Hrianin i rok muzika

Download Hrianin i rok muzika

Post on 16-Apr-2015

241 views

Category:

Documents

2 download

DESCRIPTION

Muzika je Boji dar ljudskoj porodici. Ona je mono oruje koje moe da uzdigne, poui, nadahne, evangelizira, potkrepi doktrine i verovanja, podini nekultivisane crte karaktera i promovie sklad. Ona moe da uree rei u seanje i da utisne u srce duhovne istine. Moe da slui kao oruje protiv obeshrabrenja i da donese nebesku radost dui.Prepoznavanje "dobre" muzike koja iskazuje poast Bogu za neke moe biti lake nego za druge. Sledei elementi dobre muzike treba da slue kao vodi za one koji su zainteresovani za potpunije razumevanje onoga to sainjava sakralnu muziku koja iskazuje poast Gospodu.

TRANSCRIPT

Samuele Bakioki, Kalvin M. Doanson, Brajan Nojman, Euridie V. Osterman, Ginter Projs, Tore Sognefest, Volfgang H.M. Stefani

HRIANIN I ROK MUZIKA

Krajslit publikacije Ni, 2012.

ii

Grupa autora: Samuele Bakioki, Kalvin M. Johanson, Brajan Nojman, Juridis V. Osterman, Ginter Projs, Tore Sognefest, Volfgang H.M. Stefani HRIANIN I ROK MUZIKA Naslov originala: The Christian and Rock music Urednik: doc. Dragia Balaneskovi

Prevod: prof. Nevenka Balaneskovi

Korice: prof. Ivica ivkovi Tira 500 Izdava Krajslit publikacije tampa Preporod

iii

PREDGOVORU spisima Duha Prorotva postoji jedno proroanstvo koje se ve izvesno vreme ispunjava pred naim oima. Ono to se prema tvom opisu zbiva u Indijani, zbivae se, Gospod mi je pokazao, neposredno pre zavretka probe. Pojavie se svakojake udne stvari. Bie vikanja sa bubnjevima, muzikom i igrom. ula razumnih bia postae tako zbrkana da im se ne moe poveriti donoenje ispravnih odluka. A to se naziva podsticajem Svetoga Duha.... Sveti Duh nema nikakve veze sa takvom zbrkom i bukom i mnotvom zvukova kako mi je o tome priano prolog januara. Sotona deluje usred buke i zbrke takve muzike, koja bi, da je bila izvoena kako treba, bila na hvalu i slavu Bogu. On je uinio da njen uticaj bude kao otrovni ujed zmije. Ono to se zbivalo u prolosti zbivae se i u budunosti. Sotona e uiniti da muzika postane zamka zbog naina na koji se izvodi. -- Letter 132, 1900 (upueno S.N.Haskell). (Objavljeno u Selected Messages, Book 2, pp. 37, 38.) U prethodnoj generaciji je postojalo skoro univerzalno slaganje da rok muzika, u bilo kojoj formi, nije odgovarajua za bogosluenje i evangeliziranje. Danas, Hrianski rok brzo zamenjuje tradicionalnu muziku i instrumente u crkvama. Neki ljudi vide ove promene kao boanski blagoslov, drugi kao sotonski izum. Izgleda da o ovom problemu nema neutralnosti. Vode se veoma une diskusije na svim nivoima. esto dati argumenti vie podiu temperaturu mesto da razjasne problem, reflektujui pre lini ukus nego shvatanje biblijskih principa muzike. Pojavljuju se i razliite knjige sa ovom tematikom. Knjiga Hrianin i rok muzika se posebno istie zbog nekoliko razloga. Napisali su je popularnim stilom sedam skolara koji su poreklom iz est razliitih nacionalnosti. Sa jednim izuzetkom, svi su obrazovani muziari sa akademskim diplomama, i aktivno su ukljueni u obogaivanje iskustva bogosluenja u svojim mesnim crkvama. injenica da su je napisale sedam osoba govori o njenoj vrednosti - u mnotvu savetnika je mudrost! Knjiga ima dva glavna cilja.

iv Prvi, da pomogne ljudima da shvate pravu prirodu razliitih stilova rok muzike i probleme koji se pojavljuju kada se rok muzika transformie u medijum za hriansko bogosluenje i evangeliziranje. ta ini rok muziku tako razliitom od bilo koje druge forme muzike? Zato je rok muzika postala najvei propagator moralnih, socijalnih i estetskih vrednosti u proteklih 50 godina? ta je to to ini rok muziku tako privlanom mnogim ljudima irom sveta, uprkos svojim revolucionarnim antihrianskim i anti-kulturnim vrednostima? Postoji li neto jedinstveno u strukturi same rok muzike to je ini bitno razliitom i adiktivnijom od bilo koje druge muzike? Drugi cilj je da se definiu oni biblijski principi koji treba da vode hriane u pravljenju dobrih muzikih izbora. Ovi principi su formulisani u estom i sedmom poglavlju. Kako jedinstveno uenje o Suboti, Svetinji i drugom Adventu treba da utie na bogosluenje, ukljuujui i muziku? Kakvo je ukupno uenje Biblije o muzici? Druga poglavlja doprinose na razliite naine da se definiu biblijski principi. Svrha ove knjige nije da oznai svu savremenu muziku kao rok, jer postoje savremene pesme sa muzikom i reima koje su pogodne za bogosluenje. Svrha je vie da se pojasni kako muzika, rei i nain pevanja treba da odgovaraju biblijskim principima bogoslubene muzike. Suprotno preovladavajuim pogrenim shvatanjima, Hrianin i rok muzika pokazuje da Biblija jasno pravi razliku izmeu sekularne muzike koriene za drutvenu zabavu i sakralne muzike koja je validna za oboavanje Boga. Biblija ui da crkvena muzika treba da bude takva da je u centru Bog, a ne ovek. Ideja slavljenja Gospoda zbog zabavljanja i razonode je strana Bibliji. U vreme kada je razlikovanje izmeu sakralne i sekularne muzike zamagljeno, i kada mnogi promoviu modifikovane verzije sekularnog roka za korienje u crkvi, vano je podsetiti se biblijskog poziva da se poklonimo Gospodu u svetoj krasoti (1. Dnevnika 16:29). Iako je ova knjiga prevedena pre vie godina, pa se neke injenice iz sveta rok muzike ine zastarelima, izneti osnovni principi su i dalje aktuelni. Verujem da e ova knjiga dobro doi u rasvetljavanju ovog problema svima koji uestvuju u muzikoj slubi u crkvi: dirigentima, korepetitorima, organistima, solistima, propovednicima, pevaima, studentima, mladima... Balaneskovi Dragia, docent Fakulteta umetnosti u Niu lan odbora Muzike slube Unije

v

SADRAJ1. OPTI PREGLED RASPRAVE O MUZICIDefinisanje izrazaRok muzika Savremena hrianska muzika Izrazi zahvalnosti Metod i stil Nada autora

144 5 7 8 9

Pregled tema(1) Moralnost muzike (2) Rok muzika nije nemoralna (3) Rok muzika i evangeliziranje (4) Rok muzika i crno naslee (5) Rok muzika i Biblija (6) Uloga Lutera (7) Crkvena muzika i adventistika teologija (8) Rok muzika i prevara poslednjeg vremena

910 13 16 19 20 22 25 26

2. ROK MUZIKA I NJEN POGLED NA SVETRazvoj shvatanja o Bogu i o muzikim stilovima1. 2. 3. Orijentacija "Bog daleko od nas" Orijentacija "Bog za nas" Orijentacija "Bog pored nas/Bog u nama"

293334 38 43

Afriki koreni rok muzikeMuzika oivljavanja i afro-amerika obraenja Uticaj humanizma

4849 50

Zakljuak

52

3. ROK MUZIKA IZ ISTORIJSKE PERSPEKTIVEPoeci rok muzikeNegro spirituals Roenje rok muzike Uticaj Elvisa Prislija

555859 59 60

Rok muzika 1960-tihUloga Bitlsa

6363

viOdbacivanje hrianstva Narkomanija i acid rok 65 66

Rok muzika 1970-tihDecenija sotonske muzike Satanski simboli Satanska angaovanost

6868 70 71

Rok muzika od 1980-tihMadona: "portparol" seksualnosti Majkl Dekson: ljudsko bie koje se gradi bogom Hevi metal Rep muzika

7374 76 77 78

Zakljuak

79

4. ROK END ROL RELIGIJARok end rol religijaDoivljavanje natprirodnog Oseanja vie nego razum Oboavanje rok zvezda Panteistika religija

878989 90 92 94

Ritual seksa, droga i plesaSeks kao sjedinjavanje sa beskonanim Droge za doivljavanje beskonanog Rok igranje

9696 98 100

Zakljuak

104

5. ROK RITAM I HRIANSKI ODGOVORStruktura rok muzikeRitam Efekat rok bita na miie Rok ritam i seksualna reakcija Efekti roka na um

107109110 114 116 118

Hrianski odgovor na rok muzikuNesveta alijansa Puls srca i ritam muzike Da himne imaju znaaj i smisao Obilje savremenih himni

123124 130 132 133

Zakljuak

133

vii

6. ADVENTISTIKA TEOLOGIJA O CRKVENOJ MUZICICrkvena muzika u kontekstu suboteSubota nudi razloge za bogosluenje Svetost u vremenu kao svetost u crkvenoj muzici Meanje svetog sa svetovnim

137142142 145 146

Crkvena muzika u kontekstu nebeske svetinjeBogosluenje nebeske svetinje U Hramu nije doputena svetovna muzika Pouke iz hramske muzike

147149 151 153

Crkvena muzika u kontekstu drugog dolaskaBogosluenje u oekivanju Adventna muzika Adventno nadahnue

155155 156 157

Zakljuak

158

7. BIBLIJSKI MUZI KI PRINCIPIVanost pevanja u biblijiRazlog za pevanje Nain pevanja Mesto i vreme pevanja "Nova pesma" Biblije

161162164 165 169 169

Muzika sluba u BiblijiMuzika sluba u Hramu Muzka sluba u sinagogi Muzika sluba u Novom Zavetu

171171 179 181

Igranje u BiblijiNije bilo igre na bogosluenju Reference o igri "Hvalite ga igrom" Igra u Novom Zavetu Davidovo igranje pred Gospodom ene i muzika u Bibliji

187189 190 191 192 194 196

Zakljuak

198

8. EFEKTI ROK MUZIKEUticaj muzikeZvuni talasi i mozak Muzika i stvaranje hormona

201202203 204

viiiKonsonanca ili disonanca? Ritam muzike i ritam tela 205 207

Efekti rok muzikeZavisna mo roka Ritam tela pod stresom Brzina pulsa Poveano stvaranje adrenalina Efekti pulsirajueg svetla Zagluujua buka

209210 210 211 213 214 215

Zakljuak

218

9. KAKO JE POP MUZIKA ULA U CRKVUKako je pop muzika ula u crkvuRana kritika roka Nedosledna kritika Slabljenje odlunosti Evangelistika tendencija ka muzikom prilagoavanju Mo kulture

219220220 221 222 223 225

Karakteristike socijalnog pogleda na svetNaturalizam Amoralizam Relativizam Rok i religiozni pop

228228 229 230 232

10. POP MUZIKA I EVANELJE(1) Zabavljanje nasuprot pouavanjuEvanelje nije zabava

235237237

(2) Novotarija nasuprot kreativnostiPop muzika nema kreativnu izvrsnost

238239 242

(3) Neposredno zadovoljenje nasuprot odloenom zadovoljenju 240Evaneoski princip

(4) Niski standardi naspram visokih standardaVisoki standardi u crkvenoj muzici

243244

(5) Komercijalizam nasuprot ne-komercijalizmuEvanelje nije biznis

246247

(6) Popustljiva nasuprot disciplinovana

248

ixBogosluenju je potrebna disciplinovana muzika 249

(7) Ljupkost/grotesknost nasuprot lepoti/istiniCrkvena muzika je ogledalo evanelja Crkvena muzika mora da ima ravnoteu

250251 253

(8) Estetska neuravnoteenost nasuprot evaneoskoj uravnoteenosti 251 Zakljuak 257

11. ROK MUZIKA I EVANGELIZAMDefinisanje problemaSakralna muzika Rok muzika Savremena hrianska muzika Liberali nasuprot konzervativcima

259260260 261 263 264

Rok muzika i evangelizamEkumenska muzika Evangelizatorska muzika nasuprot crkvenoj muzici Rok muzika privlai mnotvo Samo rok muzika moe da osvoji tinejdere Rok muzika daje izvrsne rezultate Praktine sugestije za omladinske sabore

264265 265 269 270 270 272

Zakljuak

273

12. ROK MUZIKA I KULTURARok muzika i kulturni koreniNegro spirituals Naslee crnake klasine muzike Rok muzika i afriko muziko naslee Pravo poreklo rok muzike Dva stara stila bogosluenja Dva dananja stila bogosluenja Opasnost od etnikog ponosa

277280280 281 282 286 287 287 289

Principi sakralne muzikeJedinstvo Re u centru Hvala i zahvalnost Sluba Gospodu Poboan ivot Muzika prikladna za nebo

291291 292 292 293 294 295

x Zakljuak 295

13. MUZIKA I MORALIstorijska perspektivaBranitelji neutralnosti muzike Moralnost muzike u starim kulturama Muzika i pad u greh

299300300 302 303

Poruka u medijumuMuzika diktira oseanje Muzika prenosi poruku nezavisno od rei 306 Muzika i ljudska oseanja

305306

307

Pitanje stilaMuziki stilovi odraavaju teoloke poglede Ranohrianska muzika i pojam Boga Muziki stilovi i pojam Boga

310311 312 312

Zakljuak

314

14.OD ROK MUZIKE (ROCK MUSIC) DO STENE VEKOVA (ROCK OF AGES) 317Kako je rok muzika ula u moj ivot ivot pobune i izolacije Kako je rok muzika poljuljala moj ivot Penjanje uz rok lestve Nemaka: od vrha do dna Povratak u Junu Afriku: novi poetak Od hard roka do hrianskog roka Promena teksta nije dovoljna Sekularni rok i "hrianski" rok Muzika kao evangelizatorska pomo Od "hrianskog" roka natrag u svetovni rok Druga prekretnica moga ivota 318 319 320 321 321 323 324 325 326 327 327 328

xi Konana prekretnica Pomaganje drugima da bi se oslobodili od roka Odabiranje dobre muzike Kako doneti radikalne odluke u pogledu muzike Zakljuak 329 330 331 332 334

1. OPTI PREGLED RASPRAVE O MUZICISamuele Bakioki Rok ili ne, pitanje je sad, to je kritino pitanje koje u dananje vreme potresa mnoge hrianske crkve, ukljuujui i sve vei broj adventistikih crkava. U vreme pre jedne generacije postojalo je skoro univerzalno slaganje da je rok muzika, u bilo kom obliku, neprikladna kako za lino sluanje tako i za izvoenje u crkvi. U to vreme mladi koji su eleli da sluaju "svetovnu muziku" morali su da potrae neko skrovito mesto, daleko od uiju svojih roditelja, nastavnika i ak nekih svojih prijatelja. Danas, ako hrianski tinejder eli da slua tu istu "svetovnu muziku" - a u mnogim sluajevima mnogo goru - on to moe da uini uz podrku svoje porodice, crkve, hrianske kole i prijatelja. Nije neobino uti rok muziku koja treti iz spavaonica adventistikih akademija i koleda. Iskreno reeno, moram da priznam da sam tek u toku 1999. godine shvatio da u adventistikim crkvama postaje sve popularniji "hrianski" rok. Moda e mi se neki narugati da sam dosad iveo na Marsu. Moda jesam. Toliko sam bio zaokupljen svojim istraivanjem, pisanjem i predavanjima da nisam ni zapazio novi smer u kome je muzika krenula u mojoj vlastitoj adventistikoj crkvi. Ovo je moda delimino i zbog toga to sam sve do 1999. godine slubeno putovao po svetu, te nisam stvarno bio suoen sa rok sastavima koji bi svirali u adventistikim crkvama pre moje propovedi. Pod rok sastavom podrazumevam pet-est mladih koji sviraju standardne instrumente: elektrinu gitaru sa pojaalom, elektrini bas, bubnjeve i klavijature kao to je sintisajzer. Po prvi put sam bio svedok sviranju takvih sastava u toku mojih predavanja u Severnoj Americi i preko okeana 1999. godine. Na jednom adventistikom omladinskom saboru preko okeana jedne veeri sam prvi put video i uo jedan sastav mladih sa hipi imidom koji je raspalio visokodecibelnu, hevi bit rok muziku sa lajt-ou programom i dimnim efektima i sa svom opremom tipinom za noni klub. Niko nije mogao da razume o emu su pevali, jer su se rei udavile u prejakom zvuku. Zaista, za mene je to bilo okantno iskustvo. Oseao sam se kao da sam aterirao u neki noni klub, a ne da sam se nalazio na mestu bogosluenja. Nekoliko sedmica kasnije doiveo sam slina iskustva u adventistikim crkvama u Severnoj Americi. Kada sam ta iskustva podelio sa 7000 i vie pretplatnika mojih

2

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

"Novosti poslednjeg vremena", primio sam stotine E-mail poruka iz raznih krajeva sveta. Svi su oni izrazili istu zabrinutost zbog toga to rok sastavi sviraju neprikladnu muziku u njihovim crkvama, kolama ili na omladinskim saborima. Uzgred budi reeno, da biste dobili besplatne dvonedeljne vesti, jednostavno mi E-mail-om poaljite svoj zahtev: Izvetaji koji stiu iz mnogih zemalja prisilili su me da shvatim teinu situacije. Postalo mi je sasvim jasno da prihvatanje muzike rok tipova vie nije izolovani problem, ve svetski trend koji uzima maha kako u adventistikim crkvama tako i u preostalom hrianskom svetu. Mnogi itaoci mojih novosti ohrabrili su me da ovaj predmet obradim u jednoj knjizi. U poetku nisam bio voljan da to uradim jer nisam autoritet to se tie muzike. Na moje iznenaenje, desetak profesionalnih muziara iz raznih delova sveta ponudilo se da prui svoj doprinos time to e napisati poglavlja za ovaj simpozijum. To sam shvatio kao znak da treba da krenem napred sa ovim projektom. Odluio sam da bih mogao da obradim pitanje rok muzike sa biblijske, istorijske i etike take gledita, a da kompetentni muziari direktnije istrae muzike aspekte roka. Ovaj projekat je krenuo i Bojom milou bio je zavren u rekordnom vremenu za oko est meseci. Neophodno razjanjenje. Pre nego to nastavimo da objanjavamo ciljeve, postupke i opti sadraj knjige, vano je raistiti sa moguim pogrenim shvatanjima ili predrasudama. Cilj ovog simpozijuma nije da svu savremenu muziku okarakterie kao "rok". Uveren sam da ne govorim samo u svoje ime ve i u ime saradnika na ovom projektu kada kaem da ima mnogo savremenih pesama ije su muzika i rei prikladni za bogosluenje. U toku proteklih pet godina propovedao sam u mnogim adventistikim crkvama gde su male grupe vodile "slubu hvale" koristei himne i savremene pesme koje su se obino prikazivale na ekranu. Neke od tih pesama su trivijalne i plitke i po melodiji i po reima, ali isto vai i za neke himne. Mogu da podnesem nekoliko trivijalnih horova koji ponavljaju iste rei ad nauseam, ukoliko one nisu jedini repertoar na bogosluenju. Neke od savremenih pesama, meutim, odiu pravim arom pobonosti kao to je "Kao to kouta trai potoke, tako dua moja trai Tebe". I melodija i rei ove pesme prikladno izraavaju duhovnu enju iskrene due. Dakle, ne bi bilo poteno etiketirati svu savremenu muziku kao "rok". Sluajno me je moj najmlai sin,anluka, obavestio da je pesma "Dobrodola kui, deco", koju smo pre nekoliko godina iskoristili za specijalni video snimak pod naslovom "Subota u pesmama", savremena pesma. To pokazuje da sam u svojoj slubi koristio savremene pesme, a da to nisam ni znao.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

3

Za mene kriterijum nije da li je neka pesma stara ili savremena, ve da li su njena muzika, rei i nain pevanja u skladu sa biblijskim naelom bogoslubene muzike. Nasuprot preovladavajuim pogrenim predstavama, Biblija jasno pravi razliku izmeu muzike koja se koristi za drutvenu zabavu i muzike dostojne oboavanja Boga. Ta sutinska razlika prikazana je u 7. poglavlju "Biblijska naela muzike", koje je najdue i najvanije poglavlje ove knjige. Neki itaoci 7. poglavlja e biti iznenaeni kada otkriju da u biblijska vremena muzika i instrumenti koji su se koristili u drutvenim zabavama (a koji su uglavnom bili religiozne prirode) nisu bili doputeni na bogosluenju u Hramu, sinagogi i u prvoj crkvi. Nema sumnje da je Boji narod u biblijska vremena jasno razlikovao svetu muziku za bogosluenje od svetovne muzike koja se koristila za socijalnu zabavu. Oni koji poriu ovu injenicu treba da se malo poue. Neke savremene pesme u skladu su sa biblijskim naelom bogoslubene muzike. Na primer, pesma koju smo ve spomenuli, "Dobrodola kui, deco", ima i melodiju i rei koje govore mom srcu kada se pevaju s potovanjem. Posluajmo ove rei: Veliki dan ide, objavljuju trube, kad e vrata neba otvorena biti i ui e tamo koji Boga ljube. U naruju svome mile emo sviti koji su u Hristu umrli jo davno i ivot e veni zapoeti slavno. Teko je ostati ravnoduan i ne biti dirnut muzikom i porukom ove savremene pesme. Ova lina iskustva i komentari su dati da uvere itaoce da ovu knjigu nije napisala "skupina fanatika" reenih da svu savremenu muziku razbucaju kao "sotonski rok". Na cilj je da budemo konstruktivni a ne destruktivni. Mi elimo da pomognemo iskrenim hrianima svih uverenja da bolje razumeju biblijska naela kojima treba da se rukovodimo u izboru muzike prikladne za lino sluanje i za upotrebu u crkvi. Ciljevi ove knjige. Ova studija ima dva glavna cilja. Prvi je da pomogne ljudima da shvate ta je to to rok muziku ini tako drugaijom od bilo kog drugog oblika muzike. Zato je rok muzika najvei propagator etikih, socijalnih i estetskih vrednosti poslednjih pedeset godina? ta je to to rok muziku ini tako privlanom i neodoljivom za toliko mnogo ljudi irom sveta, uprkos njenim revolucionarnim antihrianskim i kontrakulturnim vrednostima? Postoji li neto jedinstveno u strukturi same rok muzike to je ini bitno drugaijom i za koju ljude vezuje bolesna zavisnost vie nego za bilo koji drugi oblik muzike? Koji su to problemi u preobraavanju rok muzike u medijum za hriansko bogosluenje i evangeliziranje? Ova vana pitanja se istrauju u nekoliko poglavlja, kao to emo objasniti u tekstu koji sledi. Drugi cilj ove studije jeste da utvrdi glavna biblijska naela muzike. Ova naela su formulisana u 6. i 7. poglavlju. Prvo razmatra kako bi jedinstvena verovanja adventista

4

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

sedmoga dana o suboti, svetinji i drugom dolasku trebalo da utiu na bogosluenje, ukljuujui i muziku. Drugo istrauje sva uenja Biblije u pogledu muzike. Ostala poglavlja na razliite naine doprinose da se definiu biblijska naela za odabiranje dobre muzike. Uvod je podeljen na dva dela. Prvi definie izraze "rok muzika" i "savremena hrianska muzika (SHM)". Poto se ova dva izraza esto koriste u ovoj studiji, elimo da italac zna ta pod tim podrazumevamo. Ovaj odsek ukljuuje takoe izraze zahvalnosti i objanjenje postupka i stila. Drugi deo daje pregled glavnih tema koje obraujemo u ovoj knjizi. Ovaj odsek pomae itaocima da razumeju koji su neki od glavnih predmeta razilaenja u nazorima o muzici. Deo 1 Definisanje izraza Rok muzika. Definisanje "rok muzike" je najtei zadatak zbog toga, kako Ginter Projs objanjava u 11. poglavlju ove knjige, to je on "u toku svog poluvekovnog postojanja, stvorio itavo pleme dece i unuka. Staro "kamenje" ("Stones") se jo uvek "kotrlja" ("Rolling") i oni su postali bukvalno dede najnovijih tehno i rep nakaza. Starac zvani "Rock 'n Roll" enio se sa svakojakim poznatim enama koje su izrodile meleie kao to su dez rok, klasini rok, latinski rok, politiki rok i drugi. "Nijedna droga nije ostala netaknuta na ludim psihodelikim urkama gde su glavni rok i ekstazi. Tehno nakaze tvrde da je "njihova" muzika svet za sebe, a ne samo jo jedan "rok" stil... Osnovni muziki elementi roka, ukljuujui i "hrianski" rok, jesu jaina zvuka, ponavljanje i bit. To je muzika smiljena ne da se uje, nego da se oseti, da se u nju ovek udavi. "Upali, zaroni i izdvoj se", to je moto i efekat koji se trai... Rei su drugorazredne u odnosu na muziku. Istraivai govore o "signalnom sluanju" to znai da je pominjanje neke rei ili kratkog izraza dovoljno da evocira neku temu i pobudi oseanja sluaoca. Svaka od stotine kulturno razliitih grupa mladih ima svoj "signalni renik"."1 Projsova definicija "rok muzike" primenjuje se specifino na svetovnu muziku. U ovom simpozijumu, meutim, izraz "rok muzika" esto se koristi u irem znaenju. On ukljuuje svu muziku, bilo svetovnu ili religioznu, gde ritam, tekst, izvoai i nain izvoenja imitiraju rok muziku i muziare time to ljude stimuliu fiziki umesto da ih uzdiu duhovno. Drugim reima, izraz "rok muzika" se koristi u ovoj knjizi u irem znaenju popularne muzike koja se danas upotrebljava za zabavu i koja se esto naziva

1

Gnter Press, "Rock Music and Evangelism," Poglavlje 13 ovog simpozijuma, str.304.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

5

"pop muzikom". U stvari, u poglavljima 9 i 10, prof. Kalvin Johansen koristi izraz "pop muzika" kao sveobuhvatni izraz za razliite verzije svetovne i religiozne rok muzike. Da bih ilustrovao svoju iru definiciju "rok muzike", dopustite da vam ispriam jedno iskustvo. Bio sam pozvan da govorim u crkvi gde je rok sastav od etvoro mladih ljudi predvodilo u pevanju. Desilo se neto iznenaujue dok su predvodili u pevanju "Zadivljujue milosti" (Amazing Grace). Nije prolo mnogo vremena pre nego to je crkva poela da se njie u ritmu muzike. Neki su ak izali iz klupa i poeli da igraju izmeu redova. Bilo je oigledno da je nain na koji je sastav svirao himnu sa tipinim rok bitom naveo ljude da zaborave rei himne koje nisu poziv na ples nego na razmiljanje o zadivljujuoj milosti Bojoj "koji je spasio nesrenika kao to sam ja". Ovaj primer slui kao ilustracija da je rok muzika prodorna i da proima sve. Ponekad ona nalazi svoj put ak i u pevanju tradicionalnih himni. Njen uticaj je vie muziki nego tekstualno. Mnogi ljudi vole da pevaju ak i tradicionalne himne sa rok bitom, jer ih takva muzika stimulie fiziki. Mi danas ivimo u drutvu koje je okrenuto zabavi i ljudi svuda trae fiziki uitak, ukljuujui i kolu i crkvu. Nakon 35-godinjeg iskustva kao predavaa, mogu da posvedoim da je pouavanje brucoa daleko izazovnije danas nego pre 25 godina. Mladi ljudi su postali tako uslovljeni svetom zabave, osobito rok muzikom, da, ako svoje predavanje ne uinim "zabavnim", "fiziki stimulativnim", otprilike jedna treina odeljenja e zaspati na moje oi. Nema zadovoljstva u predavanju zaspalom odeljenju. Isto vai i u crkvi. Muzika i propoved moraju biti zabavni, inae e lanovi otii na bogosluenje negde drugde. Uskoro emo se vratiti na ovaj problem. Savremena hrianska muzika. Definisati "savremenu hriansku muziku" (SHM) isto je tako problematino kao i definisati "rok muziku" jer se javlja u velikom broju vrsta. Ve smo zapazili da nije sva SHM rok muzika, iako se ovo dvoje esto brkaju. Procenjuje se da od 80 do 90 posto SHM otpada na irok spektar rok stilova. 2 U 11. poglavlju Projs objanjava: "Viebojni spektar ove industrije protee se od "pastelne" folk, omladinske horske muzike, kantri, ansone, balade, gospela do "svetlijih tonova" folk roka, kantri roka, gospel roka i konano neverovatnih "zaslepljujuih boja" hrianske hard kor, hevi metal i tehno muzike. Izmeu ovih ekstrema nalazi se

2

David W. Gould, Contemporary Christian Music Under the Spotlight WA,1998), str. 16.

