^in litije svetih ikona i ^itawa sinodika ......3 antifon tre}i: pohvali{e ga nebesa i zemqa....

$: ÎN LITIJE SVETIH IKONA I ÎTAWA SINODIKA ......3 Antifon tre}i: Pohvali{e ga nebesa i zemqa. Tropar: Pre~istome liku Tvome... Ovo je dan Gospodwi, radujmo se i veselimo se u wemu$
ÎN

LITIJE SVETIH IKONA I ÎTAWA

SINODIKA PRAVOSLAVQA U PRVU

NEDEQU VELIKE ÊTRDESETNICE

2

ÎN LITIJE SVETIH IKONA I ÎTAWA SINODIKA

PRAVOSLAVQA U PRVU NEDEQU VELIKE

ÊTRDESETNICE

NA LITURGIJI

Pevaju se slede}i antifoni:

Antifon prvi:

Gospod se zacari, u krasotu se odenu; obu~e se Gospod u silu i

opasa se.

Molitvama Bogorodice, Spase, spasi nas.

Jer utvrdi vaseqenu, koja se ne}e pomeriti.


Ko }e iskazati sve sile Gospodwe, objaviti sve hvale Wegove.


Reko{e oni koje Gospod izbavi, koje izbavi iz ruke neprijateqa.


Slava Ocu i Sinu i Svetoma Duhu.


I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


Antifon drugi:

Objavi{e se milosti i ~udesa Wegova sinovima qudskim.

Spasi nas Sine Bo`ji, vaskrsli iz mrtvih, koji Ti pevamo: Aliluja.

Uzvisi{e ga na Saboru naroda, i na mestu stare{ina.


O~i su Gospodwe na onima koji se nadaju u milost Wegovu.


Da usli{i vapaje poniènih, da razre{i sinove pobijenih.


Slava Ocu i Sinu i Svetoma Duhu.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Jedinorodni Sine i Logose

Boìji...

3

Antifon tre}i:

Pohvali{e ga nebesa i zemqa.

Tropar: Pre~istome liku Tvome...

Ovo je dan Gospodwi, radujmo se i veselimo se u wemu.


Gospode, Boè moj, vavek }u Te hvaliti i ispovedati se Tebi.


Vhodnije: “Pri|ite da se poklonimo... Spasi nas... vaskrsli iz mrtvih...”; Prokimen,

glas 4: Blagosloven si Gospode Boè otaca na{ih, i hvaqeno je i proslavqeno je ime

Tvoje, u vekove. Stih: Jer si pravedan u svemu, {to si nam u~inio. Apostol Jevrejima,

za~. 329, od pola (11: 24-26: 11: 32- 12: 2). Aliluja, glas 8: Mojsej i Aaron me|u

sve{tenicima Wegovim, i Samuil me|u onima koji prizivaju ime Wegovo. Stih:

Priziva{e Gospoda, i On ih ~u. Jevan|eqe od Jovana, za~. 5 (1: 43-52), i nastavqa se

boànstvena liturgija Vasilija Velikog. Pri~astni: “Hvalite Gospoda sa nebesa...” i

“Neka se raduju pravedni u Gospodu...”

*******

re otpusta svete Liturgije, vr{i se ova litija sa âsnim Krstom i

svetim Ikonama.Formira se litija, po obi~aju, sa âsnim Krstom,

Jevan|eqem svetim ikonama i mo{tima, gde svi klirici nose po ikonu.

Kada se svi pripreme, |akon uzgla{ava prema Predstojatequ:

Blagoslovi Vladiko sveti vhod!

Predstojateq:

Blagosloven je vhod svetih tvojih, sada i uvek i u vekove vekova.

Narod: Amin.

Dok traje litija peva se tropar (glas 2):

Pre~istome liku Tvome klawamo se, Blagi, mole}i opro{taj

sagre{ewa na{ih, Hriste Boè, jer si dobrovoqno blagovoleo da

telom uzi|e{ na krst, da bi one koje si sazdao izbavio od

robovawa vragu. Stoga Ti blagodarno kli~emo: rado{}u si

ispunio sve, Spasitequ na{, koji si do{ao da spase{ svet.

Nakon litije svi stanu na soleju I po~iwe ~itawe stasija:

P

4

PRVA STASIJA

Na prvoj stasiji Predstojateq ~ita:

odi{we Bogu du`no blagodarewe, u dan u koji smo dobili opet

Boìju Crkvu sa potvrdom dogmata pravoslavqa i sa propa{}u

zlobnoga zloslavqa.

