hrist je ustao iz groba Šta je tome dokaz?

Hrist je ustao iz groba Šta je tome dokaz?

Dr. Heinz [email protected]

www.osta.com/apologetics

mailto:[email protected]

http://www.osta.com/apologetics

@ Dr. Heinz Lycklama 2

Dokazi vaskrsenja Isusovo vaskrsenje

Prorečeno u SZ Prorekao ga sam Hrist u NZ

Relevantne podatke treba uzeti u obzir Istorijske činjenice treba uzeti u obzir Objašnjenja praznog groba Više od dvanaest pojavljivanja vaskrslog Gospoda

Obuhvata više od 500 svedoka od jednom Pavle naučava važnost vaskrsenja

Negov značaj za hrišćansku veru


Vaskrsenje Isto fizičko telo učinjeno je nepropadljivim Vaskrsenje vidi čoveka kao dušu-telo Vaskrsenje je usavršeno stanje Vernici

Određeno je da čovek jednom umre, Jev. 9:27 Smrt znači biti sa Hristom, 2 Kor. 5:6; Fil. 1:23;

Otk. 6:9 Vaskrsenje i 2. dolazak, Otk. 20:4-6

Nevernici Vaskrsnuti i osuđeni, Otk. 20:11-15 Sud pred velikim belim tronom


Isusovo vaskrsenje Prorečeno u SZ Prorekao ga sam Isus Isus je ustao 3. dana nakon Njegove smrti u

promenjenom telu Pojavljivao se pred više od 500 učenika tokom

perioda od 40. dana Razgovarao sa njima Jeo sa njima Dozvolio im da Ga dotaknu

Hrišćanstvo i Njegovo Božanstvo počivaju na činjenici Njegovog vaskrsenja


Prorečeno u SZ Prorečeno u Ps. 16:10, Jer nećeš ostaviti dušu

moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost.

Spomenjeno u Dela 2:25-32, “predvidevši reče za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. 32 Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci.” Vidi i Dela 13:30-37; 17:2-3 I Petar i Pavle se pozivaju na Davida iz SZ

On je vaskrsnuo – Mat. 28:6; Marko 16:6; Luka 24:46


Više o SZ i Njegovom vaskrsenju Mesija je trebao da umre

Ps. 22 Is. 53

Mesija je trebao da vlada iz Jerusalima Is. 9:6, “kome je vlast na ramenu ” Dan. 2:44, “…a samo će stajati do veka.” Zah 13:1, pominje carstvo Mesije

Mesija mora biti podignut iz mrtvih da bi vladao zauvek Stoga Njegovo vaskrsenje


Prorekao sam Hrist Prorekao ga Hrist:

Mat. 12:39-40, “…neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.”

Mat. 16:21; 17:9, 22-23 Marko 8:31; 9:9-10, 31 Luka 9:22-27; 11:29-30 Jovan 2:18-22; 10:18

Hristov kredibilitet počiva na ispunjenju Njegovog proroštva – Njegov “Test istine” Njegovo vaskrsenje je temelj Hrišćanske vere


Pavlov naglasak Pavle ističe Hristovo vaskrsenje: 1 Kor. 15:14 “A ako Hristos nije vaskrsnut,

tada je prazna naša propoved, prazna je i vaša vera.” Pavle je koristio ove reči da odgovori onima koji

su sumnjali u Hristovo telesno vaskrsenje On je svoj slucaj zasnivao na ovim rečima

Rim. 1:4, “…po Duhu svetosti postavljenom za Sina Božijeg u sili - od uskrsa iz mrtvih.” Njegova pobeda nad smrću pokazuje da je On Bog

Sin


Važnost vaskrsenja Njegovo vaskrsenje nam daje odgovore na

najdublja pitanja našeg postojanja: Odakle dolazimo? Zašto smo ovde? Šta je naša buduća sudbina?