(Oak Harbor,

6

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

"bljetavilo" repa, hip-hopa, latina, regea, a sve to "posveeno" "hrianskim" tekstovima i sve brojnijom publikom vernika i nevernika."3 "Hrianski" rok postaje sve vie jedina muzika koja se nalazi u hrianskim knjiarama. Jedno duhovito iskustvo mog nekadanjeg profesora muzike Bjorna Kejna ilustruje ovaj problem. U jednom eseju pripremljenom za ovaj simpozijum (ali koji ja nisam mogao da iskoristim zbog podudarnosti sa sadrajem sa drugim poglavljima), Kejn je napisao: "Pre nekoliko godina posetio sam jednu od najveih hrianskih knjiara u Kaliforniji u nadi da u nai specijalni snimak Hendlovog oratorijuma "Mesija". Ova prodavnica je bila poznata po obilju religioznih snimaka. Kada sam zatraio snimak, gospoa iza tezge mi je ljubazno ali pomalo superiorno odgovorila da oni ne dre "takvu vrstu muzike", jer, kao to je kazala"Mi ovde drimo samo hriansku muziku" (!). Kada sam pregledao ogromne zalihe snimaka, pronaao sam samo ritmiku muziku (bit muziku), kao to je rok, gospel, bluz, dez, kantri i srodni oblici. To je ono to se danas naziva "savremenom hrianskom muzikom" ili "hrianskim rokom"."4 Velike hrianske knjiare obino dre veliki izbor SHM klasifikovane pod glavnim naslovima svetovnog roka kao to je metal, rep, tehno-drajv, pank, ska, retro, indastrial itd. Ti snimci bi trebalo da ponude "hriansku" verziju njihovog svetovnog pandana. Da bi pomogli mladima da izaberu, hrianski magazini daju tabele koje u jednoj koloni navode svetovne rok sastave, a u drugoj koloni odgovarajue "hrianske" sastave koji sviraju istu muziku, ali sa drugaijim reima. Kao potpuno iznenaenje delovalo je pojavljivanje sline tabele 13. januara 1996. godine, u jednom broju Insight -a, zvaninog adventistikog magazina za tinejdere. lanak je bio pod naslovom "Okreni prekida" i daje listu od tridesetdva "hrianska" umetnika koji zvue kao njihovi odgovarajui svetovni pandani. Prevara je oigledna. Hriani koji su postali zavisnici svetovnih rok sastava mogu da zadovolje svoju udnju za rokom sluajui "hriansku" verziju. Jo uvek mogu da dobiju istu fiziku stimulaciju, poto je muzika ista.5 Isti broj Insight -a donosi intervju sa Roderom Rekordom, "Savremena hrianska muzika: Da li je bolja od svetovne muzike?" Rekord je biblijski uitelj na Adventistikoj akademiji i peva u sastavu koji se zove "Imaginacija". U odgovoru na pitanje "ta je to loe u rok muzici i MTV programu?" Rekord kae:" Prvo, ne verujem da je

3 4

Genter Press (note 1), str.305. Bjorn Keyn, "A Look at Contemporary Christian Music,"privatni esej pripremljen za ovaj simpozijum, str.1. Na alost, nisam mogao da koristim ovaj izvanredan esej zato to je mnogo istog materijala pokriveno u drugim poglavljima. 5 "Making the Switsch!" Insight (Januar 13, 1996), str.13

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

7

oblik muzike lo. Ve verujem da su mnogi ljudi koji ga koriste - pop, rok, rep ili ta bilo - indirektno ili direktno pod uticajem avola."6 Reenje koje Rekord predlae mladima na svojim seminarima jeste da se prebace sa svetovnog roka na SHM, jer kae: "Rekao bih da se u svakom obliku hrianske muzike moe uivati."7 Osnovni problem sa Rekordovim gleditem, kojeg danas dele mnoge voe mladih i pastori, jeste neshvatanje da rok vri svoj uticaj muziki, a ne tekstualno. Promena rei ne menja efekat roka na um, miie i stvaranje hormona. Ovu injenicu su utvrdile brojne naune studije o kojima se izvetava u 5. i 9. poglavlju. "Srodna sa SHM i zavisna od nje je savremena bogoslubena muzika (SBM). Mnogi umetnici angaovani u SHM, aktivni su i u SBM, esto snimajui u istim svetovnim korporacijama. Znaajna razlika je u tekstu koji je vie zasnovan na Bibliji. Jedan primer je pesma "Kako je velianstveno Tvoje ime" od Mihaela V.Smita. Ona uglavnom predstavlja tip soft roka. Dva glavna problema sa SBM su da ona uglavnom ima rok ritam hevi bas linijom i ima mnogo ponavljanja. Isus je upozorio da se ne koriste isprazna ponavljanja u bogosluenju (Mat. 6:7). Ovu vrstu muzike sve vie prihvataju mladi adventisti koji organizuju sastave8 i u nekim sluajevima postiu profesionalni status."9 Sumirajui sve ovo, razlika izmeu svetovne rok muzike i veeg dela iz SHM je u najveem broju sluajeva relativna, poto je muzika ista, samo su rei drugaije. A rei ne neutralizuju tetne efekte rok muzike. Iz tog razloga, izraz "rok muzika" se koristi u ovoj knjizi u njegovom irem znaenju, ukljuujui sve verzije roka, bilo da je svetovni ili religiozni. Ponekad se izraz "pop muzika" koristi sa istim sveobuhvatnim znaenjem. Kada se izraz "hrianski" koristi da okvalifikuje rok, obino se smesti izmeu znakova navoda, jednostavno zbog toga to je prema naem gleditu govoriti o "hrianskom roku" oksimoron, to jest, kontradikcija izraza. Izrazi zahvalnosti. Najtee mi je da izrazim svoju zahvalnost i dug mnogim osobama koje su doprinele ostvarenju ovog simpozijuma. Pre svega, zahvalan sam estorici strunjaka (muziara) koji su saraivali na poglavljima ove knjige. Svaki od njih je uinio mnogo vie od svoje dunosti pripremajui pounu studiju o vitalnim aspektima rasprave o rok muzici. Svaki uesnik je predstavljen dva puta. Prvo, neke informacije o svakom uesniku su date u ovom poglavlju u vezi sa njegovim doprinosom diskusiji o rok muzici. Drugo, osnovne biografske informacije su date na poetku poglavlja svakog autora.

6

Roger Record "Contemporary Christian Music:Is It Better than Secular Music?" Insight (Januar 13, 1996). str.8. 7 Isto., str.11 8 Vidi, Jeff Trubey, "Making Waves," Adventist Review (Juli 17, 1997), str.8-13. 9 Genter Press (note 1), str.306).

8

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

Znaajno je da sedam uesnika (ukljuujui i ovog autora) predstavljaju est razliitih nacionalnosti. Prof. Kalvin M.Johansen je Amerikanac, muziar Brajan Nojman je Junoafrikanac, Dr. Euridie V.Osterman je Afroamerikanka, muziar Ginter Projs je Nemac, Dr. Volfgang H.M.Stefani je Australijanac, predava Tore Sognefest je Norveanin i ja, pisac, sam Italijan. Naa razliita kulturna i nacionalna pozadina prua ovom simpozijumu iru perspektivu. Specijalna zahvalnost mora da se oda petorici strunjaka koji su pripremili eseje koje nisam mogao da ukljuim u ovaj simpozijum. U nekim sluajevima eseji su bili veoma duboki i praktino izvan shvatanja prosenog itaoca. U drugim sluajevima, vei deo prikazanog materijala bio je ponavljanje sadraja drugih poglavlja. elim da izrazim svoje iskreno izvinjenje ovim ljudima to nisam mogao da ukljuim njihove eseje u ovaj simpozijum. Nema sumnje da sam ja lino imao koristi od onoga to su oni napisali. Posebna re zahvalnosti upuena je Dojsu Donsu i Debori Everhart sa Endrjus univerziteta za korigovanje i poboljanje stila rukopisa. Derod Vilijamson sa La Sijera univerziteta zasluuje da se specijalno pomene to je odvojio vreme da koriguje i reaguje na rukopis. Njegovi komentari su bili od velike pomoi. Svoju iskrenu zahvalnost upuujemo Donaldu J.Vudu za atraktivan dizajn omota. Trenutno Vud je student u koli urnalizma na Indijana univerzitetu. Uprkos tome to je veoma zauzet, odvojio je vreme da napravi dizajn za ovaj omot i da ga modifikuje nekoliko puta na osnovu vrednih komentara koje je dobio. Poslednje, ali ne i najmanje vano, izraavam svoju posebnu zahvalnost svojoj eni koja mi je bila stalni izvor ohrabrenja i nadahnua u toku prolih tridesetosam godina naeg branog ivota. Malo smo se viali dok sam istraivao i pisao ovu knjigu. Isto je bilo i kada sam pisao prethodnih etrnaest knjiga. Pa ipak, bez njene ljubavi, strpljenja i ohrabrenja, bilo bi mi jako teko da zavrim ovaj projekat za tako relativno kratko vreme. Metod i stil. Ovaj simpozijum je pisan iz biblijske perspektive. Koliko je meni poznato, svaki saradnik prihvata Bibliju kao normativ za definisanje hrianskih verovanja i prakse. Poto rei Biblije sadre boansku poruku napisanu od strane ljudskih autora koji su iveli u specifinim istorijskim situacijama, treba uloiti dosta truda da se razume njihovo znaenje u njihovom istorijskom kontekstu. Ovo uverenje se odraava u metodologiji koju su autori sledili u analizi biblijskih tekstova u vezi sa pevanjem, muzikim instrumentima i igranjem. Kao to bi se i moglo oekivati kada imate sedam saradnika, stil knjige nije jednobrazan. Uskoro ete otkriti da su neka poglavlja laka za itanje od drugih. Da bih olakao itanje, uzeo sam sebi slobodu kao urednik da podelim svako poglavlje na glavne delove i da izvrim podelu teksta na jo manje delove pod odgovarajuim naslovima. To prua izvesnu doslednost lejautu knjige. Ukoliko se drugaije ne

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

9

navede, svi biblijski tekstovi su citirani iz Revised Standard Version, copyright 1946, 1952. Nada autora. Bilo bi drsko nadati se da e ova knjiga promeniti um svakog oveka, osobito onih koji su se ve odluili. Ali mnogi ljudi su zbunjeni, a otvoreni. Oni su iskreni, ali iskreno u zabludi u onom to veruju. Nekoliko primera je dato u drugom delu ovog poglavlja. Jedan pastor mi je kazao: "Nekada sam bio poznat kao "pastor sa dairama" jer sam ih stalno koristio kao pratnju za crkvenu muziku. Ali nakon to sam proitao u vaem pismu da daire i drugi instrumenti povezani sa muzikom za zabavu nisu bili dozvoljeni u Hramu, sinagogi i u prvoj crkvi, odluio sam da nikada vie ne donesem daire u crkvu." Ovakvim ljudima se nadamo da emo pomoi sa ovom knjigom. Mnogi pastori, biblijski uitelji, voe mladih, laici i mladi ljudi imaju ogranieno razumevanje opasnosti koju rok muzika predstavlja za hriansku veru i o biblijskim uenjima u pogledu muzike. Oni smatraju da je muzika samo pitanje ukusa i kulture i da nam Biblija ne daje nikakva uputstva u oblasti muzike. I ja sam tako mislio sve dok nisam obavio ovo istraivanje. Iskopavanje svih informacija oduzelo je mnogo vremena. U proteklih est meseci provodio sam proseno 12-15 sati dnevno na ovom projektu, to moe da posvedoi moja ena. Oigledno je da zauzeti pastori ili ljudi laici teko da mogu nai vreme da se poduhvate istraivanja ovakve prirode. Oni meu nama koji imaju vreme i dar da istrauju nove istine, imaju obavezu da ih prenesu drugima. Hrianstvo se u stvari u tome sastoji. Upravo u tom duhu svaki saradnik predstavlja u ovoj knjizi ono do ega je on doao. Deo 2 Pregled tema Iz obzira prema onima koji cene pregled glavnih polemikih tema koje se istrauju u ovom simpozijumu, naveu ukratko listu od osam glavnih tema, zajedno sa sieom odgovora koji svaki saradnik daje u svom poglavlju. Nadam se da e ovaj pregled probuditi elju da se proita preostali deo knjige. (1) Moralnost muzike Branitelji upotrebe hrianske rok muzike na bogosluenju i u evangeliziranju smatraju da muzika nema moralnih kvaliteta ni za dobro ni za zlo. Prema tome, nita nije loe u prihvatanju rok muzike ako se promeni tekst, jer poruka nije u muzici nego

10

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

u reima. Ovo gledite se naglaeno iznosi u onom to je poznato kao Hrianski rokerski kredo objavljen u popularnom SHM magazinu (CCM Magazine): "Mi smatramo da su ove istine evidentne same po sebi, da je sva muzika stvorena jednaka, da nijedan instrument ili stil nije po sebi zao - da razliitost muzikog izraza koji potie od oveka nije nita drugo do dokaz beskrajne kreativnosti naeg nebeskog Oca."10 Slinih tvrdnji ima u izobilju u evangelikoj literaturi.11 Nekoliko uzoraka iz adventistike literature dovoljno je da pokae da ovakvo gledite postaje sve popularnije i u adventistikim krugovima. U jednom lanku "Savremena muzika je hrianska muzika", koji se pojavio u Ministry (septembar, 1996. godine), Mihael Tomlinson tvrdi: "Ja verujem da je muzika po sebi bez moralnih kvaliteta, ni za dobro ni za zlo. Problem je vie u tome za ta se muzika koristi da kae ili da uini nego u muzici per se."12 On ide toliko daleko da kae: "Da li neke crkvene voe osuuju hrianski 'rok' zbog toga to ga ne razumeju ili moda zbog toga to su zaslepljeni generacijskim predrasudama ili linim sklonostima?"13 Tomlinsonovo gledite je jasno. Muzika je moralno neutralna. One crkvene voe koje osuuju "hrianski" rok su ili neznalice u tom pogledu ili imaju predrasude u vezi sa tim. Da li je to tako? Uskoro emo videti. Harold B.Henam, poznati i uvaeni adventistiki muziar, izraava isto gledite kada kae da "moralne stvari imaju veze sa ljudskim postupcima i odnosima prema drugima, a ne sa notama neke kompozicije".14 Kasnije u istoj knjizi Henam potvruje: "Moralne i religiozne vrednosti treba da su odvojene od isto estetskih."15 Odgovor. Glavni odgovor navodnoj etikoj neutralnosti muzike nalazi se u 13. poglavlju "Muzika i etika", autor Volfgang H.M.Stefani, australijski muziar, strunjak, pastor, koji je diplomirani muziar, a doktorirao iz oblasti verskog vaspitanja na Endrjus univerzitetu 1993. godine. Njegova disertacija je bila na temu "Pojam o Bogu i stilu svete muzike". Bio je profesor muzike devet godina na fakultetu i na poslediplomskim studijama, ukljuujui Teoloki seminar adventista sedmoga dana na Endrjus univerzitetu.

10 11

"Christian Rocker's Creed," CCM Magazine (Novembar 1988), str.12. Za spisak od oko 20 izjava od evangelikih voa koji veruju u neutralnost muzike vidi David W.Gould (note 2), str.19-21. 12 Michael Tomlinson," Contemporary Christian Music is Christian Music," Ministry (Septembar 1966), str.26. 13 Isto. 14 Harold Byron Hannum, Christian Search for Beauty ( Nashville, TN, 1975), str.51. 15 Isto., str.112.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

11

Moram da priznam da sam, kada sam prvi put proitao Stefanijev esej, bio zabrinut da je moda suvie teak za prosenog itaoca. On je sjajan strunjak kojeg visoko potujem, ali ono to on pie kao da je iznad shvatanja prosenog itaoca. Jedan prijatelj u koga imam poverenje ohrabrio me je da ukljuim Stefanijev esej u ovaj simpozijum jer su neki itaoci dobro obrazovani i oni e ceniti njegov struan i zadivljujui odgovor na navodnu etiku neutralnost muzike. Stefani jednostavno predstavlja etiri glavna argumenta. Prvi argument je istorijski. U toku protekla dva i po milenijuma, muzika se smatrala tako monom i uticajnom silom u drutvu da su vodei filozofi i politiari zagovarali da se ona kontrolie nacionalnim ustrojstvom. Tako su, istorijski, muzika i moralnost bili usko povezani. Drugi argument je teoloki. U grehom opustoenom svetu svako ljudsko stvorenje je u izvesnoj meri moralno upleteno. Ideja da umetnika dela, kao to su muzika, nisu taknuta padom u greh razvila se u toku srednjeg veka kada je katolika crkva kontrolisala umetnika stvaranja. Kada je crkva izgubila svoje uporite i kada je drutvo postalo svetovno, ideja da estetske umetnosti nisu podlone moralnoj odgovornosti se nastavila. Posledica je da su "rok, rep, tre (thrash) metal, klasina, dez, kantri i vestern, soul i itavo mnotvo drugih vrsta muzike, svaka sa svojim sopstvenim individualnim estetskim standardima, neizbeno postali prihvatljivi oblici muzikog izraza, ak i u kontekstu bogosluenja".16 Stefani zapaa da ovo popularno gledite ignorie radikalno izopaivanje koje je greh uinio na svakom polju ljudskog nastojanja, ukljuujui i muziku. Hriani su pozvani da istrauju muziku, ne samo da bi odredili da li je lepa, ve i da bi ustanovili da li je moralno u skladu sa biblijskim uenjima. Trei argument se zasniva na naunom istraivanju proteklih nekoliko decenija koje je pokazalo da muzika "diktira oseanja". "Na primer, pripajanje muzike filmskoj zvunoj traci podrazumeva da muzika utie na sve ljude na slian nain. I zaista, kada to ne bi bio sluaj muzika zvuna traka bi bila besmislena"17 "Sada postoji jedno istraivako telo koje pokazuje da muzika zaista znaajno obavlja komunikaciju na izvestan nain koji moe i treba da se proceni da li je prikladan i ak da li je ispravan ili ne za dati kontekst."18

16 17

Wolfgang Stefany,"Music and Morality," Poglavlje 13 ovog simpozijuma, str.350. Isto., str.352. ," Insight (Avgust 16, 1997), str.6. 18 Isto., str.354.

12

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

etvrti argument je filozofski, pa ipak veoma praktino iznet: "to vlada srcem, ini umetnost."19 Stefani pokazuje veoma logino da muziki stilovi nisu neutralni, ve da imaju svoju vrednost. "Oni su zaista otelotvorenje verovanja."20 U svojoj disertaciji on veoma jasno pronalazi korelaciju izmeu razvoja razumevanja Boga i razvoja novih muzikih stilova u toku hrianske istorije... To je vaan pojam koji sam ja istraio u 2. poglavlju, jer pokazuje da je napokon bitka oko muzikih stilova teoloka bitka oko naeg shvatanja Boga. Rok muzika danas i u svojoj svetovnoj i u "hrianskoj" verziji, odraava pojam imanentnog "Boga u nama". Takvo gledite o Bogu promovie muziku koja i fiziki i emocionalno snano stimulie pomou ritmova koji se ponavljaju da bi se postigao direktni kontakt sa boanskim ili da bi se ono doivelo. Konano, ono to je u opasnosti u bici oko muzike jeste razumevanje same prirode Boga koji se oboava. Postavlja se pitanje: Da li crkvena muzika slui da se oboava sveti i transcedentni Bog iz biblijskog otkrivenja ili neko prigodno Bie tipa linog ljubavnika stvoreno u ljudskoj mati? Rasprava po ovom pitanju je una i nee prestati, jer neizbeno ljudi oseaju da njihova muzika predstavlja Boga koga oni ele da oboavaju. Da muzika nije neutralna, to jasno priznaju sami muziari. Na primer, Hauard Henson, poznati kompozitor i nekadanji upravnik Istmen muzike kole u Roesteru, u dravi Njujork, kae: "Muzika je nainjena od mnogih elemenata i, u skladu sa srazmerom ovih elemenata, moe da umiruje ili snai, da oplemenjuje ili vulgarizuje, da bude filozofska ili orgijska. Ona ima mo i za zlo i za dobro."19 Rok zvezda Dimi Hendriks jo naglaenije iznosi isto gledite: "Moete hipnotisati ljude muzikom i kada dou do svoje najslabije take moete da propovedate u njihovu podsvest to god elite da kaete."20 Istinitost Hendriksovih rei poznata je poslovnom svetu ve dugo vremena. Poslovni ljudi znaju da izvesne vrste muzike mogu poveati prodaju, dok druge vrste muzike mogu da je smanje. Muzika korporacija koja distribuira muziku za trgovine reklamira svoje usluge ovim reima: "Nauka o razvijanju stimulansa koristi mo koja je svojstvena muzici po kontrolisanom ablonu da bi se postigli predodreeni psiholoki i fizioloki efekti kod ljudi. Vodee kompanije i trgovake firme sada koriste muziku da bi poboljali sredinu, stavove i uinak."

19 20

Howard Hanson citiran u American Journal of Psychiatry 90 (1943), str.317. Jimi Hendrix, intervjuisan u Life (Oktobar 3, 1969), str.4.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

13

I sama Biblija odbacuje gledite o neutralnosti muzike priom o Davidu koji je bio pozvan da umiruje cara Saula kad god ga je uznemiravao zao duh. "I kad bi duh Boji napao Saula, David uzevi gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otiao od njega." (1.Sam. 16:23). Zapazimo da je Saul bio pod uticajem fiziki, emocionalno i duhovno, ne Davidovog pevanja, ve isto instrumentalne muzike. Gledite da je muzika neutralna kada nema rei odbacuje Pismo, nauka i zdrav razum. Pa ipak, to i dalje ostaje popularna obmana koja se koristi da bi se opravdalo prihvatanje pop muzike u domovima i crkvama, muzike koja stimulie ljude fiziki umesto da ih duhovno uzdie. (2) Rok muzika nije nemoralna Usko povezana sa navodnom neutralnou muzike je i popularno miljenje da su razliiti tipovi rok muzike samo jo jedan anr koji se ljudima moe svideti ili ne, zavisno od njihovih muzikih sklonosti ili kulture. Tako nita nije nemoralno kod rok muzike per se. Jedino je njena neprikladna upotreba moralno loa. Menjajui njen tekst, hriani mogu legitimno koristiti rok muziku da oboavaju Boga i objavljuju evanelje. Ovo gledite, popularno u mnogim evangelistikim crkvama, stie sve vie pristalica i u adventistikoj crkvi. Na primer, Stiv Kejs, iskusni pastor adventistike omladine i predsednik slube za mlade, esto odgovara na pitanja o "hrianskom roku" u Insight -u, zvaninom adventistikom asopisu za tinejdere: "Da li zaista postoji neto kao "hrianski rok"? Da li bi Bog to sluao i odobrio?" Kejs odgovara: "Nekada sam odgovarao na ovo pitanje reima da je hrianski rok avolov pokuaj da se uunja u crkvu... Sada na pitanja o "hrianskom roku" odgovaram pitanjem: ta je tvoje miljenje o "hrianskom roku"? Da li ve smatra da je u redu ili da nije u redu?"21 Za Kejsa, privatno ili crkveno korienje "hrianskog roka" je stvar linog miljenja i naklonosti. U jednom drugom lanku je napisao: "Muzike naklonosti su lina stvar. to takoe znai da se muziki ukus/naklonost moe menjati."22 Savet koji Kejs daje tinejderima u vezi sa sluanjem "hrianskog roka" je sledei: "Da li tvoja muzika ini da tvoja vera u Boga i ljubav prema Njemu rastu? Ako je tako, nastavi da je slua. Ako nije, budi spreman da napravi dobre promene ili da je iskljui."23

21 22

Steve Case, "Pastor Steve Answers," Insight (Avgust 16, 1997), str.6. Steve Case, "What About Christian Rock?" Insight (Mart 20, 1999), str.7. 23 Isto.

14

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

Slino gledite je izraeno u simpozijumu Hoemo li da igramo (Shall We Dance), koji je sponzorisan od strane nekoliko adventistikih organizacija, ukljuujui Severnoameriku diviziju adventista sedmoga dana. Tanosti radi, mora da se kae da prva reenica u uvodu daje ovakvo odricanje: "Ova knjiga nije zvanina izjava Crkve adventista sedmoga dana u pogledu standarda i vrednosti."24 Uteno je znati da ta knjiga, iako je sponzorisana od strane glavnih adventistikih institucija, ne odraava crkvene standarde i vrednosti. U pogledu upotrebe "hrianskog roka" simpozijum smatra da je njegova upotreba stvar linog ukusa i iskustva. "Neki su iskusili (duhovni) uticaj preko glasnih, ritmikih zahteva roka. Jo je vie onih koji tek spoznaju ire radosti elektrinog muzikog ukusa, prihvatajui uticaj razliitih stilova na razna raspoloenja i potrebe. Svako od nas mora da da svoj sopstveni odgovor na pitanje same muzike. Ako je fiziki i emocionalni uticaj u skladu sa duhovnom pesmom koju ja elim da pevam, onda ja mogu da prosudim da je ona prihvatljiva. Ako se taj uticaj bori sa mojim duhovnim oseanjem, onda moram zakljuiti da je ta muzika za mene pogrena."25 Odgovor. Da li je lini ukus ili naklonost tinejdera valjan kriterijum za odreivanje da li treba da sluaju "hrianski rok" ili ne? Moemo li oekivati da tinejderi shvate etike, socijalne i religiozne vrednosti koje se prenose rok muzikom u bilo kom obliku? Moemo li kriviti mlade ljude to sluaju rok muziku ako im ne pomognemo da uvide opasnosti koje takva muzika donosi? Meni se ini da je deo problema da sve vei broj adventistike omladine postaje bolesno zavistan od razliitih oblika rok muzike nedostatak snanog vostva u domu, crkvi i koli. Faktor koji tome doprinosi je nedostatak razumevanja prave prirode rok muzike. Naalost, veina ljudi ne shvata da je rok muzika mnogo vie od onog to se vidi i uje. Moram priznati da sam i sam bio neupuen u tu stvar sve dok se nisam posvetio ovom istraivanju. Zaista mogu rei da je ovo istraivanje bilo za mene iskustvo koje mi je otvorilo oi i mogu samo da se nadam da e rezultati naeg rada biti od koristi mnogim ljudima. Mnogi meseci marljivog istraivanja filozofskih, etikih, socijalnih i religioznih aspekata roka uverili su me da je ova muzika revolucionarni "religijski" kontrakulturni i antihrianski pokret koji koristi svoj ritam, melodije i tekstove da promovie, izmeu ostalog, panteistiko-hedonistiki pogled na svet, seksualnu perverziju, graansku neposlunost, nasilje, satanizam, okultizam, homoseksualnost, mazohizam i otvoreno odbacivanje hrianske vere i vrednosti.

24

Steve Case, ed., Shall We Dance: Rediscovering Christ-Centered Standards (Riverside, CA, 1996), str.15. 25 Isto., str.134.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

15

Moja analiza rok muzike je u poglavljima 2, 3, 4, 5. Ukratko reeno, to je ono to sam ja nauio. U 2. poglavlju o "Gledanju rok muzike na svet", otkrio sam da rok muzika odraava panteistiku ideju o Bogu kao imanentnoj, bezlinoj natprirodnoj sili koju pojedinac moe da doivi kroz hipnotiki ritam rok muzike i kroz drogu. Panteistiki pojam o Bogu olakao je prihvatanje rok muzike meu hrianima i svetovnim ljudima, poto obe grupe tee da ispune unutranji poriv za prijatnim doivljavanjem natprirodnog kroz hipnotike efekte rok muzike. U 3. poglavlju o "Rok muzici iz istorijske perspektive", saznao sam da je rok muzika prola kroz lako prepoznatljivi proces otvrdnjavanja od rok 'n rola do hard roka, acid roka, hevi metal roka, rep roka, tre roka itd. Stalno se javljaju novi tipovi izopaenih formi rok muzike jer rok-zavisnici stalno trae neto jae to e zadovoljiti njihovu poudu. U 4. poglavlju o "Rok end rol religiji" otkrio sam da je panteistiki pogled na svet kojeg rok muzika promovie, na kraju odveo do odbacivanja hrianske vere i do prihvatanja nove vrste religioznog iskustva. Ono pak podrazumeva upotrebu rok muzike, seksa, droga i plesa da bi se prela granica vremena i prostora i da bi se uspostavio kontakt sa natprirodnim. U 5. poglavlju o "Rok ritmu i hrianskom odgovoru", otkrio sam da se rok muzika razlikuje od svih ostalih oblika muzike po svom stalnom, glasnom, nepopustljivom bitu. Naune studije su pokazale da rok bit moe da izmeni um i da izazove nekoliko fizikih reakcija, ukljuujui seksualno uzbuenje. O ovom poslednjem se raspravlja u 8.poglavlju koje govori o "Efektima rok muzike", a autor je Tore Sognefest, norveki muziar i autor knjige Mo muzike. injenine informacije sakupljene o prirodi rok muzike u toku ovog istraivanja potpuno razjanjavaju da takva muzika ne moe biti legitimno transformisana u hriansku muziku promenom teksta. U ma kojoj da je verziji, rok muzika jeste i ostaje muzika koja otelotvoruje duh pobune protiv Boga i moralnih principa koje je On otkrio za na ivot. Stimuliui fiziki, senzualni aspekt ljudske prirode, rok muzika izbacuje iz ravnotee hrianski ivot. Ona ini zadovoljavanje telesne prirode vanijim od kultivisanja duhovnog aspekta naeg ivota. Hriani treba da odgovore na rok muziku tako to e umesto nje izabrati dobru muziku koja potuje pravu ravnoteu izmeu melodije, harmonije i ritma. Prava ravnotea izmeu ove tri stvari odraava i neguje red i ravnoteu u naem hrianskom ivotu izmeu duhovne, mentalne i fizike komponente naeg bia. Dobra i uravnoteena muzika moe i doprinee da ceo na "duh i dua i telo" budu sauvani "bez krivice za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista" (1.Sol. 5:23).

