impresionizam u slikarstvu

7/25/2019 Impresionizam u Slikarstvu

1/95


2/95

Impresionizam je umetniki pravac koji je nastao u francuskom

slikarstvu izmeu 1860. i 1870. godine kao reakcija na izradu slika u

slikarskim ateljeima iji je cilj bio slikanje u prirodi i hvatanje ibeleenje trenutka u slikarstvu i na realizam, sa kojim ima mnogo

zajednikih taaka, a njegovu pojavu najavljujuEnglezi Don Konstebl

iVilijam Tarner, ujedno sa francuskimslikaromGistav Kurbeom.

Poznati francuski pisacEmil Zolaje slikovito opisao nastanak i

karakteristike ovog umetnikog pravca:"Nama treba sunca,

slobodnog vazduha, jedno svetlo i mlado slikarstvo. Pustite sunce

neka ue i slikajte stvari onako kako izgledaju u punoj svetlosti

dana".


3/95

ISTORIJAIMPRESIONIZMAPokret nastaje ezdesetih godina XIX veka, kada jeEduard Maneizloio dva remek-

dela:Doruak na travi(1863.god.) u Salonu odbijenih iOlimpiju'(1865.god.) u zvaninom

Salonu. Obe slike su izazvale otru reakciju graanskog ukusa koji se temeljio na delima

velikih akademiara kakvi su bili Kabanel i Delaro. Meutim, pored revoltiranog

graanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme uila na

Akademiji Suis i Ateljeu Gler. Grupa je sebe nazvalaAnonimno udruenje slikara, vajara i

gravera .

Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa

izloili 1874. god. u ateljeu fotografa Feliksa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je

Mone prikazao svoju slikuImpresija, raanje sunca.Kritika je i ovaj put bila otra. Naziv

impresionizamupotrebio je Luis Leroj, kada je za listarivarinapisao lanak o izlobi.

Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaio i kod samih slikara.

Godine 1877. udruenje izlae pod novim imenom.


4/95

KARAKTERISTIKEImpresionizam stvara nov odnos prema svetu i traga za novim

nainom vizuelnog izraza. Impresionistika slika je impresija

neposrednih vizuelnih utisaka.

Da bi istakli svoj pristup umetnosti, impresionisti su kao najee

motive birali pejzae sa rekom, scene regata i izletita, sneg, nebo

prekriveno oblacima, stog sena, lokvanje na vodi, jer su u njihovom

slikanju mogli da doaravaju odbleske suneve svetlosti na vodi,

treperavu igru senki, i uopte, prikau fluidne i nepostojane aspekte

stvarnosti.


5/95

TEHNIKAIMPRESIONIZMAImpresionisti su se interesovali za svetlo, i njegove promene koje

izaziva u toku dana, odnosno godine. U svojim tehnikama su slomili sve

ono to je do tada bilo predavano na akademijama i ovaj pravac

predstavlja poetak savremenog slikarstva, a tehnika je bila bazirana na

sledeim stavkama:

1 . Oni su slikali kratkim potezima kista, iji su tragovi bili vidljivi u slici i nisu se

optereivali pojedinostima, odnosno detaljima; glavno inpresionistiko sredstvo postaje

impresionistika ovako stvorena fleka koja zahvata sve promene i hvatanje trenutka;

2 . Nisu meali boje na paleti, ve direktno na platnima;


6/95

3. Nisu upotrebljavali crnu boju, ve su nijanse dobijali meanjem komplementarnih

boja;

4 . Otkrili su igre svetla i senke i promene boje koje se dogaaju na dve uporedo stojee

povrine koje su razliito obojene i prouavali ove efekte;

5. Za slike senki u prirodi su upotrebljavali plavu boju, to je doprinosilo otvorenosti

slike;

6. Nove slojeve boje su dodavali pre nego to su se stari slojevi osuili i tako dobijali

meke konture i bolje meanje boje;

