Kako da pomognete svom imunitetu?

PRVI DEO

U praistorijskom periodu se smatralo da nam bolesti nameću natprirodne sile kao kaznu zbog učinjenih grehova i grešnih misli. Sokratova teza da je čovekovo telo rukotvorina nekog mudrog zanatlije je možda potvrđena u činjenici da za sve nevolje u koje može upasti, naše telo ima sistem koji se od toga brani. Imuni sistem je mehanizam odbrane organizma (lat. imminutas – izuzet od plaćanja poreza).

Piše: Dajana Debić, B92Foto: Carlos Porto / FreeDigitalPhotos.net, FreeDigitalPhotos.net

On funkcioniše tako što svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za kvalitetnu odbranu zahteva dosta najrazličitijih hranljivih materija. Hipokrat nije rekao iz šale preko oko 2.400 godina: „Neka hrana bude vaš lek, a lek vaša hrana.“ Hrana deluje na leukocite (bela krvna zrnca) i tako nam jača ili slabi imuni sistem.

Ljudi su bili primorani da prepoznaju i probaju najrazličitije plodove od kojih su neki već dugo prepoznatljivi po svojim lekovitim svojstvima. Danas se kao pomoćnici imunog sistema spominju najrazličitija hrana, bakterije iz zemlje pa i masturbacija.

Da je šarena ishrana najzahvalnija kaže i dr Jelena Gudelj Rakić, nutricionista iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“: „Zimski period je karakterističan po različitim respiratornim infekcijama, i to je period godine kada je naša ishrana nažalost siromašnija onim vrstama namirnica koje su poznate po tome da mogu da utiču na poboljšanje, odnosno, unapređenje našeg imuniteta. Ishrana je često jednolična, i vrlo često od pacijenata čujem da posežu za različitim vitaminskim dodacima ishrani kako bi poboljšali svoj imunitet.“

S obzirom da nećemo naći trešnje u svom dvorištu u zimskom periodu, dr Gudelj Rakić savetuje dosta turšije i kiselog kupusa koji su puni vitamina C a karakteristični su za zimski period.

Od bake ili strine sa sela možemo takođe čuti više nego korisne savete za podizanje imuniteta. Tako se u narodu spominju matični mleč, cimet, švedska grančica (koja se pokazala kao delotvorna u podizanju imuniteta ali i podizanju broja kilograma), ječam, prepeličja jaja (podižu gvožđe i poboljšavaju krvnu sliku), rakovi, ostrige i losos (bogat omega 3 kiselinama), kivi, pomorandže i paprike, karoten iz slatkog krompira i šargarepe, spanać i brokoli. Zeleni čaj se izdvaja kao odličan i za podsticanje metabolizma a namirnica oko koje se slažu svi je beli luk.

“Ruski penicillin” ili jogurt?

Beli luk u Rusiji zovu i „ruski penicilin“ i koriste ga lek protiv prehlade i gripa. U novije vreme je poznatoi da ima i antikancerogena dejstva - čudima belog luka nikad kraja.

Jogurt ima sposobnost da ubije bakterije i to čini upravo tako što podiže moć imunog sistema stvarajući antitela. Osobe koje piju 2.5dl jogurta dnevno ređe oboljevaju od prehlade, gripa i polenskih kijavica.

Šitake pečurke se odavnina koriste u kineskoj medicini jer imaju dosta leptina, supstance koja vrlo uspešno podiže odbrambeni sistem organizma. Pored toga, uspešno pomažu kod skidanja holesterola, lečenja raka pluća, a kažu i da mogu da ga spreče.

Gorivo na koje radi naš imuni sistem je cink. On formira antitela i zaštitničku aktivnost limfocita a može i da podmladi imuni sistem starije osobe. Kada starimo, žlezda timus se smanjuje i ne luči se dovoljno timulina, hormona koji pospešuje odbrambenu moć. Da bismo omogućili imunitetu da besprekorno radi, treba unositi živinsko, životinjsko meso i žitarice, a izdvajaju se ostrige, govedina, teleća džigerica, meso raka, seme bundeve i ćureće tamno meso.

