripisati tom proizvodu (direktni rashodi). Ukupan iznos direktnih troškova često se naziva cena koštanja ili troškovi prodate roba/usluga. Osnovne vrste troškova :

- Materijal za proizvodnju- Nabavka gotovih proizvoda za dalju prodaju- Zarade- plate- ostali opšti troškovi

I Materijal Direktni materijal je materijal koji se može ekonomično pripisati odredjenoj jedinici proizvodnje-direktni materijal su prema tome sirovine koje su direktno ugradjene u proizvode koje organizacija proizvodi. Indirektni materijali su ostali materijali koji se koriste u proizvodnom procesu a koji se ne mogu direktno pripisati jednoj jedinici proizvodnjeStavke direktnog materijala koji se klasifikuju kao indirektni troškovi stavke koje imaju nizak jedinični trošak i koriste se u većim količinama mogu se klasisfikovati kao indirektni troškovi jer nije vredno truda klasifikovati ih kao direktno troškove i pratiti njihov trošak do pojedinačnih jedinica.SKLADIŠNO ODELJENJE- magacin ili skladišno odeljenje je odgovorno za prijem, čuvanje, izdavanje i evidentiranje sirovina koje se koriste u proizvodnom procesu.Prijem robe Zaposleni u skladištu moraju proveriti originalnu porudžbenicu da bi potvrdili da je isporučena roba upravo ona koja je poručena, da je isporučena tačna količina, odgovarajućeg kvaliteta i u dobrom stanju.Čuvanje materijala Način skladištenja mora odgovarati vrsti materijala, treba ga organizovati tako da se materijalu može pristupiti lako, bilo manuelno bilo mašinski.Izdavanje materijala Kada proizvodno odeljenje trebuje sirovine za proizvodnju od presudnog je značaja da skladišno odeljenje može blagovremeno izdati materijal odgovarajuće količine i kvaliteta.Ovo zahteva strogo poštovanje politike kontrole zaliha kako bi se obezbedilo držanje najefikasnijeg nivoa zaliha sirovina.Evidentiranje prijema i izdavanja Skladišno odeljenje je odgovorno za evidentiranje količine sirovina koje su primljene od dobavljača i njihovo izdavanje proizvodnom odeljenju. To se obično vrši na magacinskim karticama.

CIKLUS KONTROLE MATERIJALAKontrola nabavke Internu kontrolu predstavlja zahtev za kompletnom dokumentacijom i odgovoarajućim odobrenjem svih transakcija vezanih za prijem i kretanje materijala, kao i odobrenja svih trebovanja, porudžbina, prijema i plaćanja.Za svrhe kontrole nabavke neophodno je obezbediti da se:

- nabavljaju samo neophodne stavke- poručuje od najpovoljnijeg dobavljača nakon detaljnog razmatranja cena i uslova isporuke- potvrdi da su primljena dobra zaista ona koja su i poručena i u odgovarajućoj količini- potvrdi da je cena plaćena za robu tačna (tj dogovorena prilikom poručivanja)

Pregled procedura- knjiga šema kretanja materijalaZahtev za nabavku –Svaki zahtev treba da odobri odgovarajuća osoba. To je najčešće magacioner ili menadžer skladišta. Kada se sačini zahtev za nabavku, prosledjuje se odeljenju za nabavke kako bi se pripremila porudžbenica.Porudžbenica Odeljenje nabavke šalje odobrenu porudžbenicu dobavljačima, kopija se šalje prijemnom odeljenju kao potvrda i očekivanju isporuke i računovodstvenom odeljenju radi povezivanja sa fakturom dobavljača.Otpremnica Otpremnicu šalje dobavljač sa robom koju isporučuje. Ona sadrži detalje o robi koja se isporučuje. Potpisuje je lice koje primi robu kao dokaz da je roba isporučena.Prijemnica Kada skladišno odeljenje proveri da su svi detalji usaglašen, vrši se njihovo evidentiranje na prijemnici. Prijemnica je dokaz da je roba koja je poručena i primljena te da se stoga može platiti. Prijemnica se takodje dostavlja računovodstvu gde se prilaže uz fakturu dobavljača i takodje se koristi za evidentiranje prijema materijala u skladišnoj evidenciji.Faktura dobavljača - Sadrži iznos koji primalac mora da plati i datum kada iznos dospeva za naplatu. Faktura se pre odobrenja za plaćanje uporedjuje sa prijemnicom, otpremnicom i porudžbenicom.EVIDENTIRANJE TROŠKOVA MATERIJALA Magacinska kartica – je jednostavna evidencija prijema, izdavanja i salda zaliha iskazana u količinskim pokazateljima koju vode magacioneri. Magacioner u svakom trenutku mora znati koliko svake stavke ima na zalihama.Interno trebovanje Kontrola materijala koje je iz skladišnog odeljenja izdat proizvodnom odeljenju kontroliše se putem internog trebovanja. Ovim dokumentom se magacioner ovlašćuje da izda materijal.Povratnica Kada se neiskorišćen materijal vraća iz korisničkih odeljenja u skladište, ovu transakciju treba evidentirati na dokumentu koji je sličan trebovanju, ali je obično odštampan u u drugačijoj boji- to je povratnica materijala-robe, Povraćaji se takodje evidentiraju na magacinskoj kartici i u knjizi zaliha.Skladišna knjiga sadrži evidenciju količine i vrednosti prijema, izdavanja i trenutnog stanja svake stavke zaliha. Ona pokriva i direktan i indirektan materijal koji se drži na zalihama. Računovodstveno obuhvatanje materijala vrši se preko skladišne knjige (knjige zaliha). Nju vodi računovodstvo i uskladjuje se sa magacinskim karticama.Šifrovanje Da bi se obezbedilo da je tačan iznos troškova materijala evidentiran i dodeljen odredjenom centru troškova, sve promene materijala treba šifirati i objasniti u toku procesa evidentiranja.KONTROLA NIVOA ZALIHAOdgovornost magacionera je da obezbedi da su zalihe na optimalnom nivou (ako su zalihe visoke – troškovi držanja, ako su zalihe suviše male –rizik - poremećaj u proizvodnji)Slobodne zalihe predstavljaju zalihe koje se nalaze u skladištu ili su poručene od dobavljač, a još nisu trebovane za odredjenu upotrebu.slobodne zalihe=zalihe u skladištu+zalihe poručene od dobavljača-zalihe trebovane za upotrebuII Rad (troškovi radne snage)

DOKUMENTACIJA I PROCEDURE ZA EVIDENTIRANJE TROŠKOVA RADNE SNAGEEvidencija o zaposlenim radnicima (vodi je kadrovsko odeljenje za svakog radnika pojedinačno) sadrži:

- puno ime, adresa i datum rodjenja- lični podaci (bračni status, ime i adresa kontakt osobe za hitne slučajeve- broj socijalnog osiguranja- podaci o ranijem zaposlenju- podaci o obrazovanju

- profesionalne kvaligikacije- datum zaposlenja kod sadašnjeg poslodavca- broj ili šifra zaposlenog- broj evidencione kartice- naziv radnog mestai odeljenje- dogovorena zarada- dogovoreni godišnji odmor- podaci o tekućem računu- izmene i dopune bilo kog prethodno navedenog podatka- datum prestanka zaposlenja i razlog prekida radnog odnosa

Evidencija prisustva zaposlenih – mora se voditi za svaki dan. Informacije o pristunosti zaposlenih se dobijaju iz različitih izvora kao što su evidencione kartice, radne liste, vremenske liste i radne kartice.Godišnji odmor – bitno je da poslodavac vodi evidenciju o danima odmora koje je koristio zaposleni kako se ne bi prekoračio broj dogovorenih dana.Bolovanje – Organizacija može imati sopstvenu politiku o plaćanju za vreme bolovanjam ali postoje i propisi o naknadi za vreme bolovanja, stoga je neophodno voditi evidenciju o broju dana bolovanja za svakog zaposlenog za svaku godinu.Ostali periodi odsustva-Evidenciona kartica – je dokument na kome se evidentira početak i kraj radnog vremena za zaposlene, koriste se kao osnovni dokument za izračunavanje ukupne zarade zaposlenog.Vremenska lista – je evidencija kako je osoba utrošila vreme provedeno na poslu. Zaposleni u vremensku listu unosi svoje ime, broj i odeljenje kao i detalje o poslu koji je obavio tokom perioda i časovima koje je utrošio za taj posao. Ovo omogućava da se trošak rada svakog zaposlenog ralno dodeli odgovarajćem centru troškova proizvodnje, obično postoji i kategorija neproduktivnog vremena ili aadministrativno vreme kako bi se odrazila činjenica da zaposleni nije sve vreme bio uključen u proizvodnju. Neproduktivno vreme su časovi tokom kojih je zaposleni plaćen i na raspolaganju ali tokom kojih nije ostvaren nikakav razultat, na primer zbog kvara mašine ili nedostatka posla ili materijala.Radna lista – je evidencija broja i vrste proizvoda koje je zaposleni proizveo tokom odredjenog periodaIZRAČUNAVANJE UKUPNE ZARADE – ZARADA PO VREMENUPostoje dva osnovna metoda izračunavanje ukupnih zarada zaposlenih

