informacije i znanje

8/16/2019 Informacije i Znanje

1/112

Prof.dr Jelica Trninić

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMAI

ZNANJIMA

Teorijski i aplikativni aspekti


2/112


Podaci, informacije i znanja -

resurs organizacijePodaci, informacije i znanja su resurs organizacije

poput resursa materijala, energije, finansija i

drugih, ali su u novoj ekonomiji najznačajniji.


3/112


Šta je podatak?

"Podaci su sirove, neanalizovane

činjenice, brojke i dogadjaji iz kojih semogu razviti informacije..." Stoner, 1986.s.621.

“Podaci su sirove činjenice ili opservacije, tipičnoo fizičkim fenomenima ili poslovnimtransakcijama.” O’ Brien, 1999. s.46


4/112


Šta je informacija?

Postoji mnoštvo teorija informacija:

probabilističko-statističke teorije (R. Fisher; R.Hartley, C. Shannon, W. Weaver i dr.), matematičkih-nestatističkih teorija: topološke

(N. Rashevsky), algoritamske (A.N. Kolmogorov)

i dr. semantičkih teorija (R. Carnap i J. Bar-Hillel;

J.Kemeny; R. A. Wells; J. Hintikka) i druge


5/112


Informacija...

Informacija je definisana kao nešto što redukujeneizvesnost u odlučivanju (Shannon & Weaver,

1949). Informacija je definisana kroz svoj sadržaj i svoj

kontekst.

U poslovanju, kontekst je priroda problema kojise rešava. Informacija je izvedena iz podataka, a značenje

i smisao podataka se dokučuje nekim

procedurama analizovanja i tumačenja.


6/112


PODACI Reprezentacije činjenica

INFORMACIJE Podaci plus...

* Značenja* Razumevanja paterni, odnosa

ZNANJE Informacije plus...

* Uverenja * Pretpostavke * Dizajn za primenu

MUDROST Znanje plus...

* Primena/akcija * Adaptacija posle primene


7/112


UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

Upravljanje znanjem


8/112


Upravljanje informacijama je proces planiranja, organizovanja,koordinisanja i kontrolisanja:

ispitivanja i identifikovanja korisničkih potreba za informacijama, pronalaženja i ocenjivanja izvora potrebnih informacija, sticanja informacija, organizovanja i skladištenja informacija, sintetizovanja informacija u željene informacione

proizvode/usluge, određivanja najpodesnije vizualizacije i prezentacije informacija,

distribuiranja informacija i adekvatnog korišćenja informacija.


9/112


Informacije

Osnovna svrha upravljanja informacijama jeste korišćenje informacionih resursa iinformacionih moći organizacije da bi se:

obezbedilo učenje organizacije, njeno prilagođavanje promenljivom

okružju, ali i njeno anticipiranje budućnosti i

proaktivno dejstvovanje.


10/112


Informacije Sticanje, kreiranje, skladištenje,

tumačenje i korišćenje informacijapredstavlja osnovu za rast i razvojinteligentne organizacije.


11/112


Informacije

Upravljanje informacijama može da bude

shvaćeno kao skup procesa kojipodržavaju aktivnosti organizacije kojauči i koji su saobraženi tim aktivnostima.


12/112


1. Ispitivanje informacionih potreba i zahteva

2. Pronalaženje i otkrivanje izvora potrebnih

informacija

3. Sticanje postojećihinformacija

6. Sintetizovanje informacija uinformacione proizvode/usluge

5. Određivanje podesnevizuelizacije

i prezentacije informacija

8. Distribuiranje informacija

9. Adekvatno korišćenje informacija

7. Organizovanje i skladištenje informacija

4. Proizvođenje novihinformacija

SHEMA PROCESA UPRAVLJANJA INFORMACIJAMA


13/112


Identifikovanje potreba za informacijama

Početna i presudno značajna faza

upravljanja informacijama jesteispitivanje i doznavanje informacionihpotreba i zahteva s ciljem da se podmire

objektivne i subjektivne potrebe zainformacijama i informacioni zahtevikorisnika.


14/112


Informacione potrebe

Identifikovanje informacionih potreba ne

samo što uključuje teme od interesa zakorisnika, nego i atribute informacije kojibi trebalo da budu obezbeđeni da biuvećali njenu vrednost i korisnost.


