СМИЉАН, половином 19. века

Кућа Теслиних

Много дрвећа,

згодних за пењање и

испробавање крила

Планине у које поврем

ено ударе гром

ови

Река и језеро. За пуштање бродића,

прављење воденица

Небо на коме се виде звезде, јер још увек нема електричног осветљења

Врх са кога се једне зиме скотрљала грудва

Пре него што га је пут одвео у Европу, а затим и преко океана, у Америку, Никола Тесла је био дечак који је волео да се игра.

ЧИМЕ СЕ ИГРАО?

О ЧЕМУ ЈЕ РАЗМИШЉАО?

Недалеко од места у коме сам у то време учио, постојао је велики млин са браном на реци. По правилу, висина воде била је 5-8 центиметара изнад бране и није било опасно отпливати до ње. Често сам се у то упуштао... Када сам, купајући се, стигао близу бране, приметих да је вода надошла и да ме неодољива водена струја носи све брже и брже ... Управо када ме је вода скоро отргла и када умало нисам полетео да се разбијем о стене које су се налазиле низводно, видео сам у кратком бљеску надахнућа познати дијаграм који објашњава један од најважнијих принципа хидраулике – да је притисак течности у покрету сразмеран површини на коју делује, и ја сам се истог часа окренуо на леви бок ...

Касније, колико се сећам, почео сам да расклапам и састављам сатове свога деде. У оном првом покушају увек сам успевао, али у оном другом – често сам грешио. Тако се догодило да је деда нагло прекинуо моје интересовање и то на не баш обазрив начин, па је прошло 30 година пре но што сам дотакао следећи сат

Ако се добро сећам, почео сам да резбарим мачеве од покућства које сам могао да набавим. У то време био сам под утиском српске народне поезије... Обичавао сам проводити сате гањајући непријатеље у облику кукуруза.

Грмови су се црнели пуни гундеља. Натакао бих четири гундеља на крстић, који би био тако постављен да се могао окретати око танке прибадаче и преносити покрет на велику плочу, добијајући тако приличну “снагу”.

ИНСПИРАЦИЈА

СНАГА, ЛЕПОТА

СТАТИКА

СИЛА, ЕНЕРГИЈА

Имао сам око 12 година када сам, снагом воље, први пут одагнао наметљиве визије своје маште, али никада нисам успео да контролишем бљескове светлости, који су се појављивали око мене у разним приликама...

Приметио сам да је појави слика у мојој машти увек претходила стварна визија догађаја ... Када би ми неко рекао реч, појавила би се жива слика предмета који је та реч означавала и понекад нисам могао јасно да разликујем да ли је то стварно или није.

СТРУЈА-ПРОТОК-ГОЛИЦАЊЕ-ЗЕМЉА-ПРОВОДНИК-КАНАЛИ-АНТЕНЕ-МРАВИ

Механички лет био је дуго једна од ствари које сам желео да постигнем, иако сам дуго био обесхрабрен сећањем на тежак пад када сам са врха зграде скочио држећи у руци отворен кишобран. Сваког дана обичавао сам да у машти путујем ваздухом у далеке крајеве, али још увек ми није било јасно на који начин да то изведем. Сада сам имао нешто опипљиво – летећу машину – која се састојала само од ротирајуће осовине, покретних крила и вакуума неограничене снаге!

Мрзео сам цртање; за мене је то била најгора од свих досадних ствари

Био је сутон и ја осетих потребу да помилујем мачка по леђима. Оно што сам опазио било је чудо пред којим занемех. Мачкова леђа беху плоча светлости и моја је рука изазвала пљусак праскавих варница, чије се пуцкетање чуло унаоколо.

Додир у дечаштву са природом ми је освежио душу и тело. Размишљао сам и планирао и започео многе идеје које су, по правилу, биле варљиве. Моја визија је била јасна, али сам принципе познавао врло ограничено.

Још од детињства сам морао да се бавим самим собом. Због тога сам много патио, али гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да уважавам непроцењиву вредност самопосматрања ради очувања живота, као и ради постизања успеха.

Никола Тесла је у таблици за писање видео таблет, који је за мене сасвим уобичајена ствар. Био је радознао као јa, волео да расклапа и склапа ствари. Чини ми се да је у детињству био несташан. Није имао скупе играчке, већ се играо и природи и сам волео да их прави. Неке играчке су нам биле заједничке – кликери, или чигра. Да је мој вршњак, мислим да бисмо заједно уживали у игри прављења ове презентације. Илија Мијалковић