16

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

(3) Rok muzika i evangeliziranje Rasprava o "rok ili ne, pitanje je sad" u evangeliziranju vodi se preko denominacijskih granica. Branitelji upotrebe roka u propovedanju evanelja pozivaju se na praktina razmatranja. Oni tvrde da je rok deo savremene kulture i da je stoga neophodno potreban da se prodre u rok generaciju. Nedavni uvodni lanak u Hrianstvu danas (Christianity Today) (17.jul 1999.) pod naslovom "Trijumf pesama hvale - kako su gitare pobedile orgulje u bogoslubenim ratovima", ivo opisuje kako pop muzika zamenjuje tradicionalnu muziku u mnogim crkvama u dananje vreme. Autor lanka, Mihael S.Hamilton, izvetava o tome kako se orgulje i horovi brzo zamenjuju sastavima za pevanje pesama hvale i bogoslubenim timovima. Ukus bejbi-bumersa za rok muziku koji je preoblikovao nae drutvo sada vlada i bogosluenjem.26 "Od 1950-tih denominacijske podele stalno postaju sve manje vane u amerikom crkvenom ivotu. Mnogo toga moramo da zahvalimo bejbi-bum generaciji. Ali u dui smo svi jo uvek sektai; jo uvek vie volimo da se okupljamo sa istomiljenicima. Nae novo sektaenje je sektaenje u stilu bogosluenja. Nova sektaka kreda su muzike dogme."27 Ovo novo "sektaenje u stilu bogosluenja" odlikuje se usvajanjem religioznog roka, to odraava ukus, zvuk i identitet bejbi-bumersa. Rok bit je toliko postao deo njihovog ivota da neminovno ele da ga sluaju i u svojoj crkvenoj muzici. Ako crkva eli da privue rok-end-rol generaciju, onda treba da im ponudi muziku od koje su postali zavisnici - inae nee biti nita. Ovo popularno gledite rado prihvata sve vei broj adventista. U lanku "Bogosluenje i hvaljenje: jedan model za promenu na asu bogosluenja", koji se pojavio u Ministry (februar, 2000.), Don A.Solomon dokazuje da, ako elimo da propovedamo bejbi-bum generaciji, crkva mora da im ponudi onakvu muziku na kakvu su navikli.28 Citirajui skoranje istraivanje, Solomon pie: "Bejbi-bumersi su uvek bili pod velikim uticajem muzike sa bitom. Samo est procenata je navelo klasinu muziku kao svoj izbor, sa naklonou ka muzici za orgulje. Projektovanje teksta na zidu zamenilo

26

Michael S.Hamilton, "The Triumph of Praise Songs,"Christianity Today (Juli 17, 1999),str.29. 27 Isto. 28 John A. Solomon, "Worship and Praise: One Model for Change in the Worship Hour," Ministry (Februar 2000), str.16.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

17

je pesmarice, sintisajzeri su zamenili orgulje, a bubnjevi i gitare su zauzeli svoje mesto u repertoaru instrumentacije crkvene muzike."29 Da bi opravdao prihvatanje pop muzike za bogosluenje i propovedanje evanelja, Solomon se poziva na Mojsija, Mariju i Davida koji su koristili "energinu" muziku. "David i drugi koji su pisali Psalme napisali su neke od najveih pesama i tekstova u knjievnosti, a kad su pevali u pratnji daira i tasova i truba, ushienje je ispunjavalo vazduh (Ps. 145-150). Poenta je u tome da je Bog upotrebljavao tu muziku, te instrumente i postupke da bi se proslavio. Ako je to inio tada, onda svakako to moe da se ini i danas na mnogo naina."30 Kasnije emo pokazati da nijedna vrsta od te "energine" muzike koja je gore pomenuta nije nikada upotrebljavana na slubi Bogu u Hramu, sinagogi ili u ranoj crkvi. Miljenje da Biblija dozvoljava ritmiku, "energinu" muziku za bogosluenje ohrabruje usvajanje SHM na adventistikom bogosluenju i na evangelizacijama, a pored toga i pojavljivanju brojnih sastava. lanak "Talasanje" koji se pojavio u Adventist Review (17.jul 1997.) izvetava o osam uspenih adventistikih sastava. "Ovi umetnici vide svoj muziki stil ne kao pobunu protiv sistema, ve kao orue za slubu u spasavanju nove generacije od sekularizma koji se naglo iri i orue koje e im pokazati Isusovu spasonosnu milost."31 Odgovor. Glavni odgovor na upotrebu rok muzike u evangeliziranju nalazi se u poglavljima 10 i 11. Poglavlje 10, "Pop muzika i evanelje", koje je napisao Kalvin A.Johanson, doktor muzike umetnosti, profesor crkvene muzike na Evangelistikom univerzitetu i autor dve velike knjige, Muzika i sluba: biblijski kontrapunkt i muzika sluba da ljudi postanu Isusovi uenici: smernice za dvadesetprvi vek. Profesor Johanson je vodea linost po pitanju crkvene muzike i esto ga citiraju autori koji se bave ovim predmetom. Veoma sam poastvovan njegovom spremnou da da svoj doprinos ovom simpozijumu sa dva poglavlja. U 10.poglavlju prof. Johanson uporeuje i suprotstavlja vrednosti pop muzike sa vrednostima Evanelja u osam specifinih oblasti. On zakljuuje da su "karakteristike popa potpuno suprotne karakteristikama Evanelja. Oigledno je da muzika (pop) koja je toliko drugaija od onoga to bi trebalo da predstavlja (Evanelje) ne moe da otelotvori Evaelje u svom medijumu svedoenja (muzici). Zato pop ne moe da se iskoristi u duhovnim naporima. A ako se koristi, Hristovoj stvari nanosi mnogo tete time to slika lanu sliku o tome ta je hrianski ivot."32

29 30

Isto., str.17. Isto. 31 Jeff Trubey,"Making Waves," Adventist Review (Juli 17, 1997), str.9. 32 Calvin M.Johansson, "Pop Music and the Gospel," Poglavlje 10 ovog simpozijuma, str.296.

18

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

11.poglavlje "Hrianski rok i evangeliziranje" napisao je Ginter Projs, nemaki adventistiki muziar koji je u poslednjih 15 godina sluio najpre kao predsednik Muzikog odeljenja Adventistikog koleda i Teolokog seminara u Kolonu-su-Salev u Francuskoj (1985-1995), a sada slui kao muziki direktor adventistike oblasti Baden-Virtenberg u Nemakoj (1995-2000). Projs je veoma angaovan na adventistikoj rok sceni u Nemakoj trudei se da pomogne mladima da pobede svoju zavisnost od rok muzike. Trenutno radi na svojoj doktorskoj disertaciji o reformisanoj himnodiji izmeu 1700. i 1870. na Sorboni u Parizu. On mi je podneo rukopis od skoro 100 stranica prepunih dokumentacijom i argumentacijom. Odmah me je uverio da je pravi nemaki naunik, eljan da bude razumljiv i temeljit. Verujte mi da nije bilo lako svesti njegov esej na jednu etvrtinu originalne duine. Nadam se da e jednoga dana moi da objavi svoje neskraeno istraivanje. Projs hvali traganje za uspenim nainima da se Evaneljem dopre do svetovno orijentisanih ljudi, ali dovodi u pitanje legitimnost upotrebe rok muzike, delom i zbog toga to je bio svedok uticaja rok muzike na adventistiku omladinu u Nemakoj. On je pisao: "Rok muzika u evangeliziranju deluje na imaginaciju, na asociranje misli, kao i svaka muzika. Ona pogreno predstavlja zahteve Evanelja time to ohrabruje svetovne vrednosti. Ona navodi ljude da veruju da su u redu, a u stvari im je oajniki potrebna radikalna promena u njihovom ivotu - iskustvo obraenja."33 Projs smatra da je idiom rok muzike neprikladan za izraavanje Evanelja jer sredstvo utie na poruku. Sredstvo koje se koristi da se pridobiju mladi odreuje prirodu poruke za koju se oni zadobijaju. Ako crkva koristi zabavni tip rok muzike koji je povezan sa seksom, drogama i nasiljem, oigledno je da nije sposobna da izazove mlade moralnim zahtevima Evanelja. Novi zavet poziva da jasno i zadivljujue predstavimo svetost Bojeg karaktera, oajno ljudsko stanje i neverovatnu milost Evanelja. To su pitanja ivota i smrti koja ne mogu da se predstave lakoumnou i drskou pop muzike. Sluaoci religioznog roka se nee nikada poniziti pred velianstvom Boga, niti e se osvedoiti u Boje moralne zahteve koje postavlja pred na ivot. Nepopustljivi rok ritam, pokreti, svetla i ponaanje pop pevaa sadri toliko toga ulnog i seksualno sugestivnog da teko mogu da govore o svetosti i istoti Bojega carstva. Ako prihvatimo svetovni izgled da bismo privukli mnotvo, kako emo naslikati ivim bojama kontrast izmeu carstva ovoga sveta i carstva Bojega? Pavle je svestan

33

Genter Press, "Christian Rock and Evangelism," Poglavlje 11 ovog simpozijuma, str.316.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

19

da se Evanelje ne moe propovedati prevarnim, svetovnim vladanjem. Zato kae Korinanima: "I rije moja, i pouenje moje ne bijae u nadgovorljivijem rijeima ljudske premudrosti (ili bismo mogli rei "sa uzbudljivim zvucima grkih pesama"), nego u dokazivanju Duha i sile. Da vjera vaa ne bude u mudrosti ljudskoj (ili bismo mogli rei "u svetovnim uzbuenjima"), nego u sili Boijoj" (1.Kor. 2:4,5).34 "Boji oprobani metod evangeliziranja je "ludost propovedanja". On nam je naloio slubu pomirenja (2.Kor. 5:18). Naa odgovornost nije da prljamo tu vest svetovnim idiomima, kao to je rok muzika. Nema potrebe za manipulacijom i stimulacijom rok muzike da bi se ljudi pridobili za spasenje. Evangeliziranju pomae i uvek je veoma mnogo pomagala muzika koja je u skladu sa Hristom, a koju izvode izvoai koji su nalik na Hrista, ali konano to je objavljivanje Boje Rei koje je praeno osvedoavajuom silom Svetoga Duha koja ljude dovodi u spasonosni odnos sa Isusom Hristom."35 (4) Rok muzika i crno naslee U crnakoj zajednici vlada miljenje da je rok muzika deo afriko-amerikog naslea i, prema tome, to je legitimni oblik izraavanja. Svaka kultura definie svoju muziku u skladu sa svojim sopstvenim kriterijumima, a rok muzika navodno odraava korene afriko-amerike kulture iji su poeci u zapadnoafrikoj robovlasnikoj kulturi. Uskratiti crncima pravo da sviraju rok muziku u svojim crkvama znailo bi uskratiti im njihovo kulturno naslee. Odgovor. Ovaj znaajan predmet prouava u 12. poglavlju, "Rok muzika i kultura", veoma cenjena afro-amerika muziarka, Juridis V.Osterman, doktor muzike umetnosti, profesor muzike na Oukvud koledu, kompozitor i autor nekoliko publikacija, ukljuujui knjigu ta Bog kae o muzici. Dr. Osterman istie da "preovladavajue miljenje da je rok muzika legitimni izraz afriko-amerikog naslea ignorie znaajne razlike koje postoje izmeu ovo dvoje. Muzika afriko-amerikog naslea je preteno melodina i zasnovana je na ritmu dijalekta. Rok muzika, s druge strane, je zasnovana i gonjena bitom koji zasenjuje i dominira svim drugim muzikim elementima. Muzika naslea uva i neguje jedinstvo, dok rok muzika stvara podelu i utie na stavove prema moralnim vrednostima i na nepotovanje prema autoritetu."36

34 35

Isto. Isto., P.317. 36 Eurydice V.Osterman,"Rock Music and Culture," Poglavlje 12 ovog simpozijuma,str.326.

20

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

"Koreni rok bita treba da se trae ne u religioznoj muzici afriko-amerikog naslea, ve u svetovnoj i esto nereligioznoj muzici poznatoj kao "ritam i bluz". Ova muzika je postala izraz onih crnaca koji su zastranili ili odbacili hriansku veru. Oni su eleli da postanu potovani zabavljai svirajui svetovnu muziku. Raspoloenje bluza je tuga, a to raspoloenje prati ravnomeran teak bit. Naglaavaju se zadovoljstva ovoga sveta, posebno uivanje u zabranjenom seksu pre ili van braka." 37 "Razlika koju nalazimo u afriko-amerikoj muzici izmeu religioznog negro spirituala i svetovnog, nereligioznog rok end rola podsea nas na jednostavnu injenicu da u svim kulturama moemo nai neku muziku koja je pro-hrianska i neku koja je anti-hrianska po svojim vrednostima. To je posledica pada ljudskog roda u greh koja je prisutna u svakom vremenu, zemlji i kulturi. "Svi sagreie i izgubili su slavu Boju" (Rim. 3:23).38 (5) Rok muzika i Biblija Moda je najznaajniji aspekt odbrane "hrianskog" roka pozivanje na izvesne biblijske tekstove da bi se odbranila upotreba takve muzike za crkveno bogosluenje i evangeliziranje. Miljenje koje preovladava jeste da Biblija odobrava upotrebu ritmike muzike za igru i upotrebu udarakih instrumenata za bogosluenje. U svojoj knjizi Rasprava o savremenoj hrianskoj muzici, Stiv Miler kae: "Najupeatljivije zapaanje u vezi sa biblijskim bogosluenjem jeste njegovo bogatstvo raznolikosti i malo ogranienja po pitanju oblika."39 On nastavlja navodei razne instrumente, jaine zvuka i zvukove, uesnike bogosluenja, nain, mesta, prilike, doba dana, postavke i raspoloenja pomenuta u Bibliji. Svoj pregled zakljuuje reima: "Mogu se zapaziti nekoliko implikacija koje se tiu sadanje rasprave. Prvo, na kreativni Bog doputa svojim stvorenjima da izraze veliku kreativnost u bogosluenju. A Boja Re nas ak ni ne ograniava na niz formi navedenih u Bibliji."40 Iznenauje to da Miler nije svestan toga da je Biblija veoma ograniavajua kada su u pitanju muzika i instrumenti koje treba koristiti na bogosluenju. Isto gledite moe se nai u adventistikoj literaturi. U svom lanku "Pevajte pesmu radosnu", koji se pojavio u Ministry (septembar, 1996.), Anita J.Stron de Oheda tvrdi da su ljudi u biblijsko vreme, kao i mi danas, oboavali Gospoda hvalei Ga "(udarajui) u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubei u trube... 1.Dnevn.

37 38

Isto.,P.327. Isto. 39 Steve Miller, The Contemporary Christian Music Debate.Worldly Compromise or Agent or Renewal (Wheaton,IL,1993),str.78. 40 Isto.,str.78-81.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

21

13:8 nam kae da su David i Izraelci svirali pred Bogom iz sve snage...Ako moja noga lupka ili moje ruke pljeskaju za vreme pesme, ja onda pevam "iz sve snage". To jest, celo moje bie je angaovano."41 "Kad bi David danas pisao, da li bi kazao: "Hvalite Ga uz gitare i bendo i sintisajzere; hvalite ga uz glasne bubnjeve; hvalite Ga uz elektrinu gitaru" (vidi Ps. 150:3-5)? Stavljajui sve u kontekst, vrlo verovatno da bi rekao neto slino ovome."42 Da li bi zaista David kazao to danas u pogledu hvaljenja Boga u toku bogosluenja? Ako se bolje pogleda muzika sluba koju je David ustanovio, pokazae se drugaije. Odgovor. Ovaj popularni argument se posebno ispituje u 7. poglavlju, "Biblijski principi muzike", gde ja dajem pregled biblijskih uenja u pogledu muzike. Oni koji se pozivaju na biblijske naloge da se hvali Gospod raznovrsnim instrumentima i veoma glasno da bi opravdali upotrebu rok muzike danas, zanemaruju dve veoma vane take. Prvo, u veini sluajeva jezik hvale je figurativan i teko da doputa doslovnu primenu na bogosluenju u Bojem domu. Na primer, Psalam 149:5 ohrabruje ljude da hvale Gospoda na "posteljama svojim". U 6. stihu treba da ga hvale dok im je "ma s obje strane otar u ruci njihovoj". U 7. i 8. stihu Gospod treba da se hvali to kanjava neznaboce maem, okiva careve u lance a plemie u okove gvozdene. Oigledno je da je jezik figurativan, jer bi Bog teko mogao oekivati da Ga ljudi hvale u toku bogosluenja stojei ili skaui po krevetima ili maui maevima sa dve otrice. Isto vai i za Psalam 150. koji govori o hvaljenju Gospoda "prema sili njegovoj" (st. 2) na svakom mestu i sa svakim raspoloivim muzikim instrumentom. Mesto u kome treba hvaliti Gospoda je "svetinja njegova" i "tvra slave njegove". Instrumenti ukljuuju osam poznatih instrumenata. Ovaj psalam ima smisla samo ako jezik razumemo krajnje figurativno. Na primer, ne postoji nain na koji Boji narod na zemlji moe da hvali Gospoda "na tvru slave njegove". Namera psalma nije da odredi lokaciju i instrumente koji e se koristiti za hvaljenje u toku bogosluenja, ve da pozove sve to die ili to ima glas da hvali Gospoda svuda. Psalmista opisuje krajnje figurativnim jezikom stav hvale koji karakterie vernika u sva vremena i na svakom mestu. Tumaiti ovaj psalam kao dozvolu za ples ili za sviranje na bubnjevima u crkvi znailo bi pogreno protumaiti njegovu nameru. Druga vana taka koju ignoriu oni koji veruju da im Biblija daje punomo da sviraju na bilo kom instrumentu i bilo kakvu muziku u crkvi, jeste biblijsko razlikovanje

41 42

Anita J. Strawn de Ojeda, "Sing the Song of Gladness," Ministry (Septembar 1996), str.5. Isto.,str.6.

22

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

izmeu svetovne muzike za zabavu i svete muzike koja se izvodila u Bojem domu. Kao to je pokazano u poglavljima 6 i 7, muzika i instrumenti koji su se koristili za hvaljenje Gospoda izvan Hrama u toku praznika bili su drugaiji od muzike koja se svirala unutar Hrama. Instrumenti kao to su daire, flauta, svirala (frula) i citra nisu mogli da se koriste u hramu zbog njihove veze sa svetovnim zabavama. Isti princip se potovao i u sinagogi i prvoj crkvi, gde nisu bili dozvoljeni nikakvi instrumenti. Da su se instrumenti i muzika koji su imali veze sa socijalnim (religioznim) zabavama koristili u Bojem domu, Izraelci bi bili u iskuenju da svoje mesto bogosluenja pretvore u mesto zabave, kao to se danas ponekad deava u nekim crkvama. Da bi se to spreilo instrumenti i muzika koji su imali veze sa zabavom bili su iskljueni iz Hrama, sinagoge i prve crkve. Nepoznavanje ovih injenica navodi ljude da veruju da Biblija dozvoljava upotrebu rok muzike za bogosluenje i evangeliziranje. Lekcija iz Pisma i istorije je oigledna. Muzika, kao to je rok, koja je povezana sa svetovnom zabavom nema mesta u Bojem domu u kome se okupljamo da slavimo Boga a ne da se zabavljamo. (6) Uloga Lutera Popularni argument koji se koristi u odbranu prihvatanja rok melodija za crkvenu muziku danas jeste navodno pozajmljivanje svetovne muzike od strane hrianskih pisaca pesama u prolosti. Anita J. Stron de Oheda je pisala u Ministry: "Istorija pokazuje da su hrianski pisci pesama pozajmljivali elemente iz svetovne muzike."43 Ona govori naroito o prvim hrianima i Luteru. Zakljuak je da, ako su hriani u prolosti usvajali i prilagodili svetovnu muziku za upotrebu u crkvi, i mi danas moemo da radimo istu stvar. Luterov primer se esto citira zbog njegovog ogromnog uticaja na uvoenje zajednikog pevanja u vreme reformacije. Stiv Miler je pisao: "Modeli za njegove (Luterove) tekstove su bile balade popularne u njegovo vreme. Melodije su bile pozajmljene iz nemakih narodnih pesama, iz muzike masa, pa ak i himna Mariji. Luter se nije brinuo za poreklo ili asocijaciju tih melodija koliko za njihovu sposobnost da izraze istinu."44 U slinom raspoloenju pisao je i Mihael Tomlinson u Ministry: "Eliminisanje svetovnih korena hrianske muzike znailo bi rei zbogom himnama Martina Lutera ija je muzika bila pozajmljena iz svetovnih nemakih narodnih melodija."45

43 44

Isto. Steve Miller (note 39), str.113. 45 Michael Tomlison (note 12), str.27.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

23

Odgovor. Imajui u vidu popularnost ovog argumenta, odvojio sam vreme u 2. poglavlju da istraim da li je istina da je Luter pozajmljivao iz svetovnih, popularnih melodija svoga vremena da bi komponovao svoje korale. Ono to sam otkrio jeste da je ovaj argument isto tako prevaran i netaan kao i prethodni koji su do sada pomenuti. Dozvolite mi da ovde pomenem samo tri injenice, poto se ostatak informacija nalazi u 2. poglavlju. Prvo, od trideset sedam korala koje je Luter komponovao, samo jedna melodija je uzeta direktno iz svetovne narodne pesme. Petnaest je komponovao sam Luter, trinaest je uzeto iz latinskih himni ili bogoslubene muzike, dva su prvobitno bili religiozne hodoasnike pesme, etiri su izvedena iz nemakih religioznih narodnih pesama, a dva su nepoznatog porekla.46 Ono to veina ignorie jeste da je ak i ona jedna melodija koja je pozajmljena iz narodne pesme koja se "pojavila u Luterovoj pesmarici 1535. godine kasnije bila zamenjena drugom melodijom u pesmarici iz 1539. godine. Istoriari veruju da ju je Luter odbacio jer su je ljudi povezivali sa njenim prethodnim svetovnim tekstom."47 Drugo, Luter je menjao melodijsku i ritmiku strukturu melodija koje je pozajmljivao iz svetovnih izvora da bi eliminisao bilo kakav svetovni uticaj. U svojoj naunoj knjizi Martin Luter, njegova muzika, njegova poruka, Robert Harel objanjava: "Najuspeniji nain (negiranja) svetovnog uticaja bio bi "deritmiziranje" muzike. Izbegavajui melodije za ples i "deritmizirajui" ostale pesme, Luter je dobio koral sa naznaenim ritmom, ali bez sredstava koja bi podseala ljude na svetovni svet. Tako je uspean posao koji su obavili Luter i drugi luteranski muziari, da strunjaci esto nisu bili u stanju da otkriju svetovno poreklo korala. Drugi nain na koji je Luter teio da ukloni svetovne asocijacije iz uma crkve bio je korienje Pisma i biblijskih aluzija u tekstovima. Ispunjavajui svoje korale pisanom Rei, Luter se trudio da usmeri misli svoga naroda na ivu Re."48 Harel zakljuuje svoju dobro dokumentovanu studiju reima: "Prouavanje Luterovih korala otkriva dve znaajne injenice o Luterovoj upotrebi svetovnih elemenata u njegovoj svetoj muzici: (1) Iako je na raspolaganju imao mnogo popularne muzike, od zdravica preko melodija za igru do religioznih narodnih pesama i korala, Luter je birao samo one melodije koje su se najbolje uklapale u svete teme, a izbegavao je vulgarne "obesne zdravice" i melodije za igru. (2) Nita od materijala koji je Luter koristio za neki koral nije ostajalo nepromenjeno, osim u jednom sluaju koji je pomenut ranije. Umesto toga, "on je briljivo testirao melodije koje je uzimao u obzir i, ako je

Kompilacija podataka je iz razliitih izvora i citirani su u Robert Harrell, Martin Luther,His Music, His Message (Greenville, SC,1980),str.18. 47 Ulrich S. Leupold,"Learning from Luther?Some Observation on Luther's Hymns," Journal of Church Music 8 (1966),str.5. 48 Robert Harrell (note 43), str.21.46

24

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

bilo potrebno, preinaavao ih da bi postale prigodne...Izmene su bile slobodno vrene.49 Tree, Luter je muziku aranirao za mlade ljude svoga doba tako da ih odvrati od privlanosti svetovne muzike. To se ne moe rei za "hriansku" rok muziku danas koja zadrava melodiju i ritam svetovnog roka. Luter je objanjavao zato je menjao muzike aranmane svojih pesama: "Ove pesme su bile aranirane u etiri glasa, ni iz kog drugog razloga nego zato to sam eleo da mlade (koji treba i moraju da se obuavaju u muzici i drugim lepim umetnostima) odvratim od ljubavnih pesama i putenih komada i da im u zamenu dam da naue neto korisno, da sa zadovoljstvom uu u neto to je dobro i dolino omladini."50 U svetlosti ovih injenica, bilo ko ko koristi Luterovu izjavu "Zato bi avo imao sve dobre melodije?" da bi branio upotrebu rok muzike u crkvi, treba da zna da ovaj argument jasno negira ono to je sam Luter rekao i inio. Luterova upotreba svetovne muzike ui nas ne da branimo rok muziku koja promovie seks, droge i nasilje, ve da umesto nje izaberemo najbolju muziku svoje kulture i da je uinimo prikladnim sredstvom za prenoenje Boje Rei. Kakav divan primer imamo u Martinu Luteru! A kako surovo iskrivljuju Luterov primer oni koji ele da legitimiziraju upotrebu roka za bogosluenje i evangeliziranje! (7) Crkvena muzika i adventistika teologija Rasprava o upotrebi savremene muzike na adventistikom bogosluenju koja je u toku u velikoj meri je zasnovana na subjektivnim ukusima ili popularnim trendovima. Ali muziki i bogoslubeni stil adventistike crkve treba da odraava svoju jedinstvenu poruku i proroku misiju. Adventisti ne treba da prihvataju nekritino stil bogosluenja drugih denominacija. U svojoj knjizi I slavite Ga, Norval Piz, moj nekadanji profesor na Endrjus univerzitetu Teolokog seminara adventista sedmoga dana, kae: "Mi smo adventisti i mi moramo bogosluenju da pristupimo kao adventisti. Bogosluenje koje zadovoljava potrebe metodista, episkopalaca ili prezbiterijanaca moe za nas biti nezadovoljavajue."51 Odgovor reformiranju adventistikog bogosluenja ne nalazi se u prihvatanju "hrianskog" roka, ve u preispitivanju toga kako naa karakteristina adventistika verovanja treba da utiu na razliite delove crkvene slube, ukljuujui muziku. Takav ambiciozni poduhvat prevazilazi opseg ove knjige. Ono to sam pokuao da uradim

49 50

Isto., str.21-22. Luterov predgovor zbirci Johana Valtera citirao Friedrich Blume, Protestant Church Music: A History (New York, 1947), str.78. 51 Norval Peace, And Worship Him (Nashville, 1967),str.8.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

25

jeste da u 6. poglavlju iznesem neka preliminarna razmiljanja o "Adventistikoj teologiji crkvene muzike". To poglavlje pokuava da definie kako tri karakteristina verovanja adventista sedmoga dana o suboti, Hristovoj slubi u nebeskoj svetinji i drugom dolasku treba da utiu na izbor i izvoenje muzike u toku bogosluenja. Ovo su zakljuci ukratko izneti. Subota nas ui da potujemo razliku izmeu svetog i svetovnog, ne samo u vremenu, nego i u takvim oblastima kao to je crkvena muzika i bogosluenje. Upotrebljavati svetovnu muziku za crkvenu slubu u subotu znailo bi tretirati subotu kao svetovni dan, a crkvu kao svetovno mesto. Studija o muzici jerusalimskog Hrama, kao i nebeske svetinje, otkriva da instrumenti i muzika koji su povezani sa zabavom nisu bili doputeni u slubama u Hramu, niti se koriste u liturgiji nebeske svetinje. Pouka iz svetinje je da crkvena muzika mora da izraava veliko potovanje prema Bogu. Verovanje u sigurno postojanje i skoro pojavljivanje Stene vekova sa najveim muzikim sastavom anela koji je ovaj svet ikada video, moe da zapali matu muziara dananjeg vremena da komponuju nove pesme i nadahne adventistike vernike da radosno pevaju o nadi koja gori iz njihovih srca. (8) Rok muzika i prevara poslednjeg vremena Adventisti sedmoga dana veruju da danas ivimo u vreme poslednjeg odbrojavanja velikoj borbi izmeu pravog i lanog bogosluenja, kao to je opisano u knjizi Otkrivenja slikom zveri koja podrava lano bogosluenje Vavilona. Ovo apokaliptino proroanstvo slika simboliki Vavilon koji predvodi sve nacije u lanoj slubi Bogu (Otkr. 13:16; 14:8; 18:3). Vano je setiti se da apokaliptiko slikanje lanog bogosluenja koje podrava Vavilon u Otkrivenju proizilazi iz istorijskog 3. poglavlja Danilove knjige koje opisuje jedan dogaaj od prorokog znaaja za poslednje vreme. Na polju Duri svi stanovnici Vavilonske imperije bili su pozvani da se poklone zlatnom liku cara Navuhodonosora. Ognjena pe je bila pripremljena za one koji bi odbili da iskau potovanje zlatnom liku. Danilo nas obavetava da je koriena "svakojaka svirka" (muzika) (Dan. 3:7,10) da bi se sve klase ljudi iz svih pokrajina imperije navele da se sjedinjene poklone zlatnom liku (Dan. 3:10). Dva puta u Danilu 3 navodi se duga lista razliitih muzikih instrumenata korienih da se proizvede "svakojaka svirka" (muzika) (Dan. 3:7,10). Ta eklektika muzika svirana je da navede ljude da se poklone zlatnom liku. Moe li se desiti da i danas, kao

26

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

u starom Vavilonu, sotona koristi "svakojaku svirku" da navede svet u poslednje vreme na lano bogosluenje "zveri i ikoni njezinoj" (Otkr. 14:9)? Moe li se desiti da neki sotonski genije napie gospel pesme koje e imati obeleje svakog muzikog ukusa: folk muzike, deza, roka, diska, kantri-vesterna, repa, kalipsa? Moe li se desiti da mnogi hriani zavole ovu vrstu gospel pesama jer zvue veoma slino muzici Vavilona? Rok muzika i lano bogosluenje poslednjeg vremena. Istorijski, adventisti su Vavilon poistovetili sa papskom silom koja e da navede svet na izopaene oblike bogosluenja. Priznavajui proroku ulogu koju papstvo ima u navoenju mnogih ljudi da veruju u posredniku ulogu Marije i svetaca, ipak se pitamo da li e i rok muzika odigrati znaajnu ulogu u podravanju lanog bogosluenja poslednjeg vremena! To ne bi bilo po prvi put u Pismu da je muzika povezana sa lanim bogosluenjem. U podnoju gore Sinaj muzika i igra su bili deo oboavanja zlatnog teleta (2.Mojs. 32:19). U Moavskim ravnicama, na granici obeane zemlje, Izraelci su bili "namamljeni muzikom i igranjem"52 na straan otpad (4.Mojs. 25:1-2). Bili su namamljeni muzikom da uestvuju u paganskim bogosluenjima - emu bi se oduprli u drugim okolnostima. Univerzalni i revolucionarni uticaj rok muzike na ljudski rod u celini priznaju mnogi socijalni analitiari. U svojoj knjizi Rok muzika, sociolog Vilijam efer priznaje da je irom sveta rok muzika postala "orue za menjanje svesti".53 Kada je Bob Geldof organizovao program "Pomo uivo" da bi prikupio novac za etiopske rtve gladi, popularni rok sastavi su se pridruili iz razliitih delova sveta. Povezan preko satelita, program je izazvao takvo interesovanje irom sveta da su sociolozi poeli da istrauju muziku kao "fenomen internacionalne omladinske kulture...zasnovane na zajednikim ukusima i vrednostima koji vae irom sveta."54 Nijedna druga muzika danas ne prelazi kulturne i nacionalne granice kao rok. Od Mineapolisa do Moskve i od Stokholma do Johanesberga, rok bit suvereno vlada. Globalni uticaj rok muzike, njeno otvoreno odbacivanje hrianske vere i njeno promovisanje novog religioznog iskustva koje se karakterie ritmikom muzikom, seksom, drogama i plesom, pokazali su se kao najuticajniji medijum za voenje oveanstva u poslednje apokaliptiko lano bogosluenje.