15/112


Odnos informacionih potreba, informacionih

zahteva i snabdevenosti informacijama Poistovećivanje informacionih zahteva sa

informacionim potrebama nemaopravdanja jer zahtev nema moći kojeima potreba (shvaćena iz perspektivepsihologije):


16/112


Odnos informacionih potreba, informacionihzahteva i snabdevenosti informacijama

prvo, moć da mobiliše i odabira saznajne

reprezentante željenog cilja za akciju, i, drugo, moć da energizuje i usmerava

akcione procese dok, ako je to moguće,

cilj ne bude postignut, odnosno potrebapodmirena.


17/112



Mogući odnosi između:

objektivnih i subjektivnih informacionih potreba, informacionih zahteva i snabdevenosti informacijamashematski su Venovim dijagramom

prikazani na sledećem slajdu:


18/112



19/112



Najpoželjnije bi bilo kada bi

objektivne potrebe za informacijama, subjektivne potrebe za informacijama, informacioni zahtevi i snabdevenost informacijamameđusobno korespondirali u najvećoj

mogućoj meri.


20/112


Upravljanje informacijama iinformacione potrebe

U praksi upravljanja informacijama teži se:

najvećem mogućem uvećanju poljaoznačenog brojčanom oznakom 7 (apotom i polja označenih brojkama 5 i 9) i

istovremenom smanjivanju poljaoznačenih brojčanim oznakama 1, 3, 11 i13.


21/112



Ispitivanje i analiza poslovnih i korisničkihinformacionih zahteva preduzima se sciljem da se stekne odgovor na pitanje:koju vrstu, količinu i kvalitet informacijekorisnik traži radi uspešnog obavljanja

posla na svom radnom mestu?


22/112


FAZE ISPITIVANJA INFORMACIONIH ZAHTEVA

Određivanje svrhe ispitivanjapotreba za informacijama

Odabiranje respondenata

Razvijanje i probna primenaanketno u itnika/sheme za interv u

Određivanje

rasporedaanketiran a/interv uisan a

Priprema osoba koje će bitianketirane/interv uisane

Sprovođenje ankete/intervjua saoslovnim korisnicima

Sređivanje podataka dobivenihanketiran em/interv uisan em

Analiza sređenih podataka naza edničko sesi i sa res ondentima

Određivanje i priprema timaispitivača

Priprema izveštaja o nalazimais itivan a informacionih zahteva


23/112


Informacioni zahtevi

Doznavanje informacionih zahteva nije

samo sebi cilj; to je samo jedna od faza usloženom procesu upravljanjainformacijama.

Pored utvrđivanja informacionih zahtevakorisnika, u taj proces su uključene i fazeod kojih ovde navodimo sledeće:


24/112


Razvijanje anketnog upitnika/sheme

za intervju A. OTPOČINJANJE ANKETE/ INTERVJUA

B. ODGOVORNOSTI C. POSLOVNI CILJEVI I PROBLEMI D. KRITIČNI FAKTORI USPEŠNOSTI E. ZAHTEVI ZA ANALIZAMA


25/112


Izrada rasporeda

anketiranja/intervjuisanjaZa obavljanje intervjua neophodno je izraditi:a) Pregled rasporeda intervjuisanja

b) Pregled sastava grupe za intervju premaposlovnoj funkciji

c) Pregled sastava grupe za intervju prema

organizacionim nivoimad) Pregled sastava grupe za intervju premaprocesima

e) Pregled kompozicije intervjua osoblja IT


26/112


Sprovođenje ankete/intervjua sa

poslovnim korisnicima Intervjuisanje (anketiranje) korisnika se

obavlja shodno predvidjenom rasporedu isaobrazno pravilima primene tih metodau svrhe prikupljanja potrebnihinformacija.


27/112


Sređivanje i analiza dobivenih

podataka Podaci prikupljeni ispitivanjem se

sređuju, tumače i sistematizuju da bi sena zajedničkoj sesiji s respondentimaprocenila valjanost tih podataka iinformacionih zahteva.

U tu svrhu su potrebne odgovarajućeorganizacione pripreme zajedničke sesije.


28/112


zahtevi

Da li su svi objekti i podaci na koje seodnose informacioni zahtevi definisani umodelu?

Da li su identifikovane sve nepotpune,

neodređene, nerazrešene specifikacijezahteva radi razrešavanja?


29/112


Priprema izveštaja o nalazima

ispitivanja zahteva O nalazima dobivenim ispitivanjem potreba za

informacijama i informacionim zahtevima

potrebno je napisati jednostavan, jasan,pregledan, konzistenan izveštaj. Tim izveštajem će identifikovane informacione

potrebe i zahtevi biti saopšteni svim nadležnim i

zainteresovanim organizacionim jedinicama,grupama, timovima i pojedincima u organizaciji.


