Raunarski sistem

Hardware-sve komponente fizike komponente raunara(procesor, memorija, ulazni ureaji, izlazne, spoljanje memorije, kuite...) Software-svi programi (sistemski software,aplikativni s. i programi sa tetnim delovanjem(virusi).

Struktura raunarskog sistemaPROCESOR SYSTEM BUS

RAM

INPUT/OUTPUT BUS

SECUNDARY MEMORY

INPUT UNITS

OUTPUT UNITS

Hardware-podela

Procesor (CPU) Operativna memorija( RAM) Spoljanje memorije(Hard Disk) Ulazne jedinice(mi, tastatura...) Izlazne jedinice(monitor, tampa...)

Procesor(CPU)

je jedan od najvanijih delova raunara. CPU-centralna procesorska jedinica Procesor izvrava instrukcije, tj. obrauje podatke koje mu stiu iz RAM memorije preko sistemske magistrale. U RAM memoriji se privremeno nalaze podaci i instrukcije sa kojima procesor trenutno radi.

Razmena informacija u raunaru

Postoje dve vrste informacija:

Podaci Instrukcije za obradu podataka

Magistrale( eng. Bus )su putevi kojima se prenose informacije izmeu komponenata raunara. Sve magistrale u raunaru dele se na: Sistemsku magistralu( Procesor-RAM) i ulazno/izlaznu magistralu. Ulazno/izlazna magistrala povezuje procesor i RAM memoriju sa perifernim ureajima( ulazne jedinice, izlazne j. I spoljane memorije) Bit-najmanja koliina informacije sa kojom se radi u raunaru. To je 0 i1. 1 odgovara napon od 3,3 V, a 0-napon od 0V.

Delovi procesora

ALU-aritmetiko-logika jedinica CU-kontrolna jedinica FPU-jedinica za obradu decimalnih brojeva Interna ke memorija procesora Memorijski registri procesora(akumulator)

Rad CPU-aCU-kontrolna(upravljaka) jedinicaC=A+B

A ALU-aritmetiko-logika jedinica

BC-rezultat akumulator

RAM memorija

Karakteristike procesoraBrzina(radna frekvenca), npr.:3,6 GHz Duina procesorske rei, npr. 64-bita Radni takt procesora generie sistemski sat(system clock)-kvarcni oscilator na matinoj ploi. Za vreme jednog radnog takta procesor obradi koliinu informacija duine procesorske rei.

medijum za uvanje podataka

Memorija-

U memoriju se upisuju i iz nje se itaju informacije. Sastoji se od memorijskih registara(podeljenih na elije). U svaku eliju se upisuje 1 bit, a u ceo registar memorijska re.Svaki memorijski registar ima svoju adresu preko koje se pristupa sadraju u njoj. 1 bajt=8 bita.

Celija

1 0 1 0 1 0 1

Registar

Memorija -podela

U zavisnosti od medijuma na kome se informacija pamti najee se koriste:

Poluprovodnike(RAM, ROM,FLASH) Magnetne memorije(Hard disc, floppy disc) Optike memorije(CD, DVD)

Memorija-osnovne karakteristike1) Kapacitet memorije( KB,MB,GB,TB) 1 KB=1024 Bajta 1 MB=1024 KBajta 1 GB=1024 MBajta 1 TB=1024 Gbajta 2) Brzina (vreme pristupa)-vreme za koje se pristupi informaciji u memoriji. Meri se u ms-milisekundama i ns-nanosekundama.

Poluprovodnike memorije

Postoje dva osnovna tipa:

RAM-Random Access Memory(sluajno pristupna memorija, to su memorijski moduli koji se ugrauju u slotove na matinoj ploi) ROM-Read Only Memory( iz nje se podaci samo itaju,ip na matinoj ploi)

RAM memorija-karakteristike

U nju se informacija moe upisati i iz nje se moe proitati. Zove se memorija sa sluajnim pristupom, jer vreme potrebno za itanje ili upis podatka ne zavisi od adrese podatka. Jo je i nepostojana, jer se njen sadraj gubi pri iskljuenju napajanja. Vrste:

DRAM-Dynamic RAM ( dinamiki RAM),dugo godina bila je najea vrsta RAMa. Njen sadraj se mora osveavati svake milisekunde SRAM- Static RAM, nije potrebno osveavanje njenog sadraja.Bra je od DRAMa i skuplji. VRAM-video RAM specijalizovan za grafike kartice.

Sinonimi: Primarna, glavna, operativna, radna memorija. Kapacitet: 256 MB, 512 MB, 1 GB,2 GB... Brzina: nekoliko nanosekundi.

ROM memorija

Postojana memorija iji se sadraj ne gubi pri iskljuivanju napajanja. Slui za uvanje sistemskih programa(BIOS) koji treba da su stalno raspoloivi, i za koje se ne oekuje da e (esto) menjati. Postoje i vrste ROMa iji se sadraj moe moe promeniti pod odreenim uslovima. To su: PROM,EPROM,EEPROM. To je ip na matinoj ploi.

FLASH memorija

Eng.Flash-munja, naziv je dobila zbog brzine kojom se moe reprogramirati. Najnoviji oblik poluprovodnike memorije. Njen sadraj se moe obrisati za nekoliko sekundi. Moe se reprogramirati i do 100.000 puta. Predstavlja sredinu izmeu EPROM i EEPROM po ceni i funkcionalnosti. Korienje fle memorije za smetanje BIOS-a omoguava korisniku da uvek ima aktuelnu verziju BIOSa na svom raunaru.

VIRTUELNA MEMORIJASavremeni operativni sistemi omoguavaju simulaciju RAM memorije na hard disku u vidu virtuelne memorije. Korienje fle memorije za smetanje BIOS-a omoguava korisniku da uvek ima aktuelnu verziju BIOSa na svom raunaru.