Hronologija istorije Jugoslavije – uz izloţbu Muzeja istorije

Jugoslavije “Jugoslavija 1918-1991.”

1918 (datumi po gregorijanskom kalendaru iako je tokom ove godine u Srbiji jos uvek

bio u upotrebi julijanski kalendar)

6. oktobar U uslovima proboja Solunskog fronta i dezintegracije Austro-Ugarske,

u Zagrebu se obrazuje nov organ vlasti – Narodno vijeće Slovenaca,

Hrvata i Srba koje proglašava ujedinjenje tri navedena naroda iz

sastava Habzburške monarhije u narodnu, slobodnu i nezavisnu

drţavu. Narodno vijeće naknadno proširuje svoje ingerencije i na

zastupanje Srba i Hrvata iz Juţne Ugarske (Vojvodine).

29. oktobar Hrvatski sabor je poništio vaţnost drţavnopravnog poloţaja Hrvatske,

Slavonije i Dalmacije u okviru ugarske kraljevine i austrijske carevine

i proglasio stupanje u zajedniĉku drţavu Slovenaca, Hrvata i Srba.

1. novembar Srpska vojska je oslobodila Beograd i time ĉitavu predratnu Srbiju

nakon ĉega je usledilo oslobodjenje Vojvodine i drugih krajeva preko

Save, Dunava i Drine.

7. novembar U Skadru je formirana teroristiĉka organizacija Nacionalna odbrana

Kosova poznatija kao Kosovski komitet koja je baštinila programske

ciljeve prethodne Prizrenske i Pećke lige iz poslednje ĉetvrtine XIX

veka – stvaranje velikoalbanske drţave na teritoriji bivšeg Skadarskog,

Kosovskog, Bitoljskog i Janjinskog vilajeta Otomanske imperije.

9. novembar U Ţenevi su svi relevantni politiĉki faktori, predstavnici srpske vlade i

opozicije, na jednoj strani, i predstavnici Narodnog vijeća Drţave

Slovenaca, Hrvata i Srba, kao i Jugoslovenskog odbora, na drugoj,

potpisali deklaraciju o ujedinjenju u zajedniĉku drţavu na bazi pune

ravnopravnosti izmedju Kraljevine Srbije i Drţave Slovenaca, Hrvata i

Srba. Pitanja oblika drţavnog uredjenja i oblika vladavine ostavljeno je

na rešavanje ustavotvornoj skupštini kao izrazu slobodne volje svih

gradjana nove drţave.

25. novembar Narodno vijeće donelo odluku da se jugoslovenske zemlje bivše

Habzburške monarhije ujedine sa Srbijom I Crnom Gorom.

Velika narodna skupština u Novom Sadu odluĉila, na predlog Jaše

Tomića, da se Vojvodina direktno prisajedini Kraljevini Srbiji umesto

da u novu drţavu stupi kao deo Drţave Slovenaca, Hrvata i Srba.

26. novembar Velika narodna skupština u Podgorici je donela odluku da se kralj

Nikola i dinastija Petrovića svrgne sa crnogorskog prestola i da se Crna

Gora pripoji Srbiji pod dinastijom Karadjordjevića i kao njen deo

udruţi u novu jugoslovensku drţavu.

1. decembar Na zahtev jugoslovenskih delegata, regent Aleksandar je sveĉano

obnarodovao ujedinjenje Srbije sa Drţavom Slovenaca, Hrvata i Srba u

Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.

decembar Izbija oruţana pobuna albanskog stanovništva u Plavu i Gusinju.

1919

15. januar U celom Kraljevstvu SHS se prešlo na gregorijansko raĉunanje

vremena (i u predratnoj Srbiji).

Predsednik delegacije Kraljevstva SHS na prestojećoj Konferenciji

mira u Parizu, Nikola Pašić, zahtevao je da delegati budu priznati od

strane Konferenciji kao opunomoćenici nove drţave, a ne samo

Kraljevine Srbije kao još uvek jedine medjunarodno priznate zemlje.

10. februar Sjedinjenje Ameriĉke Drţave zvaniĉno priznale Kraljevstvo SHS.

1. mart Umesto raspuštene Narodne skupštine Srbije sastalo se Privremeno

narodno predstavništvo Kraljevstva SHS u kome su bili zastupljeni

predstavnici svih oblasti.

8. mart Rezolucija Hrvatske narodne seljaĉke stranke iskazuje opoziciju prema

novoj drţavi za koju smatraju da nije legitimna sa stanovišta hrvatskog

naroda.

18. maj Veće ĉetvorice na Konferenciji mira odredilo granice izmedju

Madjarske i Kraljevstva SHS.

19. maj Opoĉela vojna akcija zaposedanja dela Koruške sa Celovcem.

1. jun Velika Britanija zvaniĉno priznala Kraljevstvo SHS.

6. jun Francuska zvaniĉno priznala Kraljevstvo SHS.

28. jun Kraljevstvo SHS potpisalo ugovor o miru sa Nemaĉkom zajedno sa

ostalim savezniĉkim silama.

23. jun Donet je zakon o Univerzitetu u Ljubljani i Filozofskom fakultetu u

Skoplju (kao sastavnom delu Univerziteta u Beogradu).

10. septembar Zakljuĉen je mirovni ugovor sa Austrijom u Sen-Ţermenu koji je

nametnuo Kraljevstvu SHS, kao i drugim drţavama-naslednicama

Austro-Ugarske obaveze u pogledu zaštite nacionalnih manjina. Nakon

iskazanog otpora prema mešanju u unutrašnje stvari, Kraljevstvo SHS

je potpisalo ugovor 5. decembra.

27. novembar Zakljuĉen je mirovni ugovor sa Bugarskom u Neiju koji je Kraljevstvo

SHS potpisalo istovremeno kad i Sen-Ţermenski ugovor.

29. decembar Poĉeo je sa radom Narodni Univerzitet u Novom Sadu.

1920

15. januar Vlada je donela rešenje o unifikaciji novca na teritoriji cele zemlje na

osnovu koga su sve krune sa teritorija bivše Austro-Ugarske imale da

budu zamenjene dinarima.

26. januar Narodna banka Srbije je postala Narodna banka Kraljevstva SHS.

4. jun Zakljuĉen je mirovni ugovor sa Madjarskom u Trianonu.

20-24. jun Odrţan je Vukovarski kongres Socijalistiĉke radniĉke partije

Jugoslavije koja je tom prilikom preimenovana u Komunistiĉku partiju

Jugoslavije (KPJ).

15. jul Zvaniĉni naziv drţave je promenjen u Kraljevina Srba, Hrvata i

Slovenaca.

14. avgust Tokom posete ĉehoslovaĉkog predsednika Edvarda Beneša Beogradu

zakljuĉena je odbrambena konvencija izmedju Ĉehoslovaĉke i

Kraljevine SHS uperena protiv madjarskog revizionizma i restauracije

Habzburške dinastije. Ovaj savez koji će biti proširen sledeće godine

postao je poznat pod nazivom Mala Antanta.

22. avgust Odrţani su prvi opštinski izbori.

12, septembar Reorganizacijom Srpske pravoslavne crkve formirana je Srpska

Patrijaršija ĉiji prvi patrijarh će postati Dimitrije Pavlović.

12. novembar Potpisan je ugovor u Rapalu izmedju Italije i Kraljevine SHS koji je

utvrdio medjusobne granice i time konaĉno doveo do normalizacije

odnosa izmedju dve zemlje. Sporazum o gradu i luci Rijeka nije

sproveden zbog okupacije grada od strane legionara-nacionalista pod

komandom Gabrijela d’Anuncija.

15. novembar Delegat Kraljevine SHS je uĉestvovao na prvom zasedanju Skupštine

Lige naroda u Ţenevi zajedno sa predstavnicima 40 drugih zemalja.

28. novembar Odrţani su izbori za Ustavotvornu skupštinu na kojima su najviše

glasova odnele Demokratska, Radikalna i Komunistiĉka partija.

29. decembar Vlada je donela uredbu poznatu kao Obznana kojom je potpuno

zabranjena aktivnost Komunistiĉke partije Jugoslavije.

1921

24. mart Karlo IV Habzburški se iznenadno vratio u Madjarsku da ponovo

preuzme krunu Sv. Stefana. Ĉehoslovaĉka i Kraljevina SHS su

pripretile oruţanom silom ukoliko Karlo hitno ne napusti zemlju. Zbog

pritiska velikih sila i vojne pretnje susednih zemalja Karlo je napustio

Madjarsku. Mala Antanta je tako demonstrirala svoju efikasnost. Kao

posledica ovih dogadjaja, Rumunija je zakluĉila odbrambeni ugovor sa

Ĉehoslovaĉkom 23. aprila i nešto kasnije, 7. juna iste godine, sa

Kraljevinom SHS. Time je kompletiran sistem Male Antante kao

odbrambenog saveza koji je poĉivao na bilateralnim konvencijama

izmedju zemalja-ĉlanica.

8. april Pošto je njegov koncept o decentralizovanom uredjenju Kraljevine

odbaĉen od strane Nikole Pašića i većine u Radikalnoj stranci, Stojan

Protić je napustio Poslaniĉki klub radikala.

28. jun Prostom većinom glasova Ustavotvorna skupština je izglasala tzv.

Vidovdanski ustav koji je definisao Kraljevinu SHS kao unitaristiĉki

uredjenu monarhiju na ĉelu sa dinastijom Karadjordjevića. Slovenaĉke

i hrvatske politiĉke stranke su bojkotovale donošenje ustava, pa je tako

taj ĉin, umesto da razreši na bazi sporazuma izmedju tri naroda pitanje

unutrašnje organizacije vlasti, produbio postojeću krizu i dodatno

zaoštrio tzv. hrvatsko pitanje.

21. jul Pripadnik komunistiĉke teroristiĉke organizacije “Crvena pravda” je

ubio ministra unutrašnjih poslova, Milorada Draškovića. To je bio prvi

politiĉki atentat u Kraljevini SHS. U odgovor na ovaj teroristiĉki ĉin,

svi komunistiĉki poslanici u Skupštini su razrešeni mandata.

16. avgust Kralj Petar I Karadjordjević je preminuo. Nakon njegove smrti na

presto je stupio Aleksandar I.

21. oktobar Karlo Habzburški je ponovo tajno ušao u Madjarsku i uputio se prema

Budimpešti da preuzme krunu. Na njegov pokušaj puĉa Kraljevina

SHS i Ĉehoslovaĉka su odgovorile delimiĉnom mobilizacijom vojske.

Njihova odluĉnost da primene silu i pritisak velikih sila primorali su

madjarsku vladu da Karla protera iz zemlje kao i da usvoji zakon koji

je lišio prava na presto sve pripadnike kuće Habzburga. Mala Antanta

je postigla novu diplomatsku pobedu.

9. novembar Period neizvesnosti i sukoba na albanskoj granici je konaĉno razrešen

odlukom Konferencije ambasadora u Parizu da prizna nezavisnu

Albaniju u granicama odredjenim 1913. godine posle Balkanskih

ratova sa malim korekcijama granice u korist Kraljevine SHS. Italija je

dobila nejasan mandat od strane Lige naroda kao ĉuvar albanske

nezavisnosti što će ona kasnije koristiti kao pokriće za svoje

imperijalistiĉke ambicije i tako stvarati tenziju u odnosima sa

Beogradom, nepomirljivim prema italijanskom stupanju na Balkan.

1922

14. januar Hrvatski blok (politiĉkih stranaka) doneo je memorandum koji se

pozivao na vrednosti republikanizma i seljaĉke drţave, ali i suverene

Hrvatske u okvirima medjunarodno priznate Kraljevine SHS.

2. februar Osnovano je Udruţenje prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić” u cilju

popularizacije i napretka iste.

1. april Osnovan je Aero-klub u Beogradu u cilju promovisanja

vazduhoplovstva koji je izazvao veliko interesovanje javnosti što se

ogledalo u brzom porastu ĉlanstva.

10. april Otpoĉela je Djenovska konferencija o ekonomskom rekonstruisanju

Evrope (trajala do 19. maja) na kojoj je delegacija Kraljevine SHS

uzela uĉešća i nastupala solidarno sa ostalim zemljama Male Antante.

26. april Na osnovu Uredbe o podeli zemlje na oblasti drţavna teritorija je

podeljena na 33 administrativne jedinice.

8. jun Kralj Aleksandar se venĉao sa rumunskom princezom Marijom.

22. jul Usvojen je zakon u Narodnoj skupštini o podizanju prvog velikog

spoljnog zajma u vrednosti od 100 000 000 dinara od ameriĉke banke

Bler koji je bio namenjen troškovima izgradnje ţelezniĉke pruge od

Beograda do Jadranskog mora.

9. novembar Predsednik bugarske vlade Aleksandar Stambolijski je zvaniĉno

posetio Beograd u cilju poboljšanja odnosa izmedju dve zemlje.

1923

2. mart U Nišu se sastale delegacije Kraljevine SHS i Bugarske koje su

potpisale protokole kojima su predvidjene zajedniĉke mere za

osiguravanje granice od teroristiĉkih upada komita VMRO-a.

Sporazum je predstavljao veliki korak ka pomirenju i saradnji izmedju

dva ljuta protivnika iz vremena rata.

18. mart Odrţani su parlamentarni izbori na kojima su najviše glasova dobile

Narodna radikalna stranka – 108, Hrvatska republikanska seljaĉka

stranka – 70 i Demokratska stranka -51.

13. april Delegat Radikalne partije Marko Djuriĉić postigao je sporazum, tzv.

Markov protokol, sa predstavnicima Hrvatske republikanske seljaĉke

stranke, Slovenske ljudske stranke i Jugoslovenske muslimanske

organizacije u Zagrebu o promeni administracije u Hrvatskoj, Sloveniji

i Bosni.

10. maj Potpisana je nova konvencija sa grĉkom vladom o slobodnoj zoni u

luci Solun u trajanju od 50 godina, kao i 4 dodatna protokola o

ţeleznicama, poštanskom saobraćaju, carinama i veterinarskom

uverenju.

7. jun Nikola Pašić je javno odbacio Markov protokol.

9. jun U krvavom prevratu u Bugarskoj likvidiran je predsednik vlade

Stambolijski i time su poništeni svi rezultati dobrosusedske politike

prema Kraljevini SHS koju je on vodio.

13. jun Osnovana je Beogradska filharmonija udruţivanjem ĉlanova orkestra

Narodnog pozorišta i nastavnika beogradske Muziĉke škole.

9. septembar Uspostavljena je redovna noćna linija sa panĉevaĉkog aerodroma do

Bukurešta što je bio prvi noćni komercijalni let u istoriji svetskog

vazduhoplovstva.

11. oktobar U Novom Sadu je formirana prva jugoslovenska fabrika aviona

“Ikarus”.

1924

27. januar Potpisan je tzv. Rimski pakt izmedju Italije i Kraljevine SHS –

sporazum o prijateljstvu zajedno sa sporazumom kojim je Rijeka

prepuštena Italiji, a obliţnje pristanište Baroš potonjoj potpisnici.

Beograd se nadao da ce ovim sporazumom, pored rešavanja otvorenih

pitanja sa Rimom, odstraniti italijansko mešanje u balkanske prilike,

koje je ohrabrivalo revizionizam jugoslovenskih suseda i tako steći mir

i sigurnost na svim svojim granicama.

23. mart Poslanici Hrvatske seljaĉke stranke su došli u Beograd i poloţili

zakletvu na Vidovdanski ustav ĉime su faktiĉki priznali monarhiju i

odbacili republikanstvo iz svog stranaĉkog programa.

22. maj Radio-telegraf Beograd-Rakovica, poznat pod imenom Radio Avala, je

prvi put emitovao radio program u Kraljevini SHS.

12. avgust Potpisane su tzv. Neptunske konvencije – 11 na broju – koje su

regulisale niz praktiĉnih pitanje poput prometa, poštanskog i

telegrafskog saobraćaja sa Italijom itd.

7. septembar Nakon što je Stjepan Radić odustao od bilo kakvih drţavno-pravnih

zahteva, ukljuĉujući i reviziju ustava, HSS je ušla u kratkotrajnu vladu

Ljube Davidovića koja je srušena već u oktobru.

15. novembar Kraljevina SHS je otkazala vaţnost ugovora o savezu sa Grĉkom

zakljuĉenog u maju 1913. godine.

1925

8. februar Odrţani su parlamentarni izbori na kojima su najviše glasova dobili

radikali i HSS dok je Demokratska stranka Ljube Davidovića, nastala

rascepom Jugoslovenske demokratske stranke tj. odvajanjem

samostalnih demokrata Svetozara Pribićevića koji su zagovarali jaku

centralistiĉku politiku, ostvarila slab rezultat. Medjutim, vlada

Nacionalnog bloka sastavljena od radikala i samostalnih demokrata

nije imala parlamentarnu većinu, a Opozicioni blok koji su ĉinile sve

druge stranke osim Saveza zemljoradnika (ukljuĉujući HSS) nije

uţivao podršku krune, pa je vladala politiĉka nestabilnost.

14. jul Dolazi do velikog preokreta na unutrašnje-politiĉkoj sceni kada

radikali i HSS napuštaju svoje dotadašnje koalicione partnere i

zajedniĉki formiraju vladu.

28. oktobar U Ankari je zakljuĉen ugovor o miru i prijateljstvu izmedju Turske i

Kraljevine SHS.

1926

16. april Obnovljena je Narodna biblioteka u Beogradu.

15.maj Iz radikalskog poslaniĉkog kluba izdvojila se grupa od 10 poslanika

koju je predvodio Ljuba Jovanović ĉime je kulminirao sukob medju

radikalima koji je trajao ĉitave godine i u okviru koga je obznanjena

dokumentacija o korupcionaškoj aferi Rada Pašića, sina predsednika

vlade.

24. maj Sveĉano je otvorena nova zgrada Univerzitetske biblioteke ĉija

izgradnja je finansirana od strane Karnegijevog fonda.

12. septembar U Kraljevu je zapoĉela izgradnja Drţavnog zavoda za proizvodnju

aviona metalne konstrukcije koji je od sledeće godine pokrenuo

serijsku proizvodnju vojnih aviona po francuskoj licenci.

27. novembar Potpisivanje ugovora o prijateljstvu izmedju Italije i Albanije, tzv.

Prvog tiranskog pakta, stvorilo je pravnu osnovu za eventualno

italijansko vojno prisustvo u Albaniji što je predstavljalo veliku

strategijsku pretnju za bezbednost Kraljevine SHS. Momĉilo Ninĉić je

dao ostavku na mesto ministra spoljnih poslova nakon kraha njegove

politike sporazuma sa Italijom i otpoĉela je decenija izuzetno

zategnutih odnosa izmedju Beograda i Rima.

10. decembar Preminuo je Nikola Pašić.

1927

18. mart Italija je pred evropskom javnošću optuţila Kraljevinu SHS da sprema

oruţani napad na Albaniju. Ovo je bio prvi u nizu incidentnih situacija

izmedju dve zemlje.

27. maj Albanska policija je uhapsila dragomana poslanstva Kraljevine SHS u

Tirani, Djuraškovića što je dovelo do privremenog prekida

diplomatskih odnosa izmedju dve zemlje.

11. septembar Odrţani su parlamentarni izbori na kojima su najviše mandata dobili

radikali (112), a sledili su Davidovićeve demokrate i SHS sa po 61.

5. oktobar Teroristi Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije

(VMRO) usmrtili su generala Mihaila Kovaĉevića u Štipu što je dovelo

do zatvaranja granice sa Bugarskom.

10. novembar HSS koja je raskinula koaliciju sa radikalima je formirala Seljaĉko-

demokratsku koaliciju zajedno sa Pribićevićevom Samostalnom

demokratskom strankom. Ova koalicija je trebalo da formira

“preĉanski” front naspram predratne Srbije.

11. novembar Ministar spoljnih poslova, Vojislav Marinković, je u Parizu potpisao

ugovor o prijateljstvu sa Francuskom nakon višegodišnjeg odlaganja

izazvanog izbegavanjem obe strane da izazivaju podozrenje Rima. Sa

jugoslovenske strane, ovaj ugovor je bio odgovor na agresivnu politiku

Italije u Albaniji.

1928

2. februar Glavni generalštab je izradio novi ratni plan koji je predvidjao rat sa

Italijom na dva fronta – severnom i juţnom prema Albaniji.

15. februar Otvorena je prva linija domaćeg civilnog vazdušnog saobraćaja od

Beograda do Zagreba sa kapacitetom za prevoz 5 putnika.

15. mart Dinar je stabilizovan na zlatnoj podlozi.

20. jun U bezumnom ĉinu nasilja, radikalski poslanik Puniša Raĉić je pucao na

poslanike HSS tokom sednice Narodne skupštine. Dvojicu je ubio, a

trojicu ranio. Jedan od ranjenih, vodja stranke Stjepan Radić, je

podlegao povredama u avgustu.

14. jul Pripadnik VMRO-a izvršio atentat na Ţiku Lazića, šefa javne

bezbednosti u Beogradu.

1. avgust Kao rezultat skupštinskog atentata, Seljaĉko-demokratska koalicija

(SDK) donela je rezoluciju kojom je negirano dotadašnje drţavno

uredjenje i zahteva revizija ustava kojom bi se obezbedila

ravnopravnost svih narodnih individualnosti predstavljenih još u

zagrebaĉkom Narodnom vijeću.

8. avgust Poslanici HSS napustili su Narodnu skupštinu ĉime je zaoštrena

unutrašnja kriza u zemlji.

13. avgust Narodnu skupština je ratifikovala, posle dugog odlaganja, Netunske

konvencije sa Italijom što je izazvalo talas nezadovoljstva, naroĉito u

Dalmaciji i Beogradu.

1. septembar Ohrabren od Italije, dotadašnji predsednik Albanije, Ahmed Zogu,

proglasio se za kralja Albanaca, a ne Albanije, ĉime je data zvaniĉna

podrška albanskom iredentizmu na prostoru Kraljevine SHS.

27. oktobar Glavni odbor Demokratske stranke se izjasnio za sporazum sa SDK na

bazi revizije ustava i decentralizacije vlasti, ali bez ugroţavanja

jedinstva drţave.

21. decembar Izvršni odbor SDK-a je zahtevao preuredjenje drţavnog uredjenja na

pokrajinskoj osnovi – pokrajina bi bilo od pet do sedam.

23. decembar Otvoren je umetniĉki paviljon “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.

1929

4. januar Prvaci SDK-a su primljeni u audijenciju kod kralja Aleksandra kojom

prilikom su izneli predlog da zemlju treba podeliti na sedam pokrajina

na bazi nacionalnih i istorijskih posebnosti. To su bile: Srbija,

Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i

Vojvodina.

6. januar Kralj Aleksandar se obratio narodu Manifestom i zaveo liĉnu diktaturu.

Narodna skupština je raspuštena, suspendovan je Ustav i zabranjene

sve politiĉke stranke i udruţenja koja su imala “plemenska” ili verska

obeleţja. Za predsednika vlade je postavljen general Petar Ţivković.

Novouvedeni, tzv. šestojanuarski reţim, je sebi postavio za cilj da

razreši postojeću krizu ne samo uvodjenjem autoritarne kraljevske

vlasti, već i da eliminiše nacionalno pitanje putem koncepta

integralnog jugoslovenstva koji bi izbrisao sve nacionalne i regionalne

razlike u zemlji.

21. maj Na sastanku Male Antante u Beogradu potpisan je protokol kojim su

produţeni svi medjusobni savezniĉki ugovori izmedju tri zemlje, a

zakljuĉen je i tripartitni sporazum o arbitraţi. Ovo je bio jasan znak

pojaĉanog podozrenja u agresivne namere Madjarske ĉija

revizionistiĉka kampanja je dobila javnu podršku Musolinija. Takodje,

tzv. Sent Gothardska afera iz januara prethodne godine je pruţila

dokaze o tajnim italijanskim pošiljkama oruţja Madjarskoj.

5. septembar Na vojnoj konferenciji Male Antante u Pragu otpoĉelo je pravljenje

prvih zajedniĉkih vojnih planova protiv Madjarske koji su predvidjali

okupaciju ĉitave madjarske teritorije.

3. oktobar Stupio je na snagu Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna

podruĉja. Zemlja je preimenovana u Kraljevina Jugoslavija kako bi se

iz naziva uklonile plemenske odrednice pojedinih naroda. U upravnom

pogledu teritorija je izdeljena na devet banovina (Dravska, Savska,

Vrbaska, Zetska, Primorska, Dunavska, Dunavska, Moravska i

Vardarska i posebnu Upravu grada Beograda), takodje sa ciljem da se

razbiju stare celine koje su se vezivale za posebno istorijsko postojanje

Srba, Hrvata i Slovenaca.

5. oktobar Došlo je do poboljšanja jugoslovensko-bugarskih odnosa usvajanjem

tzv. Pirotskih protokola koji su regulisali pitnja dvovlasniĉkih imanja,

postupka graniĉnih organa i policije.

decembar Izgradjena je kovnica novca na Topĉideru u kojoj je po prvi put poĉela

izrada papirnog novca.

1930

9. mart U paviljonu “Cvijeta Zuzorić” otvorena je “Ruska izloţba” u okviru

koje je oko sto ruskih umetnika izloţilo preko 400 svojih radova.

4. jul Doneta je deklaracija koja je ozvaniĉila ideologiju integralnog

jugoslovenstva.

14. jul Fudbalska reprezentacija Jugoslavije pobedila je Brazil sa 2:1 na

prvom Svetskom fudbalskom prvenstvu u Montevideu (Urugvaj).

oktobar Rudnik u Trepĉi otpoĉeo je sa radom kao deo britanskog društva

“Selection Trust Ltd”. Znaĉaj ovog dogadjaja podvuĉen je liĉnim

prisustvom kralja Aleksandra i kneza Pavla.

11. novembar Otkriven je Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, rad

vajara Ivana Meštrovića. Pored odavanja poĉasti zajedniĉkoj borbi i

savezništvu u Prvom svetskom ratu, ovaj ĉin je simbolizovao

prijateljske veze potvrdjene ugovorom iz 1927 što je za Jugoslaviju

imalo veliki znaĉaj za odvraćanje italijanske agresije.

1931

11. jun Donet Zakon o naseljavanju juţnih krajeva Stare Srbije.

11. maj Na konferenciji Male Antante u Bukureštu usvojena je nova tripartitna

vojna konvencija koja je stupila na snagu umesto svih dotadašnjih

konvencija i njihovih aneksa. Ova konvencija je predvidela mogućnost

mobilizacije kao preventivne mere u sluĉaju anticipacije madjarskog

napada, dakle, pre nego što bi takav napad usledio.