30/112


UPRAVLJANJE ZNANJEM

Koncepti


31/112


SadržajSadržaj

Uvod i kratka hronologija razvoja upravljanja znanjemUvod i kratka hronologija razvoja upravljanja znanjem

POJMOVNI I TEORIJSKI ASPEKTI UZPOJMOVNI I TEORIJSKI ASPEKTI UZ

PROCESNI ASPEKTI UZPROCESNI ASPEKTI UZ

TEHNOLOŠKI ASPEKTI UZTEHNOLOŠKI ASPEKTI UZ

ORGANIZACIONI ASPEKTI UZORGANIZACIONI ASPEKTI UZ

UPRAVLJAČ

KI ASPEKTI UZUPRAVLJAČKI ASPEKTI UZ

IMPLEMENTACIONI ASPEKTI UZIMPLEMENTACIONI ASPEKTI UZ

SISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEMSISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEM


32/112


Teorije i definicije znanjaTeorije i definicije znanja

Izvori i način sticanja znanjaIzvori i način sticanja znanja

Vrste znanjaVrste znanja

Definicije, priroda i vrste znanjaDefinicije, priroda i vrste znanja


33/112


Definicije znanja

“Znanje je informacija koja jeorganizovana i analizovana da bi bilarazumljiva i primenljiva u rešavanjuproblema ili u odlučivanju.”

[Turban, E. Expert Systems and Applied Artificial Intelligence,

Maxmillan, 1992].


34/112


Definicije znanja

“Znanje se sastoji od istina i verovanja,perspektiva i pojmova, rasuđivanja iočekivanja, metodologija i know-how.”

[Wiig, K. Knowledge Management Foundation, SchemaPress, 1993.].


35/112


Definicije znanja

“Znanje je celokupni skup uviđanja,iskustava i procedura koja se smatrajuispravnim i istinitim, pa stoga upravljajumišljenjem, ponašanjem ikomunikacijama ljudi.”

[van der Spek, R., Spijkervet, A. Knowledge management:Dealing intelligently with Knowledge u KnowledgeManagement and its Integrative Elements (Liebowitz &Wilcox, eds.) CRC Press, 1997].


36/112


Definicije znanja

“Znanje je rezonovanje o informacijama ipodacima radi aktivnog omogućavanjaperformanse, rešavanja problema,donošenja odluka, učenja i učenjadrugih.”

[Beckman, T. A Methodology for Knowledge Management,International Associationof Science and Technology forDevelopment (IASTED) AI and Soft ComputingConference, Banff, Canada, 1997].


37/112


IZVORI I NAČIN STICANJA ZNANJA

Iz kojih izvora potiče znanje?

Empirizam Racionalizam Kritički racionalizam Konstruktivizam


38/112


Koncepcija situiranosti znanja

Česta greška u mnogim tekstovima o veštačkojinteligenciji i upravljanju znanjem jeste

poistovećivanje znanja s modelima, simboličkimreprezentacijama znanja. Znanje se ne može neokrnjeno istrgnuti, otuđiti

od osobe. Sierhius i Clancey smatraju da se znanje ne

može otuđiti ni od situacije.


39/112


40/112


Upravljanje znanjem

U središte treba da budu postavljeni ljudi. Znanje je uključeno u praksu ljudi. Nema prakse bez akcije. Ne možemo istrgnuti znanje; možemo

samo da napravimo reprezentacijuznanja osobe koja je uključila svojeznanje u praksu.


41/112


Upravljanje znanjem

Deskripcije - simboličke reprezentacijeznanja mogu da se uskladište u model,ali samo znanje je situirano.

Poistovećivanje reprezentacije znanja sasamim znanjem je neopravdano!


42/112


43/112


Vrste znanja

Implicitno znanje

Eksplicitno znanje

[Полани, М.Личносное знание,

на пути к посткритическојфилософии,Прогресс, Москва,1985.]


44/112


Definicije upravljanja znanjemDefinicije upravljanja znanjem

Hijerarhijsko i organičko upravljanje znanjemHijerarhijsko i organičko upravljanje znanjem

Pristupi upravljanju znanjemPristupi upravljanju znanjem

Druga generacija upravljanja znanjemDruga generacija upravljanja znanjem

Definicije i priroda upravljanja znanjemDefinicije i priroda upravljanja znanjem


45/112


Definicije upravljanja znanjem

Dovođenje neiskazivih znanja napovršinu, njihovo konsolidovanje u oblikekoji su mnogo dostupniji i promovisanjenjihovog kontinuiranog kreiranja.(Birkett 1995).