7. Nisu se zanosili slikanjem lazurnim bojama ve su boje nanosili u slojevima;

8. Slikali su u pleneru i nisu se obazirali na tradiciju, ve su slikali onako kako su hteli.


7/95


8/95

KLOD

MONEKlod Mone se rodio 14. novembra 1840.god.Krten je u lokalnoj

crkvi, kao Klod Oskar,20.maja 1841.god.Godine 1845. njegova porodica se

preselila u Avr u Normandiji. Tu je kao mladi poeo da radi karikature

koje je izlagao po izlozima duana. Ubrzo ih je zapazio lokalni slikar

Een Buden, zainteresovao se za mladog Monea i poeo da ga vodi sasobom kad god bi iao da slika pejzae. Mone je smatrao da mnogo

duguje ovom majstoru, i uvek je govorio:

Ako sam postao slikar, za to treba da zahvalim Budenu.


9/95


10/95

Na poetku svoje slikarske karijere bavio se figuralnom

kompozicijom, ali je po odlasku u London, videvi Tarnerovo slikarstvo,

shvatio da su divizionistika tehnika i pejza njegova prava inspiracija.

Mone nije stvorio teoriju, ali je na putu likovnog istraivanja sebi

postavio cilj da ne predstavlja materiju samih predmeta, ve promenljivu

igru svetlosti. Sa svoje palete je odstranio teke i neprozirne boje i koristio

samo iste i svetle. Stavljajui takve tonove jedan kraj drugog, postigao je

treperenje svetlosti, odsjaj raznobojnih nestalnih odsjaja koji stalno menjaju

i sam izgled stvari.


11/95

Najvea vrednost ovog umetnika je kvalitet njegove moi opaanja

tonova i analize istih. Mone je doneo revoluciju u umetnosti slikanja.

Eduar Mane ga je smatraoRafaelom vode,a po Sezanovim reima,

Mone je biosamo oko.Tek u poznim godinama ivota je doekao ugled

zvaninog Salona i Slubenih krugova. Ali, jedino nije doiveo da muzvanini krugovi odaju priznanje.

Za ivota Francuska nije od njega kupila ni jednu sliku. Moneove slike

koje se danas nalaze u francuskim dravnim muzejima bili su pokloni ili ih je

drava kupila od privatnih lica. Umro je u malom mestu u Francuskoj,po

imenu iverni , 5. decembra 1926. godine u 86. godini ivota.


12/95

Najznaajnija dela:

Impresija,radjanje sunca( 1872.god. ) ,Dama u zelenojhaljini( 1866.god. ) ,Doruak na travi( 1865.god. ), Doruakna travi( desni dio , 1865.god ) ,Vrt u Sent Adresu( 1866.god. ) ,Gospodja u vrtu( 1867.god. ) ,Terasa u Sent Adresu( 1867.god. ) ,Grenujer( 1869.god. ) ,Regata u Aranteju( 1872.god. ) ,Polje maka u Aranteju( 1872.god. ) ,Dama sasuncobranom( 1875.god. ), Arantej( 1875.god. ) ,Stanica Sen

Lazar,dolazak voza( 1877.god. ) ,Topole,tri ruiastadrveta u jesen( 1891.god. ),alosna vrba( 1918.god. - 1919.god.) ,Vee u Veneciji( 1908.god. ) ,Japanski most( 1899.god. ) ,Topole na obalama reke Ept( 1900.god. ) i dr.


13/95


14/95


15/95


16/95


17/95


18/95


19/95


20/95


21/95


22/95


23/95


24/95


25/95


26/95


27/95


28/95


29/95


30/95


31/95

EDUAR MANEEduar Mane bio je francuski slikar iji je rad inspirisao

impresioniste, ali on sam je odbio da se svrsta u same okvire

impresionizma. Njegov veliki uticaj na francusku umetnost, i generalno

na razvoj moderne umetnosti, formiran je zahvaljujui njegovom

portretisanju svakodnevice, upotrebom jednostavnih i jasnih boja i iveslikarske tehnike.

Roen je u Parizu, 23. januara 1832.god. Holandski slikarFrans Hals,

panskiDijego VelaskeziFrancisko Gojaimali su presudnog uticaja nanjegov stil.


32/95

Mane je poeo da slika svakodnevne subjekte, anrovski, kao to su bili

portreti starih prosjaka, ulinih mangupa, ljudi u kafeima, ili scene panskih

koridskih borbi. Usvojio je direktnu, smelu slikarsku tehniku u svom

realistinom tretmanu materije subjekta. Godine 1863. njegova uvena slika

Doruak na travi(danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu), prikazana je u

Salonu odbaenih, novom izlobenom prostoru koji je otvorio Napoleon III,

kao odgovor na protest umetnika koji su odbijeni u zvaninom Salonu.

Mane ipak postaje priznat od strane zvaninog Salona 1864. godine, koji

mu priznaje dve slike, i 1865. godine on izlaeOlimpiju,portret nage ene

baziran na Ticijanovoj prikazi Venere. Ova slika ponovo izaziva veliku

panju, i protest akademskih krugova zbog takozvanog neortodoksnog

realizma.


33/95


34/95

Francuski pisac Emil Zola je 1866. godine dao vrlo pozitivne

kritike Maneove umetnosti u francuskom listuFigaroi ubrzo je

postao Maneov bliski prijatelj.

Umetniko priznanje je dobio tek u kasnim godinama, kada

su njegovi portreti postali izuzetno traeni. Jedna od njegovih

poslednjih slika izloena je u Salonu 1882.god. i njegov stari

prijatelj, koji je u to vreme bio ministar Primenjenih umetnosti,

dodelio mu je Orden legije asti.

Eduar Mane je umro u Parizu 30. aprila 1883. godine.

Ostavio je pored mnogobrojnih akvarela i pastela, 420 ulja na

platnu.


35/95

Najznaajnija dela:

Doruak na travi( 1863.god. ) ,Olimpija( 1863.god. ) ,eleznica( 1872.god. - 1873.god. ) ,Smaknue caraMaksimilijana u Meksiku( 1868.god. ) ,Mali frula( 1866.god. ) ,Muzika u Tuleriasu( 1862.god. ), Klematide u

kristalnoj vazii dr.


36/95


37/95


38/95


39/95


40/95


41/95


42/95


43/95

KAMIJ PISAROKamij Pisaro je bio francuski impresionista. Roen na Antilima, jedan

je od uesnika prve izlobe impresionista u Parizu 1874. U kasnoj fazi

opredelio se za poentilizam Seraa i Sinjaka.

Kamij Pisaro rodio se 10. jula 1830. godine na ostrvu u Karipskommoru. Njegova porodica je imala jednu galanterijsku prodavnicu i ivela je

na gornjem spratu u prostranom apartmanu sa pogledom na glavnu ulicu.

U malom pristaninom gradu arlote Amelije bilo je jako uzbudljivo i tu su

dolazili brodovi koji su donosili robu. Grad je imao status slobodnog

pristanita i u njega su ulazili brodovi koji su saobraali i prevozili robu

izmau Amerike, Evrope i Afrike.


44/95

Kamij je sa svoje 23 godine osetio prvi put slast slobode koju je

neoekivano stekao. On pravi sve vreme skice, slika akvarelom, pravi

crtee u olovci i tuu i svoja dela potpisuje na panskom jeziku sa

Pizzarro.

Godine 1852. su se njegovi roditelji pomirili sa njegovim ambicijama,

on se vraa kui da bi otputovao na studije umetnosti u Pariz.

Na predavanjima akademskih uitelja Pisaro nije nalazio inspiraciju i

interesovao se za umetnike pravce koji nisu bili primani od strabe iroke

javnosti. U njihovim delima je poeo da nalazi slinosti sa svojimubeenjima i nainom posmatranja.


45/95


46/95

Kamij Pisaro je eksperimantisao sa teorijom svetla i studirao je uticaj

svetla, klime i godinjih doba, donosio nove tehnike u umetnosti. Svoja

saznanja je spojio u novi stil koji je ostao kao samostalan stil u

impresionizmu. Bio je jako priznat i kao uitelj i postao je sredite grupe

slikara Renoara, Monea, Degaa, kao i Sezana koji su ga potovali i i cenili

njegovo slikarstvo i obraali mu se kada bi traili izvor za inspiraciju.

U 74. godini konano je doiveo uvaavanja koje ga je celoga ivota

izbegavalo i njegove slike se prodaju na aukcijama po veim cenama, a

nova generacija ga voli i prihvata. On nikada nije izgubio sposobnost da

zadri oduevljenje i ljubav prema prirodi, kao i sposobnost da zahvati

ivot na platnu sa jasnoom i nezaboravnom ljubkou.Aktivni i

produktivni slikar je umro od trovanja krvi 1903. godine u Le Havru u

Francuskoj.


47/95

Najznaajnija dela:

Kestenje u Osni( 1873.god. ), etva( 1876.god. ) ,Crvenikrovovi( 1877.god. ), Pejsa( 1902.god. ) ,uma kodErmitraa( 1877.god. ) ,Bata u Pontoazu( 1875.god. ) ,Bulevar Montmarte u prolee( 1897.god. ) ,Bulevar

Montmarte u zimsko jutro( 1897.god. ) ,BulevarMontmarte nou( 1898.god. )Avenija opere u Parizu( 1898.god. ) i dr.


48/95


49/95


50/95


51/95


52/95


53/95


54/95


55/95


56/95


57/95


58/95

ALFRED SISLIAlfred Sisli je bio Britanski impresionistiki slikar pejzaa koji jeiveo u Francuskoj.

Sisle je roen u Parizu 30. oktobra 1839.god. Ranih 1860-ih studira

slikarstvo u Ateljeuarls Glera, gde se upoznaje sa slikarima kao to su

Frederik Bazij, Klod Mone i Pjer Ogist Renoar.

Zajedno su slikali pejzae na otvorenom da bi to bolje realizovali

pad suneve svetlosti na ostale objekte u prirodi. Zahvaljujui ovom

pristupu, koja je bila inovacija onog vremena, rezultilaro je ivljimtonovima i jaim bojama na Sisleovim platnima pruajui neto to

tadanja publika prvi put vidi.


59/95


60/95

Sisli se nalazio u Londonu sa Klod Moneom 1871.godine kada

je otkrio slike Vilijama Tarnera i najverovatnije Don Konstebla.

Ovo otkrie veoma je uticalo na njega kao na impresionistikogslikara, i na sledeim njegovim slikama se moe videti uticaj ovih

engleskih slikara.

Meu impresionistima Sisle je bio u senci Monea, iji suradovi bili mnogo traeniji, uprkos tome to je Sisli bio manje

eksperimentalni slikar od samog Monea. Do kraja ivota je iveo u

siromatvu.

Sisle umire u Mort-sur Long 29. januara 1899.god. u svojoj 59.

godini zivota.


61/95

Najznaajnija dela:

Most kod Vilenove( 1872.god. ),Poplava kod PortMarleja( 1876.god. ), Pejza u prolee( 1886.god. ) ,Crkva u Mort Sur Longu( 1893.god. ) ,Odmaranjekraj potoka( 1878.god. ),Staza blizu malog grada

i dr.


62/95


63/95


64/95


65/95


66/95


67/95


68/95

EDGAR DEGA

Edgar Dega je bio francuski slikar, grafiar i vajar. Smatra se jednim

od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe

nikada nije uvrtavao u impresionistiki pokret.

Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka

konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao

to su Engr i Delakroa, stvara veinu svojih dela u ateljeu, ali i pored

toga veina istoriara umetnosti se slae da je njegovo mesto u okviru

impresionizma.


69/95


70/95

Edgar Dega rodjen je 13.jula 1834.god u Parizu. U poetku je slikao

istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea.

Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom

i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz

svakodnevnog ivota i uglavnom scene iz pozorita - balerine i

konjikih trka.

Zahvatao je u svojim slikama sa izraenom skraenicom i

lepravim pokretom trenutna raspoloenja a njegovo duboko oseanje

karaktera ljudi daje teinu ak i naizgled sluajnim prizorima. I kada jepriao inpresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crteu

i njegova najlepa dela su nastala u tehnici pastela.