28. jun Izvršena je zakonska stabilizacija dinara što je ustvari predstavljalo

njegovu devalvaciju – smanjena je zlatna vrednost dinara.

3. septembar Kralj Aleksandar je oktroisao tzv. Septembarski ustav. Prema

njegovim odredbama Narodna skupština je postala dvodomna, jer je

formiran Senat kao gornji dom. Ustav nije ograniĉavao kraljevu

diktaturu i poĉivao je na ideologiji integralnog jugoslovenstva.

8. novembar Odrţani su izbori za Narodnu skupštinu prema odredbama novog

ustava i javnim glasanjem. Sve stare politiĉke stranke su pozvale svoje

pristalice na bojkot tako da je na izborima bila kandidovana samo

jedna lista – Vladina zemaljska izborna lista ĉiji nosilac je bio general

Ţivković.

14. decembar Na vojnoj konferenciji Male Antante u Pragu izradjen je vojni plan za

sluĉaj opšteg evropskog rata.

21. decembar Najveća privatna banka u Jugoslaviji, Prva hrvatska štedionica, je

bankrotirala kao posledica sloma bankarskog sistema u centralnoj

Evropi usled efekata velike ekonomske depresije.

1932

15. oktobar Odobren je rad Jugoslovensko-radikalno-seljaĉke demokratije, drţavne

stranke koja je zastupala ideje šestojanuarskog reţima.

19. oktobar Sveĉano je otvoren Kolarĉev narodni univerzitet.

5. novembar Usvojene su tzv. Zagrebaĉke punktacije SDK-a koje su osudile reţim

diktature poistovećen sa srbijanskom hegemonijom. One su pozivale

na naĉelo da je narod nosilac suvereniteta i izvor svake politiĉke vlasti

pozivajući na povratak na stanje iz 1918. godine i novo federalno

drţavno uredjenje zemlje.

18. decembar U Beogradu se sastala vanredna konferencija ministara spoljnih

poslova zemalja Male Antante na kojoj je doneta odluka da se formira

Savet Male Antante kao stalni organ saĉinjen od tri ministra spoljnih

poslova, kao i stalni Sekretarijat ĉija uloga bi bila da priprema dnevni

red za sednice Saveta i obavlja sav tehniĉki deo posla.

28. decembar Na konferenciji opozicionih grupa iz Vojvodine doneta je tzv.

Novosadska rezolucija koja je osudila centralizam i šestojanuarski

reţim koji ga je sprovodio i zahtevala reformu u okviru koje bi

Vojvodina, ukljuĉujući Srem, uţivala ista prava kao i drugi regioni.

31. decembar Slovenska ljudska stranka predvodjena Antonom Korošcem je donela

svoju deklaraciju, tzv. Korošĉeve punktacije, koje su traţile sporazum

izmedju Srba, Hrvata i Slovenaca u pogledu demokratskog drţavnog

uredjenja.

1933

kraj januara U svom javnom pismu Ljuba Davidović je izneo stav Demokratske

stranke da bi rešenje unutrašnjeg uredjenja trebalo traţiti u

konstituisanju velikih samoupravnih oblasti oko nacionalno-kulturnih

centara u Beogradu, Zagebu i Ljubljani kao i ĉetvrte samoupravne

oblasti u prelaznoj zoni izmedju Srba i Hrvata gde se ponajviše

ukrštaju narodi, vere i kulturni uticaji – Bosne i Hercegovine.

Vlatko Maĉek, naslednik Stjepana Radića na ĉelu HSS, uhapšen je i

kasnije osudjen na tri godine zatvora zbog Zagrebaĉke rezolucije i

izjava koje su zagovarale otcepljenje Hrvatske.

februar Usled pretećeg stava Italije mobilisano je 12 000 rezervista-

specijalista, mahom srpske nacionalnosti, radi podizanja borbene

spreme kraljevske vojske.

16. februar Usvojen je Pakt o organizaciji Male Antante koji je uĉinio korak dalje

u pojaĉavanju njene funkcionalnosti. Osnovan je Stalni savet sastavljen

od tri ministra spoljnih poslova, kome je u radu pomoć imao da pruţa

Sekretarijat, kao i Privredni savet za koordinaciju privrednih interesa.

Zemlje-ĉlanice su se obavezale da neće sklapati nikakve sporazume sa

drugim drţavama bez prethodne saglasnosti svojih saveznika

ostvarujući, na taj naĉin, izvestan stepen zajedniĉke spoljne politike.

maj Propao je pokušaj srpskih stranaka – radikala, demokrata i

zemljoradnika Jovana Jovanovića – da se usaglase oko sporazuma ĉije

osnovne taĉke su imale da budu: ukidanje reţima diktature, povratak

naĉelima narodne suverenosti i parlamentarne vladavine uz garanciju

punih gradjanskih i politiĉkih prava, a na planu unutrašnjeg uredjenja

rešenje koje bi podrazumevalo ravnopravnost i jednakost tri

jugoslovenska naroda. Aca Stanojević i ostali lideri radikala su odbili

da stave svoj potpis na projekat sporazuma. Srpska opozicija je ostala

trajno razjedinjena.

1. jun Usvojena su Naĉela hrvatskog ustaškog pokreta koji je osnovao Ante

Pavelić u emigraciji sa ciljem uspostavljanja nezavisne Hrvatske

kojom bi mogli upravljati samo Hrvati za šta je pokret propagirao i

oruţanu borbu.

20-21. jul Jugoslovensko radikalno-seljaĉka demokratija je na svom prvom

kongresu u Beogradu promenila ime u Jugoslovenska nacionalna

stranka (JNS).

10. decembar U zvaniĉnu posetu Jugoslaviji doputovao je bugarski car Boris što je

naznaĉilo poĉetak poboljšanja odnosa izmedju dve zemlje.

1934

9. februar U Atini je potpisan Pakt Balkanskog sporazuma izmedju Jugoslavije,

Rumunije, Grĉke i Turske koji je predvidjao zajedniĉku odbranu od

neizazvanog napada neke balkanske zemlje. Time je Pakt bio jasno

uperen protiv Bugarske i njenih revizionistiĉkih ambicija prema svim

susedima. Jugoslavija je bezuspešno pokušala da pridobije Sofiju, sa

kojom je popravljala odnose, da pristupi paktu, ali Bugari nikako nisu

ţeleli da se tako odreknu zahteva za promenom granica.

1. maj Zakljuĉen je veoma znaĉajan trgovinski ugovor izmedju Jugoslavije i

nacistiĉke Nemaĉke koji je predstavljao poĉetak velike privredne, a

time i politiĉke, penetracije Trećeg Rajha u jugoistoĉnu Evropu.

septembar Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su Sofiju.

9. oktobar Pripadnici ustaša i VMRO-a izvršili su atentat na kralja Aleksandra u

Marseju na poĉetku njegove zvaniĉne posete Francuskoj - tom

prilikom je stradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.

Pošto je prestolonaslednik Petar II bio maloletan, upravu nad zemljom,

na osnovu testamenta ubijenog kralja, preuzelo je Namesništvo u kome

je kljuĉna liĉnost bio knez Pavle Karadjordjević.

1935

6. januar Smederevski advokat Dimitrije Ljotić osnovao je Jugoslovenski

narodni pokret “Zbor” koji je stajao na stanovištu jugoslovenskog

nacionalizma, ali i zagovarao neku vrstu staleške drţave koja bi

sadrţavala elemente totalitaristiĉke ideologije fašistiĉkog karaktera.

5. maj Odrţani su parlamentarni izbori na kojima je reţimska lista Bogoljuba

Jevtića odnela ubedljivu pobedu nad zajedniĉkom listom Udruţene

opozicije (Demokratska stranka, Savez zemljoradnika, SDK i JMO –

radikali i SLS su apstinirali), ali u uslovima javnog glasanja i pritiska

od strane vlasti, te izbori nisu imali nikakvog legitimiteta.

30. maj Opozicione stranke, demokrate i zemljoradnici iz Srbije, kao i SDK,

donele su rezoluciju kojom je vlada Bogoljuba Jevtića osudjena kao

nastavljaĉ diktatorskog reţima, pa je odluĉeno da opozicioni poslanici

neće uĉestvovati u radu skupštine.

2. jun Rezoluciju je donela SDK u kojoj je reĉeno da je hrvatski narod

odbacio na petomajskim izborima diktaturu i centralizam, te traţeno

zadovoljenje hrvatskih zahteva, kao i raspisivanje novih slobodnih

izbora po novom izbornom zakonu.

24. jun Obrazovana je vlada Milana Stojadinovića – on je bio i ministar

spoljnih poslova – koja će potrajati za jugoslovenske prilike neobiĉno

dugih tri i po godine.

19. jun Donet je program nove vladine stranke – Jugoslovenske radikalne

zajednice (JEREZA) koja je napustila koncept integralnog

jugoslovenstva utoliko što se zauzela za poštovanje imena i tradicija

Srba, Hrvata i Slovenaca, a izrazila je i spremnost da se dozvoli

samouprava širokih razmera mada sadrţaj takve samouprave nije

preciznije definisan.

25. avgust U Kragujevcu je odrţan veliki miting u organizaciji srbijanske

Udruţene opozicije koji je pozvao na odbranu slobode i pravde.

1936

18. januar Sveĉano je otvoren Muzej kneza Pavla u Novom dvoru koji je

zahvaljujući svom osnivaĉu sadrţavao veoma vrednu kolekciju slika.

4. maj U Beogradu se sastao Stalni savet Balkanskog sporazuma u uslovima

krize nakon nemaĉkog zaposedanja Rajnske oblasti.

12. jul Otvoren je Zoološki vrt u Beogradu.

decembar Osnovan je Srpski kulturni klub ĉija kulturna misija se u uslovima

krize nacionalnog pitanja sve više okretala politici i zastupanju srpskog

interesa u zajedniĉkoj drţavi.

1937

24. januar U Beogradu je potpisan sporazum o veĉitom prijateljstvu izmedju

Jugoslavije i Bugarske što je trebalo da stvori mnogo povoljniju klimu

u medjusobnim odnosima.

25. mart U Beograd je doputovao italijanski ministar spoljnih poslova, grof

Ćano, i zajedno sa Stojadinovićem potpisao tzv. Beogradski pakt,

sporazum o prijateljstvu izmedju dve susedne zemlje. Sporazum je

predstavljao uspeh jugoslovenske spoljne politike kojim je okonĉan

desetogodišnji period napetosti i potencijalne ratne pretnje. Postao je

moguć usled naglog jaĉanja nemaĉkog Rajha koji su obe zemlje

osećale kao opasnost i zato potraţile reosiguranje u zajedniĉkom

sporazumu.

2. april Otvorena je stalna postavka Vojnog muzeja na Kalemegdanu.

9. jun Beograd je posetio nemaĉki ministar spoljnih poslova, Konstantin fon

Nojrat.

19. jul Tzv. Krvava litija, odnosno sukobi na ulicama izmedju demonstranata i

ţandarmerije, oznaĉila je vrhunac krize izazvane protestom javnosti

protiv usvajanja Ugovora o Konkordatu koji je trebao da reguliše

pravni poloţaj Rimokatoliĉke crkve u Jugoslaviji. Protest je inicirala

Srpska pravoslavna crkva, ali je instrumentalizovan u borbi protiv

vlade i od strane srpske opozicije. Konkordat je nakon nekoliko dana

povuĉen iz skupštinske procedure.

8. oktobar Sporazumom u Farkašiću stvoren je “Blok narodnog sporazuma”, širok

opozicioni front u kome su se udruţili SDK na ĉelu sa Maĉekom i

Adamom Pribićevićem i srbijanska Udruţena opozicija koju su

predvodili lider demokrata Davidović, šef Glavnog odbora Radikalne

stranke Aca Stanojević i lider zemljoradnika Jovan Jovanović.

Zahtevani su povratak na demokratski metod vladanja zasnovan na

principu narodnog suvereniteta, kao i da tri jugoslovenska naroda,

zastupljena od strane svojih legitimnih partija, postignu sporazum o

formiranju nove vlade. Takva vlada bi ukinula Ustav iz 1931. godine i

sprovela izbore za Ustavotvornu skupštinu koja bi donela odluku o

novom najvišem pravnom aktu zemlje većinom zastupnika svakog od

tri naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi se iskljuĉila mogućnost

majorizacije. Princip monarhijskog oblika vladavine pod

Karadjordjevićima nije dovodjen u pitanje.

1938

13. mart Nakon Anšlusa Austrije Jugoslavija je na svojoj severnoj granici

dobila novog moćnog suseda – Nemaĉku.

jul Jugoslovenska nacionalna stranka Petra Ţivković pristupila je

(poĉetak) opozicionom Bloku narodnog sporazuma nakon što je prihvatila

potrebu da se reši hrvatsko pitanje.

31. jul Na konferenciji Balkanske antante u Solunu zemlje-ĉlanice su

prihvatile da odobre Bugarskoj pravo na naoruţavanje što je znaĉilo

sporazumno ukidanje vojnih klauzula Nejskog mirovnog ugovora.

9. septembar U Beogradu, na jesenjem sajmu u paviljonu firme Filips, po prvi put je

emitovan televizijski program u kome su uzeli uĉešće domaći glumci.

11. decembar Odrţani su parlamentarni izbori, poslednji u Kraljevini Jugoslaviji, koji

su ujedno bili i najslobodniji do tada. Za razliku od prethodnih izbora

odrţanih pod jakim pritiskom drţavnog aparata, ovi su bili obeleţeni

“terorom odozdo” sprovodjenim od strane pristalica HSS. Vladajuća

JEREZA Milana Stojadinovića je odnela pobedu ispred Bloka

narodnog sporazuma ĉiji je nosilac liste bio Maĉek i Zbora Dimitrija

Ljotića koji je ostvario neznatan rezultat.

1939

19. januar U posetu Jugoslaviji stigao je grof Ćano i razgovarao sa

Stojadinovićem i knezom Pavlom. On je ţeleo da dobije jugoslovensku

saglasnost, kao i aktivno uĉešće u okupaciji Albanije i podeli njene

teritorije. Jugoslovenska strana mu nije dala odredjen odgovor i

razmena mišljenja o toj temi je trebalo da bude nastavljena.

15. januar U Zagrebu je doneta rezolucija Hrvatskog narodnog predstavništva

sastavljenog od poslanika HSS izabranih na izborima od 11. decembra

prethodne godine koja je traţila pravo na samoopredeljenje za hrvatski

narod, a upozoravala i na mogućnost samoodbrane u sluĉaju da

hrvatskim zahtevima ne bude udovoljeno.

4. februar Po intencijama kneza Pavla, oborena je Stojadinovićeva vlada, a novi

predsednik vlade je postao Dragiša Cvetković.

2. april Došlo je do prvog susreta izmedju novog predsednika vlade

Cvetkovića i Maĉeka u okviru pregovora o rešavanju hrvatskog

pitanja. Vlada je prihvatila pregovore na bazi hrvatskog zahteva –

formiranja autonomne Hrvatske banovine.

7. april Italija je izvršila invaziju Albanije i tako stupila na Balkan graniĉeći se

sada sa Jugoslavijom i na njenom juţnom, strateški osetljivom boku.

7. jun U punoj tajnosti je otpoĉela evakuacija zlatnih rezervi Narodne banke

iz Beograda u Britaniju usled potencijalne ratne opasnosti.

26. avgust Postignut je tzv. Sporazum Cvetković-Maĉek o stvaranju Banovine

Hrvatske koja je obuhvatala dotadašnju Savsku i Primorsku banovinu,

zatim srezove Dubrovnik, Šid, Ilok, Brĉko, Gradaĉac, Derventa,

Travnik i Fojnica iz drugih banovina. Novoosnovana banovina je

preuzela niz kompetencija od centralne vlasti, a eventualne sporove

izmedju nje i centralne vlasti, kao i ocenu ustavnosti zakona, imao je

da rešava budući Ustavni sud. U suštini, ovo je oznaĉilo poĉetak

federalizacije Jugoslavije, jer je postalo neminovno formiranje drugih

banovina po nacionalnom kriterijumu (ĉuli su se i zahtevi za izdvajanje

Bosne i Hercegovine u posebnu banovinu). Ovaj proces, medjutim,

nije nastavljen usled ulaska Jugoslavije u rat.

Raspuštena je Narodna skupština i vlada je funkcionisala bez

parlamentarne kontrole sve do izbijanja rata.

2. septembar Jugoslavija je objavila neutralnost u ratu koji je izbio dan ranije.

3. septembar U Beogradu, oko Kalemegdana, odrţana je najveća medjunarodna

auto-trka u Jugoslaviji uz uĉešće najvećih evropskih asova tog sporta.

septembar Izvršena je delimiĉna mobilizacija vojske usled predostroţnosti zbog

izbijanja novog svetskog rata.

1940

2. februar U Beogradu je poĉelo poslednje zasedanje Stalnog saveta Balkanske

antante i odluĉeno je da se vaţnost saveza produţi za još 7 godina.

april Vladina komisija koju su ĉinili profesori Pravnog fakulteta Mihailo

Konstantinović, Mihajlo Ilić i Djordje Tasić izradila je nacrt uredbe o

objedinjavanju srpskih zemalja u jednu teritorijalnu jedinicu koja bi

obuhvatila Vrbasku, Drinsku, Moravsku, Zetsku i Vardarsku banovinu.

24. jun Uspostavljeni su diplomatski odnosi izmedju Jugoslavije i SSSR-a.

Time je, uprkos netrpeljivosti prema komunistiĉkoj ideologiji i

propagandi, vlada pokušala da ojaĉa vojno-politiĉki poloţaj zemlje, pre

svega u odnosu na Italiju.

28. oktobar Bezbednosna situacija Jugoslavije je dodatno pogoršana kada je Italija

napala Grĉku.

2. novembar Vlada je izjavila da je Jugoslavija neutralna u italijansko-grĉkom ratu.

5. novembar Italijanski ratni avioni su demonstrirali silu prema Jugoslaviji

bombardovanjem Bitolja ovoga i sledećeg dana. Jugoslovensko ratno

vazduhoplovstvo nije reagovalo na ovu provokaciju.

28. novembar Ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković je posetio

Hitlera u Berghofu. Jugoslavija je nastojala da oĉuva neutralnost u

sukobu balansirajući izmedju Nemaĉke i Italije da bi zaštitila svoje

interese.

12. decembar Zakljuĉen je ugovor o prijateljstvu i nenapadanju izmedju Jugoslavije i

Madjarske.

1941

23. januar U Beograd je stigao pukovnik Vilijam Donovan, liĉni izaslanik

ameriĉkog predsednika Ruzvelta, koji je nastojao da pridobije kneza

Pavla i politiĉko i vojno rukovodstvo zemlje da pristupe ostvarivanju

ideje britanskog premijera Ĉerĉila o formiranju balkanskog fronta

zajedno sa Grĉkom i Turskom koji bi se suprotstavio nemaĉkom

prodoru na Balkan.

14. februar Dragiša Cvetković je razgovarao sa Hitlerom u Berhtesgadenu i bio

izloţen snaţnom pritisku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu.

4. mart Nakon što je i Bugarska pristupila Trojnom paktu knez Pavle se sastao

sa Hitlerom, na njegov poziv, u Berghofu. Pošto je Hitler odluĉno

tvrdio da nipošto neće dozvoliti stvaranje fronta protiv Nemaca na

Balkanu, od njega je praktiĉno ultimativno zahtevano da potpiše

pristupanje Trojnom paktu.

20. mart Suoĉen sa zahtevom da odmah preda definitivni odgovor Berlinu o

stavu Jugoslavije, Krunski savet je teška srca doneo odluku da se

pristupi Trojnom paktu. Trojica ministara iz redova Srba su bili protiv i

podneli svoje ostavke.

25. mart Dragiša Cvetković je u Beĉu potpisao protokol o pristupanju Trojnom

paktu, ali, zahvaljujući istrajnoj diplomatskoj borbi kneza Pavla i vlade

kojoj je na ruku išla rešenost Hitlera da se izbegnu ratne operacije na

Balkanu – sa izuzetkom neutralisanja Grĉke – uz date garancije i

koncesije koje nije dobila nijedna druga zemlja. Naime, pored

garantovanja njenog teritorijalnog integriteta, Jugoslavija je izbegla i

prihvatanje vojnih klauzula - Nemaĉka i Italija su se obavezale da neće

koristiti jugoslovensku teritoriju za transport svojih trupa. Jugoslavija

je stvorila sebi mogućnost da prebrodi Drugi svetski rat kao neutralac.

27. mart U potpuno iracionalnom i neodgovornom politiĉkom ĉinu deo vojske

organizovan od strane generala ratnog vazduhoplovstva Bore

Mirkovića vrši drţavni udar, obara Cvetkovićevu vladu i primorava

kneza Pavla na abdikaciju. Maloletni Petar II je proglašen za kralja i

formirana je nova vlada generala Dušana Simovića. Ovaj ĉin propraćen

je oduševljenim manifestacijama na ulicama Beograda i drugih srpskih

gradova od strane anti-nemaĉki nastrojene srpske javnosti, dok je

hrvatski i slovenaĉki deo javnosti ostao miran. Puĉ su podrţale sve

srpske politiĉke stranke, intelektualci okupljeni oko Srpskog kulturnog

kluba i Srpska pravoslavna crkva, a bio je aktivno pomognut od strane

britanske agenture koja je i finansirala neke od njegovih protagonista,

kao npr. Zemljoradniĉku stranku. Nakon prvih vesti o puĉu, Hitler je

rešio da uništi Jugoslaviju kao drţavu.

5. april Potpisan je Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju izmedju Jugoslavije i

SSSR-a.

6-17. april Napadom nemaĉke i italijanske vojske na Jugoslaviju iz pravca Italije,

Austrije (tada dela Trećeg rajha), Madjarske, Rumunije i Bugarske

otpoĉeo je tzv. Aprilski rat. Nakon brutalnog bombardovanja Beograda

i drugih gradova i hrabrog, ali kratkotrajnog, otpora jugoslovenske

vojske, dodatno oteţanog izdajom u redovima hrvatskih jedinica

Ĉetvrte armije, jugoslovenska vojska je bezuslovno kapitulirala.

Madjarska vojska se naknadno prikljuĉila agresiji i okupirala Baĉku i

Baranju. Hrvatski i muslimanski ministri napustili su jugoslovensku

vladu, a u Hrvatskoj je proglašena Nezavisna Drţava Hrvatska (NDH),

kvislinška fašistiĉka tvorevina tvorevina na ĉelu sa poglavnikom

Antom Pavelićem. Kralj Petar i ĉlanovi vlade evakuisani su u Grĉku, a

kasnije su prešli u Britaniju i nastavili svoju delatnost u egzilu.

Kraljevina Jugoslavija je faktiĉki prestala da postoji.

21-22. april U Beĉu su nemaĉki i italijanski delegati izvršili konaĉnu podelu

jugoslovenske teritorije. Slovenija i deo Hrvatske su podeljene i

anektirane od strane Nemaĉke i Italije. Pored NDH, pod

pokroviteljstvom Italije formirana je i kvinslinška Velika Albanija na

najvećem delu Kosova i Metohije i delu zapadne Makedonije do linije

Tetovo-Gostivar-Kiĉevo-Struga. Pod direktnom nemaĉkom

okupacijom nalazila se Srbija i Banat, a Bugarska je okupirala najveći

deo Makedonije, deo sreza Gnjilane, sitniĉki kraj, Kaĉanik, Vitinu,

Sirinićku ţupu, Vranjski i Pirotski okrug i podruĉje izmedju Timoka i

granice sa Bugarskom.

11. maj Pukovnik Dragoljub Mihailović se probio sa grupom oficira i vojnika

iz Bosne u Srbiju gde je na Ravnoj Gori zapoĉeo organizovanje

ĉetniĉkog pokreta.

poĉetak juna U istoĉnoj Hercegovini je izbio prvi oruţani otpor na tlu okupirane

Jugoslavije. Tamošnji Srbi, izloţeni masovnom ustaškom pokolju,

ustali su na oruţje protiv ustaških jedinica u kojim su bili i brojni

lokalni muslimani.

5. jun U eksploziji municije do koje je došlo u smederevskoj tvrdjavi usled

komunistiĉke sabotaţe uništen je ovaj dragoceni istorijski spomenik,

kao i najveći deo grada, i stradalo je oko 2 000 ljudi.

22. jun Postupajući po direktivi Kominterne nakon poĉetka nemaĉke agresije

na SSSR, Politbiro Centralnog Komiteta KPJ pozvao je narode

Jugoslavije da se pripreme za oruţanu borbu protiv fašizma.

4. jul Na sednici Politbiroa CK KPJ doneta je odluka da se podigne ustanak.

7. jul U Beloj Crkvi komunista Ţikica Jovanović Španac je ubio dva srpska

ţandarma što je posle rata obeleţavano kao dan ustanka u Srbiji.

9. jul Na Banjici u Beogradu je osnovan koncentracioni logor.

12. jul Na Cetinju se sastala kvislinška Ustavotvorna skupština koja je

poništila odluku o ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom iz 1918. godine i

proglasila nezavisnu Crnu Goru, marionetsku tvorevinu okupatora.

26. jul Ĉaĉanski partizanski odred je napao nemaĉku kolonu kod sela Milića i

ubio 8 vojnika u borbi.

U Beogradu je izvršeno prvo masovno streljanje talaca – ubijena su

122 lica.

avgust Ustaška vlast u NDA je formirala sistem koncentracionih logora u

Jasenovcu u cilju masovnog uništavanja Srba, Jevreja i svih onih koji

su proglašeni za protivnike ustaškog reţima. Zloĉini u Jasenovcu,

svakako najmonstruozniji, i po obimu i po sadizmu sa kojim su

izvršavani, na prostoru Jugoslavije i ovog dela Evrope tokom Drugog

svetskog rata, trajali su do 2. maja 1945. godine. Broj stadalih je

procenjivan razliĉito – od 40 000 do 700 000 – i ostao je predmet

kontroverze, u velikoj meri usled politiĉke osetljivosti ovog pitanja za

srpsko-hrvatske odnose.

29. avgust Nemaĉka okupaciona vlast je dala mandat za sastavljanje Vlade

narodnog spasa penzionisanom generalu Milanu Nediću koji je tako

postao srpski Peten.

31. avgust Jadarski ĉetniĉki odred pod komandom potpukovnika Veselina Misite

oslobodio je Loznicu koja je ostala slobodna do nemaĉkog

protivnapada 15. novembra.