Slede}i proro~kim izrekama, idu}i za apostolskim poukama, i

sleduju}i za jevan|elskim povestima, proslavqamo dan obnovqewa ŠJer

Isaija veli da se “obnavqaju ostrva Bogu” (Is. 41:1), podrazumevaju}i (pod

tim) Crkve neznaboàca. A Crkve su ne prosto gra|evine i ukrasi

hramova, nego puno}a (mno{tvo) pravoslavnih, koji su u wima, i pesme i

slavoslovqa kojima oni sluè Bogu. A i Apostol, to isto pou~avaju}i,

zapoveda da “hodamo u obnovqewu ìvota”, i “ako je ko u Hristu nova

tvar”, neka se obnavqa (Rim. 6:4; 2. Kor. 5:17). Gospodwe pak re~i,

pokazuju}i proro~ko stawe (ostvarewe), vele: “Be{e praznik obnovqewa

u Jerusalimu, i be{e zima” (Jn. 10:22). Bilo da je (to zima) duhovna, u

kojoj judejski narod izaziva{e bure i nemire zlo~instva protiv op{teg

Spasiteqa, bilo pak da je ona (fizi~ka zima) koja promenom hladnog

vazduha ugroàva telesna ~ula.

A be{e, zaista be{e i kod nas zima, ne obi~na, nego ona koja

stvarno pri~iwava{e surovost velike zlobe. Ali nam je procvetalo rano

prole}e Blagodati Boìjih, u kojima smo se okupili da ~inimo molitve

blagodarewa Bogu za dobre ètve, da bismo jo{ vi{e psalamski rekli:

“Leto i prole}e Ti si stvorio, seti se ovoga” (Psal. 73:17-18).

Jer zaista, neprijateqe koji ruì{e Gospoda (Psal. 73:18) i koji

sveto poklowewe Wemu u svetim ikonama obes~asti{e, i koji se

pogordi{e i preuzneso{e bezbo{tvom (svojim), wih ~udesni Bog sru{i

i razori drskost otpadni{tva (wihovog), i On ne prezre glas onih koji

Mu vapiju: “Seti se, Gospode, ponièwa slugu Tvojih, koje nosim u

nedrima svojim od mnogih naroda, kojim nas ponizi{e neprijateqi Tvoji,

Gospode, kojim ponizi{e nasle|a Hrista Tvoga” (Psal. 88:51-52). A

nasle|e pak Hristovo bili bi oni koji su smr}u Wegovom ispuweni i koji

su Mu poverovali propove|u re~i (Boìje) i ikoni~kim (likovnim)

izobraèwem, kroz koje dvoje (propoved i ikone) veliko delo Domostroja

– spasewa biva poznavano od iskupqenih: kroz krst i stradawa i ~udesa

Wegova (Hristova) pre krsta i posle krsta, od kojih ugledawe na Wegova

stradawa prelazi Apostolima, a od ovih Mu~enicima, a preko ovih stiè

G

5

do Ispovednika i Podvi`nika .

Toga, dakle, ponièwa, kojim nas ponizi{e neprijateqi Gospodwi,

ponizi{e nasle|e Hrista Wegovog, setiv{i se Bog na{ - umoqavan

sopstvenim milosr|em i privoqavan molitvama Majke Wegove, a jo{ i

apostolskim (molitvama) i svih Svetih, koji su zajedno sa Wime i u

uvredama protiv ikona – On, dakle, ostvari kasnije ono {to je danas

izvoleo, i u~ini drugi put ono {to je svr{io prvi put. Jer, prvi put,

posle dugogodi{weg vremena izrugivawa i bes~a{}a svetih ikona,

povratio je pravoslavqe samom sebi. Sad pak, ovaj drugi put, posle

bezmalo trideset godina zlostavqawa, u~inio je nama nedostojnima

oslobo|ewe od te{ko}a, i izbavqawe od nevoqa, i progla{ewe

pravoslavqa, i sigurnost po{tovawa Ikona, i Praznik (ikona) koji nam

donosi sve {to je spasonosno.