U poslednje vreme istraživanja dokazuju sve nekonvencionalnije načine podizanja imuniteta.

Masturbacijom protiv depresije?

Prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da oni koji redovno masturbiraju (bar 1 dnevno) imaju znatno poboljšan imunitet od onih koji to ne rade. Pored toga, ne samo da su zdraviji već su i dosta optimističniji.

„Mycobacterium vaccae“ je dobra bakterija iz zemlje za koju naučnici tvrde da značajno podiže imunitet i ima lekovita svojstva. Ova bakterija ne samo što podiže borbenost imunog sistema već i popravlja raspoloženje. U buduće je moguće da će je davati pacijentima koji su oboleli od depresije jer utiče na neurone povezane sa stvaranjem osećaja radosti. Ona se nalazi u blatu, a upravo njega su odavno koristili kao lek za razne bolesti – od kožnih do psihičkih oboljenja.

Korov oman ili večna trava je višegodišnja, višenamenska biljka koja cveta svake druge godine u letnjem periodu. Njen koren se koristi kao lek protiv nekoliko zdravstvenih problema među kojima je i oslabljen imunitet. Njen koren, koji se prvobitno suši na 45 stepeni, je najbolje koristiti u obliku dima jer je izuzetno lepog mirisa, a ujedno tera i insekte. Kao što je spomenuto, višenamenski korov.

Ehinacea, Aloe Vera ili samo spavanje?

Još jedna biljka koja se koristi u medicini je ehinacea, biljka sa prirodnim ukusom pomorandže. Njena delotvornost traje 3-4 nedelje a zatim slabi. U pauzi korišćenja ehinacee možete probati sa aloe verom koja je u pravom smislu lek za podizanje imuniteta i vraćanje svih funkcija metabolizma.

Ako je bolje sprečiti nego lečiti, dr Petar Bojović, kardiolog, takođe iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, govori šta treba uskratiti sebi, šta dozvoliti i, naravno, opet beli luk: „Odlazak na spavanje ranije kada smo premoreni, kada dugo imamo lošu ishranu, kada smo u depresiji ili kada unosimo otrove cigareta, alkohola. Imunitet najbolje stimulišemo spavanjem na vreme, znači negde sat i po pre ponoći, ako uzimamo dovoljno voća, posebno nam je važno povrće i beli luk koji ima svoj uticaj na aktivaciju ćelija koje podižu imunitet.“

Po svemu sudeći, ostati zdrav nije toliko teško. Smrdećemo malo na ribu i beli luk, propustićemo dobru večernju zabavu jer moramo na spavanje, samo ostaje pitanje – kada ćemo se tačno valjati po blatu? Pre ili posle masturbacije?

DRUGI DEO

Da li ste znali da pretopla garderoba usporava imuni sistem? A da li znate koliko tačno voća i povrća dnevno moramo uneti da bismo ostali zdravi i zbog čega su nam potrebni kućni ljubimci?

Da bismo došli do (ili izbegli) lečenja, treba znati čega se treba kloniti. Prva greška je razmišljati da ako sedimo po vazdan i jedemo makriobitičku hranu, ostajemo zdravi. Velika greška. Ništa što jedemo nas ne može spasiti ako se nedovoljno krećemo. Nije potrebno da svakodnevno trčimo maraton ili radimo 200 sklekova, ali neka fizička aktivnost je neophodna. Neaktivnošću usporavamo oslobađanje otrova iz tela i male su šanse da ostanemo zdravi.