71/95

Poznat je po slikama balerina iz pozorinoga ivota i konja iz

konjskih trka i pre se zanimao za motive iz ivota negoli za

mitoloke teme. Godine 1870. izbio je Francusko-pruski rat u

kome je uestvovao.Godine 1873. poseuje severnu Ameriku.

Godine 1886. uestvuje poslednji put na izlobi sa

impresionistima.

Od 1886. godine nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je

kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i oima to ga je jako

zabrinjavalo i kako se nikada nije enio poslednje godine jeproveo skoro slep lutajui ulicama Pariza dok nije tu i umro, 27

septembra 1917. godine.


72/95

Najznaajnija dela:

Trkaka grla ispred tribina( 1869.god. - 1872.god. ) ,Porodica Belleli( 1860.god. - 1862.god. ) ,Kontrola uNju Orleansu( 1873.god. ) ,as Apsinta( 1876.god. ) ,Peglerke( 1884.god. ) ,Sedea plesaica( 1881.god. -

1883.god. ) ,Na baletu( 1872.god. ) ,Kupaica( 1886.god. ) ,Na utrkama( 1880.god. ) i dr.


73/95


74/95


75/95


76/95


77/95


78/95


79/95


80/95


81/95

PJER OGIST RENOAR


82/95

PJER OGIST RENOARPjer Ogist Renoar bio je francuski slikar, jedan od najistaknutijih

impresionista i najveih evropskih slikara XIX veka.Rodio se 25. februara 1841.godine u Limou u siromanoj porodici krojaa koji nije imao sredstava da

izdrava porodicu pa je Renoar ve kao mali deak sa 13 godina morao je da

trai posao.Poseivao je Luvr i tu upoznao dela mnogih slavnih slikara i

pokuavao da slika stilom Rubensa.

Upoznao se i sa slikarima koji su imali sline ideje o slikarstvu, Alfred

Sislija, Frederik Bazila i Klod Monea. Sa njima je odlazio da slika u pleneru.

Godine 1864. je prvi put izlagao ali nije doiveo uspeh.Na salonu 1873. godine

je imao prvi uspeh ali kada je izloio na prvoj zajednikoj impresionistikoj

izlobi uspeh je izostao. U to doba je poeo da razrauje svoj lini stil zbog

koga je mnogo osuivan i u kome je stvorio veliki broj svojih dela.


83/95


84/95

Oenio se 1879. godine i slikao slike iz ivota izmeu kojih i portret svoga

deteta i njihove dadilje.Tokom sledeih 10 godina razvijao je svoj vlastiti stil u

slikarstvu iako je imao probleme sa reumatizmom koji mu je delomonemoguevao kretenje desne ruke pa je slikao kistom koji je bio vezan za aku.

Sa tim kako je bolest napredovala bio je prinuen da koristi kolica i nije mogao da

slika klasina platna.

Pred kraj svoga ivota 1919. godine je posetio Luvr da bi video svoja dela koja su

bila meu starim majstorima slikarstva. Slavni i poznati umetnik Ogist Pjer

Renoar umro je 3. decembra 1919. godine u francuskom gradiu Kanj sir Mer.

Njegovi lini predmeti i umetnika dela, ukupno 143 predmeta, prodati su na

aukciji u Njujorku 19. septembra 2013. za 1,3 miliona dolara


85/95

Najznaajnija dela:

Grenoulijer( 1868.god. ) ,Bal na Mulin de la Galete( 1876.god. ), Ljuljaka( 1876.god. ),Gabrielle( 1911.god. ) ,Kupaica( 1892.god. ) ,Devojka koja se elja( 1894.god. ) ,Dve sestre( 1881.god. ), Devojke za klavirom ( 1892.god. ),Kupaice( 1884.god. - 1887.god. ) i dr.


86/95


87/95


88/95


89/95


90/95


91/95


92/95


93/95


94/95


95/95

HVALA NA PANJI !

impresionizam u slikarstvu

Documents