- Plaćanje za vreme provedeno na radu (zarada po vremenu)- plaćanje za posao koji su zaista obavili (zarada po učinku)

Zarada po vremenu – Mogu se podeliti u dve grupe- Zaposleni sa fiksnom platomje lice čija je ukupna zarada dogovorena u fiksnom iznosu za odredjeni period bez obzira na broj časova koje zaposleni radi tokom tog perioda- zaposleni koji se plaćaju po časuje lice koje se plaća prema utvrdjenoj ceni za svaki čas rada

Prekovremeni rad – je borj časova tokom kojih je zaposleni radio, a koji je višak iznad broja časova koje je organizacija utvrdila za jednu radnu sedmicu.Premija za prkovremeni rad – je iznos iznad nominalne cene po času koji se plaća zaposlenim za časove prekovremenog rada. Premija za prekovremeni rad koje se plaća direktnim radnicima se može klasifikovati kao direktan trošak ili kao indirektan trišak u zavisnosti od okolnosti koje su bile uzrok prekovremenog rada.IZRAČUNAVANJE UKUPNE ZARADE – ZARADE PO UČINKUZarada po učinku takodje je poznata i pod nazivom zarada prema rezultatima ili zarada po jedinici. To je direktna alternativa zaradi po vremenu.Plaćanje po rezultatu ili jedinici javlja se kada se plaća fiksni iznos po jedinici ostvarenog rezultata bez obzira na utrošeno vreme.Prednosti plaćanja po rezultatu –ova vrsta plaćanja znači da njegova zarada zavisi od njega samog. Što više radi i što više jedinica proizvede, veća je zarada.

Nedostaci metoda plaćanja po rezultatu – Postoje dva osnovna problema vezana za plaćanje po rezzultatu, Jedan je problem tačnog evidentiranja stvarno proizvedenog rezultata. Drugi problem se odnosi na održanje kvaliteta rada.Plaćanje po komadu uz garantovani iznos – obezbedjuje zaposlenom odredjenu sigurnost u slučajevima da poslodavace ne obezbedi dovodljno posla u odredjenom periodu. Sistem funkcioniše tako što se odredjuje garantovani iznost zarade ukoliko je zarada zaposlenog po količini proizvedenij jedinica tokom odredjenog perioda niža od garantovanog iznosa, onda se zaposlenom isplaćuje garantovani iznos.Diferencijalno plaćanje po komadu- je sistem po kome cena po komadu raste kako se dostižu i prevazilaze utvrdjeni ciljevi za taj period.ŠEME BONUSA Bonus se može isplaćivati zaposlenim po različitim osnovama. Ukoliko jedan zaposleni, sektor ili cela organizacija posluju izuzetno dobro, menadment može smatrati da bonus zaslužuju neki ili svi zaposleni.Osnovni princip bonusa- Osnovni princip isplate bonusa je da se zaposleni nagradjuje za svaki ostvareni dodatni prihod ili smanjenje troškova organizacije.Metod plaćanja bonusa – najčešće zavisi od metoda plaćanja zaposlenog.ZAPOSLENI S FIKSNOM PLATOM – BONUSPolitika organizacije može biti da se zaposlenima isplaćuje bonus na mesečnom, tromesečnom ili godišnjem nivou.Izračunavanje bonusa koji treba platiti svakom pojedincu zavisi od politike organizacije, koja može biti da se dodeli isti iznos bonusa svakom zaposlenom ili alternativno da se iznos bonusa za svakog pojedinačnog radnika zasniva na iznosu njegove zarade.Fiksni bonus se javlja u slučaju kada se svim zaposlenim plaća isti iznos bonusa bez obzira na njihovu zaradu.Procentualni bonus – se javlja kada je iznos premije svakog zaposlenog zasnovan na utvrdjenom procentu njegove godišnje zarade.ZAPOSLENI PLAĆENI PO VREMENU - BONUSPrincip bonusa ili šeme podsticaja za zaposlene koji se plaćaju po vremenu je podsticaj da se ostvare dodatni rezultati tokom radnog vremena.Osnova za šeme bonusa – utvrdjivanje standardnog vremena za izvršenje odredjenog posla. Individualne šeme bonusa su one kojim se nagradjuju pojedinačni radnici prema njihovim rezultatima.Plaćanje zaposlenog prema šemi bonusa – Način na koji se ušteda vremena deli izmedju poslodavca i zaposlenog je predmet ugovora o radu. Jedan od pristupa je da se korist od uštede vremena ravnopravno podeli izmedju zaposlenog i poslodavca.formula – Premija = Predvidjeno vreme – utrošeno vreme)x cena rada

2

Alternativno – deo uštedjenog vremena koji se plaća zaposlenom može se zasnivati na odnosu izmedju utrošenog vremena i dopuštenog vremena. formula – Bonus = Utrošeno vreme x ušteda vremena x cena rada

Predvidjeno vreme

ŠEME GRUPNOG BONUSAje situacija u kojoj se bonus zasniva na učinku radne snage u celini ili odredjene grupe radne snage. Bonus se potom na unapred utvrdjen način deli izmedju članova grupe.Prednosti grupnog bonusa- Grupni bonus ima veći broj prednosti u odnosu na pojedinačne šeme.PLATNI SPISKOVIPočetno izračunavanje i evidentiranje ukupnih primanja zaposlenih vrši se u odeljenju za obračun plata. Ovo odeljenje potom obračunava sve odbitke po osnovu poreza i doprinosa kako bi se utvrila naeto zarada svakog zaposlenog za odredjeni period. Poslodavci su odgovorni za obračun poreza i doprinosa od zaposlenih i prenos tih sredstava državi. Drugi odbici mogu biti obavezni, npr doprinos za penzioni fonda ili dobrovoljni kao što je sindikalna članarina. Ovo odeljenje takodje obračunava obavezne doprinose na teret poslodavca za svakog zaposlenog ia koji predstavljaju dodatni trošak koji snosi poslodavac.Šifriranje troškova rada – kalkulacija zarada je neophodna da bi se zaposlenima isplatio tačan iznos i da bi se evidentirao tačan bruto iznos za potrebe finansijskog računovodstva, za potrebe računovodstva

troškova je značajno da se bruto plata svakog zaposlenog šifrifa kako bi se dodelila odgovoarajućem centru troškova proizvodnje.Zaposleni centra troškova usluge – Čak i u proizvodnim organizacijama ne rade svi zaposleni u centrima troškova koji zaista stvaraju proizvode, mnogi zaposleni rade u centrima troškova usluga. Troškove treba dodeliti svakom od tih centara troškovausluge i stoga bruto zaradu tih zaposlenih takodje treba šifrifati kako bi se označilo za koji centar troškova su zaposleni radili u odredjenom periodu. Mnogi troškovi usluga biće vezani za radnu snagu i imaće relevantne specifičnosti poput prekovremenog rada, plaćenog godišnjeg odmora, bonusa itd. U uslužnim deltanostima troškovi radne snage često predstvaljaju najveći trošak organizacije. Ukupan trošak radne snage sa svojim elementima mora se razdvojiti po centrima troškova u kojima su bili angažovani zaposelni na isti način kao i u proizvodnoj organizaciji.PRODUKTIVNOSTje količina proizvedenog autputa(jedinica rezultata) po času rada . Ako produktivnost raste, trošak po jedinici autputa se menja na različite načine, u zavisnosti od metoda nagradjivanja.Plaćanje prema učinku i produktivnosti – ako se zaposleni plaća prema učinku, povećanje produktivnosti neće uticati na troškove rada po jedinici jer se za svaku proizvedenu jedinicu plaća fiksni iznos. Troškovi radne snage po jedinici mogu porasti ukoliko se koristi sistem diferencijalnog plaćanja jer se za više nivoe proizvodnje mora plaćati viša fiksna cena po jedinici.III Troškovi