Svež vazduh i kućni ljubimci

Svež vazduh je daleko najbolji (ali i najređi danas), stoga dr Jelena Gudelj Rakić, nutricionista iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ opet savetuje: „Svakoga dana treba provesti bar pola sata napolju u laganoj šetnji, u laganom hodu - zavisno od zdravstvenog stanja. Dakle, umereno dozirana fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu, nezavisno od vremenskih uslova sa napomenom da ukoliko je magle ili je zagađenje vazduha veliko, izbegavati rane jutarnje i kasne večernje sate.“

Pušači, ljubitelji slatkiša, crvenog mesa i masnih sireva su u problemu. Svaka industrijski obrađena hrana ima svoje loše strane koje se najviše po našem izgledu, stanju unutrašnjih organa i, u poslednje vreme, sve više po stanju psihe i raspoloženju. Verovali ili ne, kućni ljubimci značajno pomažu da se oformi jak i stabilan imuni sistem, stvara otpornost na alergije koje nisu urođene već se stiču u toku života i podižu raspoloženje. Na neki čudan način, ovo može da uradi i kupka sa morskom soli, barem jednom nedeljno. Ako ne želite so, kanite par kapi eteričnih ulja. Šećer iz slatkiša, ako unesemo 100g dnevno (20 kašičica), može smanjiti efikasnost imunog sistema za čak 40 posto. Mnogo bolja opcija kada žudite za slatkišima su med, orasi ili malo suvog voća. „Med nam je jako važan, uzimati umesto slatkiša puno meda, 600g voća, 300g povrća“, kaže dr Petar Borović, kardiolog iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Magnezijum i seks

Trikovi za dizanje imuniteta su vrlo različiti. Ima ih toliko da možete potpuno prema sopstvenom ukusu da se hranite i delujete. Ako ne želite da jedete beli luk, uvrstite u svoj raspored više seksa. Hormon serotonin koji lučimo nakon odnosa ima vrlo povoljan uticaj. Nakon seksa, spavajte duže. Potvrđeno je da nam je zimi potrebno pola sata sna više, upravo iz imunoloških razloga.

Svi znamo da stres utiče negativno na sve fukcije organizma, pa zašto ne bi i na imunitet. Da biste sprečili stres da ga uspava, potrebno vam je 300-400mg magnezijuma koji je antistresni mineral. Ima ga u bananama, mleku, pšeničnim mekinjama i svim zelenim biljkama.

Grudna žlezda, timus, može da stimuliše odbrambeni mehanizam budući da je ona centralni regulator. Nalazi se u samom centru grudi, i dovoljno je samo blago lupkanje iznad gornje ivice grudnog koša za njenu stimulaciju.

Dodaci ishrani nisu preporučljivi jer mogu, po rečima dr Gudelj Rakić, nekontrolisanim unošenjem da budu vrlo štetne po zdravlje. Zato se i savetuju tradicinalni načini lečenja koji su i medicinksi potvrđeni. „Primena različitih narodnih lekova u lečenju različitih simptoma ukoliko već postoji neki poremećaj zdravlja, jaka prehlada, pa na primer napravimo čaj od luka, mešavinu pečenog luka sa medom, uzimamo po jednu kašičicu uz svaki obrok, kako bismo olakšali kašalj ili kašljanje na primer“, kaže dr Gudelj Rakić.

Limunada sa belim lukom

Još neki od proverenih recepata su i limunada sa belim lukom: 3 češnja belog luka stavite u najmanje litar vode. Prokuvate još jedan litar vode i prelijete vodu sa belim lukom, ostavite da odstoji prekriveno 20 minuta, iscedite 1 limun i dodate meda po želji. Kažu da je prijatnog ukusa i da je jako delotvorno.

Cvekla, šargarep, limun i jabuka

Drugi provereni recept je ispasirana cvekla, limun, jabuke, celer i šargarepa. Stavite u staklenu flašu i pijete svakog dana po želji. U svim narodnim receptima se spominje cvekla, celer, šargarepa i limun, onda im se mora verovati.

Nakon ovoliko saveta ko bi sebi dozvolio da bude bolestan i da kaže da mu je imunitet u padu? Na kraju, tanin iz crvenog vina je poznat kao antioksidans, ali i kvercetin. Za dobro zdravlje kažu „čaša vina na dan“.