52

Ellen G.White, The Story of Patriarchs and Prophets (Mountain View,CA,1958),str.454. Kurziv dodat. 53 William J. Shafer, Rock Music (Minneapolis, MN,1972),str.62. 54 Deanna Campbell Robinson i drugi, Music at the Margins: Popular Music and Global Cultural Diversity (London, 1991), str.xi.

GLAVA I

Opti pregled rasprave o muzici

27

U svojoj provokativnoj knjizi Muzika u ravnotei, Frank Garlok i Kurt Vecel priznaju da "veliki segment hrianske zajednice oduevljeno prihvata ovu muziku sveta, luckasto ponaanje i filozofiju koji su s njom povezani. Svo troje se uvlai u ivot crkve. Ne samo da su mnogi hriani prihvatili tu muziku kao prigodnu za hvaljenje i slubu Bogu, ve savremene hrianske koncerte proima atmosfera koja se ne razlikuju od one kod prvih koncerata Elvisove ere. Vernici su od svojih vlastitih rok end rol pevaa napravili idole i nastavljaju da se klanjaju kod njihovih nogu sa odanou i svojim knjiicama."55 Volfgang Stefani postavlja pitanje na osnovu svog zapaanja: "Moe li se dogoditi da se negovanjem homogenizovanog globalnog muzikog stila - stila koji se sve vie vidi u hrianskoj muzikoj kulturi - pripremi pozornica za odgovor jednim globalnim religioznim identitetom? Odgovor koji e omoguiti ljudima svih nacija, svih verskih pozadina da kau: "Da, to je moja muzika, to sam ja: to je moja muzika koja me ini srenim i religioznim i ja sam deo nje; sada sam kod svoje kue.""56 Poziv poruka trojice anela da se izae iz duhovnog Vavilona odbacivanjem njegovog lanog bogosluenja mogao bi s pravom da ukljui i odbacivanje rok muzike Vavilona. Uskoro e itav svet biti okupljen za poslednje pojavljivanje u simbolikoj, apokaliptikoj ravnici Duri i "svakojaka svirka" e se svirati da bi navela stanovnike zemlje da "se poklone zveri i njenoj ikoni" (Otkr. 14:9). Vredno je zapaziti da u Otkrivenju ishod pojavljivanja podrazumeva i to da e utihnuti muzika Vavilona: "Tako e sa hukom biti baen Vavilon grad veliki, i nee se vie nai; i glas gudaa i pjevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti" (Otkr. 18:21-22). Moe se desiti da oni koji smatraju da nema nieg loeg u muzici Vavilona sebe pripreme za prihvatanje lanog bogosluenja kojeg podrava Vavilon. Sotona ima svoje vlastite pesme za promovisanje lanog bogosluenja poslednjeg vremena. Moe li se dogoditi da prihvatanjem muzike Vavilona neki propuste ansu da pevaju novu pesmu Mojsijevu i Jagnjetovu? Neka ovo pitanje odzvanja u naoj svesti i neka nas izazove da stojimo na strani istine kao trojica jevrejskih estitih mladia.

55 56

Frank Garlock i Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, SC, 1992), str.82-83. Wolfgang H.M.Stefani,"Endnotes: Music as Ecumenical Force,"Journal of the Adventist Theological Society 5/1 (1994), str.221-222.

28

Opti pregled rasprave o muzici

GLAVA I

2. ROK MUZIKA I NJEN POGLED NA SVETSamuele Bakioki Rok muzika je najpopularniji kulturni fenomen druge polovine dvadesetog veka i najvei usamljeni propagator moralnih, socijalnih i religioznih vrednosti naeg drutva. Analitiari drutva se slau da je rok muzika postala primarna sila u oblikovanju miljenja i naina ivota ove generacije. U svojoj knjizi Rok muzika, sociolog Viliam efer opisuje rok muziku "kao jedan od glavnih dijalekata u jeziku kulture...Snana kontra-kultura se izgradila oko muzike senzibilnosti, sa muzikom kao osnovnim modom komunikacije estetskog izraza." 1 efer se ne suprotstavlja rok muzici. On jednostavno priznaje da je rok muzika postala "orue za menjanje svesti".2 Nema sumnje da je rok, u svojim razliitim stilovima, najpopularniji oblik muzikog uticaja na svet danas. Ljudi sluaju rok ne samo privatno u svojim kolima ili domu, nego i na radnom mestu, a u sve veem broju crkava. Za pedeset godina od svog pojavljivanja, rok muzika je zagospodarila muzikim ukusom mnogih ljudi u raznim krajevima sveta. 1976.godine dva naunika sa Templ univerziteta elela su da istrauju fiziki i emocionalni uticaj rok muzike na studente. Lako su pronali 56 rok poklonika za svoje prouavanje; ali kada su pokuali da formiraju kontrolnu grupu, "nije se mogao nai znaajan uzorak koji nije voleo hard rok muziku"3. Revolucionarna priroda roka. U svom eseju "Rok end rol, religija i dekonstrukcija amerikih vrednosti", sociolog arls Presler zapaa da su "rok end rol muzika i njene poruke uveli novi pogled na svet i novi oblik meuljudskih odnosa - i skoro po svakoj definiciji socijalni efekti rok muzike mogu da se opiu kao "revolucionar-

1 2

William J. Schafer, Rock Music (Minneapolis, MN, 1972), p.13,99. Isto., p.62 3 Clair V. Wilson i Leona S.Aiken, "The Effect of Intensity Levels upon Physiological and Subjective Affective Response to Rock Music," Journal of Musical Therapy 14:2 (1977), p.62.

30

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

ni"."4 Revolucija koju je otpoela rok muzika ima odreene religiozne konotacije koje su ispitane u 4. poglavlju. U svojoj knjizi Kaete da elite revoluciju, socilog Robert Pilke dokazuje da je rok revolucija koja je otpoela 1950-tih izazvala religioznu transformaciju amerike kulture. Nas interesuje da li je priroda ove religijske transformacije prokletstvo ili blagoslov za hriansku veru. Revolucionarnu prirodu rok muzike jezgrovito je opisao sociolog Viliam efer: "Rok slui kao katalizator, sila sjedinjavanja i pojaavanja ideja i oseanja. On je medijum, sredstvo prenoenja emocija...medijum je poruka. Udruen sa rokom, na primer, je kult iracionalnosti, potovanje instinktivnog, utrobnog - i nepoverenje u razum i logiku; ovaj oblik anti-intelektualizma moe biti krajnje opasan, moe voditi u totalitarne oblike razmiljanja i delovanja. Povezano sa anti-intelektualizmom je interesovanje za okultno: magiju, sujeverje, egzotinu religioznu misao, bilo ta to je suprotno glavnoj struji zapadne misli. Takoe je direktno povezan sa opsesijom nesvesnim umom; mo narko-kulture je njegovo obeanje da e otkriti skrivenog, instinktivnog oveka, osloboditi individuu od ogranienja i sputavanja njegovog svesnog uma i njegovog tupog fizikog tela."5 Vie o ovome e biti rei u toku naeg prouavanja filozofskih pretpostavki o rok muzici. U ovom trenutku dovoljno je zapaziti da sukob vrednosti podstaknut porukom rok muzike stavlja mlade iz rok generacije u borbu protiv starih iz rok generacije. Taj sukob se preneo na mnoge hrianske crkve gde su prihvaeni proieni oblici rok muzike. U stvari, uvoenje "hrianske" rok muzike u bogosluenje postalo je jedan od najemotivnijih i najrazdornijih problema koji razdvaja vernike u raznim denominacijama, ukljuujui i moju crkvu adventista sedmoga dana. U ovoj studiji izraz "hrianski" se dosledno stavlja pod navodnik kada se koristi da oznai religioznu verziju rok muzike. Razlog je jednostavan. Nae istraivanje pokazuje da rok muzika otelotvorava etika, filozofska, socijalna i religiozna verovanja koja su suprotna hrianskim verovanjima i vrednostima. Pretpostavke rok muzike. Neki hriani smatraju "hriansku" rok muziku sramnim svetovnim kompromisom, dok drugi misle o njoj kao o sredstvu provienja za obnavljanje i evangeliziranje. Naalost, vei deo diskusije o za i protiv "hrianske" rok muzike je povran, pogotovo meu onima koji veruju da hriani treba da odbace "svetovnu" verziju rok muzike, a da prihvate "hriansku" verziju. Rasparava se prvenstveno koncentrie na ritam, tekst, fizioloki i psiholoki uticaj rok muzike,

4

Charles A. Pressler, "Rock and Roll, Religion and the Deconstruction of American Values,"in All Music: Essays on the Hermeneutics of Music, ed. Fabio B. Dasilva and David L. Brunsma (Avebury, England, 1996), p.133. 5 William J. Schafer (note 1), p.76.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

31

grafiku muzikih pakovanja i na stil ivota umetnika. To su vani faktori koji se razmatraju u sledeim poglavljima, ali ono to je ak vanije jeste razumevanje filozofskih i teolokih pretpostavki koje idu uz rok muziku. Ljudske aktivnosti su oblikovane pretpostavkama pojedinaca i nacija. Uzete zajedno, ove pretpostavke oblikuju ono to mi nazivamo pogledom na svet koji utie na sve to jesmo i to radimo. To znai da nae razumevanje Boga i Njegovog otkrivenja daje smisao naem ivotu i oblikuje nae aktivnosti, ukljuujui proizvodnju oblika muzike umetnosti. Promenljivi stilovi crkvene muzike obino odraavaju promenu u pogledu na svet toga vremena, kako ga tumae savremeni kompozitori. Procena rok muzike, bilo da je re o njenoj svetovnoj ili "hrianskoj" verziji, zahteva razumevanje pogleda na svet (teoloke pretpostavke) koji je pogodovao usponu takve muzike. Koji su neki od osnovnih verovanja koje rok muzika sadri i objavljuje i zato je rok "vjeruju" toliko iroko prihvaen u dananje vreme? Razumevanje pogleda na svet rok muzike obezbeuje osnovu za odreivanje da li rok muzika moe ili ne moe da bude legitimno prihvaena i proiena i postavljena da bude medijum za slubu Gospodu u lepoti svetosti i za evangeliziranje neobraenih. Jasnoe radi, dopustite mi da kaem na poetku ta je ovo istraivanje otkrilo. Rok muzika otelotvoruje i promovie humanistiko/panteistiki pogled na svet koji potie i iz zapadnoafrikih korena i iz svetovnog humanizma. Ovaj pogled na svet otvoreno odbacuje Boga i Njegove otkrivene moralne principe, a umesto toga promovie hedonizam, individualizam, materijalizam, amoralizam, ateizam, seks, droge, nasilje, okultizam i druge oblike ljudske izopaenosti. Naa studija pokazuje da pomeranjem mesta vere od Boga na oveka, rok muzika rui uporita hrianske vere inei Boga predmetom koji se koristi za lino zadovoljavanje. Bilo kakav pokuaj da se rok muzika proisti i preobrati u medijum za oboavanje Boga i objavljivanje Evanelja potpuno obeauje hriansku veru slabei njeno svedoenje svetu danas. Cilj ovog poglavlja. Ovo poglavlje tei da razume pogled na svet koji ima rok muzika tako to e slediti, kako e se nekima uiniti, krivudavu proceduru. Razlozi za ovu proceduru e vremenom postati oigledni kada itaoci dou do poslednjeg dela poglavlja. Prvi i iroki cilj jeste istraivanje kako je na produkciju muzike u toku istorije zapadne hrianske misli uticao razvoj shvatanja o Bogu. Istorijski pomak od transcedentalnog razumevanja "Boga koji je nedokuiv za nas" u toku srednjevekovnog perioda do imanentne koncepcije o "Bogu za nas" u toku esnaestog veka reformacije i do pojma "Bog u nama" iz sedamnaestog veka do naih vremena,

32

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

pomae nam da razumemo postepeni razvoj crkvene muzike od srednjevekovnog pojanja do luteranskog korala i dananjeg "hrianskog" roka. Drugi i ui cilj jeste razmatranje nekih znaajnih ideologija koje objanjavaju poreklo i svetsku popularnost rok muzike danas. Usredsrediemo se na tri znaajna podruja. Prvo, pogledaemo kako moderna manifestacija snanog imanentnog pojma "Bog u nama" navodi ljude da trae neposredno emocionalno doivljavanje Boga preko stimulansa glasne, ritmike muzike. Drugo, raspravljamo o tome kako je panteistika/imanentna orijentacija zapadnoafrike muzike uticala na pogled na svet i stil rok muzike. I na kraju, istraujemo kako je uticaj humanistikih ideja oblikovao vei deo zapadne misli, posebno u toku prola dva veka. Videemo da konvergencija ovih puteva razvoja u nae vreme olakava prihvatanje rok muzike, i u sekularnom i u hrianskom svetu. Dve znaajne studije. Dve glavne studije su mi pomogle da shvatim odnos izmeu razvoja novih religioznih muzikih stilova i razvoja shvatanja o Bogu. Prva studija je doktorska disertacija Volfganga Stefanija o "Poimanju Boga i sakralnom muzikom stilu" predstavljenom na Endrjus univerzitetu oktobra 1993. Stefani predstavlja zadivljujuu dokumentaciju koja pokazuje da su "muziki stilovi optereeni religioznim vrednostima - oni su stvarna otelotvorenja verovanja o stvarnosti...Problemi koji okruuju rasprave o stilu sakralne muzike daleko su dublji od triavog "svia mi se" i "ne svia mi se". U osnovi, sukob oko sakralnih muzikih stilova moe s pravom da bude i sukob oko osnovnih verovanja o prirodi konane 6 stvarnosti, a ne o nepovezanim estetskim sklonostima." U vezi sa naom sadanjom studijom, Stefanijevo istraivanje izraava miljenje da je sadanja rasprava oko upotrebe "hrianskog" roka na bogosluenju na kraju krajeva teoloka rasprava oko naeg razumevanja Boga, a ne samo sukobljavanje oko estetskih muzikih sklonosti. To je najznaajnije zapaanje koje obezbeuje klju za razumevanje zato upotreba rok muzike, i u njenoj svetovnoj i u "hrianskoj" verziji, ugroava sam teoloki temelj hrianske vere. Oni koji tvrde da je upotreba "hrianskog" roka na bogosluenju jednostavno stvar kulturnih ili linih sklonosti ignoriu injenicu da crkvena muzika otelotvoruje i izraava naa teoloka verovanja. I stil i sadraj crkvene muzike odraavaju nae shvatanje o Bogu, Njegovom otkrivenju i na odnos sa Njim.

6

Wolfgang Hans Martin Stefani, "The Concept of God and the Sacred Music Style: An Intercultural Exploration of Divine Transcendence/Immanence as a Stylistic Determinant for Worship Music with Paradigmatic Implications for the Contemporary Christian Context," Ph D dissertation , Andrews University (Berrien Springs, MI 1993), p. 278-279.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

33

Druga znaajna studija je delo Kalvina M.Johansona, koji je profesor muzike na Ivendel koledu u Springfildu, Misuri. On je napisao nekoliko knjiga o crkvenoj muzici, ukljuujui i doktorsku disertaciju.7 On je dao svoj doprinos ovoj knjizi sa dva poglavlja koja pruaju dosta uvida. U Muzikoj slubi da ljudi postanu Isusovi uenici: smernice za dvadesetprvi vek, Johanson pokazuje kako nam"pregled istorije zapadnih pogleda na svet daje jasnu sliku o stalnom smeru kulture ka ljudskoj autonomiji. To kretanje, neumoljivo u svojoj navali da preuzme uticaj i kontrolu, duboko je uticao na hriansku crkvu. Evangelizam, uenje i bogosluenje, kao i svakodnevno hriansko ivljenje stalno se menjaju, mada suptilno, pod uticajem humanizma da bi pojedinci i njihova elja postali najvaniji. Crkvena muzika je deo te promene."8 Johanson zapaa da promena u crkvenoj muzici izazvana savremenim humanistikim uticajima moe da se vidi u nepopustljivoj preokupaciji zadovoljavanja svoga ja. On otkriva da "pregled savremene hrianske muzike (SHM), najpopularnijeg anra religiozne muzike, pokazuje da su mnoge pesme transparentno, ak jeretiki, orijentisane na zadovoljavanje ljudi...ali kada je ovek preokupiran sobom...onda je bogosluenje uvrnuto, odraavajui da kultura ceni ljude vie od Boga."9 Razvoj shvatanja o Bogu i o muzikim stilovima u zapadnoj muzikoj misli Muzika koja se koristi na hrianskom bogosluenju odraava crkveno poimanje Boga i Njegovog otkrivenja koje se nalazi u Pismu. Problem je taj to postoji svojstveni paradoks u biblijskom otkrivenju Boga. S jedne strane, Bog je otkriven kao transcedentno Bie, "visoki i uzvieni, koji ivi u vjenosti, kojemu je ime sveti" (Is. 57:15). S druge strane, Bog je otkriven kao imanentno Bie, koji stanuje "s onijem ko je skruena srca i smjerna duha" (Is. 57:15). Paul V.Hun dobro primeuje i objanjava da "hriansko oboavanje poiva na paradoksu, da Bog i jeste i nije kao ovek; On je lian, ali je vie nego lian. Kada se pretera sa prvim aspektom...Bog postaje neka vrsta boanskog drugara, oboavanje postaje brbljiva prisnost, lieno potovanja i izaziva infantilnije elemente u ljudskoj linosti. Kada se pretera sa drugim aspektom, oboavanje gubi svoju konkretnost i stvarnost i tei da ispari u neodreeni status mistine pobonosti." 10

7

Calvin M. Johansson," Some Theological Considerations Foundational to a Philosophy of Church Music,"DMAA dissertations, Southwestern Baptist Theological Seminary (Fort Eorth,"TX,1974); Music and Ministry: A Biblical Counterpoint (Peabody, MA, 1998). 8 Calvin M. Johansson, Discipling Music Ministry: Twenty-First Cebtury Directions (Peabody, MA, 1992), p.45. 9 Isto., p.49. 10 Paul W. Hoon, "The Relation of Theology and Music in Worship," Union Seminary Quarterly Review 11 (Januar 1956), p.36.

34

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

Ovo oigledno kontradiktorno transcedentno/imanentno gledanje na Boga istorijski je uticalo na hriansko bogosluenje. Stilovi oboavanja ili su od jedne krajnosti do druge, zavisno od hrianskog razumevanja Boga. Lekcija istorije je da je bitno zadrati ravnoteu izmeu transcedentnog i imanentnog gledanja na Boga da bi se osigurao zdrav hrianski ivot i bogosluenje, ukljuujui crkvenu muziku. Kretanje od preteno transcedentalno orijentisanog, onostranog bogosluenja i umetnikog izraavanja ka imanentno orijentisanom, ovostranom bogosluenju i umetnikom stilu, moe da se prati u istoriji zapadne hrianske kulture. Volfgang Stefani nudi jednostavnu i korisnu kategorizaciju ovog razvoja pod sledea tri naslova: "(1) Bog daleko od nas; (2) Bog za nas i (3) Bog pored nas/u nama".11 Ove tri kategorije slue kao osnova za na istorijski pregled koji pokazuje kako je svaki od ovih pogleda uticao na hrianski ivot i bogosluenje u toku hrianske istorije. 1. Orijentacija "Bog daleko od nas" Rana crkva. Transcedentalni pojam o "Bogu daleko od nas" preovladavao je, premda u razliitim oblicima, u toku prvih petnaest vekova hrianstva. Prvi hriani su snano odbacivali vladajuu imanentnu orijentaciju paganskih religija, gde su bogovi bili sa ljudima i delovali jedni na druge. Ovo je posebno vailo za misteriozne religije sa orgijskim ritualima smiljenim da dovedu ljude u direktan kontakt sa boanstvom. Muzika je igrala znaajnu ulogu u ovim ritualima i neodoljivo je privlaila mase. Alfred Sendri zapaa da su paganske misteriozne religije dovele u Rim "veliki broj tuinskih muziara i igraa. Njihovi instrumenti i muzika koju su izvodili osvajali su malo po malo vrsto uporite u pozoritu, a kasnije su obilno korieni u muzici za zabavu Rimljana."12 Na izvestan nain, ekstatini obredi paganskih misterioznih religija koji su zatrovali mase slini su pomahnitalom uzbuenju koje danas izazivaju rok koncerti. Hriani koji su verovali u svetog transcedentalnog Boga snano su odbacili muziku ekstravaganciju paganskih kultova.13 Kao to Hanoh Avenari primeuje: "Zvonjenje, zveckanje i egrtanje pratili su paganske kultove, a lude predstave desetine ekstatikih obreda trovale su mase. Usred te euforine fete za zbogom izumiruoj civilizaciji,

11 12

Wolfgang Hans Martin Stefani (note 6), p.225. Alfred Sendrey, Music in the Social and Religious Life of Antiquity (Rutherford, England, 1974), p.383. 13 Raspravu o hrianskom odbijanju muzike ekstravagancije u sekularnom ivotu potrai kod Johanes Quasten, Music and Worship in Pagan and Christian Antiquity (Washington, D C 1983), p.125.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

35

glasovi nonkonformista su se pojavljivali sa mesta jevrejskih i ranohrianskih bogosluenja."14 Branitelji "hrianske" rok muzike tvrde da slede tradiciju hriana koji su u prolosti prihvatali svetovnu muziku i umetnike oblike za prenoenje hrianske poruke. Taj argument ne moe biti podran svedoanstvom prvih hriana koji su odbijali da uestvuju ili prihvate one svetovne oblike zabave koji su bili suprotni hrianskoj poruci i moralnim vrednostima. U 7. poglavlju emo videti da su hriani sledili tradiciju sinagoge u zabranjivanju upotrebe muzikih instrumenata na svojim crkvenim bogosluenjima zbog njihove povezanosti sa paganstvom. Popularno gledite da rok muzika moe biti prihvaena i prilagoena da bi se doprlo do svetovnog drutva zato to je crkva u prolosti prihvatala svetovnu muziku da bi doprla do masa, zasnovano je na obinom neznanju istorijske stvarnosti. Istina je u stvari da su se rani hriani distancirali, ne samo od svetovnih pesama, nego i od muzikih instrumenata korienih za svetovnu zabavu i pagansko bogosluenje. Vratiemo se ovome u 7. poglavlju. Odbacivanje svetovne zabave. Jedan dokument iz drugog veka poznat kao Octavius, kojeg je napisao Minicius Felix, sadri dijalog izmeu jednog paganina, Ceciliusa i jednog hrianina, Octaviusa. Paganin Cecilius optuuje svog hrianskog prijatelja, Oktaviusa, za neuestvovanje u drutvenom ivotu i kae: "Ti se kloni pristojnih uivanja. Ne poseuje izlobe; ne mari za javni nastup; odbija javne gozbe i zazire od svetih takmienja."15 Oktavius priznaje istinitost ove optube i objanjava motive koji su ga nagnali da se svega toga kloni, naime, nasilje i nemoral koji su podsticale takve predstave bili su u suprotnosti sa hrianskim vrednostima. "Jer u trkama dvokolica ko ne bi zadrhtao od pomahnitalosti bune i svadljive rulje? Ili prilikom treniranja za ubistvo na gladijatorskim borbama? Ni u pozoritu ludilo nije bilo manje, samo je razvratnitvo trajalo due: jer sada mimika ili tumai ili pokazuje preljube; sada slabunjavi igra, dok glumi strast, to i predstavlja; isti glumac sramoti tvoje bogove pripisujui im preljube, enjiva uzdisanja, mrnju."16 Rani hriani su preiveli i postali preobraavajua sila u Rimskoj imperiji, ne proiavanjem paganskih oblika zabave da bi ih iskoristili u prenoenju hrianske poruke, ve odbacivanjem nemoralnih svetovnih predstava i vrednosti koje su podravale holivudske zvezde njihovog vremena. Oni su odbijali da prisustvuju na

14

Hanoch Avenary, "The Emergence of Synagogue Song," Encyclopedia Judaica (1971), vol.12, p.566. 15 The Octavious of Minucius Felix 12, The Ante-Nicene Fathers, eds.Alexander Roberts and James Donaldson (Grand Rapids, MI 1972), vol.4, p.179. 16 The Octavious of Minucius Felix 37, p.196.