ŠIFRIRANJE, ANALIZA I EVIDENTIRANJE OPŠTIH TROŠKOVA Opšti troškovi – (rashodi) si svi poslovni troškovi koji nisu klasifikovani kao troškovi materijala i radne snage, Direktni opšti troškovi su troškovi koji se mogu povezati sa odredjenim jedinicam troškova. Indirektne rashode (režijski troškovi) čini većina opštih troškova koji se me mogu pratiti do odredjene jedinice troška.Vrste rashoda- u organizaciji se mogu javiti različite vrste indirektnih rashoda ili ostalih opštih troškova. Mogu se javiti rashodi vezani za proizvodni proces ili fabriku, proces prodaje, opštu administraciju ili svakodnevno upravljanje poslovanjem i finansiranje preduzeća.CENTRI TROŠKOVA I OPŠTI TROŠKOVI Način na koji se definišu centri troškova može imati posledice po informacije koje nastaju evidentiranjem troškova. U opštem slučaju, jeftinije je i jednostavnije voditi sistem u kojem je manje centara troškova.Medjutim to ima i svoje nedostatke jer menadžment možda neće uspeti da utvrdi ukupan uticaj odredjenih aktivnosti na preduzeće kao celinu.Vrste opštih troškova- Različiti opšti troškovi preduzeća se za osnovnu svrhu obračuna troškova mogu podeliti na dve vrste. To su rashodi koji se mogu direktno pripisati jednom centru troškova i oni koje treba podeliti izmedju većeg broj centara troškova.Opšti troškovi koji se direktno dodeljuju – proces dodeljivanja celuokupne stavke opštih troškova jednom centru troškova naziva se dodeljivanje ili alokacija.Raspodela opštih troškova – zajednički rashodi (zakup zgrade, el. energija, telefon i sl.) se moraju podeliti na pravičan način izmedju svih centara troškova kojima je nastao deo tih rashoda.Osnove raspodele opštih troškova – da bi se izvršila pravična raspodela opštih troškova na centre, troškove neophodno je koristiti odgovarajuće osnove raspodele npr (zakup, komunalije i osiguranje za zgrade mogu se raspodeliti na osnovu površine prostora; troškovi računara na osnovu broja računarskih časova.Šifriranje – Da bi se obezbedilo da se tačan iznos ovih rashoda pripšiše svakom centru troškova, raspodelu treba pažljivo šifrirati kako bi se jasno naznačilo za koji deo rashoda se zadužuje svaki centar troškova.FUNKCIJA PRODAJE Funkcija prodaje u organizaciji stvara troškove kao i svako drugo odeljenje, ali ona takodje ostvaruje i prihod u vidu prodaje koju vrši, stoga prodaja može da se tretira kao centar troškova ili alternativno, kao profitni centar- knjiga poglavlje 9APSORPCIJA INDIREKTINH OPŠTIH TROŠKOVAAlokacija i raspodela na centre troškova – direktna radna snaga, direktni materijal i direktni opšti troškovi se mogu precizno alocirati na jedinice troškova, dok se indirektna radna snaga, indirektni materijal i indirektni opšti troškovi moraju alocirati na centre opštih troškova ili na odgovarajući način podeliti izmedju većeg broj različitih centara troškova.

Tretman opštih troškova – Opšti troškovi koji pripadaju ili su raspodeljeni centru troškova proizvodnje predstavljaju opšte troškove nastale u proizvodnji proiizvoda u tom proizvodnom odeljenju moraju se dodeliti svakom pojedinačnom proizvodu ili jedinici troškova. Taj proces se naziva apsorpcija.Apsorpcija opštih troškova – je metod uključivanja pravičnog dela ukupnih indirektnih opštih troškova kao dela troškova svake jedinice troškova. postoji više različitih metoda apsorpcije troškova.Apsorpcija na osnovu proizvedenih jedinica – najjednostavniji metod procene iznosa opštih troškova koji treba uključiti u troškove svake jedinice proizvodnje jeste podela ukupnih procenjenih opštih troškova proizvodnje sa brojem jedinica za koje se očekuje da će biti proizvedene tokom tog perioda.Prihvatljiv ukoliko dsu jedinice troškova identične ili slične.Apsorpcija troškova po vremenskoj osnovi –Mera vremena je često bolji metod apsorpcije troškova u troškove proizvoda nego broj proizvedenih jedinica.Vreme kao osnova apsorpcije opštih troškova – Dve osnovne mere vremena u proizvodnom odeljenju su časovi rada i mašinski časovi.Časovi rada kao osnova-Kod radno intenzivne proizvodnje, standardni časovi rada za odredjeni proizvod su najprikladniji metod apsorpcije opštih troškova.Mašinski časovi – U proizvodnom okruženju u kojem dominiraju mašine ili automatizovana proizvodnja, količina mašinskog vremena utrošenog na jedan proizvod predstavlja najbolju osnovu za apsorpciju opštih troškova proizvodnje u svaku jedinicu proizvodnje.METODI APSORPCIJE OPŠTIH TROŠKOVAOpšta osnova apsorpcija opštih troškova – kod opšte apsorpcije opštih troškova ukupni opšti troškovi proizvodnje apsorbuju se primenom jedne osnove apsorpcije za celokupnu organizaciju. Stope apsorpcije opštih troškova po odeljenjima – Apsorpcija opštih troškova po odeljenjima javlja se kada se ukupni opšti troškovi proizvodnje za svako odeljenje odredjuju primenom alokacije i raspodele opštih troškova. Opšti troškovi svakog odeljenja potom se apsorbuju u proizvode na kojima se radilo u tom odeljenju primenom najprikladnije osnove.Stvarne i unapred utvrdjene stop apsorpcije opštih troškova - Ako se stvarniopšti troškovi proizvodnje i stvarni nivo aktivnosti za odredjeni period koriste za utvrdjivanje stop apsorpcije, onda se ta izračunavanja ne mogu obaviti sve do završetka perioda kada će biti poznati svi detalji o stvarnim troškovima u proizvodnji. Korisnije je znati iznos opštih troškova koji će verovatno biti uključen u troškove svakog proizvoda na početku perioda, umesto na kraju, iz tog razloga obično se koriste unapred utvrdjene ili budžetirane vrednosti za izračunavanje stope apsorpcije.Proces budžetiranja – Pre početka svakog računovodstvenog perioda pripremaju se budžeti za taj period. Ovo uključuje budžetirani iznos opštih troškova proizvodnje za taj period i budžetirani nivo aktivnosti za taj period. Nivo aktivnosti može se meriti prema broju proizvedenih proizvedenih jedinica, broju radnih sati ili mašinskih časova i sl. Priprema budžeta – da bi budžeti za različite delove organizacije, a posebno za različite centre troškova bili medjusobno uskladjeni, u pripremi budžeta postoji veći broj koraka sprovodjenja.Glavni budžetski faktor – je faktor koji ograničava nivo aktivnosti za organizaciju kao celinu.(ograničenja – očekivana tražnja za proizvodima ili uslugama i/ili raspoloživost sirovina ili radne snage)Fiksni budžet – budžet koji prtpostavlja nivo troškova i prihoda za odredjen nivo aktivnosti.Budžet prodaje – Pretpostavka je da je prodaja glavni budžetski faktor, prvo treba pripremiti budžet prodaje. On se sačinjava na osnovu količine proizvoda za koje se predvidja da će biti prodati i cene po kojima će se ti proizvodi prodavati.Budžet proizvodnje – odredjuje se korigovanjem budžetiranog obima prodaje za budžetiranu promenu zaliha gotovih proizvoda. budžetirana proizvodnja= budžetirana prodaja + budžetirane krajnje zalihe gotovih proizvoda - budžetirane početne zalihe gotovih proizvoda.Budžetirana nabavka sirovina – kada je iz budžeta proizvodnje dobijen broj jedinica koji treba proizvesti, utvrdjuje se količina potrebnih sirovina (direktnog materijala). Očekivana cena sirovina se potom množi sa budžetiranom količinom utroška u proizvodnji kako bi se odredio budžet sirovina.budžetirana nabavka sirovina = budžetirani utrošak sirovina + budžetirane krajnje zalihe sirovina - budžetirane početne zalihe sirovina.