Od svega navedenog, nešto mora da se dopadne - makar to bila i samo kupka, seks i vino. Dosis venum facit (količina čini otrov), tako da i sa tim umereno. Ili ipak nakon seksa i dremke progutati čen belog luka?

Primarijus dr Petar Borović o ishrani kao presudnom uzroku dobrog zdravlja

LEČENJE PIJENJEM HLADNE I VRUĆE VODE

Piše Jasna Jojić, objavljeno 2011. “M.B.”Ako svaki obrok započnemo velikom čašom vode obezbedili smo komforan rad sistemu za varenje i maksimalno zaštitili zdravlje. Kad u nečemu preteramo umesto leka popijemo čašu skoro vruće vode.

Tokom istog obroka ne valja mešati sveže voće i povrćeSupu možemo preskočiti – voda i voće blagotvorniji su od njeČak 85 odsto žena u Srbiji nema svakodnevnu stolicu jer ne konzumira dovoljno čiste vode i voćaTalamus od kojeg zavisi rad našeg mozga zahteva 4 čaše vode svakodnevno

Budni i posle ponoći prošpuštaju priliku da im organizam stvori hormon melatoin koji je borac protiv moždanog i srčanog udara

dr Petar BorovićLekari na fakultetima medicine i kasnijim specijalizacijama savladaju mnoga teška znanja ali im promakne da nauče kako je ishrana presudna za zdravlje organizma i da svoje pacijente pre svega treba da savetuju o kulturi i navikama jedenja i pijenja a tek u nuždi da prepisuju lekove. Sa ovakvim stavom i živopisnim izraževanjem, primarijus dr Petar Borović je jedan od medijski najzastupljenijih lekara, popularan predavač na univerzitetima u savetovalištima i na tribinama, pisac knjiga za masovno medicinsko opismenjavanje i na neki način zaštitni znak Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“* Javnost vas poznaje kao kreatora, inicijatora i najupornijeg borca u borbi protiv pušenja na javnom mestu. Vi ipak, sudeći po izjavama medijima, smatrate da je važnije omasoviti kulturu ishrane i kult života. Kako to izgleda u praksi, na vašem primeru?

- Život treba voleti. Ja ga zaista volim i verujem u izreku da je veselo srce najbolji lek. Pored toga obraćam veliku pažnju na svoju ishranu i, sledeći najbolje savete iz narodne i moderne medicine, mislim da oni koji se zdravi rode, mogu dugo živeti bez ikakvih bolesti samo ako ne muče svoje telo, pre svega sistem za varenje i preradu hrane.

* Niste pristalica sve popularnije terorije o pet manjih oborka dnevno?

- Oko nas je sve više ugojenih ljudi jer dnevno unose previše energije a predanja i nauka govore o dva do tri obroka između kojih postoji višečasovna pauza, dovoljno dugih da se dobro razloži hrana koju smo uneli. Mislim da je to najpravilnije jer češći obroci zbunjuju želudac… Ako ga mi na dva sata ili još češće, grickanjem slatkiša i slaniša, prekidamo, teramo ga da dodatno radi, vari, stvara višak kiseline i da se muči – učinak je isti kao kad bi nas neko kad zaspimo na svaka dva sata gurkao i budio pitajući nas da li spavamo, pa nam onda govorio: „ma spavaj, samo spavaj, to je zdravo“. Mozak bi sa takvim tretmanom tokom noći izludeo a mi bismo se od umora razboleli. Isti je slučaj i sa sistemom za varenja, a posebno sa želucem!

* Kako onda da jedemo a da ne maltretiramo naš želudac i da očuvamo njegovo, i samim tim, i zdravlje celog organizma?

- Sve što nam treba uzima se tri puta dnevno. Doručak je najbolje pojesti ujutru, pola sata posle buđenja i to ovim redom: prvo popijemo čašu vode koja se u stomaku zadrži tek 20-ak sekundi, odmah nastavljamo da jedemo sveže voće, sezonsko ili iz zamrzivača, najbolji je koktel u kojem je bar jedna domaća, neprskana, neugledna jabuka iz naših šuma. U njoj ima 600 puta više pektina, vitamina i minerala nego u velikoj jabuci skupe sorte. Ukupna količina voća koja je organizmu potrebna tokom dana je 600 grama i najbolje je podeliti je na dva do tri dela sa što više raznog sezonskog voća. Koristan je koktel jabuke, narandže i nekog bobičastog voća. To želudac svari za 20 minuta tako da ne moramo praviti nikakvu pauzu, već posle voća odmah nastavljamo da uzimamo druge neophodne namirnice.

* Šta preporučujete za doručak kojem će se naš sistem za varenje obradovati a šta za preostala dva obroka?

- U „predjelu“ od voća morali bi biti citrusi jer se tokom noći, dok odmara, organizam oslobađa otrova i takozvanih slobodnih radikala. Njihov najsavesniji ubica je limun. Ako spojimo korisno sa ukusnim za doručak bi mogli, posle čaše vode, da pojedemo šolju izmiksanog voća koje sadrži vitamin C – poput jagode, ribizle, kivija, i obaveznog limuna ili narandže. Izuzetno je dobro pojesti uz to jabuku. Englezi imaju izreku: „dve jabuke na dan – doktor iz kuće van!“. Potom se mogu jesti jaja ili namazi. Doručak treba biti solidan jer nam daje snagu za najaktivniji deo dana. Moja preporuka za taj obrok su dva sendviča koja su inače savršena za mršavljenje a mogu se spremiti i uveče pa ostati sveži u foliji do ujutru. Ručak, posle vode i voća, može da sadrži bareno povrće i parče nekog lakšeg mesa, ribe ili slično. Salatu treba izbegavati jer sveže voće i sveže povrće nikada ne treba mešati. Salata se može pojesti za večeru, ali, začinjena uljem od lana, susama, masline ili sincokreta i limunom. Svaku vrstu sirćeta treba izbegavati jer je pogubno za želudac. Pre te salate umesto svežeg voća mogu se jesti bademi, orasi, pinjole, plodovi šišarke severonokorejskog bora koje sadrže leptin, hormon sitosti. Tako nećemo preopteretiti želudac da cele noći vari hranu a nećemo biti ni nervozni zbog gladi.

* Uveče je dobro piti vodu i čajeve?

- Najbolje što možemo pružiti našem telu jeste voda. Ona je jedina supstanca koja prolazi kroz sve organe a da se zbog nje nijedan od njih ne uznemiri. Organizam je uopšte ne oseća a voda je blagotvoran lek. Naravno ni tu ne treba preterivati. Optimalna doza je šest čaša dnevno. Najbolje je, treba ponoviti, popiti pred obroke. Taj režim pijenja vode, pokazale su naučne studije, oslobađa žene od cistitisa, čisti bubrege, sprečava stvaranje «peska» i kamena, takođe sprečava pojavu kamena u žuči, doprinosi savršenoj stolici… Čak 85 odsto žena u Srbiji ima zdravstvene probleme jer nema svakodnevnu stolicu i to upravo zato što ne konzumira dovoljno vode i voća.

* Ako ipak, i pored pažljive ishrane, imamo problema sa varenjem i „pobunama“ želuca i creva?

- Ukoliko se naviknemo na ovaj režim ishrane teško da može doći do preopterećenja. Ali ukoliko i dođe najefikasniji i potpuno bezazlen lek je da odmah posle prvih simptoma popijemo čašu baš tople vode. Ne vrele da se opečemo. Otprilike 40-60 stepeni celzijusa. Odvratnog je ukusa ali očaravajućeg dejstva.

* Imate još neki savet za zdrav život?

- Redovno spavanje! Treba leći oko 23 časa a probuditi se oko 6-6,30. U svakom slučaju čovek koji je budan i posle ponoći prošpušta priliku da njegov organizam stvara hormon melatoin koji je od neprocenjive važnosti kao zaštita od moždanog i srčanog udara, produžava mladost a kožu održava lepom. Spavanje ne sme biti kraće od šest-sedam sati jer to dovodi do glavobolja, poremećenog pražnjenja creva, nervoze, pojačanog stresa i mnogih ozbiljnijih oboljenja.

ANTRFILEKAFA I SUPLEMENTI ZBUNJUJU TELO*Kakav je vaš stav prema zdravstvenim preparatima, sintetičkim vitaminima, zelenim čajevima, kafi…?

- Imamo sreću da živimo u zemlji sa najmanje zagađenim tlom u Evropi i još uvek dobrom klimom. Voće i povrće koje kupujemo na pijacama, ako je sazrelo na suncu, ima dovoljno

vitamina. Ako tome dodamo orah, lešnik badem, lanene pločice, 5 – 6 crnih maslina….eto zdravlja.- Inače, sintetički vitamin C, kada god možemo, treba da zamenimo prirodnim jer se višak ne izlučuje već se taloži u žuči i može se stvoriti kamen. Čoveku je dovoljno 83 miligrama ovog vitamina a to će dobiti iz jedne narandže. Samo pušači treba da utrostruče dozu zbog štete nastale unosom nikotina. Isto je i sa drugim preparatima. Primera radi punu dozu koenzima Q10 možemo dobiti ako unesemo dvadesetak nepečenih badema a selena unosom 1-2 brazilska oraha.- Kafa je posebna priča. Ona potpuno izludi naše telo. Prže je do pregorevanja dok ne potamni i tada se kidaju ugljenikove veze i stvaraju se kancerogene materije – a prži se samo da bi se pojačalo dejstvo otrovnog kofeina. Kod nekih žena kafa može da bude jedan od faktora displazije dojke, osteoporoza, pojačane nervoze, gastritisa… pa i raka bešike i vagine. Uostalom, ako želite lep, uspešan poletan dan obradujte svoj organizam i probudite ga čašom vode uz 1 – 2 kaščice meda sa par kapi limuna, i bićete kao novi.

ANTRFILESENDVIČI ZA ZDRAVO MRŠAVLJENJE* Dugujete nam recept za pomenuti idealan doručak?

- Za dva sendviča koji drže sitost do kraja dana treba četiri kriške crnog tostiranog hleba (da bi mu se ubile gljivice) koje mažemo pavlakom. Jedan, slani, nadevamo struganom šargarepom, korenom celera, kriškama barenog jajeta, i, ko voli, sa dva čena belog luka. Drugi,slatki semdvič, se nadeva smesom od strugane šargarepe, kisele jabuke, dve kašičice meda i sokom par kapi limuna.

ANTRFILAAPOTEKA U ZAMRZIVAČU* Pored koštunjavog voća zdrave su i semenke?

- Izuzetno, i to od sveg voća. Treba ih samo izgrickati pre gutanja. Posebno je preporučljivo pojesti po 20-tak semenki od sušenih koščica kajsija. Ne smeju se jesti ako su gorke, onda su otrovne. Inače ja voće jedem cele godine. Sezonsko voće zamrzavam u solidnim količinama. Grožđe kupujem početkom septembra, dobro operem, i zamrzavam na poslužavniku a posle pakujem u plastične kese. Kada se tokom zime uželim grožđa, trešanja,…, da bi u toku odmrzavanja izbegao oksidaciju i uništavanje vitamina, vadim ih iz kese, stavim u posudu i prelijem vodom sobne temperature koliko da ogrezne. Za relativno kratko vreme pred vama se nalaze grožđe, trešnje, smokve… skoro kao da ste ih sada brali. Lubenicu ili dinju očistim od semenki izmiksam i zaledim u plastičnim posudama koliko mi treba za jedan obrok. Smrznutom paradajzu ili malinama, da bi se izbegao kiselkast ukus po odmrzavanju, dobro je dodati malo šećera.