36

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

njihovim predstavama, ak iako je to znailo biti ismejan i odbaen kao "mizantrop", izraz koji se esto koristi da oznai njihov nonkonformistiki ivotni stil. Zamislite ta bi se dogodilo danas u Americi ili bilo kojoj hrianskoj zemlji kada bi svi koji sebe smatraju hrianima sledili primer prvih hriana time to bi odbili da gledaju ili uestvuju u bilo kom obliku zabave koja podrava nasilje ili nemoral! Industrija zabave bi ubrzo morala da oisti svoje programe ako bi elela da i dalje posluje. Muzika u ranoj crkvi. U ranoj crkvi muzika je bila u velikoj meri nadahnuta vizijom velianstvenog, transcedentnog Boga i Spasitelja kome treba da se pristupa sa velikim strahopotovanjem. Mi nalazimo bljesak takve muzike u novozavetnim himnama koje govore o Hristu, osobito u knjizi Otkrivenje (Otkr. 4:8,11; 5:9; Ef. 5:14; 1.Tim. 3:16; Kol. 1:15-20). U raspravi o tome kako je transcedentalna vizija o boanstvu oblikovala muzike stilove i ranog hrianstva i islama, Luiza Ibsen Al Faruk daje ovaj informativni opis: "Religiozna muzika je izbegavala emotivne, lakoumne, nesputane reakcije i velike radosti i velike tuge. Ogranieni opseg i upotreba susednih nota u gregorijanskom i kuranskom pojanju, preovladavanje postepene progresije, izbegavanje velikih melodijskih skokova - sve je to doprinelo ovom zahtevu. Oputeni tempo, mirno i kontinuirano kretanje, odbacivanje snanog akcenta i promena intenziteta ili jaine zvuka takoe su vodili ka stavu kontemplacije i odlaenja iz svetovnog angaovanja. Upotreba metrikih jedinica koje se pravilno ponavljaju uinila bi da se probude asocijacije, kinestetiki pokreti i emocije koje nisu u skladu sa shvatanjem religioznosti meu muslimanima i ranim hrianima. Zato su one izbegavane...Muzika je malo ili nimalo doprinosila dramatinom/programskom sadraju ili tonskom slikanju imitiranjem predmeta, dogaaja, ideja ili oseanja ovoga sveta. Zato je apstraktan kvalitet bio istaknuta karakteristika...Karakteristike forme slagale su se sa ovom tendencijom inei da elementi jedinstva i promene zavise od analogije sa poetskim jedinicama umesto sa narativnim ili deskriptivnim faktorima."17 Ona nastavlja objanjenje da je ne samo struktura muzike, ve i nain njenog izvoenja bio pod uticajem uzvienog poimanja Boga i izbegavanja svetovnih asocijacija: "Praksa izvoenja, oslanjajui se na ljudski glas, izbegavala je svetovne asocijacije koje bi instrumenti mogli da izazovu, kao i akordske harmonije koje bi mogle da nagovetavaju emocionalne ili dramatine efekte. ak i upotreba ljudskog glasa ili glasova...izbegavala je senzualno i imitirajue da bi se pojaao duhovni efekat na sluaoca."18

17

Lois Ibsen Al Faruqi, "What Makes 'Religious Music' Religious?" in Sacred Sound: Music in Religious Thought and Practice, ed. Joyce Irwin, Journal of the American Academy of Religion Thematic Studies, vol. 50, (Chico,CA, Scholars Press, 1983), p.28. 18 Isto.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

37

Sveana muzika rane crkve koja je inspirisala na strahopotovanje rukovodila se uzvienim poimanjem Boga. Njeno izbegavanje svetovnih asocijacija koje bi muziki instrumenti mogli izazvati osobito je relevantno za sadanju raspravu o upotrebi muzike i instrumenata povezanih sa rok scenom. Pouka koju treba nauiti iz svedoenja rane crkve jeste da oboavanje svetog, velianstvenog Boga zahteva sakralnu muziku koja izbegava sekularne asocijacije. Srednji vek. Imperijsko priznavanje i zatita koja je data hrianstvu u etvrtom veku nije znaajno promenila transcedentalni pogled "Bog daleko od nas" na Boanstvo. Hriani su prilagodili umetnike formule koriene za uzdizanje slave monarha, da predstave svoje poimanje svemoi i tanscedentnosti Boga. Razvoj svetenstva i sakramentalizma jo vie je udaljio Boga od direktnog doivljavanja vernika ije je uee u bogosluenju bilo minimizirano. U stvari, pevanje su obavljali uglavnom klerici, a ne kongregacija. Laici su bili posmatrai a ne uesnici u crkvenim slubama. Pojam "Bog daleko od nas" ogledao se u muzici toga vremena, gde je, kako istie Paul Lang, "predmet i cilj hrianske kultne muzike bilo i ostalo...slavljenje Boga i pouavanje oveka".19 U ii crkvene muzike, kako zapaa Volfgang Stefani, "nalazio se transcedentalni Bog, a ljudski rod je trebalo pouiti o Njemu i odgajiti za Njegovo carstvo. Isticano je razmiljanje umesto angaovanja; idealizam umesto realizma; ciljevi su bili pouavanje, a ne zadovoljstvo; duhovno znaenje, a ne psihofizioloka snaga. Ovi ideali mogu se prepoznati u veini hrianskih umetnikih izraza u periodu od hiljadu godina."20 Drutvena svest o Bogu kao transcedentnom i svemonom Vladaru oveanstva koja je postojala u toku Srednjeg veka nije nikada imala premca. Kao to istie Johanson: "Nije bilo "sakralnih" i "sekularnih" kategorija. Umetnost, muzika i drama imali su samo jedan cilj - hvaljenje Boga. Nikakva cena nije bila previsoka, nikakav trud koji je trebalo uloiti, a koji je donosio slavu Stvoritelju, nije bio preveliki. Zato je umetnost bila puna eklezijastikog simbolizma. U muzici je trostruka metrika imala religiozno znaenje, jer se smatralo da simbolie tri linosti Trojstva. Muziki interval prekomerne kvarte izbegavao se jer se smatralo da to to mu nedostaje konsonantnost predstavlja diabolus in musica, avola u muzici."21 U toku najveeg dela Srednjeg veka sakralna muzika je bila ograniena na monofono pojanje koje se sastojalo od jedne note koja se pevala zasebno bez harmonije ili pratnje. Pri kraju prvog milenijuma i poetkom drugog, srednjevekovni kompozitori su uveli polifoniju - dve, tri ili etiri deonice pevane istovremeno. To je bila

19 20

Paul Henry Lang, Music in Western Christianity (New York, 1969), p. 58. Wolfgang Hans Martin Stefani (note 6), p.228. 21 Calvin M. Johansson (note 8), p. 36.

38

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

neverovatna inovacija. Pre polifonije, svo pevanje se sastojalo od jedne melodijske linije, poznate kao pojanje. Nije bilo ni harmonije, ni akorda, ni klavira ni orkestara. Oni koji tvrde da je crkva u prolosti pozajmljivala svetovne melodije da bi komponovala sakralnu muziku ignoriu injenicu da je srednjevekovna muzika bila veoma homogena i da nije bilo "nikakve razlike izmeu svetog i profanog sve do poetka barokne ere."22 "Razlike izmeu crkvenog, trubadurskog i narodnog stila bila je manje vana od njihove melodijske interpretacije i njihovog uobiajenog odnosa prema vanvremenskom univerzalnom Boanstvu."23 Iako je bilo pod udarima varvarskih najezdi i uticaja, srednjevekovno drutvo ostalo je orijentisano prema Bogu i crkvi. Ljudi su iveli da bi svojim poslom sluili Bogu i crkvi. Boga su shvatali kao transcedentalno Bie "daleko od nas", a njihova crkvena muzika otkriva koliko su bili zaokupljeni time da odaju ast beskonanom i svemoguem Vladaru svemira, umesto da trae svoje lino zadovoljstvo. 2. Orijentacija "Bog za nas" Srednjevekovna transcedentalna orijentacija "Bog daleko od nas" postepeno je smenjena, poetkom esnaestog veka, imanentnim poimanjem "Bog za nas". Protestanstska reformacija odigrala je glavnu ulogu u skraivanju "distance" izmeu Boga i vernika. Razobliivi posredniku ulogu svetenika i svetaca i istaknuvi svetenstvo svih vernika koji imaju direktan pristup Bogu, reformacija je pomogla ljudima da Boga vide kao "dobro" Bie, "za nas" i blizu nas, vie nego "nad nama". Srednjevekovna vizija o Bogu kao zahtevnom, nepristupanom Sudiji bila je zamenjena vizijom o Bogu koji voli i koji eli da spasi sve one koji prihvataju pomirenje obezbeeno pomirujuom rtvom Njegovoga Sina. Iako se i dalje priznavalo da je Bog iznad i daleko, ia je pomerena na Spasitelja punog ljubavi kome vernici mogu da se priblie direktno i lino. Uloga Lutera. Nova vizija o Bogu koji je blizu i kome se moe pristupiti ohrabrila je stvaranje muzike koja je vie izraavala svakodnevni ivot. Luter je odigrao vodeu ulogu u stvaranju muzike koja je izraavala novo razumevanje Boga i spasenja i u promovisanju zajednikog pevanja u crkvi obinim narodnim jezikom. Nasuprot Luteru, Kalvin i Cvingli su osuivali tekstove koji nisu bili zasnovani na Pismu, dozvoljavajui da se na bogosluenju pevaju jedino Psalmi.

22

F. Joseph Smith, "Church Music and Tradition," in Cantors at the Crossroad: Essays on Church Music in Honor of Walter Buszin , ed. Johannes Riedel (St. Louis, MO, 1967), pp. 910. 23 Cristopher Ballantine, Music and Its Social Meaning (New York, 1984), p. 92.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

39

U Luterovo vreme vernicima nije bilo dozvoljeno da pevaju za vreme slube u katolikoj crkvi. Tako se "muziko obuavanje" veine ljudi sastojalo uglavnom od popularnih melodija pokupljenih na ulici. Kao to Fridrih Blume istie "ljudi su bili naueni da pevaju samo u svetovnom okruenju a da ute u tradicionalnoj crkvi...sada su morali da naue da pevaju u crkvi".24 Luter je razvio jedinstveni stil crkvene muzike poznat kao koral pozajmljujui neke poznate pevljive melodije kojima je dodavao hrianski tekst. Branitelji "hrianskog" roka tvrde da i mi, poto je Luter pozajmljivao melodije iz pesama koje su se pevale po pivnicama toga vremena i dodavao hrianski tekst (poznat kao contrafacta), moemo takoe da pozajmljujemo melodije iz rok muzike naeg vremena i da im dodajemo hrianski tekst. Leri Norman, poznati voa SHM napisao je pesmu "Zato bi avo imao svu dobru muziku". Naslov pesme je bio uzet iz tvrdnje koja je poticala od Lutera. Norman je smatrao da bi, ako je Luter mogao da koristi melodije koje su se pevale u krmama, savremeni muziari mogli da urade isto. Jadni Luter! Bio bi okiran kada bi znao kako su njegove rei izvitoperene za neto potpuno drugaije od onoga to je on nameravao da kae. Luter i svetovna muzika. Pozivanje na Lutera je esto u literaturi koja je za "hrianski" rok. Na primer, u svojoj knjizi Rasprava o savremenoj hrianskoj muzici, Stiv Miler je napisao: "Modeli za njegove (Luterove) tekstove bile su popularne balade njegovog vremena. Melodije su bile pozajmljivane iz nemakih narodnih pesama, muzike masa, pa ak i himna Mariji. Luter se nije brinuo za asocijaciju ili poreklo melodija koliko za njihovu sposobnost da prenesu istinu." 25 U slinom tonu je u Ministry pisao Migael Tomlinson, jedan adventistiki pastor: "Eliminiui svetovne korene hrianske muzike znailo bi rei zbogom himnama Martina Lutera ija je muzika bila pozajmljivana iz svetovnih nemakih narodnih melodija."26 U istom broju Ministry (septembar 1996.), Lilijen Dukan, profesor crkvene muzike na Teolokom seminaru adventista sedmoga dana na Endrjus univerzitetu, je napisala: "Martin Luter je koristio melodije i ritmove za svoje korale koji su narodu bili poznati. Nasuprot Kalvinu, Luter nije crkvu smatrao odvojenom od

24 25

Friedrich Blume, Protestant Church Music: A History (New York, 1974), p. 65. Steve Miller, The Contemporary Christian Music Debate. Worldly Compromise or Agent or Renewal (Wheaton, IL, 1993), p. 113. 26 Mishael Tomlison, "Contemporary Christian Music Is Christian Music," Ministry (Sptember 1966), p. 27.

40

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

naroda; u njegovoj filozofiji, svetovni elementi mogli su se transformisati u skladu sa novim shvatanjem."27 Argument da i mi moemo da pozajmljujemo popularne rok melodije zato to je Luter pozajmljivao popularne svetovne melodije svoga vremena, prevarljiv je i netaan iz najmanje pet razloga. Prvo, Luter je koristio ono to se moe nazvati "klasinom" muzikom njegovog vremena, a ne neku svetogrdnu vrstu muzike kao to je vei deo svetovne rok muzike danas. Luter nije uzimao ulnu, erotinu muziku svoga vremena. Naprotiv, upozorio je da se ne koristi "erotsko brbljanje" poto je to avolovo orue za kvarenje ljudske prirode.28 Melodije koje je Luter uzimao, pie Ulrih Leopold, "bile su narodske, ali nikada vulgarne. U esnaestom veku je bilo i obesnih vinskih pesama. Luter ih je izbegavao. On nikada nije muziku smatrao obinim sredstvom koje se moglo upotrebiti bez obzira na njegovu prvobitnu asocijaciju...ve je paljivo uklapao tekst sa melodijom tako da svaki tekst ima svoju odgovarajuu melodiju i da jedno drugo dopunjuju." 29 Drugo, od trideset sedam korala koje je Luter komponovao, samo jedna melodija je dola direktno iz svetovne narodne pesme. Petnaest je komponovao sam Luter, trinaest je dolo iz latinskih himni ili bogoslubene muzike, dva su nekada bili religiozne hodoasnike pesme, etiri su izvedena iz nemakih religioznih narodnih pesama, a dva su nepoznatog porekla.30 Ono to veina ljudi ignorie jeste injenica da je jedna melodija pozajmljena iz neke narodne pesme, koja se "pojavila u Luterovoj pesmarici 1535. godine, kasnije bila zamenjena drugom melodijom u pesmarici iz 1539. godine. Istoriari veruju da ju je Luter odbacio zato to su je ljudi povezivali s njenim prethodnim svetovnim tekstom."31 Ove injenice diskredituju popularnu pretpostavku da je Luter pozajmio veinu svojih pesama iz svetovnih izvora. U stvari, veoma mali broj njegovih pesama potie

27

Lillianne Doukhan, "Historical Perspectives on Change in Worship Music," Ministry (September 1996), p. 7. 28 Friedrich Blume Isto (note 24), p. 10. 29 Ulrich S. Leupold, "Learning from Luther? Some observation on Luther's Hymns," Journal af Church Music 8 (1966), p.5. 30 Podaci su kompilacija iz razliitih izvora i citirani su u Robert Harrell, Martin Luther, His Music, His Message (Greenville, SC, 1980), p.18. 31 Ulrich S. Leupold (note 29), p. 5.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

41

iz svetovnih izvora. Luterov omiljeni kompozitor je bio oskan d Pre, koji se smatrao najkompetentnijim kompozitorom toga veka.32 Luter se trudio da ukloni svetovne konotacije. Tree, Luter je menjao melodijsku i ritmiku strukturu melodija koje je pozajmljivao iz svetovnih izvora da bi eliminisao bilo kakav mogui svetovni uticaj. U svojoj strunoj knjizi Martin Luter: njegova muzika, njegova poruka, Robert Harel objanjava: "Najuspeniji nain negiranja svetovnog uticaja bio bi "deritmiziranje" muzike. Izbegavajui melodije za igru i "deritmizirajui" druge pesme, Luter je uspeo da dobije koral sa naznaenim ritmom, ali bez elemenata koji bi podseali ljude na svetovni svet. Posao koji je obavio Luter i drugi luteranski muziari bio je tako uspean da strunjaci esto nisu u stanju da otkriju svetovno poreklo korala. Drugi nain na koji se Luter trudio da ukloni svetovne asocijacije iz uma vernika u crkvi bio je upotreba Biblije i biblijskih aluzija u tekstovima. Ispunjavajui korale pisanom Rei, Luter se trudio da upravi misli ljudi na ivu Re."33 Harel zakljuuje svoju dobro dokumentovanu strudiju reima: "Prouavanje Luterovih korala otkriva dve znaajne injenice o Luterovoj upotrebi svetovnih elemenata u njegovoj svetoj muzici: (1) Iako je na raspolaganju imao mnogo popularne muzike, od zdravica preko melodija za igru do religioznih narodnih pesama i korala, Luter je birao samo one melodije koje su se najbolje uklapale u svete teme, a izbegavao je vulgarne "obesne zdravice" i melodije za igru. (2) Nita od materijala koji je Luter koristio za neki koral nije ostajalo nepromenjeno, osim u jednom sluaju koji je pomenut ranije. Umesto toga, "on je briljivo testirao melodije koje je uzimao u obzir i, ako je bilo potrebno, preinaavao ih da bi postale prigodne...Izmene su bile slobodno vrene.34 etvrto, vano je zapaziti da je Luter iveo u "doba vere", a ne u "doba skepticizma" kao to je nae. Kultura Luterovog doba bila je pod uticajem religiozne vere i moralnih vrednosti. Glavni univerziteti i lepe umetnosti bili su pod kontrolom ili sponzorstvom crkve. Razlika izmeu svetovne i religiozne muzike bila je relativna. Fridrih Blume objanjava: "Protestantizam je sauvao srednjevekovnu klasifikaciju sveta, sa svetovnom umetnou potinjenom intelektualnoj disciplini koju je karakterisala pobonost i odanost crkvi. U takvim uslovima razlika izmeu svete i svetovne muzike teko da je u poetku mogla biti problem."35 U svetlu ove injenice

32 33

Friedrich Blume (note 24), p. 8. Robert Harrell (note 30), p. 21. 34 Isto., pp. 21-22. 35 Friedrich Blume (note 24), p.29.

42

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

"rei da je Luter pozajmljivao iz svetovnih izvora u najgorem sluaju znailo bi priznati da se on oslanjao na kulturu koja se temeljila na religiji."36 Postoji more razlika izmeu svetovne kulture Luterovog vremena i svetovne kulture naeg doba. Svetovna muzika Luterovih dana bila je u velikoj meri inspirisana religioznom verom, dok vei deo svetovne rok muzike danas otvoreno odbacuje i prkosi hrianskoj veri i moralnim vrednostima. Peto, Luter je aranirao muziku za mlade ljude svoga vremena tako da bi ih odvojio od privlanosti svetovne muzike. To se ne moe rei za "hriansku" rok muziku danas koja zadrava melodiju i ritam svetovnog roka. Luter je objasnio zato je menjao muzike aranmane svojih pesama: "Ove pesme su bile aranirane u etiri glasa, ni iz kog drugog razloga nego zato to sam eleo da mlade (koji treba i moraju da se obuavaju u muzici i drugim lepim umetnostima) odvratim od ljubavnih pesama i putenih komada i da im u zamenu dam da naue neto korisno, da sa zadovoljstvom uu u neto to je dobro i dolino omladini."37 U svetlu ovih injenica bilo ko ko koristi Luterovu izjavu "Zato bi avo imao sve dobre melodije?" da bi branio upotrebu rok muzike u crkvi, treba da zna da je ovaj argument jasno negiran onim to je Luter rekao i uinio. Luterova upotreba svetovne muzike ui nas ne da preiavamo rok muziku koja promovie seks, droge i nasilje, ve da umesto toga izaberemo najbolju kulturu nae muzike i da je uinimo prikladnim sredstvom za prenoenje Boje Rei. Kakav divan primer imamo u Martinu Luteru! 3. Orijentacija "Bog pored nas/Bog u nama" Imanentni pojam "Bog za nas" kojeg je promovisala reformacija u esnaestom veku, progresivno se sve vie kretao ka subjektivnom razumevanju i doivljavanju Boga. Ovakav razvoj od "Bog pored nas" do "Bog u nama" poeo je u sedamnaestom veku i nastavio se do naeg vremena. Imanentni aspekt neposrednog i intimnog doivljavanja Boga sve se vie naglaava. Lino i unutranje doivljavanje boanskog postalo je ig pijetizma, metodizma, evangelikalizma, amerikog pokreta za oivljavanje, pokreta za svetost i pentakostalizma. Rok muzika, kao to emo videti, sledi slinu orijentaciju nudei svojim oboavaocima sredstvo za ukljuivanje u "natprirodnu" silu.

36 37

Tim Fisher, The Battle for Church Music (Greenville, SC, 1992), p.165. Luterov predgovor za zbirku Johanna Waltera kako je citirao Fridrich Blume (note 24), p. 78.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

43

Volfgang Stefani zapaa dve razliite struje meu ovim pokretima - struje koje se postepeno utapaju jedna u drugu u kasnom dvadesetom veku. "Prva kategorija - "Bog pored nas" - ukljuivala je pijetizam (u njegovoj poetnoj fazi sedamnaestog i osamnaestog veka), metodizam i evangelikalizam. Druga kategorija - "Bog u nama" ukljuivala je ameriki pokret za oivljavanje iz devetnaestog veka, pokret za svetost i pentakostalizam. Prva struja je naglaavala svakodnevni, kooperativni odnos sa Svetim Duhom, dok je druga naglaavala potpuno predavanje kontroli Duha. Iako su obe isticale bliskost sa Bogom, prva je zauzela razumniji stav, dok je druga dala prednost nesputanom, intuitivnom pristupu."38 Zajednika karakteristika ovih pokreta bilo je uzimanje melodija za evaneoske pesmarice koje su poticale iz muzike operskih kua i koncertnih dvorana. Crkvena muzika je postala veoma orijentisana ka oveku, emocionalna, sentimentalna i delovala je na ula. To je posebno vailo za karizmatine pokrete koji su se brzo razvijali. Cilj muzike je bio da kod ljudi izazove doivljaj ekstatinog susreta sa Bogom na emocionalnom nivou. Orijentacija ka oveku u muzici. Dobar primer za orijentaciju ka oveku u muzici je "Pokret gospel-pesme u devetnaestom veku", koji je, kako objanjava Kalvin Johanson, "dao novo znaenje pojmu religioznog interesovanja za samoga sebe. Pesme kao to su "Hoe li biti zvezda na mojoj kruni?" i "Grenik kao ja" bile su tipine za "ja-centrizam" kulturnog progresa. Povezane sa melodramatskom nostalgijom, oni su se pridruili trendu ka potpunom subjektivizmu. Gospel-pesme kao to je "Molitva moje majke" ("Dok sam etao po svom imanju mnoga draga poznata mesta podsetila su me na prizore koji su se inili zaboravljenim"), kao i "Dolazim, dragi Spase", bile su tipine za anr orijentacije ka sebi."39 Ta orijentacija ka sebi karakteristina je za vei deo svetovne i "hrianske" rok muzike, koja daleko vie govori o "ja" i "meni" nego o Hristu i Bogu. ak i Elton Don koji je nedavno dobio titulu sera i koji je autor popularne pesme "Svea na vetru", ne okleva da peva o svom reenju za dosadu: Dosadilo mi je to sam deo oveanstva, mislim da u kupiti etrdeset etiri (kalibar, prim. prev.) da svima pukne zora. Aha, mislim da u da se ubijem, da se malo samoubijem.40

38 39

Wolfgang Hans Martin Stefani (note 6), p.234. Calvin M. Johansson (note 8), p. 48. 40 Citirano u Steve Peters and Mark Littleton, Truth About Rock (Minneapolis, MN, 1998), p. 26.

44

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

Kakav tragian nain reavanja problema dosade! Pa ipak, ovo reenje teko da nas moe iznenaditi kada u ivotu oveka "ja" zauzme mesto koje pripada Bogu. Ista orijentacija ka sebi prisutna je u mnogim "hrianskim" rok pesmama, kao to emo videti u sledeem poglavlju. Jedan primer se moe nai u reima pesme "Odrubljene glave" koju peva popularna "hrianska" grupa poznata kao "Osveta". elim da mi odseku glavu Videete kako mi telo trune Ali onda u ja vladati s Hristom A vi ete se koprcati dok vas peku.41 Ova sramna "hrianska" pesma koja se zavrava vritanjem grenika koji su na mukama, otkriva jasan smer u rok muzici, naime, usredsreivanje na ljudske dileme, a ne na ono to Bog ini za spasenje svakog ljudskog bia. arli Pikok, umetnik koji osvaja nagrade, pisac pesama i producent savremene hrianske muzike (SHM), u svojoj knjizi Na raskrsnici: pogled na prolost, sadanjost i budunost savremene hrianske muzike onoga koji je u to upuen, prepoznaje pomak od Boga na sebe koji se pojavio u SHM, delom zbog karizmatikog uticaja. On pie: "Naglaavanjem dela i darova Svetoga Duha, osobito spontanog proricanja otkrivenja i govorenja jezika, ia se pomerila od poznavanja Boga kroz Njegovu Re na poznavanje Boga kroz iskustvo. To je za uzvrat pomerilo iu od razmiljanja na oseanje, gde je za mnoge vernike njihovo iskustvo postalo mera istine koliko i sigurna Re istine...Za neke hriane elja za karizmatinim doivljajima postepeno je zasenila njihovu elju da o Bogu ue kroz Bibliju."42 Pentakostalno iskustvo "Bog u nama". Sadanja potraga za karizmatikim iskustvom kroz muziku vodi poreklo od rane pentakostalne muzike devetnaestog veka, kojoj je obino posveivano dve treine bogosluenja.43 Muziku je karakterisalo pljeskanje rukama, lupkanje nogama i igranje u duhu.44 "Intenzivno pevanje bilo je obino praeno drndanjem gitara, ritmikim udaranjem u daire ili bubnjeve i duvanjem u trube, poto su novoobraenici donosili svoje instrumente iz sastava za igranke, koje su sada bili napustili, u dom za bogosluenje."45 Refreni koji su se ponavljali sa melodijama svetovnog porekla, zajedno sa dramom i

41

Citirano u Jeff Godwin, What's Wrong With Christian Rock? (Chico, CA, 1990), pp. 230231. 42 Charlie Peacock, At the Crossroad: An Insider's Look at the Past, Present, and Future of Contemporary Christian Music (Nashville, TN, 1999), p.44. 43 Larry T. Duncan, "Music Among Early Pentacostals," The Hymn 38 (January 1987), p.14. 44 Isto. 45 Isto.

GLAVA II mimikom, koristili su se shvatanje.46

Rok muzika i njen pogled na svet

45

da stvore emocionalno uzbuenje umesto intelektualno

Dord Pulen Dekson, specijalista za severnoameriku narodnu himnodiju, prua ivopisno svedoanstvo o tome kako je muzika funkcionisala na slubi Crkve Boje u Klivlendu, Tenesi, 1929. godine. Muzika je poela na vrhuncu slube, poznatom kao "oltarska sluba". Zatim je funkcija pesama, ritmika tam-tam-buka za uvod u eljenu ekstazu, postala oigledna. Duh je neke pokrenuo na igru, druge da govore nepoznatim jezikom, da viu, da se trzaju ili da padaju u trans kao da su mrtvi. Narikai u sve veem broju padali su na svoja kolena, s laktovima na sklapaim stolicama, kod oltara, dok su oni koji su upuivali sveane opomene pljeskali rukama u ritmu muzike...Nakon pola sata pevanje je prestalo. I oni koji su drndali po instrumentima, iscrpljeni, izostajali su jedan po jedan, ostavljajui samo pijanistu i onoga koji je udarao u daire, kojeg nisam mogao da vidim, da i dalje prave neprekidnu i skoro zastraujuu ritmiku buku."47 Adventistiki kamp-sabor u Indijani. Upotreba glasne ritmike muzike da bi se izazvalo trenutno emocionalno "uzvieno" doivljavanje Boga, nije bila strana ranim adventistima, kao to je dokumentovao Ronald Grejbil.48 Neobina manifestacija takvog iskustva desila se na jednom kamp-saboru, odranom u Mansiju, Indijana, od 13. do 23. septembra 1900.godine. Stefan Haskel, jedan adventistiki crkveni voa i pisac, opisuje ta je video u jednom pismu koje je napisao Elen Vajt 25. septembra 1900.godine: "Ne moe se opisati...Postoji velika sila koja prati kretanje koje je tamo u toku...zbog muzike koja se izvodila na ceremoniji. Imaju orgulje, bas violu, tri violine, dve flaute, tri daire, tri horne i jedan veliki bas bubanj, a moda i druge instrumente koje nisam spomenuo...Kada sviraju visoko, ne moe se uti ni re od onoga to vernici pevaju, niti se ita moe uti, osim ako to nisu krici onih koji su napola ludi. Ne smatram da sam preuveliao. Nikada u svom ivotu nisam video takvu zbrku. Doiveo sam prizore fanatizma, ali nikada nisam video nita slino."49 Ela Robinson, unuka Elen Vajt, daje nam slian opis takvih religioznih skupova: "Bili su navedeni da trae doivljaj fizike demonstracije. Bas bubanj i daire pomagali su u tome. Oekivalo se da jedan, ako je mogue vie njih, padne niice na pod. Onda

46

Delton L. Alford, "Pentecostal and Charismatic Music," Dictionary of Pentecostal and Charismatic Movements , ed. Stanley M. Burgess and Gary B. McGee (Grand Rapids, MI, 1988), pp. 693-694. 47 George Pullen Jackson, White Spirituals in the Southern Uplands: The Story of the Fasola Folk, Their Songs, Singings, and "Buckwheat Notes," (Chapel Hill, NC, 1933), p. 153. 48 Vidi Ronald Graybill, Singing and Society: The Hymns of the Saturday-keeping Adventists , 1849-1863 (Berrien Springs, MI, n.d.), p.25. 49 Stephen N. Haskell, Letter to Ellen White, September 25, 1900, Ellen G. White Research Center.