Budžet radne snage – kada je poznat broj jedinica koje treba proizvesti utvrdjuje se broj radnih časova neophodnih za izradu tihproizvoda. Cena rada za svaki nivo kvalifikacije radne snage se potom množi sa brojem časova rada kako bi se dobio budžet troškova radne snage.Budžeti opštih troškova – konačno se na osnovu nivoa aktivnosti koji je utvrdjen budžetima proizvodnje i prodaje sastavljaju budžeti za opšte troškove proizvodnje,prodaje i administracije.Glavni (master) budžet – Kada su svi pomoćni budžeti sastvaljani, najčešće se spajaju u glavni ili master budžet. On se obično sastoji od budžetiranog bilansa uspeha, budžetiranog bilansa stanja i budžetiranog toka gotovine.Fleksibilni budžet – budžet koji prilagodjava nivo troškova i prihoda prema nivodu aktivnosti koja je zaista ostvarena.

Unapred utvrdjena stopa apsorpcije opštih troškova – budžetirani opšti troškovi proizvodnje za svaki centar troškova se potom dele budžetiranim nivoima aktivnosti za svaki centar troškova, t.j. budžetiranim brojem jedinica koje treba proizvesti ili časovima rada ili mašinskim časovima koji će se utroštit, kako bi se dobila budžetirana ili unapred utvrdjena stopa apsorpcije opštih troškova.Podapsorpcija i nadapsorpcija opštih troškova – malo je verovatno da će prognoza opštih troškova proizvodnje i nivoa aktivnosti koji se koristi za utvrdjivanje stope apsorpcije biti 100% tačna. Gotovo je sigurno da će iznos stvarno nastalih opštih troškova biti različit i da će se ostvariti različit nivo aktivnosti. To dovodi do nastanka podapsorpcije ili nadapsorpcije opštih troškova pri čemu je iznos opštih troškova apsorbovanih u proizvodnju manju ili veći od stvarno nastalih opštih troškova.Neproizvodni opšti troškovi – Ako je potrebno uključiti neproizvodne opšte troškove u trošak jedinice troškova, onda se oni moraju apsorbovati na sličan način kao i opšti troškovi proizvodnje primenom odgovoarajuće osnove apsorpcije kao što je osnova po jedinici ili kao procenat troška proizvodnje tog proizvoda. Moguće je apsorbovati neproizvodne opšte troškove u troškove jedinica troškova ali se oni obično evidentiraju kao rashod ili trošak perioda u bilansu uspeha za taj period.II. Centri odgovornosti Centar odgvoronosti – je svaki deo organizacije čije se performanse mogu meriti i za čije rezultate je direktno odgovoran odredjeni menadžer. Tip centra odgovornosti zavisi od nivoa kontrole za koji je taj menadžer ovlašćen.I TROŠKOVNI CENTRI (CENTRI TROŠKOVA)Centar troškova – je mesto proizvodnje ili usluge, funkcija, aktivnost ili stavka opreme za koju se mogu utvrditi troškovi.Centar troškova je centar odgovornosti za koji se mogu vezati troškovi. Utvrdjivanje troškova za svaki centar troškova je bitno zbog –- povezivanje troškova sa jedinicama troškova(pojedinačnim jedinicama proizvoda ili usluga)- planiranja budućih troškova- kontrole troškova(poredjenja stvarnih sa budžetiranim troškovima ili poredjenja stvarnih troškova sa

troškovima eksterne nabavke.Menadžer centra troškova je odgovoran samo za troškove nastale u tom centru.II PROFITNI CENTRI Profitni centar – je mesto proizvodnje ili usluge, funkcija, aktivnost ili stavka opreme za koju se mogu utvrditi troškovi i prihodi, a time i dobitak. Jasno je da su svi profitni centri istovremeno i centri troškova, ali nisu svi centri troškova profitni centri.Utvrdjivanje viška prihoda nad troškovima za svaki profitni cnetar bitno je radi –- planiranja budućeg dobitka- kontrole troškova i prihoda (poredjenja stvarnog sa budžetiranim)- merenje menadžment performansi

Merenje performansi profitnog centra:- marža dobitka=dobitak/prihod od prodaje x 100%- Procenat direktnih troškova= direktni troškovi/prihod od prodaje x 100%- Procenat opštih troškova=opšti troškovi/ prihod od prodaje x 100%Menadžer profitnog centra je odgovoran za troškove prihode i dobitak.III INVESTICIONI CENTRI Investicioni centar – je mesto proizvodnje ili usluge, funkcija, aktivnost ili stavka opreme za koju se mogu utvrditi troškovi, prihodi i neto imovina. Performanse menadžera se mogu ocentiti prema ostvarenom nivou dobitka u odnosu na vrednost aktive ili kapitala koji je uposlen da bi se ostvario taj dobitak.Merenje performansi investicionog centra:

- prinos na uposleni kapital=dobitak pre kamata i poreza/uposleni kapital x 100%- rezidualni prihod= dobitak investicionog centra-hipotetička kamata na kapital uposlen u centruUposleni kapital je zbir osnovnih sredstava i neto obrtnih sredstava

Menadžer investicionog centra je odgovoran za troškove prihode, dobitak i nivo investicija centra.Hijerarhija centara odgovornosti- centri troškova, profitni centri i investicioni centar su često hijerarhijski organizovani. Unutar jednog profitnog centra može biti nekoliko centara troškov, nekoliko profitnih centara može biti u investicionom centru i nekoliko investicionih centara u preduzeću kao celini.III. Relevantna dokumenta/izvori informacija Porudžbenica Odeljenje nabavke šalje odobrenu porudžbenicu dobavljačima, kopija se šalje prijemnom odeljenju kao potvrda i očekivanju isporuke i računovodstvenom odeljenju radi povezivanja sa fakturom dobavljača.Faktura dobavljača - Sadrži iznos koji primalac mora da plati i datum kada iznos dospeva za naplatu. Faktura se pre odobrenja za plaćanje uporedjuje sa prijemnicom, otpremnicom i porudžbenicom.Nalozi za prodajuFakture prodajePravilnik preduzećaZarade – platne listeIzveštaji rukvodostvu radne tabeleIV. Organizaciona struktura I Sistem šifriranjaRačunovodja troškova treba da utvrdi troškove koji se odnose na svaki cnetar odgovornosti – tj svaki izdatak se klasifikuje na odgovarajući centar odgovornosti i grupu troškova. Šifra troškova se dodeljuje tom izdatku da bi se izvršila klasifikacije.Šifre troškova – šifra je sistem simbola osmišljen za primenu na klasifikovan skup stavki kako bi se dobila kratka i tačna naznaka koja pomaže pri evidentiranju, sumiranju i analizi.Prvi korak u kreiranju šifre troška je utvrdjivanje centra tropkova na koji se taj trošak odnosi, a potom dodeljivanje tačne šifre centra troškova. Šifra troškova je šifra koja se koristi u odredjenom sistemu obračuna troškova.Generička ili funkcionalna šifra – Nakon što je trošku dodeljena tačna šifra centra troškova, korisno je znati koja je vrsta izdataka u pitanju. Dakle potrebno je dodati još nekoliko cifara šifri centra troškova kojim se identifikuje odredjena vrsta troškova.Specifična šifra – konačno, ponekad je za raspodelu troškova, donošenje odluka ili računovodstvene svrhe neophodno dodeliti šifru koja se specifično donosi na odredjenu stavku troškova.Svrha šifri troškova – je da - doprinesu preciznosti informacija – nastali troškovi se mogu povezati sa unapred utvrdjenim šiframa čime se

smanjuje broj postojećih klasifikacije- olakšaju elektronsku obradu podataka – kompjuterska analiza, sumiranje i prezentacija podataka može se

obaviti lakše korišćenjem šifri.- olakšaju logički i sistematski raspored evidencija troškova –- olakšaju poredjenje ukupnih iznosa sličnih izdataka- uključe šifre za proveru u glavni kod da bi se proverila tačnost unosa

ŠIFRIFANJE TROŠKOVA U PRAKSIVreme šifriranja– da bi bilo što korisnije, šifriranje troškova treba da se obavi kada odredjeni trošak ili prihod prvi put nastane u organizaciji.U većini slučajeva kada se primi faktura za odredjena dobra.Prijem fakture – kada organizacija primi fakturu ona prolazi kroz niz provera tokom kojih postaje i jasno koja vrsta robe ili usluga je u pitanju. Nakon što je proverena verodostojnost fakture treba je šifriratiDodeljivanje tačne šifre – Da bi se fakturi dodelila tačna šifra od presudnog je značaja da osoba odgovorna za šifriranje potpuno razume prirodu organizacije i troškove koji u njoj nastaju, Neophodno je koristiti listu šifri organizacije i na fakturi naznačiti tačan centar troškova, vrstu i šifru izdatka.Indirektni troškovi – Struktura šifri organizacije treba da sadrži odredjene šifre koje tačno identifikuju odredjeni trošak kao indirektni trošak.Plaćanja nalogom za plaćanje i gotovinom – kao što primaju fakture za nastale troškove koje plaćaju na odloženo, većina organizacija će popunjavati naloge za plaćanje troškova, pa čak i plaćati deo troškova gotovinom iz blagajne. Ti troškovi se moraju šifriati na isti način kao i izdaci koji se plaćaju na odloženo.