46/112



Procesi zahvatanja, distribuiranja iefektivnog korišćenja znanja. (Davenport1994).


47/112



Kreiranje, sticanje i transfer znanja imodifikovanje organizacionog ponašanjatako da odrađava nova znanja i uviđanja.(Garvin 1994).


48/112


Upravljanje znanjem

Upravljanje znanjem je dobijanje pravihinformacija za prave ljude u pravo vreme i

pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele ga idejstvuju na osnovu informacija na način koji ćemerljivo unaprediti performansu NASA i njenihpartnera.

Za NASA to znači dostavljanje sistema i servisakoji će pomoći našim zaposlenima i partnerimada dobiju informacije koje su ima potrebne zadonošenje boljih odluka.


49/112


Upravljanje znanjem

Ako prihvatimo da je upravljanje znanjemzbirka procesa koji upravljaju kreiranje,rasprostranjivanje i korišćenje znanja,onda smo snažno pokrenuti daprihvatimo da je upravljanje znanjem

mnogo više nego “stvar tehnologije” i danjegovi elementi postoje u svakom odnaših poslova.


50/112


On the Management of Knowledge - Position

Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

Upravljanje znanjem u organizacijamamora da bude razmatrano u triperspektive s različitim horizontima isvrhama:

1. Poslovna perspektiva – usredištenana zašto, gde i u kom obimu organizacijamora da investira u znanje ili daeksploatiše znanje;


51/112


Upravljanje znanjem

2. Upravljačka perspektiva –usredištena na određivanje,

organizovanje, usmeravanje, olakšavanjei monitorisanje praksi i aktivnostipovezanih sa znanjem, zahtevanih zapostizanje željenih strategija i ciljeva.


52/112


Upravljanje znanjem

3. Operativna perspektiva – usredištenana primenu ekspertize za obavljanjeeksplicitniog rada i zadataka povezanihsa znanjem.


53/112


Ronald Maier:

Upravljanje znanjem je funkcijamenažmenta odgovorna za regularnoodabiranje, implementaciju i evaluacijuka cilju usmerenih strategija znanja čija je svrha unapređivanje načina na koji

oprganizacija upoptrebljava interno ieksterno znanje za poboljšavanjeperformanse organizacije.


54/112


Univerzitet Texas:

Sistematični proces nalaženja,odabiranja, organizovanja, pročišćavanja

i prezentovanja informacija na način kojiunapređuje shvatanja zaposlenih uodređenoj oblasti ineresovanja.

Upravlajnje znanjem pomaže organizacijida stiče uviđanja i razumevanja naosnovu sopstvenog iskustva.


55/112


56/112


UZ

Kao oblast proučavanja, upravljanjeznanjem je usredsređeno na invenciju,unapređivanje, integraciju, upotrebu,administraciju, evaluaciju i doprinosovakvih tehnika.


57/112


Ciljevi upravljanja znanjem

Nalazi jednog empirijskog istraživanja (R. Maier,2001.) kazuju da korisnici ovako shvataju ciljeve

upravljanja znanjem : Postizanje transparentnosti znanja Unapređivanje dokumentacije znanja Promena kulture organizacije Unapređivanje komunikacija i kooperacije Preobražavanje implicitnog u eksplicitno znanje

(eksternalizacija)


58/112


Poređenje pristupa upravljanju znanjem

Dokumentovano

znanje je po-vezano sazna-njem uglava-ma

ljudi i usa-

đeno u socijalne mreže.

Znanje isljučivo

u glavamaljudi

Dokumentovano

znanje,odvojivo odčoveka

Definicija

znanja

Socio-tehničkisistemi,

Inženjerstvo

Kultivisanje,zajednica

Inženjerstvo,kognitivna

Perspektiva

Holistički; kaljudima i

tehnologiji

Usmerenost kaljudima

Usmerenost katehnolologiji

Pristup

SintetičkoUsmereno ka

ljudima

Usmereno ka

tehnolologiji

UPRAVLJANJE ZNANJEM



59/112



a. Unapređenjepristupapostojećimneizrecivim ieksplicitnimznanjima

b. Transparent-nost znanjac. Unapređenje

inovativnostid. Promena kulture

a. Unapređenjekomunikacija

b. Obučavanjenovog osoblja

c. Unapređenjedeljenja znanja

d. Unapređenjeličog razvoja

a. Unapređenjedokumentovanosti znanja

b. Akvizicijaeksternogznanja i

retencijaznanjac. Pretvaranje

implicitnog ueksplicitno

znanje

Ciljevi

ObjedinjavanjePersonalizacijaKodifikacijaStrategijaupravljanjaznanjem

SintetičkoUsmereno kaljudima

Usmereno katehnolologiji

UPRAVLJANJE ZNANJEM

Poređenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM


60/112


Socio-tehnička,diskurzivna

Socio-kulturnaTehnokratskaKultura

- Razvoj mapa znanjakoje povezujuelemente znanja iljude- Razvoj profila- Razvoj portalaznanja

