UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET BEZBEDNOSTI

INDUSTRIJSKAINDUSTRIJSKA BEZBEDNOSTBEZBEDNOST

- HRESTOMATIJA - HRESTOMATIJA

Prevod i prireivanje:Prevod i prireivanje:

Klub studenata Fakulteta bezbednostiKlub studenata Fakulteta bezbednosti

Beograd, januar 2007.Beograd, januar 2007.

SADRAJ

PREDGOVOR.......................................................................................................... 7

1. MOGUNOSTI ZA ZAPOSLENJE U BEZBEDNOSTI

UVOD........................................................................................................................... 9

TA JE BEZBEDNOST?.......................................................................................... 10

DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI................................................................................. 11

Fiziko obezbeenje.............................................................................................. 11

Bezbednost informacija......................................................................................... 11

Bezbednost zaposlenih.......................................................................................... 11

Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 11

Unutranja/nacionalna bezbednost....................................................................... 12

Zatita kritinih infrastruktura................................................................................. 12

SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI.................................................. 12

Bankarske i finansijske usluge............................................................................... 13

Komercijalne nekretnine........................................................................................ 13

Kulturno vlasnitvo................................................................................................. 14

Obrazovne institucije............................................................................................. 15

Igre na sreu i kockanje......................................................................................... 15

Vladina/industrijska bezbednost............................................................................ 16

Bezbednost u zdravstvu........................................................................................ 16

Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 17

Istrage.................................................................................................................... 18

Smetaj i ugostiteljstvo.......................................................................................... 18

Proizvodnja............................................................................................................ 19

Prevencija gubitaka u maloprodaji......................................................................... 19

2

Bezbednosni inenjering i projektovanje................................................................ 20

Bezbednosna trgovina, oprema i usluge................................................................ 21

Bezbednost transporta........................................................................................... 21

Energetska i nuklearna bezbednost...................................................................... 22

Ostale specijalizovane oblasti................................................................................ 23

2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI

AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI.......................................................... 24

SERTIFIKATI............................................................................................................. 24

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE......................................................................... 26

AUSTRALIJA............................................................................................................ 30

BRAZIL...................................................................................................................... 30

VELIKA BRITANIJA.................................................................................................. 30

BEZBEDNOST I STRUNA SPREMA..................................................................... 31

Uenici i studenti.................................................................................................... 31

Visoka struna sprema.......................................................................................... 32

Sertifikacioni programi........................................................................................... 33

Strune prakse....................................................................................................... 33

Istraivaki rad....................................................................................................... 34

3. SMERNICE ZA RUKOVODIOCE BEZBEDNOSTI

REZIME..................................................................................................................... 35

LANAC ODGOVORNOSTI........................................................................................ 35

MODEL FUNKCIJE................................................................................................... 36

MODEL PROFILA RUKOVODIOCA BEZBEDNOSTI.............................................. 36

KLJUNE NADLENOSTI........................................................................................ 38

3

Kljuni faktori uspeha............................................................................................. 38

Razvoj strategije.................................................................................................... 39

Prikupljanje informacija i procena rizika................................................................. 39

Pripravnost organizacije........................................................................................ 39

Spreavanje incidenata......................................................................................... 39

Bezbednost ljudi, poslovanja, informacija i reputacije............................................40

Reakcija, upravljanje i obnova posle incidenata.................................................... 40

Odnosi sa investitorima, javnou i vlastima......................................................... 40

KLJUNE SPOSOBNOSTI....................................................................................... 40

ISKUSTVO................................................................................................................. 42

OBRAZOVANJE....................................................................................................... 42

PRILOG..................................................................................................................... 42

4. BEZBEDNOST INFORMACIJA

POJAM BEZBEDNOSTI INFORMACIJA.................................................................. 44

OSNOVNI POJMOVI................................................................................................. 44

Bezbednosne provere osoblja............................................................................... 46

Fizika bezbednost................................................................................................ 47

Bezbednost podataka............................................................................................ 47

Bezbednost informacionih sistema INFOSEC.................................................... 48

Bezbednost pristupa tree strane i spoljne saradnje............................................. 48

POJAM I ZNAAJ POSLOVNIH INFORMACIJA..................................................... 49

Zatita poslovnih podataka i poslovnih dokumenata............................................. 51

4

5. KRITINE INFRASTRUKTURE

REZIME..................................................................................................................... 55

UVOD......................................................................................................................... 56

ISTORIJAT................................................................................................................ 56

ta je kritina infrastruktura?................................................................................. 56

Kojim objektima kritine infrastrukture je potrebna zatita?................................... 62

Kopneni transport: Reni prelazi............................................................................ 63

Transportni sistemi: Kontrola vazdunog saobraaja (ATC)..................................63

Razmatranja.......................................................................................................... 64

ANALIZA................................................................................................................... 64

PRILOZI..................................................................................................................... 67

ta je infrastruktura?.............................................................................................. 67

Kako su se kriterijumi i komponente kritineInfrastrukture razvijali tokom vremena................................................................... 68

Tabela 1. ta tokom vremena konstituie kritinu infrastrukturu........................... 69

Razmena informacija............................................................................................. 70

Tabela 2. Centri za analizu i razmenu informacija................................................. 71

6. BIOMETRIJA

UVOD......................................................................................................................... 72

Karakteristine ljudske osobine............................................................................. 72

Varijante biometrijskih tehnologija......................................................................... 72

Biometrijski proces................................................................................................. 73

Identifikacija i verifikacija....................................................................................... 74

PKI i Smart kartice................................................................................................. 74

IDENTIFIKACIJA OTISAKA PRSTIJU..................................................................... 75

5

Uzimanje otiska..................................................................................................... 75

Tehnike uporeivanja............................................................................................ 76

Klasifikacija otisaka................................................................................................ 76

ODABIR BIOMETRIJSKIH REENJA...................................................................... 78

Procena rizika........................................................................................................ 78

Industrijska reenja................................................................................................ 79

Strateko testiranje................................................................................................ 79

Metodologije testiranja........................................................................................... 80

Lini parametri pristupa......................................................................................... 80

Multi-tehnologije..................................................................................................... 81

BIOMETRIJSKA REVOLUCIJA................................................................................ 81

Biometrija u upotrebi.............................................................................................. 82

Nacionalna ID reenja........................................................................................... 82

Industrijski standardi.............................................................................................. 83

Trina predvianja............................................................................................... 83

OSTALE TEHNOLOGIJE.......................................................................................... 84

Prepoznavanje lica................................................................................................ 84

Tehnike skeniranja glasa....................................................................................... 85

Fokusiranje oiju.................................................................................................... 86

Upotreba biometrije danas..................................................................................... 87

Budui razvoj......................................................................................................... 87

6

PREDGOVOR

Industrijska bezbednost u najirem smislu predstavlja koncept postojee prakse bezbednosnog menadmenta u svim oblastima primene ove discipline. Kao buduim (diplomiranim) menaderima bezbednosti, studentima Fakulteta bezbednosti smera Bezbednost, sledei prikaz prakse bezbednosnog menadmenta treba da poslui kao nadgradnja usvojenih teorijskih znanja iz oblasti bezbednosnog menadmenta.

Ova hrestomatija prikazuje odabrane oblasti bezbednosnog menadmenta koje su prihvaene kao standard svuda u svetu i koje su aktivno pokrivene i kod nas. Tako, vei deo materijala potie iz uputstava i pravilnika Amerikog drutva za industrijsku bezbednost (ASIS International), najstarije i najvee meunarodne asocijacije kompanija i pojedinaca koji su profesionalno u bezbednosti. O prihvaenosti ovih standarda najbolje govori injenica da je jedan broj kompanija za privatno obezbeenje u Republici Srbiji ve prihvatio Etiki kodeks ASIS-a, kao i veina kompanija zemalja u okruenju, dok su u Evropskoj uniji, osim standarda koje prua Konfederacija evropskih usluga u oblasti bezbednosti (CoESS), ASIS-ovi standardi podjednako zastupljeni.

Sutina odabranih tekstova je pribliavanje studentima koncepta bezbednosti kakav postoji na zapadu, iz razloga objektivnog sagledavanja problematike bezbednosti na nain na koji se to ini svuda u svetu. Prikazani tekstovi nastali su kao rezultat dugogodinje prakse u bezbednosti koja je prikazana kao uobiajena i svakodnevna profesija koja je svuda prihvaena kao neizbean segment drutvenog ivota.

Hrestomatija je podeljena na est celina:

Mogunosti za zaposlenje u bezbednosti

Prvi deo, osim nekih optih pojmova koji se odnose na pozicije menadera bezbednosti, sadri osnovne karakteristike industrije bezbednosti u trenutnom kontekstu (imajui u vidu dinamiku ovog sektora razvoj industrije bezbednosti, njen odnos s policijskim poslovima, kao i odnos izmeu javnog i privatnog sektora), kratak prikaz disciplina u oblasti bezbednosti, kao i detaljniji prikaz specijalizovanih oblasti i uslova za ulazak u te oblasti. Iako su ove discipline i specijalizovane oblasti prikazane kroz praksu koja postoji u Sjedinjenim Dravama, ne treba izgubiti iz vida globalni karakter industrije bezbednosti, kao i injenicu da je i ova praksa zasnovana u velikoj meri na iskustvima drugih zemalja, posebno evropskih.

Akademski programi i kursevi u bezbednosti

Drugi deo prikazuje akademske programe koji se primenjuju u svetu, i to za skoro sve postojee specijalizovane oblasti i discipline u bezbednosti. Osim toga, akcenat je stavljen na kursevima i prateim sertifikatima iz ovih oblasti, posebno na sertifikatima koji su priznati kao standardni u svetu. U ovom delu pruen je i informativni (nije potrebno za ispit) spisak odabranih studijskih programa iz oblasti bezbednosti, kao i razne mogunosti koje se pruaju studentima na studijskim programima iz bezbednosti, kao to su strune prakse, seminari, istraivaki rad, uslovi za zaposlenje i sl.

7

Smernice za rukovodioce bezbednosti

Trei deo, koji je od izuzetne vanosti za studente, su opte smernice za rukovodioce bezbednosti, koje obuhvataju poloaj rukovodilaca bezbednosti u najviem menadmentu dananjih organizacija, profil rukovodioca bezbednosti, potrebne vetine i znanja, nadlenosti i odgovornosti, kao i potrebno obrazovanje i iskustvo za obavljanje ovog posla. Ovde je takoe pruen okvirni model profila rukovodioca bezbednosti u organizaciji, sa posebnim naglaskom na specifinim vetinama i sposobnostima koje su karakteristine za ovu funkciju.

Bezbednost informacija

etvrti deo, koji pokriva oblast bezbednosti informacija, potreban je studentima zbog razumevanja vanosti zatite i odgovornog odnosa prema informacijama i informacionim sistemima u organizaciji. Osim osnovnih pojmova koji su potrebni svakom menaderu bezbednosti, posebno su prikazani bezbednost poslovnih podataka i informacija, naini njihove zatite i znaaj standardizacije ovog segmenta savremenog poslovanja.