Jer na ikonama vidimo stradawa Gospodwa za nas, krst, grob

(pogrebewe), ad umrtvqen i pobe|en (vaskrsewem), podvige i vence

Mu~enika, samo spasewe koje je na{ Prvi Podvigopolo`nik i

Podvigodavalac i Vencedavac izvr{io posred zemqe.¹

Tu sve~anost danas praznujemo, u woj se zajedni~ki radujemo i

veselimo molitvama i moqewima, i kli~emo psalmima i pesmama: Š“Ko

je Bog veliki, kao Bog na{! Ti si Bog na{, koji jedini ~ini{ ~udesa”

(Psal. 76:14-15)¹.

Narod ponovo peva tropar: Pre~istome liku Tvome klawamo se,

Blagi, mole}i opro{taj sagre{ewa na{ih, Hriste Boè, jer si

dobrovoqno blagovoleo da telom uzi|e{ na krst, da bi one koje

si sazdao izbavio od robovawa vragu. Stoga Ti blagodarno

kli~emo: rado{}u si ispunio sve, Spasitequ na{, koji si do{ao

da spase{ svet.

DRUGA STASIJA

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedrìteqa, Tvorca neba i zemqe i

svega vidqivog i nevidqivog.

Posle ovoga, Predstojateq nastavqa ~itawe Sinodika:

ne koji su se rugali Tvojoj slavi, Ti si ih ismejao; poniziteqe Tvojih

ikona i one koji su napadali Tvoj lik, pokazao si da su otpadnici i O

6

hulnici. Zato smo blagodarni Bogu i pobedi Gospoda nad ovim

protivnicima. Borba protiv ikonoboraca (ikonoklasta) i (wihovo)

lukavstvo ima drugi uzrok i bi}e izloèno. Odmaraju}i se posle

prelaska pustiwe, zadobiv{i duhovni Jerusalim, kao odgovor na

mojsijevsku zapovest ili boqe, na Boànski poziv: na plo~i velikog

kamena koja je pripremqena da primi Pismo, smatrali smo da je

pravedno da ga zapi{emo u srcu na{e bra}e, i blagoslov za one koji drè

zapovesti, i prokletstvo onima koji ih prestupaju.

Zato govorimo ovako:Onima koji dolazak Boga Logosa u telu re~ju,

ustima, srcem i umom, pisawem i ikonama ispovedaju (priznaju) – ve~an

spomen!

Narod: Ve~an spomen!

Onima koji znaju razliku su{tina jedne i iste Ipostasi (Li~nosti)

Hristove, i woj (Ipostasi) pridaju stvorenost i nestvorenost, vidqivost

i nevidqivost, stradalnost i nestradalnost, opisivost i neopisivost; i

Boànskoj su{tini pripisuju nestvorenost i tome sli~no, a qudskoj

prirodi priznaju ono ostalo i opisivost i re~ju i ikonama – ve~an

spomen!


Onima koji veruju i propovedaju, jevan|elski blagoveste re~i

slovima, doga|aje crteìma (slikama), i da svako (od toga) doprinosi

jednoj istoj koristi: propoved Istine re~ima i potvrdu ikonama – ve~an

spomen!


ŠOnima koji re~ju osve}uju (svoja) usta, a zatim i slu{aoce kroz

re~ (propoved); koji znaju i propovedaju da se kroz ~asne ikone isto tako

osve}uju o~i gledalaca, a um se wihov uzdiè ka bogopoznawu, kao i kroz

boànstvene hramove i sve{tene sasude i druge posve}ene stvari – ve~an

spomen!


Onima koji znaju da su: èzal, i tablice, i kov~eg i sve}wak, i sto,

i kadionica, praslikovali i unapred prorokovali Presvetu Djevu Mariju

Bogorodicu, i da su ove stvari wena praslika (praobraz), ali da u stvari

ona (Bogorodica) nije bila to, ve} da je ona ro|ena kao devojka i ostala

Djeva posle bogoro|ewa. Zbog toga wu jo{ i vi{e predstavqamo

ikoni~no, ili u wenim praobrazima – takvima ve~an spomen!


7

Onima koji znaju i prihvataju proro~anska vi|ewa kao ona kojima je

samo Boànstvo dalo oblik i obraz, i koji veruju da je to hor proroka

video i prorekao, i ~vrsto drè predawe – pisano i nepisano, predano

Ocima preko Apostola, i zato ìvopi{u svetiteqe i po{tuju ih – ve~an

spomen!


