ii novac i monetarna politika

7/28/2019 II Novac i Monetarna Politika

http://slidepdf.com/reader/full/ii-novac-i-monetarna-politika 1/35

Poglavlje II

Novac i monetarna politika

doc. dr Sandra Mašić



Kako finansije proučavaju monetarnu stranu svakog privrednog posla,

to su one usko i nerazdvojno povezane sa pojmom novca.

Finansije objašnjavaju način upotrebe novca u rešavanju dugova,instrumente i mere kojima se novac stvara, ograničava, poništava,rasporeĎuje novčana kupovna snaga jedne privrede.

U izučavanju problematike monetarnog sistema potrebno je poći odnovca kao jedne od osnovnih ekonomskih kategorija.



Bavićemo se:

• Šta je novac?

• Funkcijama novca.

• Novcem u meĎunarodnim plaćanjima.

• Promenom vrednosti novca.

• Novacem i monetarnom politikom.



Na šta mislimo kada kažemo novac?

- gotovina (Cash)

- da li su to i transakcioni depoziti.

- da li novac znači bogatstvo? Nekretnine, kola, jahte, avioni ...

- da li je novac isto što i dohodak? Mesecni, godišnji (tok, a ne stok)

Ekonomisti novac (novčanu masu) definišu kao opšteprihvaćenosredstvo plaćanja, kao i otplate duga.

Šta je novac? 1



Mera vrednosti

Štednja/

zaliha

Svetskinovac

Sredstvorazmene

Sredstvoplaćanja

Funkcije novca2



• Dve osnove funkcije novca su:

– Sredstvo razmene

– Mera ekonomske vrednosti.

Ovo su dve meĎusobno uslovljene funkcije novca, jer jedna roba neulazi u promet dok se prethodno ne utvrdi njena vrednost izražena unovcu, i odredi cena.

Ukoliko roba nema cenu, ne može se razmeniti za novac i ostvaritifunkciju prometa.



I Novac kao mera vrednosti

• Vrednost roba i usluga se izražava u novcu.

• Izražavanjem u novcu dobijam cenu.

• Cena je novčani iskaz vrednosti robe/usluge.

• Omogućava poreĎenje vrednosti različitih roba (½ kg piletine vs.½ kg ribe).

• Za razliku od prethodne funkcije novac se i fizički pojavljuje.

• 2 akta razmene (robe za novac i novca za robu).

• Bez novca bili bi visoki tranaskcioni troškovi, morala bi da postojidvostruka konicidencija želja ...

II Novac kao sredstvo razmene



III Novac kao štednja ili zaliha

• Štednja – akumuliranje radi daljeg investiranja• Pretnja od obezvreĎivanja usled inflacije ukoliko se štedi u

slamarici.

• Zaliha – garant likvidnosti i solventnosti, za izmirenje obaveza u

budućnosti.

• Kupoprodaja robe na kredit.

• Kupac – dužnik

• Prodavac - poverilac

IV Novac kao sredstvo plaćanja



V Novac kao svetski novac

Kao svetski novac, novac ima ulogu u meĎunarodnom prometu. Svetski novac su jake, konvertibilne valute $, €, £, CHF ...Preračunavanje jedne valute u drugu je prema paritetu novca.Paritet osnova konvertibilnosti.

Vrednost novca jedne zemlje naspram vrednosti novca druge zemlje.

npr. paritet prema zlatu €1 = 1 unca zlata1 unca zlata = RSD 93

€/RSD = 1/93

Valutni kurs ?



Robni novac(Commodity

Money)

Papirni

novacČekovi

E-novac

Elektronskoplaćanje

Razvoj platnogsistema

Platni sistem – način realizovanja transakcija u privredi. Paralelno sa razvojem platnog prometa se razvijala u forma novca.