46

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

bi ga odneli na platformu gde bi se desetak ili vie ljudi okupili oko njega i vikali "Slava Bogu", dok bi se drugi molili i pevali,"50 Treba zapaziti da je ova buna ludnica na kamp-saboru u Indijani i slinim religioznim skupovima bila nadahnuta "doktrinom o svetom telu" koja je bila iroko prihvaena od strane radnika Konferencije u Indijani, ukljuujui i predsednika, R.S.Donela.51 Prema njihovim uenjima hriani mogu da prime neraspadljivo telo sada i da budu ivi kada se Isus vrati. Treba zapaziti da su glasni instrumenti i ritmika muzika koja se svirala na njihovim religioznim sastancima imali za cilj da olakaju to fiziko doivljavanje boanske preobraavajue sile. Na mnogo naina "doktrina o svetom telu" predstavlja jo jedan primer "Bog u nama"-koncepcije o Bogu ije smo poreklo pokazali istorijski i pokuaja da se doivi Boja sila kroz glasnu i ritmiku muziku. Elen Vajt je zauzela vrst stav protiv "doktrine o svetom telu" i muzike koja se koristila da je promovie. Ona je pisala: "Sveti Duh se nikada ne otkriva takvim metodama u takvoj bunoj ludnici. To je izmislio sotona da bi prikrio svoje dosetljive metode za ponitavanje uticaja iste, iskrene, uzdiue, oplemenjujue, posveujue istine za ovo vreme. Bolje je nikada nemati bogosluenje sa muzikim instrumentima nego koristiti muzike instrumente da se uradi ono to mi je prolog januara reeno da je bilo na naim kamp-saborima...Buna ludnica okira ula i izopauje ono to bi bilo blagoslov da je voeno kako treba...Te stvari kojih je bilo u prolosti bie i u budunosti. Sotona e uiniti da muzika bude zamka zbog naina na koji se ona izvodi.52 Upozorenje Elen Vajt imalo je svoj oekivani efekat. Glasna i ritmika muzika prestala je da se svira u adventistikim crkvama. Tek nedavno je glasna, rok muzika sa sinkopama poela ponovo da se pojavljuje na adventistikim omladinskim saborima i u sve veem broju crkava. Takav razvoj dogaaja nije iznenaujui, poto je prorokom pronicljivou Elen Vajt predskazala da e krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka "te stvari kojih je bilo u prolosti biti i u budunosti. Sotona e uiniti da muzika bude zamka zbog naina na koji se ona izvodi."53 Regtajm muzika. Vredno je zapaziti da se prihvatanje glasne ritmike muzike na kraju devetnaestog i poetkom dvadesetog veka od strane pentakostalne i nekih adventistikih crkava poklapa sa vremenom kada je "regtajm muzika" preplavila Ameriku i Evropu. Avgusta 1899.godine Skot Doplin, jedan crnac poznat kao kralj

50 51

Vidi Ella Robinson, S.N.Haskell:Man of Action (Washington, D C, 1967), p. 169. Isto., pp.169-170. 52 Ellen G. White, Selected Messages (Washington, D.C., 1958), vol.2, pp.36-37. 53 Isto., podvukao autor.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

47

reg muzike, objavio je Javorov list reg. Ljudi su ubrzo nauili da igraju na sinkopirani bit reg muzike, kojeg je popularizovao voa Vajt benda Viliam Krel i drugi. Reg muzika je, koja je pretea bluza i rok muzike, izgleda uticala da neke hrianske crkve krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka prihvate glasnu, ritmiku muziku, na isti nain kao to rok muzika utie na neke hrianske crkve danas. Istorija se ponavlja. alosno je to su, i to suvie esto, hrianske crkve spore u uenju lekcije iz istorije. Od muzike u ijem je centru Bog do muzike u ijem je centru ovekovo "ja". Upotreba muzike da se podstakne duhovni "vrhunac" je manifestacija snane imanentne koncepcije "Bog u nama" koja navodi ljude da trae neposredno emocionalno doivljavanje Boga kroz stimulans ritmike glasne muzike. Istorijski razvoj koji smo ukratko sledili od transcedentalnog razumevanja "Bog daleko od nas" u toku srednjevekovnog perioda do imanentne koncepcije "Bog za nas" u toku reformacije u esnaestom veku i do shvatanja "Bog u nama" od sedamnaestog veka do naeg vremena, pomae nam da razumemo postepeni razvoj crkvene muzike od crkvenog pojanja do korala i do dananjeg "hrianskog" roka. Popularna privlanost "hrianske" rok muzike danas kao sredstva da se podstakne emocionalna "uzvienost" mora da se sagleda kao prirodni rezultat postepenog razvoja shvatanja o Bogu u toku hrianske istorije. Pomak od preteno transcedentalnog gledita "Bog daleko od nas" do nedvosmisleno imanentne koncepcije "Bog u nama" ohrabrio je produkciju muzike koja je postepeno postala vie orijentisana prema oveku a manje prema Bogu. Istorijski razvoj crkvene muzike koju smo pratili, ui nas koliko je vano zadrati ispravno shvatanje o Bogu i Njegovom otkrivenju. U Pismu se Bog otkriva kao bie i transcedentalno i imanentno, daleko od nas i u nama. Ove dve dimenzije Bojeg samootkrivenja moraju biti u valjanoj ravnotei da bi se osiguralo zdravo religiozno iskustvo i crkvena muzika. Poglavlja 6 i 7 istrauju detaljnije kako naa teologija mora da uputi nae religiozno iskustvo ukljuujui melodiju i ritam nae muzike. Da bismo shvatili zato je rok muzika stekla tako ogromnu popularnost u naem drutvu i u mnogim hrianskim crkvama, treba da ukratko razmotrimo dva znaajna propratna razvoja. Prvi je panteistika/imanentna orijentacija afrike muzike koja je koren rok muzike. Drugi je uticaj humanistikih ideja koji je oblikovao veliki deo zapadne misli, osobito u toku prola dva veka. Oba ova razvoja, kao to emo videti, olakali su prihvatanje rok muzike u svetovnom i hrianskom svetu. Afriki koreni rok muzike. U svojoj prodornoj analizi rok muzike, koja je objavljena pod naslovom Trijumf vulgarnosti: Rok muzika u ogledalu romantizma (Oxford University Press), Robert Petison istie da rok muzika crpi svoju inspiraciju ne iz transcedentalnih religija konfuijanizma i islama, nego iz svog prvobitnog doma

48

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

u Africi i Indiji.54 Razlog za njeno prisustvo u ovim kulturama je panteistiko/imanentno poimanje Boga - Bia koje nije daleko od nas, ve je u individualnom i prirodnom svetu. Ovakvo poimanje se ogleda osobito u strukturalnim karakteristikama zapadnoafrike muzike tipa posedovanje-trans. Petison objanjava da pojedinac u ovim kulturama "ivi po kredu koji guta istoriju. Njegov dom je veno, primitivno sada odakle rok vodi svoje poreklo: Zdravo, zdravo, rok 'n' rol, Oslobodi me prolih dana, Neka dugo ivi rok 'n'rol, bit bubnjeva glasan i smeo, pevao je ak Beri u rok klasiku "kolski dani"...Rok potie iz primitivnih kultura koje obeavaju osloboenje od istorije koja izgleda preti imaginaciji smru."55 Afriki koreni rok muzike objanjavaju zato, prema Patisonu, je "Delta koren a Misisipi stablo za procvat afrike muzike u Americi...Sem Filips je imao idealne preporuke da bude podstreka rok revolucije. Roen u Alabami i podizan na poljima pamuka. Rastao je sa strau prema crnakoj muzici koja je bila integralni deo poljoprivrednog ivota u Delti i za ljude koji su je napravili."56 "Tajna Filipsovog uspeha nije bila njegova odanost crnakom geniju nego to to je cenio ukus belaca...On je uzrok najpoznatije opaske koja je ikad izreena o roku, izreena pre nego to je bilo roka: "Kada bih mogao da naem belog deaka koji bi mogao da peva kao crnja, zaradio bih milion dolara"...Filips je naao svog belog deaka u Elvisu Prisliju. Devetnaestogodinji Elvis narezao je svoju prvu profesionalnu plou za Filipsa 6.jula 1954. godine, datuma koji e veno iveti kao dan kada je rok poeo...Ono to je verovanje u utelovljenje za hrianina, to je odanost ovom mitu o crnakim korenima za rokera."57 alosno je to Sem Filips, koji je epao trini potencijal crnake muzike, identifikuje svoju sopstvenu rasu uvredljivim i nepotrebnim izrazom. Panteistiko/imanentna ia rok muzike slina je orijentaciji nae humanistike kulture prema ovome svetu, kao i orijentaciji "Bog u nama" mnogih hriana u dananje vreme. Konvergencija ova tri faktora pomae nam da razumemo zato je rok muzika, i u svojoj svetovnoj i u "hrianskoj" verziji, postala najpopularniji anr dananje muzike. Prosto reeno, Afro-Amerikance, humaniste i mnoge hriane priv54

Robert Pattison, The Triumph of Vulgarity: Rock Music in the Mirror of Romanticism (New York, 1987), p. 70. 55 Isto., pp.31-32. 56 Isto., p.32. 57 Isto., pp.32-33.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

49

ukla je rok muzika jer u njoj nalaze medijum koji im pomae da izraze i doive svoj slian panteistiko/imanentni pogled na svet. Svaka grupa doivljava kroz rok muziku, premda na razliite naine, oseaj ukljuivanja u neto vee nego to su oni sami. Muzika oivljavanja i afro-amerika obraenja. Dalju podrku za zajednitvo izmeu afrike muzike i orijentacije "Bog u nama" velikog dela dananjeg hrianstva pruile su nedavne naune studije o odnosu izmeu hrianstva i afro-amerikog iskustva. Istraivanje pokazuje da je pre 1740. godine relativno mali broj AfroAmerikanaca bio obraen u hrianstvo u Severnoj Americi.58 Situacija se dramatino promenila sa dolaskom pokreta za oivljavanje i kamp-sastanaka u drugoj polovini osamnaestog veka, a tako se nastavilo i u devetnaestom veku. Obraenja meu AfroAmerikancima znatno su porasla, osobito u metodistikim, baptistikim i nezavisnim denominacijama. Oli Vilson tvrdi da je znaajan faktor, koji je esto bio previan, "to to se nekoliko aspekta zajednikih oblika bogosluenja koje su koristili protestantski pokreti za oivljavanje u Sjedinjenim Dravama u isto vreme poklapaju sa nekoliko tradicionalnih zapadnoafrikih obiaja."59 U slinom tonu govori i Melvil Herskovic da je Afro-Amerikance privukao oivljavajui tip hrianstva jer je "njegov ritualizam najvie liio na onaj tip bogosluenja koji je njima bio poznat".60 Neke od zajednikih karakteristika ukljuivale su "glasne emocionalne uzvike i jecaje u toku cele slube, skakanje vernika sa sedita, vritanje, trzanje, grenje, govorenje jezika i igranje; upotrebu muzike u stvaranju emocionalne atmosfere; izvoenje himni i duhovnih pesama u formatu poziv-odgovor ili strukturi strofa-zbor gde se svi vernici pridruuju u poznatim zborovima ili redovima koji se ponavljaju; i prihvaenu razdraganost i uestvovanje s puno uzbuenja."61 Afro-Amerikanci su odgovorili na ovu vrstu muzike i programa za oivljavanje, jer su oni po mnogo emu odraavali njihove uroenike afrike korene i kulturnu orijentaciju. Iz istih tih afrikih korena kasnije se rodila rok end rol muzika. Teko je poverovati, zapaa Petison, "da je najprosperitetnija civilizacija u istoriji oveanstva u punini svoje moi pripisala svoju popularnu muziku uticaju potlaene afrike man-

58

Olly Wilson,"The Association of Movement and Music as a Manifestation of a Black Conceptual Approach to Music-Making," in More than Dancing:Essays on Afro-American Music and Musicians, ed. Irene V. Jackson (Westport, CT, 1985), p.13. 59 Isto. 60 Melville J. Herskovits, The Myth of the Negro Past (boston., MA, 1958), p.233. 61 Wolfgang Hans Martin Stefani (note 6), str. 259. Izvor informacije je Portia Katrenia Maultsby, "The Use and Performance of Hymnody, Spirituals and Gospels in the Black Church,"The Western Journal of Black Studies 7 (1983), p. 163.

50

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

jine koja je atrofirala na farmama njenog najsiromanijeg ekonomskog sektora".62 Pa ipak se to dogodilo. Zato? Odgovor treba traiti u uticaju humanizma u zapadnim drutvima - jednom ideolokom pokretu koji, kao to emo sada videti, deli slinu panteistiku orijentaciju prema ovome svetu kakvu ima rok muzika, pa prema tome nalazi u takvoj muzici sredstvo za izraavanje humanistike vere. Uticaj humanizma. Humanizam je ideoloki pokret koji je poeo u esnaestom veku sa kulturnim preporodom renesanse i koji je u zamahu sve do naih dana. Mogli bismo da samemo humanizam kao pomak u ii od boanskog ka ljudskom. Humanisti su u velikoj meri odbacili srednjevekovnu religioznu kulturu orijentisanu ka onome svetu, promoviui umesto toga usredsreenost na oveka, njegovu volju, njegovo zadovoljstvo, njegovo kultivisanje i njegov znaaj. U toku narednih vekova humanizam je podstakao uspon takvih pokreta kao to su "prosveenje" koje je naglaavalo prvenstvo ljudskog razuma i "romantizam" koji je idealizovao ljudske strasti i stvorio viziju o svetu fantazije koji nikada ne moe biti stvaran. Umetnosti, kao to je muzika, poele su da ispunjavaju religioznu funkciju koju je napustila tradicionalna religija. Ovaj proces je bio olakan panteistikom orijentacijom romantizma, orijentacijom koja preovladava danas u naem drutvu. Panteizam odbacuje postojanje bilo kakvog transcedentalnog bia poistoveujui boansko sa svim prirodnim procesima. To znai da panteisti trae Boga ne izvan sebe, ve u sebi i u stvarima oko sebe. Petison definie panteizam kao "kantu-za-ubre-filozofiju koja bez biranja mea otpatke od svega. Fine razlike izmeu dobrog i loeg, uzvienog i niskog, istinitog i pogrenog, dostojnog i nedostojnog, nestaju u tolerantnoj i eklektikoj filozofiji panteizma."63 "Panteistike ideje postepeno su uzurpirale mesto postojeeg miljenja. Jeretiki panteizam je ortodoksnost moderne kulture, revolucija u misli za koju nema presedana."64 "Panteizam priznaje...da ivimo u svemiru ulnog iskustva kojega sam ja centar i beskonana periferija. Tim priznanjem, panteizam dobija u potenju ono to gubi u krivici."65

62 63

Robert Pattison (note 54), p.36. Isto., p.23 64 Isto., p .20. 65 Isto., p.27.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

51

Rok muzika je, prema Petisonu, ritual panteistike kulture naeg vremena, kao "sredstvo pribliavanja beskonanom".66 Kroz ekstazu rok muzike oboavalac prelazi granicu vremena i prostora i ukljuuje se u nadrealistiki svet fantazije. Mnoge hriane privlai rok muzika i oni pokuavaju da je proiste za crkvenu upotrebu, jer svetovna rok muzika obezbeuje ono to mnogi opisuju kao "novu vrstu religioznog iskustva za mlade ljude".67 U sledeem poglavlju poblie emo pogledati rok muziku kao religiozni fenomen. Za sada emo se zadovoljiti odgovarajuim opisom takvog jednog iskustva koje nam daje Ivejn Dejvis: "Rokmanino ponaanje manifestuje se ushienjem u tehnikom smislu potpune opsednutosti doivljajem...Ujednaenost ritma pojaava se prevagom basa i udaraljkama. Proizvod preterano jakog zvuka stvara fizioloku ulnu reakciju koja preplavljuje ovekovu ulnu modalnost. Ponavljanje tematike i verbalnog materijala takoe stvara hipnotiki efekat."68 Sposobnost rok muzike da stvara hipnotiki efekat oigledno privlai one hriane koji trae emocionalno "uzvieno" doivljavanje Boga u sebi. Njihovo teoloko shvatanje o Bogu kao univerzalnoj sili prisutnoj u njima i oko njih i njihova elja da se poveu sa takvom silom predisponiraju ih za rok muziku. Zato? Jednostavno zato to rok, zahvaljujui svom neprestanom bitu, jaini zvuka i ritualnom plesu stvara lanu percepciju ukljuivanja u natprirodno. Prihvatanjem modifikovanih verzija rok muzike hriani postaju skloni da prihvate egocentrini hedonistiki pogled na svet, pogled rok scene i da postanu graani "JaGrada". Kao to Petison objanjava: "U roku, svemir se sastoji od dva grada. Grad Sveta je nastanjen zombijima koji su podlegli keu. Ovi zombiji veruju u transcedentne vrednosti, tradicionalni klasni antagonizam i politiku kao obino. To je ne-grad, grad negativnosti, uguene kreativnosti, usahlog "ja". Pored Grada Sveta je Ja-Grad. Ja-Grad je nastanjen rokerima koji priznaju samo jedan vulgaran red primitivnih oseanja. Iako se delimino poklapa sa Gradom Sveta, ovaj Ja-Grad raste, kreativan je i potencijalno beskonaan."69 Za hrianina alternativa je izmeu Grada "iji je zidar i tvorac Bog" (Jevr. 11:10), gde "nita neisto nee ui u njega" (Otkr. 21:27) i Ja-Grada gde su dobrodoli svi oblici zla. Birajui muziku koja se svira u Ja-Gradu, hriani se izlau riziku da ne uu u Boji Grad.

66 67

Isto., p.29. Edward F. Heenan and H.Rosanne Falkenstein,"Religious Rock:What It Is Saying,"Popular Music and Society 2 (Summer 1973), p.311. 68 Evan Davies,"Psychological Characteristics of Beatle Mania," Journal of the History of Ideas 30 (January-March 1969), p.279. 69 Robert Pattison (note 54), p. 159.

52 Zakljuak

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

etiri glavna zakljuka proistiu iz prethodnog istraivanja. Prvo, produkcija muzike u hrianskoj istoriji bila je pod velikim uticajem razvoja shvatanja o Bogu. Istorijski pomak od transcedentalnog shvatanja o "Bogu daleko od nas" u toku srednjevekovnog perioda do imanentne predstave o "Bogu za nas" u toku reformacije u esnaestom veku i do shvatanja o "Bogu u nama od sedamnaestog veka do naeg vremena pomae nam da razumemo postepeni razvoj crkvene muzike od srednjevekovnog pojanja do luteranskog korala i dananjeg "hrianskog" roka. Drugo, konvergencija koja se u nae vreme dogodila izmeu (1) imanentnog poimanja "Boga u nama" popularnog meu evangelicima, (2) humanistikopanteistikog gledanja na Boga kao na prirodni proces koji proima nae svetovno drutvo i (3) panteistiko-imanentne ie rok muzike, koja je potekla iz afrikih korena, svaki na svoj nain, olakali su prihvatanje rok muzike meu hrianima i ljudima svetovnog uma. Budui da obe grupe tee da ispune unutranju udnju za prijatnim iskustvom natprirodnog, rok muzika obezbeuje privlaan medijum za pribliavanje beskonanom preko hipnotikih efekata. Tree, rok muzika predstavlja podmuklu i lukavu pretnju hrianskoj veri jer pomera iu vere od Boga na oveka i potkopava hriansku tvrdnju o boanskom otkrivenju. Petison izraava ovu pretnju saeto i reito: "Rok rui uporita na kojima stoji religija, prvo pomeranjem mesta vere u Boga na sebe, i drugo, liavajui sekte i crkve njihovog prava na ekskluzivno otkrivenje. Prisiljavajui crkve da se takmie na osnovu svoje sposobnosti da golicaju instinkte svojih vernika, vulgarni panteizam prisiljava pobornike organizovanih religija da napuste svoje svojatanje superiorne istine i obraa ih u preduzetnike emocionalne stimulacije. Kada je Bog jednom postao roba koja se koristi za lino zadovoljstvo, ovekova sudbina i srea zavise od hirova emocionalnog trita, a njegovo pravo da zahteva podaniku vernost na osnovu svemoi ili sveznanja iezava u plamenu solipsizma ("ja" je jedina stvarnost) dok njegovi svetenici i amani ugaaju oseanju, ne veri, svojih muterija."70 etvrto, pogled rok muzike na svet je neprijateljski i protivan hrianskoj veri. Odbacivanjem transcedentalnog/imanentnog Boga biblijskog otkrivenja i promovisanjem umesto toga panteistikog pogleda na natprirodno koje se moe iskusiti kroz njene ritmike zvuke, rok muzika postepeno potkopava raison d'etre hrianstva. Upotreba rok muzike na bogosluenju je opasna jer pretvara crkvenu slubu u kobajagi-fantastini svet u kome je lino zadovoljstvo vanije od oboavanja svetog Boga.

70

Isto., pp.186-187.

GLAVA II

Rok muzika i njen pogled na svet

53

Prigodnu zavrnu izjavu za ovo poglavlje daje nam Petisonovo predskazanje: "Za kratko vreme rok i religija e biti komplementarni i tako e ostati sve dok panteizam ne uini tradicionalne denominacije tako nesigurnim kao to su prolazni kalifornijski kultovi."71

71

Isto., p.187.

54

Rok muzika i njen pogled na svet

GLAVA II

3. ROK MUZIKA IZ ISTORIJSKE PERSPEKTIVESamuele Bakioki U svom bestseleru Zatvaranje amerikog uma, profesor sa ikakog univerziteta Alen Blum istrauje neke od faktora koji su poslednjih godina negativno uticali na intelektualni, kulturni i moralni razvoj amerike omladine. Knjiga se zadrala na listi bestselera Njujork Tajmsa vie od est meseci i bilo je prodato vie od milion primeraka. Oigledno je da mnogi ljudi cene pronicljivu analizu koju Blum prua o onome to on naziva "zatvaranjem amerikog uma". U poglavlju pod naslovom "Muzika" Blum opisuje rok muziku kao "nezdravu hranu za duu" koja daje oduka "najniim strastima" i protiv koje nema "nikakvog intelektualnog otpora".1 Mogli bismo takoe da dodamo da nema znaajnog otpora protiv rok muzike i od strane mnogih hrianskih crkava koje prihvataju proienu verziju takve muzike za svoje bogosluenje i evangeliziranje. Blum zasniva svoj zakljuak na zapaanju njegovih studenata u toku proteklih trideset godina. On primeuje da su se njegovi studenti u ranijim generacijama, kada su bili vaspitavani uz klasinu muziku, vie interesovali za viu spoznaju istine, pravde, lepote, prijateljstva itd. Nasuprot tome, studenti dananje generacije, koji se vaspitavaju uz rok muziku, pokazuju manje interesovanja za vie obrazovanje, a vie su zainteresovani za biznis i trenutna zadovoljstva.2 Klasina muzika, prema Blumu, u biti je harmonina, dok je rok muzika ritmika. Harmonina muzika deluje vie na um i ini da njeni sluaoci vie razmiljaju. Ritmika muzika utie vie na emocije i ini da su njeni sluaoci strasniji. Efekat produene izloenosti elektrinoj pojaanosti ritmike muzike na mozak "slian je efektu droga".3 Blumova teza poduprta je naunim studijama koje citira Tore Sognefest, norveki muziar i pisac koji je ovoj knjizi dao doprinos 8.poglavljem. Jedna studija o kojoj izvetava Skrips Hauard Njuz Servis tvrdi da "izloenost rok

1 2

Allan Bloom, The Closing of the Americam Mind ( New York, 1987), p.73. Isto., pp.70.80. 3 Isto.,p.80.

56

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

muzici izaziva abnormalne neuronske strukture u regionu mozga koji je povezan sa uenjem i memorijom".4 U jednom intervjuu, Blum je kazao da se on slae sa Platonom da "muzika izraava mrane haotine sile due i vrsta muzike uz koju su ljudi vaspitavani odreuje ravnoteu njihovih dua. Uticaj rok muzike na decu danas ponovo potvruje centralnu ulogu muzike koja to mesto nije imala skoro sto godina. Meutim, kada shvatimo to novo centralno mesto, moramo da diskutujemo o tome koje se strasti pobuuju, kako se one izraavaju i kakva je uloga koju to igra u ivotu drutva".5 Poslednjih godina dosta se raspravlja o revolucionarnom uticaju rok muzike na mentalno, moralno, duhovno i socijalno ponaanje ljudi. Pa ipak, jo uvek ima vanih pitanja koja su ostala bez odgovora. ta je to kod rok muzike to privlai toliko mnogo ljudi irom sveta i to ju je uinilo tako revolucionarnim socijalnim fenomenom? Zato dez ili bluz, na primer, nisu izvrili isti revolucionarni uticaj na drutvo? Da li je rok muzika samo jedam muziki stil kao i mnogi drugi ili ona otelotvoruje izvesna "religiozna" verovanja, skoro hipnotike moi i vrednosne sisteme koji su kontrakulturni i antihrianski? Cilj ovog poglavlja. Ovo poglavlje trai odgovor na gornja pitanja istraujui istorijski i ideoloki razvoj rok muzike. Svrha ovog pregleda nije samo da informie itaoca o istoriji rok muzike. Takve informacije ve postoje u daleko opsenijim studijama. Umesto toga potrudiemo se da pomognemo itaocu da shvati pravu prirodu rok muzike idui tragom njene ideoloke evolucije i usredsreujui se na vrednosti koje su se pojavile u toku njene istorije. Ova analiza nastavlja se i u sledeem poglavlju koje detaljnije istrauje prirodu rok muzike. Ova studija pokazuje da je rok muzika prola kroz lako prepoznatljiv proces otvrdnjavanja. Ono to je poelo pedesetih godina kao isti rok postepeno je postalo blagi rok, folk rok, soul rok, fank rok, psihodelini rok, disko, hard rok, hevi metal rok, pank rok, tre metal rok, rejv rok i rep rok. Novi tipovi rok muzike stalno se pojavljuju, dok se starima jo uvek klie. Popularna pretpostavka je da su ovi raznovrsni tipovi rok muzike samo jo jedan muziki anr koji ljudima moe da se dopada ili ne dopada, zavisno od njihovog muzikog ukusa ili kulture. Tako nita nije nemoralno kod rok muzike per se. Samo

4

5

Robert L. Stone,ed., Essays on the Closing of the American Mind (Chicago, IL, 1989), p. 237. Allan Bloom, "Too Much Tolerance," Essays on the Closing of the Americam Mind , ed. Robert Stone (Chicago,IL,1989), p. 239.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

57

njena neadekvatna upotreba je moralno pogrena. Tako, promenom njenog teksta hriani mogu legitimno da koriste rok muziku da bi sluili Bogu i objavljivali Evanelje. Ova studija poziva itaoce da poblie pogledaju sutinsku prirodu rok muzike. Naalost, veina ljudi ne shvata da kod rok muzike ima mnogo vie od onoga to se vidi oima. Nae istraivanje pokazuje da je rok muzika revolucionarni "religiozni" kontrakulturni i antihrianski pokret koji koristi svoj ritam, melodije i tekstove da bi promovisao, izmeu ostalog, panteistiko-hedonistiki pogled na svet, otvoreno odbacivanje hrianske vere i vrednosti, seksualnu perverziju, graansku neposlunost, nasilje, satanizam, okultizam, homoseksualnost i mazohizam. Ove karakteristike rok muzike postaju oiglednije kada pratimo njen istorijski razvoj i ideoloke karakteristike u ovom i narednim poglavljima. Otkria ove studije daju nam razlog da zakljuimo da rok muzika nije neki amoralni muziki stil, ve muzika pobune koja prkosi Bogu, odbacuje prihvaenu moralnost i promovie sve vrste perverznog ponaanja. Nijedna druga muzika nije se nikada pojavila u toku proteklih dvadeset vekova koja je tako vulgarno odbacivala moralne vrednosti i verovanja koja predstavlja hrianstvo. Ovaj zakljuak postaje sve oigledniji u toku naeg istorijskog pregleda rok muzike. Postavljamo probno pitanje u kritinim takama naeg istraivanja istorijskog razvoja roka. Moe li rok muzika legitimno da se pretvori u prikladan medijum za oboavanje Boga i objavljivanje evaneoske poruke? Odgovarajui na ovo pitanje imamo na umu da medijum utie na poruku. Odgovor na ovo pitanje postaje oigledan sam po sebi u toku istraivanja u kome emo otkriti etike i religiozne vrednosti koje rok promovie. Jasnoe radi ovo poglavlje je podeljeno u etiri dela. Prvi deo nalazi korene rok muzike u afrikoj ritmikoj muzici koja je u razliitim oblicima prihvaena u negro spiritualsu, ritmu i bluzu, a kasnije i rok end rolu. Posebna panja je posveena ulozi Elvisa Prislija u promociji rok muzike i njenih vrednosti. Drugi deo razmatra razvoj rok muzike u toku ezdesetih, usredsreujui se posebno na uticaj Bitlsa. Preko svoje muzike ova "etiri fantastina " mlada Engleza odigrali su glavnu ulogu u promovisanju upotrebe droga i odbacivanja hrianstva. Trei deo posmatra muziku sedamdesetih. U toku ove dekade nekoliko faktora doprinelo je usponu praznovernih i satanskih tipova rok muzike, koji su promovisali razliite oblike oboavanja sotone i okultnih aktivnosti. Ovaj alarmantni aspekt rok muzike oigledno ignoriu oni koji ne vide nita loe u sutinskoj prirodi rok muzike. Poslednji deo se usredsreuje na proces otvrdnjavanja rok muzike koji je otpoeo od 1980.godine. U toku tog perioda pojavili su se novi tipovi rok muzike koji su