3. septembar Ĉetniĉke jedinice oslobodile su Krupanj.

16. septembar Vrhovna komanda Vermahta donela je odluku o streljanju u znak

odmazde 50 Srba za jednog ranjenog i 100 Srba za jednog ubijenog

nemaĉkog vojnika.

19. septembar U Struganiku kod Valjeva je odrţan prvi sastanak izmedju Draţe

Mihailovića i Josipa Broza Tita, komandanta komunistiĉkog Glavnog

štaba Narodnooslobodilaĉkih odreda Jugoslavije, radi zajedniĉke borbe

protiv okupatora.

23. septembar Dva Rasinska odreda, jedan ĉetniĉki, a drugi partizanski, otpoĉeli su

trodnevni napad na Kruševac.

24. septembar Uţiĉki partizanski odred je oslobodio Uţice i tako stvorio slobodnu

teritoriju, tzv. Uţiĉku republiku.

28. septembar U napadima ovoga i sledećeg dana oslobodjen je Gornji Milanovac

zajedniĉkom borbom partizanskih i ĉetniĉkih snaga.

1. oktobar Oslobodjen je Ĉaĉak zajedniĉkom borbom partizanskih i ĉetniĉkih

snaga.

8. oktobar Nemaĉke okupacione vlasti naredile streljanje 2 200 Jevreja-

muškaraca iz logora u Topovskim šumama u Beogradu.

9. oktobar Partizani su oslobodili Prokuplje.

10-11. Partizani i ĉetnici su zajedniĉki napali Kraljevo. U znak odmazde, u

oktobar sledećih nedelju dana, u gradu je streljano 1 736 muškaraca i 19 ţena.

21. oktobar Talas nemaĉkih odmazdi nad srpskim civilima nastavljen je u

Kragujevcu gde je streljano oko 2 300 talaca.

25. oktobar U štab Draţe Mihailovića stigla je prva britanska vojna misija koju je

predvodio kapetan Hadson.

26. oktobar U selu Brajićima odrţani su neuspešni pregovori izmedju Mihailovića i

Tita o daljoj saradnji dva pokreta.

31. oktobar- U Srbiji je izbio otvoreni gradjanski rat izmedju dva antifašistiĉka

1. novembar gerilska pokreta napadima ĉetnika na Uţice, Ĉaĉak i Gornji Milanovac

i napadom partizana na Poţegu.

11. novembar U selu Divcima kod Valjeva odrţani su neuspešni pregovori izmedju

Mihailovića i predstavnika nemaĉkih okupacionih vlasti o

medjusobnoj saradnji u borbi protiv komunista.

19. novembar Nakon oruţanih sukoba izmedju partizana i ĉetnika Tito i Mihailović

su dogovorili primirje.

20. novembar Otpoĉela je nemaĉka ofanziva na teritoriju Uţiĉke republike koja se

završila povlaĉenjem poraţenih partizanskih jedinica u Sandţak.

4. decembar Partizani su oslobodili Novu Varoš nakon ĉega poĉinje radikalna faza

komunistiĉkog terora, tzv. leva skretanja.

5-7. decembar Nemaĉke snage sprovode ofanzivu na Ravnu Goru kojom prilikom

zarobljavaju, a zatim i streljaju majora Aleksandra Mišića i Iva

Fregela, dok je Mihailović uspeo da umakne.

7. decembar Jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu je unapredila pukovnika

Mihailovića u ĉin brigadnog generala Jugoslovenske kraljevske vojske

u otadţbini.

21. decembar U Rudom je formirana Prva proleterska brigada sastavljena od

partizana iz Srbije i Crne Gore.

Jugoslovenska kraljevska vlada je lišila ĉina Milana Nedića i druge

oficire koji su sluţili u kolaboracionistiĉkim formacijama.

1942

1. januar Jugoslovenska vlada u izbeglištvu potpisala je Deklaraciju Ujedinjenih

naroda.

11. januar Dolazi do smene na ĉelu jugoslovenske vlade u izbeglištvu. Umesto

generala Simovića novi predsednik vlade postaje prof. Slobodan

Jovanović. Iz vlade su takodje uklonjeni mnistar vojni, general

Bogoljub Ilić, i braća Mirković. Za novog ministra vojnog imenovan je

komandant Jugoslovenske vojske u otadţbini general Mihailović.

Medju izbeglim oficirima bivše Kraljevske vojske koji su bili

stacionirani na Bliskom istoku ove kadrovske promene su dovele do

otpora i podvajanja (tzv. Kairska afera).

21-23. U tzv. raciji koju su madjarske okupacione trupe sprovele u Novom

januar Sadu ubijeno je oko 1 300 civila srpske i jevrejske nacionalnosti.

Izvestan broj ljudi je baĉen da se udavi ispod leda koji se uhvatio na

Dunavu.

kraj januara Titove snage su stigle u Foĉu gde je on ponovo uspostavio neposrednu

radio-vezu s Kominternom. Ostao je tu do maja kada su Nemci i

Italijani zajedniĉkom akcijom zauzeli grad.

1. februar Poĉelo je formiranje Srpske drţavne straţe, policijske formacije

Nedićeve vlade, odobrene od strane nemaĉke vojne komande.

februar Nakon komunistiĉkog terora u Kolašinu, crnogorski ĉetnici pukovnika

Stanišića i kapetana Djurišića su proterali partizane iz skoro ĉitave

Crne Gore – opstali su na severozapadu gde su drţali vezu sa svojim

Vrhovnim štabom u istoĉnoj Bosni. U vezi sa borbom protiv

komunista dolazi do prvih sporazuma izmedju crnogorskih ĉetnika i

italijanskih okupacionih trupa.

Zapoĉela je likvidacija jevrejskih ţena i dece, zarobljenika iz logora

Sajmište, u tzv. dušegupkama, kamionima pretvorenim u pokretne

gasne komore, koji su u tu svrhu doveţeni iz Nemaĉke.

mart Slovenaĉke nekomunistiĉke stanke su osnovale Slovensku zavezu.

16. maj Predsednik kraljevske vlade Slobodan Jovanović je zahtevao od SSSR-

a da partizanski Narodnooslobodilaĉki pokret bude stavljen pod

komandu generala Mihailovića.

1. jun General Mihailović se sa svojim ĉetnicima povukao iz Srbije u severnu

Crnu Goru.

19. jun Tito je doneo odluku o “dugom maršu” svojih partizana (oko 4 000

boraca) iz istoĉne Bosne gde se više nisu mogli odrţati prema zapadu

(Bosne) gde su lokalni parizani imali uspeha. Nakon predjenih 300

kilometara partizani su se dokopali Cazinske krajine i isterali ustaše iz

Bihaća poĉetkom novembra. Za to vreme, prema nemaĉkim

procenama, njihove snage su desetostruko narasle i prerasle u ozbiljnu

oruţanu silu.

jul Dve nemaĉke divizije uz pomoć ustaša i domobrana su preduzele

ofanzivu protiv parizana na planini Kozari koji su ugroţavali rudnike

gvoţdja i saobraćajnice. U operacijama je najgore prošlo lokalno

srpsko stanovništvo – desetine hiljada ljudi je ubijeno i deportovano.

24. jul Italijani priznaju generala Blaţa Djukanovića za vrhovnog komandanta

svih domaćih oruţanih snaga u Crnoj Gori – ĉetnika Stanišića i

Djurišića, kao i italofila “zelenaša” u Cetinju i Baru pod komandom

Krsta Popovića. Nacionalisti-ĉetnici su prihvatanjem ovog aranţmana

priznavali vlast Italijana koja se u praksi ograniĉavala na gradove, a

sami su zadrţali punu kontrolu nad svojom teritorijom.

septembar Na zahtev zapadnih saveznika, Mihailovićeve snage su vršile sabotaţe

na saobraćajnicama koje su preko Srbije vodile do egejskih luka.

26-27. Odrţano je prvo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog oslobodjenja

novembar Jugoslavije (AVNOJ) u Bihaću. Tom prilikom su

narodnooslobodilaĉki odbori proglašeni za organe narodno-

demokratske vlasti, a formiran je i Izvršni odbor AVNOJ-a koji je

predstavljao prvu partizansku vladu. Najoštije su osudjeni bivši

kraljevski reţim, kao i ratna delatnost Mihailovićevih ĉetnika i vlade u

Londonu. Time se Tito oglušio o direktivu Kominterne da se ne ĉini

ništa što bi bilo upereno protiv kraljevske vlade.

30. novembar- U selu Šahovićima je odrţana konferencija ĉetniĉke intelektualne

2. decembar omladine na kojoj je doneta programska rezolucija da u obnovljenoj

ustavnoj monarhiji sa dinastijom Karadjordjevića ĉetniĉka organizacija

funkcioniše izvesno vreme kao jedini nosilac drţavne vlasti, da se

granice zemlje prošire prema istorijskim, strategijskim, etniĉkim,

ekonomskim i politiĉkim kriterijumima i da sva tri jugoslovenska

naroda dobiju svoje samostalne oblasti u okviru drţavne celine.

24. decembar U Mihailovićev štab je stigla nova britanska vojna misija predvodjena

pukovnikom Bejlijem.

1943

januar- Na levoj obali Hercegovine odvijale su se velike borbe izmedju

mart partizanskih i ĉetniĉkih jedinica u kojima su ove potonje bile poraţene.

februar Vrhovni štab NOB i POJ i AVNOJ objavili su izjavu kojom su

priznata puna nacionalna prava Slovenaca, Hrvata, Srba, Makedonaca i

Crnogoraca.

27. maj Britanska vojna misija je stigla u Vrhovni štab NOB i POJ. Njen šef

Vilijam Dikin uputio je izveštaje koji su znatno doprineli da se

promeni britanska politika prema Jugoslaviji u smislu otkazivanja

podrške ĉetniĉkom pokretu i njenom preusmeravanju prema Titovim

partizanima.

jun Povratak poraţenih Mihailovićevih snaga iz Hercegovine u Srbiju.

Nemci su bezuspešno pokušali da zarobe Mihailovića.

leto U štabove ĉetniĉkih jedinica u Srbiji pristigle su nove savezniĉke vojne

misije.

jul Vrhovni komandant nemaĉkih trupa u Srbiji izdao je zajedniĉku

poternicu za Dragoljubom Mihailovićem i Josipom Brozom Titom u

iznosu od po 100 000 rajhsmaraka u zlatu.

3. jul CK KPJ donela je odluku kojom se preseĉene sve dotadašnje razmirice

o teritorijalnom razgraniĉenju partijskih organizacija Vojvodine i

Hrvatske. Sav prostor istoĉno od linije Vukovar-Vinkovci-Ţupanja

pripao je Vojvodini. Time je uĉinjen kraj ambicijama hrvatskih

komunista.

8. jul Italijanske trupe na teritoriji Jugoslavije su razoruţane nakon

kapitulacije Italije.

avgust U štab generala Mihailovića stigla je prva ameriĉka vojna misija nakon

koje će uslediti još nekoliko do kraja ove i tokom sledeće godine.

24. avgust Herman Nojbaher, specijalni opunomoćenik za Jugoistok sa sedištem u

Beogradu, zahtevao je od Berlina da se prekine sa praksom masovnih

streljanja talaca kao kontraproduktivnim u pacifikaciji srpskog

prostora.

16. septembar Osnovana je Druga prizrenska liga koja je proglasila objedinjavanje po

etniĉkom principu Kosova i Metohije, Debra, Struge, Tuzi i Ulcinja sa

Albanijom. Usledili su pojaĉani pritisci i teror nad srpskim narodom na

Kosovu i Metohiji.

17. septembar U Titov štab u Bosni stigla je britanska misija brigadnog generala

Ficroja Meklejna ĉiji izveštaji su imali presudnu ulogu za formulisanje

nove britanske politike koja je favorizovala Titove partizane.

26-29. U Sandţaku su izbile borbe izmedju partizanskih i ĉetniĉkih snaga.

oktobar Glavnina partizanskih snaga nije uspela da se probije u Srbiju.

5. novembar U Jajcu je partizanska vlast osnovala Telegrafsku agenciju nove

Jugoslavije (TANJUG) za ĉijeg prvog direktora je postavljen Vladislav

Ribnikar.

29-30. U Jajcu je odrţano Drugo zasedanje AVNOJ-a na kome su donete

novembar dalekoseţne odluke za budućnost posleratne komunistiĉke Jugoslavije.

AVNOJ je proglašen za vrhovno zakonodavno telo; formiran je

Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije koji je predstavljao vladu;

odluĉeno je da se Jugoslavija uredi na federalnom principu; kralju

Petru II zabranjen je povratak u zemlju do konaĉne odluke o obliku

vladavine. Na zasedanju su Srbiju predstavljali delegati izabrani iz

redova partizanskih jedinica.

1. decembar Na Teheranskoj konferenciji izmedju Staljina, Ruzvelta i Ĉerĉila

odluĉeno je da se pruţi puna pomoć partizanima u Jugoslaviji. Tako je

Titov pokret dobio puno priznanje kao pripadnik antifašistiĉke

koalicije.

9. decembar Britanci su rešili da povuku svoje vojne misije iz komandi JVUO.

12-19. U selu Oraovci odrţana je konferencija izmedju Mihailovića i

decembar politiĉara iz redova starih srpskih partija i doneta odluka o stvaranju

Srpske demokratske zajednice. Rezolucija je pozivala na raspuštanje

kraljevske vlade, obustavljanje svih stranaĉkih aktivnosti, oĉuvanje

teritorijalnog integriteta Jugoslavije, formiranje nove vlade u zemlji

sastavljene od legitimnih predstavnika Srba, Hrvata i Slovenaca i

zajedniĉku vojnu akciju oba antifašistiĉka pokreta protiv okupatora.

1944

2. januar Tzv. Bujanska rezolucija albanskih komunista traţila ujedinjenje

Kosova i Metohije sa Albanijom ĉime je negirano naĉelo o

teritorijalnom integritetu Jugoslavije proklamovano na Drugom

zasedanju AVNOJ-a.

27-28. Na Svetog Savu odrţan je najvaţniji politiĉki kongres Ravnogorskog

januar pokreta u selu Ba. Doneta je rezolucija u kojoj je istaknuta vernost

kralju, ustavnom poretku Kraljevine, demokratskim naĉelima vladanja

i borbi protiv okupatora. Obnovljena Jugoslavija je zamišljena kao

ustavna parlamentarna monarhija sa federalnim unutrašnjim

uredjenjem. Odbaĉene su sve teritorijalne promene nastale u ratu, ali I

zadrţana mogućnost proširivanja granica u korist Jugoslavije. Posebno

je osudjena akcija komunista i bratoubilaĉka borba.

23. februar Prva sovjetska vojna misija je stigla u partizanski Vrhovni štab kod

Bosanskog Petrovca.

15-16. mart Partizanske snage su se preko Lima prebacile u Srbiju gde je došlo do

borbi sa ĉetnicima, Nemcima i pripadnicima kvislinškog Srpskog

dobrovoljaĉkog korpusa. Po naredjenju Vrhovnog štaba NOVJ

partizani su se povukli iz Srbije u maju.

16-17. april Tokom savezniĉkog bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs

grad je pretrpeo veće štete i teţe ţrtve nego od nemaĉkog

bombardovanja 1941.

16.maj Osnivanje OZNe i ustrojstvo po ugledu na NKVD u Drvaru

1. jun Obrazovana je nova kraljevska vlada u Londonu ĉiji premijer je postao

Ivan Šubašić. General Mihailović je razrešen duţnosti ministra vojnog.

16. jun Na Visu je sklopljen sporazum izmedju partizanskog NKOJ-a i

Kraljevske vlade – tzv. sporazum Tito- Šubašić.

avgust Glavnina partizanskih snaga prebacila se iz Bosne u Srbiju i otpoĉela

bitku za kontrolu nad njom.

8. avgust Vlada Ivana Šubašića je objavila deklaraciju u kojoj je odato priznanje

jedinicama NOVJ za borbu protiv okupatora i priznata privremena

uprava AVNOJ-a i NKOJ-a dok se ne formira regularno narodno

predstavništvo u zemlji.

12. avgust Tito se sastao sa Ĉerĉilom u Kazerti kod Napulja.

15. avgust General Mihailović se sastao sa Nedićem u Raţanima kod Kosjerića i

pregovarao o naoruţavanju ĉetnika od strane Nedićeve

kolaboracionistiĉke vlade i zajedniĉkoj borbi protiv komunista.

25-29. avgust Kralj Petar II je potpisao ukaz o raspuštanju Vrhovne komande JVUO i

razrešio generala Mihailovića duţnosti njenog naĉelnika štaba.

31. avgust Mihailović je proglasio opštu mobilizaciju u Srbiji u cilju proterivanja

Nemaca i komunista.

septembar Jedinice NOVJ zaposele su zapadnu Srbiju.

6. septembar Pod ĉetniĉkom komandom su se ujedinile sve srpske antikomunistiĉke

formacije (Srpska drţavna straţa i Srpski dobrovoljaĉki korpus).

8. septembar Usled kapitulacije Bugarske dolazi do sloma bugarske okupacione

vlasti na prostoru Srbije.

12. septembar U govoru preko londonskog radija kralj Petar II je odbacio generala

Mihailovića i pozvao sve Srbe da priznaju komandu maršala Tita.

21-28. Tito se u Moskvi sastao sa Staljinom i razgovarao o pitanju

septembar medjunarodnog priznanja, operacijama Crvene armije na teritoriji

Jugoslavije, vojnoj pomoći i odnosima sa Bugarskom. U vreme ove

posete sovjetske trupe su potiskujući Nemce prešle jugoslovenske

granice.

22. septembar General Mihailović i njegova Vrhovna komanda se se povukli preko

Drine u Bosnu, a nakon mesec dana sledile su ih sve preostale ĉetniĉke

jedinice koje se više nisu mogle odrţati u Srbiji.

1. oktobar Nemaĉke okupacione vlasti su preuzele sve funkcije Nedićeve vlade.

2. oktobar Poĉetak masovne likvidacije politiĉkih i klasnih neprijateljabez suĊenja

3. oktobar Rasformiran je koncentracioni logor na Banjici u kome su evidentirana

23 637 zatoĉenika za vreme njegove aktivnosti.

5. oktobar U Krajovi je postignut sporazum o uĉešću sovjetskih i bugarskih

jedinica u oslobadjanju Jugoslavije od Nemaca.

13. oktobar Snage Crvene Armije su forsirale Veliku Moravu. Odbile su predlog

ĉetnika za zajedniĉku borbu protiv Nemaca.

14-20. U zajedniĉkoj operaciji NOVJ i Crvene armije i posle oštrih borbi

oktobar oslobodjen je Beograd. Odmah nakon zaposedanja grada nova

partizanska vlast je formirala preke vojne sudove koji su se

nemilosrdno obraĉunavali sa tzv. klasnim neprijateljem – politiĉkim

protivnicima komunista.

17. oktobar U Banatu, Baĉkoj i Baranji je uvedena vojna uprava i otpoĉelo je

masovno zatvaranje u logore domaćih Nemaca – folksdojĉera. Njima

je u novembru oduzeto pravo drţavljanstva.

1. novembar Tito i Šubašić su postigli sporazum da se buduća drţava zove

Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ), da se kralj Petar II ne

vraća u zemlju dok se ne donese odluka o obliku vladavine, kao i da se

obrazuje zajedniĉka vlada od predstavnika KNOJ-a i starog reţima

koja će biti odgovorna AVNOJ-u.

9-12. U Beogradu je odrţana Velika antifašistiĉka narodnooslobodilaĉka

novembar skupština Srbije (ASNOS) koja je konstituisana kao najviše

zakonodavno i izvršno narodno predstavniĉko i nosilac suvereniteta

drţave Srbije koja je postala federativna jedinica DFJ.

decembar Na Kosovu i Metohiji otpoĉela je masovna pobuna albanskog

stanovništva protiv nove vlasti koja je ugušena u februaru sledeće

godine.

1945

30. januar Kralj Petar II je preneo svoja kraljevska prava na namesništvo do

momenta kada slobodno izabrana Ustavotvorna skupština ne donese

odluku o budućem obliku vladavine.

1. februar Donete su Smernice za osnivanje i privremeni rad Društva za kulturnu

saradnju Jugoslavije i SSSR-a.

11. februar Na Krimskoj konferenciji izmedju Ruzvelta, Staljina i Ĉerĉila je

odluĉeno u pogledu Jugoslavije da se pristupi primeni sporazuma Tito-

Šubašić, da AVNOJ bude dopunjen poslanicima poslednje

jugoslovenske Skupštine izabrane 1938. godine i tako bude formirana

Privremena skupština. Zakoni koje je AVNOJ usvojio trebalo je da

budu dati na potvrdu Ustavotvornoj skupštini.

16. februar Kraljevska vlada je stigla u Beograd.

21-24. februar Tito je primio u Beogradu feldmaršala Harolda Aleksandera sa kojim

je razgovarao o usaglašavanju operacija jugoslovenske armije i anglo-

ameriĉkih trupa u Italiji.

4. mart Osnovano je Omladinsko sportsko društvo “Crvena zvezda”.

7. mart Nakon raspuštanja kraljevske vlade i NKOJ-a formirana je Privremena

vlada DFJ ĉiji je predsednik i ministar odbrane bio Tito. I drugi

najvaţniji resori u toj vladi pripali su komunistima tako da uĉešće

nekomunistiĉkih ministara nije imalo stvarni znaĉaj.

5. april Predsedništvo AVNOJ-a je donelo Uputstvo o osnovnim naĉelima za

obrazovanje vlada federalnih jedinica.

6. april NOO Vojvodine je potvrdio odluku Sedme pokrajinske konferencije

KPJ Vojvodine o prikljuĉivanju Vojvodine kao autonomne oblasti

Srbiji.

7-9. april Na zasedanju ASNO Srbije definisan je teritorijalni opseg Srbije kao

federalne jedinice u okviru Jugoslavije nakon što je u završnoj

rezoluciji usvojeno da su Kosovo i Metohija sastavni deo federalne

Srbije, delegate Vojvodine dali izjavu o prikljuĉenju pokrajine sa

autonomnim statusom i doneta odluka o pripajanju većeg dela

Sandţaka Srbiji.

11. april U Moskvi je potpisan Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i

posleratnoj saradnji DF Jugoslavije i SSSR-a.

11-13. maj U borbama na Sutjesci i Zelengori Jugoslovenka armija (novi naziv

NOVJ-a) uništila je glavninu ĉetniĉkih snaga. Procenjuje se da je

poginulo oko 10 000 ĉetnika.

15. maj Okonĉane su sve vojne operacije u Jugoslaviji.

22. maj U Sloveniji je poĉela masovna likvidacija svih zarobljenih pripadnika

kolaboracionistiĉkih i antikomunistiĉkih formacija koje su se povlaĉile

zajedno sa nemaĉkom vojskom.

26. jun DF Jugoslavija je potpisala Povelju Ujedinjenih nacija.

21. jul U skladu sa sporazumom Tito-Šubašić, Politbiro CK KPJ je doneo

odluku da se sastav AVNOJ-a proširi sa 53 poslanika iz poslednjeg

saziva Skupštine Kraljevine Jugoslavije, kao i da se ukljuĉi još

izvestan broj lica iz redova politiĉkih grupa i stranaka.

7-26. avgust U Beogradu je odrţano Treće zasedanje AVNOJ-a na kome je ovo telo

proglašeno za Privremenu narodnu skupštinu DFJ. Pored toga, donete

su odluke kojima je zaokruţen proces konstituisanja federalne Srbije,

kao i izgradnja federalne Jugoslavije na naĉelima usvojenim na

Drugom zasedanju AVNOJ-a.

20. avgust Milan Grol je dao ostavku na poloţaj potpredsednika Privremene vlade

DFJ.

23. avgust Privremena narodna skupština je donela Zakon o agrarnoj reformi i

kolonizaciji u Jugoslaviji.

1. septembar Narodna skupština Srbije je donela Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu

Autonomne pokrajine Vojvodine i Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu

Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti.

11. novembar U neregularnim uslovima su odrţani izbori za Ustavotvornu skupštinu

na kojima su pravo glasa imali svi muški i ţenski drţavljani sa

navršenih 18 godina starosti. Prema zvaniĉnim rezultatima lista

Narodnog fronta ĉiji je nosilac bio Tito dobila je preko 90% glasova.

29. novembar Sastala se novoizabrana Ustavotvorna skupština koja je usvojila

deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije

(FNRJ). Ovim ĉinom je i formalno ukinuta monarhija, a dinastija

Karadjordjević lišena svih prava.

1946

31. januar Na sednici oba doma Ustavotvorne skupštine usvojen je i sveĉano

proglašen prvi Ustav FNRJ koji je definisao tu drţavu kao saveznu

zajednicu ravnopravnih jugoslovenskih naroda sa republikanskim

oblikom vladavine. Jugoslavija se sastojala od 6 republika – Slovenije,

Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije. Srbija

je u svom sastavu imala dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i

Kosovo i Metohiju. Nakon usvajanja Ustava Ustavotvorna skupština je

nastavila da radi kao redovna Narodna skupština FNRJ.

1. februar Formirana je vlada FNRJ. Za predsednika vlade izabran je Tito koji je

u isto vreme bio i vrhovni komandant Jugoslovenske armije.

13. mart Uhvaćen je general Mihailović.

27. mart Upućen je poziv omladini Jugoslavije da se odazove na radnu akciju

radi izgradnje pruge Brĉko-Banovići. Tokom narednih pola godine

odazvalo se oko 60 000 omladinaca.

9. april Stupili su na snagu Osnovni zakon o braku i Zakon o drţavnim

matiĉnim knjigama. Sklapanje gradjanskog braka je steklo javnopravni

znaĉaj umesto crkvenog. Ţene su u toku godine postale potpuno

ravnopravne sa muškarcima u pogledu gradjanskih prava.

19. april SAD su zvaniĉno priznale Jugoslaviju.

22. maj Po prvi put je štafeta omladine Jugoslavije uruĉena drugu Titu za

njegov rodjendan. Ovo je postala tradicionalna manifestacija, poznata

pod imenom Dan mladosti, koja se završavala impozantnim sletom na

Stadionu JNA svakog 25. maja.

27. maj- Jugoslovenska delegacija na ĉelu sa Titom boravila je u zvaniĉnoj

10. jun poseti SSSR-u.

jun Krenulo se sa masovnim formiranjem seljaĉkih radnih zadruga u cilju

kolektivizacije poljoprivredne proizvodnje.

1. jun Poĉela je prodaja tekstila “na taĉkice”.

