identifikacija opasosti u radnom okruzenju

INSTITUT I KATEDRA ZA INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU

PROJEKTNI RAD IZ PROJEKTOVANJA SISTEMA ČOVEK - MAŠINA

Identifikacija opasnosti u radnom okruženju

Ocena: Student:Nikolić Jelena 1177/08Stojimirović Uroš 1088/08Đokić Dušan 1129/08

Školska godina: 2009/2010

Beograd, 2009.

SADRŽAJ

1. UVOD.......................................................................................................................................................2

2. PROBLEM.................................................................................................................................................5

3. METOD....................................................................................................................................................5

4. REZULTATI...............................................................................................................................................7

4.1. Opšta kontrolna lista........................................................................................................................7

4.1.1 Opasnost: Neravne i klizave površine.........................................................................................9

4.1.2 Opasnost: Pokretna vozila i mašine.........................................................................................10

4.1.3 Opasnost: Pokretni delovi mašina............................................................................................11

4.1.4 Opasnost: Električne instalacije i oprema.................................................................................12

4.1.5 Opasnost: Požar........................................................................................................................13

4.1.6 Opasnost: Eksplozija.................................................................................................................14

4.1.7 Opasnost: Hemijske materije...................................................................................................16

4.1.8 Opasnost: Buka.........................................................................................................................18

4.1.9 Opasnost: Vibracije..................................................................................................................19

4.1.10 Opasnost: Nedovoljna osvetljenost........................................................................................20

4.2 Uočene opasnosti............................................................................................................................21

4.3 Rezultati procene rizika...................................................................................................................22

5. ANALIZA REZULTATA.............................................................................................................................22

6. DISKUSIJA REZULTATA...........................................................................................................................26

7. ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................27

8. LITERATURA...........................................................................................................................................28

1

1. UVOD

U svakom radnom okruženju i na radnom mestu postoje mogućnosti nastanka opasnih ili rizičnih situacija. Zbog toga je veoma važno definisati pojam opasnosti i rizika za data radna mesta, uraditi neophodne analize i preduzeti korake za prevenciju nastanka bilo koje potencijalno opasne situacije.

Opasnost je stanje ili kombinacija stanja koja ukoliko se ne koriguju mogu dovesti do nesrećnog slučaja, povređivanja ili štete na imovini. Opasnost je sve ono što može izazvati potencijalnu štetu, negativno uticati na ljude, imovinu ili procese proizvodnje; usled opasnosti može doći do povrede na radu i bolesti, gubitka proizvodnje, oštećenja mađina itd.

Rizik na radu se odnosti na mogućnost i na težinu povrede ili oboljevanja nastalog kao rezultat izlaganja opasnostima.Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. Aktom poslodavac utvrđuje mere za otklanjanje rizika, odnosno njihovo smanjenje i sprečavanje radi poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.Osnovni cilj procene rizika na radu je zaštita bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Procena rizika se zasniva na utvrđivanju svih opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povrede na radu, oboljenje ili oštećenje zdravlja zaposlenog.

Analiza opasnosti predstavlja sistematski proces za identifikaciju opasnosti i kreiranje preporuka za preduzimanje korektivnih akcija. Analizi opasnosti treba pristupiti na dva načina:

Konsultovanjem i sudelovanjem radnika i/ili njihovih predstavnika kako bi smo dobili njihov uvid u opasnosti i nepoželjne učinke.

Sistemskim ispitivanjem svih aspekata rada (posmatranjem svega što se zaista događa na radnom mestu ili za vreme radne aktivnosti, uzimanjem u obzir ne rutinskih povremenih radnji, uzimanjem u obzir neplaniranih ali predvidljivih događaja kao što su prekidi radne aktivnosti).

Prepoznavanjem onih aspekata rada koji su potencijalno štetni (opasnost), fokusiranjem na one aspekte koji proizilaze iz radne aktivnosti.

Primenom koncepta rizika koji uzima u obzir ne samo različite opasnosti već i kako se radnici nose sa tim opasnostima za vreme rada i kako oni sami utiču na nivo opasnosti.

Da bi se izvela analiza opasnosti potrebno je uzeti u obzir radnike u direktnoj ili indirektnoj interakciji sa opasnostima, a posebnu pažnju treba obratiti grupama radnika koji su eventualno izloženi većem riziku.

2

Postoje dva pristupa pri analiziranju opasnosti :

Preliminarna analiza opasnosti Kreiranje preporuka za preduzimanje korektivnih akcija

Preliminarna analiza opasnosti se sprovodi u cilju identifikacije potencijalnih opasnosti i dodele prioriteta pojedinim opasnostima u skladu sa verovatnoćom nastanka nesrećnog slučaja, ili težinom povređivanja, polesti ili materijalne štete kje mogu nastati ukoliko opasnosti prouzrokuje nesrećan slučaj. Preliminarna analiza može obuhvatiti samo opservaciju i eventualno pilot testiranje opreme i sistema. Iako je za većinu radnih mesta dovoljno uraditi samo preliminarnu analizu opasnosti, postoje mesta sa povećanim rizikom i tada treba sprovesti detaljnu analizu opasnosti.

Detaljna analiza opasnosti obuhvata primenu analitičkih induktivnih i deduktivnih metoda a neke od najupotrebljavanijih su:

Analiza načina i posledica otkaza (FMEA); Analiza opasnosti i operativnosti (HAZOP); Analiza ljudske greške (HEA); Tehnika za analizu opasnosti (TOR); Analiza stabla mana (FTA).

Procena rizika na radnom mestu se vrši u nekoliko koraka:

Prikupljanje informacija Identifikovanje opasnosti Procena rizika koji proizilazi iz opasnosti (utvrđivanje verovatnoće i težine

posledica i odlučivanje kada je rizik na granici tolerancije) Planiranje aktivnosti za otklanjanje ili smanjenje rizika; pregled procene Dokumentovanje procene rizika

Za svaku identifikovanu opasnost se odlučuje da li je rizik mali, srednji ili visok uzimajući u obzir verovatnoću i težinu posledice koja može da bude izazvana opasnošću. Koristi se sledeća tabela da bi se donela takva odluka.