Isplata zarada i plata – Zarade i plate obično čine veliki deo troškova organizacije. Kada se zarade isplaćuju gotovinski , prateću dokumentaciju (obračuna zarade, platne liste ili priznanice)treba šifrirati kao i sva druga gotovinska plaćanja. Kada se zarade isplaćuju na tekuće račune zaposlenih bitno je da se zaradama i platama dodele šifre prema odeljenju ili centru troškova tako da bude poznat ukupan trošak direktne i indirektne radne snage odredjenog centra troškova.ŠIFRIFANJE PRIHODAAko u organizaciji postoji profitni ili investicioni centar, onda se prihod organizacije mora tačno šifrirati.Prodajna faktura – Ako organizacija vrši prodaju s odloženim plaćanjem, onda se prilikom izdavanja prodajne fakturaže, dodeljuje šifra prema listi šifara. Ove šifre će verovatno ukazivati na profitni centar ili investicioni centar koji je izvršio prodaju a često i na proizvode ili uslugu koji su prodati.Gotovinska prodaja – Uvek treba da postoje dokumenta koja potvrdjuju prijem gotovine (maloprodajni objekti – fiskalni računi), ovu dokumentaciju treba šifrirati da bi se označio profitni ili investicioni centarkoji je izvršio prodaju kao i svi drugi detalji o proizvodu koji su neophodni organizaciji. (većina registar kasa automatski šifriraju –uredjaj -elektronskog mesta prodaje –EPOS)PROBLEMI ŠIFRIRANJAKoju šifru dodeliti – osnovni problem donošenje odluke koju šifru centra troškova i analitičku šifru koristiti.- pogledati pravilnik ili šifrarnik organizacije- poslati upit u vezi sa tim dokumentom nadredjenom

Dodeljivanje – Ako je više od jednog centra troškova napravilo odredjeni trošak treba ga podeliti izmedju svih centara troškova – raspodeliti.Ostali problemi šifriranja – - upotreba pogrešne šifre - pogrešna organizacija

II Klasifikacija troškaKlasifikacija je način podele troškova na logičke grupe tako da se mogu sumirati u smislene informacije za potrebe upravljanja ili za pripremu eksternih finansijskih izveštaja.ANALIZA TROŠKOVA PREMA FUNKCIJI ILI ODGOVORNOSTITroškovi se mogu analizirati prema funkciji. Neke od mogućih funkcija u organizaciji su (prodaja, administracija,distribucija,istraživanje, proizvodnja). Klasifikaciju troškova prema funkciji menadžment koristi za:- sastavljanje finansijskih izveštaja;- donošenje odluka koje troškove treba ili ne treba uključiti u izračunavanje vrednosti zaliha; - kontrolu troškova

TROŠKOVI PROIZVODA I TROŠKOVI PERIODA Troškovi proizvoda – ili troškovi proizvodnje su troškovi izrade, ili nabavke, jedne stavke zaliha. Npr troškovi materijala i radne snage jedne stavke predstavljaju deo njenih troškova proizvoda.Troškovi perioda – su troškovi koji se unose u bilans uspeha za odredjeni period i koji se ne odnose direktno na proizvodnju proizvoda. Troškovi perioda su povezani sa protokom vremena, pre nego sa proizvodnjom (autputom) odredjenih proizvoda ili usluga. Mnogi troškovi perioda su fiksni troškovi, što znači da na njih ne utiču promene nivoa aktivnosti.KONTROLABILNI I NEKONTROLABILNI TROŠKOVIZa očekivati je da sve troškove koje nastaju u organizaciji menadžment na nekom nivou može kontrolisati (tj. da su troškovi kontrolabilni). Medjutim neki od troškova se ne mogu kontrolisati (nekontrolabilni su) barem što se tiče odredjenog menadžera.ANALIZA TROŠKOVA PREMA PONAŠANJUAnaliza troškova prema ponašanju - predstavlja utvrdjivanje kako će se troškovi menjati kada se menja nivo aktivnosti organizacije.Prema ponašanju troškovi se mogu podeliti na:- fiksne troškove- varijabilne troškove- poluvarijabilne troškove- relativno fiksne(stepenaste) troškove

OBRASCI PONAŠANJA TROŠKOVA

Fiksni troškovi – su troškovi na koje ne utiče ukupan nivo aktivnosti (npr. zakup za fabriku plaća se isto bez obzira na to koliko se jedinica proizvede – grafikoni prikaz ukupni fiksni troškovi; fiksni trošak po jedinici).Varijabilni troškovi – su troškovi koji se u ukupnom iznosu menjaju korektno srazmerno (proporcionalno) obimu aktivnosti. Varijabilni trošak po jedinici ostaje isti za sve nivoe aktivnosti.Poluvarijabilni troškovi – su troškovi koji imaju i element fiksnih troškova i element varijabilnih troškova. (npr. račun za telefon – pretplata-fiksni; utrošeni impulsi – varijabilni)Relativno fiksni (stepenasti troškovi) – Relativno fiksni (stepenasti) troškovi su troškovji koji su konstantni za odrejeni opseg (raspon) nivoa aktinosti, pomtom se menjaju i nakon toga su ponovo konstantni u narednom opsegu.Relevantan opseg aktivnosti – je opseg nivoa aktivnosti u kojem važe uočeni obrasci ponašanja troškova. DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVIDirektni troškovi - obično uključuju ulazni materijal (input) proizvoda (direktan materijal) troškove radne snage koja radi na tom proizvodu(direktan rad) i sve izdatke koji se mogu neposredno pripisati tom proizvodu (direktni rashodi). Ukupan iznos direktnih troškova često se naziva cena koštanja ili troškovi prodate roba/usluga. Indirektan trošak (opšti trošak) – je izdatak koji se ne može neposredno povezati sa odredjenim centrom troškova ili jedinicom troškova. Ovaj trošak je zajednički za celo preduzeće i mora se raspodeliti po pravičnoj osnovi. Osnovne vrste troškova :

- Materijal za proizvodnju- Nabavka gotovih proizvoda za dalju prodaju- Zarade- plate- ostali opšti troškovi

Rashodi –Opšti troškovi – (rashodi) si svi poslovni troškovi koji nisu klasifikovani kao troškovi materijala i radne snage. Direktni opšti troškovi su troškovi koji se mogu povezati sa odredjenim jedinicama troškova. Indirektne rashode (režijski troškovi) čini većina opštih troškova koji se me mogu pratiti do odredjene jedinice troška.Vrste rashoda- u organizaciji se mogu javiti različite vrste indirektnih rashoda ili ostalih opštih troškova. Mogu se javiti rashodi vezani za proizvodni proces ili fabriku, proces prodaje, opštu administraciju ili svakodnevno upravljanje poslovanjem i finansiranje preduzeća.JEDINICE TROŠKOVA Jedinica troška – je jedna jedinica proizvoda ili usluge za koju se mogu utvrditi troškovi tj. to je osnovna jedinica rezultata poslovanja (autput preduzeća)Utvrdjivanje troška po jedinici troška značajno je za

- donošenje odluka o ceni- merenje promena troškova sa promenom niova aktivnosti- vrednovanje zaliha- planiranje budućih troškova- kontrolu troškova.

Složene jedinice troškova- (kompozitne) sastoje se iz dva dela i često se koriste u uslužnim organizacijama.