10. jun Poĉeo je montirani sudski proces protiv generala Mihailovića koji je

okonĉan 5. jula donošenjem smrtne presude.

28. jul Doneta je Uredba o osnivanju Komiteta za kinematografiju na osnovu

koje su sredinom jula osnovana filmska preduzeća “Avala film” i

“Zvezda film”.

25. septembar Vlada je donela uredbu koja je sankcionisala nacionalizaciju svih

banaka u zemlji.

decembar Politbiro CK KPJ je, po sovjetskom modelu, usvojio Petogodišnji plan

razvoja privrede.

7. decembar Narodna skupština FNRJ je usvojila Zakon o nacionalizaciji privatnih

privrednih preduzeća opštedrţavnog znaĉaja. Ukinuta je mogućnost

ulaska stranog kapitala i rešeno pitanje imovine odsutnih lica, verskih

zajednica i imovine pod sekvestrom.

1947

10 februar Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom u Parizu. Grad Trst

i severozapadni deo Istre koji su bili predmet spora izmedju dve strane

proglašeni su za Slobodnu teritoriju Trsta (STT). Jugoslovenska strana

je istakla da se ne odriĉe svog prava na ovu teritoriju.

8. mart Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je doneo ukaz kojim je oduzeto

pravo drţavljanstva dinastiji Karadjordjević i konfiskovana celokupna

njihova imovina.

1. april U Beogradu je osnovan Jugoslovenski aero-transport (JAT),

nacionalna civilna vazduhoplovna kompanija.

20. april Obnovljena Narodna biblioteka je poĉela sa radom u bivšem hotelu

“Srpska kruna” u Beogradu.

12. maj Odrţana je premijera prvog igranog filma snimljenog u posleratnoj

Jugoslaviji “Slavica”.

28. avgust Donet je Zakon o petogodišnjem planu razvitka narodne privrede

FNRJ u periodu 1947-1951. godina.

septembar Poĉela je izgradnja Instituta za nuklearna istraţivanja u Vinĉi.

3. oktobar Osnovano je preduzeće za brodogradnju “Tito”.

25-28. Jugoslovenska delegacija na ĉelu sa Titom je boravila u zvaniĉnoj

novembar poseti Bugarskoj gde je potpisan Ugovor o prijateljstvu, saradnji i

uzajamnoj pomoći izmedju dve zemlje. Ugovor je obavezivao dve

drţave da jedna drugoj pruţe vojnu pomoć u sluĉaju napada treće

strane.

decembar Predstavnik CK KPJ pri CK KP Albanije Savo Zlatić je pregovarao o

eventualnom stvaranju federacije Jugoslavije i Albanije.

6-9. Predsednik jugoslovenske vlade potpisao je tokom posete Madjarskoj

decembar Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći izmedju

Jugoslavije i Madjarske koji je obavezivao dve potpisnice na uzajamnu

vojnu pomoć u sluĉaju napada treće strane.

17-20. Tokom poseti Bukureštu Tito je potpisao Ugovor o prijateljstvu

izmedju Jugoslavije i Rumunije sa indentiĉnim odredbama kao u

ugovorima sa Bugarskom i Madjarskom.

decembar Osnovano je poznato preduzeće za proizvodnju tekstilne robe i

padobarana “Kluz”.

1948

19. januar Milovan Djilas je vodio razgovore sa Staljinom o sovjetskoj vojnoj i

ekonomskoj pomoći Jugoslaviji i jugoslovensko-albanskim odnosima.

10. februar Vlada je donela uredbe o snabdevanju stanovništva i razmeni

idustrijskih i poljoprivrednih proizvoda kako bi se prevazišle nestašice.

Odrţan je zajedniĉki sastanak sovjetske, juoslovenske i bugarske

delegacije u Moskvi. Sovjeti su bili nezadovoljni sklapanjem

jugoslovensko-bugarskog ugovora o prijateljstvu i izjavom Dimitrova

o uspostavljanju federacije socijalistiĉkih drţava Istoĉne Evrope.

1. mart Politbiro CK KPJ je konstatovao ozbiljna razmimoilaţenja sa

politikom SSSR-a. Tito je odbio Staljinov predlog o stvaranju

federacije Jugoslavije i Bugarske. Jugoslovenski komunisti su bili

nezadovoljni sovjetskim otporom prema njihovoj politici prema

Albaniji i Grĉkoj (u kojoj su podrţavali grĉke komuniste u

gradjanskom ratu), kao i izostankom ekonomske i vojne pomoći od

strane SSSR-a.

20-22. mart Sad, Velika Britanija i Francuska predloţile su SSSR-u da se izvši

revizija ugovora o moru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta

koja bi pripala Italiji. Jugoslavija je uputila zvaniĉan protest.

1. april Jugoslovenski omladinci (oko 250 000) zapoĉeli su novu radnu akciju

izgradnje auto-puta Beograd-Zagreb zvanog “Bratstvo i jedinstvo”.

3. april U Beogradu je osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište.

3. jun Raspisan je narodni zajam radi ispunjavanja ciljeva petogodišnjeg

plana razvoja privrede (još jedan takav zajam je raspisan 1950. god.).

28. jun Nakon razmene pisama zmedju CK SKP(b) i CK KPJ u kojoj je prva

iznela teške optuţbe na raĉun potonje, njene antisovjetske politike i

ideološkog skretanja, kao i odbijanja jugoslovenskih komunista da se

odazovu na sastanak Informbiroa (konsultativnog tela sastavljenog od

predstavnika svih komunistiĉkih partija), objavljena je rezolucija

Informbiroa o stanju u KPJ. Jugoslovenski komunisti su osudjeni kao

kulaĉka partija koja stvara burţoasku republiku, otpadnici od

jedinstvenog i internacionalnog socijalistiĉkog fronta.

29. jun CK KPJ je usvojio svoj odgovor na Rezoluciju Informbiroa (IB-a) koji

je sutradan, zajedno sa samom Rezolucijom, objavljen u

jugoslovenskoj štampi. Sve optuţbe su odbaĉene kao neosnovane, a

partijsko ĉlanstvo je pozvano da zbije svoje redove. S obzirom da je

Rezolucija imala svog odjeka medju komunistima Jugoslavije, u zemlji

je buknula represija protiv svih njenih pristalica. Uhapšeno je ukupno

55 663 ĉoveka, od ĉega više od polovine u Srbiji. Najozloglašeniji

logor za zatvaranje tzv. informbiroovaca bio je Goli otok.

21-28. jul Odrţan je peti kongres KPJ koji je bojkotovan od strane partija-ĉlanica

IB-a. Kongres je dao punu podršku partijskom rukovodstvu u odnosu

na skorašnje sovjetske napade formulisane u Rezoluciji IB-a. Ostao je

zapaţen i po tome što su referat Milovana Djilasa i diskusija Radovana

Zogovića definisali socijalistiĉki realizam kao pravi vid borbe za

socijalistiĉku kulturu i umetnost. Prvog dana posle kongresa izabran je

Politbiro (politiĉki biro) CK, najvaţnije izvršno telo Partije u ĉijim

rukama se koncentrisala najveća moć, a Tito je izabran za generalnog

sekretara KPJ.

1949

28-30. januar U Beogradu je odrţano Drugo plenarno zasedanje CK KPJ. Usvojena

je rezolucija o brţoj kolektivizaciji sela putem ubzanog formiranja

seljaĉkih zadruga i o daljem agitaciono-propagandnom radu Partije na

selu. Pogrešno se procenjivalo da će stvaranje zadruga dovesti do

porasta poljoprivredne proizvodnje i poboljšanja poloţaja seljaka.

Drugi motiv je bila ţelja da se kolektivizacijom ućutka kritika IB-a o

kulaĉkoj politici KPJ na selu.

16. mart Vlada FNRJ je uputila notu sovjetskoj vladi predlaţući likvidaciju

jugoslovensko-sovjetskih mešovitih društava – JUSPAD

(parobrodarsko društvo) i JUSTA (društvo za civilno

vazduhoplovstvo).

23. mart Osnovana je “Prva petoletka” u Trsteniku.

17. jun Ministri spoljnih poslova SSSR-a, SAD i Britanije doneli su odluku u

Parizu da jugoslovensko-austrijska granica ostane ista. Tako je uĉinjen

kraj teţnjama slovenaĉkog stanovništva iz austrijske Koruške da se

prikljuĉi Jugoslaviji.

7. jul Otvorena je “Fabrika odlivaka” i “Industrija mašina i traktora” (IMT) u

Beogradu.

28. septembar Pozivajući se na navodno neprijateljsku delatnost jugoslovenske vlade

protiv SSSR-a dokazanu na montiranom sudskom procesu protiv

istaknutog madjarskog komuniste Lasla Rajka, vlada te zemlje je

raskinula Ugovor o prijateljstvu sa Jugoslavijom, a u tome su je sledile

i vlade drugih socijalistiĉkih zemalja.

25. oktobar Jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi je otkazano gostoprimstvo što

je znaĉilo prekid diplomatskih odnosa izmedju FNRJ i SSSR-a.

29. novembar Na svom trećem i poslednjem zasedanju u Budimpešti Informbiro je

doneo drugu rezoluciju kojom su još oštrije napadnuti KPJ i njeno

rukovodstvo oko Tita. Oni su kao “plaćeni špijuni i ubice” osudjeni

zbog uvodjenja fašistiĉkog tipa reţima u zemlji koji je postao oslonac

ameriĉke špijunaţe i antikomunistiĉke propaganda. Zato su još jednom

pozvane zdrave snage iz KPJ da svrgnu Titovu kliku.

23. decembar Doneto je Uputstvo o osnivanju i radu radniĉkih saveta drţavnih

privrednih preduzeća.

29-30. Odrţan je Treći plenum CK KPJ. On je naznaĉio nova shvatanja o

decembar izgradnji socijalistiĉke Jugoslavije, pre svega u oblasti ideologije,

kulture i prosvete.

1950

26. januar Pri glavnoj upravi i upravama republiĉkih milicija formirana su tzv.

politiĉka odeljenja.

26. mart Odrţani su izbori za Narodnu skupštinu FNRJ na kojima je 93%

glasaĉa, sliĉno kao i na svim drugim izborima u posleratnoj

Jugoslaviji, glasalo za kandidate Narodnog fronta, u kome je potpuno

dominirala KPJ, a mandat za obrazovanje nove vlade je dobio Tito.

10. maj Osnovan je Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.

27. jun Na Prvom vanrednom zasedanju Narodne skupštine FNRJ usvojen je

Osnovni zakon o upravljanju drţavnim privrednim preduzećima i

višim privrednim udruţenjima od strane radnih kolektiva. Time je

zapravo ozakonjeno ĉuveno radniĉko samoupravljanje u Jugoslaviji.

Radniĉki saveti su u teoriji postali osnovna tela u upravljanju

proizvodnjom i raspodeli dohotka mada su drţava odnosno Partija i

dalje imali odluĉujući uticaj na organizaciju i rad preduzeća. Ideja o

radniĉkim savetima i samoupravljanju predstavljala je politiĉku i

društvenu alternativu staljinistiĉkom centralizmu i drţavnoj svojini

koja je ujedno oţivljavala revolucionarno-demokratsku samoupravu iz

vremena rata.

20. oktobar Vlada FNRJ zatraţila je 105 miliona dolara za nabavku ţivotnih

namirnica, jer se javila oskudica usled jake suše. Krajem godine

ameriĉki predsednik Truman je potpisao zakon o pomoći Jugoslaviji u

vrednosti od 38 miliona dolara.

20. oktobar Usvojen je Generalni urbanistiĉki plan Beograda u kome je precizirano

mesto Novog Beograda u strukturi ĉitavog grada.

29. decembar Narodna skupština FNRJ je produţila rok za ispunjavanje

Petogodišnjeg plana za godinu dana zbog posledica politiĉkih i

ekonomskih pritisaka zemalja socijalistiĉkog bloka, kao i štete

izazvane sušom.

1951

6. januar Vlada SAD se sporazumela sa Jugoslavijom o pruţanju hitne pomoći

prema zakonu iz prethodne godine. Sporazum je predvidjao davanje

punog publiciteta ciljevima i toku pomoći. Ameriĉka pomoć je bila

rezultat raskida Jugoslavije sa Staljinom i procene vlade SAD da je u

njenom interesu da doprinese odrţavanju Tita na vlasti, jer je on

svojim otpadništvom ĉinio erozivnu snagu unutar sovjetske sfere.

16. januar Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o zabrani nošenja

zara i feredţe.

27. januar Postignut je sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedju

Jugoslavije i Austrije.

februar Otvorena je velika izloţba slikarskih i vajarskih dela iz medjuratnog

perioda u galeriji ULUS-a što je bio prvi znak umetniĉkog kontinuiteta

sa starom Jugoslavijom.

14. februar Drţavni sekretar za spoljne poslove Din Aĉeson izjavio je, aludirajući

na preteće sovjetsko drţanje, da bi svaki napad na Jugoslaviju ugrozio

svetski mir i da bi SAD reagovale kao u sluĉaju Koreje (oruţanom

akcijom). Izjava je predstavljala otvorenu ameriĉku podršku Titu u

njegovom sukobu sa Staljinom.

april Na konferenciji ekonomskih struĉnjaka iz SAD, Britanije i Francuske

dogovoreno je da se nastavi sa pruţanjem pomoći Jugoslaviji, ali na

tripartitnoj osnovi umesto svaka zemlja za sebe.

10. maj Vojna delegacija FNRJ koju je predvodio naĉelnik generalštaba Koĉa

Popović otputovala je u SAD da pregovara o ameriĉkoj vojnoj pomoći.

27. avgust Vlade SAD, Britanije i Francuske donele su odluku da pruţe

Jugoslaviji ekonomsku pomoć u visini od 50 miliona dolara za

nabavku sirovina.

14. novembar U Beogradu je zakljuĉen sporazum o vojnoj pomoći koju će vlada

SAD pruţiti Jugoslaviji. Potpisali su ga Tito i Dţordţ Alen, ameriĉki

ambasador.

decembar Zabranjena je veronauka u novom Zakonu o narodnim školama.

1952

8. januar Potpisan je sporazum o ekonomskoj saradnji SAD i Jugoslavije. To je

bio prvi trgovinski ugovor SAD sa jednom socijalistiĉkom zemljom

sklopljen na osnovu ameriĉkog Zakona o uzajamnoj bezbednosti što je

na ubedljiv naĉin demonstriralo posebnu ulogu koju je Jugoslavija,

socijalistiĉka zemlja u sukobu sa SSSR-om, stekla u širem okviru

hladnoratovske konfrontacije.

22. januar Politbiro CK KPJ raspravljao o odnosima sa verskim zajednicama i

zahtevao od republiĉkih CK da se suprotstave propagandi klera.

17. februar Puštena u rad termoelektrana “Veliki Kostolac”.

februar-april U Vašingtonu je odrţana Druga tripartitna konferencija vlada SAD,

Britanije i Francuske koje su, nezadovoljne odnosom Jugoslavije

prema programu pomoći, formulisale uslove za nastavak dodele iste.

13. maj Vlada FNRJ uruĉila je predstavnicima SAD i Britanije ed-memoir u

kome se protestuje protiv odluka Londonske konferencije koje su

predvidjale da se reţim savezniĉke vojne uprave u Trstu izmeni u

prilog Italije.

23. maj U Beogradu je sveĉano otvoren, u prisustvu Tita, Narodni muzej koji

je bio skoro u potpunosti uništen za vreme bombardovanja.

7. jun Vlada FNRJ je donela Uredbu o ukidanju obaveznog otkupa ţitarica

koji je nailazio na veliki otpor seljaka i doveo do pojaĉanog terora od

strane vlasti.

28. jul U odgovoru na postavljene uslove za dalje pruţanje tripartitne pomoći,

jugoslovenska vlada ih je odbacila kao neprihvatljive, naroĉito zahtev

da se odobrena sredstva ne koriste za finansiranje investicionih

potreba.

9. avgust Na osnovu Memoranduma o razumevanju Italiji je pripala celokupna

administracija tzv. Zone A u Trstu.

17-23. sep. Britanski ministar spoljnih poslova Entoni Idn je posetio Jugoslaviju.

11. oktobar Postignut je sporazum o nastavku tripartitne pomoći Jugoslaviji u

trajanju do kraja juna sledeće godine prema kome je gotovo sva pomoć

trebalo da bude upotrebljena za nabavku hrane.

25. oktobar Uprava drţavne bezbednosti (UDB) je izmeštena iz nadleţnosti

Ministarstva za odbranu.

2-7. novembar U Zagrebu je odrţan VI kongres KPJ na kome je zahtevano da se

partijska organizacija odvoji od drţavne vlasti i da se partijski kadrovi

prilagode naĉinu rada koji u privredi zahteva uvodjenje radniĉkog

samoupravljanja. KPJ je promenila ime u Savez komunista Jugoslavije

(SKJ).

3. novembar Jugoslavija je raskinula diplomatske odnose sa Vatikanom zbog

nominovanja ratnog zloĉinca Alojzija Stepinca za kardinala i kampanje

koja se ticala Trsta. U pozadini ovih pojedinaĉnih incidenata je stajalo

trajno odbijanje rimokatoliĉke crkve da se pomiri sa odbijanjem

jugoslovenskih vlasti da joj se odobri poseban status koji nije u skladu

sa naĉelom o odvajanju crkve od drţave.

16-20. U Beogradu su neuspešno vodjeni pregovori o vojnoj saradnji izmedju

novembar zapadnih sila i Jugoslavije. Iako je Zapad verovao da je lokalni rat na

Balkanu moguć, nije bio spreman da se obaveţe na vojnu pomoć u

sluĉaju sovjetske intervencije.

1953

13. januar Usvojen je Ustavni zakon o osnovama društvenog i politiĉkog

uredjenja FNRJ. Ĉitav društveni poredak je baziran na

samoupravljanju. Uvedeno je Veće proizvodjaĉa kao jedno od najviših

predstavniĉkih tela – ukinuto je Veće naroda predvidjeno Ustavom od

1946. Umesto Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ uvedena je

ustanova predsednika Republike koji je ujedno bio i predsednik

federalne vlade – Saveznog izvršnog veća.

14. januar Na zajedniĉkoj sednici Saveznog veća i Veća naroda Savezne narodne

skupštine Tito je izabran za predsednika FNRJ i predsednika Saveznog

izvršnog veća.

22-25. februar Na IV kongresu Narodnog fronta u Beogradu ova organizacija je

promenila ime u Socijalistiĉki savez radnog naroda Jugoslavije.

28. februar U Ankari je potpisan Sporazum o prijateljstvu i saradnji izmedju

Grĉke, Turske i Jugoslavije.

16-25. mart Tito je boravio u zvaniĉnoj poseti Velikoj Britaniji gde je dobio

obećanje da će u sluĉaju sovjetske agresije Britanci pruţiti Jugoslaviji

direktnu vojnu podršku.

30. mart Savezno izvršno veće (SIV) je donelo Uredbu o imovinskim odnosima

i reorganizaciji seljaĉkih radnih zadruga. Sva lica osudjena za otpor

prinudnom otkupu su amnestirana i napuštena je prinudna

kolektivizacija sela.

jul Prezidijum CK KPSS je podvukao, na predlog Hrušĉova i Mikojana,

nuţnost normalizacije odnosa sa Jugoslavijom.

6-11. jul U Atini je odrţana Konferencija ministara inostranih poslova Grĉke,

Turske i Jugoslavije na kojoj je razmatrana vojna strana Balkanskog

sporazume i politiĉka situacija nakon smrti Staljina.

24-28. avgust U Vašingtonu je odrţana konferencija izmedju Jugoslavije i tri

zapadne sile o vojnoj saradnji. Amerikanci su insistirali na planiranju

zajedniĉke odbrane i ĉvršem vezivanju Jugoslavije sa NATO.

11. oktobar Partijski list Borba je poĉeo da objavljuje seriju ĉlanaka Milovana

Djilasa koji su kritikovali jugoslovensko rukovodstvo i njegov moral.

7. novembar U Beogradu je potpisan ugovor o formiranju Stalnog sekretarijata

zemalja Balkanskog sporazuma radi ostvarenja što efikasnije saradnje.

1954

16-17. januar Na Trećem vanrednom plenumu CK SKJ dolazi do obraĉuna sa

Djilasom, najpoznatijim disidentom Titove epohe. Njegovi tekstovi su

osudjeni, on je odbaĉen kao nosilac antisocijalistiĉkog delovanja.

Djilas je razrešen sa svih funkcija u SKJ, a kasnije je i uhapšen i

odleţao je zatvorsku kaznu u Sremskoj Mitrovici.

16. april Doneta je odluka o izgradnji trase pruge Beograd-Bar i luke Bar.

maj Na osnovu direktive Prezidijuma CK KPSS sovjetsko Ministarstvo

inostranih poslova je je obavestilo vlade zemalja “socijalistiĉkog

lagera” o nameri da se postigne pomirenje sa Jugoslavijom.

22. jun Otpoĉela je tajna prepiska centralnih komiteta sovjetske i

jugoslovenske komunistiĉke partije na inicijativu Moskve i sa

predlogom da se uĉini kraj stanju rascepa i neprijateljstva.

9. avgust Na Bledu je potpisan Ugovor o savezu izmedju Jugoslavije, Grĉke i

Turske, poznat kao Balkanski pakt. Jugoslavija je preuzela obaveze

prema druge dve balkanske zemlje, ĉlanice NATO, i tako, na

indirektan naĉin, uzela uĉešće u sistemu ovog odbrambenog saveza

mada je njena vlada nastojala da negira takvo povezivanje.

5. oktobar U Londonu je potpisan sporazum o rešenju statusa Slobodne teritorije

Trsta izmedju vlada Italije, Jugoslavije, SAD i Britanije – sam grad i

veći deo zone A su pripali Italiji, a ostatak zone A i zona B Jugoslaviji

(11,5 km2 sa oko 3 000 stanovnika).

16. decembar Zapoĉela je Titova zvaniĉna poseta Indiji (trajala je do 3. januara

1955.).

Osnovan je festival jugoslovenskog igranog filma u Puli.

1955

2. mart Potpisan je Sporazum o Balkanskoj savetodavnoj skupštini izmedju

Jugoslavije, Grĉke i Turske.

26. maj- U Beogradu je u zvaniĉnoj poseti boravila sovjetska delegacija na ĉelu

3. jun sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hrušĉevim i predsednikom

vlade Nikolajem Bulganjinom. Pretposlednjeg dana posete potpisana je

tzv. Beogradska deklaracija koja je pozivala na poštovanje

suvereniteta, nezavisnosti, integriteta i ravnopravnosti u medjusobnim

odnosima i donosima sa drugim drţavama. Poseta je predstavljala dugo

pripremano i spektakularno pomirenje izmedju dve zemlje.

28. septembar Izvršni komitet CK SKJ je pozvao da se uloţi napor da se podigne

ţivotni standard stanovništva. Nova ekonomska politika je polazila od

pretpostavke da revolucionarna generacija koja je snosila sav teret

industrijalizacije i izgradnje socijalizma treba da za ţivota oseti

plodove svog rada i odricanja.

30. septembar Jugoslavija i SAD su potpisale Memorandum o medjusobnim budućim

vojnim i politiĉkim odnosima.

11. decembar Tito je otputovao u zvaniĉne posete Etiopiji i Egiptu (vratio se 6.

januara 1956.).

U pogonima “Crvene zastave” u Kragujevcu poĉela je proizvodnja

automobila u kooperaciji sa italijanskim “Fiatom”.

1956

23. februar U Beogradu je osnovan Atelje 212 koji je postao nosilac avangardnih

strujanja u jugoslovenskom pozorištu.

7-12. maj Jugoslovenska delegacija na ĉelu sa Titom boravila je u zvaniĉnoj

poseti Francuskoj.

1-23. jun Visoka jugoslovenska drţavno-partijska delegacija uĉinila je uzvratnu

posetu Moskvi tokom koje je Tito imao ĉetiri razgovora sa Hrušĉovim.

Potpisana je tzv. Moskovska deklaracija o medjupartijskim odnosima

SKJ i KPSS u kojoj je priznato postojanje razliĉitih puteva u izgradnji

socijalizma i istaknuto naĉelo da radniĉke partije, isto kao i zemlje,

treba da saradjuju na ravnopravnoj osnovi. Nakon ove posete usledila

je normalizacija odnosa i sa drugim zemljama socijalistiĉkog lagera i

njihovim partijskim organizacijama.

18-19. jul Na Brionima je odrţan sastanak lidera tri zemlje neangaţovane u

hladnoratovskoj konfrontaciji izmedju blokova okupljenih oko dve

supersile – Tita, predsednika Egipta Gamala Abdel Nasera i

predsednika vlade Indije Dţavaharlala Nehrua. Potpisana je Brionska

deklaracija nakon razgovora o vodjenju politike miroljubive

koegzistencije, razoruţanja i pomoći nerazvijenima. Ovi principi, već

afirmisani na Konferenciji u Bandungu (Indonezija) prethodne godine

postali su osnova naĉela budućeg Pokreta nesvrstanih.

20. septembar Hrušĉov je došao na odmor na Brione, u privatnu posetu Titu.

Sovjetski lider je nastojao da pridobije Jugoslaviju za pun povratak u

blok socijalistiĉkih zemalja.

30. oktobar U Jugoslaviji su organizovani protesti protiv napada Izraela na Egipat.

2-3. novembar Hrušĉov ponovo dolazi u iznenadnu posetu Jugoslaviji i na Brionima

vodi poverljive razgovore sa Titom o sovjetskoj vojnoj intervenciji u

Madjarskoj.

5. novembar Hrušĉov šalje pismo Titu, prvo u nizu pisama koji će biti razmenjeni

do kraja tekuće i poĉetkom sledeće godine. Korespodencija se ticala

dogadjaja u Madjarskoj pri ĉemu su se obe strane pozivale na

poverljive razgovore vodjene na Brionima, ali dajući im suštinski

drugaĉiju interpretaciju. Prepiska je dovela do zahladjenja odnosa

izmedju dve zemlje.

11. novembar Na mitingu u Puli Tito je otvoreno govorio protiv sovjetske

intervencije u Madjarskoj.

1957

15. januar U okviru CK SKJ obrazovane su Komisija za nacionalne manjine i

Komisija za medjunarodne veze. CK Srbije, Hrvatske, Slovenije i

Makedonije dobili su nalog da oforme svoje komisije za nacionalne

manjine.

17-30. januar U Jugoslaviji je boravila parlamentarna delegacija Kine i delegacija

grada Pekinga.