- Personalizovanjebaze znanja

- Uspostavljanje irazvoj zajednica- Dokumentovanjeumeća i ekspertiza- Organizovanjedeljenja znanja

- Skladištenje znanja- Rafinisanje znanja- Brisanje/arhivira-njeznanja

Zadaci

- Partner u znanju- Objedinitelj- Koordinator za UZ

- Specijalista za datopodručje

- Ekspert- Mentor- Voditelj mreže

- Menadžer zajednice- Moderator

- Autor- Administrator znanja- Administrator baze

znanja- Broker znanja

Uloge

SintetičkoUsmereno kaljudimaUsmereno katehnolologiji

UPRAVLJANJE ZNANJEM


61/112


“Druga generacija” upravljanjaznanjem

Do nedavno je pristup upravljanjuznanjem bio pretežno usmeren ka

tehnologiji. Da bi se naglasila razlika između novog,

savremenog upravljanja znanjem ipređašnjeg tehnocentričnog upravljanjaznanjem, neki autori, među kojima seističe McElroy, upotrebljavaju naziv

»druga generacija upravljanja znanjem«.


62/112


UZ

»Prva generacija upravljanja znanjem«,koja je prevashodno bila usmerena na

tehnologiju (data warehousing,groupware, upravljanje dokumentima,data mining i dr.).

Druga generacija znatno više uključujeljude, procese i socijalne inicijative.


63/112


UZ

Zastupnici »prve generacije upravljanjaznanjem«, polaze od pretpostavke da

vredno znanje već postoji. Zastupnici »druge generacije upravljanja

znanjem« podrazumevaju da je znanjenešto što se proizvodi u ljudskimsocijalnim sistemima.


64/112


Firestone i McElroy prirodu upravljanja znanjemshvataju kao skup procesa, kao troslojni okvir

poslovnih procesa i proishoda.Oni razlikuju: operativne poslovne procese,

procese znanja i procese upravljanja procesima znanja,

predstavljene na sledećoj slici:


65/112


Procesni aspekti upravljanja znanjem

Procesni aspekti upravljanja znanjem


66/112


Procesni aspekti upravljanja znanjemp p j j j

Modeli procesa upravljanja znanjemModeli procesa upravljanja znanjem

Model Nonaka - TakeuchiModel Nonaka - Takeuchi

Beckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjemBeckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjem

Model Holsaple - JoshiModel Holsaple - Joshi

Model Oluic-VukovicModel Oluic-Vukovic

Model Bouthillier- ShearerModel Bouthillier- Shearer

Model Karl M. WiigModel Karl M. Wiig


67/112


Modeli procesa upravljanja znanjem

Kao vredna imovina organizacije, znanjamoraju da budu formalizovana, distribuirana,

deljena i primenjena. Predloženo je mnoštvo modela procesa

upravljanja znanjem.

Model Nonaka - Takeuchi


68/112


Model Nonaka - Takeuchi

Nonaka i Takeuchi su 1995. definisali četiri procesakreiranja znanja:

1. Socijalizaciju - proces kojim se obavlja transferneiskazivog znanja jedne osobe u neiskazivo znanjedruge osobe.

2.Eksternalizacija - proces kojim se neiskazivo znanje

preobražava u eksplicitno znanje među individuamaunutar grupe.3. K ombinacija - proces kojim se obavlja transfer

eksplicitnog znanja.

4. Internalizacija - proces razumevanja i asimilacijeeksplicitnog znanja u neiskazivo znanje osobe.


69/112


Dijagram Nonake i Takeuchia

SistematizovanjeKlasifikovanje

Kombinacija

RazumevanjeUčenje

Internalizacija

EksternalizacijaZahvatanjeDeljenje

SocijalizacijaTimski rad

Neizrecivo znanje Eksplicitno znanje

Neizrecivoznanje

Eksplicitnoznanje


70/112


Beckmanov osmoetapni proces KM

1. Identifikovanje2. Kaptiranje

3. Odabiranje4. Skladištenje5. Deljenje

6. Primenjivanje7. Kreiranje8. Prodavanje

Glavne aktivnosti manipulisanja znanjem(Holsaple i Joshi 1998 )


71/112


(Holsaple i Joshi, 1998.)

Eksterni izvori

Akvizicija

Selekcija

Generisanje

Eksternalizo-

vanje

Upotreba

Eksterne mete

Resu

rsizn

anja

I n t e r n a

l i z o v a n j e

Bouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledgemanagement and information management: the need for an empiricalBouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledgemanagement and information management: the need for an empirical


72/112


Identifikovanje potreba zaznanjem

1. Otkrivanje postojećeg znanja

2. Akvizicija znanja 3. Kreacija novog

znanja

4. Skladištenje iorganizovanje znanja

5. Deljenje znanja

6. Korišćenje i primena znanja

management and information management: the need for an empirical

perspective" Information Research , 8(1), paper no. 141

management and information management: the need for an empirical

perspective" Information Research , 8(1), paper no. 141

Karl M. Wiig Ciklus evolucije institucionalnog znanja se odvija krozpet stupnjeva:


73/112


pet stup je a

Razvijanjeznanja

Korišćenjeznanja

Distribuiranjeznanja

Sticanjei skladištenje

znanja

Rafinisanjeznanja

Karl M. Wiig Ciklus evolucije ličnosnog znanja


74/112



75/112


Tehnološki aspekti upravljanja znanjemTehnološki aspekti upravljanja znanjem

IT infrastrukturaIT infrastruktura

Shema reprezentacije znanjaShema reprezentacije znanja

Repozitorijumi znanjaRepozitorijumi znanja

Integrisani sistemi podrške performansiIntegrisani sistemi podrške performansi

GroupwareGroupware


76/112


IT infrastruktura

Da bi bili primenjeni, znanje i ekspertizamoraju da budu razumljiv i spremno

dostupni u čemu IT infrastruktura imavrlo značajnu ulogu.


77/112


IT komponente u Becmanovommodelu poslovanja uključuju:

IT arhitekturu i standarde IT platformu: kompjutacioni hardver

Komunikacije: podaci, glas, slika, mreža,sigurnost Interfejsove Podatke/informacije Softverske aplikacije Korisničku podršku: deskovi za pomoć i

obučavanje


78/112


Softverske aplikacije

Automatizovana kancelarija i Groupware Transakcioni sistemi

Proces modelovanja i simulacija DSS i EIS Funkcionalni informacioni sistemi: finansije,

marketing, proizvodnja, ljudski resursi, Inteligentni sistemi: ES, KD, ML (mašinsko

učenje) IPSS (integrated performance supportsystems)


79/112


Shema reprezentacije znanja

Beckman smatra da shemareprezentovanja znanja koju predlaže,

može da bude upotrebljena i u podršcirepozitorijuma znanja i u podršci IPSS.


80/112


Glavni tipovi struktura znanja koji mogu dabudu reprezentovani u repozitorijumu

znanja: Slike Zvukovi i signali Tekst: običan i hajpertekst Podaci: relacioni Slučajevi: CBR Objekti: hijerarhije, klajent/server Procesi: rasčlanjive hijerarhije, resursi Modeli: MBR, simulacije


81/112


IPSS – Integrisani sistemipodrške performansi

IPSS su podržani većim brojemrepozitorijuma znanja i

obezbeđujuobuhvatnu podršku širokomspektru potreba osoblja u procesu rada.


82/112


IPSS mogu da budu kategorizovani zapodržavanje sledećih usluga:

Infrastrukture

Kontrole

Navigacije

Prezentacije Akvizicije

Savetovanja

Instruisanja

Učenja

Evaluacije

Referenci


83/112


podrška

Infrastruktura – organizovanje istrukturisanje radnog okruženja (MBR i

repozitorijumi znanja) Kontrola – Nadgledanje, koordinisanje i

kontrolisanje IPSS usluga (RBS) Navigacija – interakcija čovek – računar

(MBR)


84/112


Transformacije znanja

Automatizovano transformisanje znanja ukonjunkciji s upotrebom IPSS može znatno da

uveća vrednost repozitorijuma znanja. Znanje može da bude transformisano

pomeranjem naviše u hijerarhiji znanja. Na primer, podaci ili slučajevi mogu da budu

transformisani u pravila korišćenjem tehnikaindukcije u mašinskom učenju i otkrivanjaznanja i data mining.


