1

I deo: Kritika čistog uma(1781, 1787)

2

•Rođen u Königsbergu, Istočna Pruska (danas Kalinjingrad u Rusiji)•Nikada nije napustio rodni grad, nije imao romantične veze, niti se ženio•Predavao fiziku, matematiku, logiku, prirodnu i moralnu filozofiju na tamošnjem univerzitetu•Održavao prepisku sa naučnicima i filozofima širom Evrope, postao dopisni član Kraljevskog društva•Proslavio se prvom evolucionom kosmološkom hipotezom (Sunčev sistem je nastao postepeno)

3

4

5

•Opšta prirodna istorija i teorija nebesa (1755)•Kritika čistog uma (1781, 2. izd. 1787)•Prolegomena za svaku buduću metafiziku (1783)•Kritika praktičkog uma (1788)•Kritika moći suđenja (1790)•Religija u granicama čistog razuma (1793)•O večnom miru (1795)•Metafizika morala (1797)

Saznanje je verifikovano (“opravdano") verovanje, koje time postaje istinito uverenje. Za racionaliste, ovo opravdanje ima temelj

u evidenciji samog intelekta, intuiciji (iz nje se deduktivno, u konačnom broju koraka izvodi dokaz svih istina).

Za empiriste, ovo opravdanje se u krajnjoj liniji mora pozvati na evidenciju čula.

6

Stanje u kome Kant zatiče teoriju saznanja:

1 Priroda ljudskog saznanja

a priori - a posteriori saznanje

analitički - sintetički sudovi

sintetički a priori sudovi: kako su uopšte mogući

phaenomena - noumena transcendentalne ideje

čistog uma

2 Granice ljudskog saznanja

Transcendentalne ideje čistog uma:

Ja (duša), Kosmos (svet), Bog

3. Cilj ljudskog saznanja :

Moral i metafizika: besmrtnost

(duše), sloboda (u svetu

nužnosti), Bog (uslov svih

uslova)7

Sve saznanje počinje s iskustvom, ali ne potiče svako saznanje iz iskustva.

8

Kantovo “pomiritelno” rešenje:

a posteriorikoje u krajnjoj liniji potiče iz čula i čija istinitost zavisi od iskustva

a priori koje potiče iz operacija intelekta i čija istinitost ne zavisi od čulnog iskustva

9

i

10

A priori sudovi su tautologije (ili kontradikcije).

A posteriori (empirijski) sudovi nikada nisu nužne niti univerzalne istine (laži).

Oni su kontigentne, slučajne istine (laži).

Oni su nužne i univerzalne istine (laži)

Nužnost

i

Striktna univerzalnost

(bez mogućeg izuzetka)

11

U ovome su, po Kantu, sadržani uslovi objektivnosti saznanja: da važi ne-slučajno uvek i za svaki slučaj u klasi na koju se odnosi.

12

AnalAnalitički sudoviitički sudovi

vs.vs.

Sintetički sudoviSintetički sudovi

Kant nasleđuje (od Lajbnica i Kant nasleđuje (od Lajbnica i Hjuma) još jednu dihotomiju:Hjuma) još jednu dihotomiju:

Njihova razlika se temelji na prirodi veze subjekta i predikata suda

13

predikat čini eksplicitnim značenje koje je već implicitno prisutno u

subjektu suda, npr. “Trougao ima tri stranice,”

tako da zapravo pojašnjava a ne uvećava naše saznanje subjekta

suda.S x P

X = uspostavlja razum

14

predikat dodaje neku odredbu saznanju subjekta na način na koji

to sama logička analiza nije u stanju, npr.

“Neke kuće su kamene,”tako da zapravo uvećavaju i

umnožavaju naše saznanje o pojmu subjekta.

S x PX = uspostavlja iskustvo

15

16(Izlišno je testirati ih a posteriori.)

“Materijalni objekti (tela)

imaju veličinu.”

Ova tvrdnja je analitička i a priori.

17

A posteriori sudovi koji se verifikuju ili falsifikuju na osnovu čulnog iskustva, a ne logičke analize, npr.

uvek su sintetički i važe od uvek su sintetički i važe od slučaja do slučajaslučaja do slučaja

“Materijalni objekti (tela) imaju težinu.”

18

analanalitičkiitički a prioria priori sudovisudovi,,

sintetičkisintetički a posterioria posteriori sudovisudovi, ,

ali… Kant dodaje i treću vrstu sudova, oko čijeg se prihvatanja filozofi i danas spore…

Važenje suda A PRIORI A POSTERIORI

Saznajni karakter suda

ANALITIČKI(Lajbnic , Hjum, Kant)

“Telo se rasprostire”(važi opšte i nužno na

osnovu logičke veze S i P, jer pojam tela

podrazumeva prostornost)

x

SINTETIČKI(Samo Kant)

“Svaka pojava ima svoj uzrok”

(iako pojam pojave ne sadrži pojam uzroka, važi opšte i nužno kao osnova

mogućeg iskustva)

(Lajbnic, Hjum, Kant)

“Telo je teško”(važi samo na osnovu

opažanja, jer je pojam tela zamisliv bez svojstva

težine)19

20

sintetičkim a priori sudovima

21

nužno i univerzalno istinit (ne putem iskustva, već a priori),

ali i da predikat dodaje nešto našem saznanju

subjekta što ne može biti rezultat njegove puke logičke analize, tako da je sud sinteza S i P koja ne počiva na iskustvu .

Štaviše, većina sudova koja je tradicionalno smatrana analitičkim (u algebri i geometriji), zapravo ima ovakvu sintetičku prirodu.

“Sve što se dogodi ima svoj uzrok.“ (logički princip dovoljnog razloga koji je formulisao Lajbnic)

“7 + 5 = 12“ (matematička jednačina) “Prava linija je najkraće rastojanje između

dve tačke [u ravni].“ (Euklidova definicija prave) “U svim promenama materijalne stvarnosti,

količina materije ostaje nepromenjena.“ (princip u klasičnoj fizici)

“U svim razmenama kretanja, akcija i reakcija uvek moraju ostati jednake.“ (princip

u fizici) “Svet mora imati početak.“ (metafizička teza)

22

23

“opštim problemom čistog uma”ili glavnim problemom njegove prve

KRITIKE

24

?