25-27. jun U Beogradu je odrţan Prvi kongres radniĉkih saveta Jugoslavije na

sedmogodišnjicu Zakona o radniĉkim savetima. Konstatovano je da se

samoupravljanje mora dalje razvijati u smislu oslobadjanja preduzeća

od drţavne kontrole, ali suštinski ekonomski problemi u okviru tog

procesa nisu razmatrani.

1-2. avgust Drţavno-partijske delegacije FNRJ i SSSR-a predvodjene Titom i

Hrušĉovim su se sastale u Bukureštu. Potvrdjena je potvrda

medjusobne saradnje na bazi Beogradske i Moskovske deklaracije, pa

je nakon sastanka došlo do poboljšavanja odnosa izmedju dve zemlje.

19. oktobar Vlada SR Nemaĉke prekinula je diplomatske odnose sa Jugoslavijom u

znak protesta zbog toga što je Beograd uspostavio diplomatske odnose

sa DR Nemaĉkom.

16-19. Na sastanku predstavnika komunistiĉkih partija iz 64 zemlje odrţanom

u Moskvi delegacija SKJ je potpisala Manifest mira, ali je odbila da

potpiše Deklaraciju 12 partija, jer je ova bila u supretnosti sa

Beogradskom i Moskovskom deklaracijom.

4. decembar Savezna narodna skupština je usvojila drugi petogodišnji plan razvoja

privrede koji je trebao da se realizuje do 1961. godine.

U Beogradu je otvoren prvi Medjunarodni sajam knjiga.

1958

6. februar Na Proširenoj sednici CK SKJ Tito je ukazao na pojavne oblike otpora

saveznom rukovodstvu od strane republika i trţio je povratak Partije na

revolucionarni stil delovanja i administrativne mere rukovodjenja.

22-26. april U Ljubljani je odrţan VII kongres SKJ na kome su doneti novi, treći

po redu Program i Statut. Proklamovani su zahtev za samokritiĉnošću,

borbu protiv dogmatizma i birokratizma i vernost izvornom

marksizmu. Novi Program je pokušao da sintetizuje iskustvo

samoupravnog razvoja u Jugoslaviji, kao i da analizira medjunarodne

odnose i savremene procese u svetu.

27. maj Vlada SSSR-a je jednostrano odluĉila da odloţi na pet godina

korišćenje kredita koje je odobrila Jugoslaviji dve godine ranije.

17. jun U Beogradu je osnovana Galerija savremene umetnosti koja će 1965.

godine prerasti u Muzej savremene umetnosti na Novom Beogradu.

29. novembar Poĉelo je redovno emitovanje programa Jugoslovenske radio televizije

(JRT).

22. decembar Tito je pošao u zvaniĉnu posetu Indoneziji, Burmi, Indiji, Cejlonu,

Etiopiji, Sudanu, UAR i Grĉkoj, pa je odsustvovao iz zemlje do kraja

februara sledeće godine.

1959

2. mart Izvršni komitet CK SKJ je izdao direktivu da su nacionalne manjine –

narodnosti kako su one nazivane u FNRJ - ravnopravne sa svim

jugoslovenskim narodima i da se mora sprovoditi partijska linija u

pogledu nacionalne politike.

28. decembar U Institutu za nuklearna istraţivanja pušten je u pogon veliki

istraţivaĉki nuklearni reactor snage 6,5/210 MW.

Objavljen je prvi tom Reĉnika srpskohrvatskog knjiţevnog jezika u

izdanju Instituta za srpski jezik SANU.

1960

5. mart Savez sindikata Jugoslavije diskutovao je o potrebi obezbedjenja i

korišćenja slobodnog vremena radnih ljudi, odnosno uvršćivanja

kulture, rekreacije i odmora u sadrţaj ţivotnog standarda.

2. jun Hrušĉov je uputio pismo Titu u kome je izneo sovjetski predlog o

opštem i potpunom razoruţanju. Tito je obećao da će Beograd podrţati

sovjetski predlog.

20. septembar Na Petnaestom zasedanju Generalne skupštine OUN u Njujorku

jugoslovensku delegaciju je predvodio predsednik Tito.

novembar Na savetovanju predstavnika 81 komunistiĉke partije u Moskvi

osudjena je jugoslovenska varijanta politike revizionizma.

3. decembar Obrazovana je Komisija za ustavna pitanja koja je trebala da izradi

nacrt novog ustava zemlje.

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije osvojila je zlatnu medalju na

Olimpijskim igrama u Rimu.

1961

23. februar Izvršni odbor Saveznog odbora SSRNJ je usvojio Rezoluciju o sistemu

privredjivanja i raspodeli dohotka izmedju društva i radnih kolektiva.

28. februar Tito je krenuo u posetu nizu afriĉkih zemalja (Gana, Tongo, Liberija,

Gvineja, Mali, Maroko, Tunis, UAR) koja će se završiti 22. aprila.

29. jun Otvoren je zajedniĉki kongres Saveza boraca NOR-a, Saveza ratnih

vojnih invalida i Udruţenja rezervnih oficira i podoficira Jugoslavije u

Beogradu na kome su se ove organizacije spojile u Savez udruţenja

boraca narodnooslobodilaĉkog rata Jugoslavije (SUBNOR).

3. jul Izveden je probni let prototipa domaćeg mlaznog aviona Galeb koji je

potom uvršten u sastav Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

1-6. U Beogradu je odrţana Prva konferencija šefova drţava i vlada

septembar nesvrstanih zemalja (25 zvaniĉnih delegacija). Raspravljano je o svim

aktuelnim medjunarodnim temama. Poslednjeg dana konferencije je

usvojena deklaracija u kojoj je posebno istaknuta potreba iskljuĉivanja

rata kao sredstva rešavanja medjunarodnih sporova, afirmisana politika

miroljubive koegzistencije i promovisan znaĉaj nesvrstavanja kao

alternative blokovskoj podeljenosti sveta koja je sama po sebi opasan

po svetski mir. Jugoslavija i njen predsednik Tito afirmisali su se kao

lideri i pokretaĉi pokreta nesvrstanosti koji će ostati trajna odrednica

jugoslovenske spoljne politike.

14. oktobar Mantil “šuškavac” se pojavio u slobodnoj prodaji.

18-19. U Kairu su se sastali predsednik Egipta Naser, indijski premijer Nehru

novembar i predsednik Tito i konstatovali da je delatnost nesvrstanih zemalja

doprinela poboljšanju medjunarodne situacije.

10. decembar Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za knjiţevnost za svoj roman

Na Drini ćuprija.

Završena je zgrada Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu koju

je realizovao arh. Mihailo Janković.

1962

5. januar Isporukom 7 radara P-30 poĉelo je uvodjenje sovjetske vojne tehnike u

naoruţanje Jugoslovenske narodne armije (JNA).

4-21. februar Tito je boravio u poseti Egiptu i Sudanu. U Kairu je razgovarao sa

Naserom i Kenetom Kaundom, vodjom Panafriĉkog oslobodilaĉkog

pokreta i predsednikom Ujedinjene nacionalne partije nezavisnosti

Severne Rodezije.

14-16. mart Odrţana je Proširena sednica Izvršnog komiteta CK SKJ na kojoj je

raspravljano o uzrocima privredne i politiĉke krize u zemlji i upućeno

je pismo u kome su osudjeni privredni partikularizam i ekonomsko

zatvaranje republika.

16-21. april Sovjetska delegacija predvodjena Andrejem Gromikom, ministrom

spoljnih poslova, boravila je u poseti Jugoslaviji.

28. april Sveĉano je otvoren aerodrom “Beograd” kod Surĉina.

6. maj Na velikom mitingu u Splitu Tito je odrţao govor u kome je izneo do

tada najoštrije primedbe na raĉun rada komunista, parikularizma,

šovinizma i narušavanja jugoslovenskog jedinstva.

19. jun Delegacija Savezne narodne skupštine FNRJ je posetila SSSR. Petar

Stambolić je razgovarao sa Breţnjevom i Hrušĉevom.

24. septembar Predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Leonid Breţnjev

stigao je u posetu Jugoslaviji i razgovarao sa Titom.

20. oktobar Albanski emigranti sa Kosova formirali su u Njujorku “Treću

prizrensku ligu” koja je za cilj imala otcepljenje jugoslovenskih

Albanaca i njihovo ujedinjenje sa drugim sunarodnicima u veliku

etniĉku drţavu.

3-20. Tito je otputovao u posetu SSSR-u i razgovarao sa Hrušĉovom o

decembar bilateralnim odnosima i medjunarodnoj situaciji.

decembar U Jugoslaviji je isporuĉeno prvih pet sovjetskih nadzvuĉnih lovaca-

presretaĉa Mig-21. Nakon toga je vlada SAD zabranila prodaju vojne

vazduhoplovne tehnike za potrebe JRV i PVO JNA.

1963

4. januar Preduzeće “Jugoeksport” je poĉelo prodaju robe za stranu valutu.

12. januar Na insistiranje predsednika Kenedija, vlada SAD je predloţila

Kongresu da ukine zabrane u trgovini sa Jugoslavijom.

7. april Usvojen je novi savezni Ustav, poznat kao Povelja samoupravljanja.

Model samoupravljanja primenjen je u svim segmentima i na svim

nivoima društvenog ţivota. Promenjeno je ime drţave u Socijalistiĉka

Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Takodje, savezna Narodna

skupština je dobila pet umesto dotadašnja dva veća. Uvedene su

ustanove Ustavnog suda, potpredsednika Republike i Saveta

Federacije. Funkcija predsednika Republike je odvojena od funkcije

predsednika SIV-a, ali je on istovremeno bio predsednik Saveta

Federacije. Usvojeni su Ustavni zakon o sprovodjenju Ustava, zakoni o

izboru saveznih poslanika, o izbornim jedinicama za izbor saveznih

poslanika i organizaciji i radu SIV-a.

18. april Tito je uputio poruku ameriĉkom predsedniku Kenediju pozivajući da

se otklone svi politiĉki i privredni nesporazumi izmedju dve zemlje.

12-16. maj Egipatski predsednik Naser je posetio Jugoslaviju.

30. jun Savezna Skupština je izabrala Tita za predsednika SFRJ.

26. jul Skoplje je pogodjeno katastrofalnim zemljotresom.

26-27. avgust Tito i Hrušĉov razgovarali su na Brionima o jaĉanju jedinstva

socijalistiĉkih snaga u borbi za mir.

18. septembar Poĉela je Titova poseta zemljam Latinske Amerike – boravio je u

Brazilu, Ĉileu, Boliviji i Meksiku (do 16. oktobra).

17-25. Tito je boravio u poseti SAD gde je razgovarao sa predsednikom

oktobar Kenedijem i drugim visokim zvaniĉnicima.

9. novembar Senat SAD je potvrdio da u trgovini sa SAD Jugoslavija uţiva status

najpovlašćenije nacije.

27. novembar Demonstriran je prototip elektronskog teleprintera i TV prijemnika u

boji domaće proizvodnje.

1964

26. mart CK SKJ je uputio pismo CK KPSS o problemima medjunarodnog

radniĉkog pokreta i politici rukovodstva KP Kine.

1. maj Na vojnoj paradi u Beogradu po prvi put su prodefilovale i raketne

jedinice JNA.

8-9. jun Tito se u Lenjingradu susreo sa Hrušĉovom i razgovarao o potrebi za

spreĉavanjem širenja nuklearnog oruţja.

7. septembar Zapoĉeti su radovi na izgradnji hidroelektrane “Djerdap”, a

prisustvovali su Tito i rumunski predsednik Georgi Georgiju Deţ.

5-10. oktobar U Kairu se sastala Druga konferencija nesvrstanih zemalja (delegacije

iz 47 zemalja i još 10 u svojstvu posmatraĉa) na kojoj je usvojena

deklaracija “Program za mir i medjunarodnu saradnju”.

19. oktobar Cela delegacija sovjetskih ratnih veterana, na ĉelu sa maršalom

Birjuzovim, poginula je u avionskoj nesreći na Avali.

30. oktobar CK KPSS je poslao pismo CK SKJ u kome je objašnjena smena

Hrušĉova sa svih partijskih i drţavnih funkcija.

6-14. Jugoslaviju je posetio predsednik Spoljnopolitiĉkog odbora Senata

novembar SAD Vilijem Fulbrajt.

7-13. Odrţan je Osmi kongres SKJ u Beogradu na kome je diskutovano o

decembar nacionalnom pitanju, preciznije problemu ekonomske pozadine

nacionalne neravnopravnosti, kao i povezanosti problema birokratskog

centralizma, velikodrţavnog hegemonizma i nacionalizma. Rasprava je

dovela u sumnju ispravnost partijskog verovanja da je nacionalno

pitanje u zemlji konaĉno rešeno putem revolucije u vreme rata i

posleratnog federativnog uredjenja.

1965

13-14. mart U Beogradu je odrţan konsultativni sastanak nesvrstanih zemalja

povodom situacije u Vijetnamu u kome je otpoĉela vojna intervencija

SAD. Prethodno je Tito već uputio apel ameriĉkom predsedniku

Dţonsonu da se pristupi pregovorima.

26-30. april Tito i Naser su razmenjivali gledišta o ulozi nesvrstanih zemalja u

smirivanju medjunarodne zategnutosti.

18. jun Drţavno-partijska delegacija Jugoslavije je posetila SSSR. Nakon

razgovora Tita sa Breţnjevim i drugim sovjetskim rukovodiocima

osudjena je intervencija SAD u Vijetnamu.

27. jun Odrţana je osnivaĉka skupština Univerziteta u Nišu ĉiji fakulteti-

ĉlanice su do tada bili u sastavu Beogradskog univerziteta.

24. jul Donet je Zakon o paritetu dinara. Izvršena je zamena starih dinara za

nove u odnosu 100 starih za 1 novi dinar, a istovremeno je došlo i do

devalvacije, jer je utvrdjen novi kurs od 12,5 novih dinara za 1

ameriĉki dolar.

25. jul Savezna skupština i SIV su doneli 30 zakonskih propisa koji su trebali

da pokrenu privrednu reformu. Ona je obuhvatala reformu monetarnog,

bankarskog, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema, kao i izmenu

poloţaja infrastrukturnih grana, elektroprivrede i saobraćaja,

uskladjivanje liĉnih dohodaka i dr. Naroĉito je vaţna bila deflaciona

politika i teţnja da se sprovede široko ekonomsko otvaranje zemlje

prema svetu.

1-4. U zvaniĉnu posetu Jugosalviji došao je Naser i sa Titom razgovarao o

septembar politici koju su zastupale nesvrstane zemlje.

16. oktobar Izvršena je integracija više trgovinskih preduzeća i tako su formirane

“Robne kuće Beograd”.

Arheolog Dragoslav Srejović je otkrio Lepenski vir, lokaciju sa

odliĉno oĉuvanim ostacima nepoznate praistorijske kulture, koja je

stekla evropski znaĉaj.

1966

18-23. april Delegacija SFRJ je posetila Rumuniju. U razgovorima Tita i Nikolae

Ĉaušeskua je istaknuto da svaka komunistiĉka partija ima pravo da

samostalno formuliše svoju politiĉku liniju.

27. april U slobodnoj prodaji su se pojavile prve flaše “Pepsi kole”.

1. jul Na Brionima se sastao Ĉetvrti plenum CK SKJ da bi raspravljao o

stanju u Sluţbi drţavne bezbednosti, odnosno o optuţbama o

prisluškivanju Titovih liĉnih prostorija kao i prisluškivanju drugih

funkcionera koje su prethodno iznete na sednicama Izvršnog komiteta

SKJ. Utvrdilo se da je Sluţba delovala bez kontrole Partije i protivno

njoj zloupotrebljavajući svoju moć. Brionski plenum je, u suštini,

predstavljao obraĉun sa Aleksandrom Rankovićem, šefom Sluţbe i

potpredsednikom Republike, koji je, nakon iznetih optuţbi, podneo

ostavku na sve svoje funkcije.

22-25. Jugoslaviju je posetila delegacija SSSR-a predvodjena Breţnjevim. U

septembar razgovorima sovjetskog lidera i Tita osudjena je agresija SAD na

Vijetnam i iskazana volja da se vijetnamskom narodu pruţi pomoć.

kraj Na sastanku CK KP Srbije kritikovana je sklonost drugih republiĉkih

septembra rukovodstava, pre svega Hrvatske, da baca krivicu na Srbiju zbog

zloupotrebe Sluţbe drţavne bezbednosti i birokratizma na saveznom

nivou. Konstatovano je da optuţbe iz Hrvatske izazivaju loš utisak u

Srbiji.

6. oktobar Poĉela su iskljuĉenja struje u Beogradu.

21-24. U Nju Delhiju su se sastali indijska premijerka Indira Gandi, egipatski

oktobar predsednik Naser i Tito i doneli odluku da tri zemlje pokrenu

tripartitnu ekonomsku saradnju.

1967

1. januar Stupio je na snagu novi spoljnotrgovinski i devizni reţim koji je

otpoĉeo liberalizaciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

28. januar Diplomatska predstavništva SFRJ u Vašingtonu, Otavi, San Francisku,

Ĉikagu i Torontu bili su meta teroristiĉkih napada.

20. februar Na sednici Komisije CK SKJ za medjunacionalne i medjurepubliĉke

odnose predstavnici Albanaca su zahtevali promenu Ustava iz 1963. u

smislu prenošenja prava i duţnosti Federacije na republiĉki nivo, a u

SR Srbiji prenošenje ingerencija na autonomne pokrajine, kao i

neposrednu predstavljenost pokrajina u Federaciji, na isti naĉin kao što

je to bio sluĉaj sa republikama.

mart Donet je Statut SKJ koji kojim je ova organizacija definisana kao skup

komunista Jugoslavije i njihovih saveza po republikama što je faktiĉki

znaĉilo priznavanje samostalnosti partijskih organizacija u

republikama i pokrajinama.

15. mart Upravni odbor Matice Hrvatske je objavio Deklaraciju o nazivu i

poloţaju hrvatskog knjiţevnog jezika. Usledio je odgovor na Godišnjoj

skupštini Udruţenja knjiţevnika Srbije kada je jedna grupa ĉlanova

podnela Predlog za razmišljanje. Srpski knjiţevnici ocenili su

Deklaraciju kao politiĉki, a ne lingvistiĉki akt. Partija je potom

podjednako osudila i Deklaraciju i Predlog kao nacionalistiĉke ĉinove.

18. april Savezno veće Savezne narodne skupštine je usvojilo Odluku o

proglašenju Ustavnih amandmana I-IV na osnovu kojih je formirano

Veće naroda u Saveznoj skupštini. Amandmani su umanjili

samostalnost Federacije koja je stavljena pod nadzor republiĉkih i

pokrajinskih organa.

23. april Sastao se Pokrajinski komitet SK Srbije za Kosovo i Metohiju koji je

razmatrao poloţaj autonomnih pokrajina. Fadilj Hodţa je ustao protiv

dalje upotrebe reĉi Metohija u nazivu pokrajine i zahtevao da ostane

samo Kosovo.

17. maj Na zajedniĉkoj sednici veća Savezne skupštine Tito je izabran za

predsednika SFRJ.

9. jun Tito je predvodio jugoslovensku delegaciju na sastanku rukovodilaca

komunistiĉkih partija i vlada socijalistiĉkih zemalja u Moskvi koji je

razmatrao stanje na Bliskom istoku nakon agresije Izraela na Egipat.

Doneta je odluka da socijalistiĉke zemlje pomognu Arapima u zaštiti

njihovih prava. Titovo prisustvo je podstaklo nedoumice o eventualnoj

preorijentaciji jugoslovenske politike prema istoĉnom lageru i pokretu

nesvrstanosti.

jul Proglašena je autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve koju

Srpska pravoslavna crkva nije priznala kao nekanonsku i politiĉki

motivisanu.

10-16. avgust Tito je posetio Egipat, Siriju i Irak.

30. avgust Jugoslavija je saĉinila predlog za rešenje krize na Bliskom istoku koji

je uruĉen predsednicima Francuske, SAD i SSSR-a.

8-30. sep. Odrţan je Prvi Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF).

Film Skupljaĉi perja Aleksandra Petrovića je osvojio glavnu nagradu

na filmskom festivalu u Kanu.

1968

19. april CK SKJ je diskutovao o pitanju zapošljavanja jugoslovenskih gradjana

u inostranstvu (gastarbajter). Konstatovano je da broj gradjana nije

razlog za brigu već njihov neorganizovan odlazak – do kraja 1968.

otišlo je oko 400 000 ljudi.

29-30. maj U Beogradu je odrţan XIV plenum CK SK Srbije na kome je

raspravljano o ulozi SKS u ostvarivanju politike nacionalne

ravnopravnosti. Zbog njihovih kritiĉkih pogleda na stvarnost

medjunacionalnih odnosa, naroĉito na iredentizam Albanaca na

Kosovu i Metohiji i ulogu pokrajinskog rukovodstva, na plenumu je

došlo do obraĉuna sa ĉlanovima CK knjiţevnikom Dobricom Ćosićem

i istoriĉarom Jovanom Marjanovićem.

jun Kao odjek studentskih protesta u Francuskoj i Nemaĉkoj, u

Studentskom gradu na Novom Beogradu izbile su studentske

demonstracije. Studenti su zahtevali da se smanje socijalne razlike,

rešava problem nezaposlenosti, birokratizacije društva i reformu

Univerziteta. Najradikalnija parola bila je “Dole crvena burţoazija”.

Izbili su i sukobi izmedju demonstranata i milicije, naroĉito kod

podvoţnjaka na Novom Beogradu. Savet Beogradskog univerziteta

podrţao je protest svojih studenata. Povodom ovih dogadjaja odrţane

su dve zajedniĉke sednice Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ

na kojima je podrţan deo studentskih zahteva. Tenzije su smanjenje

kada je Tito u veštom demagoškom govoru podrţao studente da bi ih

odmah zatim i pozvao da se vrate nastavnim obavezama. Sa druge

strane, direktorima novinskih kuća i Radiotelevizije Beograd su date

instrukcije kako dalje da izveštavaju javnost, a posebno je naglašeno se

pokret na Univerzitetu mora ugušiti, jer se nikako ne moţe prihvatiti

snaga koja bi postojala uporedo sa SKJ.

kraj jula U slobodnoj prodaji se našao “fića” kod koga se vrata otvaraju unazad.

9-11. avgust Tito je posetio Ĉehoslovaĉku i u razgovorima sa domaćinom

Aleksandrom Dubĉekom je istaknuto da socijalistiĉke zemlje moraju

zasnivati svoje odnose na principu ravnopravnosti. Potpisan je i ugovor

o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći izmedju dve zemlje.

avgust Partijski aktiv Djakovice je zahtevao da Kosovo i Metohija dobiju

status Republike, sa vlastitim ustavom, u okviru SFRJ, odnosno da

Albanci umesto “narodnosti” postanu konstitutivan narod. Ove zahteve

su podrţali albanski komunisti iz Peći, Kosovske Mitrovice i Gnjilana.

23. avgust Odrţana je Deseta sednica CK SKJ na kojoj je osudjena okupacija

Ĉehoslovaĉke od strane sovjetskih trupa i generalno odbaĉena politika

sporazuma o interesnim sferama putem kojih mali narodi postaju ţrtve

politiĉkih kombinacija velikih sila.

27. novembar Na drţavni praznik NR Albanije na Kosovu i Metohiji su izbile anti-

srpske i anti-jugoslovenske demonstracije tokom kojih je došlo do

sukoba izmedju demonstranata i milicije. Osnovna parola bila je zahtev

“Kosovo – republika”.

26. decembar Usvojeni su amandmani VII-XIX na Ustav SFRJ. Naziv AP Kosovo i

Metohija je promenjen u Socijalistiĉka Autonomna Pokrajina Kosovo.

Pokrajine su dobile pravo da donose sopstvene ustavne zakone.

Ustavni amandmani su doneli dalje razglabljivanje Federacije, jaĉanje

republika i posebno pokrajina.

1969

1. februar Jugoslavija i Rumunija objavile su zajedniĉku izjavu kojom je

odbaĉena Breţnjevljeva doktrina o ograniĉenom suverenitetu

socijalistiĉkih zemalja tj. prednosti interesa medjunarodnog

komunistiĉkog pokreta nad pojedinaĉnim drţavnim interesom.

11. februar Usvojen je Zakon o Narodnoj odbrani koji je definisao nov status

Teritorijalne odbrane i odredio duţnosti republika, pokrajina i opština.

21. februar Skupština AP Vojvodine je usvojila Ustavni zakon kojim je pokrajina

definisana kao socijalistiĉka demokratska društveno-politiĉka

zajednica u sastavu SR Srbije i konstitutivni element SFRJ.

24. februar Skupština AP Kosovo donelo je indentiĉan Ustavni zakon u pogledu

svog statusa kao i Vojvodina.

11-13. mart U Beogradu je odrţan Deveti kongres SKJ. Izvršene su promene u

Statutu SKJ koje su nominalno zastupale demokratski centralizam, ali

su istovremeno unele federalistiĉke elemente u organizaciju. Osnovano

je Predsedništvo SKJ kao organ izmedju dva kongresa koje se sastojalo

od jednakog broja ĉlanova iz svake republike i odgovarajućeg broja iz

pokrajina. Osnaţene su i organizacije SK republika i pokrajina.

19. maj Predstava Kosa Mire Trailović i Zorana Ratkovića imala je svoju

premijeru u Ateljeu 212.

31. jul U Sloveniji je izbila “cestna afera” kada je Republiĉko izvršno veće te

republike optuţilo saveznu vladu (sluĉaj bez presedana) da je uskratila

Sloveniji sredstva za izgradnju puteva iz medjunarodnog zajma.

2-6. U zvaniĉnoj poseti Jugoslaviji boravio je ministar spoljnih poslova

septembar SSSR-a Andrej Gromiko.

27. oktobar Banjaluku je pogodio katastrofalan zemljotres.

4. novembar Poĉele su velike restrikcije elektriĉne energije u Srbiji.

17-20. U svojih pet tekstova objavljenih u Borbi Miloš Ţanko je razmatrao

ispoljavanje hrvatskog nacionalizma i podvrgao oštroj kritici CK SK

Hrvatske koja se tom nacionalizmu nije suprotstavljala na adekvatan

naĉin.

Film Rani Radovi Ţelimira Ţilnika osvojio je nagradu Zlatni medved

na festivalu u Berlinu.

1970

21. januar Odrţana je sednica Izvršnog biroa CK SKJ na kojoj je naglašena

spremnost rukovodstva Srbije da se obraĉuna sa velikosrpskim

nacionalizmom koji se, kako je tvrdjeno, ispoljava u dva oblika –

unitaristiĉkom koji je nametao srpsku hegemoniju celoj Jugoslaviji i

separatistiĉkom koji se zalagao za Veliku Srbiju.