85/112


Groupware

Groupware je kategorija softvera namenjenogpodržavanju rada grupa i timova.

Primeri groupware aplikacija su:- elektronske diskusione grupe- sistemi podrške grupi- softver za konferecije

- grupni kalendari- workflou automacija- desktop vodeokonferencije i sl.


86/112


Groupware

Groupware platforma obezbežuje opštu podrškuza prikupljanje, organizovanje, i deljenje

informacija unutar (distribuiranih) kolektiva ljudikao što su radne grupe i projektni timovi širomorganizacione mreže i Interneta.

Najpoznatija groupware platforma je Lotus

Notes koja kombinuje bazu podataka, grupnikalendar, elektronsku poštu i workflow.


87/112


Karakteristike znalačke organizacije

Visoka performansa Usmerenost na kupca/korisnika Usmerena na unapređenja i

poboljšavanja Usmerena na visok kvalitet Visoko fleksibilna i adaptivna Visok nivo ekspertize i znanja Velike količine učenja i inovacija


88/112


Transfer znanja

Identifikovanje, Razvoj, Monitorisanje i ljudskih i elektronskih

kanala deljenja znanja.


89/112


ORGANIZACIJA KOJA UČI

Definicije organizacionog učenja se, poredostalog, razlikuju i po odgovoru na pitanje da lise za učenje zahteva promena ponašanja ili sunovi načini mišljenja i, time, nove mogućnosti zaakciju dovoljne.

Primer definicije koja spada u prvu kategoriju je:Neki entitet (osoba, grupa, organizacija,društvo...) uči ako, kroz svoju obraduinformacija, menja opseg svojih potencijalnihponašanja (Huber, 1991.)


90/112


Organizacija koja uči je vešta u kreiranju,sticanju i prenošenju znanja i u

modifikovanju svog ponašanja saobraznonovim znanjima i uviđanjima.

Uprošćena shema ciklusa organizacionogučenja

(prilagođ

eno Nonaka 1994 )


91/112


(prilago eno, Nonaka, 1994.)

Individualno

znanje

Znanje u

primeni

Institucionalizovano

znanje

Intersubjektivno

znanje

Feed-back Institucionalizacija

Aplikacija

Deljenje


92/112


Kultura organizacije

Smatra se da su kulturne prepreke osnovnasmetnja deljenju i transferu znanja u

organizaciji. Veruje se da upravljanje znanjima mora da

preduzme težak zadatak menjanja organizacionekulture radi postizanja deljenja i transfera

znanja neophodnih za realizovanje punevrednosti resursa znanja organizacije.


93/112


ŠŠtata je je kulturakultura??

““KolektivnoKolektivno mentalnomentalno programiranjeprogramiranje ljudiljudi””

((HofstedeHofstede,,

1980.)1980.)““SteSteččenoeno znanjeznanje kojimkojim sese ljudiljudi koristekoriste uu

tumatumaččenjuenju iskustavaiskustava ii generisanjugenerisanju socisoci

jalnog jalnog

ponapona

ššanjaanja

””

((SpradleySpradley,,1979.)1979.)

KulturaKultura odreodređđujeuje nanašš pogledpogled nana svetsvet..

Faktori uspešnosti implementacije UZDavenport i Prusak (Davenport, T. and Prusak, L. (1998). WorkingKnowledge Harvard Business School Press: Boston):


94/112


Knowledge . Harvard Business School Press: Boston):

Kultura usmerena na znanje Tehnička i organizaciona infrastruktura Podrška višeg menadžmenta Povezanost sa ekonomskim vrednostima ili drugim

vrednostima u datoj oblasti Jasnoća vizije i jezik


95/112


Smetnje za implementaciju UZ

Beckman ukazuje na 4 preduslova zauvećanje izgleda uspešne implementacije

UZ: Izvršno rukovođenje i predanost Zdrava kultura Ekspertiza IT infrastruktura


96/112


Beckman ukazuje na četiri smetnje uimplementaciji UZ:

Znanje je često čuvano i nije deljeno Vredno znanje koje su razvili drugi često se

zanemaruje Znanje i ekspertiza često nisu cenjeni u kulturi

oganizacije Osobe koje dele znanje i ekspertnost se često

smatraju naivnim


97/112


Strategije upravljanja znanjem

O`Dell i Wiig su identifikovali 6 glavnihstrategija kojima se koriste vodeće

organizacije radi sticanja vrednosti odimplementacije upravljanja znanjem: Upravljanje znanjem kao poslovna strategija

Transfer znanja i najbolje prakse


98/112


Znanje usredsređeno na kupca/korisnika Lična odgovornost za znanje Upravljanje intelektualnom imovinom Inovacije i kreacija znanja


99/112


Faze praktičke implementacije UZ

Početna

faza

Projekti/aktivnosti

razvoja u raznimoblastima

Progresivna

implementacijaprojekata UZ

Revizije i

poboljšavanja


100/112


Definicija sistema upravljanja znanjem

Ronald Maier definiše SUZ u širem i uužem smislu.

U širem smislu su mnogi sistemipredloženi kao oni koji podržavajuupravlajanje znanjem.

U tom smislu izraz SUZ se odnosi nainformacione i komunikacione tehnologijeupotrebljene za upravljanje znanjem.


101/112


SUZ u užem smislu pomažu u kreiranju,lociranju, sticanju, rekonstruisanju,

deljenju i primenjivanju znanja. U tom smislu SUZ označava sisteme

podrške osoblju koje se bavi znanjima u

upravljanju znanjem.


102/112


Sistem upravljanja znanjem je IKT sistemu smislu aplikacionog sistema ili IKT

platforma koja kombinuzje i integrišefunkcije za kontekstualizovanomanipulisanje eksplicitnim i neizrecivim

znanjem kroz organizaciju ili onaj deoorganizacije na koji je upravljenainicijativa upravljanja znanjem.


103/112


SUZ

Sistem upravljanja znanjem treba dautiče na poslovne aktivnosti strateški,

taktički i operacionalno i proizvede efekatna upravljanje ljudskim resursima,proizvodnju, kontrolu, organizovanje i

dr..


104/112


Koje funkcionalnosti integriše SUZ?

Obuhvatni sistem upravljanja znanjemkombinuje i integriše funkcionalnosti nekolikih,ako ne svih svojih preteča:

Upravljanje dokumentima i sadržajima; Upravljanje workflow; Intranet; Groupware; Data warehousing; Business Intelligence;


105/112


Sled uvođenja funkcija sistema UZ (RonaldMaier)

1. Osnovne funkcionalnosti povezane supravljanjem znanjem;

2. Integrativni sistemi upravljanja znanjem;3. Interaktivni sistemi upravljanja znanjem;4. Premošćujući sistemi upravljanja

znanjem


106/112


Prema nalazima empirijskih istraživanja,većina organizacija je još uvek na prvim

dvema fazama implementacije sistemaupravljanja znanjem.


107/112


Sistemi upravljanja znanjem i sistemiupravljanja učenjem se uporedo razvijaju

formirajući obuhvatne platforme zaorganizovano učenje i organizovanodeljenje znanja.


108/112


Malhotra upozorava da uprkos uvećanojsofisticiranosti tehnologija upravljanja

znanjem, nalazi istraživanja ukazuju nauvećan broj grešaka u implementacijitehnologija upravljanja znanjem i

pripisuje ih gepovima između tehnološkihinputa, procesa znanja i poslovneperformanse.(Malhotra, 2005).


109/112


SUZ

Kompetentnost i uspešnost organizacijepresudno zavise od arhitektura SUZ kojeomogućavaju agilne i prilagodljive organizacijevične stvaranju inovativnih poslovnih modelaupravljenih ka stvaranju pravih vrednosti zakupce/korisnike proizvoda/usluga te

organizacije (Malhotra, 2004).


110/112


Neki primeri alata i sistema upravljanja znanjem

www.yapwerk.com/Zapwerk AG,Hamburg

KnowledgewareSystems

www.knowlewdgeparkag.de/

Knowledgepark AG, Munich

Knowledge mission

www.netpeceptios.com/Net Perceptions,Inc., Edina (MN)KnowledgeManagement 2.0

URLwww. lotus.com/

Lotus (IBM),Cambridge (MA)

K-Station(collaborative Kmportal)


111/112


www.sapportals.com/

SAPPortals, Walldorf SAP Portals(enterprise, businessintelligence,knowledge

management portals)

www.ser.deSER Systems AG,Neustadt/ Wied

SERware(SERkmware,SERproces,SERdocware)


112/112


www.wetellyou.com/WeTelYou.com AG,Zurich

WTY KnowledgeManagement, WTY

Zellow Pages

www.gen21.com/Generation21,Golden (CO)

Total KnowledgeManagement System(TKM)

informacije i znanje

Documents