Kritine infrastrukture

Peti deo, kritine infrastrukture, predstavlja posebno zanimljivu oblast bezbednosti, pre svega zbog injenice da su u Srbiji na poslovima bezbednosti u sistemima kritinih infrastruktura zaposleni menaderi bezbednosti koji su diplomirali upravo na Fakultetu bezbednosti. U izvetaju strune slube za istraivanja Kongresa SAD o kritinim infrastrukturama prikazan je razvoj definicija kritinih infrastruktura, kao i razvoj samih infrastruktura i njihovog znaaja po nacionalnu bezbednost, posebno u periodu posle 11. septembra 2001. godine. Posebno su prikazane kratke procene rizika za dve kritine infrastrukture u SAD.

Biometrija

O znaaju biometrijske tehnologije za bezbednost ne treba puno govoriti, posebno zbog sve rairenije primene biometrije u sistemima tehnikog obezbeenja. Studenti treba da budu upoznati sa optim pravilima i nainima funkcionisanja ovih sistema, kao i sa postojeim i najrasprostranjenijim vrstama ovih sistema, njihovim odabirom, primenom i tendencijama budueg razvoja.

Ova hrestomatija nastala je kao alternativa odgovarajuoj literaturi za predmet Industrijska bezbednost, i kao takva e tek da bude dopunjena i izmenjena. Zbog vremenskog ogranienja za prevoenje i pripremu hrestomatije, svaka primedba i predlog po pitanju nedostataka bie vie nego dragoceni.

Klub studenata Fakulteta bezbednosti

E-mail: klubstudenata @yahoo.com

Internet forum: www.security.forumdot.org

8

1. MOGUNOSTI ZA ZAPOSLENJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI1

UVOD

Mogunosti za zaposlenje u sektoru bezbednosti su ogromne i obuhvataju izuzetno irok i raznovrstan opseg razliitih poslova koji se na direktan ili indirektan nain odnose na bezbednost u najirem smislu. Industrijska bezbednost, kao praktini koncept, osim poslova fizikog i tehnikog obezbeenja, obuhvata i poslove koji se na specifian nain odnose na nacionalnu bezbednost. Naime, ti poslovi su u slubi nacionalne bezbednosti.

Dok su informacije koje su sadrane ovde od interesa za svakoga ko eli vie da naui o oblasti bezbednosti, one su primarno pripremljene za sledee kategorije pojedinaca:

Pojedince koji ele da steknu diplomu iz bezbednosnog menadmenta, zatite imovine ili sline discipline.

Pojedince koji ulaze u oblast bezbednosti nakon sticanja diplome iz bezbednosnog menadmenta, zatite imovine ili sline discipline.

Pojedince koji su ve angaovani u oblasti bezbednosti, a koji ele da steknu poziciju u menadmentu nakon sticanja diplome iz bezbednosnog menadmenta, zatite imovine ili sline discipline.

Pojedince koji prelaze sa drugih poslova u oblast javne ili privatne bezbednosti, a koji ele da steknu poziciju u menadmentu.

Ovaj prirunik bio je temeljno revidiran u kontekstu novog bezbednosnog okruenja koje postoji kao rezultat napada od 11. septembra 2001. godine i prateih dogaaja.

Ovde su prikupljene informacije iz brojnih specijalizovanih oblasti u bezbednosti, kako bi se itaocu pruila jasna slika o preduslovima za rad na nadzornim i nenadzornim pozicijama menadmenta u tim specijalizovanim oblastima. Osim podataka koji se odnose na ulazni nivo menadmenta, date su i informacije koje se odnose na nadlenosti menadmenta srednjeg nivoa, kao i zaposlenih na ostalim poslovima u ovim specijalizovanim oblastima bezbednosti.

Ukoliko nije drugaije navedeno, u razmatranju ovih specijalizovanih oblasti bie koriena sledea terminologija:

Menadment se odnosi na aktivnosti na drugom i viim nivoima nadzora. Ne-menadment se odnosi na nenadzorne pozicije, prvi nivo nadzora i pozicije

osoblja.

Ulazni nivo odnosi se na nadzorne i nenadzorne pozicije menadmenta. Srednji nivo odnosi se na pozicije menadmenta i ne-menadmenta u

ograncima, oblastima, regionima ili odeljenjima.

1 Career Opportunities in Security, 2005 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria, VA 22314, prevod: Klub studenata Fakulteta bezbednosti.

9

Izvrni nivo odnosi se na pozicije menadmenta koje su u nadlenosti korporativnih i agencijskih aktivnosti.

TA JE BEZBEDNOST?

Dinamina industrija

Bezbednost je jedna od profesionalnih karijera koja se u globalnim okvirima najbre razvila u poslednjih nekoliko godina. Zaposlenje u oblasti bezbednosti prua mnogobrojne mogunosti, koje se nalaze u rasponu od pozicija ulaznog nivoa za radnike obezbeenja do istraitelja specijalizovanih u posebnim oblastima, i menadera i direktora sektora bezbednosti u vodeim korporacijama iorganizacijama irom sveta. Zahtev za unapreenjem bezbednosti pojaan je zbog pojava kao to su krae informacija, nasilje na radnom mestu, terorizam i privredni kriminal. Industrija bezbednosti u SAD, na primer, je poslovanje od 100 milijardi dolara koje i dalje raste. Mogunosti postoje na svim nivoima u okviru industrije bezbednosti. Svi poslovi, bez obzira na njihovu veliinu, razmatraju bezbednost u odnosu na pretnje kao to su prevare, krae, kompjuterski upadi, industrijska pijunaa ili nasilje na radnom mestu. Sve organizacije treba da se zatite od aktivnosti koje ugroavaju njihovo normalno funkcionisanje. Svaka specijalnost u oblasti bezbednosti poseduje sopstvene zahteve i pitanja. Krae su i dalje problemi u maloprodajama, dok su bolnice suoene s povredama prava na privatnost, a hoteli s preispitivanjem procedura zatite od poara u skladu sa bezbednosnim zahtevima. Osim toga, dravna i privatna industrija razlikuju se u bezbednosnim potrebama. Pojedinci koji ele da se zaposle u specijalizovanoj oblasti bezbednosti treba da budu upoznati s najnovijim trendovima, problemima i pitanjima u okviru te specijalnosti.

Raznovrsna industrija

U dananjem suenom korporativnom svetu i promenljivom okruenju, presudno za studente i pojedince koji ele promene u karijeri je da su u stanju da identifkuju mogunosti na tritu bezbednosti. ene, manjine i fiziki ograniene osobe postali su vredni resursi za organizacije kojima su potrebni profesionalci u bezbednosti. Studenti koji ele karijeru u oblasti bezbednosti treba da zavre kurseve iz bezbednosti, raunarstva, elektronike, poslovnog menadmenta, prava, policijskih nauka, informacionog menadmenta i menadmenta ljudskih resursa. Ovde su prikupljene informacije iz razliitih specijalizovanih oblasti bezbednosti kako bi pruile studentima bolju predstavu o uslovima i zahtevima za ulazak u posebnu industriju. Osim informacija koje su potrebne za ulazni nivo menadmenta, pruene su i informacije o demografskim podacima vezanim za profesionalce u bezbednosti u svakoj industriji, kao i zahtevi za ulazak na pozicije menadmenta.

Postojee ili angaovano obezbeenje

Postojee osoblje bezbednosti zapoljavaju direktno organizacije ija se imovina titi. Opte pravilo je da se funkcije postojeeg obezbeenja pojavljuju u poslovanjima, institucijama i agencijama koje su dovoljno velike da mogu da garantuju da se poklanja panja punom radnom vremenu po pitanju zatite imovine. Industrija usluga obezbeenja prua bezbednosne proizvode i usluge pod ugovorom raznim organizacijama. Nabavljai opreme obuhvataju irok opseg firmi koje prodaju, vre instalaciju i odravaju opremu za kontrolu pristupa, detekciju upada, bezbednosno osvetljenje i CCTV sisteme. Postoje i druge firme koje rade pod ugovorom, a koje

10

pruaju uniformisane radnike obezbeenja, vre istrage, sprovode procene rizika, projektuju sisteme obezbeenja, prevoze vredne isporuke, tite visokorizino osoblje i pruaju druge usluge obezbeenja.

Sprovoenje zakona naspram obezbeenja

Sprovoenje zakona usmereno je na reakciju na kriminal, kao i na sprovoenje javnih zakona i propisa. Profesionalci u bezbednosti, s druge strane, vie deluju proaktivno i usmereni su na identifikovanje i spreavanje problema pre nego to se oni pojave. Osim toga, radnici obezbeenja e u veini sluajeva da se bave zatitom imovine i sprovoenjem organizacionih politika i procedura, nego sprovoenjem krivinih propisa.

Javne ili privatne arene

Mnogi misle da je polje bezbednosti sinonim privatnom sektoru, i u velikoj meri to je tano. Meutim, postoje mnoge mogunosti bezbednosti u vladinim agencijama, a posebno na federalnom nivou. Osoblje javnog sektora bezbednosti sprovodi mnoge sline funkcije kao i njihove kolege u privatnom sektoru.

DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI

Polje bezbednosti podeljeno je na vei broj specijalizovanih disciplina. U velikoj organizaciji, profesionalac u bezbednosti moe da radi puno radno vreme u jednoj od tih disciplina. U manjim organizacijama, profesionalac u bezbednosti moda e morati da poseduje odreeno znanje u svakoj od disciplina. Ove discipline mogu da se nau u veini specijalizovanih oblasti bezbednosti.

Fiziko obezbeenje fokusira se na ljude, imovinu i objekte kroz angaovanje radnika obezbeenja, upotrebu sistema obezbeenja i bezbednosnih procedura. Osoblje fizikog obezbeenja nadgleda postojee ili angaovane operacije obezbeenja, identifikuje zahteve sistema obezbeenja, procenjuje unutranje ili spoljanje pretnje po imovinu i razvija politiku, planove, procedure i fiziku zatitu za borbu protiv ovih pretnji. Fiziko obezbeenje moe da obuhvati upotrebu barijera, alarma, brava, sistema za kontrolu pristupa, bezbednosno osvetljenje, CCTV sisteme i ostale bezbednosne tehnologije.

Bezbednost informacija obuhvata uvanje osetljivih informacija. Iako se bezbednost informacija tradicionalno vezuje za zatitu poverljivih informacija vlade, ona takoe moe da obuhvati privatne podatke, informacije o imovini, ugovorne informacije i intelektualno vlasnitvo. Bezbednost informacija bavi se pitanjima kao to su: ko moe da pristupi podacima i kako se podaci uvaju, kontroliu, obeleavaju, razmenjuju i odlau.