16-18. mart Na sednici Izvršnog biroa CK SKJ kritikovana je tendencija

dezintegracije SKJ koju je nametao partikularizam republiĉkih

partijskih elita.

2. jun Odrţana je Deveta sednica Predsedništva SKJ koja je raspravljala o

problemima razvoja nedovoljno razvijenih oblast i zakljuĉeno da

posebna paţnja treba biti obraćena na razvoj Kosova i Metohije.

4. septembar Na Plenumu CK SK Srbije protestovano je protiv centralistiĉkog stava

saveznih organa prema Srbiji i prakse da se svaka intervencija saveznih

organa u drugim republikama identifijuje sa mešanjem od strane

Srbije.

8-10. sep. U Lusaki je odrţana Treća konferencija nesvrstanih zemalja.

30. septembar U poseti Jugoslaviji boravio je ameriĉki predsednik Riĉard Nikson.

6-11. oktobar Jugoslovenska delegacija je posetila Belgiju, Luksemburg i SR

Nemaĉku. Tito je razgovarao sa nemaĉkim premijerom Vilijem

Brantom o nizu svetskih pitanja.

20-23. okt. Jugoslovenska delegacija je posetila Holandiju i Francusku. Tito je

razgovarao sa francuskim predsednikom Ţorţom Pompiduom.

28. oktobar U razgovoru sa srpskim rukovodstvom Tito je kritikovao separatizam,

konfederalizaciju zemlje, dezintegraciju i pokušaje razbijanja drţavne

zajednice.

14. decembar Na Titovu inicijativu, Savezna skupština je pokrenula postupak za

promenu ustava SFRJ. Posao izrade nacrta ustavnih amandmana

poveren je Komisiji za ustavna pitanja na ĉelu sa Kardeljem.

1971

februar Osnovan je filmski festival FEST.

9-10. mart Treća konferencija SK Srbije odbacila je amandman delegata sa

Kosova koji je definisao pokrajine kao sastavni element Federacije.

23. mart Na sednici Izvršnog odbora CK SKJ prisutni delegate su informisani

da je formirana tajna komisija kojom predsedava Stane Dolanc koja

proverava glasine o vezama hrvatskog rukovodstva sa ustaškom

emigracijom. Hrvatsko rukovodstavo je uzvratilo napadom na Drţavni

sekretarijat za inostrane poslove za koje je tvrdilo da inspiriše intrigue.

25-27. mart Papa je primio Tita u zvaniĉnu audijenciju što je bio prvi prijem jednog

komunistiĉkog lidera u Vatikanu.

7. april Pripadnici ustaškog pokreta izvršili su atentat na jugoslovenskog

ambasadora u Stokholmu Vladimira Rolovića.

10. maj Rukovodstvo Srbije se usprotivilo Titovim kritikama na njegov raĉun

izreĉenim na kongresu samoupravljaĉa u Sarajevu tokom neformalnog

sastanka funkcionera iz svih republika osim Srbije.

13-14. maj Na sastanku CK SKS Marko Nikezić, predsednik ovog tela, odbacio je

optuţbe, izreĉene od samog Tita, da su Beograd, pre svega Univerzitet

i velika industrijska preduzeća, uporište protivnika samoupravljanja.

30. jun Usvojeni su amandmani XX-XLII na Ustav SFRJ na osnovu kojih su

autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo postale konstitutivni

elementi federacije tj. izjednaĉene u tom pogledu sa republikama. Na

saveznom nivou je proces odluĉivanja zasnovan na principu sporazuma

izmedju federalnih jedinica. Tito je ponovo izabran za predsednika

SFRJ.

23. novembar- Izbio je štrajk studenata Zagrebaĉkog univerziteta iza koga su stajale

3. decembar nacionalistiĉki nastrojen Savez studenata Hrvatske i Savez studenata

Zagreba.

1-2. decembar U Karadjordjevu je odrţana 21. sednica Predsedništva SKJ na kojoj je

osudjena nacionalistiĉka i separatistiĉka politika hrvatskog

rukovodstva koja je išla za ostvarivanjem više prava za SR Hrvatsku.

Smenjeno je dotadašnje rukovodstvo ove republike na ĉelu sa Savkom

Dabĉević Kuĉar i Mikom Tripalom.

27. decembar Postignut je sporazum izmedju republika o raspodeli deviznih prihoda

što je bila jedna od glavnih kritika lidera hrvatskog pokreta, poznatog

pod imenom Maspok (masovni pokret) ili kao hrvatsko proleće.

1972

11. januar U sklopu borbe protiv hrvatskog nacionalizma uhapšeno je 11 vodećih

ĉlanova Matice Hrvatske. Do kraja meseca 357 ljudi je iskljuĉeno iz

SKH, 255 partijskih funkcionera je dalo ostavke, a 143 je smenjeno.

16. maj Otpoĉeo je sa radom hidroenergetski i plovidbeni sistem Djerdap I,

jedan od pet najvećih takvih sistema u svetu, koji je podignut

zajedniĉkim naporima Jugoslavije i Rumunije.

26. jun Odrţana je zajedniĉka sednica Predsedništva SKJ i Predsedništva

SSRNJ na kojoj je na dnevnom redu bila rasprava o sredstvima

informisanja, a iskorišćena je za neformalni napad, pre svega od strane

Staneta Dolanca i Dušana Dragosavca, na srpsko rukovodstvo zbog

blagog odnosa prema štampi.

11. jun Na 34. sednici Predsedništva SKJ srpsko rukovodstvo je izloţeno

napadima da toleriše nacionalizam u Srbiji, naroĉito medju ĉlanovima

Srpske knjiţevne zadruge. Veljko Vlahović i Edvard Kardelj su

insistirali na postojanju tehnokratskih tendencija u Srbiji.

13. jul Predsednici vlada Jugoslavije i SSSR-a Dţemal Bijedić i Aleksej

Kosigin potpisali su sporazum o saradnji zamalja SEV i Jugoslavije u

oblasti tehnologije i hemijske industrije. Jugoslavija je postala

posmatraĉ na sastancima SEV-a.

17. jul Okruţni sud u Beogradu je osudio profesora Mihaila Djurića zbog

neprijateljske propaganda na dve godine strogog zatvora, jer je on

kritikovao planirane ustavne promene za koje je ocenio da menjaju

karakter drţavne zajednice, uspostavljaju nezavisne i medjusobno

suprotstavljene nacionalne drţave i da su protivne ţivotnim interesima

srpskog naroda.

29. septembar Objavljeno je pismo predsednika SKJ Tita i Izvršnog komiteta

Predsedništva SKJ koje je kroz zagovaranje potrebe uklanjanja

negativnih pojava u društvu otvorilo obraĉun sa tzv liberalima iz

srpskog partijskog rukovodstva, pristalicama liberalnih ekonomskih i

politiĉkih reformi.

11. oktobar U Zagrebu su zbog hrvatskog nacionalizma osudjeni na višegodišnje

zatvorske kazne general Franjo Tudjman i novinar Bruno Bušić.

Tokom sledećeg meseca osudjeni su i vodje studentskih protesta iz

vremena Maspoka.

9-12. oktobar Tito je razgovarao sa politiĉkim aktivom Srbije nakon ĉega je usledio

konaĉan raskid sa liberalima u srpskom rukovodstvu predvodjenim

Markom Nikezićem i Latinkom Perović nasuprot kojih se afirmisala

struja oko Petra Stambolića i Draţe Markovića. Nikezić i Perović su

kasnije podneli ostavke na funkcije predsednika, odnosno sekretara CK

SKS koje su usvojene.

17. oktobar Britanska kraljica Elizabeta II je stigla u zvaniĉnu posetu Jugoslaviji,

prvu posetu britanskog monarha jednoj komunistiĉkoj zemlji.

22. oktobar Partijski aktiv Srpske knjiţevne zadruge predvodjen Mešom

Selomovićem i Skenderom Kulenovićem napadnut je od strane

opštinskih funkcionera kao leglo srpskog nacionalizma. Posle tri dana,

Dobrica Ćosić je dao ostavku na mestu predsednika SKZ.

1973

28. mart U Beogradu je odrţana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na

kojoj je pozitivno ocenjen društveni napor u cilju ispunjavanja

zadataka navedenih u Titovom pismu iz prethodne godine.

15-19. april Kancelar SR Nemaĉke Vili Brant posetio je zvaniĉno Jugoslaviju.

Dogovoreno je da se radi na poboljšanju radnih i ţivotnih uslova

jugoslovenskih “gastarbajtera”.

10-11. maj U Beogradu je odrţana Ĉetvrta konferencija SKJ na kojoj se

raspravljalo o sprovodjenju odluka iz Titovog Pisma. Referat Staneta

Dolanca, novog glasnogovornika ideološke pravovernosti, hvalio je

ulogu SKJ u ostvarivanju socijalistiĉkog progresa.

15-17. jun U zvaniĉnu posetu stigla je indijska premijerka Indira Gandi i

razgovarala sa Titom o politici nesvrstanih.

18-23. jun Belgijski kralj Boduen i kraljica Fabiola su boravili u zvaniĉnoj poseti

Jugoslaviji.

11. jul Uveden je fluktuirajući kurs dinara.

2-10. U Alţiru je odrţana Ĉetvrta konferencija nesvrstanih zemalja sa koje je

septembar upućen apel za popuštanje zategnutosti u svetu.

24. septembar Predsednik vlade SSSR-a Aleksej Koligin boravio je u zvaniĉnoj

poseti Jugoslaviji.

1. novembar Na proširenoj Republiĉkoj konferenciji SSRN Srbije zakljuĉena je

višemeseĉna rasprava o ustavnim promenama. Tom prilikom

predloţeno je da se Tito izabere za doţivotnog predsednika.

6. novembar Na 44. sednici Predsedništva SKJ najavljena je oštrija borba protiv

unitaristiĉkih, nacionalistiĉkih, tehnobirokratskih i

anarholiberalistiĉkih protivnika socijalizma, kao i protiv svih idejno

tudjih shvatanja u kulturi i obrazovanju.

7. novembar Na sednici Predsedništva SFRJ razmatrana je ratna situacija na

Bliskom istoku. Jugoslavija je bezrezervno podrţavala Egipat i Siriju u

ratu protiv Izraela.

12-15. Na poziv CK KPSS Tito je boravio u poseti SSSR-u gde su u

novembar razgovorima sa Breţnjevom razmatrani medjudrţavni i medjupartijski

odnosi, kao i situacija u svetu.

1974

21. februar Proglašen je novi Ustav SFRJ. Federacija je reformisana tako što je

utvrdjen princip drţavnosti republika kroz koje su “dobrovoljno

ujedinjeni narodi” i narodnosti ostvarivali svoja prava i izraţavali

svoju volju. Ustanovljeno je i pravo na samoopredeljenje do

otcepljenja, ali nije jasno definisano da li su nosioci tog prava narodi ili

republike. Savezna drţava se pribliţila konfederalnom uredjenju, jer su

sve odluke, ukljuĉujući i eventualnu promenu Ustava, mogle da se

donose samo konsenzusom republika i pokrajina. Pri tome je Srbija

dovedena u anomalan poloţaj u pogledu statusa svojih autonomnih

pokrajina. Iako su one i dalje ostale u sastavu Srbije, zakoni koje je

donosila republiĉka vlast su se samo u malom broju sluĉajeva mogli

primenjivati na teritoriji pokrajina, a odluke na nivou Republike imale

su da se donose konsenzusom (pokrajina i centralne Srbije). U isto

vreme, pokrajine su postale direktno zastupljene u Federaciji kao njeni

konstutivni elementi. Društvena svojina je figurirala kao osnovno

obeleţje društvenog sistema, pa je i SFRJ, izmedju ostalog, definisana

kao zajednica zasnovana na vlasti i samoupravljanju radniĉke klase tj.

kao socijalistiĉka demokratska zajednica radnih ljudi i gradjana. Tito je

izabran za predsednika bez vremenskog ograniĉenja mandata.

Osnovana je institucija kolektivnog Predsedništva SFRJ sastavljenog

od devet ĉlanova – po jednog predstavnika republika i pokrajina i

jednog predstavnika SKJ.

7. jun Izloţba slikara Miće Popovića Prizori je zabranjena zbog slike na kojoj

su Josip i Jovanka Broz prikazani sa holandskim kraljevskim parom.

24-27. jun Tito je boravio u zvaniĉnoj poseti SR Nemaĉkoj. Postignut je

sporazum u vezi saradnje po pitanju “gastarbajtera”.

9-13. U Beogradu je odrţan prvi sastanak zemalja koordinatora Akcionog

septembar programa za medjusobnu ekonomsku saradnju nesvrstanih i drugih

zemalja u razvoju.

4. novembar Tito je primio ameriĉkog drţavnog sekretara za spoljne poslove

Henrija Kisindţera sa kojim je razgovarao o odnosima izmedju dve

zemlje i krizi na Bliskom istoku.

Nacionalni dohodak u Jugoslaviji je premašio 1 000 ameriĉkih dolara.

1975

28. januar Nakon sedam godina stalnih pritisaka na Filozofski fakultet

Univerziteta u Beogradu, Skupština SR Srbije je donela odluku da

susppenduje na neograniĉeno vreme osam profesora i asistenata

(Mihajlo Marković, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanović, Zagorka

Pešić-Golubović, Miladin Ţivotić, Dragoljub Mićunović, Nebojša

Popov i Trivo Indjić). Suspenzija je izazvala proteste u medjunarodnoj

javnosti.

31. januar- U Beogradu je odrţana Druga interparlamentarna konferencija o

6. februar evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS).

20. februar Ukazom predsednika Republike Tita formiran je Savet za zaštitu

ustavnog poretka sa širokim ovlašćenjima u pogledu tumaĉenja prava,

ideologije i bezbednosnih potreba na ĉelu sa Vladimirom Bakarićem.

24. maj Na sednici Predsedništva CK SKJ konstatovano je da, uprkos ustavnim

i zakonskim odredbama, faktori “izvan udruţenog rada” imaju

dominantnu ulogu u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu.

30. jul- Predsednik Tito je predvodio jugoslovensku delegaciju na Konferenciji

1. avgust o evropskoj bezbednosti i saradnji u Helsinkiju.

3-4. avgust Ameriĉki predsednik Dţerald Ford je boravio u zvaniĉnoj poseti

Jugoslaviji i razgovarao sa Titom o rezultatima rada KEBS-a.

10. novembar Potpisani su Osimski sporazumi izmedju Jugoslavije i Italije kojima su

konaĉno regulisana graniĉna i manjinska pitanja i predvidjeno

unapredjenje privredne saradnje.

21. novembar U Komrovcu je otvorena Politiĉka škola SKJ “Josip Broz Tito” radi

marksistiĉkog obrazovanja mladih komunista u trajanju od 10 meseci.

1976

29. januar Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije je razmatralo pitanje

izostajanja radnika sa posla i gubitaka u privredi.

6-8. mart Jugoslaviju je posetio Fidel Kastro, predsednik kubanske

revolucionarne vlade.

10-19. mart Tito je posetio Meksiko, Panamu i Venecuelu.

8-10. april U Jugoslaviji je boravio egipatski predsednik Anvar el Sadat. U

razgovorima sa Titom zakljuĉeno je da se do pravednog rešenja krize

na Bliskom istoku moţe doći samo putem povlaĉenja Izraela sa

okupiranih teritorija i priznavanja prava palestinskog naroda,

ukljuĉujući pravo na formiranje nezavisne drţave.

21. maj Osnovan je Univerzitet u Kragujevcu koji je obuhvatao Mašinski,

Ekonomski, Pravni i Prirodno-matematiĉki fakultet.

28. maj Nakon 23 godine izgradnje, sveĉano je otvorena pruga Beograd-Bar

duga 476 km. Tito je odrţao govor na velikom skupu u Beogradu da bi

potom seo u prvi voz koji je krenuo za Bar.

20. jul Savezna skupština je donela vrlo ambiciozan petogodišnji plan razvoja

zemlje koji je projektovao rast društvenog proizvoda od sedam odsto

na godišnjem nivou. Da bi se plan ostvario Jugoslavija se tokom

sledećih pet godina zaduţila za 11,5 milijardi dolara (spoljni dug

zemlje porastao je sa 5,7 na 19,2 milijarde dolara).

16-19. avgust U Šri Lanki je odrţana Peta konferencija nesvrstanih zemalja.

15-17. Generalni sekretar KPSS Breţnjev je posetio Jugoslaviju i tom

novembar prilikom je reafirmisana saradnja na bazi Beogradske (1955) i

Moskovske (1956) deklaracije.

25. novembar Usvojen je Zakon o udruţenom radu u cilju spreĉavanja ekonomske

dezintegracije i da bi se osigurala samoupravna integracija

jugoslovenskog društva. Razradjen je koncept dogovorne ekonomije

sistem Osnovnih organizacija udruţenog rada (OOUR).

decembar Izvestan broj opoziciono nastrojenih intelektualaca uputio je prvo

otvoreno pismo jugoslovenskoj javnosti u kome se protestovalo protiv

oduzimanja pasoša politiĉkim disidentima.

Tokom godine je stabilizovan kurs dinara, a jugoslovenska valuta se

pojavila na kursnim listama drugih zemalja. Doznake gastarbajtera

dostigle su iznos od 2 milijarde dolara, a devizni prihod od turizma 860

000 000 dolara.

1977

18-20. januar Tito je posetio Libiju i razgovarao sa libijskim vodjom Moamerom el

Gadafijem o bilateralnim odnosima i medjunarodnoj situaciji.

21. maj Potpredsednik SAD Volter Mondejl je posetio Tita i imao duţi

razgovor sa njim.

27. maj- Kancelar SR Nemaĉke Helmut Kol boravio je u zvaniĉnoj poseti

1. jun Jugoslaviji i razgovarao sa predsednikom Titom, saveznim premijerom

Veselinom Djuranovićem, ministrom spoljnih poslova Milošem

Minićem i sekretarom IK CK SKJ Stanetom Dolancom.

21-25. jun Libijski vodja Gadafi stigao je u uzvratnu posetu Jugoslaviji. U

razgovorima sa Titom zakljuĉeno je da nema stabilnosti na Bliskom

istoku bez prethodnoh povlaĉenja izraelske vojske sa okupiranih

teritorija i bez formiranja palestinske drţave.

27. jul Odrţan je sastanak Tita sa predstavnicima CK Srbije, CK Kosova i

CKVojvodine kako bi se raspravila ustavna rešenja u vezi poloţaja

pokrajina. Podnet je ekspertski elaborat, poznat kao Plava knjiga, koji

je prikupio materijal o problemima koji su postojali na relaciji

republika-pokrajine. Plava knjiga je predlagala jaĉanje republiĉkih

ingerencija nad pokrajinama, ali su njeni predlozi odbijeni, jer je i deo

republiĉkog rukovodstva bio protiv kako se ne bi otvaralo “srpsko

pitanje”. Spor izmedju republike i pokrajina je tako ostao nerešen i

zamaskiran iza formule o potiskivanju i centralistiĉkih i

partikularistiĉkih tendencija.

16-19. avgust Tito je boravio u zvaniĉnoj poseti SSSR-u gde je dogovoreno da se

naprave programi dugoroĉne ekonomske i nauĉno-tehniĉke saradnje.

24-30. avgust Tito je posetio DNR Koreju gde je u njegovu ĉast organizovan

spektakularan doĉek na stadionu.

28. avgust Kod Hajduĉke ĉesme u Beogradu grupa “Bijelo dugme” odrţala je

najveći koncert u istoriji jugoslovenske rok muzike.

31. avgust Tito je stigao u prvu zvaniĉnu posetu NR Kini. Bio je prvi strani

drţavnik koji je poloţio venac na odar Mao Cedunga.

1. oktobar Uvedeno je usmereno obrazovanje u srednjim školama kojim je 3. i 4.

razred fokusirani na uskostruĉno obrazovanje za datu struku.

3. decembar Jugoslovenski i rumunski predsednik Tito i Nikolae Ĉaušesku sveĉano

su otvorili poĉetak radova na hidroenergetskom sistemu “Djerdap II”.

1978

24. januar U otvorenom pismu upućenom jugoslovenskom rukovodstvu deset

istaknutih intelektualaca-disidenata, medju kojima i sedam profesora

izbaĉenih sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, protestovali su protiv

diskriminacije onih koji nisu ĉlanovi Partije pri zapošljavanju i

ispitivanja “moralno-politiĉke podobnosti”.

30. januar Specijalni izaslanik egipatskog predsednika Butros Gali doneo je Titu

u Herceg Novi poruku el Sadata o najnovijim mirovnim inicijativama.

31. januar Poĉela sa radom Radio Jugoslavija.

7-9. mart Tito je boravio u svojoj poslednjoj poseti SAD-u gde je razgovarao sa

predsednikom Dţimijem Karterom.

8-9. mart Završen je rad Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji u

Beogradu koja je trajala još od sredine prethodne godine.

10-11. mart Po povratku iz SAD, Tito je boravio u poseti Velikoj Britaniji i

razgovarao sa premijerom Dţejmsom Kalaganom.

29. maj Savezno Ministarstvo pravde SR Nemaĉke traţilo je izruĉenje

ultraleviĉarskih terorista uhapšenih u Zagrebu. Jugoslavija je zauzvrat

traţila izruĉenje nekoliko ustaških terorista. Kako su obe strane odbile

zahteve, došlo je do izvesne krize u odnosima dve zemlje.

maj-jun U Zagrebu su vodjeni razgovori izmedju Milovana Djilasa i grupe

hrvatskih nacionalista-disidenata (Franjo Tudjman, Vlado Gotovac,

Draţen Budiša, Marko Veselica) o srpsko-hrvatskim odnosima. Tom

prilikom Hrvati su insistirali na podeli Bosne i Hercegovine.

10. jun Prilikom proslave stogodišnjice proslave Prizrenske lige u Tirani u

reţiji CK Albanske partije rada delatnost ove lige je glorifikovana i

govorilo se o nepravednoj aneksiji teritorije naseljene Albancima u

vreme Berlinskog kongresa, a koja je tada pripadala Jugoslaviji.

25-30. jul U Beogradu je odrţana konferencija ministara spoljnih poslova

nesvrstanih zemalja.

21-29. avgust Predsednik kineske partije i vlade Hua Guofeng boravio je u prvoj

zvaniĉnoj poseti Jugoslaviji. Posetio je Poljoprivredni kombinat

“Beograd” i Industriju poljoprivrednih mašina “Zmaj”.

24-29. Nikola Ljubiĉić, savezni sekretar za odbranu, posetio je SAD i

ugovorio nabavku oruţja u vrednosti od 1 400 000 dolara za sledeću

godinu. Prema ameriĉkim izvorima, Jugoslavija je za prethodnih 30

godina primila od SAD 1 700 000 000 dolara na ime vojne pomoći.

1979

1-12. februar Tito je posetio više bliskoistoĉnih zemalja – Kuvajt, Irak, Siriju i

Jordan.

15. mart Predsednik SAD Dţimi Karter poslao je poruku Titu o rezultatima

svoje posete Bliskom istoku.

15. april Crna Gora je pogodjena katastrofalnim zemljotresom u kome je

stradala 101 osoba i potpuno razoreno 14 000 objekata. Sve republike i

pokrajine su zakonom obavezane da, shodno svojim prihodima,

prikupe jednokratnu pomoć, a u Srbiji je uvedena obaveza da se u

narednih 10 godina izdvaja 1% bruto liĉnog dohotka svakog

zaposlenog lica u društvenom sektoru na ime pomoći.

12. maj Na sednici Predsedništva SFRJ odredjeno je da se predsednik i

potpredsednik ovog organa biraju po principu rotacije svakog 15. maja

izmedju 9 ĉlanova ovog tela – osam predstavnika republika i pokrajina

i devetog predsednika Predsedništva SKJ.

16-21. maj Tito je boravio u svojoj poslednjoj poseti SSSR-u. Tom prilikom

sastao se po sedmi put sa Breţnjevom (od 1971. godine).

28. maj- Tito je boravio u zvaniĉnoj poseti severnoafriĉkim zemljama - Alţiru,

5. jun Libiji i Malti.

29. avgust- Tito je otvorio Šestu konferenciju nesvrstanih zemalja u Havani. To je

9. septembar ujedno bio i njegov poslednji nastup na medjunarodnoj sceni.

1-5. oktobar U Beogradi je odrţana 34. godišnja skupština Medjunarodnog

monetarnog fonda i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj kojoj je

prisustvovalo oko 5 000 gostiju iz sveta.

4. oktobar Predsedništvo SFRJ je pokrenulo inicijativu za promenu Ustava koja bi

promovisala “kolektivni rad” u najvišim drţavnim organima. Ovo je

bio manevar da se predupredi borba za lidersku poziciju nakon Titove

smrti.

`Zvaniĉne statistike su pokazivale da su produktivnost, društveni

proizvod i investicije dostigle svoju najvišu vrednost. U isto vreme,

došlo je do najvećeg porasta zaduţenosti i najvećeg pada deviznih

rezervi. Poĉeo je treći snaţan inflacioni skok cena na malo što je u

narednih pet godina izazvalo pad realne vrednosti liĉnih dohodaka tj.

pad ţivotnog standarda stanovništva. Javile su se i nestašice robe

široke potrošnje kao što su kafa, ulje, šećer i deterdţent.

Film Nacionalna klasa Gorana Markovića nagradjen je na nekoliko

festivala.

1980

15. januar Nakon što je Tito primljen u bolnicu u Ljubljani, sastala se vanredna

sednica CK SKJ. Otkazana su sva odsustva u JNA i zabranjena

putovanja pripadnicima Teritorijalne odbrane.

2. april Posle dve godine pregovaranja, SFRJ i Evropska ekonomska zajednica

su sklopile sporazum o saradnji prema kome su ukinute carine za oko

dve trećine industrijskih proizvoda, a dogovoreno i zajedniĉko

finansiranje izgradnje saobraćajnica.

4. maj Umro je Tito. U skladu sa Ustavom, funkciju kolektivnog šefa drţave

preuzelo je Predsedništvo SFRJ sa Lazarom Koliševskim kao prvim

prededavajućim. Proglašena je sedmodnevna nacionalna ţalost.

Usledila je grandiozna ceremonija poslednjeg ispraćaja koja se završila

Titovom sahranom u “Kući cveća”. Na sahrani je bilo prisutno 80

drţavnih i 60 partijskih delegacija, a medju šefovima drţava i vlada

Margaret Taĉer, Leonid Breţnjev, Hua Guofeng, Helmut Šmit, Sandro

Pertini, Franĉesko Kosiga, generalni sekretar UN Kurt Valdhajm i dr.