Ako je Hrist vaskrsao, mi znamo da Bog postoji, kakav je, da Mu je stalo do svakog od nas, da svemir ima značenje i svrhu, i da možemo iskusiti živog Boga


Ne samo ono što bismo želeli Bez vaskrsenja, hrišćanstvo nema objektivnu

vrednost i stvarnost Mučenici ranih vekova umrli su zbog stvarnosti

vaskrsenja Domaći i misionari drugih kontinenata umirali su

kao mučenici u prošlosti (i danas) Frank Morison, britanski advokat, hteo je da

prilaže da je Vaskrsenje prevara 1930-tih godina Napisao je knjigu “Koje pomerio kamen?” Protiv svoje volje je bio uveren da je vaskrsenje

objektivna činjenica


Citat Vilijama Lejn Krega Bez verovanja u vaskrsenje hrišćanska vera ne bi

mogla postojati. Učenici bi ostali slomljeni i pobeđeni ljudi. Čak i da su nastavili da se sećaju Isusa kao svog voljenog učitelja, Njegovo raspeće zauvek bi ugasilo svaku nadu da je On Mesija. Krst bi ostao tužan i sramotan kraj Njegove karijere. Početak hrišćanstva dakle počiva na verovanju prvih učenika da je Bog podigao Isusa iz mrtvih.

William Lane Craig, Christian Apologist


Relevantne podatke treba uzeti u obzir

Postojanje i eksplozivan rast hrišćanske crkve je činjenica

Hrišćanski dan (Nedelja) je činjenica Hrišćansko pismo – Novi zavet –

postoji Transformisani životi Njegove braće,

Njegovih učenika, sledbenika


Hrišćanska crkva Crkva postoji širom sveta Crkvenu istoriju možemo pratiti u

Palestini do 32 n.e. Vernici su prvo nazvani hrišćanima u Antiohiji Dela apostolska govore o tome kako je Isus i

Njegovo vaskrsenje pokrenulo čitave zajednice Pavlovo propovedanje je ubedilo mnoge i

okrenulo svet naopako, Dela 17:6 Vaskrsenje je osnova njihovog učenja,

propovedanja, života i smrti


Nedelja – dan za slavljenje Nedelja (prvi dan nedelja) je dan slavljenja za

hrišćane Promena sa jevrejskog sabata, sedmog dana

nedelje Prati se unazad do 32 n.e. Dela 20:7, “…kad smo se u prvi dan nedelje

sastali da prelomimo hleb…” Želja da slave vaskrsenje (Jevreji su bili prvi

hrišćani) Ovo je bila značajna promena


Novi zavet Nezavisna svedočanstva o činjenici vaskrsenja Tri očevica (Jovan, Petar, Matej) pisala NZ

knjige Lukino evandjelje napisao istoričar koji je

putovao sa Pavlom, 2 Tim. 4:11 Vaskrsenje je bilo dobro poznato i prihvaćeno

bez sumnje od strane čitalaca Pavlovih pisama NZ knjige svedoče o 1) praznom grobu, i 2)

pojavljivanjima Isusa Hrista nakon njegove sahrane


Promenjeni životi Promenjeni životi učenika

Petrovo propovedanje Dela 2 Pavlovo propovedanje Dela 13 Pavlovo svedočanstvo Agripi Dela 26 Promenjen život Jakova, Isusovog brata 10 učenika je umrlo za svoju veru

Promenjeni životi tokom istorije Rani crkveni oci Promenjeni životi mnogih obraćenika


Šta kažu skeptici? Evanđelja su napisana 40-70 posle događaja Evanđelja sadrže pristrasne izveštaje Vaskrsenje se ne može smatrati doslovnim

događajem Islamski Kuran – Isus nije umro na krstu, date su

dve teorije Isus se onesvestio na krstu i povratio od svežine

groba Neko je preuzeo mesto na krstu umesto Isusa


Istorijske činjenice treba uzeti u obzir*

1. Isusova smrt raspećem

2. Isusova pojavljivanja Prijateljima Neprijateljima

3. Prazan grob

* Potvrdili nebiblijski izvori


Isusova smrt raspećem Zapisana u sva četiri evanđelja Zapisi iz nehrišćanskih starih izvora