Bezbednost zaposlenih bavi se obezbeivanjem integriteta i pouzdanosti radne snage organizacije. Bezbednost zaposlenih obuhvata bezbednosne provere prolosti zaposlenih, testiranje zaposlenih na droge i ostale tehnike proveravanja pre zaposlenja, kao i procenu rezultata i dodeljivanje bezbednosnih ovlaenja i drugih privilegija za pristup informacijama.

Bezbednost informacionih sistema obuhvata odravanje poverljivosti, pouzdanosti i dostupnosti podataka koji su napravljeni, uvani, obraeni i/ili koji se prenose putem

11

automatizovanih informacionih sistema. Zaposleni na ovim poslovima razvijaju procedure i zatitu od hakera i drugih neautorizovanih pokuaja pristupa podacima, zatitu od virusa i ostalih pretnji po informacione sisteme.

Unutranja/nacionalna bezbednost. U nasleu 11. septembra 2001. godine dolo je do sve veeg naglaavanja pojma "unutranja bezbednost", koji se primenjuje na aktivnosti koje su u rasponu od, ali ne i ogranieni na, zatitu vazdunog prostora, pa sve do reakcije na hemijske ili bioloke napade, kao i od zatite od kompjuterskih napada do obezbeenja eleznikih pruga i pomorskih luka od teroristikih napada. Naalost, veoma je malo saglasnosti oko toga ta ovaj pojam tano oznaava. Poto "unutranja bezbednost" ima tako iroku konotaciju, ovde e da se posmatra pre kao sve aktuelnija preklapajua disciplina nego kao specijalnost u bezbednosti.

Zatita kritinih infrastruktura je jo jedna preklapajua specijalnost koja se pojavljuje poslednjih nekoliko godina. Mnogi bi je opisali kao zatitu informacionih sistema koji kontroliu elemente infrastrukture, kao to su naftovodi, telekomunikacioni sistemi i nuklearne elektrane, od teroristikih napada. Drugi je posmatraju kao zatitu ne samo informacionih sistema koji upravljaju i kontroliu infrastrukturu, ve i samih infrastruktura, bez obzira da li su u pitanju most, telefonska centrala ili fabrika prehrambenih proizvoda. Zbog promenljivih konotacija zatite kritine infrastrukture i irokog opsega infrastrukture, ona se ovde takoe tretira pre kao aktuelna preklapajua disciplina nego kao specijalnost u bezbednosti.

SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI

Za prosenog oveka ideja o karijeri u bezbednosti moda nee da bude privlana. Tendencija kod veine ljudi je da misle samo na uniformisane radnike obezbeenja u patroli, nadgledanju alarma ili prilikom kontrole pristupa objektu. Oni pojedinci koje interesuje karijera profesionalca u bezbednosti treba da znaju da takoe postoji irok opseg administrativnih, tehnikih, nadzornih i menaderskih mogunosti u oblasti bezbednosti.

Za ulazak u oblast bezbednosti na ulaznom nivou ne-menadmenta postoje neki tipini preduslovi. Oni obuhvataju srednjokolsko ili vie obrazovanje, nepostojanje krivinog dosijea, starost preko 18 godina, i posedovanje opteg znanja ili iskustva u bezbednosti. Na primer, mnoge drave zahtevaju odreeni nivo obuke pre nego to se pojedinac zaposli kao naoruani ili nenaoruani radnik obezbeenja. Mnoge od dunosti koje pojedinci na ovim pozicijama sprovode u veini sluajeva e da budu sline, bez obzira na sektor industrije bezbednosti u kojoj je pojedinac zaposlen. Ove dunosti mogu da obuhvataju aktivnosti kao to su redovne patrole, odnosi s javnou, kontrola pristupa objektima, i pisanje osnovnih izvetaja.

Dunosti na ulaznom nivou pozicija menadmenta mogu znaajno da variraju, u zavisnosti od specijalnosti. Dunosti na pozicijama srednjeg nivoa, u zavisnosti od specijalnosti, mogu da obuhvate klasine nadlenosti kao to su planiranje, organizacija, selekcija kadra, kontrola, budet, koordinacija, predstavljanje, usmeravanje i pisanje izvetaja. Osim ovih funkcija, pozicije srednjeg nivoa mogu da obuhvate nadlenosti koje su specifine za pojedine specijalnosti.

Sledee oblasti predstavljaju neke od specijalnosti u oblasti bezbednosti. Svaka specijalizovana oblast prua krai opis specijalnosti pored preduslova za ulazak na nadzorne i nenadzorne pozicije menadmenta u tim specijalnostima. Osim podataka

12

o ulaznom nivou, postoje informacije koje se odnose na dunosti srednjeg nivoa menadmenta i ne-menadmenta u tim specijalnostima.

Bankarske i finansijske usluge

Karijera u ovoj oblasti obuhvata poslove koji se odnose na bankarstvo (ukljuujui rad u filijalama, sa hipotekama, kreditnim karticama, internet bankarstvo, komercijalne i potroake kredite), berzu, osiguravajue kompanije i ostale finansijske institucije. Kao kljuna komponenta kritine infrastrukture svake drave, industrija finansijskih usluga regulisana je od strane raznih vladinih agencija. Direktori i menaderi bezbednosti finansijskih institucija moraju da se suoe sa irokim opsegom izazova kao to su krae, prevare, nasilje na radnom mestu, bezbednost informacija, istrage, zatita rukovodilaca, kontinuitet poslovanja i fizika bezbednost, kako bi adekvatno zatitili svoje institucije. Menaderi bezbednosti moraju da budu efektivni lideri u okviru svojih organizacija i moraju da budu u stanju da uspeno utiu na promene.

Zbog sve vee kompleksnosti industrije finansijskih usluga, kompanije i dalje trae najbolje iz agencija za sprovoenje zakona, sa koleda i univerziteta, kao i iz drugih kompanija privatnog sektora, kako u okviru tako i izvan sektora finansijskih usluga.

Ulazni nivo

Pozicije menadmenta u finansijskim uslugama generalno zahtevaju diplomu iz poslovanja, finansija ili krivinog prava od akreditovane institucije, kao i tri do pet godina radnog iskustva ili u sprovoenju zakona ili u bezbednosti. Opseg plata za pozicije ulaznog nivoa je od 35.000 do 65.000 amerikih dolara godinje, u zavisnosti od mnogih faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadmenta, za koje je potrebna strunost u vie disciplina u bezbednosti, generalno zahtevaju diplomu osnovnih studija u odgovarajuoj disciplini, kao i tri do sedam godina uspenog posla u oblasti. esto su poeljni i profesionalni sertifikati kao CPP2 i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija. Opseg plata za pozicije menadmenta srednjeg nivoa je od 40.000 do 100.000 dolara.

Komercijalne nekretnine

Bezbednost u industriji komercijalnih nekretnina prua mogunosti ne samo za visoke komercijalne kancelarijske zgrade, ve i za stambene prostore i trne centre. Komercijalne nekretnine obuhvataju sve od okruenja u kojem ljudi provode njihovo radno vreme, pa do mesta gde ive i gde kupuju. Svako od ovih mesta nosi sa sobom izazove i aspekte sa kojima se, poto nisu jedinstveni za industriju bezbednosti, mora suoiti na odgovarajui i isplativ nain. U svakom sluaju, bez obzira na konkretno mesto, primarni fokus je na zatiti osoblja i imovine. Ovo se postie snanom vezom sa lokalnom policijom, poznavanjem zahteva za odabir kadra, kao i elektronskim sistemima obezbeenja. Sve ranjive take odreenog objekta moraju da budu identifikovane i zatiene odgovarajuim resursima.

2 Za informacije o sertifikatima pogledati poglavlje "Akademski programi i kursevi u bezbednosti".

13

Ulazni nivo

Pozicije menadmenta generalno zahtevaju diplomu iz bezbednosti ili krivinog prava od akreditovane institucije, kao i jednu do tri godine iskustva u sprovoenju zakona ili bezbednosti. Opseg plata za pozicije ulaznog nivoa je od 40.000 do 50.000 dolara, u zavisnosti od mnogih faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadmenta, za koje je potrebna strunost u vie disciplina u bezbednosti, generalno zahtevaju diplomu osnovnih studija iz krivinog prava ili iz odgovarajue discipline, kao i pet do sedam godina uspenog posla u oblasti. esto su poeljni i profesionalni sertifikati kao CPP i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija.

Kulturno vlasnitvo

Zajedniki imenitelj muzejskog i kulturnog vlasnitva je jedinstven doprinos javnosti kroz prikupljanje, uvanje i predstavljanje dela svetske batine. U njih su uraunati kako dravni tako i privatni muzeji antropologije, istorije umetnosti i prirodnjaki muzeji, akvarijumi, botanike bate, galerije, istorijski spomenici, planetarijumi, nauni i tehnoloki centri, zooloki vrtovi, biblioteke i arhivi.

Usluge zatite i bezbednosti kulturnog vlasnitva pruaju mogunosti za bezbednosne funkcije (radnici obezbeenja, istraitelji, supervizori i menaderi), tehnike usluge (specijalisti za fiziko i elektronsko obezbeenje), specijaliste za zatitu od poara, usluge zatite zdravlja, administrativne usluge (plate, odabir, obuka) i usluge za posetioce.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta poeljna je diploma strukovnih ili osnovnih akademskih studija. Prihvatljive su i oblasti studija koje se odnose na polje zatite i/ili polje drutvenih i humanistikih nauka. Prethodno radno iskustvo u javnim uslugama ili u edukativnom turizmu je takoe poeljno. Opseg plata generalno se kree izmeu 20.000 i 40.000 dolara godinje.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta poeljna je diploma osnovnih akademskih studija koja odgovara izabranoj karijeri:

Operativni menaderi = bezbednost ili krivino pravoTehniki menaderi = elektrotehnike naukeZdravstvena zatita = medicinske naukeAdministrativni = drutvene nauke ili poslovanje

Obino je preduslov za pozicije srednjeg nivoa menadmenta tri do pet godina radnog iskustva u datoj ili slinoj oblasti.

14

Bezbednost obrazovnih institucija

Primarni cilj programa bezbednosti u obrazovnoj instituciji je edukacija populacije u kolama i kampusima o potencijalnom kriminalu unutar i izvan institucije. Centralne teme programa prevencije kriminala u kampusima su svest, samozatita i prevencija. Bezbednost u obrazovnim institucijama postala je aktuelno pitanje tokom 90-ih godina prolog veka. Sa poveanjem publiciteta oko kriminala u kampusima, ovaj trend e najverovatnije da se nastavi. Nivo nasilja unutar i oko obrazovnih institucija doveo je do potrebe za bezbednou u javnim i privatnim kolama, kako osnovnim, tako i srednjim. Mnoge obrazovne institucije koriste lokalna policijska odeljenja za iji rad je potrebna obuka policijske akademije ili odgovarajui sertifikat. Zainteresovani uenici koleda mogu da uu u ovu oblast kroz rad sa pola radnog vremena u odeljenjima bezbednosti kampusa.

Ulazni nivo

Pozicije menadmenta ne zahtevaju akademsko zvanje; meutim, diploma, opte iskustvo u bezbednosti, specijalizovano iskustvo i profesionalni sertifikati su poeljni. Opseg plata kree se od 40.000 do 50.000 dolara godinje.

Srednji nivo

Pozicije menadmenta takoe ne zahtevaju akademsko zvanje; meutim, diploma, opte iskustvo u bezbednosti, specijalizovano iskustvo i profesionalni sertifikati su poeljni.

Igre na sreu i kockanje

Kako svet igara ne prestaje da raste i da se menja, tako jedna stvar ostaje ista, a to je da su igre na sreu u sutini zabava. Sa naprednom tehnologijom u industriji igara i kockanja, kao i ogromnim rastom same industrije, pojavljuju se nove nadlenosti i mogunosti za profesionalce u bezbednosti. Zabavna vrednost igara trai od profesionalaca u bezbednosti da prue adekvatnu bezbednost dok u isto vreme dozvoljavaju gostima i igraima da uivaju u ovom okruenju.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je srednjokolska ili ekvivalentna diploma, i najmanje jedna godina iskustva u sprovoenju zakona, obezbeenju ili na poslovima u sistemima za nadzor, uz sertifikat obuke za upravljanje u kriznim situacijama i dozvolom za noenje vatrenog oruja, ukoliko je mogue. Poeljno je prethodno iskustvo u igrama na sreu. Opseg plata kree se od 16.500 do 31.000 dolara, u zavisnosti od kvalifikacija, sertifikata, dozvola i nadlenosti.

Srednji nivo

Za poziciju menadmenta potrebno je najmanje dve do tri godine rada u sprovoenju zakona, obezbeenju kazina ili na poslovima u sistemima za nadzor, kao i sertifikat obuke za upravljanje u kriznim situacijama i dozvola za noenje vatrenog oruja, ukoliko je mogue. Poeljna je diploma iz krivinog prava ili sline oblasti, kao i sertifikat CPP.

15

Vladina/industrijska bezbednost

Profesionalci u vladinoj/industrijskoj bezbednosti zadueni su za zatitu raznih posebnih kategorija poverljivih informacija, a u skladu sa Programom nacionalne industrijske bezbednosti (NISP). NISP je bezbednosno partnerstvo izmeu vlade SAD i industrije, koje je stvoreno zbog zatite poverljivih informacija federalne vlasti koje se daju ugovaraima i pojedincima koji dobijaju posebne dozvole vlade. Zaposleni unutar ove specijalnosti moraju da ispune ove zahteve, da potuju ogranienja i ostale mere zatite u okvirima relevantnih zakona i Zakonika o federalnim propisima, koje su potrebne za spreavanje neautorizovanog pristupa poverljivim informacijama koje vladina ministarstva i agencije pruaju ugovaraima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je diploma akreditovane institucije, kao i tri do pet godina iskustva u vladinom ili industrijskom sektoru, poeljno na supervizorskim pozicijama. Neophodna specijalizovana obuka ili iskustvo obuhvataju uspenu primenu bezbednosnih propisa i poznavanje bezbednosnih budetskih pitanja. Poeljni su profesionalni sertifikati ili dokumentovani zapis o profesionalnim aktivnostima u bezbednosti ili obuci i edukaciji. Ostali preduslovi obuhvataju provereno iskustvo u reavanju problema i odnosu s klijentima. Opseg plata je izmeu 55.000 i 75.000 dolara, u zavisnosti od mnogo faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je diploma osnovnih akademskih ili viih studija akreditovane institucije, kao i pet do deset godina iskustva u vladinom ili industrijskom sektoru bezbednosti sa supervizorskim ili prethodnim menaderskim iskustvom. Neophodna specijalizovana obuka ili iskustvo obuhvataju profesionalne sertifikate (CPP, PCI, PSP, ISP, CFE i dr.), ili dokumentovani zapis o profesionalnoj obuci u bezbednosti koju sprovodi vlada. Ostali poeljni preduslovi obuhvataju provereno iskustvo u reavanju problema, razvoju politike, odnosima s klijentima, uspenoj primeni propisa iz bezbednosti i razvoju budeta.

Bezbednost u zdravstvu

Bezbednost u oblasti zdravstva prua mogunosti ne samo u bolnicama, nego i u domovima zdravlja, klinikama i domovima za brigu o licima. Ova oblast je viestrana i izazovna, i obuhvata rad sa nepokretnim, emocionalno i mentalno ometenim licima i njihovim porodicama, kao i obezbeivanje radnji, parkiralita, apoteka i rad u hitnim slubama. Istraga zaposlenih igra presudnu ulogu u zatiti. Radno okruenje je orijentisano na zatitu i usluivanje pacijenta, a takoe moe da obuhvati upravljanje u kriznim situacijama. Mogunosti za zaposlenje obuhvataju poslove bezbednosnog nadzora, direktora za bezbednost ili odnose s javnou u interakciji s medicinskim radnicima, kao i s pacijentima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je diploma iz bezbednosti ili sline oblasti, ili ekvivalentno iskustvo. Potrebne su dve godine iskustva na poslovima bezbednosnog nadzora, a poeljno je i iskustvo u bezbednosti u zdravstvu ili odnosu s klijentima.

16

Osim toga, poeljni su obuka i iskustvo u poslovnom menadmentu i ljudskim resursima. Opseg plata je od 30.000 do 50.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je diploma osnovnih studija iz bezbednosti ili sline oblasti, ili ekvivalentno iskustvo. Potrebno je pet godina iskustva u bezbednosnom nadzoru ili na pozicijama menadmenta ulaznog nivoa, a poeljno je i iskustvo u bezbednosti u zdravstvu ili odnosu s klijentima. Osim toga, poeljni su obuka i iskustvo u poslovnom menadmentu i ljudskim resursima. Poeljni su sertifikati CHPA i CPP.

Bezbednost informacionih sistema

Bezbednost informacionih sistema (ISS) je vano i sve vee polje bezbednosti koje oslikava dananju zavisnost od podataka, Interneta i elektronskog poslovanja. Profesionalci za bezbednost informacionih sistema odgovorni su za zatitu hardvera, softvera i poslovnih procesa uz istovremeno obezbeivanje da autorizovani korisnici potuju utvrene bezbednosne politike i procedure.

U zavisnosti od zaduenja, profesionalci za bezbednost informacionih sistema takoe e da budu direktno ili indirektno odgovorni za kontinuitet poslovanja i planiranje obnove posle vanrednih situacija u njihovim organizacijama. Tehnika kompleksnost sistema bezbednosti zahteva detaljno poznavanje pretnji po raunarske operacije, mree (ukljuujui TCP/IP, UDP i ICMP protokole), kao i zatite unutranjeg i mrenog perimetra. Profesionalci za bezbednost sistema moraju da poznaju uobiajenu zatitu kao to su firewall, detekcija/spreavanje upada, antivirus programi, kontrola pristupa ruterima, i metodi za kontrolu napada kroz svih sedam slojeva ISO modela za povezivanje otvorenih sistema (OSI). Profesionalac za bezbednost sistema imae mogunost zaposlenja kako u komercijalnim, tako i u vladinim organizacijama; veina mogunosti za zaposlenje u vladi zahtevae bezbednosna ovlaenja koja odgovaraju osetljivosti organizacije i podataka koji se obrauju.

Ulazni nivo

Za menadere je tradicionalno potrebna etvorogodinja diploma iz raunarstva ili sline oblasti, najmanje etiri godine iskustva u bezbednosti sistema i dokaz o uspehu u ovoj oblasti. Poeljni sertifikati obuhvataju CPP, CISSP i/ili SANS GIAC. Dodatni sertifikati vezani za oblast prodaje pojedinih bezbednosnih proizvoda su takoe poeljni. Tipini poslovi su bezbednosni analitiar, bezbednosni konsultant, specijalista za bezbednost mrea i rukovodilac tima za bezbednost. Opseg plata je od 40.000 do 80.000 dolara, u zavisnosti od organizacije i lokacije.

Srednji nivo

Za menadere je potrebna etvorogodinja diploma (ili via, u zavisnosti od organizacije), najmanje deset godina iskustva na pozicijama direktne bezbednosti kompjutera i dokaz o uspehu u najmanje dva razliita tipa organizacije. Poeljni sertifikati obuhvataju CPP, CISSP, SANS GIAC i ostale sertifikate koji se odnose na industriju i prodaju. Neki menaderi srednjeg nivoa skoro su dodali vetine IT provera u uslove za zaposlenje, to stavlja naglasak na programe usaglaavanja. Nazivi

17

poslova su menader bezbednosti mrea, menader za zatitu informacija, rukovodilac bezbednosti informacija, ili menader za IT provere.

Istrage

Proces istraivanja je bitna funkcija kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. To je veoma iroka oblast koja obuhvata mnoge specijalnosti. Provera prolosti je veoma bitan aspekt koji obuhvata prikupljanje informacija koje mogu da se koriste zbog utvrivanja nivoa poverenja koji moe da se garantuje pojedincu. U sluaju organizacije generalno se koristi termin "duno poverenje" koji se primenjuje neposredno pre spajanja organizacija, prisvajanja ili uspostavljanja znaajnih poslovnih sporazuma. U komercijalnom sektoru istraitelji utvruju injenice u sluajevima kraa, krenja pravila i procedura od strane zaposlenih, zloupotrebe raunarskih sistema, sabotaa, pretnji i potencijalnog nasilja na radnom mestu. Takoe istrauju prevare, nemar, zolupotrebe, finansijske zloupotrebe i krenje korporativne etike. Istraitelji koriste razna sredstva i tehnike kao to su intervjui, prikupljanje i obrada podataka, fiziki i tehniki nadzor, raunarska forenzika, pretraivanje baza podataka i algoritmi za analizu kriminala. Kao kod veine mera bezbednosti, efektivni programi istraga slue istovremeno kao prevencija kriminala i kao reakcija na poinjeno krivino delo.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta generalno je poeljna etvorogodinja diploma. Krivino pravo i kriminologija su primarni, mada se prihvata i diploma iz poslovanja. Dvogodinja diploma moe da pomogne pojedincu koji eli poziciju ulaznog nivoa. U zavisnosti od pozicije, nije potrebno prethodno iskustvo, dok su za specijalizovane oblasti potrebne najmanje jedna do dve godine u odgovarajuoj oblasti. Razmatra se iskustvo u policiji ili bezbednosnim istragama. Opseg plata je izmeu 35.000 i 55.000 dolara, u zavisnosti od mnogo faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadmenta, koje zahtevaju strunost u razliitim istragama i poslovnim disciplinama, generalno zahtevaju diplomu u odgovarajuoj disciplini, kao i pet ili vie godina iskazanog uspeha u oblasti. esto su poeljni profesionalni sertifikati kao to su PCI i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija. Menaderi za istrage srednjeg nivoa mogu da oekuju opseg plata od 60.000 do 85.000 dolara.

Smetaj i ugostiteljstvo

Od teroristikih napada iz 2001. godine, ugostiteljstvo je povealo svoje interesovanje i izdvojilo dodatne resurse za funkciju bezbednosti. Vlasnici hotela i menaderi svesni su potrebe za zatitom svojih gostiju i imovine, pre svega zbog toga da bi se njihov smetaj smatrao sigurnim. Kako bi ovo ispunili, stavljen je naglasak na odabir i angaovanje iskusnih i strunih profesionalaca u bezbednosti. Primarno usmerenje bezbednosti u smetaju i ugostiteljstvu je zatita ivota, i sekundarno, zatita imovine. Pozicije u hotelskoj bezbednosti generalno su dobro plaene i ukljuuju brojne dodatne olakice. Radno okruenje je profesionalno, zahtevno i kompleksno, dok rutinske dunosti obuhvataju ekstenzivnu interakciju sa gostima i zaposlenima. Bezbednost u ugostiteljstvu polako se razvija u oblast koja obeava, uz mogunosti za zaposlenje koje nastavljaju da se ire.

18

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta esto je potreban sertifikat iz bezbednosnog menadmenta i/ili diploma osnovnih studija, kao i jedna do tri godine opteg zaposlenja, plus jedna godina specijalizovanog zaposlenja u bezbednosti u ovoj oblasti. Poeljan je CLSS, ali ne i obavezan. Opseg plata, koji varira u zavisnosti od veliine imovine, je od 35.000 do 50.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je diploma osnovnih studija, tri do pet godina opteg zaposlenja, plus jedna godina specijalizovanog zaposlenja u ovoj oblasti bezbednosti. Osim toga, uspeni menaderi treba da poznaju rad na raunarima, i da poseduju odline interpersonalne vetine. Poeljni su CLSD i CPP.

Proizvodnja

Sve to se proizvede moe da bude prodato direktno korisnicima, distributerima ili velikoprodajama. Profesionalci u bezbednosti u proizvodnji odgovorni su za pitanja koja obuhvataju ne samo transakcije, ve i pitanja transporta, naruivanja i nabavke sirovih materijala, kao i zatitu resursa od gubitka ili krae. Proizvoai su sve vie svesni potencijalnih gubitaka, tako da prevencija gubitaka moe da se postigne samo kroz zapoljavanje kompetentnih direktora i menadera za bezbednost koji mogu da pomognu u integrisanju funkcije bezbednosti u sve operacije, umesto njene izolacije iz celokupnog procesa. U zavisnosti od proizvodnje, pojedinci u ovoj specijalnosti mogu da rade u raznim okruenjima, ukljuujui izlaganje raznim vremenskim uslovima i rad u postrojenjima sa hemijskim procesima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta generalno je potrebna najmanje diploma strukovnih studija, a esto i diploma osnovnih studija. Za veinu pozicija potrebno je dve i vie godina opteg iskustva u bezbednosti, a ali i odreena specijalizovana obuka i iskustvo. Poeljan je CPP za mnoge pozicije. Opseg plata za veinu pozicija je od 30.000 do 50.000 dolara godinje.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta generalno je potrebna diploma osnovnih studija i pet i vie godina opteg iskustva u bezbednosti, kao i odreena specijalizovana obuka i iskustvo. Potreban je i poeljan CPP za veinu pozicija.

Prevencija gubitaka u maloprodaji

Uobiajena percepcija u javnosti funkcije prevencije gubitaka u maloprodaji je da je ona primarno usmerena na odabir detektiva u radnjama i pojedinaca koji hvataju lopove. Dok je s jedne strane tano da veliki broj maloprodaja angauje detektive za svoje radnje kako bi spreili i uhvatili lopove, odgovornosti profesionalca za prevenciju gubitaka i uloga koju oni igraju u ukupnom profitu kompanije ini ovu poziciju jednom od najkritinijih funkcija u maloprodajnim organizacijama. Ove kompanije suoavaju se s kraama i prevarama kako iz unutranjih, tako i iz spoljnih

19

izvora. Pozicije ulaznog nivoa generalno obuhvataju spreavanje prikrivenih kraa, kontrolu prevencije gubitaka i bezbednosti, kao i mnoge druge funkcije koje mogu da dovedu do brzog napredovanja do profitabilnijih pozicija odgovornosti. Pozicije na prevenciji gubitaka u maloprodajama esto pruaju dragoceno iskustvo, dok je posao na odreeno na ovoj poziciji odlian za studente. Menaderi za prevenciju gubitaka odgovorni su za nadgledanje detektiva u maloprodajama, kao i za otkrivanje i reavanje unutranjih kraa. U zavisnosti od veliine radnje i kompanije, menader za prevenciju gubitaka moe da bude odgovoran za ove funkcije u jednoj radnji, ili za nadgledanje prevencije gubitaka na vie lokacija u okviru lanca radnji.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta generalno je potrebna diploma akreditovane institucije, kao i tri do pet godina iskustva u prevenciji gubitaka u maloprodaji. Opseg plata je od 25.000 do 38.000 dolara, u zavisnosti od mnogih faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta, koje zahtevaju strunost u vie disciplina u bezbednosti, potrebna je diploma iz odgovarajue discipline, kao i pet do osam godina uspeno obavljenog posla u oblasti koja odgovara ovoj funkciji. Poeljni su CPP i CFE kursevi.

Bezbednosni inenjering i projektovanje

Arhitekte i inenjeri zadueni su za stvaranje okruenja u kojima ljudi ive i rade. Ova okruenja stvaraju se u zavisnosti od programskih, budetskih, zakonskih i estetskih zahteva. Do danas, bezbednost je esto bila inkorporisana u projektovanje kao naknadni zahtev. Danas, menaderi znaju da moraju da raunaju na rad sa strunjacima koji znaju da projektuju sistem bezbednosti u novom objektu ili u renoviranim starijim objektima. Trokovi ugradnje sistema bezbednosti, kao i svaki drugi sistem u objektu, razmatraju se nakon to je objekat izgraen ili renoviran. Neadekvatna bezbednost u dananjem svetu poveava potencijal za gubitke, tako da redukcija gubitaka moe da se postigne kroz zapoljavanje profesionalnih arhitekata i inenjera koji su struni u oblasti bezbednosti. Ova strunost moe da pomogne u integrisanju funkcije bezbednosti u okruenje u koceptualnoj fazi uz upotrebu tehniko-tehnolokih inovacija. Potrebno je utvrditi funkcionalne zahteve i pustiti strunjake da razrade opcije.

Ulazni nivo

Pozicije bezbednosnog konsultanta u firmama za arhitekturu/inenjering, kao i za arhitekte i inenjere, zahtevaju najmanje diplomu osnovnih studija. Veina funkcija koje se odnose na pozicije bezbednosti zahtevaju minimalno iskustvo u ovoj oblasti. Osim ovoga, poeljni su obuka u bezbednosnom projektovanju/inenjeringu, kao i odreena specijalizovana obuka. Opseg plata za veinu pozicija je od 30.000 do 60.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije je generalno potrebna diploma osnovnih studija i pet do sedam godina iskustva u bezbednosti i/ili projektovanju izvan oblasti studija, kao i neke dodatne specijalizovane obuke ili iskustvo. Profesionalne licence za inenjere i arhitekte u

20

velikoj meri utiu na pozicije srednjeg nivoa, dok je PSP sertifikat poeljan zbog garantovanja strunosti. Licencirani i sertifikovani profesionalci imaju globalni pogled na projekte, to im dozvoljava da bolje integriu bezbednost sa ostalim elementima projektovanja graevina i objekata. CPP nije zahtev, ali je poeljan.

Bezbednosna trgovina, oprema i usluge

Ova specijalnost u bezbednosti moe da bude stimulativna, izazovna i finansijski isplativa. Nove pretnje i brzi razvoj tehnologija pokrenuli su pojavu novih proizvoda i usluga u bezbednosti, i kao rezultat je dolo do porasta broja kompanija koje nude razne usluge bezbednosti. Pozicije u prodaji mogu da variraju od proizvoda kao to su barijere, alarmni sistemi, sofisticirana biometrija, CCTV sistemi, oprema za bioloku detekciju i softvera za procenu rizika, pa sve do uniformisanih usluga obezbeenja. Osoblje u prodaji i uslugama moe da bude zaposleno od strane proizvoaa opreme koji prodaje odreene proizvode, ili od strane nezavisnog dilera koji predstavlja razne proizvode. Pozicije ulaznog nivoa mogu da obuhvate prodaju, ispitivanje trita, predstavljanje proizvoda i pruanje informacija za potrebe vlasti. Odgovornosti u srednjem nivou menadmenta mogu da obuhvate usmeravanje i motivisanje zaposlenih, organizovanje prodaja i marketinkih kampanja, priprema i predstavljanje ponuda, voenje sastanaka i predstavljanje na sajmovima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta moe da bude potrebna srednjokolska diploma, u zavisnosti od obima i prirode posla. Preporuuje se iroko obrazovanje i iskustvo u oblastima raunovodstva, industrijskog inenjeringa, menadmenta, marketinga, ljudskih resursa, komunikacija, statistike i radnih odnosa. Priroda i obim poeljnog obrazovanja i iskustva i opseg plata na pozicijama ulaznog nivoa mogu da variraju u zavisnosti od vrste proizvoda ili usluge koja se prua, obima prodaje i drugih faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta potrebno je iskustvo za sprovoenje irokog opsega funkcija koje su navedene za ulazni nivo. Ovde su veoma vani sposobnost za efikasan rad s ljudima i sposobnost verbalnog i pisanog predstavljanja informacija.

Bezbednost transporta

Bezbednost u transportu proirena je na sve vrste prevoza ljudi i roba, ukljuujui aviosaobraaj, kamione, autobuse, elezniki transport i vodeni transport. Ovo se dalje deli na prevoznike, infrastrukture, poiljke, prijem robe, turizam i poslovna putovanja. Infrastruktura obuhvata luke, aerodrome, hangare, skladita, putnike terminale, autoputeve i postrojenja za transfer kontejnera. Ovo je viestrana i izazovna oblast koja je vezana za sam centar ekonomije transportni sistem. Danas, terorizam i kraa tovara predstavljaju veu pretnju po globalni lanac nabavke nego ikada ranije, putnici oseaju tenziju zbog poveanog obezbeenja, avionske kompanije i aerodromi poveavaju svoju bezbednost zbog spreavanja teroristikih napada, luke i terminali preduzimaju korake na kontroli pristupa, a eleznike i kompanije za kopneni transport sprovode bezbednosne politike koje umanjuju rizike. S druge strane, sofisticirane krae tovara pojavljuju se u svim oblicima. Profesionalci u bezbednosti transporta nalaze se pred izazovom zahteva za zatitu kritine transportne infrastrukture bez ometanja slobodnog protoka roba i putnika. Ova

21

industrija zapoljava profesionalce kako u dravnim, tako i u privatnim organizacijama.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta potrebna je dvogodinja ili etvorogodinja diploma iz bezbednosti ili sprovoenja zakona, u zavisnosti od pozicije. Za mnoga mesta poeljno je iskustvo u istragama, ukoliko ne i potrebna. Iskustvo u obezbeivanju tovara i poznavanje sistema obezbeenja kao to su CCTV i sistemi detekcije upada, mogu takoe da budu zahtev. Poeljan je rad u distribuciji i logistici za kompanije koje se bave poslovnim ili turistikim putovanjima. Opseg plata je od 30.000 do 50.000 dolara.

Srednji nivo

Pozicije menadmenta tipino zahtevaju diplomu osnovnih studija ili ekvivalentno profesionalno iskustvo. U zavisnosti od prirode pozicije, takoe moe da se trai iskustvo u istragama, sistemima obezbeenja, snagama bezbednosti i operacijama bezbednosti tovara. Poeljan je i rad u distribuciji i logistici, kao i operativno iskustvo u javnim ili privatnim sistemima za putovanja. Takoe je poeljno poznavanje bezbednosnih inicijativa federalne vlasti.

Energetska i nuklearna bezbednost

Ovi sistemi obuhvataju proizvodnju nafte, vode, struje i nuklearne energije. Iako se izvori energije razlikuju, postoje uobiajena postrojenja za sve ove operacije. Elektrini izvori obuhvataju fosilna goriva (naftu, gas i ugalj), vodu i nuklearne generatore. Svako postrojenje odrava sisteme prenosa i distribucije koji olakavaju transport struje, goriva i/ili vode na vee distance, kao i sisteme manjih naftovoda i elektrinih instalacija koji su dizajnirani zbog distribucije do krajnjih korisnika. Profesionalci u bezbednosti ovih postrojenja preduzimaju neophodne mere i dunosti za zatitu ljudi, imovine, informacija i drugih objekata u sluaju kriminala, prirodnih nesrea, tehnolokih katastrofa, nedostatka resursa, graanskih nemira, rata ili teroristikih aktivnosti.

Ulazni nivo

Za pozicije menadmenta generalno je potrebna diploma iz bezbednosti, pet godina iskustva u bezbednosti ili sprovoenju zakona. Opseg plata kree se izmeu 50.000 i 70.000 dolara. Takoe je potreban CPP kurs.

Srednji nivo

Za pozicije menadmenta generalno je potrebna diploma osnovnih studija, pre svega iz bezbednosti i administracije, kao i 10 godina iskustva na poslovima bezbednosti ili u sprovoenju zakona. Potreban je CPP sertifikat.

22

Ostale specijalizovane oblasti

1. Bezbednost u poljoprivredi

2. Bezbednost u graevinarstvu

3. Planiranje u vanrednim situacijama

4. Krizni menadment

5. Zatita rukovodilaca

6. Bezbednost dravne i lokalnih vlasti

7. Bezbednost hrane

8. Osiguranje

9. Naftna, gasna i hemijska bezbednost

10.Farmaceutska bezbednost

11.Stambena bezbednost

12.Bezbednosni konsalting

13.Edukacija i obuka u bezbednosti

14.Obezbeenje posebnih dogaaja

15.Telekomunikaciona bezbednost

16. Bezbednost u veleprodaji i skladitenju

23

2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI3

AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI4

Odreeni broj koleda i univerziteta nudi studijske programe u bezbednosti, to obuhvata strukovne studije, osnovne akademske studije, kao i diplomske akademske studije. Neke od ovih studija nude usmeravanja u oblastima bezbednosnog menadmenta, zatite imovine ili slinim disciplinama, dok druge nude specijalizovane oblasti, nie kurseve ili serije kurseva iz oblasti bezbednosti. Neke institucije, posebno na nivou fakulteta, pruaju vikend seminare po odabranim temama iz oblasti bezbednosti. Bezbednost je poslovna funkcija, tako da ona nije podgrupa ili oblast koja se izdvojila iz sistema krivinog prava. Studenti koji ele da se zaposle u oblasti bezbednosti treba da pohaaju kurseve iz bezbednosnog menadmenta, poslovanja, raunarstva, prava, studija terorizma, upravljanja u vanrednim situacijama, informacionog menadmenta i menadmenta ljudskim resursima.

Studenti takoe treba da obavljaju strunu praksu, saradnju ili radne studijske programe kod poslodavaca u bezbednosti. Osim toga, studenti treba da nau profesionalce u bezbednosti koji rade u specijalizovanoj oblasti ili disciplini koju ele da zavre, i tako naue vie o specijalnosti kroz aktivnosti kao to su strune posete i konkretni poslovi.

SERTIFIKATI

Sertifikati iz ASIS International (ASIS)

Sertifikacija je znaajna dobrovoljna investicija u budunost profesionalca u bezbednosti, i ona prua kvalitet na sve konkurentnijem tritu poslova bezbednosti. Kompanije, ugovarai i vlasti danas preduzimaju dodatne korake kako bi obezbedili da unajmljuju ili rade s pojedincima koji poseduju potrebne kvalitetne vetine i znanja. Sertifikacije iz ASIS-a su sredstvo koje prua podrku i kredibilitet u voenju organizacije u svetu profesionalaca u bezbednosti. to se tie pojedinaca, sertifikati mogu da budu od velikog znaaja prilikom konkurisanja za ugovore, prijavljivanja na posao ili prelaska u privatni sektor.

Sertifikati su objektivna sredstva za razlikovanje kompetentnih profesionalaca u bezbednosti od onih koji tvrde da to jesu. Tri sertifikata iz ASIS-a ispunjavaju striktne, meunarodno priznate zahteve za edukaciju, iskustvo i ispite. Sertifikati pruaju pojedincima sledee:

Demonstriranje znanja i vetina

Posedovanje direktnog profesionalnog kredibiliteta

Razlikovanje od drugih

Unapreenje linog i profesionalnog razvoja

3 Academic Institutions Offering Degrees and/or Courses in Security, 2005 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria, VA 22314, prevod: Klub studenata Fakulteta bezbednosti.4 Career Opportunities in Security, 2005 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria, VA 22314, prevod: Klub studenata Fakulteta bezbednosti.

24

Poveanje potencijala za zaraivanje

ASIS prua tri sertifikaciona programa:

Sertifikat za profesionalca u bezbednosti (CPP) je struni naziv koji se daje pojedincima ija je primarna odgovornost u bezbednosnom menadmentu i koji su pokazali visoko znanje u bezbednosnim reenjima i najbolju poslovnu praksu. Profesionalac u bezbednosti mora da ima devet godina iskustva u bezbednosti, od toga najmanje tri godine na odgovornoj funkciji u bezbednosti; ili diplomu osnovnih studija i sedam godina iskustva, od toga tri na odgovornoj funkciji. Pojedinci koji ispune pomenute uslove moraju zatim da polau ispit.

Sertifikat za profesionalnog istraitelja (PCI) je tehniko zvanje koje se dodeljuje pojedincima ija je primarna odgovornost voenje istraga, i koji su pokazali sveobuhvatno operativno znanje i sposobnosti u ovoj oblasti. Profesionalni istraitelj mora da poseduje diplomu srednje kole ili ekvivalentnu diplomu, kao i pet godina iskustva u istragama, od toga dve godine u menadmentu. Potrebno je poloiti ispit.

Profesionalac za fiziko obezbeenje (PSP) je tehniko odreenje koje se dodeljuje onim pojedincima ija je primarna odgovornost sprovoenje ispitivanja fizikog obezbeenja, projektovanje integrisanih sistema obezbeenja ili instalacija, rukovoenje ili odravanje tih sistema, i koji su pokazali sveobuhvatno operativno znanje i sposobnosti u ovoj oblasti. Potrebna je diploma srednje kole ili ekvivalentna diploma, kao i pet godina iskustva u oblasti fizike bezbednosti. Takoe je potrebno poloiti ispit.

Ostali sertifikati

Osim pomenutih, postoji i odreeni broj specijalizovanih sertifikata u bezbednosti i srodnim oblastima, a koje pruaju druge organizacije. Ovde je pomenuto nekoliko sertifikata koji se odnose na ovu industriju:

1. Istraitelj prevara (Certified Fraud Examiner, CFE) Asocijacija sertifikovanih istraitelja prevara;

2. Administrator za zdravstvenu zatitu (Certified Healthcare Protection Administrator, CHPA) Meunarodna asocijacija profesionalaca u zatiti zdravlja;

3. Profesionalac za bezbednost informacionih sistema (Certified Information Systems Security Professional, CISSP) Meunarodni konzorcijum za bezbednost informacionih sistema;

4. Supervizor za bezbednost smetaja (Certified Lodging Security Supervisor, CLSS) i Direktor bezbednosti smetaja (Certified Lodging Security Director, CLSD) Obrazovni institut Asocijacije amerikih hotela i ugostitelja;

5. Sertifikat za zatitu globalnih informacija (Global Information Assurance Certificate, GIAC) SANS Institut;

6. Profesionalac u industrijskoj bezbednosti (Industrial Security Professional, ISP) Nacionalno udruenje za klasifikacije.

25

Sledei spisak akademskih programa i kurseva je isto informativan i obuhvaeni su samo oni programi i kursevi koji u sebi sadre nastavni program iz oblasti bezbednosti. Programi koji se odnose na kriminologiju ili krivino pravo nisu obuhvaeni ukoliko u okviru njih nije ponuena specijalnost iz bezbednosti.

Ovde su prevashodno prikazani programi i kursevi koji se pruaju u Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao i u Velikoj Britaniji, Australiji i Brazilu. Obuhvaeni su svi dravni univerziteti, kao i vei fakulteti. Od skora se na nekim fakultetima u SAD pruaju kursevi iz "unutranje bezbednosti" (ekvivalent nacionalnoj bezbednosti), a takoe je osnovan Nacionalni akademski konzorcijum za unutranju bezbednost koji nije ogranien samo na edukaciju i obuku, ve obuhvata i nauno istraivanje, razvoj tehnologije i programe usluga.

Skraenice koje se koriste su sledee:

AA Associate of Arts (Osnovne strukovne studije)AAS Associate in Applied Science (Osnovne strukovne studije primenjenih nauka)BA Bachelor of Arts (Osnovne akademske studije drutvene nauke)BS Bachelor of Science (Osnovne akademske studije prirodne i tehnike nauke)MA Master of Arts (Diplomske akademske studije drutvene nauke)MS Master of Science (Diplomske akademske studije - prirodne i tehnike nauke)

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE

BS i MS iz pravosua i javne bezbednosti Ponueni su kursevi iz bezbednosti.