24-25. jun Predsednik SAD Dţimi Karter boravio je u zvaniĉnoj poseti

Jugoslaviji kao prvi šef drţave koji je to uĉinio posle Titove smrti.

6. jul SIV je konstatovao u svom izveštaju Saveznoj skupštini da se zemlja

nalazi u ozbiljnim ekonomskim teškoćama, a posebno su kririkovani

preterani uvoz i zaduţivanje.

29. oktobar U Saveznoj skupštini su izglasane ustavne promene prema kojima

predsednik SIV-a nije mogao da bude biran u dva uzastopna mandata,

a ĉlanovi SIV-a su mogli biti birani samo dva puta uzastopno. Na

polovini mandata Skupština SFRJ je imala da odluĉuje o poverenju

SIV-u. Mandat svih ostalih saveznih funkcinera je ograniĉen na godinu

dana.

Film Slobodana Šijana Ko to tamo peva nagradjen je Gran-prijem u

Montrealu i Zlatnom arenom u Puli.

SFRJ je dobila kredit od 125 000 000 dolara za izgradnju auto-puta

kroz Srbiju.

U centru Beograda je otvoren prvi privatni kafić “Zlatni papagaj”.

1981

februar MMF je odobrio Jugoslaviji kredit od 2,2 milijarde dolara, jedan od

najvećih odobren nekoj od zemalja u razvoju. U tom trenutku godišnja

stopa inflacije u zemlji je iznosila 39,4%, najviše u Evropi posle

Turske.

11. mart Na Kosovu su izbile masovne studentske demonstracije pri kojima je

došlo do sukoba sa milicijom. Od poĉetnih zahteva za poboljšanje

studentskog standarda brzo se prešlo na zahtev “Kosovo-republika”.

Novi talas demonstracija u Prištini je izbio 26. marta i ponovo

poĉetkom aprila kada je u sukobima poginulo 11 ljudi (2 milicionera).

Predsedništvo SFRJ i Predsedništvo CK SKJ je proglasilo kriznu

situaciju na teritoriji pokrajine i vanredno stanje na podruĉju opštine

Priština. Formiran je Zdruţeno odred Saveznog sekretarijata za

unutrašnje poslove da be se uspostavio mir i red. Vojne objekte su

štitile jedinice JNA.

29-30. april Mediji su objavili da je oskrnavljeno srpsko selo u kosovskom selu

Bresje.

april-maj U ţiţu javnosti izbila je “afera Medenica” o laţnim raţunima za

leĉenje u Švajcarskoj.

5. maj Mahmut Bakali, predsednik Pokrajinskog komiteta SK Kosova je

podneo ostavku na funkciju. Usledilo je iskljuĉenje više od 400

ĉlanova SK Kosova.

7. maj Na 20. sednici CK SKJ raspravljano je o “kontrarevoluciji” na Kosovu

i izneta tvrdnja da vodje demonstranata pripadaju stranoj agenturi.

14. maj Pošto je zvaniĉna Tirana pruţala podršku albanskim demonstracijama

na Kosovu, Savezni sekretarijat za inostrane poslove (SSIP) je predao

Ed memoir albanskoj vladi u kome je ukazano na neprijateljski stav

Albanije prema Jugoslaviji. Nakon što je odneo ovaj document u svoju

rezidenciju, albanski ambasador ga je vratio u SSIP.

19. maj Na osnovu odluke Izvršnog veća i Skupštine SAP Kosova prekinut je

rad viših škola i fakulteta, a studentski domovi i menze u pokrajini su

zatvoreni i studenti iseljeni iz njih.

17. novembar Na 22. sednici CK SKJ posvećenoj stanju na Kosovu doneta je

Politiĉka platforma za akciju u razvoju socijalistiĉkog

samoupravljanja, bratstva i jedinstva i zajedništva u pokrajini. Donete

su i mere za spreĉavanja iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova (u

prethodnih 20 godina iselilo se 42,2% Srba i 63,3% Crnogoraca).

Debitantski film Emira Kusturica Sjećaš li se Doli Bel nagradjen je na

festivalu u Veneciji.

Grupa “Riblja ĉorba” je objavila svoj najprodavaniji album Mrtva

priroda (u Beogradu je za jedan dan prodato 30 000 ploĉa). Autor i

pevaĉ Bora Djordjević je bio izloţen ţestokim kritikama SUBNOR-a i

drugih reţimskih organizacija zbog svojih navodno subverzivnih

stihova.

Objavljen je album Paket aranţman i prvi albumi grupa “Idoli”, “Šarlo

akrobata” i “Elektriĉni orgazam” ĉime je u rok muzici otpoĉeo

beogradski “novi talas”.

1982

mart Udruţenje knjiţevnika Srbije je povelo aktivnu kampanju za

oslobadjanje Gojka Djoga koji je prethodne godine osudjen na dve

godine zatvora zbog aluzija na Titovu vladavinu u njegovim pesmama

objavljenim zbirci Vunena vremena koja je povuĉena iz prodaje.

11. mart U više mesta na Kosovu (Priština, Podujevo, Suva Reka, Vuĉitrn)

izbile su nove separatistiĉke demonstracije Albanaca. Isto se ponovilo

u Uroševcu u aprilu i u Podujevu sledećeg meseca.

16. maj Milka Planinc je postala predsednica savezne vlade. Ona je bila prva

ţena koja je izabrana na tako visoku funkciju.

17. jun Na zasedanju Savezne skupštine Milka Planinc je objavila da

Jugoslavija ne moţe da ispuni petogodišnji ekonomski plan (iz 1981.)

niti da odrţi inflaciju do 15% u tekućoj godini.

29. septembar Stane Dolanc, sekretar saveznoh SUP-a, objavio je statistiĉke podatke

o delovanju albanskih separatista. Od marta je otkriveno 55 ilegalnih

grupa, uhapšeno 700 lica i zabeleţeno 126 napada na snage

bezbednosti.

17. oktobar Uvedene su nove mere štednje. Benzin se kupovao na bonove, po 40

litara meseĉmo za privatna vozila. Ostavljao se i depozit za izlazak iz

zemlje.

3. novembar Nakon pregovora sa Jugoslavijom, predsednik MMF-a Ţak de

Larozijer je pozvao vlade i banke koji su bili glavi poverioci

Jugoslavije da pomognu finansijsku stabilizaciju te zemlje. Krajem

meseca ameriĉka City Bank je odobrila zajam od 200 miliona dolara.

Film Slobodana Šijana Maratonci trče počasni krug dobio je nagradu

na festivalu u Montrealu.

Grupa “Idoli” je objavila svoj najuspešniji album Odbrana i poslednji

dani, klasiĉno delo beogradskog novog talasa.

1983

15-19. januar Na pregovorima izmedju banaka poverilaca, MMF-a i delegata

jugoslovenske vlade u Švajcarskoj dogovoreno je da se Jugoslaviji

odobri novi kredit od 600 miliona dolara. Ukupna vrednost

finansijskog aranţmana iznosila je na kraju 1,36 milijardi dolara od

kojih je skoro milijardu bilo namenjeno podsticanju izvoza, a ostatak

otplati kredita.

1. februar Poĉela je upotreba bonova za ulje, kafu i deterdţenta u Beogradu

velikom broju drugih opština (slobodna prodaja ovih arikala je

obustavljena već sledećeg dana).

zima-proleće Poĉela je velika kampanja, podrţana od strane medija, “Imaš kuću –

vrati stan.” Rezultati su bili zanemarljivi (27 stanova je vraćeno u

Beogradu do kraja maja).

7-11. mart Odrţana je sedma konferencija nesvrstanih zemalja u Nju Delhiju.

14. mart Na Šestom plenumu CK SKJ o idejnim kretanjima u oblasti

informisanja kritikovana je srpska štampa zbog svog liberalizma, kao i

nacionalistiĉke pojave u javnim glasilima.

7. april U Kruševcu je otvorena prva privatna knjiţara u Jugoslaviji.

28-30. jun Savezna komisija ekonomskih struĉnjala na ĉelu sa Sergejem

Krajgerom i Kirom Gligorovim (poznata kao Krajgerova komisija)

izradila je Dugoroĉni program ekonomske stabilizacije.

3-4. jun Predsednica SIV-a Milka Planinc je zapretila ostavkom svog kabineta

ako Savezna skupština ne podrţi zakone o urednom vraćanju stranih

kredita. Osim toga, SIV je dobio ovlašćenje da podigne nove kredite u

vrednosti od 6 milijadri dolara.

20. jul U Sarajevu je odrţano je sudjenje Aliji Izetbegoviću i drugim licima za

“muslimanski nacionalizam”.

9. novembar Uprkos dnevnim restrikcijama struje, ĉak i po osam sati dnevno, došlo

je do kolapsa elektroenergetskog sistema, pa je tako skoro cela Srbija

iznenada ostala bez struje. Da bi se odrţao sistem, krajem meseca su

uvedene kartice za struju sa naznaĉenom dozvoljenom potrošnjom.

Ove kartice su ukinute krajem januara sledeće godine.

24. decembar Zbog velikog rasta inflacije od 58% na godišnjem nivou SIV je doneo

odluku o zamrzavanju cena, ali je mnogi proizvodjaĉi i trgovci nisu

poštovali.

1984

8. februar Sveĉano su otvorene 14. zimske olimpijske igre u Sarajevu. Ovo je bio

najveći sportski dogadjaj organizovan u SFRJ.

8. mart Reprogramirane su prispele otplate jugoslovenskog duga u visini od

1,6 milijardi dolara i odredjen je grejs period od ĉetiri godine.

20. mart Veće republika i pokrajina je dalo podršku sporazumu sa MMF-om

koji je predvidjao pomoć od 3,5 milijardi dolara uz uslov da se

odmrzne 55% cena i devalvira dinar.

7. septembar Zemljotres od 8 stepeni Merkalijeve skale je pogodio Kopaonik.

Izostala je odgovarajuć pomoć sa saveznog nivoa što je izazvalo

nezadovoljstvo u medijima.

10. novembar Osnovan je Odbor za odbranu slobode misli i izraţavanja. Odmah po

osnivanju Odbor je zatraţio da se obustave sudski procesi protiv šest

lica uhapšenih zbog posete “Slobodnom univerzitetu” u Beogradu zbog

predavanja Milovana Djilasa i Vojislavu Šešelju zbog nacionalistiĉkih

stavova.

Tokom godine filmovi Balkanski špijun Boţidara Nikolića i Dušana

Kovaĉevića, O pokojniku sve najlepše Predraga Antonijevića, Davitelj

protiv davitelja Slobodana Šijana i Varljivo leto ’68 Gorana

Paskaljevića nagradjeni sun a više domaćih i medjunarodnih festivala.

1985

7-9. mart Na sednici CK SKJ raspravljalo se o problemima ekonomske

stabilizacije, odnosima sa MMF-om i nejedinstvu u zemlji i partiji.

15. mart Odbor za odbranu slobode mišljenja i izraţavanja uuputio je predlog

skupštinama SFRJ i SR Srbije da se izmeni 133. ĉlan Kriviĉnog

zakonika kojim se oštro sankcionisala “neprijateljska propaganda”. U

aprilu je ovaj zahtev podrţan i od strane Osmog kongresa Saveza

knjiţevnika Jugoslavije.

april Zapoĉela je serija sudjenja ustaškim teroristima u Djakovu, Osijeku,

Zagrebu i Varaţdinu optuţenim za podmetanje bombi.

1. maj U selu Gornji Livoĉ kod Gnjilana Djordje Martinović je bio izloţen

najsvirepijem iţivljavanju od strane grupe Albanaca. Da sluĉaj ne bi

dodatno raspirio medjuetniĉku omrazu na Kosovu, vlast je zvaniĉno

tvrdila da je reĉ o samopovredjivanju. Istina se ipak nije mogla sakriti

od javnosti, pa je Martinović postao simbol srpskog stradanja na

Kosovu.

29. jul Radna grupa kojoj je predsedavao Milan Kuĉan je razmatrala problem

odnosa izmedju Srbije i pokrajine Kosovo i podnela izveštaj

Predsedništvu CK SKJ u kome su podrţani glavni zahtevi Srbije u

smislu njenog uspostavljanja drţavnosti na ĉitavoj svojoj teritoriji.

Predsednik Predsedništva CK SK Srbije, koji je i inicirao formiranje

radne grupe, nagovestio je u razgovoru za novine u septembru da će

moţda doći do promene Ustava u pogledu promene odnosa izmedju

SR Srbije i njenih pokrajina.

avgust Poĉela je isporuka “jugo” automobile na trţište SAD, u tom trenutku

najjeftinijeg automobila u toj zemlji.

oktobar Na predlog Dobrice Ćosića poĉelo je potpisivanje peticije Srba sa

Kosova koju je do kraja sledeće godine potpisalo do 100 000 ljudi i

koja je prosledjena najvišim drţavnim i partijskim organima SFRJ.

17. decembar Ameriĉki drţavni sekretar Dţordţ Šulc je posetio Jugoslaviju i tom

prilikom je javno kritikovao zbog odbijanja da izruĉi palestinskog

teroristu osumnjiĉenog za otmicu italijanskog broda.

Objavljena je Knjiga o Milutinu Danka Popovića koja je ustalasala

javnost, jer je u njoj po prvi put stvaranje Jugoslavije prikazano kao

negativno po interese Srbije.

Film Otac na službenom putu Emira Kusturice je nagradjen Zlatnom

palmom na festivalu u Kanu.

1986

14-15. januar U CK SKJ raspravljalo se o dokumentu Kritiĉka analiza funkcionisanja

politiĉkog sistema samoupravljanja. Time je na posredan naĉin

ukazano na ozbiljne probleme u funkcionisanju sistema.

26. februar Po prvi put Srbi i Crnogorci sa Kosova (oko 100 ljudi) su u znak

protesta došli u Beograd u vreme kada je Savezna skupština

raspravljala o problemu njihovog iseljavanja pod pritiskom.

3. mart Otpoĉeli su protestni skupovi u Udruţenju knjiţevnika Srbije zbog

situacije na Kosovu.

2. april Kosovske vlasti su uhapsile Kostu Bulatovića, predvodnika Srba iz

Kosova polja, pod optuţbom za “neprijateljsku propaganda”. Ovo je

izazvalo ogorĉenje Srba u Kosovom polju koji su poĉeli sa

okupljanjima najavljujući kolektivno iseljavanje. Nakon ĉetiri dana

posetio ih je Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva CK SK Srbije i

pozvao da ne napuštaju svoje domove.

jun Usvojene su mere protiv iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosmeta

ukljuĉujući zabranu prodaje kuća i imanja i podršku povratnicima.

6. jun Odbor za odbranu slobode misli i izraţavanja je u javnom pismu

zahtevao oslobadjanje sa zatvorskih kazni grupe muslimanskih

intelektualaca osudjenih 1983. godine, a tri dana kasnije u drugom

pismu i ukidanje zabrane javnih nastupa i objavljivanja tekstova

hrvatskih nacionalista-disidenata Franje Tudjmana i Vlade Gotovca,

kao i Milovana Djilasa.

11. jun U Mariboru je odrţan kongres pisaca Jugoslavije na kojem je Miodrag

Bulatović kandidovan za predsednika Saveza knjiţevnika Jugoslavije.

Njegovom izboru su se oštro suprotstavili, zbog srpskog nacionalizma,

predstavnici Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Kosova. Bulatović, kao

kandidat Udruţenja knjiţevnika Srbije nije izabran ni sledeće godine,

pa je tako Saveza knjiţevnika Jugoslavije postao prva savezna

institucija u kojoj je došlo do opstrukcije rada zbog sukoba sa

nacionalnom pozadinom.

10. jul SIV je naloţio da se cene hleba koje su enormno porasle prethodnih

dana vrate na nivo od 25. juna. Skok cena je bio karakteristiĉan za niz

artikala tako da su se troškovi ţivota skoro udvostruĉili u odnosu na

jun prethodne godine.

19. avgust Grupa od 71 Albanca je osudjena zbog kradje 13,5 tona srebra iz

rudnika Trepĉa.

1-6. sep. U Harareu je odrţana Osma konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja.

10. novembar Izvršno veće Skupštine SR Srbije je pripremilo predlog mera za

zaustavljanje iseljavanja sa Kosmeta. Pošto je sprovodjenje tih mera

iskljuĉivo zavisilo od dobre volje pokrajinskih vlasti u kojima su

dominirali Albanci, predlog je upućen Skupštini SFRJ kako bi se

program usvojio kao opštejugoslovenski. Nakon mesec dana Savezno

veće Skupštine Jugoslavije je podrţalo inicijativu Skupštine Srbije i

zakljuĉilo da su Srbi i Crnogorci ţrtve bezakonja.

U toku godine Jugoslavija je imala najveći izvoz kukuruza u Evropi,

dug prema inostranstvu je smanjen za 900 miliona dolara, a društveni

proizvod je zabeleţio veći rast nego u prethodnih pet godina zajedno.

Film Ţivka Nikolića Lepota poroka koji je prikazivao sukob

patrijarhalnog morala i modernog vremena u Crnoj Gori bio je

izuzetno zapaţen medju publikom.

1987

21. januar Predsedništvo CK SKJ je predloţilo republikama za usvajanje oko 120

amandmana na Ustav iz 1974. godine, delom i zbog pritiska MMF-a,

koji su za cilj imali stvaranje funkcionalne federacije. Amandmani su

predstavljali srednju liniju izmedju gledišta reformista i tvrdokornih

branilaca postojećeg stanja, a ponajviše su se odnosili na integraciju

pravnog sistema, ţeleznice i telekomunikacija. Takodje su predvidjali

veću jurisdikciju Srbije u svojim pokrajinama.

februar U ljubljanskom ĉasopisu Novo revija objavljen je tekst Prispevki za

slovenski nacionalni program.

16. mart Zbor organizovan od strane slovenaĉkih pisaca u Cankarjevom domu

oštro je osudio predloţene ustavne amandmane kao centralistiĉke i

unitaristiĉke.

20. mart SIV je naloţio vraćanje cena namirnica i robe široke potrošnje na nivo

sa poĉetka godine.

24. april Predsednik Predsedništva CK SK Srbije Slobodan Milošević dao je

podršku Srbima okupljenim u Kosovu polju.

24. jun U Borbi su objavljena Pisma srpskom prijatelju Tarasa Kermanuera

koja su ogorĉila srpsku javnost svojim zagovaranjem slovenaĉkog

secesionizma.

avgust Izbio je najveći finansijski skandal u istoriji SFRJ, afera u preduzeću

“Agrokomerc” iz Velike Kladuše ĉiji direktor Fikret Abdić je izdavao

menice bez pokrića.

3. septembar U kasarni u Paraćinu vojnik albanske nacionalnosti Azis Keljmendi je

ubio ĉetvoricu vojnika i sam kasnije ubijen u poteri. Dogadjaj je

uzrujao srpsku javnost tim pre što su motivi zloĉina ostali nejasni.

23-24. sep. U Beogradu je odrţana kasnije ĉesto puta pominjana Osma sednica CK

SK Srbije. Uz direktan prenos i uĉešće u diskusiji velikog broja

saveznih i republiĉkih funkcionera tretirana su brojna pitanja:

antikomunistiĉke i nacionalistiĉke manifestacije u javnom ţivotu,

napadi na Tita, rad sredstava javnog informisanja itd. Znaĉaj sednice

leţao je u pobedi struje Slobodana Miloševića, predsednika CK SKS,

nad strujom Ivana Stambolića, predsednika Predsedništva Srbije

(podneo je ostavku u decembru).

oktobar Ljubljanski ĉasopis Mladina objavila je Poziv jugoslovenskoj javnosti

za drugaĉije ustavne amandmane grupe od 116 intelektualaca iz

Ljubljane, Zagreba i Beogradakoji su se zalagali za okupljanje oko

principa demokratizacije, ljudskih i politiĉkih prava, ukidanja

jednopartijskog monopola, nezavisnog sudstva. Tokom naredna ĉetiri

meseca 6 000 ljudi je potpisalo ovaj javni poziv. Prihvatili su ga i

beogradski intelektualci Kosta Ĉavoški, Srdja Popović, Vojislav

Koštunica i Nebojša Popov u svom Pozivu grupe gradjana.

21. oktobar Fadilj Hodţa je iskljuĉen iz CK SKJ i Saveta Federacije zbog svoje

naknadno obnarodovane uvredljive izjave, izmedju ostaloga, na raĉun

Srpkinja koja je izazvala demonstracije na Kosovu.

8. decembar Savezno veće Skupštine SFRJ usvojilo je Nacrt ustavnih amandmana.

Godišnja inflacija je iznosila 162%.

1988

7. januar Predsedništvo SR Srbije je pokrenulo inicijativu za promenu Ustava

Srbije u smislu davanja većih ovlašćenja republike u oblasti sudstva,

odbrane, društvenog planiranja i zaštite kulturnih dobara. Predlog je u

narednim danima dobio podršku Skupštine SR Srbije i Predsedništva

CK SKJ.

februar Odbor za odbranu slobode misli i izraţavanja javno je izneo novi

predlog ustavnih amandmana, reviziju vlastitog predloga predloga

iznovembra 1987. godine, koji je jaĉe isticao potrebu preuredjenja

Federacije uz poštovanje principa punog nacionalnog, duhovnog i

kulturnog integriteta svakog jugoslovenskog naroda.

18. februar Osvrćući se na kritiĉko pisanje ljubljanske Mladine o poseti saveznog

sekretara za odbranu admirala Branka Mamule nekim afriĉkim

zemljama, Predsedništvo SFRJ je zakljuĉilo da su napadi na JNA,

napadi na tekovine revolucije.

2. mart Zbog nepovoljne ekonomske situacije Predsedništvo SFRJ je donelo

odluku da se mirnodopski sastav JNA smanji za 12%, ratni za 10%, a

sastav Teritorijalne odbrane za 13,7%.

14-18. mart Generalni sekretar KPSS Mihail Sergejeviĉ Gorbaĉov je posetio

Jugoslaviju i tom prilikom je doneta Jugoslovensko-sovjetska

deklaracija o medjusobnim i medjunarodnim odnosima.

24. mart U Beogradu je otvoren prvi “McDonald’s” restoran u SFRJ.

27. mart Na zajedniĉkom skupu udruţenja knjiţevnika, sociologa i filozofa

Srbije, oba predloga Odbora za odbranu slobode misli i izraţavanja o

ustavnim amandmanima su objedinjena u nacionalni program pod

nazivom Prilog javnoj raspravi o Ustavu koji je prihvatio veći deo

srpske intelektualne opozicije. Program je predvidjao uvodjenje

višepartijskog sistema, mešovito-trţišne privrede, oţivljavanje

Federacije i novi ustav Srbije koji bi oduzeo pokrajinama elemente

drţavnosti.

april Slovenaĉka udruţenja pisaca, sociologa i filozofa donela su zajedniĉki

predlog za novi slovenaĉki ustav.

14. maj Delegati Slovenije i Hrvatske u Saveznoj skupštini su zahtevali

glasanje o poverenju saveznoj vladi Branka Mikulića, ali je to odbijeno

većinom glasova.

31. maj Uhapšen je Janez Janša, a nekoliko dana kasnije i David Tasić, France

Zavrl i Rajko Borštner, zbog odavanja vojne tajne tj. objavljivanja

rasprave sa sednica saveznog partijskog vrha i Vojnog saveta. Proces u

Vojnom sudu u Ljubljani koji je usledio u julu je galvanisao Slovence

protiv JNA, a Milana Kuĉara je promovisao u zaštitnika slovenaĉkih

nacionalnih interesa.

2. jun MMF je odobrio “stend baj” aranţman SFRJ od 1,2 milijarde dolara do

kraja tekuće godine.

9. jul U Novi Sad je pristiglo oko 1 000 Srba sa Kosmeta i protestovalo

protiv vojvodjanskog rukovodstva za koje su smatrali da ne podrţava

politiku “jedinstvene Srbije”.

17-18. jul Nakon objavljivanja stenograma diskusije u Pokrajinskom komitetu

SK Vojvodine odrţane povodom protesta Srba sa Kosmeta,

organizovani su protestni skupovi širom Srbije i demonstrirana podrška

Miloševićevom CK SK Srbije.

25. jul Skupština Srbije je usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije koji

je potom dat na javnu raspravu.

3-6. avgust Ustavna komisija Skupštine SFRJ je izradila amandmane na Ustav

SFRJ. Isti su predvidjali, izmedju ostaloga, da pokrajine moraju da

ostvaruju svoju medjunarodnu saradnju samo u okvirima Srbije.

20. avgust U Kolašinu i Titogradu su odrţani veliki mitinzi solidarnosti sa Srbima

i Crnogorcima sa Kosmeta na kojima je do crnogorskog rukovodstva

na ĉelu sa Vidojem Ţarkovićem optuţen zbog nedovoljnog

angaţovanja u rešavanju kosovskog problema.

17-18. sep. U Vojvodini i Crnoj Gori su odrţani masovni mitinzi. U Nikšiću su se

videle parole protiv vojvodjanskih i crnogorskih rukovodilaca, ali i

protiv Azema Vlasija, Josipa Vrhovca, Staneta Dolanca, Joţe Smolea i

kadrova iz drugih republika, a klicano je Slobodanu Miloševiću i

njemu bliskom Marku Orlandiću iz Crne Gore.

30. septembar Predsedništvo CK SKJ je dalo podršku ustavnim promenama u Srbiji.

Njegov trenutni predsednik Stipe Šuvar je ocenio ove promene kao

neophodne i prihvatljive.

4. oktobar Radnici iz Rakovice su ispred Savezne skupštine odrţali velike

demonstracije sa iskljuĉivo socijalnim zahtevima. Primirio ih je

Milošević liĉnim obraćanjem.

5-6. oktobar Odrţan je veliki miting u Novom Sadu, poznat kao “jogurt revolucija”,

jer su demonstranti bacali jogurt na zgrade vojvodjanskih politiĉkih

organa. Pod pritiskom protesta, Predsedništvo SK Vojvodine je

podnelo kolektivnu ostavku, a na njihovo mesto došle su Miloševićeve

pristalice (Mihalj Kertes, Radoman Boţović, Radovan Pankov i dr.).