Težina poslediceMala Srednja Velika

VerovatnoćaVrlo neverovatno Mali (1) Mali (1) Srednji (2)Verovatno Mali (1) Srednji (2) Visok (3)Vrlo verovatno Srednji (2) Visok (3) Visok (3)

Tabela 1. Procena rizika

3

Tokom ispitivanja i procene rizika i opasnosti koriste se kontrolne liste (opšte i specifične). Kada se izanaliziraju popunjene liste, tada je portebno dati opis potencijalnih situacija koje mogu imati negativne posledice, a zatim predložiti mere za sprečavanje pojave istih kao i načine prevencije.

Mere prevencije opasnosti. SME udruženje preporučuje primenu sledećih metoda za kontrolu opasnosti:

Eliminisati izvor opasnosti Izvršiti supstituciju sa manje opasnim ekvivalentom Redukovati opasnost na samom izvoru Udaljiti zaposlene od opasnosti Razrediti opasnost ukoliko je u stanju fluida Primeniti odgovarajuću menadžment strategiju Koristiti ličnu zaštitnu opremu Obezbediti odgovarajuću obuku zaposlenih

Na slici 1. su prikazani koraci u prevenciji opasnosti:

Slika 1. Koraci u prevenciji opasnosti

Mere prevencije rizika. Nakon procene rizika na osnovu izabranih metoda i merila (korišćenjem određenih tabela sa procenjenim nivoima rizika), treba dati njegovu ocenu. Ukoliko je rizik visok i procenjen kao neprihvatljiv, potrebno je odmah preuzeti mere za njegovo smanjenje. Ukoliko je rizik srednji i procenjen kao prihvatljiv, preporučuje se planiranje aktivnosti za smanjenje tog stepena rizika. Ukoliko je rizik mali i procenjen kao prihvatljiv, neophodno je da se obezbedi da se taj stepen rizika održi na istom nivou.

Preventivne i zaštitne mere treba da budu sprovedene po sledećem predosledu prioriteta:

Eliminisanje rizika Minimiziranje rizika kroz organizacione mere Minimiziranje rizika kroz kolektivne zaštite Smanjenje rizika kroz odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu

4

Selektuj metodKoriguj po

potrebiProceni

efektivnostProveravaj /

opservirajPrimeni metode

2. PROBLEM

Cilj projektnog zadatka je ispitivanje pojave opasnosti i rizika na određenom radnom mestu koje smo sami izabrali za analizu. Naše ispitivanje smo sproveli u ’’ Euro group company’’. U pitanju je benzinska pumpa koja zastupa Lukoil brend. Tokom ispitivanja zaposlenima su date kontrolne liste koje su oni popunjavali, a uključen je bio i metod opservacije.

3. METOD

Proces identifikacije opasnosti podrazumeva određivanje svih pojava koje imaju potencijal da prouzrokuju štetu. Prilikom ispitivanja radnih mesta korišćenje su kontrolne liste. Kontrolne liste predstavljaju alat koji se može koristiti kao osnovno sredstvo ili kao podsetnik za identifikaciju opasnosti u radnom okruženju. One sadrže pitanja na koja ispitivač odgovara sa DA ili NE zavisno od konkretnog stanja koje je neposredno ustanovljeno na radnom mestu. Pored opšte kontrolne liste korišćene su i specifične kontrolne liste koje smo izbrali na osnovu opservacije radnog mesta.

5

Tabela 2. Predstavlja OPŠTU KONTROLNU LISTU

Opšta kontrolna lista:

Вr. Opasnost DA NE1. Neravne ili klizave površine (sve što može izazvati

klizanje, saplitanje, padanje, itd.)9 Kretanje vozila i mašina3. Pokretni delovi mašina4. Predmeti i delovi opasnih površina (oštre, hrapave, itd.)5. Tople ili hladne površine, materijali, itd.6. Radna mesta na visini i tačke za penjanje (sve što može

izazvati pad sa visine)7. Ručni alat8. Visok pritisak9. Električne instalacije i oprema

10. Vatra11. Eksplozija12. Hemijske supstance (uključujući prašinu) u vazduhu13. Buka14. Vibracija ruku i ramena15. Vibracija celog tela16. Osvetljenje17. UV, 1C, laserska i mikrotalasna zračenja18. Elektromagnetna polja19. Topla ili hladna klima20. Dizanje i spuštanje tereta21. Nepravilno držanje tela tokom rada22. Biološke opasnosti (virusi, paraziti, gljivice, bakterije)23. Stres, nasilje, zlostavljanje24 Ostalo: navesti opasnost i obeležiti sa DA

Tabela 2. Opšta kontrolna lista

6

4. REZULTATI U ovoj tački projektnog zadatka su prikazane kontrolne liste koje su popunili zaposleni.

4.1. Opšta kontrolna lista

Zaposleni: Kostadinović Saša


klizanje, saplitanje, padanje, itd.)

9 Kretanje vozila i mašina 3. Pokretni delovi mašina

4. Predmeti i delovi opasnih površina (oštre, hrapave, itd.) 5. Tople ili hladne površine, materijali, itd. 6. Radna mesta na visini i tačke za penjanje (sve što može

izazvati pad sa visine)

7. Ručni alat

8. Visok pritisak

9. Električne instalacije i oprema 10. Vatra 11. Eksplozija 12. Hemijske supstance (uključujući prašinu) u vazduhu 13. Buka 14. Vibracija ruku i ramena

15. Vibracija celog tela

16. Osvetljenje

17. UV, 1C, laserska i mikrotalasna zračenja

18. Elektromagnetna polja

19. Topla ili hladna klima

20. Dizanje i spuštanje tereta

21. Nepravilno držanje tela tokom rada 22. Biološke opasnosti (virusi, paraziti, gljivice, bakterije)

7

23. Stres, nasilje, zlostavljanje

24 Ostalo: navesti opasnost i obeležiti sa DA

Zaposleni: Andriano Avemarija


klizanje, saplitanje, padanje, itd.)

9 Kretanje vozila i mašina 3. Pokretni delovi mašina

4. Predmeti i delovi opasnih površina (oštre, hrapave, itd.) 5. Tople ili hladne površine, materijali, itd. 6. Radna mesta na visini i tačke za penjanje (sve što može

izazvati pad sa visine)

7. Ručni alat

8. Visok pritisak

9. Električne instalacije i oprema 10. Vatra 11. Eksplozija 12. Hemijske supstance (uključujući prašinu) u vazduhu 13. Buka 14. Vibracija ruku i ramena

15. Vibracija celog tela

16. Osvetljenje

17. UV, 1C, laserska i mikrotalasna zračenja

8

18. Elektromagnetna polja

19. Topla ili hladna klima

20. Dizanje i spuštanje tereta

21. Nepravilno držanje tela tokom rada 22. Biološke opasnosti (virusi, paraziti, gljivice, bakterije)

23. Stres, nasilje, zlostavljanje

4.1.1 Opasnost: Neravne i klizave površineZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li su podovi neravnih površina, nezavršenih ivica, sa rupama, postoje pukotine?

2. Da li su podovi prašnjavi i klizavi, vlažni zbog čišćenja, tečnosti, kiše blata?

3. Da li ima pragova i drugih promena na višim spratovima? 4. Da li ima razvučenih kablova na podu? 5. Da li zaposleni mogu pasti ili se okliznuti zbog neodgovarajuće obuće?

6. Da li se podovi održavaju urednim? 7. Da li predmeta koji smetaju isključujući one koji se ne mogu pomeriti?

8. Da li su obeleženi predmeti koji smetaju, a ne mogu se pomeriti? 9. Da li svi prolazi za kretanje/saobraćaj obeleženi? 10. Da li je osvetljenje podova i prolaza za kretanje/saobraćaj odgovarajuće?

9


PITANJA DA NE1. Da li su podovi neravnih površina, nezavršenih ivica, sa rupama, postoje pukotine?

2. Da li su podovi prašnjavi i klizavi, vlažni zbog čišćenja, tečnosti, kiše blata?

3. Da li ima pragova i drugih promena na višim spratovima? 4. Da li ima razvučenih kablova na podu? 5. Da li zaposleni mogu pasti ili se okliznuti zbog neodgovarajuće obuće?

6. Da li se podovi održavaju urednim? 7. Da li predmeta koji smetaju isključujući one koji se ne mogu pomeriti?

8. Da li su obeleženi predmeti koji smetaju, a ne mogu se pomeriti? 9. Da li svi prolazi za kretanje/saobraćaj obeleženi? 10. Da li je osvetljenje podova i prolaza za kretanje/saobraćaj odgovarajuće?

4.1.2 Opasnost: Pokretna vozila i mašineZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li se ikada koriste transportna sredstva u neispravnom stanju? 2. Da li su ikada transportna sredstva i oprema za dizanje preopterećeni?

3. Da li u prolazima za kretanje i saobraćaj ima prepreka? 4. Da li je vidno polje u prolazima za saobraćaj i kretanje ograničeno?

5. Da li transportna sredstva ikada koriste neovlašćena lica? 6. Da li teret uvek adekvatno obezbeđen? 7. Da li je vidno polje vozača ikada ograničeno ogromnim teretom?


10

PITANJA DA NE1. Da li se ikada koriste transportna sredstva u neispravnom stanju? 2. Da li su ikada transportna sredstva i oprema za dizanje preopterećeni?

3. Da li u prolazima za kretanje i saobraćaj ima prepreka? 4. Da li je vidno polje u prolazima za saobraćaj i kretanje ograničeno?

5. Da li transportna sredstva ikada koriste neovlašćena lica? 6. Da li teret uvek adekvatno obezbeđen? 7. Da li je vidno polje vozača ikada ograničeno ogromnim teretom?

4.1.3 Opasnost: Pokretni delovi mašinaZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li postoje neki opasni pokretni delovi mašina bez obezbeđenja?

2. Da li zaštitne naprave mašina štite šake, ruke od opasnih pokretnih delova mašine?

3. Da li zaštitne naprave mašina osigurane i nije ih lako skinuti? 4. Da li može da upadne neki predmet u pokretne delove mašina? 5. Da li zaštitne naprave mašina čine rad na njima neodgovarajućim i otežanim?

6. Da li mašina može biti podmazana bez skidanja zaštitnih naprava?

7. Da li jemoguće skinuti zaštitne naprave sa mašine bez njenog zaustavljanja?

8. Da li postoje neobezbeđeni zupčanici, kolutovi, točkovi zamajci? 9. Da li izloženi kaiševi ili zaštitni lanci? 10. Da li izloženi kompleti zavrtaja, ključeva, karika? 11. Da li su zaposlenom kontrole uključenja i isključenja lako dostupne?

12. Da li postoji kontrola za više od jednog operatera?

11

Zaposleni: Andriano AvemarijaPITANJA DA NE

1. Da li postoje neki opasni pokretni delovi mašina bez obezbeđenja?

2. Da li zaštitne naprave mašina štite šake, ruke od opasnih pokretnih delova mašine?

3. Da li zaštitne naprave mašina osigurane i nije ih lako skinuti? 4. Da li može da upadne neki predmet u pokretne delove mašina? 5. Da li zaštitne naprave mašina čine rad na njima neodgovarajućim i otežanim?

6. Da li mašina može biti podmazana bez skidanja zaštitnih naprava?

7. Da li jemoguće skinuti zaštitne naprave sa mašine bez njenog zaustavljanja?

8. Da li postoje neobezbeđeni zupčanici, kolutovi, točkovi zamajci? 9. Da li izloženi kaiševi ili zaštitni lanci? 10. Da li izloženi kompleti zavrtaja, ključeva, karika? 11. Da li su zaposlenom kontrole uključenja i isključenja lako dostupne?

12. Da li postoji kontrola za više od jednog operatera?

4.1.4 Opasnost: Električne instalacije i opremaZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li ste sigurni gde se nalaze sigurnosni prekidači i da su u funkciji?

2. Da li postoje bilo kakva oštećenja izolacija na linijama mašina, žice, petlje?

3. Da li postoji oštećena električna oprema usled neovlašćenog pristupa?

4. Da li postoji neka tabla za el.opremu bez oznake IEC-60417-5036 (crni- žuta)?

5. Da li postoji neka oštećena plomba na mašinama? 6. Da li je moguće da se koristi el.oprema na neodgovoarajući način? 7. Da li jemoguće da se koristi vlažna el.oprema ili sam mokrim rukama?

8. Da li je moguće da se radi u blizini opasnog el.sistema? 9. Da li se u blizini radne površine nalaze bilo kakvi pokretni delovi? 10. Da li postoje sprovodni delovi koji nisu povezani na sistem uzemljenja?

11. Da li postoji bilo kakav elektrostatički naboj?


12

PITANJA DA NE1. Da li ste sigurni gde se nalaze sigurnosni prekidači i da su u funkciji?

2. Da li postoje bilo kakva oštećenja izolacija na linijama mašina, žice, petlje?

3. Da li postoji oštećena električna oprema usled neovlašćenog pristupa?

4. Da li postoji neka tabla za el.opremu bez oznake IEC-60417-5036 (crni- žuta)?

5. Da li postoji neka oštećena plomba na mašinama? 6. Da li je moguće da se koristi el.oprema na neodgovoarajući način? 7. Da li jemoguće da se koristi vlažna el.oprema ili sam mokrim rukama?

8. Da li je moguće da se radi u blizini opasnog el.sistema? 9. Da li se u blizini radne površine nalaze bilo kakvi pokretni delovi? 10. Da li postoje sprovodni delovi koji nisu povezani na sistem uzemljenja?

11. Da li postoji bilo kakav elektrostatički naboj?

4.1.5 Opasnost: PožarZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li se koriste oksidirajuće ili zapaljive materije, farbe, adhezivi, rastvori?

2. Da li oksidirajuće, zapaljive materije skladište u prostoru sa ventilaciijom?

3. Da li je za opasne hemikalije na raspolaganu uputstvo za korišćenje istih?

4. Da li postoje izvori paljenja, otvorena vatra , visoka temperatura, elektrostatički naboj?

5. Da li su prostori sa opasnošću od vatre odgovarajuće označeni? 6. Da li su zaposleni koji koriste zapaljive supstance informisani o opasnostima?

7. Da li je protivpožarna oprema na raspolaganju i odgovarajuća? 8. Da li se protivpožarna oprema servisira redovno? 9. Da li je protivpožarna oprema lako dostupna? 10. Da li postoji plan za hitnost i evakuaciju u slučaju požara? 11. Da li su staze za evakuaciju obeležene? 12. Da li postoje alarmi za slučaj požara? 13. Da li se obavljaju protivpožarne vežbe? 14. Da li su obezbeđene protivpožarne obuke?


13

PITANJA DA NE1. Da li se koriste oksidirajuće ili zapaljive materije, farbe, adhezivi, rastvori?

2. Da li oksidirajuće, zapaljive materije skladište u prostoru sa ventilaciijom?

3. Da li je za opasne hemikalije na raspolaganu uputstvo za korišćenje istih?

4. Da li postoje izvori paljenja, otvorena vatra , visoka temperatura, elektrostatički naboj?

5. Da li su prostori sa opasnošću od vatre odgovarajuće označeni? 6. Da li su zaposleni koji koriste zapaljive supstance informisani o opasnostima?

7. Da li je protivpožarna oprema na raspolaganju i odgovarajuća? 8. Da li se protivpožarna oprema servisira redovno? 9. Da li je protivpožarna oprema lako dostupna? 10. Da li postoji plan za hitnost i evakuaciju u slučaju požara? 11. Da li su staze za evakuaciju obeležene? 12. Da li postoje alarmi za slučaj požara? 13. Da li se obavljaju protivpožarne vežbe? 14. Da li su obezbeđene protivpožarne obuke?

4.1.6 Opasnost: EksplozijaZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li se koristi bilo koja eksplozivna materija? 2. Da li postoji uputstvo za korišćenje opanih materija za sve eksplozivne hemikalije?

3. Da li su eksplozivne hemikalije odgovarajuće označene? 4. Da li se u procesu rada proizvode eksplozivne smese (npr.vazduh i gasovi, hidrogen i metan , vazduh i isparenja benzena ili acetona, vazduh i prašina sa drveta)?

5. Da li postoji prostor sa rizikom od eksplozije , skladišta boja, lakova, gasova?

6. Da li postoji prostor sa rizikom od eksplozije, zbog povećane temperature?

7. Da li su instalacije gasa zatvorene i da li se redovno proveravaju? 8. Da li se vrši odabir el.opreme koja se koristi u eksplozivnim prostorima?

9. Da li postoji izvor vatre u eksplozivnim prostorima? 10. Da li postoji izvor visoke temperature u eksplozivnim prostorima?

11. Da li postoje elektrostatička polja u eksplozivnim prostorima?

14

12. Da li postoji sistem ventilacije i da li se on redovno proverava? 13. Da li su označeni prostori sa opasnošću od eksplozije? 14. Da li se kontinuirano nadgleda koncentracija eksplozivnih materija u eksplozivnom prostoru?

15. Da li se redovno proveravaju planovi nadzora? 16. Da li su zaposleni koji koriste eksplozivne materije redovno informisani o opasnostima?


PITANJA DA NE1. Da li se koristi bilo koja eksplozivna materija? 2. Da li postoji uputstvo za korišćenje opanih materija za sve eksplozivne hemikalije?

3. Da li su eksplozivne hemikalije odgovarajuće označene? 4. Da li se u procesu rada proizvode eksplozivne smese (npr.vazduh i gasovi, hidrogen i metan , vazduh i isparenja benzena ili acetona, vazduh i prašina sa drveta)?

5. Da li postoji prostor sa rizikom od eksplozije , skladišta boja, lakova, gasova?

6. Da li postoji prostor sa rizikom od eksplozije, zbog povećane temperature?

7. Da li su instalacije gasa zatvorene i da li se redovno proveravaju? 8. Da li se vrši odabir el.opreme koja se koristi u eksplozivnim prostorima?

9. Da li postoji izvor vatre u eksplozivnim prostorima? 10. Da li postoji izvor visoke temperature u eksplozivnim prostorima?

11. Da li postoje elektrostatička polja u eksplozivnim prostorima? 12. Da li postoji sistem ventilacije i da li se on redovno proverava?

15

13. Da li su označeni prostori sa opasnošću od eksplozije? 14. Da li se kontinuirano nadgleda koncentracija eksplozivnih materija u eksplozivnom prostoru?

15. Da li se redovno proveravaju planovi nadzora? 16. Da li su zaposleni koji koriste eksplozivne materije redovno informisani o opasnostima?

4.1.7 Opasnost: Hemijske materijeZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJA DA NE1. Da li se hemijske suprstance (klasfikovane kao otrovne, štetne, kancerogene, mutagene, korozivne, zapaljive i sl.) koriste?

2. Da li je na raspolaganju uputstvo za korišćenje opansih materija? 3. Da li su opasne hemiklaije odgovorajuće označene? 4. Da li se sa opasnim materijama odgovarajuće rukuje? 5. Da li su zaposleni koji rade sa opasnim hemijskim supstancama redovno informisani o opasnim svojstvima tih hemikalija?

6. Da li mladi ili trudnice imaju kontakt sa kancerogenim i mutagenim materijama?

7. Da li je obavezno merenje koncentracije na radnom mestu, materija za koje je ustanovljena meksimalna dozvoljena koncentracija?

8. Da li je koncentracija hem.supstanci na radnom mestu niža od maksimalno dozvoljene koncentracije?

9. Da li je obezbeđena kolektivna zaštitna oprema, opšta i lokalna ventilacija na radnim mestima gde se koriste hemikalije?

10. Da li se ventilacioni sistem redovno proverava?

16

11. Da li postoje sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za zaposlene koji rade sa hemikalijama?

12. Da li se vrše redovni zdravstveni pregledi radnika izloženih opasnim hemijskim supstancama?

13. Da li su radnici koji rade sa kancerogenim materijama pod specijalnim medicinskim nadzorom?

14. Da li su svi radnici obučeni da na pravilan način koriste i rukuju sa opasnim hemijskim supstancama i njihovom pripremom?


PITANJA DA NE1. Da li se hemijske suprstance (klasfikovane kao otrovne, štetne, kancerogene, mutagene, korozivne, zapaljive i sl.) koriste?

2. Da li je na raspolaganju uputstvo za korišćenje opansih materija? 3. Da li su opasne hemiklaije odgovorajuće označene? 4. Da li se sa opasnim materijama odgovarajuće rukuje? 5. Da li su zaposleni koji rade sa opasnim hemijskim supstancama redovno informisani o opasnim svojstvima tih hemikalija?

6. Da li mladi ili trudnice imaju kontakt sa kancerogenim i mutagenim materijama?

7. Da li je obavezno merenje koncentracije na radnom mestu, materija za koje je ustanovljena meksimalna dozvoljena koncentracija?

8. Da li je koncentracija hem.supstanci na radnom mestu niža od maksimalno dozvoljene koncentracije?

9. Da li je obezbeđena kolektivna zaštitna oprema, opšta i lokalna ventilacija na radnim mestima gde se koriste hemikalije?

10. Da li se ventilacioni sistem redovno proverava? 11. Da li postoje sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za

17

zaposlene koji rade sa hemikalijama?12. Da li se vrše redovni zdravstveni pregledi radnika izloženih opasnim hemijskim supstancama?

13. Da li su radnici koji rade sa kancerogenim materijama pod specijalnim medicinskim nadzorom?

14. Da li su svi radnici obučeni da na pravilan način koriste i rukuju sa opasnim hemijskim supstancama i njihovom pripremom?

4.1.8 Opasnost: Buka


PITANJA DA NE1. Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat procesa rada ( npr. udar metala o metal, oruđa, mašine)?

2. Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat ambijentalne buke koja prodire u zgrade?

3. Da li je nivo buke u proizvodnji toliki da zaposleni nemože da čuje alarmne signale?

4. Da li je buka toliko jaka da treba da pojačate vaš glas da bi ste razgovarali sa ljudima na vašem radnom mestu?

5. Da li vi nenamerno pojačavate glas kada razgovarate sa ljudima po napuštanju vašeg radnog mesta?

18


PITANJA DA NE1. Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat procesa rada ( npr. udar metala o metal, oruđa, mašine)?

2. Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat ambijentalne buke koja prodire u zgrade?

3. Da li je nivo buke u proizvodnji toliki da zaposleni nemože da čuje alarmne signale?

4. Da li je buka toliko jaka da treba da pojačate vaš glas da bi ste razgovarali sa ljudima na vašem radnom mestu?

5. Da li vi nenamerno pojačavate glas kada razgovarate sa ljudima po napuštanju vašeg radnog mesta?

4.1.9 Opasnost: Vibracije


PITANJE DA NE1. Da li se proces rada obavlja u uslovima da se često ili tokom dužeg vremenskog perioda jasno osećaju vibracije?

2. Da li se proces rada obavlja u uslovima da se često ili tokom dužeg vremenskog perioda koriste ručni alati i oprema koja stvara vibracije?


PITANJE DA NE1. Da li se proces rada obavlja u uslovima da se često ili tokom dužeg vremenskog perioda jasno osećaju vibracije?

2. Da li se proces rada obavlja u uslovima da se često ili tokom dužeg vremenskog perioda koriste ručni alati i oprema koja stvara vibracije?

19

4.1.10 Opasnost: Nedovoljna osvetljenostZaposleni: Kostadinović Saša

PITANJE DA NE1. Da li je radno mesto dovoljno osvetljeno za efikasno i bezbedno obavljanje radnih zadataka?

2. Da li postoje senke u prostorijama za rad što može uticati na bezbednost i efikasnost rada?

3. Da li postoji adekvatno osvetljenje u prostorijama za kretanje, hodnicima, stepeništu, skladištima, za bezbedno kretanje i uočavanje prepreka (kao što su rupe na podu, predmeti na podu, stepenice, klizave površine ivice platformi, itd.)?

4. Da li neki izvori osvetljenja ili osvetljenje mogu negativno da utiču na čulo vida zaposlenih?

5. Da li ima prigovora zaposlenih na lošu vidljivost, bleštanje, osvetljenje?

6. Da li jakih kontrasta u vidnom polju što utiče na zamor očiju? 7. Da li ima zaslepljujućih refleksija od poliranih, sjajnih površina? 8. Da li ima jakih iskri i vibracija svetla šti vodi u vizuelni stres? 9. Da li boje predmeta u radnom okruženju izgledaju prirodno u

20

osvetljenju?10. Da li su boje kojim su označene opasosti prepoznatljive pod veštačkim osvetljenjem?

11. Da li zaposleni mogu da vide treperenje svetla? 12. Da li na rotirajućim mašinama postoji stroboskopski efekat usled osvetljenja?


PITANJE DA NE1. Da li je radno mesto dovoljno osvetljeno za efikasno i bezbedno obavljanje radnih zadataka?

2. Da li postoje senke u prostorijama za rad što može uticati na bezbednost i efikasnost rada?

3. Da li postoji adekvatno osvetljenje u prostorijama za kretanje, hodnicima, stepeništu, skladištima, za bezbedno kretanje i uočavanje prepreka (kao što su rupe na podu, predmeti na podu, stepenice, klizave površine ivice platformi, itd.)?

4. Da li neki izvori osvetljenja ili osvetljenje mogu negativno da utiču na čulo vida zaposlenih?

5. Da li ima prigovora zaposlenih na lošu vidljivost, bleštanje, osvetljenje?

6. Da li jakih kontrasta u vidnom polju što utiče na zamor očiju? 7. Da li ima zaslepljujućih refleksija od poliranih, sjajnih površina? 8. Da li ima jakih iskri i vibracija svetla šti vodi u vizuelni stres? 9. Da li boje predmeta u radnom okruženju izgledaju prirodno u osvetljenju?

21

10. Da li su boje kojim su označene opasosti prepoznatljive pod veštačkim osvetljenjem?

11. Da li zaposleni mogu da vide treperenje svetla? 12. Da li na rotirajućim mašinama postoji stroboskopski efekat usled osvetljenja?

4.2 Uočene opasnosti

Radno mesto broj Opasnost1. Klizave površine, eksplozija, požar i hemijske materije2. Klizave površine, eksplozija, požar i hemijske materije

Tabela 3. Uočene opasnosti na radnim mestima

4.3 Rezultati procene rizika

Rizik se procenjuje na osnovu tabele 1

Radno mesto broj Opasnost Rizik

1.

Klizave površine Mali (1)Eksplozija Srednji (2)Požar Visok (3)Hemijske materije Mali (1)

2.

Klizave površine Mali (1)Eksplozija Srednji (2)Požar Visok (3)Hemijske materije Mali (1)

Tabela 4. Rezultati procene rizika na radnim mestima

5. ANALIZA REZULTATA

22

5.1 Uočene opasnosti na radnim mestima

S obzirom da je radno mesto broj jedan isto kao i radno mesto broj 2, tako su i opasnosti koje se mogu javiti na radnIm mestima indentične. I zbog toga se te opasnosti na oba radna mesta mogu analizirati istovremeno.

Na radnim mestima su od navedenih kategorija uočene četiri opasnosti. Te četiri opasnosti su: klizave površine, eksplozija, požar i hemijske materije.

Opasnost od klizavih površina je minimalna. Iako na radnom mestu postoje opasnosti od klizanja na derivate koji se javljaju kao posledica samog procesa rada (npr., motorno ulje) ali i od spoljašnjih uticaja (padavine tj. voda), sam rizik od klizanja je sveden na minimum jer su preuzete sve preventivne mere, odnosno oprema za rad zaposlenih je birana uzimajući u obzir sve prethodno navedeno.

Opasnost od hemijskih supstanci nasteje zbog izduvnih gasova iz auspuha automobila koji su stalno prisutni na ispitivanim radnim mestima. Dakle, kada smeša goriva i vazduha uđe u cilindar i bude zapaljena pomoću svećice, stvara se smeša koja se sastoji od jednog dela ugljovodonika (nesagoreno gorivo), ugljen monoksida, ugljen dioksida, azot oksida, fosfora i mestimično po kojeg atoma teških metala kao što su olovo ili molibden. Ovo je, svakako uprošćen spisak, jer je formula mnooogo kompleksnija, ali poenta je da se da predstava o kijim materijama je reč. Ono što je karakteristično za sve ove materije, to je da su one u gasovitom stanju i štetne po ljude i okolinu. Izduvni gasovi ulaze direktno u izduvnu granu, koja stvara put ka mestu gde će ti gasovi izaći na slobodu.

S obzirom da se sve ovo odvija na otvorenom prostoru, ti gasovi se brzo rašire kroz atmosferu, što je sa ekološke strane veoma štetno, ali umanjuje količinu i koncentraciju štetnih materija koje zaposleni u tom okruženju udišu.

Opasnost od požara i eksplozije na ovim radnim mestima su usko povezane.

Tokom ranih devedesetih, zdravstveni i službenici bezbednosti u Nemačkoj su zabeležili pojavu preko trideset požara tokom punjenja rezervara automobila na benzinskim pumpama. Slični incidenti su se javili i u drugim evropskim državama, dok je u Velikoj Britaniji zabeleženo nekoliko takvih incidenata. Sledstvena istraživanja od strane Wolfson Electrostaticsa i PTB u Nemačkoj su uzrok pripisale statičkom elektricitetu sa dodatnim faktorima koji su doprineli nesreći, kao što su pumpa za gorivo sa brizgalicom, materijal od kojeg je napravljeno vozilo i površinski sloj parkirališa. Skorašnji sličan incident koji se dogodio u Velikoj Britaniji je zabeležen na kameri koja obezbeđuje parking. Sa video zapisa nemoguće je ustanoviti uzrok požara. Sve što se moglo videti je plamen koji kulja iz rezervoara za gorivo vozila, što je uzrokovalo veliku uznemirenost osobe koja je punila rezervoar, srećom bez fizičkih povreda.

23

Istraživanje od strane Wolfson Elektrostaticsa dovelo je do nekih zanimljivih otkrića.

Većina ljudi je iskusila neprijatan udar statičkog elektriciteta od strane savremenih vozila i većina ljudi za to krivi automobil. Istina je da vozila mogu dostići napon od nekoliko hiljada volti dok su u pokretu. Uz to, gume i površina puta su u elektrostatičkim odnosima relativno električki provodljivim. Zajednički rad Wolfson Elektrostaticsa i Asocijacije za istraživanja u industriji motora (Motor Industry Research Association - MIRA ) je obuhvatio merenje tranzitornog napona koje vozilo razvije na traci MIRA testa i zabeleženo je 5000 volti ili više. Ovaj elektrostatički napon, međutim, padne na nulu za manje od 1s po zaustavljanju vozila. Za električni udar koji su putnici iskusili izlazeći iz vozila pre je odgovoran elektrostatički napon koji se razvio na njima samima nego na vozilu. Izlaskom iz vozila i dodirivanjem metalnih vrata vozila svara se varnica koja prelazi sa njihovih naelektrisanih tela na vozilo i Zemljin potencijal, pre nego obrnutim redosledom. U ovoj situaciji generiše se statički elektricitet trenjem odeće putnika i sintetičkog materijala od kojeg su napravljena sedišta. Pošto je putnik potpuno izolovan od kontakta sa zemljom (plastični volan, plastična papučica za gas, sintetički pod, sintetička sedišta) ne postoji način da se naelektrisanje sprovede. Ako pri tome osoba nosi sintetičku obuću ili je površinski sloj prilaza pumpi od materijala koji je elektroizolator, dešava se da osoba odšeta od vozila do pumpe noseći sa sobom visok nivo statičkog elektriciteta. Energija varnice potrebna da zapali isparljive gasove iz nafte je oko 0,25miliJ. Istraživanjem koje je sprovela MIRA je pronađeno da energija varnica koje generišu ljudi dok izlaze iz kola može dostići 100miliJ. Sada je očigledno kako može doći do nesreće.

Postoji jedna bitna razlika između benzinskih pumpi u Velikoj Britaniji i kontinetalnoj Evropi. U Britaniji nemoguće je ostaviti pumpu ukjučenu samu, tako da osoba tokom sipanja goriva svo vreme ostaje u kontaktu sa zemljinim potencijalom preko konstantnog kontakta sa uzemljenom brizgalicom i okidačem. U nekim evropskim zemljama moguće je da se pumpa ostavi sama dok dovodi gorivo i da se osoba vrati u unutrašnjost kola, čime se ponovo stvara statički elektricitet na telu kliženjem preko sedišta. Po povratku do pumpe varnica se može stvoriti u prisustvu isparenja benzina. Nekima od gore pomenutih incidenata u Nemačkoj je pripisan ovaj sled događaja.

U današnje vreme sve veći broj delova za vozila se pravi od plastike. Ovo se odnosi i na unutrašnje i na spoljašnje delove. Jedan od najvećih pojedinačnih plastičnih delova je rezervoar za gorivo. Postoji značajan inženjerski napredak u konstrukciji plastičnog rezervoara za gorivo, umesto dotadašnjeg metalnog. Međutim, upotreba visoko elektroizolacionog materijala, kao što je plastika u blizini jako zapaljivih gasnih isparenja benzina, nameće pitanje nesreća izazvanih elektrostatičkim varničenjem. U ovom slučaju za stvaranje elektrostatičkog napona nisu odgovorni vozilo ili putnik, već pumpanje velikom brzinom benzina u rezervoar. Mnoga goriva inače slabe električne provodljivosti ipak imaju

24

električnu provdljivost ispod 100 picoSimensa po metru. Ovo im omogućava optimalne uslove za generisanje elektrostatičkog potencijala. Relativno neprovodljive tečnosti, kao što je nafta kada se pumpa kroz dovod za gorivo i filtere, mogu razviti iznenađujuće visok nivo statičkog elektriciteta.

Sam plastični rezervoar za gorivo, kada se montira u vozilo je relativno složene građe i sadrži mnoge metalne komponente kao što su pumpe, opruge, ventili i spojnice. Statički elektricitet generisan uticanjem goriva u rezervoar može se lako sprovesti do ovih delova ako nisu uzemljeni.

Varnice od neuzemljenih metalnih delova u i oko rezervoara goriva su odgovorne za veliki broj požara koji su zahvatili vozila i ovo je izgleda bio uzrok nedavnog incidenta u Britaniji.Vodeće automobilske kompanije shvativši opasnost od statičkog elektriciteta su uvele obaveznu proceduru u cilju procene i eliminisanja nesreća usled paljenja plastičnih rezervoara. Svaki novi model se rigorozno testira.

Sve nedoumice o statičkom elektricitetu i požarima na parkiralištima, međutim još nisu potpuno razrešene.

Prilikom nastanka požara automobila opšte je poznato da može doći i do nastanka eksplozije. Kada i kako je moguće to sprečiti će biti objašnjeno u priči koja sledi od očevidca koji se zadesio na licu mesta kada auto gori i kada vatrogasci dolaze da gase.

Naime, očevidac je čuo vatrogasca kako pita vlasnika vozila koje gori, koliko ima goriva u rezervoaru. Kasnije je očevidac upitao vatrogasca zbog čega mu je bitna količina goriva u rezervoaru. Na šta mu je vatrogasac odgovorio da ako ima malo goriva u rezervoaru, šanse da eksplodira su 99%. Dok ukoliko ima pola ili pun tank neće eksplodirati jer ima puno goriva i vatra ga ne može za kratko vreme zagrejati toliko da eksplodira. Tako da imaju dovoljno vremena da ugase ili eventualno ohlade rezervoar i spreče da dođe do eksplozije.