Pitanja:

1. U kojem se od sledeća triiskaza krije definicija novcaekonomista?

a) “Koliko si prošle nedeljezaradio novca?”

b) “Kada idem u prodavnicu,obavezno proverim da liimam dovoljno novca.”

c) “Ljubav prema novcu jekoren svakog zla.”

2. Tri lica proizvode triproizvoda:

Proizvod ProizvoĎač

Jabuke Voćar

Banane Uzgajivać banana Čokolada Poslastičar

Ukoliko voćar voli samo banane, auzgajivać banana samo čokoladu, aposlastičar samo jabuke, da li ćemeĎu njima doći do bilo kakvetrgovine kada je u pitanju robna

razmena? Na koji bi način uvoĎenjenovca koristilo trojci proizvoĎača?



3. PoreĎajte sledeću imovinuod najlikvidnije do najmanjelikvidne:

a. Transakcioni depoziti

b. Kuće

c. Gotovina

d. Mašina za pranje veša

e. Štedni depoziti

f. Obične akcije

4. Da li biste ostavili svojučekovnu knjižicu i umestonje koristili elektronskasredstva plaćanja da suvam na raspolaganju?

Zašto?



• MeĎunarodna plaćanja su ona koja se vrše izmeĎu pojedinihzemalja, bilo da ih vrši država, stanovništvo ili privreda.

• To su finansijske transakcije izmeĎu zemalja po bilo kom osnovu,izmeĎu deviznih rezidenata i nerezidenata.

• Domaći rezidenti za domaća plaćanja koriste domaću valutu. • ? u kojoj valuti vrše plaćanja prema ino rezidentima.

– Bitna dva pitanja:

1. Intervalutarnih odnosa2. Platnog bilansa.

Novac u meĎunarodnim plaćanjima 3



Valuta

Valuta = vrednost

Oznaka valute RSD, USD, EUR, CHF, GBP ...

Valutni (monetarni, novčani) sistem zakonski odreĎuje novčanu jedinicu, novčanu masu, valutni paritet ...

Valuta označava:

– monetarni sistem jedne zemlje, kojim se odreĎuje osnovna novčana jedinica, kao zakonsko sredstvo plaćanja,

– efektivan novac i novčanice, – zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji i strani novac (domaća i ino

valuta).



• Valuta podrazumeva samo efektivan novac – efektivu.

• Pored funkcije kao zakonskog sredstva plaćanja u zemlji, valutamože da se naĎe u funkciji meĎunarodnog sredstva plaćanja –

svetski novac.

• Sa aspekta sposobnosti da služi kao meĎunarodno merilo vrednosti,valute možemo podeliti na: – Konvertibilne – slobodna razmena, u neograničenim količinama.

– Nekonvertibilne – za plaćanja u unutrašnjem platnom prometu.

– Transferabilne – valute povezane u valutni blok, za meĎunarodnaplaćanja (Euro).

– Obračunske ili klirinške – za obračun meĎunarodnih plaćanja na bazimeĎunarodnog dogovora.



Devize

• Novac jedne ekonomije u inostranstvu se javlja u dva oblika i to:

- valuta (efektivan strani novac)

- devize (kratkoročna potraživanja u ino novcu).

• Devize su kratkoročna potraživanja koja jedna nacionalna ekonomijaposeduje u valutama drugih ekonomija i to u obliku potraživanjabanaka na računima kod ino banaka, HOV koje glase na ino valutu,čekovi i menice koje glase na ino valutu,a vučene su kod ino banaka.

• Ino valute u rukama domaćih rezidenata nisu devize, već stranavaluta.



Devizni kurs

• Valutni kurs govori koliko novčanih jedinica domaće valuterazmenjujem za odreĎeni broj jedinica valute druge zemlje – cenanovčane jedinice izražena u novčanim jedinicama druge zemlje.

EUR/USD = 1,5

• Devizni kurs je vrednost ino valute, na koju glasi deviza, izraženo udomaćoj valuti. Postoji samo za ino valutu. Domaća valuta svojdevizni kurs ima samo u inostranstvu.