Josif, jevrejski istoričar iz 1. veka Tacit rimski istričar ranog 2. veka Lucian, grčki istoričar iz polovina 2. veka Mara bar Serapion, pisao pisma iz zatvora svom

sinu u 2-3 veku Smrt raspećem opisao Ciceron u 1. veku pre

Hrista


Dokazi Njegove smrti Nije koristio sredstvo za umirenje bola, Marko 15:23 Izgubio mnogo krvi, Marko 15:25,33,37 Bok mu je proboden, Jovan 19:34 Noge mu nisu slomljene, Jovan 19:33 Pomazan je u 100 lbs. mirisa, Jovan 19:39 Pilat je tražio potvrdu pre nego što je predao telo Žurnal američkog medicinskog društva, Mar. ’86

“Istorijski i medicinski dokazi jasno ukazuju na to da je Isus bio mrtav pre nego što je nanešena rana u Njegov bok… “


Isusova pojavljivanja Nekoliko svedoka su bili očevici vaskrslog Isusa

ubrzo nakon njegovog raspeća 12 pojavljivanja zapisano u NZ Izveštaji o pojavljivanjima prijateljima

Klement, učenik Petra u Rimu, pisao crkvi u Korintu u ~ 95 n.e. – Učenici su bili “potpuno uvereni u vaskrsenje našeg Gospoda Isusa Hrista” i stoga propovedali dobru vest

Josif, istoričar iz 1. veka, napisao je da su učenici “izvestili da im se pojavio tri dana nakon Njegovog vaskrsenja i da je živ.”


Stari izvori informacija Sedam starih izvora svedoče o spremnosti

učenika da stradaju i umru za svoje verovanje u ono što su tvrdili Luka, Klement iz Rima, Polikarp, Ignacije, Dionis,

Tertulijan, Origin Učenici su verovali da su doživeli Isusovo

pojavljivanje nakon vaskrsenja Oni nisu stradali radi “laži”

Današnji kritičari ne veruju da su učenici lagali


Isusovo pojavljivanje Pavlu (neprijatelju)

Pavle, jevrejski vođa, progonitelj crkve Zapisano u Dela 9 1 Kor. 15:8-10; Gal. 1:12-16; Fil 3:6-7 Usmena tradicija Pavla, Gal. 1:22-23 Pavlov razgovor zapisali očevici Pavlovu spremnost da strada i umre za svoja

uverenja daju sedam starih izvora – Pavle, Luka, Klement iz Rima, Polikarp, Dionis, Tertulijan, Origin


Isusovo pojavljivanje Jakovu (neprijatelju)

Jakov, Isusov neverni brat Marko 6:4, “Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat

Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kod nas? I sablažnjavahu se o njega. 4 I govoraše im Isus da prorok nije bez časti - sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kući svojoj.”

Jovan 7:5, “Jer ni njegova braća nisu verovala u njega.” Isusova majka poverena drugom učeniku Jovan 19:26-27, “ A Isus, videvši majku i kraj nje

učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. 27 Zatim reče učeniku: eto ti majke.”


Uticaj na Jakova 1 Kor. 15:7, “Zatim se javi Jakovu, pa onda

svima apostolima.” Jakov je postao vođa crkve u Jerusalimu

Dela 15:13, “Pošto su oni svršili govor, progovori Jakov i reče: braćo, saslušajte me.”

Dela 21:18, “Sutradan Pavle s nama poseti Jakova, a sve starešine su bile prisutne.”

Gal. 2:12, “Jer pre no što su došli neki od Jakova on je jeo s bivšim mnogobošcima...”

Josif piše o Jakovljevom mučeništvu Jakov je napisao Jakovljevu poslanicu


Prazan grob Događaje u Jerusalimu bi potvrdili Jevreji ili

rimska vlast Vlasti nisu mogle prikazati Njegovo telo

Matej 28:13, “govoreći: kažite da su njegovi učenici došli noću i ukrali ga dok smo spavali.”