5. POREDJENJA Poredjenja i njihova analiza – su jedan od načina na koji menadžment može utvrditit da li je potrebna kontrolna akcija. Bez poredjenja menadžment neće znati da li ostvaruje ciljeve, da li dolazi do poboljšanja, kakva je pozicija preduzeća u odnosu na isti period prošle godine u odnosu na isti period prošle godine i u odnosu na konkurente.MERE PRODUKTIVNOSTIRacia produktivnosti – Produktivnost se često analizira korišćenjem tri racia

- racio proizvodnja/obim ili racio aktivnosti – ocenjuje ukupnu proizvodnju. Racio iznad 100% ukazuje da je ukupna proizvodnja iznad planiranog nivoa, dok racio ispod 100% ukazuje na podbačaj u poredjenju sa planom. Stvarni rezultat meren standardnim časovima/ budžetirani časovi proizvodnje x100%

- Racio kapaciteta – ukazuje na kapacitet radnika u pogledu časova radnog vremena koje je moguće ostvariti tokom odredjenog perioda.Racio kapaciteta =stvarno časova rada/budžetirani broj časova x 100%- Racio produktivnosti ili radio efikasnosti – je pokazatelj produktivnosti u poredjenju sa reperom koji iznosi 100%Stvarni autput (rezultat) meren standardnim časovima/broj stvarnih časova proizvodnje

II. Uporedni izvori informacija I. Podaci iz prethodnih perioda

Prethodni period Poredjenje – sa rezultatima iz prethodnog perioda pomaže u otkrivanju trendova kretanja troškova i prihoda kompanije. Troškovi i prihodi iz prethodnih perioda se sažeto prikazuju u izveštajima o troškovima za menadžment.

II. Podaci iz odgovarajućih – pripadajućih perioda Odgovarajući period – Iako poredjenje sa prethodnim periodima može pomoći u otkrivanju trendova, ovakvo poredjenje može bili obmanjujuće ukoliko se aktivnosti preduzeća izložene sezonskim fluktuacijama. Potrebno je ili otkloniti efekat sezonske varijacije iz podataka ili izvršiti poredjenje sa odgovarajućim periodom da bi se dobile korisnije informacije.

III. Podaci iz prognoze i budžeta Prognoza – ako tekuće prognoze pokazuju da se očekivani budući rezultati razlikuju od budžetiranog ishoda, menadžeri mogu odmah preduzeti akciju da bi te očekivane rezultate uskladili sa budžetom. Ovakva korektivna akcija koja se preduzima da bi se sprečile ili smanjile očekivane devijacije od budžetiranih rezultata naziva se preventivna iil ex ante kontrola.Budžeti su planovi iskazani u finansijskim i kvantitativnim izrazima za celokupno preduzeće ili za delove preduzeća za odredjeni bududći period. Budžeti se pripremaju u okviru ciljeva i politika koje je utvrdio viši menadžer.Funkcije budžetske kontrole – proces budžetske kontrole se sastoji od dva odvojena elementaPlaniranje – podrazumeva prirpemu različlitih budžeta za odredjeni budući period. Različiti nivoi menadžera u organizaciji treba da budu uključeni u fazu planiranja budžeta za svoje oblasti odgvornosti. Neophodno je usaglasiti budžete za delove preduzeća kako bi se obezbedilo njihova madjusobna komplementarnost i uskladjenost sa ciljevima i politikama kompanije – povratne informacije su od velikog značaja.Kontrola – nakon što su budžeti za budući period sačinjeni i usaglašeni, može da počne formalni element kontrole budžeta. Ova kontrola uključuje poredjenje rezultata planiranih u formi budžeta sa stvarno ostvarenim rezultatima u odg. periodu. O svakoj značajnijoj razlici budžetiranih i stvarnih rezultata treba izvestiti odgov. nivo menadžmenta kako bi se preduzele korektivne akcije ukoliko je to potrebno.Naknadna ili ex post kontrola – je akcija koju preduzima menadžer kao odgovor na uočene razlike izmedju budžetiranih i stvarnih rezultata.(ispravlj. devijacija ili izmena budžeta).

IV. Podaci iz glavnih i pomoćnih knjiga U većini slučajeva porede se tekući troškovi i prihodi. Ove brojke dobijaju se iz odgovarajućih računa troškova i prihoda (sa računa glavne knjige i pomoćnih knjiga).III. Odstupanja Odstupanje je razlika izmedju budžetiranih i stvarnih rezultata.Budžet je planirani ili ciljni rezultat. Odstupanje je pomoćno sredstvo za menadžment u procesu kontrole.

I. Nepovoljno/povoljno P* - povoljno= U slučaju kada je prodaja veća od budžetirane, postoji pozitivno odstupanje. Ako stu troškovi niži od budžetiranih, to takodje dovodi do pozitivnog odstupanja.N*- nepovoljno= kada je prodaja manja od budžetirane ili su troškovi veći od budžetiranih.

ODSTUPANJA MATERIJALAUkupno odstupanje materijala – biće razlika izmedju stvarnog troška materijala upotrebljenog u proizvodnji i budžetiranog troška materijalaočekivanog za taj nivo proizvodnje.Razlozi odstupanja materijala

- cena plaćena za materijal može biti različita od budžetirane cene- cenovno odstupanje(razlozi povoljnog odstupanja cene mogu biti – neočekivani prelazak na povoljnijeg dobavljača materijala, neočekivani popust na količinu i upotreba jeftinijeg materijala nižeg kvaliteta)(razlozi nepovoljnog odstupanja cene mogu biti – neočekivano povećanje cene materijala,smanjenje ili ukidanje popusta na količinu i upotreba materijala višeg kvaliteta –skupljeg)

- količina utrošenog materijala za svaku jedinicu proizvoda može biti različita od budžetiranog utroška-odstupanje utroška(povoljno odstupanje utroška se javlja kada je utrošena količina materijala manja od utroška predvidjenog budžetom- razlozi mogu biti – promena dizajna ili kvaliteta nakon što je sačinjen budžet usled čega je potrebno manje materijala,manja količina otpada od predvidjenog, upotreba materijala višeg kvaliteta usled čega je potrebno manje materijala.)(nepovoljno odstupanje utroška se javlja kada je iznos utrošenog materijala veći od utroška predvidjenog budžetom – razlozi mogu biti -promena dizajna ili kvaliteta nakon što je sačinjen budžet usled čega je potrebno više materijala,veća količina otpada od predvidjenog, upotreba materijala nižeg kvaliteta usled čega je potrebno više materijala, proizvodne mašine čiji je kvalitet niži od standardnog)

Povoljna i nepovoljna odstupanja – Povoljno odstupanje – se javlja kada je za stvarni nivo proizvodnje utrošeno manje materijala nego što je budžetirani utrošak ili kada je plaćena niža cena nego što je budžetirana cena.Nepovoljno ili negativno odstupanje – se javlja kada je za stvarni nivo proizvodnje utrošeno više materijala nego što je budžetirani utrošak.ODSTUPANJA TROŠKOVA RADNE SNAGEUkupno odstupanje troškova direktne radne snage – je razlika izmedju budžetiranih i stvarno nastalih troškova direktne radne snage za ostvarenu proizvodnju.Razlozi odstupanja direktnih troškova rada –

- odstupanje cene direktne radne snage se javlja kada se plaćena cena po času rada razlikuje od budžetirane cene.- odstupanje efikasnosti direktne radne snage se javlja kada se stvarni broj časovaza proizvodnju odredjene količine razlikuje od budžetiranih časova odredjenih za stvarnu proizvodnju.

Povoljna i nepovoljna odstupanja – Povoljno odstupanje troškova direktne radne snage - se javlja kada je za stvarnu proizvodnju bilo potrebno manje časova nego što je budžetirano ili kada je cena rada koja je plaćena manja od budžetirane cene.Mogući razlozi povoljnog odstupanja cene radne snage – kada se koristi jeftinija radna snaga, povećanje zarada manje nego što je prvobitnim budžetom predvidjenoMogući razlozi povoljnog odstupanja efikasnosti radne snage – poboljšanje metoda ili uslova rada, korišćenje stručnije radne snage, uvodjenje bonusa ili šeme podsticaja nakon pripreme budžetaNepovoljno odstupanje troškova direktne radne snage - se javlja kada je za stvarnu proizvodnju bilo potrebno više časova nego što je budžetirano ili kada je cena rada koja je plaćena veća od budžetirane cene.Mogući razlozi nepovoljnog odstupanja cene radne snage – kada se koristi stručnija i skuplja radna snaga, povećanje zaradaMogući razlozi nepovoljnog odstupanja efikasnosti radne snage – pogoršanje metoda rada ili uslova rada, korišćenje manje stručne radne snage, loša supervizija.ODSTUPANJA OPŠTIH TROŠKOVA Prilikom izračunavanja odstupanja opštih troškova treba imati na umu da samo budžetom odredjen iznos opštih varijabilnih troškova treba uskladiti sa stvarnim nivoom aktivnosti. Budžetirani iznos opštih fiksnih troškova ostaje isti bez obzira na stvarni nivo aktivnosti.Mogući razlozi odstupanja opštih troškova –

- neočekivana promena cene stavke opštih troškova- sezonski uticaj- pogrešna ili neprecizna budžetska prognoza

Odstupanja opštih varijabilnih troškova – polazna pretpostavka je da se opšti troškovi proizvodnje menjaju u skladu sa časovima rada. Ovo je verovatno realna pretpostavka u mnogim slučajevima jer više časova rada će verovatno dovesti do veće aktivnosti fabrike, a i time i do povećanja opštih varijabilnih troškova.