7-8. oktobar Na talasu dogadjaja u Novom Sadu, odrţani su masovni protesti u

Titogradu i Nikšiću na kojima je traţena ostavka crnogorskog

rukovodstva sa izuzetkom Marka Orlandića, Radovana Radonjića i

Nenada Bućine. Kod mesta Ţuta Greda izbili su sukobi izmedju

radnika i milicije.

13. oktobar Na sednici Predsedništva CK SKJ raspravljalo se o napadima na ime i

delo Tita. Stipe Šuvar je kritikovao srpske komuniste zbog

nereagovanja na takve napade od strane Odbora za odbranu slobode

misli i izraţavanja, ali je Milošević odbacio njegove optuţbe.

17-19. okt. Na 17. sednici CK SKJ izglasano je nepoverenje Dušanu Ĉkrebiću,

kadru iz Srbije, kao neka vrsta opomene saveznog rukovodstva

Miloševiću, ali je ovo telo ipak podrţalo CK SK Srbije u pogledu

ustavnih promena i zahtevalo od PK CK Kosova da utvrdi odgovornost

pojedinih kosovskih rukovodilaca.

17. novembar Na sednici PK SK Kosova smenjeni su Azem Vlasi, ĉlan Predsedništva

PK i Kaćuša Jašari, predsednik Predsedništva PK SK Kosova.

17-21. nov. Izbile su demonstracije Albanaca na Kosmetu u znak podrške

smenjenim albanskim kadrovima Vlasiju i Jašari i za oĉuvanje

ustavnih rešenja iz 1974. godine. Prvo su protestovali rudari iz Trepĉe,

a zatim su se demonstracije proširile i na Prištinu.

19. novembar Na Ušću u Beogradu odrţan je “Miting bratstva i jedinstva” za koji se

tvrdilo da mu je prisustvovalo million ljudi. Miting je zacementirao

Miloševićevu poziciju kao neprikosnovenog lidera u Srbiji.

25. novembar U Skupštini Jugoslavije su usvojeni amandmani 9-48 na Ustav SFRJ.

Promene su proširile osnove za jedinstveno jugoslovensko trţište i

zakonodavna prava Federacije, ali je i dalje saĉuvano naĉelo

odluĉivanja putem konsenzusa na nivou Federacije.

Godišnja inflacija je iznosila 251%.

1989

2. januar Savezna vlada Branka Mikulića je podnela ostavku što je bila prva

ostavka jedne vlade u SFRJ. Novu vladu sastavio je Ante Marković u

martu.

10-11. januar Odrţane su velike antivladine demonstracije u Crnoj Gori koje su

dovele do smene crnogorskog rukovodstva i preuzimanja vlasti od

strane grupe mladih funkcionera predvodjenih Momirom Bulatovićem

i Milom Djukanovićem.

3. februar U Zagrebu je osnovano Udruţenje za jugoslovensku demokratsku

inicijativu (UJDI), prvo savezno politiĉko udruţenje van okvira SK.

20-25. februar Albanski rudari u Trepĉi poĉeli su višednevni štrajk zbog kadrovskih

promena na Kosovu iz novembra prošle godine i oĉekivanih ustavnih

promena. Najviši savezni i republiĉki rukovodioci su stigli u Trepĉu i

pozivali rudare na prekid štrajka, ali bez uspeha. Rudari su zahtevali

smenu albanskih kadrova, pristalica ustavnih promena, Ali Šukrije,

Rahmana Morine i Husamedina Azemija. Rudare je posetio i smenjeni

Azem Vlasi, a Predsedništvo CK SKJ pozvalo da prekinu štrajk.

27. februar U Cankarjevom domu u Ljubljani je odrţan skup podrške albanskim

rudarima, a Milan Kuĉan je izjavio da se u Trepĉi brani avnojevska

Jugoslavija.

Odmah po emitovanju snimka iz Cankarjevog doma, ispred Savezne

skupštine su se okupili revoltirani srpski studenti. Sutradan su masovne

demonstracije izbile u svim velikim gradovima u Srbiji. Milošević se

obratio demonstrantima u Beogradu i obećao ono što su oni traţili –

hapšenje Azema Vlasija.

1. mart Po odluci Predsedništva SFRJ uhapšen je Azem Vlasi i 44 druga

albanska politiĉka i privredna rukovodioca pod optuţbom da su

organizovali rudarske štrajkove. Sud je doneo oslobadjajuću presudu

za Vlasija u aprilu 1990. godine.

23. mart Skupštine autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova usvojile su

amandmane na Ustav SR Srbije.

23-27. mart Nakon usvajanja ustavnih amandmana od strane pokrajinske skupštine,

izbijaju demonstracije Albanaca u Uroševcu koje se potom šire i na

druge kosovske gradove. Kao reakciju na ove dogadjaje, uveden je

policijski ĉas u trajanju od 20 ĉasova uveĉe do 5 ujutro i obustavljena

nastava u školama uz već ranije uvedene odredbe vanrednog stanja o

radnoj obavezi i zabrani demonstracija.

28. mart U Beogradu su sveĉano proglašeni Amandmani na Ustav SR Srbije

kojima je pokrajinama oduzeto pravo veta na ustavne promene u Srbiji

i suţena zakonodavna, upravna i sudska vlast (datum proglašenja

odredjen je u Srbiji za drţavni praznik). U toku zasedanja Skupštine

Srbije, na Kosmetu su izbili najţešći sukobi od 1945. godine u kojima

je poginulo 22 demonstranta i 2 milicionera, oštećena dva policijska

helikoptera i ĉetiri borbena vozila.

20. maj Doneta je odluka o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije u

visini od 1 milijarde dolara i 250 miliona nemaĉkih maraca.

Sakupljeno je mnogo manje novca.

21. jun Predsedništvo CK SK Slovenije je potvrdilo stav Milana Kuĉara da

Slovenija ne prihvata većinsko glasanje u Federaciji, po principu jedan

ĉovek-jedan glas.

28. jun Na Gazimestanu je odrţana proslava 600-godišnjice Kosovske bitke u

prisustvu saveznog i republiĉkog rukovodstva, predstavnika SPC,

kulturnih i javnih institucija i više od milion posetilaca.

27. septembar Doneti su amandmani na Ustav SR Slovenije ĉime je faktiĉki poĉeo

proces slovenaĉkog otcepljenja od SFRJ.

2. oktobar Usvojen je novi Zakon o bankama i drugim finansijskim

organizacijama prema kome su svi novĉani zavodi transformisani iz

institucija kojima upravljaju privredna preduzeća u profitne institucije

akcionarskog tipa.

11. novembar U Srbiji su odrţani poslednji jednopartijski izbori za Skupštinu i

predsednika Predsedništva Srbije (izabran je Milošević).

29. novembar Slovenaĉko rukovodstvo je zabranilo miting u Ljubljani najavljen za 1.

decembar u organizaciji Udruţenja Srba sa Kosova “Boţur”.

30. novembar Proglas SSRN Srbije je pozvao privrednike na bojkot slovenaĉke robe.

15. decembar SK Srbije je objavio na svom 11. kongresu da nema nameru da

administrativno spreĉava stvaranje politiĉkih partija.

18. decembar Donet je Program ekonomske reforme i mere za njegovu realizaciju

tokom sledeće godine koji je proglasio konvertibilnost dinara (kurs je

fiksiran u odnosu 7 dinara za 1 nemaĉku marku) i napustio model

dogovorne u korist trţišne ekonomije.

Film Dom za vešanje Emira Kusturice nagradjen je Zlatnom palmom

za reţiju na festivalu u Kanu.

1990

6. januar U Novoj Pazovi je osnovana Srpska narodna obnova, prva

antireţimska politiĉka stranka u Srbiji ĉiji je predsednik postao Vuk

Drašković.

U Splitu je osnovana Hrvatska demokratska zajednica ĉiji je

predsednik postao Franjo Tudjman.

20-22. januar U Beogradu je odrţan 14. vanredni kongres (i poslednji) SKJ.

Slovenaĉka delegacija je predloţila konfederalizaciju SKJ prekid

politiĉkih sudjenja na Kosovu, ali je ostala u izrazitoj manjini. Predlog

srpske delegacije je bio da se Jugoslavija preuredi kao zemlja sa punim

pravnim i drţavnim subjektivitetom putem donošenja novog ustava i

on je dobio veliku većinu glasova. Slovenci su odbili da prihvate

majorizaciju na bazi demokratskog centralizma i napustili su kongres.

Njihovim stopama krenula je i hrvatska delegacija nakon ĉega je

kongres prekinuo rad. Kongres je tako oznaĉio faktiĉki raspad SKJ.

24. januar Na Kosovu su poĉele masovne demonstracije albanskih studenata koji

su zahtevali ukidanje vanrednog stanja i prekid sudskog procesa protiv

Azema Vlasija.

februar Ekonomske reforme dale su rezultat, pa je inflacija oborena na

13,6%, devizne rezerve povećane za 1,5 milijardi dolara. Objavljeno je

da je suzbijeno crno trţište deviza.

1-2. februar U sukobima vojske, policije i albanskih demonstranata na Kosmetu

poginulo je 27 demonstranata i 1 milicioner. Zbog teške bezbednosne

situacije Predsedništvo SFRJ je 20. februara aktiviralo jedinice JNA u

pokrajini, a dan nakon toga je ponovo uveden policijski ĉas.

24-25. februar Na prvom kongresu Hrvatske demokratske zajednice Franjo Tudjman

je u svom govoru ustvrdio da NDH nije bila samo kvislinška tvorevina,

već i izraz istorijskih teţnji hrvatskog naroda.

16. mart MMF je odobrio Jugoslaviji novi stand-by aranţman u visini od 460

miliona dolara i sa rokom otplate od 18 meseci.

21. mart Inscenirano je u propagandne svrhe masovno trovanje albanskih djaka

u kosmetskim gradovima.

8. april U Sloveniji su odrţani prvi višestranaĉki skupštinski i predsedniĉki

izbori. Pobedila je koalicija DEMOS, a predsednik Republike je postao

komunista Milan Kuĉan.

16. april Predsedništvo SFRJ je ukinulo vanredno stanje na Kosmetu i

amnestiralo Azema Vlasija i 108 drugih zatvorenika.

22. april- U Hrvatskoj su odrţani prvi višestranaĉki skupštinski i predsedniĉki

6. maj izbori. Ubedljivo je pobedila Hrvatska demokratska zajednica, a

predsednik Republike je postao njen lider Franjo Tudjman.

26. maj U Sarajevu je osnovana muslimanska Stranka demokratske akcije

(SDA) za ĉijeg predsednika je izabran Alija Izetbegović.

jun U zemlji je zabeleţena negativna inflacija (- 0,3%), ali je industrijska

proizvodnja opala za 10%, a plate i kamate su premašile predvidjeni

nivo.

13. jun U Beogradu je odrţan prvi miting srpske opozicije na kojem se okupilo

oko 50 000 ljudi, a izbili su sukobi izmedju policije i demonstranata

ispred zgrade TV Beograd ĉije jednostrano izveštavanje je ogorĉavalo

srpsku opoziciju.

1-2. jul U Srbiji je odrţan referendum na kojem je odluĉeno da se prvo donese

novi Ustav, a potom raspišu izbori.

2. jul Albanski poslanici Skupštine Kosova su doneli Ustavnu deklaraciju i

proglasili “Kosovo-Republiku”. Tokom narednih dana Skupština

Srbije je raspustila kosovski parlament zbog ovog ĉina što je izazvalo

masovni štrajk Albanaca koji je poĉeo 9. jula. Predsedništvo SFRJ je

podrţalo mere srpske skupštine na Kosmetu.

12. jul Formirana je Srpska demokratska stranka u Bosni i Hercegovini.

16-17. jul SK Srbije i Socijalistiĉki savez radnog naroda Srbije su se ujedinili i

formirali Socijalistiĉku partiju Srbije (SPS) za ĉijeg predsednika je

izabran Slobodan Milošević.

25. jul Sabor SR Hrvatske je proglasio amandmane na hrvatski Ustav kojim

su promenjeni drţavni simboli (zastava sa šahovnicom umesto

petokrake). Istog dana u Srbu je usvojena Deklaraciji o suverenosti i

autonomiji srpskog naroda i osnovano Srpsko nacionalno vijeće.

16. avgust Srpsko nacionalno vijeće je donelo odluku o raspisivanju referenduma

Srba u Hrvatskoj o njihovom statusu. Istog dana jedinice hrvatske

specijalne policije su napale policijsku stanicu u Benkovcu u kojoj su

radili lokalni Srbi. Sutradan nakon ovog incidenta nikle su barikade na

putevima u ĉitavoj Kninskoj krajini (poĉetak tzv. balvan revolucije).

Srbi su se i naoruţali iz skladišta rezervnog sastava milicije.

18. avgust Osnovana je Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine.

7. septembar Na tajnom sastanku u Kaĉaniku albanski poslanici raspuštene

Skupštine Kosova su doneli ustav “Republike Kosovo”.

27-30. sep. Na Baniji su izbili sukobi izmedju hrvatske policije i Srba. U Petrinji je

uhapšeno 360 Srba, a preostali su potraţili zaštitu u kasarni JNA.

28. septembar Skupština SR Srbije je donela novi Ustav Republike Srbije koji je

sankcionisao postojanje višepartijskog sistema i naĉela podele vlasti.

Izmenjen je poloţaj pokrajina kao oblika teritorijalne autonomije. Iako

je Ustav priznavao postojanje SFRJ i ingerencije saveznih organa, on

je sadrţao nedoslednu odredbu po kojoj Srbija moţe da odbije akte

Federacije ako su oni protivni njenim interesima.

oktobar Republike Slovenija, Hrvatska i Srbija su izvršile nezakonito

emitovanje novca.

3. oktobar Hrvatska i Slovenija su predale Predsedništvu SFRJ predlog

konfederalnog modela jugoslovenske drţave.

25. novembar Nakon drugog kruga prvih višestranaĉkih izbora u Makedoniji pobedu

je odnela VMRO-DPMNE.

4. decembar Posle drugog kruga prvih višestranaĉkih izbora u BiH pobedile su

nacionalne stranke – SDA je osvojila 86 mandata, SDS 72 i HDZ 44

koje su formirale koalicionu vladu.

decembar Srbija je izvršila “upad” u monetarni sistem SFRJ tako što je emitovala

novac bez pokrića u visini polovine primarne emisije. Devizne rezerve

su u ovom mesecu smanjene za 1,5 milijardi dolara.

21. decembar Prekinuta je slobodna prodaja deviza gradjanima, pa je ponovo oţivelo

crno devizno trţište. Takodje je zamrznuta devizna štednja gradjana.

22. decembar Sabor Hrvatske je usvojio novi Ustav koji je ovu Republiku definisao

kao nacionalnu drţavu hrvatskog naroda ĉime je srpskom narodu

oduzet status konstitutivnog naroda koji je dotada imao i on je

jednostranim aktom pretvoren u nacionalnu manjinu. U Kninu je istog

dana donet Statut Srpske autonomne oblasti Krajina, obustavljena je

uplata poreza od strane njenih stanovnika u republiĉku blagajnu, a

krajinska milicija izdvojena iz sastava republiĉke.

23. decembar Posle drugog kruga prvih skupštinskih i predsedniĉkih izbora u Srbiji,

ubedljivu pobedu je odnela Socijalistiĉka partija Srbije, a za

predsednika je izabran Slobodan Milošević. Izbori su u isto vreme

odrţani i u Crnoj Gori gde je pobedu odneo SK Crne Gore koji je

kasnije preimenovan u Demokratska partija socijalista.

Na referendumu u Sloveniji 86% glasaĉa se izjasnilo za nezavisnost

slovenaĉke drţave. Tri dana kasnije Skupština ove republike je

proglasila nezavisnost Slovenije.

1991

8. januar Skupština Srbije je dolnela Zakon o zaduţenju Srbije kod Narodne

banke Jugoslavije u iznosu od oko 2,5 milijardi maraca. Nakon ovoga

(i upada Srbije u platni sistem iz decembra) Skupština Slovenije je

posle dva dana uputila memorandum SIV-u u kojem ga je izvestila da

će preuzeti od njega carinske i poreske poslove.

9. januar Predsedništvo SFRJ je donelo Naredbu o rasformiranju svih

neregularnih oruţanih snaga i vraćanju oruţja ilegalno unetog u

zemlju.

18. januar Osnovana je Societe Generale Yugoslav Bank, prva banka sa

većinskim stranim kapitalom u SFRJ.

21-22. jan. U Sarajevu je Alija Izetbegović vodio razgovore o budućnosti

Jugoslavije prvo sa Tudjmanom, a potom sa Miloševićem.

25. januar Na televiziji je prikazan tajno snimljeni film o ilegalnom uvozu oruţja

u Hrvatsku na kome je prikazan i hrvatski ministar odbrane Martin

Špegelj koji je govorio o nasilju pripremanom na hrvatskoj strani.

25. januar Makedonska skupština je usvojila Deklaraciju o nezavisnosti i

Platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije. Dva dana kasnije

Kiro Gligorov je izabran za predsednika SR Makedonije.

21. februar Skupština Slovenije je usvojila amandman 99 kojim je Slovenija

definisana kao samostalna drţava koja će svoje odnose sa drugim

drţavama uredjivati na bazi medjunarodnog prava.

22. februar Evropski parlament je doneo rezoluciju kojom je od srpske vlade

zahtevao da obustavi represiju na Kosovu.

Sabor Hrvatske je usvojio Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka

Republike Hrvatske koja je suspendovala Ustav SFRJ.

26. februar Osnovana je Srpska autonomna oblast Slavonija, Baranja i zapadni

Srem. Dva dana kasnije SAO Krajina je donela rezoluciju o

razdruţivanju sa Hrvatskom i ostanku u Jugoslaviji.

27. februar Na zasedanju oba doma Skupštine BiH Alija Izetbegović je izjavio da

bi zbog suverene BiH ţrtvovao mir.

2-4. mart U Pakracu su izbili sukobi izmedju MUP-a Hrvatske i lokalnih Srba.

Prvi put je intervenisala JNA postavivši se izmedju zaraćenih

strana.Prve srpske izbeglice iz Osijeka, Vukovara i Tenje su krenule u

Srbiju.

9. mart U Beogradu je odrţan veliki miting opzicije predvodjene Vukom

Draškovićem, predsednikom Srpskog pokreta obnove. U sukobima

demonstranata i milicije poginula je po jedna osoba sa svake strane.

Drašković je uhapšen, a na ulice grada su izašli tenkovi u veĉernjim

satima. Tokom naredna ĉetiri dana trajale su studentske demonstracije

kod Terazijske ĉesme. Vlast je ispunila zahteve koji su se ticali

Draškovićevog oslobadjanja i ostavki ĉelnih ljudi TV Beograd i

ministra unutrašnjih poslova Srbije.

16. mart Nakon što je Predsedništvo SFRJ odbacilo predlog JNA da se uvede

vanredno stanje i vojnim merama spreĉi raspad zemlje u krvavom

gradjanskom ratu usled negativnog stava predstavnika Slovenije,

Hrvatske, BiH i Makedonije i ostavke delegata iz Srbije, Crne Gore i

Vojvodine, Milošević je u javnom obraćanju obznanio da to telo

odavno ne funkcioniše i da on neće uĉestvovati u njegovom radu koje

vodi dezintegraciji zemlje.

21. mart Predsedništvo SFRJ je postiglo dogovor da predstavnici republika

pokrenu razgovore o budućnosti Jugoslavije. Usledilo je pet takvih

susreta koji nisu dali nikakav rezultat.

25. mart U Karadjordjevu su se tajno sastali Milošević i Tudjman.

29-31. mart Na Plitvicama su izbili sukobi policijskih snaga MUP-a Hrvatske i

SAO Krajine u kojima je poginuo jedan hrvatski policajac. Po

naredjenju Predsedništva SFRJ, jedinice JNA su zauzele Plitvice i

spreĉile dalje sukobe.

4. april Tri ministra spoljnih poslova iz zemalja Evropske ekonomske

zajednice (Djani de Mikelis, Ţak Pos, Hans van der Bruk) su dali

podršku opstanku Jugoslavije i rešavanju krize mirnim putem.

11. april Na trećem sastanku predsednika republika na Brdu kod Kranja

odluĉeno je da se odrţe referendumi po republikama na kojima bi se

biralo izmedju hrvatsko-slovenaĉkog predloga da se Jugoslavija

preuredi kao savez suverenih republika i srpsko-crnogorskog predloga

da zemlja bude demokratska federacija. Do kraja meseca odrţana su

još dva samita, u Ohridu i na Cetinju, na kojima se raspravljalo o

referendumu, a šesti susret je otkazan.

29. april Snage SAO Krajine su opsele hrvatsko selo Kijevo kod Knina i

zahtevale da se iz njega povuĉe hrvatska policija.

2. maj U oruţanom sukobu izmedju MUP-a Hrvatske i Srba u Borovom selu

poginulo je 12 hrvatskih policajaca.

6. maj U napadu rulje na vojnu komandu u Splitu poginuo je jedan vojnik, a

više njih je ranjeno.

12. maj Odrţan je referendum u SAO Krajini na kome su se stanovnici ove

oblasti izjasnili da ţele da ostanu u Jugoslaviji.

13. maj Poĉelo je otpuštanje sa posla lica srpske nacionalnosti koja nisu

potpisala izjavu o lojalnosti Hrvatskoj.

19. maj U Hrvatskoj (bez Krajine) je odrţan referendum na kome su se

gradjani izjasnili za otcepljenje od Jugoslavije.

20. maj Stupio je na snagu amandman kojim je Kongres SAD ukinuo

ekonomsku pomoć Jugoslaviji sa obrazloţenjem da Srbija sprovodi

represiju na Kosmetu.

19. jun Milošević, Tudjman i Izetbegović su se sastali u Beogradu.

21. jun Dţejms Bejker, drţavni sekretar SAD, dao je podršku celovitoj

Jugoslaviji i izjavio da SAD neće podrţati jednostranu secesiju.

25. jun Skupština Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglašenju

nezavisnosti.

Hrvatski parlament je usvojio Deklaraciju o proglašenju samostalne i

suverene Republike Hrvatske.

26-27. jun SIV je poništio odluke slovenaĉkog i hrvatskog parlamenta o secesiji

od SFRJ i izdao naredbu o preuzimanju kontrole nad graniĉnim

prelazima. Sutradan su izbili oruţani sukobi izmedju JNA i

Teritorijalne odbrane Slovenije koji su trajali 3 dana do sporazuma o

prekidu ratnih operacija i povlaĉenju JNA u kasarne (poginulo je 49 i

zarobljeno 2 333 vojnika JNA).

7. jul Doneta je Brionska deklaracija tri ministra iz EEZ, predstavnika

republika, Predsedništva SFRJ, SIV-a i JNA koja je pozivala na hitne

pregovore o budućnosti SFRJ. Sve strane su pozvane da se uzdrţe od

jednostranih koraka i uveden je tromeseĉni moratorijum na odluke o

proglašenju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Dogovoreno je i da se

posmatraĉi iz EEZ rasporede u ove dve republike (stigli su 9. jula).

29. jul Jedinice JNA su poĉele da se povlaĉe iz Slovenije.

jul-avgust Širom Hrvatske (u Tenji, Mirkovcima, Kninskoj krajini, Kordunu,

zapadnoj Slavoniji) izbili su oruţani sukobi izmedju hrvatske policije i

Zbora narodne garde (novoformirane vojske), sa jedne strane, i

lokalnih srpskih snaga i JNA, sa druge strane.

24. avgust Došlo je do eskalacije sukoba u Vukovaru. Sledećeg dana izbili su

sukobi u Dalmaciji oko hrvatskih sela Kijevo i Vrlika.

avgust- Zapoĉela je mobilizacija dela vojnih obveznika u Srbiji – odziv je bio

septembar veoma slab (oko 25%).

3. septembar U Hagu je usvojena deklaracija EZ o rešavanju krize u SFRJ koja je

afirmisala principe nedopustivosti nasilne promene granica i zaštite

prava svih naroda.

7. septembar U Hagu je poĉeo rad Mirovne konferencije o Jugoslaviji za ĉijeg

predsednika je odredjen lord Karington.

U Makedoniji je odrţan referendum na kome se velika većina gradjana

izjasnila za nezavisnost te republike.

17. septembar U Igalu su se sastali lord Karington, Milošević, Tudjman i Veljko

Kadijević, savezni sekretar za narodnu odbranu, potpisali su Izjavu o

prekidu vatre u Hrvatskoj, prvi u nizu od 14 primirja koja nisu odrţana.

1. oktobar Poĉeo je napad JNA na Dubrovnik i Konavle.

8. oktobar Po isteku tromeseĉnog moratorijuma, Sabor Hrvatske je proglasio

nezavisnost.

15. oktobar U Skupštini BiH poslanici SDA i HDZ su izglasali Memorandum o

suverenoj BiH uprkos protivljenju poslanika SDS koji su napustili

parlament. Nakon deset dana srpski poslanici su konstituisali

Skupštinu srpskog naroda u BiH.

4. novembar Na Mirovnoj konferenciji u Hagu podneta je ĉetvrta verzija predloga

EEZ o rešenju krize u SFRJ koja je predvidjala da se granice izmedju

republika priznaju kao medjunarodno priznate granice novih

nezavisnih drţava uz poštovanje prava manjinskih zajednica. Srbija i

nešto kasnije Crna Gora su odbacile ovaj predlog.

8. novembar Ministri zemalja EEZ su doneli odluku o uvodjenju ekonomskih

sankcija prema Jugoslaviji.

9-10. nov. Srpski narod u BiH se na referendumu izjasnio za ostanak u

zajedniĉkoj drţavi sa Srbijom, Crnom Gorom, SAO Krajinom, SAO

Slavonijom, Baranjom i zapadnim Sremom i drugima koji se izjasne za

ostanak.

27. novembar UN su usvojile Rezoluciju Saveta bezbednosti broj 721 o potrebi slanja

mirovnih snaga u Jugoslaviju.

2. decembar Savet ministara EEZ je doneo odluku da primeni ekonomske sankcije

samo protiv Srbije i Crne Gore, a ne i ostalih republika.

6. decembar Vlada SAD je uvela ekonomske sankcije protiv svih jugoslovenskih

republika.

17. decembar Savet ministara EEZ je rešio da prizna nezavisnost svim

jugoslovenskim republikama koje prihvataju Deklaraciju o

kriterijumima za priznavanje novih drţava u istoĉnoj Evropi i SSSR-u i

izraze ţelju za nezavisnošću do 23. decembra.

19. decembar SAO Krajina i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem su se ujedinile i

formirale Republiku Srpsku krajinu.

23. decembar Nemaĉka je zvaniĉno priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske.