Београд, 25. јануар 2015.

Наставни планови за информатичко

образовање у основним и средњим

школама Републике Србије

Невена Перићмастер образовних политика, специјалиста образовне технологије,

учитељица, педагошки саветник

Чињеница је да деца данас пре науче да користе мобилни телефон

или рачунар него што науче да вежу пертле или напишу своје име и

тешко да ћемо забранама успети да вратимо точак историје уназад и

детињство учинимо онаквим какво смо ми имали.

Истраживања у Србији (МПН, 2012):

• преко 80% ученика основних и средњих школа

поседује мобилни телефон,

• 40% ученика млађих разреда основне школе и

65% ученика старијих разреда основне и средње

школе приступа интернету преко мобилних

телефона,

• приближно половина испитаника млађих разреда

основне школе и око 80% ученика старијих разреда

основне и 90% ученика средњих школа

свакодневно приступа интернету преко рачунара.

Теоријска сазнањаНова писменост, неопходна за данашњу комуникацију и информатичко

окружење, мора да се схвати као „процес текућег развоја и промене“.

Рачунари и одговарајући образовни софтвери могу омогућити ученицима:

•искуствено учење кроз нпр. самостално извођење огледа кроз

анимације,

• истовремену повратну информацију коју дете може да протумачи и

која му пружа подршку у процесу достизања наредног развојног нивоа,

• оспособљавање за самостално пролажење кроз процес учења,

• без непотребног ризика, сопственим деловањем, често кроз игру, као

најприроднију и ученицима најблискију активност, стицање нових

вештина и проналажење нових значења.

• Свеприсутна употреба интернет претраживача подстиче децу да постану мање

вешта у памћењу, а вештија у проналажењу информација.

• Кроз покушаје и погрешке ученици овладавају новим вештинама креирања

различитих дигиталних продуката које су у могућности и да размењују и добијају

повратну информацију о свом раду од вршњака.

• Програми које дете контролише подржавају различите стилове учења.

• Дете може да понавља активности и процесе, да експериментише са

варијацијама.

• Самостално управљање учењем уз исходе који произилазе из истраживања.

Специфичности дигиталног окружења као погодности за учење и подстицање

когнитивног развоја су:

• могућност интеракције на свим нивоима,

• истовремена повратна информација након сваке активности,

• индивидуализација у складу са потребама и интересовањима

детета.

Теоријска сазнања

Дете на млађем школском узрасту је мотивисано да истражује, нарочито

кроз игролике активности које су за њега најприродније и најблискије

његовом искуству. Дигитални медији могу се искористити за подстицање

когнитивног развоја деце уколико се мудро креира дигитално окружење,

осмисле програми који омогућавају активно учешће детета у решавању

проблемских задатака кроз истраживачке активности. Овакво коришћење

дигиталних медија мора бити усмеравано од стране одраслих и мора

пружати подршку која је детету неопходна да би остварило напредак у

когнитивном развоју.

Теоријска сазнања

Предупређивање електронског насиља могуће је остварити васпитно-

образовним деловањем школе и породице, али и осталих институција

друштва. Њихов је задатак да децу, као најрањивије житеље виртуелног

света, информишу како интернет и друга савремена комуникацијска

технологија функционише, који су ризици и шта се може учинити када

прети опасност од насиља.

Истраживање у склопу пројекта „Зауставимо дигитално насиље“:

• 84% ученика 4. разреда основне школе поседује мобилни телефон,

• 42% њих може да приступи интернету са свог мобилног телефона,

• ученици четвртог разреда основне школе највише су изложени узнемиравању

телефонским позивима и преко интернета, а у улози жртве снимањем мобилним

телефоном или камером нашло се 8% ученика четвртог разреда,

• 16% ученика четвртог разреда основне школе изјавило да су чули или видели да је

неко од њихових другова или другарица доживео непријатност од стране других путем

рачунара или мобилног телефона.

ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ

Негативан утицај дигиталних медија може да се оствари уколико су

деца неконтролисано изложена узрасно неподстицајним и

непримереним садржајима:

• смањење креативности и креативног мишљења

• смањење способности за маштање

• лоша концентрација

• проблеми са пажњом

• смањење стрпљења за рад и учење

• оријентација ученика на потрошњу и материјалне вредности

• дигитално насиље

У причи о уништавању српског језика невини су и интернет и мобилни

телефони. То су средства која нам омогућавају комуникацију, лакшу,

бржу и масовнију него икада раније. За садржај су и даље одговорни

људи који та средства користе. Интернет и мобилни телефони само

показују какве су језичке навике људи и какав је њихов однос према

свом језику. Ако нам се не свиђају језичке навике које видимо и чујемо

посредством интернета и СМС порука, не би било добро да кривимо

само друге људе. Требало би да се запитамо колико свако од нас,

свакога дана, уложи напора да му језик буде елементарно уредан.