€1 = RSD 93

$1 = RSD 64



• Devizni kurs je važan jer uspostavlja vezu nivoa cena u zemlji iinostranstvu, tj. konvertuje ino cene u domaću valutu i obrnuto.

• Kupovina robe iz inostranstva porazumeva razmenu dinara za stranu

valutu, na deviznom tržištu, prema deviznom kursu.

• Važno je da devizni kurs bude realan, ne potcenjen, ni precenjen.

• Devizne kurseve, prema načinu formiranja, najgrublje je mogućeklasifikovati na:

– Fiksne kurseve – instrument za realizaciju ciljeva nacionalne monetarnepolitike. Promene ovog tipa kursa su devalvacija (pad vrednosti domaćegkusa, 1:100) i revalvacija (rast vrednosti kursa, 1:80).



– Fluktuirajući kursevi (plivajući) – formiraju se slobodno, pod uticajemponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu. Promene kursa sevrše depresijacijom (pad vrednosti domaćeg kusa, 1:100) i apresijacijom

(rast vrednosti kursa, 1:80).

• RukovoĎeno plivajući

Primer: Boca vina €1.000, devizni kurs je €1 = RSD 93

€1 = RSD 90, boca vina je RSD 90.000, a ne RSD 93.000

Apresijacija domaće valute znači jeftiniju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, skuplju domaću robu na stranom tržištu.



Levi„s farmerke €100, devizni kurs je €1 = RSD 93, = RSD 9.300

€1 = RSD 100, iste farmerke iznose sada RSD 10.000

Depresijacija domaće valute znači skuplju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, jeftiniju domaću robu na stranom tržištu.



Bilans plaćanja

Bilans plaćnja (platni bilans) oslikava ukupnost ekonomskihtransakcija zemlje sa inostranstvom. Čine ga:

* bilans tekućih transakcija

* bilans kapitalnih transakcija.

Stanje platnog bilansa odreĎuje visinu deviznog kursa, na deviznomtržištu promenama ponude i tražnje za devizama, a s druge stranedevizni kurs utiče na platni bilans (pitanje realnosti deviznog kursa).

- Precenjen devizni kurs smanjuje konkurentnost izvoza i povećavasklonost ka uvozu, a što vodi deficitu platnog bilansa.



• Kada govorimo o vrednosti novca govorimo o njegovoj kupovnoj snazi, tj.masi roba/usluga koje se mogu kupiti za datu količinu novca, u nekomvremenskom periodu.

• Kupovna snaga novca i cene su obrnuto proporcionalne veličine.

cene kupovna snaga novca ↓ cene ↓ kupovna snaga novca

• Kupovna snaga novca zavisi od zakona ponude i tražnje robnih fondova (R) inovčanih fondova (N).

• Veličina novca u opticaju = robnom fondu, konkretnije O x B = R

O – novac u opticajuB – brzina opticaja novcaR – robni fond

ConclusionPromena vrednosti novca 4



• DEFLACIJA – porast vrednosti novca, rast kupovne snage novca

– Kada je R > N

– Nastaje kada raste ponuda robe ili kada se novac povlači iz opticaja

– Efekti: novca je manje u opticaju, cene su niže, kamate rastu, padrentabilnosti, rast nezaposlenosti, dalje usporavanje opticaja novcai novac dodatno postaje skuplji.



• INFLACIJA – pad vrednosti novca, pad njegove kupovne snage

– Kada je N > R

– Nobelovac Milton Frideman: “Inflacija je uvek i svuda monetarni

problem”. – ObezvreĎivanje novca.

– Efekti: novca je više u opticaju, rast cena ...

– Mere za suzbijanje – kontrakovanje M, restriktivna monetarna

politika.



Novčana masa i monetrani agregati

• Novčana masa (M) suma svih finansijskih instrumenata koji imajufunkciju novca.

• Monetarni agregati – mere novčane mase, klasifikovani premakvalitetu i likvidnosti, monetarni indikatori i služe za voĎenjemonetarne politike i politike likvidnosti.

• Postoji 5 monetarnih agregata, od čega su prva tri najznačajnija zaprethodnom pomenute politike.

ConclusionNovac i monetarna politika 5



Monetarni agregati

GotovinaM1 + Transakcioni depoziti Transakcioni novac

M1

+ Neoročeni štedni depoziti M2 + Kratkoročne HoV Instrumenti likvidnosti

M2M3 + Oročeni depoziti (do 1 god.) Ukupna likvidna sredstva

M3M4 + Dugoročni oročeni depoziti Monetarni volumen

M4M5 + Instrumenti tržišta novca privatnog

sektora

Monetarni potencijal



Kreiranje novčane mase

Mehanizmi kreiranja novca:

kreditna aktivnost banaka

kupovina deviza od strane banaka

kupovina HOV od strane banaka

promene depozita banaka

zaduživanje države kod CB (centralne banke).



Monetarna politika

Politika države koja za zadatak ima regulisanje M u opticaju, različitimemisionim, kreditnim i deviznim instrumentima.

Ciljevi monetarnepolitike:

1. Postizanje i održavanjestabilnosti cena

2. Očuvanje finansijskestabilnosti(stabilnostikamatnih stopa,

finansijskog tržišta,deviznog tržišta)

3. Privredni rast

4. Visoka stopazaposlenosti

Osnovni instrumentimonetarne politike:

1. Operacije naotvorenom tržištu

2. Eskontna stopa

3. Obavezna rezerva



Strategija CB

Ciljana stopa inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksapotrošačkih cena, jedina je numerička smernica monetarne politike.

MeĎutim, navedeni instrumenti monetarne politike ne utiču direktnona ciljeve monetarne politike. Prave se operativni i prelazni targeti.



Delovanje pre izgleda ovako:



1. Operacije na otvorenom tržištu

• Najtržišniji instrument kojim CB raspolaže.

• Operiše se sa kratkoročnim HoV, a ne dugoročnim kako se ne biuticalo na investicionu aktivnost i kapitalne odnose.

• Kada CB na tržištu prodaje HoV, dolazi do povlačenja dela novca iz

opticaja, dolazi do smanjenja kreditnog potencijala poslovnih banaka,dinar postaje skuplji. Dalje negativne posledice se otklanjajusuprotnom akcijom.



2. Eskontna stopa

• Cena primarnog novca.

• Kamata po kojoj CB daje kredite poslovnim bankama.

• Ukoliko CB obori eskontnu stopu, krediti za banke postaju jeftiniji,

dalje se plasiraju povoljniji krediti privredi i stanovništvu, dolazi dorasta investicija, rasta DP.

• Opasnost inflacija.



3. Obavezna rezerva

• Obavezna rezerva predstavlja deo sredstava koje su banke uobavezi da drže na posebnim računima kod CB.

• Promenama stopa obavezne rezerve utiče se na smanjenje iliproširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlačenje,odnosno kreiranje dopunske likvidnosti banaka.

• Ukoliko doĎe do povećanja stope obavezne rezerve, smanjuje sekreditni potencijal banaka, dolazi do kontrakovanja M, dinar postajeskuplji.



Pitanja

1. U Brazilu, državi koja je pre1994. godine imala visokuinflaciju, mnoge transakacijesu obavljane radije udolarima nego u domaćojvaluti – realima. Zašto?

2. Koju od mera monetarnihagregata M1, M2, M3, činenajlikvidnija sredstva? Koja

je najveća mera?

3. Uporedite kontrolu novčanemase pomoću operacija naotvorenom tržištu, eskontnepolitike, i promena uobaveznim rezervama naosnovu sledećih kriterijuma:flaksibilnost, efikasnost,brzina sprovoĎenja.

ii novac i monetarna politika

Documents