Justin (150 n.e.) i Tertulijan (200 n.e) zapisuju da su jevrejske vođe ovo još uvek tvrdili

Žene su bile prvi i glavni svedoci Nisu se smatrale pouzdanim svedocima u 1. veku Da je neko izmislio priču ne bi to izmislio


Prazan grob – V. L. Kreg Kada su dakle učenici počeli da propovedaju

vaskrsenje u Jerusalimu i ljudi se tome odazvali, i kada su verske vlasti bespomoćno stajale po strani grob je morao biti prazan. Činjenica da je Hrist u zajedništvu, zasnovana na verovanju u vaskrsenje, nastala i procvetala u gradu gde je on pogubljen i sahranjen snažan je dokaz za istorijsku pouzdanost praznog groba.


Objašnjenja praznog groba

1. Učenici su ukrali telo2. Vlasti (jevrejske ili rimske)

su sklonile telo3. Pogrešan grob4. Teorija nesvesti5. Teorija halucinacije6. Grob je bio prazan


1. Učenici ukrali telo Mat. 28:11-15, prvosveštenici i starešine su

pokušali da potkupe vojnike da kažu da su učenici ukrali telo dok su oni spavali

P.S. Kako su mogli da znaju da su to bili učenici ako su spavali?

To bi učenike učinili počiniteljima namerne laži

Kako bi nekoliko učenika mogli ovo uraditi bez da to kažu drugima


Uticaj na učenike Kakvu su mtivaciju učenici imali?

Zašto bi oni hteli ovo da urade? Gde su bili stražari? Šta je sa zavojima iz groba? Kako su pomerili kamen?

Svaki učenik se suočio sa ispitom mučenja, i svi sem Jovana su bili mučenici za svoja naučavanja

Ljudi ce umreti za ono što veruju da je istina, čak i ukoliko je to neistina

Ljudi neće umreti za ono za šta znaju da je laž


2. Vlasti sklonile telo Vlasti – ili jevrejske ili rimske Šta bi rimljani ovim dobili?

Stavili su stražu Ove vlasti su ćutale u vezi činjenice da su

apostoli hrabro propovedali u Jerusalimu o vaskrsenju

Vlasti su hapsile, tukle i pretile Petru i Jovanu, Dela 4

Da su imali telo mogli su ga proneti ulicama Jerusalima


3. Pogrešan grob Zbunjene žene preplavljene bolom, promašile su put

u maglovitosti jutra Pomislile su da je Hrist vaskrsao jer je grob bio

prazan Zašto prvosveštenici i drugineprjatelji nisu otisli do

pravog groba i prikazali telo? Primetite potkupljivanje vojnika Mat. 28:11-15 Josif od Arimateje, vlasnik groba, mogao je

rešiti problem Ovo je bilo privatno mesto za

sahranjivanje, nije bilo puno grobova u blizini


4. Teorija nesvesti Hrist nije zapravo umro Onesvestio se od iscrpljenosti, bola, I

gubitka krvi Povratio se u svežini groba Izašao je iz groba pojavio se učenicima

koji su pogrešno pomislili da je vaskrsao iz mrtvih


Teorija nesvesti – 2 Prvi put se pojavila u kasnim 1700. Proboden mu je bok Bio je umotan u grobne zavoje Nije mogao proći stražu Ne bi mogao odmaknuti kamen Ne bi mogao hodati na probodenim nogama Sam Isus bio bio umešan u ozbiljne laži


5. Teorija halucinacije Sva pojavljivanja su to bila samo prividna

Ljudi su imali halucinacije Problemi sa ovom teorijom

Hrist se pojavio velikim masama ljudi odjednom Halucinacije se vezuju za pojedince Pojavljuju se ljudima koji očekuju da vide nešto Hristovi sledbenici bi bili primorani da veruju

protiv njihove volje Oni koji haluciniraju ne postaju mralni heroji Šta je sa uznesenjem?


6. Grob je bio prazan! Jedino prihvatljivo objašnjenje 2 Pet. 1:16, “Nismo vam, naime, mudro

smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.”