Будите искрени према себи и оцените свој однос према свом

језику поштено, на скали од 1 до 10. И верујте, биће вам јасније зашто

нам је језик такав какав је. И на интернету и ван њега.

мр Владо Ђукановић (лингвиста, оснивач Лексикома и уредник

емисије Пут у речи), Језикофил, 16.12.2013.

Емпиријска сазнања

• Постоји значајна позитивна повезаност коришћења дигиталних медија са

когнитивним развојем деце из руралних средина, из породица са ниским социо-

економским статусом, деце са тешкоћама у развоју.

•Позитивна повезаност коришћења дигиталних медија и развоја деце у значајној мери

је повезана са избором садржаја којима су деца изложена – уочена је негативна

повезаност одређених аспеката когнитивног развоја деце и коришћења забавних

медијских садржаја (садржаја који немају образовни карактер).

• Веома је важно присуство и активно учествовање родитеља и других одраслих у

коришћењу дигиталних медија од стране деце како би се остварила позитивна

повезаност коришћења дигиталних медија и развоја деце на најмлађем узрасту.

Емпиријска сазнања

• Коришћење дигиталних медија може да резултира унапређивањем

когнитивног и социјалног развоја деце (од бржег развоја говора и

проширивања речника, до бољег развоја вештина којим се решавају

проблеми), побољшањем постигнућа на тестовима знања, побољшањем

укупног школског успеха.

Дигитални медији могу бити позитивно повезани са когнитивним и

социјалним развојем детета:

• уколико је њихов садржај прилагођен узрасним карактеристикама и

потребама,

• уколико родитељи и други одрасли активно учествују у интеракцији

детета са медијским садржајем.

Предлози за максимизирање позитивних и

минимизирање негативних утицаја дигиталних

медија на децу млађег школског узраста

Погледавши око себе уочићемо ученике који шаљу текстуалне

поруке, проверавају свој налог на Фејсбуку, пишу на својим

блоговима, играју игрице, или раде све то истовремено. Њихово

ангажовање у коришћењу технологија је огромно. Замислимо

могућност када би наставници могли да задобију пажњу ученика

коришћењем управо тих технологија у образовне сврхе.

Коришћењем дигиталних медија код ученика

се могу развијати дигиталне компетенције:

вештина претраживања, анализа и процењивања квалитета и веродостојности

информација,

ефикасно коришћење ИКТ за комуникацију и сарадњу,

способност изражавања у електронском облику коришћењем одговарајућих ИКТ

средстава (мултимедијално изражавање),

представљање и организовање информација користећи на ефикасан начин

могућности ИКТ средстава,

решавање проблема уз коришћење одговарајућих ИКТ средства, као и

прилагођавање начина решавања проблема могућностима тих ИКТ средстава,

препознавање ризика и опасности при коришћењу ИКТ и у односу на то

одговорно поступање.

Поред дигиталних компетенција, коришћењем дигиталних медија

ученици развијају и компетенције за целоживотно учење, за

комуникацију, за рад са подацима и информацијама, за решавање

проблема и за сарадњу.

Начини на које можемо усмеравати ученике ка

квалитетном коришћењу дигиталних медија у циљу

развијања жељених компетенција

• Упућивањем на одређене садржаје и изворе информација

заједничким коришћењем ,

• препоручивањем садржаја и извора као литературе за

решавање одређених задатака, за задатке које решавају у

групном и/или тимском раду, истраживања, ученичке пројекте,

• упућивањем ученика на коришћење одређених дигиталних

уређаја и програма у циљу решавања задатака,

• анализом садржаја са дигиталних медија ,

• ... Образовна технологија има смисла само ако у

комбинацији са дидактичким знањима тај однос износи

10% наспрам 90% у корист дидактике. (Ники Хокли)

Системски обезбедити да сва деца имају

информатичко образовање од почетка школовања

Информатичке садржаје имплементирати у кроз

све наставне предмете

Инсистирати на сарадњи наставника различитих

наставних предмета и креирању интегративне

наставе

Подстицати начин размишљања који обезбеђује

критички приступ информацијама и стваралачко

изражавање ученика уз коришћење дигиталне

технологије

подстицање креирања образовних дигиталних садржаја намењених

најмлађим корисницима;

системски стратешки приступ имплементацији ИКТ у

образовни процес;

развој компетенција наставника за примену ИКТ у настави и учењу;

подстицање наставника за тимско планирање и реализовање

различитих наставних активности (проблемска настава, пројектна

настава и др.);

обезбеђивање опреме и дигиталних ресурса за школе;

развој механизама подршке за употребу ИКТ у образовању.