25

6. DISKUSIJA REZULTATA

U nastavku će biti predložena preporuke za poboljšanje uslova i smanjenje opasnosti na ovim radnim mestima.

Preporuke za smanjenje rizika od opasnosti klizavih površina:

Pažljiv odabir podova, pogotovo ukoliko postoji mogućnost da postanu vlažni ili prašnjavi usled procesa rada, održavanje površina podova suvim.

Ukoliko je neophodno, hemijsko tretiranje klizavih površina, koristiti odgovarajuće metode čišćenja

Omogućiti redovnu proveru podova i prolaza za saobraćaj i kretanje Obezbediti zaposlenima odgovarajuću obuću Obezbediti da podovi i prolazi za saobraćaj i kretanje budu odgovarajuće

obeleženi Obezbediti adekvatno osvetljenje podova i prolaza za kretanje i za saobraćaj Koristiti neklizajuće i materijale jednostavne za čišćenje za oblaganje podova

i prolaza za kretanje i saobraćaj

26

Obezbeđivanje odgovarajućeg izlivanja tečnosti u odnosu na površinu podova i prolaza za saobraćaj i kretanje.

U cilju smanjenja koncentracije štetnih hemijskih materija kod izduvnih gasova na novijim automobilima se ugrađuju katalizatori u auspuhu automobila. Odmah nakon izlaska gasova iz motora, dolaze do katalizatora. Prolazeći kroz katalizator, izduvni gasovi se u velikoj meri očiste od otrovnih gasova. Ova preporuka se odnosi na same proizvođače automobila i delova za automobile. Ali prporuke koje se odnose direktno na sama radna mesta su:

Obezbeđivanje da se svim opasnim hemijskim supstancama adekvatno rukuje

Obezbeđivanje da koncentracija opasnih hemijskih supstanci bude merena i nadgledana

Instaliranje odovarajuće opreme za kolektivnu zaštita Obezbeđivanje da radnici budu opremljeni ličnom zaštitnom opremom Briga o redovnoj tehničkoj proveri opreme koja se koristi sa hemikalijama Obezbeđivanje redovnih medicinskih pregleda za zaposlene koji su izloženi

opasnim hemijskim materijama, pogotovo kancerogenim i mutagenim materijama

Redovna obuka zaposlenih o riziku koji proizilazi iz opasnih hemijskih supstanci i o bezbednom radu sa tim supstancama

Primeri preventivnih mera koje se mogu koristiti za smanjenje rizika od požara

Prevencija i otklanjanje izvora vatre, uključujući zabranu pušenja Obezbeđivanje protivpožarne opreme (izbor protivpožarne opreme zavisi od

vrste zapaljivih materija i veličine radnog prostora) Obezbeđivanje odgovarajuće protivpožarne opreme Instaliranje opreme sa alarmima u slučaju požara Pravljenje planova za staze u slučaju evakuacije i čuvanje tih staza čistim Obezbeđivanje obuke za zaposlene Obezbeđivanje vežbi za slučaj požara

Na osnovu priče koja je data u analizi rezultata može se doći do zaklučka da što puniji rezervoar smanjuje mogućnost dolaska do eksplozije prilikom požara koji može nastati prilikom punjenja rezervoara automobila. Dati primeri preventivnih mera koje se mogu koristiti za smanjenje rizika u slučaju eksplozije na ovim radnim mestima su:

Prevencija ili eliminacija izvora vatre Čuvati supstance koje mogu da naprave eksplozivne mešavine sa vazduhom

daleko od otvorene vatre, električne opreme, varnice itd.

27

Obeležavanje prolaza za evakuaciju i oslobođenje takvih prolaza od prepreka Obuka zaposlenih Uvežbavanje situacija u hitnim slučajevima

28

7. ZAKLJUČAK

Na radnim mestima koje smo izabrali opasnosti nisu male. Opasnosti može biti čak i po okolinu. U cilju sprečavanja eventualnih nezgoda u vidu povređivanja radnika, ili čak eksplozija, mogu se učiniti mnoge stvari.

Postoji mogućnost da se zaposleni povrede usled izlivanja tečnosti i hemikalija na pod. Mere bezbednosti koje smo predložili uključuju i stavljanje drugačijih podnih obloga koje su otporne na ulje i slične materije, kao i adekvatno osvetljavanje. Takođe bi trebalo obeležiti puteve kretanja i obezbediti da ništa na tom putu ne može da se izlije.

Redovnom obukom zaposlenih može se obezbediti da brinu o svojoj bezbednosti kada dođu u susret sa štetnim hemijskim materijama. Odgovarajuća zaštitna oprema, kao i prva pomoć moraju biti obezbeđeni. Redovni pregledi kod lekara su takođe obavezni da bi se na vreme ustanovila eventualna oboljenja uzrokovana hemijskim agensima.

Najveći rizik po okolinu, kao i radnike, svakako je opasnost od požara i eksplozija. Obaveza poslodavca je da obezbedi svu neophodnu protivpožarnu opremu, uključujući i alarme i planove za evakuaciju, kao i da svoje zaposlene uputi na obuku kako bi mogli sami da pravovremeno deluju dok ne dođu vatrogasci.

Ako se sve predložene preventivne mere primenjuju, šanse da dođe do opasnih situacija se smanjuju na minimum, a ako bi se dogodile – adekvatan trening zaposlenih bi morao biti dovoljan da se šteta ili požar umanji i lokalizuje.

29

8. LITERATURA

Žunjić A., 2009. Predavanja iz predmeta Projektovanje sistema čovek-mašina, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Priručnik za procenu rizika, Ministarstvo za rad i zapošljavanje, www.minrzs.gov.rs. Kozar N., Rad na temu Opasnost od statičkog elektriciteta u kući i automobilu,

www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/398.pdf

30

http://www.minrzs.gov.rs/

identifikacija opasosti u radnom okruzenju

Documents