Odstupanja opštih fiksnih troškova – mogu se izračunati na dva načina u zavisnoti da li se primenjuje merod varijabilnih troškova ili metod apsorpcije.Prema metodu varijabilnih troškova – pretpostavlja se da ne postoji veza izmedju fiksnih troškova i nivoa aktivnosti. Dakle odstupanje se ne može analizirati osim oduzimanjem stvarnog od budžetiranog troška.Metod apsorpcije – ne podrazumeva da postoji veza opštih fiksnih troškova i aktivnosti, ali centr-u-ima troškova proizvodnje dodeljuje se element opštih fiksnih troškova za svaku jedinicu aktivnosti. To znči da je moguće razložiti ukupno odstupanje opštih troškova na dva elementa: deo koji nastaje zbog toga što preduzeće dodeljuje preveliki ili premali iznos svakoj jedinic aktivnosti i deo koji nastaje zbog toga što je potrebno manje ili više aktivnosti za proizvodnju stvarno proizvedene količine što dovodi do premale ili prevelike apsorpcije. ODSTUPANJE PRIHODA OD PRODAJE –svrha izračunavanja odstupanja prihoda od prodaje je da se pokaže njihov uticaj na dobitak kada se poredi budžetirani i stvarni dobitak. Postoje dva uzroka odstupanja prihoda od prodaje, razlika u prodajnoj ceni i razlika u obimu prodaje. Povoljna i nepovoljna odstupanja - Ukupno odstupanje prihoda od prodaje može se analizirati da bi se utvrdilo u kojoj je meri uzrokovano prodajom manjih ili većih količina nego što je budžetirano, odnosno prodajom svake jedinice po većoj ili manjoj ceni nego što je budžetirana cena.Mogući razlozi odstupanja prihoda od prodaje – naplaćivanje više cene(povoljno) ili niže(nepovoljno); porast troškova reklamiranja kako bi se podstakla prodaja (povoljno odstupanje obima prodaje); veća aktivnost konkurenata usled čega se smanjuje broj kupaca (nepovoljno)UZROCI ODSTUPANJA –jedan dogadjaj utiče na veći broj različitih troškova na različite načine i objašnjava veliki broj različitih odstupanja.Opšti razlozi odstupanja – loše budžetiranje (procena); loše merenje i evidentiranje informacija; slučajni faktori;poslovni faktori...Medjuzavisnost odstupanja- moguće je da jedna pojava ili dogadjaj bude uzrok više odstupanja,. Ovo je poznato kao medjuzavisnost odstupanja

II. Izveštaji o izuzecima Menadžerima su potrebne korisne informacije da bi donosili odluke, planirali i kontrolisali poslovanje.Izveštavanje o izuzecima - je princip skretanja pažnje menadžmenta samo na ona odstupanja koja prevazilaze odredjenu granicu. Ta granica se može izraziti u apsolutnom ili procentualnom iznosu.

III. Odstupanja koja se mogu/ ne mogu kontrolisati Izračunavanje odstupanja – je koristan alat kontrole za menadžment. Nakon što su odstupanja izračunata i prezentovana menadžmentu neophodno je doneti odluku da li treba istražiti svako odstupanje.U faktore koji se mogu razmotriti spadaju –

- Verovatnoća da se odstupanje može kontrolisati kada se identifikuje uzrok. Odredjena odstupanja uzrokovana su faktorima koji se ne mogu kontrolisati, kao što je opšti porast cena i najznačajnijih sirovina.- Trošak istraživanja i uštede koja se javljaju ako se odstupanja koriguju.- Veličina odstupanja.- Moguća povezanost odstupanja- Trend odstupanja – iako pojedinačno odstupanje može biti malo, ono možda konstantno raste, Stoga je korisno odmah istražiti uzrok a ne čekati da to odstupanje postane značajno u budućnosti.

IV. Izveštaji DobijanjeInformacije se mogu zasnivati na primarnim(podaci koji se prikupljaju za odredjenu svrhu) i sekundarnim(podaci koji nicu prvobitno prikupljeni za odredjenu svrhu, ali se mogu koristit na različite načine) podaci i mogu se pribaviti iz internih(izvori informacija potiču iz same organizacije npr evidencije zaposlenih; evidencije finansijskog računovodstva) ili eksternih(spoljnih informacija npr: statistika o indeksu potr. cena, propisi o zdravlju i zaštiti na radu, MSFI) izvora.Analiza Da bi informacije za menadžment bile korisne i efektivne moraju imati odredjene kvalitativne karakteristike:- relevantnost –moraju biti relevantne za potrebe korisnika- pouzdanost – korisnici bi trebalo da se mogu pouzdati u informacije- razumljivost – Informacije trebaju biti razumljive za korisnika- potpunost – moraju se pružiti sve informacije potrebne za donosenje odluka

- tačnost – moraju biti tačne- Pravovremenost – Informacije koje se dobiju kasno biće manje efektivne- Jasnost – saopstiti informaciju na način jasan i lako razumljiv korisniku- Doslednost – treba koristiti iste principe tako da je moguće poredjenje različitih perioda- Troškovna efikasnost – informacije nisu efikasne ukoliko je trošak njihovog pribavljanja veći od

očekivanih koristi koje te informacije pružaju.6. ODLUČIVANJE

I. Obračun marginalnih troškova I. Kontribucija

Kontribucija – je prihod od prodaje umanjen za varijabilne troškove. Može se izračunavati po jedinici ili kao ukupni iznos. Kontribucija se menja direktno srazmerno promenama nivoa aktivnosti sve dok su prodajna cena i varijabilni troškovi konstatntni po jedinici

II. Prelomna tačka APSORPCIJA TROŠKOVA I MARGINALNI TROŠKOVI Metod apsorpcije – je računovodstveni metod obračuna troškova kojim se opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi proizvodnje dodeljuju jedinicama troškovaMetod marginalnih troškova - je računovodstveni metod kojim se varijabilni troškovi dodeljuju jedinicama troškova a fiksni troškovi se ne apsorbuju u jedinicu troškova već se evidentiraju na računu dobitka i gubitka za period na koji se odnose Metod marginalnih troškova i vrednovanje zaliha – Prema metodu marginalnih troškova, zalihe se vrednuju po varijabilnom trošku proizvodnje. USKLADJIVANJE DOBITKA ISKAZANOG PREMA METODU APSORPCIJE I METODU MARGINALNIH TROŠKOVAAko se nivo zaliha poveća, dobitak prema metodu apsorpcije će biti veći nego prema metodu marginalnih troškova., to je zbog toga što se deo opštih fiksnih troškova proizvodnje kod metoda apsorpcije prenosi u vrednost zaliha umesto da se prizna na teret dobitka za taj period. Ako se nivo zaliha smanji, onda će dobitak po metodu marginalnih troškova biti veći nego po metodu apsorpcije. To je zbog toga što se deo opštih fiksnih troškova prenetih na zalihe priznaje na teret dobitka dobijenog kada se zalih smanjuju po metodu apsorpcije.METOD APSORPCIJE NASUPROT METODE MARGINALNIH TROŠKOVAArgument u korist metoda apsorpcijeZagovornici principa apsorpcija ističu sledeće

a) Neophodno je uključiti opšte fiksne troškove proizvodnje u vrednost zaliha za potrebe finansijskih izveštaja. Računovodstvo troškova koje koristi metod apsorpcije daje vrednost zaliha u koju je uključen deo opštih fiksnih troškova proizvodnjeb) U malim preduzećima koje obavljaju poslove po specifičnom ugovoru apsorpcija troškova je jedini praktični način utvrdjivanja troškova posla za svrhe procene i analize dobitka.c) analiza podapsorbovanih/nadapsorbovanih opštih troškova je korisna za potrebe identifikovanja neefikasnog korišćenja proizvodnih resursa.

Argumenti protiv metoda apsorpcijePriprema redovnih poslovnih izveštaja primenom metode apsorpcije smatra se manje informativnom od primene metode marginalnih troškova iz sl. razloga Dobitak po jedinici je iznos koji može dovesti u zabludu : poslovna marža od 2 gbp po jedinici se javlja jer se opšti fiksni troškovi proizvodnje po jedinici izračunavaju u odnosu na 5000 jedinica, Kada bi se koristio drugi nivo aktivnosti, profitna marža po jedinici bi se razlikovala čak i kada bi opšti fikasni troškovi proizvodnje bili u istom ukupnom iznosu.Namerno nagomilavanje ili pražnjenje zaliha gotovih proizvoda može narušiti uporedivost poslovnih izveštaja iz različitih perioda i pokriti uticaj povećanja ili smanjenja prodaje. Poredjenje izmedju proizvoda može dovesti u zabludu zbog efekata proizvoljne raspodele fiksnih troškova.PRELOMNA TAČKA Prelomna tačka – je tačka u kojoj preduzeće ostvaruje dovoljnu prodaju da prihodima tačno pokrije sve nastale troškove, tj tačka u kojoj preduzeće ne ostvaruje ni dobitak ni gubitak.Jednačina prelomne tačke – Prelomna tačka= Fiksni troškovi /kontribucija po jediniciMenadžmentu je korisno da zna na kom nivou će ostvarivati dobitak od prodaje ovaj pristup se primenjuje samo u situacijama kada se prodaje samo jedan proizvod. Koristi se za ocenu dali će promene ctroškova i

prodajne cene značajno uticati na broj jedinica koje treba prodati pre nego što se ostvari dobitak. kao i za utvrdjivanje neophodnosti promene prodajne cene da bi preduzeće dostiglo prelomnu tačku, kada nastanu dodatni troškovi.IZRAČUNAVANJE PRELOMNE TAČKE Racio kontribucija/prodaja se može koristiti za izračunavanje vrednosno izražene prelomne tačke preko prihoda od prodajeu prelomnoj tački ukupna kontribucija = fiksni troškovi, a prelomna tačka izražena preko prihoda od prodaje je fiksni troškovi/racio kontribucija/prodajaPRETPOSTAVKE I OGRANIČENJA PRELOMNE TAČKEOgraničenje praktične primene analize prelomne tačke – javljaju se zbog pretpostavki na kojima se zasniva analiza

- Pretpostavlja se da će prodajna cena po jedinici biti konstantna bez obzira na broj prodatih jedinica. (praksa – moguće sniženje prodajne cene radi ostvarivanja većeg obima prodaje)- Pretpostavlja se da su fiksni troškovi konstantni u ukupnom iznosu. (praksa – kako nivo aktivnosti raste fiksni troškovi će u odredjenoj taćki verovatno porasti) - Pretpostavlja se da su varijabilni troškovi po jedinici konstantni bez obzira na broj proizvedenih jedinica. (praksa- verovatno će doći do promene ponašanja troškova, npr. premije za prekovremeni rad radi većeg obima proizvodnje)- Analiza je primenljiva samo u slučaju jednog proizvoda ili konstantnog miksa proizvoda- Model ne uzima u obzir neizvesnost koja prati prognoze kretanja varijabli.

III. Marža (granica) sigurnosti Marža sigurnosti - meri iznos u kojem očekivana ili budžetirana prodaja premašuje nivo koji se zahteva u prelomnoj tački.Izražena kao procenat marža sigurnosti je – marža sigurnosti/očekivana prodaja x 100%RACIO KONTRIBUCIJA/PRODAJAPretpostavka izneta u analizi prelomne tačke je da odnos (racio) izmedju kontribucije i prihoda od prodaje odredjenog proizvoda ili miksa proizvoda ostaje konstantan, taj konstantan racio naziva se racio kontribucija/prodaja i obično se izražava kao procenat.Racio kontribucija/prodaja = kontribucija u GBP/Prodaja u GBOProcenjivanje budžetiranog dobitka – racio kontribucija/prodaja može se koristiti za procenu budžetiranog dobitka za odredjeni period, korišćenje procene prihoda od prodaje i fiksnih troškova.Izračunavanje prodaje potrebne za ostvarivanje ciljnog dobitka – Racio kontribucija/prodaja se takodje može koristiti za izračunavanje obima prodaje koji je potreban za dostizanje ciljnog iznosa dobitkaCiljna kontribucije =fiksni troškovi+ciljni dobitakProdaja potrebna za ostvarivanje ciljnog dobitka = Ciljna kontribucija/Racio kontribucija/prodaja(izraženih u novčanim jedinicama)ANALIZA OGRANIČAVAJUĆIH FAKTORAOgraničavajući faktor - je svaki faktor koji ograničava aktivnosti organizacije i sprečava je da se neograničeno proširuje (obim prodaje, broj radnih časova ili ograničenje u dostupnosti materijala)Optimizacija korišćenja ograničavajućeg faktora - Koncept kontribucije je veoma važan za proces odlučivanja i može se koristiti u različitim tehnikama kao pomoć u odredjivanju koje proizvode treba proizvoditi da bi se maksimizirao dobitak.II. Informacija za menadžment I. Relevantni izvori informacija

DobijanjeInformacije se mogu zasnivati na primarnim(podaci koji se prikupljaju za odredjenu svrhu) i sekundarnim(podaci koji nicu prvobitno prikupljeni za odredjenu svrhu, ali se mogu koristit na različite načine) podaci i mogu se pribaviti iz internih(izvori informacija potiču iz same organizacije npr evidencije zaposlenih; evidencije finansijskog računovodstva) ili eksternih(spoljnih informacija npr: statistika o indeksu potr. cena, propisi o zdravlju i zaštiti na radu, MSFI) izvora.Analiza Da bi informacije za menadžment bile korisne i efektivne moraju imati odredjene kvalitativne karakteristike:- relevantnost –moraju biti relevantne za potrebe korisnika- pouzdanost – korisnici bi trebalo da se mogu pouzdati u informacije- razumljivost – Informacije trebaju biti razumljive za korisnika

- potpunost – moraju se pružiti sve informacije potrebne za donosenje odluka- tačnost – moraju biti tačne- Pravovremenost – Informacije koje se dobiju kasno biće manje efektivne- Jasnost – saopstiti informaciju na način jasan i lako razumljiv korisniku- Doslednost – treba koristiti iste principe tako da je moguće poredjenje različitih perioda- Troškovna efikasnost – informacije nisu efikasne ukoliko je trošak njihovog pribavljanja veći od

očekivanih koristi koje te informacije pružaju.Upravljačko računovodstvo je sastavni deo upravljanja koji se odnosi na identifikovanje, prezentaciju i tumačenje informacija koje se koriste za: formulisanje strategije, planiranje i kontrolu, donošenje odlukai optimizaciju upotrebe resursa. Upravljačko računovodstvo je širi koncept koji uključuje primenu profesionalnog znanja i veština u pripremi i prezentaciji informacija za sve nivoe menadžmenta u organizaciji.

II. Korišćenje u svrhe odlučivanja Finansijsko računovodstvo, računovodstvo troškova i upravljačko računovodstvo su uključeni u proces upravljanja kako bi se obezbedilo efikasno:- formulisanje planova za ispunjenje ciljeva- formulisanje kratkoročnih operativnih planova- pribavljanje i korišćenje finansijskih sredstava i evidentiranje stvarnih transakcija- saopštavanje finansijskih i poslovnih informacija- sprovodjenje korektivnih akcija za uskladjivanje planova i rezultata- sprovodjenja pregleda i izveštavanje o sistemima i poslovima.

III. Uloga u organizaciji Uloga računovodstvenog tehničara obuhvata prikupljanje neophodnih podataka i njihovu analizu i prezentaciju u formi koja odgovara odluci koja se donosi. Menadžeri će tada dobro informisani moći da donesu odluke za svrhe planiranja i kontrole aktivnosti organizacije. Menadžer u organizaciji je lice koje je uključeno u procese odlučivanja i kontrolu organizacije.