Kod drugih religija, grob postaje mesto obožavanja

Kod Hrista, prazan grob je mesto gde se Hrišćani raduju!


Hristova pojavljivanja Deset (dvanaest računajući dva vezana za

privatno sastajanje sa Petrom i Jakovom) različitih i zabeleženih pojavljivanja vaskrslog Hrista

Njegovo vaskrsenje je bilo fizičko ne duhovno Oni kojima se pojavio, videli su ga, čuli i dotakli a

neki su i jeli sa Njim Od jutra Njegovog vaskrsenja do njegovog

uznesenja 40 dana kasnije, Dela 1:3 Vreme, mesto i ljudi su se menjali


Kome se On pojavio? Laži ili legende ne mogu objasniti prazan grob Ne možemo odbaciti Hristova pojavljivanja Oni koji su videli Hrista nisu halucinirali,

bili su pouzdani svedoci Hrist se pojavio:

Petru i Jakovu kao pojedincima Učenicima u grupi Pred 500 okupljenih vernika Dvojici učenika na putu za Emaus


Gde se pojavio Hrist se pojavio:

U vrtu blizu groba U Gornjoj sobi Na putu iz Jerusalima u Emaus U Galileji


Sažetak pojavljivanja 1 Kor. 15:5-8, više od ½ od njih 500 još su živi Jovan 20:27-28, “Zatim reče Tomi: pruži svoj prst

ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran - nego veran. 28 Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj.”

Hrist se prestao naglo pojavljivati nakon 40 dana

Dela 1:9, “… kad to reče, bi uznet pred njihovim očima, i jedan oblak ga uze od njihovih pogleda.”


1. Marija Magdalena Marija Magdalena kod groba, Marko 16:9 Jovan 20:1-2, 14, “A u prvi dan nedelje rano,

dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob i vide da je kamen podignut sa groba. 2 Tada otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga je Isus ljubio, te im reče: uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga metnuli. Rekavši to obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus.”

Ona je pošla da pomaže njegovo telo zajedno sa drugim ženama


2. Ostale žene kod groba Druge žene kod groba (Marija Jakovljeva

majka, Saloma) Mat. 28:1-10, “…dođe Marija Magdalina i

druga Marija da pogledaju grob.” Marko 16:1-8, “ Marija Magdalina, Marija

majka Jakovljeva i Saloma kupiše mirise da dođu i da ga pomažu.”

Luka 24:1-11, “…i ostale žene s njima dođoše na grob noseći mirise koje su spremile.”


3. Petar kod groba Petar privatno kod groba

1 Kor. 15:5, “…te se javi Kifi, zatim Dvanaestorici.”

Marko 16:7, “Nego idite, kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde ćete ga videti, kao što vam reče.”

Luka 24:34, “…koji su govorili: Gospod je stvarno vaskrsao i javio se Simonu.”


4. Na putu za Emaus Dva učenika na putu za Emaus

Luka 24:13-35, “I gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, sto šezdeset stadija udaljeno od Jerusalima.”

Marko 16:12-13, “Posle toga javi se u drugom obličju dvojici od njih na putu - kad su išli u selo. 13 I oni odoše te javiše ostalima; ni njima ne poverovaše.”


5. Učenici u Jerusalimu Isus je prošao kroz zid, pokazao im ožiljke

i jeo sa njima Luka 24:36-49, “Dok su oni još to govorili,

sam Isus stade među njih i reče im: mir vam.” Jovan 20:19-23, “Onoga, dakle, prvoga dana

nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su bili učenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam.”


6. Jedanaest učenika sa Tomom Jedanaest učenika (sa Tomom) sledeće nedelje

Jovan 20:26-31, “I posle osam dana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena, Isus dođe, stade na sredinu i reče: mir vam. Zatim reče Tomi: pruži svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran - nego veran. Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj. Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše - a poverovaše. I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime.”