58

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

nadmaili prethodne u jaini udara, vulgarnosti i profanosti. Informacije koje su prikupljene u ovom istorijskom pregledu obezbeuju osnovu za postavljanje osnovnog probnog pitanja da li rok muzika moe li ne moe da se legitimno transformie u prikladan medijum za oboavanje Boga i objavljivanje Evanelja. Deo 1 Poeci rok muzike U 2. poglavlju smo zapazili da rok muzika crpi svoju inspiraciju iz svog prvobitnog doma u Zapadnoj Africi gde je religiozna sluba esto grupno proslavljanje natprirodnog kroz ritmiku muziku. Kao to Majkl Ventura istie: "Metafiziki cilj afrikog puta je doivljavanje estokog susreta ljudskog sveta sa svetom duhova. Kad je podstaknut svetim bubnjevima i udubljen u meditaciju plesa, u oveka bukvalno ulazi bog ili boginja. Boginje mogu ui u mukarce, a bogovi mogu ui u ene. Telo bukvalno postaje raskrsnica, ljudsko i boansko su ujedinjeni u njemu - a to se moe dogoditi svakome. "U Abomeji u Africi, ova boanstva koja govore preko ljudi nazivaju se vodun. Ta re znai "misterije". Od njihove rei vodun dolazi naa vudu i u vuduima moramo traiti korene nae muzike...Vudu nije toliko Afrika u Novom Svetu koliko je afriki skup u Novom Svetu, apsorbujui ga i budui apsorbovan od njega i reformiui staru metafiziku u ono sa im sada mora da se suoi."6 Popularno prihvatanje afrike ritmike muzike olakano je u nae vreme konvergencijom izmeu imanentnog poimanja "Boga u nama" koje preovladava meu evangelicima i humanistiko-panteistikog gledanja na Boga koje proima nae drutvo. Zapazili smo u 2. poglavlju da, poto obe grupe tee ispunjenju unutranje udnje za prijatnim iskustvom natprirodnog, afrika ritmika muzika kroz svoj hipnotiki ritam predstavlja privlaan medijum za pristup beskonanom. Jedinstvena karakteristika afrike muzike je njen ritam koji je za Afrikance zain ivota. Engleski muzikolog A.M.Dons objanjava da je "on (Afrikanac) opojen ovom ritmikom harmonijom ili ritmikom polifonijom, kao to mi reagujemo na akordsku harmoniju. Upravo taj osobiti zajedniki efekat glavnih udara izaziva u njemu neodoljivu elju da, kada uje bubnjeve, pone da pokree noge, ruke, celo telo. To je za njega prava muzika."7 Bit je zaista karakteristika kojom se rok muzika moe6

Michael Ventura, "Hear that Long Snake Moan", Whole Earth Review (Spring 1987), pp. 2833. 7 A.M.Jones, "African Music", citirano u Leonard B. Meyer, Emotion and Meaning in Music (Chicago, IL,1990), p.242.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

59

definisati. Videemo da njen jedinstveni ritam koji direktno utie na telo izdvaja rok muziku od svih ostalih muzikih oblika. Popularna pretpostavka je da je muziki ritam afrikog vudua povezan sa oboavanjem avola. To nije obavezno tako. Afrika kultura vidi natprirodna bia kao bia koja u biti nisu ni dobra ni zla, ve su sposobna da idu jednim ili drugim putem, zavisno od vetina onih muziara koji praktikuju umetnosti na dobro ili zlo. Prisustvo okultnog i satanizma u nekim tipovima rok muzike o kojima se diskutuje kasnije u ovom poglavlju, ne predstavlja originalnu nameru vudu bita koji je trebalo da komunicira sa natprirodnim, bilo dobrim ili zlim. Negro spirituals. Koreni rok muzike obino vode do negro spiritualsa koji se razvio daleko na jugu Sjedinjenih Drava. Ove jednostavne pesme zasluuju nae potovanje, jer izraavaju patnje i tlaenja amerikih crnaca. Iako je muzika ritmika, spirituals uvek sadri poruku nade da e se ovek nai u Bojem osloboenom narodu. Patnik nalazi reenje i konanu nadu u Bogu koji poderanu odeu zamenjuje belim haljinama i oslobaa od smrti pomou vatrenih koija. Teologija spiritualsa moda nije uvek tana, ali velika vera i poverenje u Boga su nedvosmisleni. Vremenom su oni crnci koji su odbacili poruku nade negro spiritualsa razvili drugi muziki oblik da bi izrazili svoju patnju i oaj. Njihova muzika, poznata kao "ritam i bluz", postala je izraz onih koji su odbacili bilo kakvo boansko reenje za svoje muke. Raspoloenje bluza je tuga i oaj koje naglaava pravilan, teak bit. Hubert Spens primeuje: ""Bluz" oseanje je bilo veoma oigledno, ali je postojalo jasno odbacivanje bilo kakvog reenja izvan oveka. Njegova poruka opisivala je oveka ili kako se davi u svojoj patnji, oduzima sebi ivot u patnji ili kako uestvuje u nekom zadovoljstvu (kao to je blud); takvim postupcima "bluz" oseanje je nalazilo olakanje. I do 1930-tih na poljima i u daarama delte mutirao je taj zemaljski tvrdokorni muziki stil. Svirali su ga crnci za crnce (crnje, kako su ih tada zvali). Utopljena u bedu, bila je to usamljenika, tuna soul muzika, puna uzvika i praena tekim, ravnomernim bitom."8 Roenje rok muzike. Posle drugog svetskog rata bit bluza je postao intenzivniji zahvaljujui elektrinim gitarama, bas-gitari i bubnjevima. Prve ploe snimili su ak Beri, Bo Didli i Don Li Huker. Ove "rasne" ploe, kako su tada bile poznate u industriji snimanja ploa, putao je 1952.godine disk dokej Alen Frid na svom popodnevnom radio programu Moondog Matinee u Klivlendu. Pozajmivi frazu koja se pojavljivala u nekoliko ritam-end-bluz pesama, Frid je taj stil krstio "rok end rol". Ta fraza se koristila u getu kao eufemizam za promiskuitetni seksualni odnos na zadnjem seditu auta. U toj perspektivi oznaka "hrianski rok" zaista udno zvui.8

Hubert T. Spence, Confronting Contemporary Christian Music (Dunn, NC, 1997),p.62.

60

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Frid je nastavio da emituje svoje melodije u Njujorku na WABC, jednoj od najveih radio stanica u to vreme. Naglaeni bit poeo je da zahvata ameriku omladinu. Fridova popularnost nije dugo trajala. 1959.godine skandal oko novca naterao je Frida da se povue. Udarce su mu vraali rok pevai i grupe koje je on promovisao. Umro je pet godina kasnije kada mu je bilo etrdesetdve godine, pijan i bez prebijene pare. ovek koji je dao ime rok-end-rol eri bio je njena prva rtva. Skandali koji su potresali rok muziku nisu nimalo umanjili interesovanje za nju. Pevai kao to su Bil Heli, ak Beri i Bad Holi doprineli su popularizaciji rok muzike. Posebno je bio uticajan film pod naslovom Dungla (kolske) table (Blackboard Jungle), u kome je glavna pesma Bila Helija i njegovih Kometa nazvana "Rock Around the Clock". Pravi prodor dogodio se kada je devetnaestogodinji Elvis Prisli poeo da peva "rasne" pesme u crnakom stilu. Prisli je snimio svoju prvu profesionalnu plou za Sema Filipsa 6.jula 1954. godine i taj datum mnogi smatraju pravim roendanom rok muzike - to jest, kada je rok muzika poela da privlai nacionalnu i internacionalnu panju. Nakon njegovog prvog hita "Srceparajui hotel" (Heartbreak Hotel), Prisli je utvrdio svoju poziciju "kralja rok end rola". Rok muzika je po mnogo emu bila slina onome to je i pre toga bilo popularno, jer su je karakterisale gitare, klaviri, trube i drugi instrumenti. Pa ipak, kao to objanjava Hjubert Spens, "zvuk je bio sasvim drugaiji: konstantni bit bubnjeva proimao je muziku to ju je inilo veoma privlanom za igranje. Bek-bit ili sinkopa postala je dominantna karakteristika njenog ritma."9 Ova istaknuta karakteristika rok muzike zasluuje paljivo razmatranje zbog njenog jedinstvenog uticaja na fiziki aspekt tela. Ritam rok muzike emo prouavati u 4. poglavlju. Uticaj Elvisa Prislija. Veliki uticaj Elvisa na oblikovanje rok pokreta saeto je opisan u Reniku amerikog pop/roka: "Prisli je predstavljao ne samo novi zvuk ve i novi izgled (frizura sa zulufima i pajim repom), novi nain odevanja (plave lakovane cipele), novu senzibilnost (prezriv osmeh), nove obiaje (senzualniji pristup ljubavi), novi govor ('sve uzdrmano') i nove igre. Histerinost s kojom je prihvatan izraavala je sukob i pobunu mlade generacije protiv starije generacije."10 Prislijeva tehnika na bini ukljuivala je naglaeno njihanje kukovima, a to je kod publike izazivalo ne samo divljenje nego i strastvenu reakciju. Svaka devojka je elela Elvisa za deka ili ljubavnika. Razuzdani uticaj ove muzike uskoro je postao

9

10

Isto., p.92 Arnold Shaw, Dictionary of Americian Pop/Rock (New York, 1982),p.287.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

61

oigledan u ruilakom ponaanju i izgredima njegovih oboavalaca u toku rok koncerata. "Starija generacija se probudila. Taj dahui, reei pastuv od pevaa menjao je nain na koji su mladi gledali na ivot. Iznenada je trijumvirat kole, porodice i crkve izgubio znaaj. Sve to je bilo bitno bio je izgled, ponaanje, sluanje i oponaanje Elvisa. Pastori, roditelji i novinski izdavai zapazili su to i poeli su da propovedaju protiv buntovnosti iji je simbol bio Prisli. Neto je moralo da se uradi."11 Naalost, nije moglo mnogo toga da se uradi, jer je Elvis inicirao pokret koji ni njegova smrt nije mogla da zaustavi. Umro je avgusta 1977. godine. Oigledno da je kombinacija prepisanih lekova i preteranog jela preopteretila njegovo srce i izazvala srani udar. Njegova smrt postala je za njegove oboavaoce njegova apoteoza, to jest, deifikacija njegovog idola. Njegovo imanje u Grejslendu postalo je multimilionska industrija i pravo svetilite za hodoae mnogih elvisovih oboavalaca. Ta vana "religiozna" dimenzija rok muzike analizira se u 4. poglavlju. Paradoksalni aspekt Prislijeve muzike karijere je njegova opsednutost religioznim fetiizmom. Provodio je sate itajui Bibliju naglas i prisiljavajui posetioce zgrade pretvorene u crkvu u Grejslendu da sede i da sluaju njegovo itanje. U toku cele svoje karijere Prisli je imao gospel kvartete koji su bili pratnja njegovoj muzici. U svojim mlaim godinama Prisli je iao u crnaku baptistiku crkvu u Memfisu (Ist Trig), u Tenesiju, gde je prouavao reagovanja ljudi na ritmiku muziku. Stil pokreta koji je on usvojio na sceni bio je seanje na pokrete koje su koristili crnaki propovednici pentakostalnih crkava u koje je on iao. Prisli je bio zadojen gospel stilom pevanja. Njegova audicija da se pridrui Blekvud Gospel Kvartetu bila je neuspena. Rok end rol je bio roen kada je Prisli snimio ritam end bluz pesme kao beli seoski deak koji je zvuao kao crnaki gospel peva. Prisli i karizmatiki pokret. Prislijevo zanimanje za gospel muziku navodi na zakljuak da je ona uticala na produkciju rok muzike. Hjubert Spens s pravom postavlja pitanje: "Smemo li da tvrdimo da je roenje dananje rok muzike bilo u kolaboraciji sa neopentakostalnim telesnim pokretima? Pokreti navodno pod silom Svetoga Duha venali su se za utrobu oveka. Zaista, telo i "Duh" postali su jedno u ovekovom razmiljanju. To je bilo sjedinjenje koju je avo vekovima pokuavao prevarama da ostvari u crkvi. O ovoj dijalektikoj elji itamo u Poslanici Korintskoj crkvi. Danas je karizmatini pokret doao iz iste materice izmeu bokova."12 Zakljuak da karizmatiki pokret - koji ima svoje dodirne take praktino u svim denominacijama ukljuujui i neke adventistike crkve - dolazi iz iste utrobe rok

11 12

Steve Peters i Mark Litteleton, Truth about Rock (Minneapolis, MN, 1998), p.15. Hubert T. Spence (note 8), p.63.

62

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

muzikog pokreta, zasluuje ozbiljno razmatranje iz dva razloga. Prvo, popularnost "hrianskog" roka u karizmatikim crkvama ukazuje na zajedniko poreklo. Drugo, predanost oba pokreta upotrebi stimulansa glasne ritmike muzike za podsticanje ekstatikog "duhovnog vrhunca" navodi na zakljuak takoe da se radi o zajednikom poreklu. U 2. poglavlju smo zapazili da je traganje za ekstatikim "duhovnim vrhuncem" olakan postepenim pomakom u hrianskoj istoriji od preteno transcedentalnog poimanja "Boga daleko od nas" ka nedvosmisleno imanentnom poimanju "Boga u nama". Ovo drugo ini lino i emocionalno doivljavanje Boga znaajnijim od bilo kakvog intelektualnog shvatanja Boga kroz Njegovu otkrivenu Re. U svojoj knjizi Na raskru: Pogled jednog pripadnika na prolu, sadanju i buduu savremenu hriansku muziku, arli Pikok, umetnik koji je osvajao nagrade i producent savremene hrianske muzike, priznaje da je "karizmatino iskustvo poelo da se smatra linijim, opipljivijim i vrednijim susretom sa Bogom od susreta koji dolazi itanjem i razmiljanjem o Duhom nadahnutom Pismu. Otpad od ovakvog gledanja na ivot u Duhu je znatan."13 U toku ove studije imaemo priliku da razmiljamo o veliini otpada. Videemo da pokuaj karizmatiara da doive direktan susret sa Bogom pomou vetake stimulacije koju prua ritam "hrianskog" roka konano "pretvara" samoga Boga u predmet za lino zadovoljstvo. U svetlu ovih injenica koje smo upravo otkrili o poreklu rok muzike ezdesetih, da postavimo ponovo nae probno pitanje: Moe li rok muzika, iji koreni seu do vudu bita kao sredstva za doivljavanje direktnog kontakta sa duhom sveta, da bude legitimno transformisana u prikladan medijum za oboavanje Boga i objavljivanje poruke Evanelja? Odgovarajui na ovo pitanje treba da se setimo da medijum utie na poruku. Deo 2 Rok muzika 1960-tih Nekoliko faktora doprinelo je popularizaciji rok muzike 1960-tih. To je bila jedna od najburnijih decenija u modernoj amerikoj istoriji. Pokolj u vijetnamskom ratu, pokret "Bog je mrtav", pojava hipi pokreta, politika ubistva, irenje droga koje menjaju um, strah od nuklearnog rata, nasilni protesti u mnogim kampusima koleda,

13

Charlie Peacock, At the Cross Roads: An Insider's Look at the Past, Present, and Future of Contemporary Christian Music (Nashville, TN, 1999), p.44.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

63

sumnja u konvencionalne ustanove i drugi faktori uinili su da ovo vreme bude vreme velikog razoaranja meu mladim ljudima. Isusova muzika. Burni dogaaji ezdesetih olakali su brzi razvoj svetovne rok muzike s jedne strane i Isusovog pokreta s druge. Mnogi mladi ljudi koji su se razoarali u narko-kulturu i politiki establiment poeli su da tragaju za neim drugim. Poto su odavno bili napustili tradicionalne crkve svojih roditelja, poeli su da razvijaju svoje religiozne studijske grupe. Postalo je "kul" za mlade ljude da "probaju Isusa" kao to su pre toga probali droge. Da bi podrao novo religiozno iskustvo, Isusov pokret je uveo takozvanu "Isusovu muziku", koja je kasnije postala poznata kao savremena hrianska muzika (SHM). Ova muzika je bila proiena verzija svetovnog roka kome je bila dodata hrianska lirika. Leri Norman se smatra jednim od prvih inovatora. On je oformio rok sastav koji se zvao "Ljudi" i snimio je svoj prvi album Na ovoj Steni, kojeg mnogi smatraju prvim snimkom "hrianske" rok muzike. Norman je postao kontroverzan meu evangelicima zbog svog otvorenog teksta koji ne govori u prilog hrianskoj veri. Takozvana hrianska rok muzika bila je velikim delom inspirisana svetovnim rokom koji je u to vreme bio uspeno promovisan, posebno zahvaljujui Bitlsima. Uloga Bitlsa. Bitlsi se smatraju glavnim muziarima koji su se nali na rok sceni u toku ezdesetih. Bili su to etvorica mladih Engleza u izmama sa visokim potpeticama, odelima za neki broj manje i sa frizurama u obliku inije. Kada su se pojavili u ou-programu Eda Salivena februara 1964. godine, ezdesetosam miliona ljudi (jedna od najveih TV publika u istoriji) ukljuilo se da gleda njihovu predstavu. U poetku nisu bili vulgarni i nemoralni po emu su postali poznati u Engleskoj. Njihove pesme kao to je "Voli me" (Love Me Do), "Ona te voli" (She Loves You) i "elim da drim tvoju ruku" (I Want to Hold Your Hand), izgledale su sasvim bezazleno. Roditelji su smatrali da mogu da im povere svoje keri, jer sve to su oni hteli bilo je da dre njihove ruke. Bitlsi su u Americi primljeni sa puno oduevljenja. Njihove pesme pojavile su se na top-listama i u Americi i u Evropi. Ljudi svih strarosnih doba otvarali su svoja srca neverovatnoj etvorki koji su izgledali kao bezazlena rok grupa koju oboavaoci vole. Ali nije prolo mnogo vremena i Bitlsi su otkrili svoje pravo lice. U leto 1966. Don Lenon je dao svoju kontroverznu izjavu: "Hrianstvo e proi; smanjie se i nestati, o tome ne treba da raspravljam; ja sam u pravu i ispostavie se da smo bili u pravu. Mi smo sada popularniji od Isusa."14 Otada pa nadalje Bitlsi su se strano upleli u droge i istonjaki transcedentalizam.

14

Citirao Hubert T. Spence (note8), pp.70-80.

64

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Lenon je priznao da je ve tri godine stalno koristio LSD. Verovao je da LSD moe da odvede ljude u utopiju za kojom su oni tragali. Bitlsi su esto po celu no provodili pod uticajem droga u toku svojih snimanja. Iz takvog snimanja izaao je album pod nazivom Klub usamljenih srca narednika Pepera (Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club) , koji je pokazao predanost Bitlsa drogama. Do kraja 1967. godine veina rok muziara uzimala je LSD, o kome se obino govorilo kao o "kiselini". Spisak je ukljuivao Dona Lenona, PolaMkKartnija, Dorda Harisona, Mika Degera, Kit Riardsa, Brajana Donsa, Pita Taunsenda, Stiva Vinvuda, Brajana Vilsona, Donovana, Ket Stivensa, Dima Morisona, Erika Kleptona i Dimija Hendriksa. U svojoj istoriji rok muzike, Gladni neba: Rok end rol traganje za spasenjem (Hungry for Heaven: Rock and Roll Search for Redemption) Stiv Tarner pie: "To (LSD) je bila tableta na putu za Damask. Ljudi su kretali na put kao tvrdokorni materijalisti posle malice zabave, a izranjali sa svojim egom rasporeni i izmrcvareni, nesigurni najpre da li bi da vide Boga ili da li su oni bogovi."15 Na povezanost izmeu rok muzike i narko-kulture uticao je posebno Timoti Liri, profesor na Harvardskom univerzitetu, pisac Psihodelikog itaoca (The Psychedelic Reader) i Psihodelikog iskustva (The Psychodelic Expierence). Bio je blizak prijatelj Bitlsa koje je nazivao "etvoricom evanelista". Liri je tumaio efekte LSD na sebe kao "najdublje religiozno iskustvo" njegovog ivota i osnovao je Ligu duhovnog otkrivenja koja se zalagala za legalnu upotrebu LSD kao "sakramentalnog katalizatora do nove svesti". Na jednom sastanku psihologa u Filadelfiji, on je kazao: "Droge su religija dvadesetprvog veka. Bavljenje religijom bez droga isto je to i studiranje astronomije golim okom."16 Uticaj na ameriku javnost bio je zapanjujui. Odjednom su marihuana, kokain i LSD bili "kul" i "in" stvari koje je trebalo initi. Pesme kao Lusi na nebu dijamanata (Lucy in the Sky od Diamonds), navodno akronim za LSD, mogla je najbolje da se slua ako je ovek "naduvan". "Izlet" uz LSD postao je prolaz do rok scene. Muzika Dimija Hendriksa, grupa Grejtful Ded i Krim rezonirala je sa LSD sveu. Za neke rok grupe LSD je postao vie nego izlet u maglovito "psihodeliko iskustvo". Bilo je to "remeenje umova dovlaenjem demona i monstruma iz onoga to se inilo da je dubina podsvesti".17 Erik Klepton se sea jednog halucinirajueg

15

Steve Turner, Hungry for Heaven: Rock and Roll Search for Redemption (London, England, 1994),p.49. 16 Citirao David Marshall, Occult Explosion (Alma Park, Grentham, England), p.42. 17 Steve Turner (note 15), p.86.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

65

iskustva u San Francisku dok je svirao na bini sa grupom Krim. Oseao je svoju "gitaru kako oigledno rezonira sa duhom sveta".18 Droge i ritam su postali glavna roba rok pokreta, jer oboje funkcioniu kao stimulansi za doivljavanje "duhovnog vrhunca". Odbacivanje hrianstva. Teoloki pogledi Bitlsa postali su jasniji u toku poslednjih pet godina njihovog pisanja (1965-1970). Kada su se vratili iz Indije 1965. godine, ponaali su se kao da su doiveli neku vrstu "obraenja". Njihovo "obraenje", meutim, nije se zbilo na putu za Damask, ve na reci Gang. Tamo su otkrili da LSD navodno otkriva istinu skrivenu za ljude, naime, da je ceo svet masivno, nebesko boanstvo i da smo svi mi potencijalno bogovi. To je znailo da su monoteistike religije, kao to je hrianstvo, judaizam i islam izale iz mode; umesto njih u modu ulaze panteistike religije, kao to je hinduizam, budizam i nju ejd. "U pesmi "Saznao sam", tekst je veoma drzak: "Nee s neba doi Isus. Sada kada sam to saznao mogu da plaem." U celoj pesmi Lenon govori da je prozreo religiju od "Isusa do Pavla" i da je religija jednostavno bila jedan oblik droge. U istoj pesmi on objavljuje: "Bog je samo pojam kojim merimo svoj bol." "U jednoj drugoj pesmi "Bog", Lenon je objavio da ne veruje u Bibliju, Isusa, magiju, Budu, jogu, a ak ni u Bitlse: "Ja samo verujem u sebe, Joko (njegova ena) i sebe i to je stvarnost." U zavrnom tekstu pesme "Bog" on je pouio milione svojih slualaca: "I tako, dragi prijatelji, samo treba da idete dalje, san se zavrio.""19 Oigledno je da je za Lenona hrianstvo samo fantastian san koji ne nudi nikakvu nadu za budunost. Istina je da njegove pesme nemaju nikakvu poruku nade - samo poziv da se doive prolazna zadovoljstva trenutka. Ponekad je Lenon bio brutalno bogohulan, otvoreno je napadao Hrista, hrianstvo i kler. Pol MkKartni, drugi lan Bitlsa, javno je objavio 1965. godine: "Niko od nas ne veruje u Boga." Njihov zvanini portparol za tampu, Derek Tejlor je rekao: "Neverovatno! Tu su etvorica mladia iz Liverpula. Oni su grubi, oni su bezboni, oni su vulgarni, a osvojili su svet. Kao da su osnovali novu religiju. Oni su potpuno antihristi. Hou da kaem, i ja sam antihrist, ali su oni toliki antihristi da mene okiraju, to nije uopte lako."20 Kada su rokeri okrenuli lea hrianstvu, upecali su se na hindu uenja, osobito uenja gurua Maharii Mahe Jogi, osnivaa pokreta za duhovnu regeneraciju. Po hindu uenju ritmika muzika oslobaa due uhvaene u svetu obmane, omoguavajui im da doive"boansku svest". Rok grupa Hu (Who), koja je prihvatila hindu uenja,

18 19

Isto. Citirao Hubert T. Spence (note 8), p.83. 20 Citirao David Marshall (note 16), p. 84.

66

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

koristila je svoju muziku kao alegorijski opis putovanja iz duhovne tame ka "spoznaji boga". Privlanost indijskih gurua nije dugo trajala za rok muziare. Neverovatno bogatstvo indijskih gurua, broj Rols Rojseva i njihovo zlostavljanje ena, sve je to otkrilo da su bili nii od bogova. Ovo razoaranje je moda doprinelo opsednutosti satanizmom to je postalo karakteristino za 1970-te. Nemogue je proceniti uticaj muzike Bitlsa na zapadnu civilizaciju. Njihova muzika i tekstovi promovisali su filozofije koje se karakteriu ateizmom, nihilizmom, buntovnou, mistinim nadrealizmom, trenutnim uitkom i ivotom sagraenim na usponima i padovima narko-kulture. Jedan lanak u magazinu Tajm s pravom istie da muzika Bitlsa podrazumeva mnogo vie nego to se ini: "Borbena linija je obuhvatala mnogo vie od njihove muzike. Obuhvatala je narko-kulturu, suprotstavljanje Bogu, stav protiv Amerike, a za revoluciju. Obuhvatala je priznavanje da je Lenon bio vie od muziara."21 Kao i u sluaju Elvisa Prislija, Lenon je za ljubitelje roka postao nadljudska ikona, polubog. Kult rok heroja je znaajan aspekt rok scene o kome emo raspravljati u 4. poglavlju. Narkomanija i acid rok. Fenomen narkomanije uzeo je zamah u drugoj polovini ezdesetih i zadrao se do danas. Od 1966. do 1970., narko-scena i hipiji uticali su na neprekidni hipnotiki bit rok muzike. Novi oblik rok muzike, poznat kao acid ili psihodeliki rok, poeo je da se iri kroz etar 1967. godine. Ideja ove muzike je bila da ponovo stvori iluziju o LSD (dietilamid lizerginove kiseline (acid-kiselina, prim.prev.)) narko-"izletu" pomou muzike i upotrebe svetla. Acid rok je bio sporiji i tromiji od hard roka i koristio se i za uvoenje u "psihodeliki izlet" i za pojaavanje takvog iskustva za one koji su uzimali drogu. Narkokultura rok muzike toga vremena uzela je svoj danak u rtvama. Droge i alkohol su u velikoj meri odgovorni za smrt slavnih rok zvezda kao to su Elvis Prisli, Dimi Hendriks, Don Bonem, Dim Morison, Sid Vis, Denis Doplin, Bon Skot, Kit Mun, Bob Marli i drugi. Smrt Dimija Hendriksa 17. septembra 1970. godine izazvala je alost u celom svetu. Za neke oboavaoce roka smrt Dimija je bila kao smrt samoga Isusa. On se smatrao najuticajnijim, najdinaminijim i muziki najkompetentnijim sviraem toga vremena. Da bi pridobio panju mnotva, Hendriks je imao obiaj da podie svoju gitaru do usta, da okida ice svojim zubima i da onda ulno miluje gitaru. Imitirao je in seksualnog odnosa koristei gitaru za seksualnog partnera.

21

Time (September 22, 1967).

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

67

Na vrhuncu predstave Hendriks bi smrskao gitaru i pojaalo gasei ih na slabiju struju. Usred dima i plamena odlazio bi sa scene. Njegov menader za binu je donosio rezervna pojaala, gitare i zvunike, jer je Hendriks unitavao najmanje po dva zvunika na svakom nastupu. Hendriks je posebno bio poznat po svom nainu ivota koji je bio usmeren na drogu o kome su govorile pesme kao to je "Purpurna izmaglica". Bezbroj puta je bio hapen zbog narkotika. Upotreba rok muzike i droga za Hendriksa je bila neka vrsta duhovnog iskustva - nain da se ukljui u lani duhovni svet. Droge koje je on toliko hvalio na kraju su ga kotale ivota. Upravo je zavrio svirku na koncertu u Velikoj Britaniji na ostrvu Ajl ov Veit. 17. septembra 1970. uvee otiao je u stan jedne Nemice koja se zvala Monika. Puili su travu zajedno do 3:00 posle ponoi kada su otili u krevet zajedno. U 10:20 pre podne Monika je nala Hendriksa sa licem nadole, uguenog u svom sopstvenom ispovraanom sadraju zbog prevelike doze droge. Pouka iz smrti rok zvezda kao to su Prisli i Hendriks je jasna. Bogatstvo i slava koje su se gomilale na superstar-linosti rok kulture ne obezbeuju unutranji mir i cilj u ivotu. Unutranji mir i harmonija ne nalaze se pomou maginih droga ili uzbudljive rok muzike, ve pomou Stene vekova koja nas poziva da doemo k Njoj i naemo poinak u Njoj (Mat. 11:28). U toku ovog perioda droge su postale sredstvo da se rok kultura prevede u carstvo religije. Naalost, bila je to religija bez Boga, religija kojom je vladao Knez zla. Seme posejano eszdesetih donelo je rod sedamdesetih kada su sotonsku muziku stvarali brojni rok muziari. U svetlosti ovih injenica koje smo upravo otkrili o rok muzici eszdesetih, ponovo emo postaviti nae probno pitanje: Moe li rok muzika, koja je ezdesetih odbacila hrianstvo, veliala seksualnu perverziju i promovisala droge koje su odnele ivote nekih od njenih heroja, biti legitimno transformisana u prikladan medijum za oboavanje Boga i objavljivanje evaneoske vesti? Dok odgovaramo na ovo pitanje ne smemo zaboraviti da medijum utie na poruku. Ako je medijum povezan sa odbacivanjem hrianstva, seksualnom perverzijom i drogama, on se ne moe legitimno koristiti za prenoenje moralnih zahteva Evanelja. Deo 3 Rok muzika 1970-tih Otvoreno odbacivanje hrianstva, otrenjenje od hindu uenja i upotreba droga da se izazove "psihodelino iskustvo", sve je to na svoj nain doprinelo usponu sujeverne i sotonske muzike koja je dominirala 1970-tih i koja traje sve do naeg vremena.