BA i BS iz krivinog prava Ponueni su kursevi privatne bezbednosti.

MS iz tehnologije Program tehnologije bezbednosnog inenjeringa (projektovanje tehnikih sistema bezbednosti).

BS iz globalne bezbednosti i studija obavetajnog rada Program nudi specijalizaciju iz globalnog obavetajnog rada. Ovaj program napravljen je za budue profesionalce u bezbednosti i obavetajnom radu koji imaju iroko shvatanje globalnih odnosa u politici, ekonomiji, nauci i tehnologiji, izmeu ostalog.

MS iz krivinog prava Ponueni su predmeti iz korporativnog kriminala.

BS i MS iz krivinog prava Ovaj program prua diplomu pojedincima koji ele sveobuhvatno obrazovanje za profesiju u policiji, kazneno-popravnim ustanovama, sudovima i bezbednosnoj administraciji.

AA iz pravosua Osim to ima Akademiju bezbednosti koja obuhvata veinu sertifikata za one koji ele da rade kao radnici obezbeenja (upotreba vatrenog oruja, palica, suzavca, pruanje prve pomoi), takoe je pruen i program iz bezbednosnog menadmenta.

AA iz bezbednosti raunarskih i informacionih sistema.

AA iz krivinog prava Ovaj program napravljen je zbog nadogradnje vetina i znanja zaposlenih u krivinom pravosuu i privatnom sektoru, kao i zbog pruanja

26

programa za zaposlenje u sledeim oblastima: kazneno-popravne ustanove, istrage i policijske patrole.

MA iz meunarodnih studija, MA iz unutranje bezbednosti, Master iz globalnih studija, Sertifikat iz unutranje bezbednosti Osim kurseva iz oblasti politikih nauka, prava, ekonomije, istorije, sociologije i prirodnih nauka, prua se i viedimenzionalni pristup u razumevanju bezbednosnog okruenja novog doba svetske politike.

MAS iz bezbednosnog menadmenta i tehnolokog menadmenta, MPS iz organizacije Usmerenje iz organizacione bezbednosti, MAS iz bezbednosnog menadmenta i organizacione bezbednosti.

MS iz krivinog prava Master program ima usmerenje za bezbednosni menadment.

MA iz krivinog prava Master program ima usmerenja iz bezbednosnog menadmenta i kompjuterskih prevara.

AA i BA iz unutranje bezbednosti Program iz unutranje bezbednosti prua solidnu osnovu iz planiranja, sprovoenja i upravljanja funkcijama bezbednosti u organizaciji.

BS iz risk menadmenta i osiguranja, Sertifikat iz obezbeenja Osim opte diplome iz kriminologije, mogue je dobiti dvostruku master diplomu, kao i sertifikate za rad u kazneno-popravnim ustanovama, policiji i bezbednosnoj administraciji.

BS iz kriminologije Centar za prouavanje meunarodnog finansijskog kriminala je akademski istraivaki centar ija je misija pruanje akademskih smernica, istraivanja i analiza, akademskih simpozijuma, nadzor i konsalting o pranju novca, korporativnoj bezbednosti, inostranim finansijama, kompjuterskom kriminalu, organizovanom kriminalu i meunarodnom finansijskom kriminalu.

BS i MS iz krivinog prava, BS iz forenzikih nauka, AAS iz bezbednosnog menadmenta.

MS iz meunarodnih odnosa Postoje kursevi koji se odnose na meunarodnu bezbednost.

BS, MBA i doktorske studije iz risk menadmenta i osiguranja Studentima se prua okvir za razumevanje menadmenta rizika u poslovanju. Posebno, risk menadment obuhvata identifikaciju rizika, analizu rizika, kontrolu rizika i finansiranje. Program je napravljen tako da olaka razumevanje raznih aspekata risk menadmenta i osiguranja, i da prui priliku za primenu dobijenih znanja u poslovnim situacijama. Doktorski program napravljen je tako da pripremi studente za poduavanje i istraivanje na univerzitetima i koledima i za pozicije u vladinim institucijama i u poslovanju.

AAS iz industrijske i poslovne bezbednosti Studenti koji ele karijeru u poslovima obezbeenja i mesta supervizora mogu da dobiju diplomu nakon zavretka 64-asovnog programa. Pozicije za ovo zvanje obuhvataju korporativnu i industrijsku bezbednost, prevenciju gubitaka i risk menadment. Studenti imaju obuku iz oblasti

27

sprovoenja zakona, zatite od poara, prve pomoi, itd. Kljuni kursevi obuhvataju industrijsku zatitu od poara i krivine istrage.

BA iz privatne bezbednosti/menadmenta u prevenciji gubitaka, MS iz krivinog prava Ovi studijski programi nude studentima iroku osnovu znanja putem profesionalnih kurseva kao to su privatne bezbednosne istrage, bezbednosna organizacija i upravljanje, bezbednosna i analiza rizika, izmeu ostalog. Master program nudi predavanja koja se odnose na bezbednost.

MS iz zatite informacija Odnosi se na tehnike i netehnike oblasti zatite informacija. Studije su usmerene na zatitu poverljivosti, integriteta i dostupnosti informacija.

BA/BS i MA/MS iz prevencije gubitaka i zatite Program obuhvata obuku iz oblasti prevencije gubitaka, ukljuujui obezbeenje, zatitu od poara, industrijsku bezbednost, bezbednost saobraaja, risk menadment i hitne medicinske usluge. Takoe postoje i master programi.

AA iz javne i industrijske bezbednosti Program prua pripremu za novo interdisciplinarno polje koje konsoliduje dunosti policijskih, bezbednosnih i slubenika vatrogasnih slubi. Takoe postoje onlajn kursevi, kao i antiteroristiki programi.

MS iz bezbednosti mrea Diploma je namenjena profesionalcima u informacionim sistemima koji ele da unaprede i poboljaju vetine i karijeru u oblasti bezbednosti informacionih mrea.

Sertifikat iz bezbednosnog menadmenta Ovaj program nastao je kao rezultat teroristikih napada od 11. septembra 2001. godine. Sastoji se iz serije meusobno povezanih kurseva koji su namenjeni borbi protiv specifinih pretnji po ljude, imovinu i poslovanje organizacija.

MS iz javnog menadmenta, MS iz menadmenta u raunarskim sistemima Postoje specijalizacije iz oblasti meunarodne bezbednosti i bezbednosti raunarskih sistema.

Sertifikat iz upravljanja u vanrednim situacijama i kontinuiteta organizacije Ovaj sertifikat omoguava prolaznost do master diplome iz menadmenta. Obuhvata etiri kursa: Drutveni i psiholoki elementi nasilja na radnom mestu; Uvod u organizacioni risk i krizni menadment u javnom i privatnom sektoru; Menadment u javnim vanrednim situacijama Struktura, sistemi i ciljevi; i Planiranje, usaglaenost i strategija za vanredne situacije i upravljanje kontinuitetom sistema.

MS iz raunarskih informacionih sistema Koncentrisan na bezbednosne zahteve u okviru informacionih sistema.

BS iz poslovanja Menadment u krivinom pravu je program koji prua mogunost za zaposlenje u odeljenjima za korporativnu bezbednost i zatitu vodeih korporacija, kao i u lokalnim, dravnim i federalnim agencijama za sprovoenje zakona.

BS i MS iz krivinog prava Prua diplomu iz oblasti bezbednosnog menadmenta.

28

BA/BS i MS iz krivinog prava Diploma iz oblasti krivinog prava sa naglaskom na sektoru privatne bezbednosti.

MS iz odbrane i stratekih studija Primarni cilj programa je pruanje profesionalnog obrazovanja za studente koji ele karijeru u oblasti politike nacionalne bezbednosti, analize odbrane, kontrole naoruanja i sl.

MA iz bezbednosnog menadmenta, Diploma iz organizacionog i poslovnog bezbednosnog menadmenta Program prua glavno usmerenje na bezbednosni menadment, kao i sertifikacioni program iz iste oblasti.

BS iz oblasti zatite Ovaj program priprema studente za razne poslove koji se odnose na zatitu u industriji, vladi i privatnom sektoru. Naglasak je na zatiti zaposlenih i isplativosti. Diplomirani studenti mogu da rade u oblastima kao to su kontrola gubitaka, risk menadment, institucionalna zatita i konsalting.

BA iz krivinog prava, Master program iz administrativnih nauka Koncentracija je na administraciji privatne bezbednosti, uz mogunost sertifikacionog programa iz oblasti privatne bezbednosti. Takoe postoji master program, kao i sertifikati iz unutranje bezbednosti.

AA, BA, MA iz krivinog prava, Diploma iz bezbednosne tehnologije i obavetajnog rada Zajedniki program odseka za krivino pravo i odseka tehnolokog inenjerstva.

Industrijska elektronika i mrena tehnologija, Elektronski sistemi obezbeenja Program elektronskih sistema obezbeenja prua studentima vetine koje su neophodne za instalaciju, konfiguraciju, odravanje i popravku hardvera i softvera sistema za detekciju upada, nadzor i kontrolu pristupa. Studenti dobijaju uvid u kljune elemente zatite postrojenja i drugih objekata od nepoeljnog upada.

AAS iz krivinopravne bezbednosti, AS iz privrednog kriminala Programi su napravljeni zbog razvijanja strunosti iz prevencije gubitaka i kontrole kriminala, a zbog ulaska u sektor privatne bezbednosti kao profesionalaca u industrijskoj, privrednoj i institucionalnoj bezbednosti i slinim oblastima. Studenti na programu privrednog kriminala prouavaju osnovne teme krivinog prava, kao to su krivini zakon, privatna bezbednost i kriminologija, uz usmeravanje na tehnologiji preko vie kompjuterskih kurseva.

AA i BS iz bezbednosnog menadmenta, MS iz menadmenta u zatiti.

MS iz krivinog prava Osim master diplome ponuene su i specijalizacije u istraivanju prevara i bezbednosnoj administraciji.

BS iz sistema obezbeenja Laboratorije sistema obezbeenja poseduju 4 specijalizovane laboratorije za nastavu i istraivanje za kontrolu pristupa, CCTV sisteme, raunarsku forenziku i detekciju upada.

BS iz krivinog prava, BS iz istraga u privrednom kriminalu Program kombinuje studije krivinog prava i raunovodstva i raunarstva kako bi se buduim praktiarima pruilo razumevanje sve veih problema poslovnih prevara i kompjuterskog

29

kriminala. Master program kombinuje oblasti menadmenta, tehnologije, analitike vetine i znanje i razumevanje ekonomskog kriminala iz globalne perspektive.

BS iz bezbednosti Kursevi iz industrijske, poslovne i bezbednosti na nivou vlasti.

BS iz administracije krivinog prava Predavanja iz oblasti bezbednosne administracije i industrijske bezbednosti.

Informacioni sistemi i tehnologije Prua kurseve iz kompjuterske forenzike, bezbednosti informacija i sertifikovani program za menadera bezbednosti informacija.

AA iz pravosua, Sertifikat iz industrijske i privredne bezbednosti, Sertifikat iz fizike bezbednosti.

Master iz stratekog planiranja u kritinim infrastrukturama Program za rukovodioce koji su nadleni za zatitu kritinih infrastruktura i hitnih slubi. Namenjen je zvaninicima u javnim i privatnim infrastrukturama, upravljanju u vanrednim situacijama, kao i u unutranjoj bezbednosti.

AUSTRALIJA

BS iz bezbednosti, MS i doktorske studije iz oblasti nauka bezbednosti, Sertifikat iz bezbednosnog menadmenta BS kurs stavlja naglasak na funkciju bezbednosne tehnologije u zatiti imovine, i podran je odgovarajuim predavanjima iz prava i etike. Osim toga, ponueni su i sertifikat, diploma, zvanje mastera i doktora nauka bezbednosti.

BRAZIL

AA iz bezbednosnog menadmenta Prua diplomu iz oblasti bezbednosnog menadmenta (u pitanju je prvi kurs iz bezbednosnog menadmenta koji je priznat od strane brazilskog Ministarstva kulture i obrazovanja). U pitanju je dvogodinji kurs sa naglaskom na menadmentu, bezbednosnoj administraciji, planiranju, VIP obezbeenju, prevenciji gubitaka, fizikoj i elektronskoj bezbednosti i sistemima, obuci, istragama i analizi rizika.

VELIKA BRITANIJA

MS iz menadmenta u korporativnoj bezbednosti Cilj je pruanje menaderima u korporativnoj bezbednosti neophodnog znanja i ekspertize zbog uvoenja viih standarda bezbednosti koji su potrebni modernom poslovanju, bez obzira da li se radi o javnom ili privatnom sektoru.

MS iz bezbednosti i organizacionog risk menadmenta, Onlajn kursevi iz bezbednosnog menadmenta i risk i kriznog menadmenta.

MA iz bezbednosnog menadmenta Ovaj program prua sveobuhvatni program bezbednosnog menadmenta putem kojeg se unapreuju znanje, vetine i kvalifikacije u okviru promenljive oblasti bezbednosti. Program prua mogunosti za menadere bezbednosti i nespecijaliste koji ele da steknu strunost i visoku kvalifikaciju u specijalizovanoj oblasti bezbednosnog menadmenta.

30

BEZBEDNOST I STRUNA SPREMA5

Uenici i studenti

Svaka vrsta obrazovne ponude mora, kao i svaki proizvod, da skupi dovoljno muterija kako bi opstala na tritu. Zbog toga, ukoliko su kursevi iz bezbednosti skloni uspehu, upoznavanje uenika i studenata sa bezbednou kao perspektivnom karijerom mora da bude unapreeno i u srednjim kolama i na fakultetima.

Da bi se to okonalo, ASIS International je 2001. godine poveao broj lanova iz redova uenika i studenata. Volonteri ASIS-a na meunarodnom i lokalnom niovu drali su prezentacije uenicima srednjih kola i fakulteta o prednostima koje im prua lanstvo, i zatim im delili pristupnice. Na primer, predstavnici iz Filadelfije odrali su Dan zanimanja, gde su upoznali uenike sa industrijom bezbednosti i sa vrstama poslova koje obavljaju menaderi bezbednosti. O tome da je ova inicijativa bila uspena, govori podatak da se broj lanova iz srednjih kola i sa fakulteta u ASIS-u poveao za 250% u 2001/02. godini.

Jednom kada uenici dou u ASIS ili bilo koje drugo udruenje, moraju da dobiju aktivnu ulogu. Na primer, 2001. godine je ASIS-ov Savet za prevenciju kriminala i gubitaka oformio komitet uenika, u okviru inicijative za poveanje broja mladih lanova u svojim redovima. Komitet, koga su inili studenti fakulteta za krivino pravo John Jay (NYC), Leksingtonovog Eastern Kentucky univerziteta i Univerziteta Nju Dersi, pomagao je lanovima saveta u odreenim projektima. Savet se nada da e na kraju studenti dobiti akademska priznanja za svoje aktivnosti u komitetu.

Drugi podsticaj za uestvovanje u organizacijama za obezbeenje obuhvata dodatne programe usmerene na uenike i studente, a vezani su za 48. godinji seminar i sajam ASIS-a u Filadelfiji koji je odran septembra 2001. godine. ASIS-ov akademski program u Savetu za fakultete i univerzitete odrao je informativni sastanak, okrugli sto pod imenom "Danas lanovi studenti: Sutra profesionalci u bezbednosti", orijentaciju u karijeri menadera bezbednosti i druge aktivnosti. Meunarodna fondacija zaposlenih u zatiti (IFPO) obezbedila je studentima lanovima hranu i smetaj u zamenu za pomo na sajmu.

Druga inicijativa je Godinje takmienje studentskih radova, uz sponzorstvo Saveta za akademske programe ASIS-a i podrku ASIS Fondacije, koje omoguava da studenti i njihove institucije budu prepoznati. Pobedniki radovi dobijaju finansijske nagrade, dok su oni najbolji objavljeni u asopisu Security Journal.

Interdisciplinarni pristup

Organizacije za bezbednost takoe treba da informiu budue strunjake za krivino pravo i kriminalistiku, kako bi ih edukovali o privatnom sektoru kao karijeri. Ovo je bitno pre svega zbog injenice da samo par knjiga o krivinom pravu prua neke informacije o nadlenostima privatnog sektora. Veina tekstova o krivinim istragama odnosi se na Pinkertonovu detektivsku agenciju (19. vek).

5 Hertig, A. Christopher, Charting an Academic Course, Security Management, December 2002, 2002 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria, VA 22314, prevod: Klub studenata Fakulteta bezbednosti.

31

Oigledno je da izdavai i urednici tekstova iz krivinog prava i kriminalistike moraju da budu edukovani pre studenata. Organizacije bezbednosti moraju da nau reenje za prevazilaenje ove praznine. Jedna od mogunosti moe da bude predstavljanje uloge ovih disiciplina u privatnom sektoru bezbednosti, i to Akademiji nauka krivinog prava i Amerikom kriminolokom drutvu. Druga opcija bi bila slanje masovnih obavetenja izdavaima.

Obezbeivanje svog pristupa na kampusima je presudno za regrutovanje studenata i za prepoznavanje kako akademskih graana, tako i potencijalnih poslodavaca. Osoblje koje predaje bezbednost takoe treba da bude promovisano. Da bi se ovo obezbedilo, IFPO je pokrenuo program kolarina za profesore, koji mogu da se prijave i primaju kolarinu za sertifikat IFPO ili za Program bezbednosne supervizije.

Visoka struna sprema

Ve est godina, godinji ASIS-ov akademski-profesionalni simpozijum okuplja edukatore i profesionalce oko razvijanja bezbednosti u akademsku disciplinu. Svake godine druga tema daje se uesnicima, kao to je izrada plana i programa za kurs iz bezbednosti poslovanja, ili smernica za akreditaciju akademskih programa iz bezbednosti. Posle simpozijuma, uesnici nastavljaju svoj rad putem elektronske pote i telefona sve dok se godinji cilj ne ostvari. Sadraji prethodnog simpozijuma alju se na ASIS Online, sajt organizacije.

Jedna od vodeih filozofskih promena koju simpozijum eli da promovie je spajanje bezbednosti sa programima za diplomu iz poslovanja, radije nego samo sa krivinim pravom. Ovaj cilj oslikava ASIS-ov stav da je bezbednost u funkciji poslovanja i da su lanovi ASIS-a profesionalci u poslovanju sa nadlenostima u bezbednosti.

Diploma iz bezbednosti poslovanja moe da pomogne osobama na nivou kontrole i menadmenta koje su ve radile bez master diplome. Manje je poeljno da studenti upiu ove studije posle kole nego da prvo dobiju iskustvo, ali kolarina je jedan od naina da se ovo prevazie.

Internet

Simpozijum je takoe naglasio da je jedan od mehanizama uestvovanja u ovim programima i Internet. Vebster Univerzitet je 1. januara 2002. godine zapoeo eminentni onlajn Master program iz organizacione i poslovne bezbednosti (OBSM). Ovaj kurs, koji je nastao kao rezultat dugogodinjeg partnerstva izmeu Vebstera i ASIS-a, cilja menadere bezbednosti koji ele specijalizovanu diplomu iz bezbednosti u kontekstu poslovanja.

Plan i program ovog kursa, koji ne obuhvata krivinopravna pitanja, zasnovan je na postojeem ASIS/Vebster programu koji prua OBSM u devet kampusa u SAD. Osoblje programa, uglavnom iz Vebsterovog osoblja, poseduje znaajne profesionalne atribute, kao to su menaderi bezbednosti i direktori u organizacijama kao to su ameriko Ministarstvo odbrane, FBI, NSA, kao i zdravstvo i polje nuklearne energije.

Kentaki Eastern Univerzitet skoro je uveo 36-asovni onlajn Master program za profesionalce u zatiti, PPZ, bezbednosti, osiguranju, ljudskim resursima i slinim oblastima. Kursevi obuhvataju administraciju za prevenciju gubitaka, kompenzaciju

32

za zaposlene, zakon o radu, pripravnost i odgovor u vanrednim situacijama, bezbednosni menadment, kontrolu prevencije gubitaka, risk menadment i druga pitanja.

Veliki broj uspenih kurseva na daljinu, poznati kao dopunski kursevi, postoje na Univerzitetu u Leesteru i na Miigen Dravnom Univerzitetu. Takoe postoje brojni onlajn i CD-ROM kursevi dostupni preko ASIS-a i IFPO, koji nudi kurseve za sertifikovane slubenike zatite i sertifikovane supervizore bezbednosti. Do sada je vie od 13.000 ljudi iz 42 drave dobilo ove diplome.

Sertifikacioni programi

Akademski sertifikacioni programi nastavljaju da upoznaju studente sa poljem bezbednosti i njihovim unapreivanjem u vie akademske strunjake. Koled Jork, na primer, prua akademski kurs iz zatite imovine. Ovo je postala atraktivna opcija za studente menadmenta u sportu ili kompjuterskim informacionim sistemima, kao i za one iz krivinog prava. Da bi ovaj program mogao da napreduje, mora se osigurati da su kursevi adekvatno predstavljeni i da studenti pohaaju kurseve u normalnim etapama.

Ovi programi primamljivi su za zaposlene koji treba da zavre gomilu kurseva da bi