Onima koji su saglasni sa Mojsijem koji govori: “Pazite na sebe,

jer u dan u koji je Gospod govorio na Horivu, na planini, vi ste ~uli glas

re~i, ali niste videli oblik”; i koji znaju da govore ono {to je pravo: ako

smo ne{to videli, zaista smo videli, jer nas je sin groma nau~io: “Onaj

koji je od po~etka, koga smo slu{ali, koga smo videli, i koga smo

oboàvali o~ima svojim i koga su ruke na{e dodirivale – Logosa

ìvota” (1 Jn 1:1-2), i ovo svedo~imo”. Tako|e i drugi sluìteqi Logosa:

“Jedosmo i pismo s Wim” (Dap. 10:41), ne samo pre stradawa, nego i posle

stradawa i vaskrsewa. Onima dakle koji su od Boga primili mo} da

razlikuju zabranu zakonsku (Stari zavet) i Blagodat u~ewa (Novi zavet),

s jedne strane - Onoga koji je, s jedne strane u Zakonu nevidqiv, a s

druge strane, Onoga koji je u blagodati i vidqiv i opipqiv, i zato (zbog

toga) oni ìvopi{u (izobraàvaju) i poklawaju se onome {to je vidqivo

i opipiqivo – ve~an spomen!







da spase{ svet.

TRE]A STASIJA

I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Boìjeg, Jedinorodnog, od

Oca ro|enog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od

Boga istinitog, ro|enog, ne stvorenog, jednosu{tnog Ocu, kroz Koga je

sve postalo.

Koji je radi nas qudi i radi na{ega spasewa si{ao s nebesa, i

ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao ~ovek;

8

I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio

pogreben;

I Koji je vaskrsao u tre}i dan, po Pismu;

I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;

I Koji }e opet do}i sa slavom, da sudi ìvima i mrtvima, i

Wegovom carstvu ne}e biti kraja.

Posle ovoga Predstojateq nastavqa vi{im glasom:

roroci kako vide{e, Apostoli kako nau~i{e, Crkva kako je primila,

U~iteqi kako su odogmatili, vaseqena kako se saglasila, Blagodat

kako je zasijala, Istina kako se dokazala, la` kako je proterana,

Premudrost kako se smelo iskazala, Hristos kako je nagradom potvrdio –

tako mislimo, tako govorimo, tako propovredamo: Hrista Istinitog Boga

na{eg i Wegove Svetiteqe ~estvuju}i re~ima, spisima, mislima,

`rtvama, hramovima, ikonama; Wega kao Boga i Vladiku po{tuju}i i

klawaju}i se Wemu, a wih radi zajedni~kog (nam) Gospoda i Wegove

verne sluìteqe ~estvuju}i i odaju}i im odnosno poklowewe.

Ovo je vera Apostola! Ovo je vera Otaca! Ovo je vera Pravoslavnih!

Ova vera vaseqenu utvrdi!






da spase{ svet.

ÊTVRTA STASIJA

I u Duha Svetoga, Gospoda, @ivotvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji

se sa Ocem i Sinom zajedno po{tuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz

proroke.

U jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.

Ispovedam jedno kr{tewe za opro{tewe grehova.

êkam vaskrsewe mrtvih.

I ìvot budu}eg veka.

Amin.

P

9






da spase{ svet.

Onda se peva veliki prokimen:

^tec govori stihove „Velikog Prokimena“ (Psalam 76):

^tec, 14 stih: Bo`e, u svetiwi je put Tvoj;

Predstojateq sa narodom i klirom peva, na glas 7, stihovi 14,15: Ko

je Bog velik kao Bog na{? Ti si Bog Koji jedini ~ini{ ~udesa.

^tec, 15 stih: Objavio si u narodima silu Tvoju.

Narod: Ko je Bog ...

^tec, 11 stih: I rekoh: Sada zapo~eh, ova je izmena desnice

Vi{wega.


^tec, 12 stih: Setih se dela Gospodwih, jer }u se opomenuti od

po~etka ~udesa Tvojih.


^tec, 6 stih: Zami{qah dane stare, i godina ve~nih setih se i

prou~avah.


^tec, 4 stih: Setih se Boga, i obradovah se.


^tec, ponovo: Ko je Bog velik kao Bog na{?

Narod i Klir zavr{avaju: Ti si Bog Koji jedini ~ini{ ~udesa.

Sada se daje otpust. Posle otpusta narod prilazi po antidor i

celiva Ikonu Gospoda Isusa Hrista koja se postavqa na sredinu hrama.

^in litije svetih ikona i ^itawa sinodika ......3 antifon tre}i: pohvali{e ga nebesa i zemqa....

Documents