7. Ribarenje na moru Sedmorica na Tiberijskom moru dok su

hvatali ribu Jovan 21:1-14, “Posle toga Isus se opet javio

učenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime, ovako: 2 Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih učenika, behu zajedno…Ovo se već treći put Isus javio učenicima, pošto je vaskrsao iz mrtvih.”

Isus govori učenicima da bace svoje mreže sa desne strane čamca da bi uhvatili ribu


8. Drugo pojavljivanje Petru Drugo pojavljivanje Petru

Jovan 21:15-22, “A kada završiše doručak, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubiš li me više od ovih? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: napasaj moje jaganjce.”

Isus pita Petra 3 puta “Voliš li Me?” Isus savetuje Petra “Hajde za mnom” Isus govori u vezi Petrove zabrinutosti za Jovana,

“Reče mu Isus: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?”


9. Prilikom Velikog poslanja Pojavljivanje prilikom Velikog poslanja

Matej 28:16-20, “A jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru, kuda im je odredio Isus, i kada ga videše, pokloniše se, a neki posumnjaše.”

Marko 16:14-18, “Kasnije se javi Jedanaestorici, kad su bili za trpezom, i ukori ih zbog njihovog neverovanja i tvrdoće srca, što ne poverovaše onima koji su ga videli vaskrslog iz mrtvih. I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju.”


10. 500 učenika Pred 500 učenika (i Jakovom)

1 Kor. 15:3-8, “Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe - po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećega dana - po Pismima, te se javi Kifi, zatim Dvanaestorici. Potom se odjednom javi više od pet stotina braće, od kojih većina živi do danas, a neki umreše. Zatim se javi Jakovu, pa onda svima apostolima. A posle svih javi se i meni kao nedonoščetu.”


11. Jakovu Posebno pojavljivanje Jakovu, koji je postao vođa

crkve u Jerusalimu 1Kor. 15:7, “Zatim se javi Jakovu, pa onda

svima apostolima.” Dela 15:13, “Pošto su oni svršili govor,

progovori Jakov i reče: braćo, saslušajte me.” Dela 15:19-20, “Stoga smatram da ne treba

uznemiravati one koji se od mnogobožaca obraćaju Bogu, 20 nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani…”


12. Uznesenje Dela 1:1-5, “Teofile, prvu knjigu napisao sam o svemu

što je Isus otpočeo da čini i uči - sve do dana kada je Duhom Svetim dao nalog apostolima koje je izabrao, i kada je vaznet bio; njima se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao živ, time što im se javljao četrdeset dana i govorio o carstvu Božijem. I dok je još bio sa njima zajedno, zapovedi im da se ne udaljavaju iz Jerusalima, nego da čekaju Očevo obećanje, »koje ste« reče »čuli od mene: Jovan je krstio vodom, a vi ćete za koji dan biti kršteni Duhom Svetim.”


[13. Pavlu] Isusovo pojavljivanje Pavlu

1 Kor. 15:8, “A posle svih javi se i meni kao nedonoščetu.”

Dela 9:1-9, “…te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš.”


Ubeđeni protiv svoje volje Svedoci ubeđeni protiv njihove volje Marija je došla na grob da pomaže Gospodnje mrtvo

telo Pomešala ga je sa vrtlarom, nije očekivala da će ga

pronaći vaskrslog iz mrtvih Kada su ostali učenici čuli, nisu verovali – priča je

zvučaka kao prazna priča Isusovo pojavljivanje učenicima ih je preplašilo –

pomislili su da je duh Luka 24:39, “Pogledajte moje ruke i moje noge - ja

sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju - kao što vidite da ja imam.”


Neočekivano uvereni Isus je bio gladan i dali su mu komad ribe,

duhovi ne jedu Isus je pozvao sumnjičavog Tomu da vidi

dokaze na Njegovim rukama i boku Jovan 20:28, “Gospod moj i Bog moj.” Petar je bio promenjen čovek, javno se

odrekao – 3 puta > na dan Pentekosta je propovedao vaskrsenje

Dva učenika na putu za Emaus nisu očekivala da vide vaskrslog Gospoda


Istina i danas Ako je Hrist vaskrsao iz mrtvih, On je živ danas Milioni svedoče o činjenici da je Isus

revolucionarno promenio njihove živote Ps. 34:8, “Ispitajte i vidite kako je dobar

Gospod.” Bez Hristovog vaskrsenja, nema evanđelja. 1 Kor.

15:14, “A ako Hristos nije vaskrsnut, tada je prazna naša propoved, prazna je i vaša vera.”

Dokazi Hristovog vaskrsenja su zapanjujući U sudnici dokazi prolaze na ispitu “van svake

razumne sumnje”


Neposredne posledice Učenici, verne žene, Isusova braća su

kompetentni svedoci Vidimo potpunu promenu u njihovom

držanju odmah nakon vaskrsenja Postali su hrabri u svom objavljivanju

Evanđelja Bačeni u tamnicu jer su propovedali da je

Hrist razapet i ponovo vaskrsnut Većina obraćenika nakon uznesenja bili su

Jevreji


Još neposrednih posledica Nakon vaskrsenja usledila je promena

dana slavljenja Paganska braća i sestre su takođe slavili

nedeljom Pavle i drugi su nedeljom imali pričest Dela 20:7, “A kad smo se u prvi dan

nedelje sastali da prelomimo hleb…”


Još neposrednih posledica Sledi izlivanje Svetog Duha na dan

Pentekosta Sledi osnivanje hrišćanske crkve Petrova propoved nakon uznesenja

Dela 2:32-33, “Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci. 33 Podignut tako Božijom desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i slušate.”


Značaj vaskrsenja Dokaz Hristove ličnosti Ključno za naše spasenje, Rim. 4:25 Ključno za Hrisovo delovanje danas:

Zastupanja (Jev. 7:25), Posredovanja (1 Jovan 2:1), and Pripremanja mesta za nas (Jovan 14:2-3)


Značaj vaskrsenja Ključno za Njegovo buduće delo

vaskrsenja čovečanstva, Njegov sud i njegovu vladavinu na Davidovom prestolu 1 Kor. 15:20

Dokaz nadahnuća Pisma (ispunjena proroštva)

Početak Velikog poslanja Mat. 28:19


Današnji značaj Život Isusa Hrista, smrt, i vaskrsenje nas

uveravaju u: Njegovu svrhu da nas “izbavi” od greha Njegova sila će nam dati “večni život” Njegovo stradanje pokazuje širinu Njegove

ljubavi za nas Njegovo vaskrsenje potvrđuje činjenicu ko

je On – Sin Božiji


Isus jeste ustao iz mrtvih Ni jedna druga teorija ne uspeva da objasni

činjenice Ključne istorijske činjenice

Promenjen dan slavljenja na Nedelju Jevrejske verske vođe nisu se protivile Njegovom

vaskrsenju Nova crkva je rasla rapidno, počev od Jerusalima

gde se vaskrsenje dogodilo Obraćenja Jakova i Pavla

Prazan grob je spomenik Hristovoj pobedi nad smrću


Posledice Njegovog vaskrsenja Isus je govorio istinu o sebi

Jovan 11:25, “Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene - živeće - ako i umre.”

Večni život je samo kroz Hrista Jovan 14:6, “Reče mu Isus: ja sam put i istina i

život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene.” Isusov grob je prazan

Grobovi vođa drugih religija su popunjeni Imamo pobedu nad smrću

1 Kor. 15:54, “Pobeda proždre smrt.”


Zaključni komentari * Istorijsko svedočanstvo

Istorijski (Arnold, Majer), literarni (K.S. Luis), legalni (Grinlif, Morison)

Vaskrsenje prorečeno Od strane samog Hrista, Mat. 16:21; Marko 8:31

Osnova hrišćanstva Pavle u 1 Kor. 15:13-17

Razumna vera Jovan 8:82, “Poznaćete Istinu…”

Istorijski kriterijum Dela 1:3, “mnogi dokazi” * Džoš Mekdauel

hrist je ustao iz groba Šta je tome dokaz?

Documents