68

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Decenija sotonske muzike. U svojoj knjizi Suprotstavljanje savremenoj hrianskoj muzici, Hjubert Spens daje jednu informativnu listu o grupama i naslovima pesama koje su izale u toku 1970-tih i ranih 1980-tih sa jasnim upuivanjem na pakao i sotonu. On pie: "Prvi meu naslovima bili su "Idi doavola" od Alisa Kupera, "Put do pakla" od AC/DC, "Pakao nije tako loe mesto"", "Dovienja u paklu" od Iglsa. Neki naslovi pesama su se ticali sotone, Lucifera ili avola: "Zapovest njegovog sotonskog velianstva", "Plesanje sa gospodinom .", "Saoseanje za avola" - sve od Roling Stounsa. U ovoj poslednjoj pesmi "Saoseanje za avola", sam Lucifer govori i trai "utivost" i "saoseanje" od svih koji ga sreu. Ostali naslovi pesama pokazuju da se govori o veticama, arobnjacima i vraarima, a u centru svega je okultizam. Druge pesme su ukljuivale "arobnjak" od Blek Sabat i "Rianon" od Flitvud Mek (posveeno vetici iz Velsa sa istim imenom)...Druge pesme govore o ljudskoj rtvi, kao to je jedna od AC/DC pod naslovom "Ako hoe krv, ima je". To se ponovo videlo u pesmi od Blek Sabat "Subota, krvava subota"."22 Neke rok pesme se direktno obraaju sotoni. Brajan Donson iz AC/DC peva o sotoninom nemilosrdnom ubijanju ljudi u pesmi "Zvona pakla" i kae: "Ja sam strana grmljavina, kia koja lije, ja dolazim kao uragan; moja munja para nebo; ti si jo mlad, ali e umreti. Ja ne drim zarobljenike, ne tedim ivote; niko se (sa mnom) ne bori. Ja imam svoja zvona, odveu te u pakao; uhvatiu te, aha. Sotona e te uhvatiti, paklena zvona, da, paklena zvona." Drugi AC/DC peva, Bon Skot, peva o sotoni u hitu "Put do pakla" i kae: "Hej, sotona me gleda, ja sam na putu za obeanu zemlju, ja sam na putu do pakla." Pesma "eka rapsodija" koju je snimila homoseksualna grupa "Kvin" ima stih koji kae: "Velzevul ima avola izdvojenog za mene." Kris De Burg mea bogohuljenje sa okultizmom u svojim pesmama. Omot njegovog albuma "Kris De Burg uivo S.A." sadri hrianski krst i sotonski simbol, obrnuti krst. Njegova pesma "panski voz" zavrava se reima "avo jo uvek vara i osvaja due, a to se tie Gospoda, pa, on se trudi koliko moe". Ajron Mejden vatreno pravi vie sotonske muzike od skoro bilo kog drugog benda. Veina njihovih tekstova je opsednuta paklenim slikama. Album "Broj zveri" koji se reklamira kao da je stvoren u vatrama pakla, ukljuuje pesmu koja se zove "666". Prvu numeru "Dete meseca" navodno peva avo. Sotonski uticaj. Kao to je gore pomenuto, grupa "Flitvud Mek" je imala hit koji se zvao "Rianon" koji je posveen jednoj vetici iz Velsa. Stivi Niks, vodei peva, ponekad je posveivao pesme na koncertu "svim veticama sveta". Njihova

22

Hubert T. Spence (note 8), p.98.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

69

naklonjenost sotonskom je oigledna u zavrnom tekstu pesme "Zdravo, velika senko demona, velika senko adaje". Ime grupe "Blek sabat" odnosi se na okultni ritual za koji se zna da su ga upranjavali na nekim svojim koncertima. Njihov prvi album "Crna subota" (Black Sabbath) je na omotu imao naslikanu veticu. Njihovi albumi ukljuuju "Prodali smo svoje due za rok end rol" sa crteom na omotu koji prikazuje sotonsko "S" i "Subotu, krvavu subotu" sa omotom koji prikazuje nagi sotonski ritual u amblemu od broja antihrista, 666. Rok istoriar Stiv Tarner opisuje ovaj period i kae: "Kao nijedna grupa pre njih, Roling Stounsi su zazivali avola, nazivajui album "Zahtev njegovog sotonskog velianstva". ak su se i maskirali u Lucifera i mnogo puta igrali okultne asocijacije. U specijalnoj TV emisiji Deger je razderao svoju crnu koulju da bi pokazao tetovau avola na svojim grudima."23 Rok muzika iz ovog perioda koja je takoe govorila o okultnim aktivnostima ukljuivala je svestan ivot nakon smrti u pesmi Deferson Staripa "Tvoj um je napustio tvoje telo" i pesmi Gerija Rajta "Tka snova". Oboavanje sunca je prisutno u pesmama kao to je "Zapali nebo" od Deferson Staripa. Pesmu pod nazivom Bog sunce pevala je grupa Amerika. Sotonski uticaj rok muzike moe da se vidi takoe u onim pesmama koje su hrabrile na samoubistvo. Na primer, pesmu "Ne boj se ponovnog pojavljivanja" pevao je Blu Ojster Kalt; "to ne umre mlad i ostane lep" pevala je Blondi, a "Ubistvo" grupa 999 (obrnuto od 666). Druge pesme su promovisale zlostavljanje ili ak ubijanje dece. Ded Kenedi, pank rok bend, snimio je jednu pesmu pod nazivom "Ja ubijam decu". Deo teksta kae: "Bog mi je rekao da vas oderem ive, ja ubijam decu, volim da gledam kako umiru. Ja ubijam decu i inim da im mame plau. Gazim ih pod svoja kola, elim da ujem kako vrite; hranim ih otrovanim slatkiima da bih im pokvario no vetica." Ista tema nalazi se u pesmama "Deca groba" od Blek Sabat i "Pakao je za decu" od Pet Benatar. Moda jedna od najodvratnijih tema koje se mogu nai u rok muzici tog perioda jeste ideja o seksu sa demonima. "Mnogi su verovali da demon u enskom obliku moe seksualno da se sjedini sa ljudima u snu. 1978. hit "Aneo pod pokrivaem" govori o ovom verovanju. Hit Terija Giba iz 1980. "Neko kuca" promovisao je homoseksualni odnos sa demonima. Pa ak i pesma Alisa Kupera "Hladni Etil" promovisala je nekrofiliju ili zajedniki ivot sa leom uvanim u zamrzivau."24 Alis

23 24

Steve Turner (note 15), p. 81. Hubert T. Spence (note 8(, p. 94.

70

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Kuper je takoe pevao pesmu pod nazivom "Ja volim mrtvaca" u kojoj jeziva melodija otvoreno i slikovito govori o seksu sa mrtvim telom. Satanski simboli.25 Duboka angaovanost nekih rok zvezda u okultnim i satanskim obredima ogledala se u njihovoj upotrebi satanskih simbola. Kao to krst i voda slue kao simboli hrianstva, tako su oboavaoci sotone razvili svoje vlastite simbole koje neke rok zvezde upotrebljavaju posebno na omotu svojih albuma. Taan pregled svih satanskih simbola preao bi granice ovog poglavlja. Ovde pominjemo samo neke. Jedan od istaknutih simbola kojeg koriste rok grupe je "S" naslikano kao nazupena strela munje. Ovaj simbol potie iz Luke 10:18 gde kae: "Ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja." "S" napisano kao nareckana strela munje pojavljuje se u ime rok grupe KISS i mnogo puta na albumu "Prodali smo svoju duu rok 'n' rolu", u produkciji Blek Sabat. Dejvid Bouvi je naslikan na omotu jednog od svojih albuma sa istim nareckanim "S" napisanim na njegovom licu. Obrnuti krst je ve vekovima simbol satanizma. Koristi se kao pozadina nekih nastupa Madone i bio je karakteristika svetske turneje Roling Stounsa 1981.godine. Takoe se pojavio na omotu albuma Djuran Djuran. Jo jedan satanski simbol je pentagram, figura petokrake zvezde koja simbolie slubu sotoni. Rok grupa Ra koristi veoma mnogo ovaj simbol na omotima svojih albuma. Satanski simbol "Krilati globusi" koji se sastoji od solarnog diska, koriste rok grupe kao to npr. Aerosmit, Drni, Rio Spidvegon i Nju Rajders ov d Parpl Seid. Ostali simboli ukljuuju zmiju, egipatsku piramidu, jariju glavu, lobanju i heksagram (estougao). Rok grupa Santana ima album Abraksas koji je nazvan po monom demonu arobnjaku. Jedan drugi album, Festival, na omotu ima hindu idol sa dve zmije s obe strane idola. Dve zmije predstavljaju dualizam dobra i zla koji mogu iveti u harmoniji jedno s drugim. U svojoj knjizi Nemerolodi, Sibil Lik, jedan od najpoznatijih britanskih vraara, tvrdi da "mnogi rok muziari bacaju ini na svoju muziku, a onda da bi pokazali da su sklopili pakt sa avolom stavljaju okultne simbole na omote svojih ploa. Takvi simboli ukljuuju kristalne kugle, jarije glave, obrnute krstove, likove tarot karti, piramide, 2/4, znake zodijaka, satanskog magarca, petokraku u krugu, isplaen jezik i"il cornuto"."26 Ovaj poslednji je tradicionalni sicilijanski znak koji se sastoji od ispruenog kaiprsta i malog prsta, dok su ostali prsti savijeni u pesnicu. Znak koriste

Opis razlitih sotonskih simbola koje koriste rok sastavi vidi u Hubert T. Spence (note 8), p. 94. 26 Sybil Leek, Numerology (london, England, 1976), p.42.25

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

71

oni koji se bave crnom magijom da bi se odbranili od "zlih oiju". Bitlsi su bili prvi bend koji je koristio ovaj znak na omotu svog albuma "uta podmornica". Satanska angaovanost. Satanski simboli koje koriste rok zvezde odraavaju njihovu angaovanost u okultnim i satanskim ritualima. Neki od njih su u svojim intervjuima otvoreno govorili o svojoj angaovanosti u okultnim aktivnostima. Hjubert Spens izvetava o nekim primerima: "Vodei peva grupe Mit Loaf je izjavio: "Kada izaem na binu, ja sam opsednut." Njihov kompozitor, Dim Stajnmen je rekao: "Oduvek sam fasciniran natprirodnim i oduvek sam smatrao da je rok savreni medijum za to." Vodei peva grupe Kvin, Fredi Merkjuri, je rekao: "Na bini sam avo. Mislim da bih za nekoliko godina mogao poludeti." Dejvid Bouvi, koji na svojim zidovima ima crtee pentagrama, kae: "Rok je oduvek avoljeva muzika jer ona oslobaa nie elemente." Ozi Ozborn, nekada lan Blek Sabat, sada se izdaje za avoljevog oboavaoca. On kae: "Znam da me neka natprirodna sila koristi da izvodim svoj rok end rol.""27 "Roling Stounsi su sebe nadmaili na jednom koncertu pre nekoliko godina u Altamontu u Kaliforniji. Dok su pevali "Saoseanje za avola" nekoliko lanova Paklenih anela (banda iznajmljena da budu telohranitelji za Stounse) izali su u prednji deo pozornice i do smrti prebili mladog crnog deaka pred hiljadama oboavalaca koji su vritali. Takvi postupci nadahnuli su Don MekLina da napie svoj rok hit "Amerika pita". U toj pesmi on opisuje tu odvratnu scenu na tom koncertu: "Dok sam ga (Mika Degera) gledao na bini, moje ake su se stiskale u pesnice gneva. Nijedan aneo roen u paklu nije mogao da slomi te sotonine ini. I dok se plamen penjao visoko u noi da otpone rtveni obred, video sam sotonu kako se s uivanjem smeje. Dan kada je muzika umrla.""28 Jo jedan primer za totalno nepotovanje ljudskog ivota prua nam rok grupa Hu. 1979. godine odrali su koncert u ininatiju, Ohajo, u Riverfront koloseumu. Na poetku tog koncerta jedanaest ljudi je bilo na smrt pregazila rulja koja se borila da ue unutra. Kakva je bila reakcija Taunshenda, voe grupe, na ove tragine smrti? isti cinizam. U jednom intervjuu objavljenom u magazinu Roling Stoun, on je rekao: "Mi smo rok end rol bend. Znate, mi se ne ____ sekirajui se zbog pogibije jedanestoro ljudi."29 Takvu okorelu ravnodunost prema gubitku jedanaest ljudskih ivota moe jedino nadahnuti sam sotona, koji je, kako je Isus rekao, "krvnik ljudski od poetka" (Jovan 8:44). U svojoj knjizi Plesanje sa demonima, Def Godvin daje zapanjujui dokaz o broju popularnih rok muziara koji su prouavali prastari bit satanskog rituala. Tu spadaju

27 28

Hubert T. Spence (note 8), p. 98. Isto., p.99. 29 The Rolling Stone (June 26, 1980), p.3.

72

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

rokeri Brajan Dounz (Roling Stouns), Don Filips (Mamas end Papas) i Pol MkKartni (Bitlsi).30 Ovi ljudi su prouavali sa satanskim uiteljima da bi nauili kako da uspeno koriste hipnotiku mo rok bita u svojim pesmama. Prisustvo satanskog uticaja u ritmu i porukama mnogih rok pesama podsea nas na sotonin cilj da promovie ne samo greh i zbrku nego i samu slubu (oboavanje). To je bio njegov cilj i pre nego to je bio zbaen s neba (Is. 14:12-16), to je bio njegov cilj kada je kuao Hrista nudei Mu sva carstva ovoga sveta u zamenu za oboavanje (Mat. 4:8,9) i to mu je cilj i danas. Sotona zna da je rok muzika najuspenije sredstvo koje on moe uspeno da upotrebi da navede milione da se poklone njemu umesto Bogu. On eli oboavanje, a to upravo dobija preko medijuma rok muzike. Menader jednog od najveih rok bendova objanjava da je rok proao kroz etiri faze: seks, droge, pank rok i zavet sa sotonom. Govorei o poslednjoj fazi on kae: "Sada smo otkrili najbolju motivaciju koja postoji za prodaju proizvoda. Najbolja motivacija na svetu je religiozno posveenje. Nijedno ljudsko bie se nikada ne posveuje dublje nego u religioznom posveenju, pa smo odluili da emo 1980-tih imati religiozne slube na naim koncertima. Sebe emo proglasiti mesijama. Sklopiemo intimna poznanstva i zavete sa sotonom...i biemo oboavani."31 Ova izjava je zastraujua jer govori o namernom udruivanju sa sotonom. U zakljuku moemo rei da je rok scena 1970-tih zaista moralna i socijalna pustinja koja se ne moe opisati. ini se da to je tekst izopaeniji, to se vie albuma proda. Motli Kru je prodao dva miliona primeraka "Vii avolu" koja kae: "Svetla se gase; ulazi moj no; oduzima mu ivot; smatraj kopile mrtvim." Popularnost takve siledijske rok muzike koja vulgarno promovie ubistvo, nasilje i sotonsko oboavanje prua jedan od najsilnijih dokaza o svetogrdnoj i izopaenoj prirodi rok muzike. U svetlu injenica koje smo upravo otkrili o rok muzici sedamdesetih, hajde da ponovo postavimo nae probno pitanje: Moe li rok muzika koja promovie prkoenje Bogu, odbacivanje prihvaenih moralnih vrednosti i velianje sotone da se transformie u prikladan medijum za sluenje Bogu i objavljivanje Evanelja? Odgovarajui na ovo pitanje ne smemo zaboraviti da medijum utie na poruku. Ako je medijum povezan sa odbacivanjem hrianske vere, sa seksom, drogama i okultnim radnjama, on se ne moe legitimno koristiti za objavljivanje moralnih zahteva Evanelja.

30 31

Jeff Godwin, Dancing with Demons (Chino, CA, 1988), pp. 126- 128. Buzz (April 1982), citirano u John Blanchard, Pop Goes the Gospel:Rock in the Church (Durham, England, 1991), p.49.

GLAVA III Deo 4

Rok muzika iz istorijske perspektive

73

Rok muzika od 1980-tih Pratei istoriju rok muzike od njenih poetaka do sedamdesetih, ve smo otkrili lako raspoznatljiv proces otvrdnjavanja. Sada emo videti da taj proces otvrdnjavanja nastavlja da se odvija osamdesetih sve do naeg vremena. Ono to je otpoelo pedesetih kao plein rok polako je postalo hard rok, hevi metal rok, pank rok, tre metal rok i rep rok, da navedemo samo neke. Novi tipovi rok muzike stalno se pojavljuju, potiskujui prethodne i nadmaujui ih u bitu, jaini zvuka, vulgarnosti i profanosti. Dejvid Maral zapaa: "Rok, hard rok i hevi metal imaju tekst. Tre metal i rejv su samo divlja, ponavljajua, glasna buka od koje puca glava bez ikakvog oiglednog teksta, ve, prema nekim izvorima, sadre nesvesne poruke tu i tamo."32 "Rok end rol nee nikada umreti," kau njegovi oboavaoci. U pravu su. Ali ako je prolost nekakav vodi, sadanji hirovi rok muzike bie potisnuti novim tipovima rok muzike koji e biti gori u velianju seksualne perverzije, nasilja, droga i satanizma. Razlog nije teko nai. Rok muzika stvara zavisnost kao i droge i oni koji su od nje zavisni stalno trae jae tipove rok muzike da bi zadovoljili svoju udnju. Imajui to na umu, pogledaemo ukratko neke od najznaajnijih razvoja na rok sceni od 1980-tih. Seks Pistols. 1980-te su seksualnost i satanizam dovele do novog vrhunca u izvoenjima Seks Pistosla i Madone. Seks Pistols je jedan od najniih rok bendova po nemoralnosti tekstova, muzike i scenskog nastupa. Oni su lansirani na bljetavu rok scenu produkcijom pesme "Anarhija u Ujedinjenom Kraljevstvu". Bili su proterani iz Britanije. Njihova muzika je uzdizala homoseksualnost, bestijalnost, lezbejstvo, sodomiju, mazohizam, transvestizam i druge oblike perverzije. Indikacija za njihovu izopaenost moe se nai u njihovom albumu "Neka Bog uva kraljicu, ona nije ljudsko bie". Ta pesma vrea kraljicu Elizabetu da je neljudsko bie upravo u vreme proslave njenog srebrnog jubileja. Malkol MkLaren, osniva ove rok grupe, iznosi njihovu filozofiju: "Rok end rol nije samo muzika. Prodaje se i stav. Klincima je potreban oseaj avanture i rok end rol treba da nae put da im ga prui, da iznese najtvri i najokrutniji tekst i propagandu."33 Muzika koja prodaje stav otvorenog prkosa svim prihvaenim moralnim vrednostima ne bi trebalo da ima mesta u hrianskom ivotu i bogosluenju.

32 33

David Marchall (note 16), p. 56. Citirao Hubert T.Spence (note 8), p.70.

74

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Madona: "portparol" seksualnosti. Odmah pored Majkla Deksona, najpopularniji proizvod rok kulture naeg vremena je besumnje Luiza ikone, poznatija po svom drugom imenu koje je izabrala, Madona. Odrasla je u srednjoj klasi, u italijansko-amerikoj porodici u Bej Sitiju, u Miigenu. Imajui u vidu njeno katoliko vaspitanje, neverovatno je to je uzela za sebe ime "Madona" da bi paradirala svojom seksualnou. Uostalom, za katolike Madona (Gospa) predstavlja devianstvo i istotu Isusove majke. Time to je uzela ime koje predstavlja nevinost i istotu da bi promovisala svoje nemoralne seksualne ludosti, Madona je otkrila svoju reenost da profanie svete simbole svojim rok pesmama. Prikladnije biblijsko ime koje je mogla da izabere za svoje zavodnike apele bilo bi "Jezavelja" - ena koja je u biblijskoj istoriji postala simbol zavoenja (Otkr. 2:20). U nekim nastupima Madona koristi krst kao pozadinu za svoje seksualno poziranje. U drugima koristi obrnuti krst koji je u istoriji simbol satanizma. Kada je pevala svoje nedoline pesme, kao to je "Kao devica" i "Moda", na svojim koncertima je nosila prslue sa mesinganim iljcima, napadno pokazujui svoju seksualnost i rugajui se gomili sa milozvunim "hajde". Sa desetinama miliona prodatih ploa prodavala je praktino i pornografiju. U Raderford magazinu Don Vajthed kae: "Madona pokuava da nas isprovocira da preispitamo tradicionalnu definiciju onoga to je dopustivo i onoga to jeste ili nije pornografsko ili erotino...Jedino to je preostalo jeste hedonizam. Ali to nije hedonizam usidren u "sekularnom humanizmu" ili sekularizmu. To je hedonizam usidren u novom obliku paganizma."34 U svojoj knjizi Rupa u naoj dui, Gubitak lepote i smisla u amerikoj popularnoj muzici, Marta Bejls, televizijski i umetniki kritiar, zapaa da je "Madona svoj na svome kad je u pitanju dekadencija. Njen najubedljiviji posao, da forma izraava sadraj, velia muki homoseksualni nain ivota i to najhedonistikiji. Na primer, njen video "Moda" donosi priguen zvuk, ik izgled, bezizraajno lice, doterana je sa crnom manom, kao to je uobiajeno u gej-klubovima. Posle toga, "Opravdaj moju ljubav" i neke od pesama sa albuma Erotika koriste aputavi vokal i bit kao pilee grebanje da bi naglasili namerno nitavo velianje sadomazohizma..."Opravdaj moju ljubav" je doivela veliku prodaju i donela veliki prihod nakon to je proterana sa MTV, a porno knjiga Seks prodata je sramno umotana u Majlerovu plastiku (Majler

34

Rutherford Magazine (January 1993), citirao Hubert T.Spence (note 8), p.70.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

75

(Mylar) plastika je tamna plastika za pokrivanje eksplicitnih seks-scena, prim.prev. )."35 Madona se istie svojom sposobnou da cinino manipulie religioznim slikama da bi promovisala svoju nemoralnu agendu u svojim rok pesmama. Ogromna popularnost koju ona uiva je tuan komentar na moralnu dekadenciju naeg drutva. Hjubert Spens pie: "Mi kao zemlja smo toliko dugo bez primera prave, asne kulture, mi verujemo da su sjaj i ekstravagantnost rok nastupa standard za ozbiljnu, umetniku sposobnost. A ne zaboravite, ona (Madona) zarauje prodajui pornografiju kao kulturni dogaaj."36 Madonin svetogrdni stav prema hrianskim simbolima dele i brojni rok muziari koji, kao ona, ubacuju religiozne elemente u svoja imena i nastupe. Neki od njih privlae publiku imenima kao na primer Isus Dounz, Nema Vie Vere i MC 900 FT Isus. U albumu "Nanovo roen" rok benda Blek Sabat, jedan stih kae: "Jedini dobri hrianin je mrtav hrianin." U jednom drugom albumu pod nazivom "Dobrodoli u pakao", rok grupa Venom kae: "Mi smo opsednuti svim to je zlo. Smrt Tvoju, Boe, zahtevamo." Drskost nekih rok muziara da ak trae smrt Boga pokazuje dubinu njihove izopaenosti koju prenose preko svoje rok muzike. Hajde da ponovo postavimo nae probno pitanje: Moe li rok muzika, od koje veliki deo vulgarno profanie i huli na Boga i hriansku veru, biti transformisana u medijum za sluenje Bogu i objavljivanje evaneoske poruke? Odgovarajui na ovo pitanje ne smemo zaboraviti da medijum utie na poruku. Majkl Dekson: ljudsko bie koje se gradi bogom. 1980-te donele su u prvi plan odraslog Majkla Deksona, koji je svoj prvi nacionalni debi imao 1969. kao lan porodice Dekson. Istupio je kao samostalni umetnik sredinom 1970-tih i njegova popularnost je sve vie rasla do 1980-tih. Njegova dva albuma "Sa zida" i "Triler" donela su mu internacionalnu slavu. "Triler" koji je prodao preko etrdeset miliona primeraka, otkriva Deksonovu oaranost natprirodnim i sablasnim. I album i video govore o okultnom, posebno o uasu ivota sa leevima. Da bi umirio voe Crkve Jehovinih svedoka, kojoj je u to vreme pripadao, na poetku videa je postavio odricanje koje kae: "Zbog svojih jakih linih ubeenja elim da naglasim da ovaj film ni na koji nain ne odobrava verovanje u okultno - Majkl Dekson." Ovo odricanje ne odvlai panju od injenice da album i video definitivno promoviu okultno.

35

Martha Bayles, Hole in Our Soul: The Loss of Beauty and Meaning in American Popular Music (Chicago,IL, 1994), p.334. 36 Hubert T.Spence (note 8),p.71.

76

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

U videu "Lo" i "Opasan" Majkl Dekson se ponaa u skladu sa porukom naslova. Ponovo Marta Bejls, TV i umetniki kritiar, zapaa da "nakon gledanja tih videosnimaka u kojima se Dekson neprestano hvata izmeu nogu, lomi prozore od kola i zatvara rajsferlus na svom licu (i to na prilino neubedljiv nain), veina ljudi vrti glavom i kae da nije ba itav."37 Istini za volju Dekson ne samo da nije itav, nego je ponekad potpuno bez kontrole. Optube za homoseksualne odnose sa decom, njegov udan brak sa erkom Elvisa Prislija koja ga je ubrzo ostavila i dete koje je priznao od neke druge ene s kojom nije bio u braku, sve su to pokazatelji njegove moralne dekadencije. Pa ipak, on se po celom svetu briljivo na bini prikazuje kao ikona boanstva. Njegovi videosnimci uvek ga prikazuju kako pravi erotske pokrete prema kameri; njegova ekstravagantno uraena produkcija na bini predstavlja snane implikacije njegovog boanstva (to se manifestuje u njegovim ulascima i izlascima), hvalei ga kao spasitelja sveta."38 Tuna realnost je da je Deksonu oajniki potreban Spasitelj da ga oisti od sveg njegovog grenog ivljenja koje se ogleda u njegovoj rok muzici. Hevi metal. udnja za agresivnijim, bunijim, bestidnijim, nasilnijim tekstom doprinela je pojavi grubljih tipova rok muzike, kao to je "hevi metal" i "rep muzika". Ukratko emo pogledati svaki od njih ovde na kraju naeg istorijskog pregleda rok muzike. Svi posmatrai, prijatelji i neprijatelji, slau se da hevi metal bendovi ne samo da sviraju jednu od najvritavijih oblika rok muzike, nego i stvaraju za svoje oboavaoce jedan imaginarni svet koji glamurozno predstavlja seks, droge i nasilje. Stefan Dejvis, biograf Led Cepelina, vodea zvezda hevi metala, opisuje takvu muziku kao muziku koja "stvara svoj vlastiti privatni univerzum za svoje oboavaoce. Muzika je samo deo toga. Neto drugo se tu zbiva."39 "Neto drugo" to se zbiva na metal rok koncertima pominje Tajper Gor, ena potpredsednika Ala Gora. Ona pie: "Na (metal rok) koncertima najvritaviji bendovi ne samo da sviraju svoju muziku na najviim decibelima, nego izvode, kako oni to opisuju, "vodviljske inove" koji glamurozno prikazuju eksplicitni seks, upotrebu alkohola i droge i krvavo nasilje. Neki doaravaju najekstremnije antisocijalno ponaanje koje moe da se zamisli."40 Mogli bismo rei da metal rok bendovi ne samo da vrite, nego i daju razloge za vritanje.

37 38

Martha Bayles (note 35), p.332. Hubert T.Spence(note 8), p.72. 39 Stephen Davis, Hammer of the Gods: The Led Zeppelin Saga (New York, 1985), p.116. 40 Tipper Gore, Rasing PG Kids in an X-Rated Society (Nashville, TN, 1987), pp.50-51.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

77

Od svog poetka sedamdesetih, hevi metal rok muzika postaje sve glasnija, vulgarnija i sadistikija. Marta Bejts opisuje ovaj trend: "Dobri stari promiskuitet proao je put ptice dodo, kada su "spid metal" i "det metal" grupe ovom inu dodale krvavi sadizam. Sredinom 1980-tih bio je vrhunac rok video-snimaka koji su prikazivali enske rtve okovane lancima, u kavezima, prebijene i vezane bodljikavom icom, sve da bi se probudila pouda dvanaesto i trinaestogodinjaka za nastupima na bini kao to je onaj poznati u kome je grupa W.A.S.P. pevala svoju hit pesmu "J___ kao zver" dok doarava kako udara lobanju ene i siluje je motornom testerom." 41 "Metal rok zvezde hvaliu se da imaju odnose za vreme nastupa, snimanja ploa i videa."42 Posmatrai rok scene zapaaju da su mladi ljudi koji su najdublje upleteni u hevi metal besni, problematini adolescenti koji izostaju iz kole i bee od kue.43 "Ovi mladi pokazuju grotesknu kombinaciju hvalisave ambicije i klonulog oaja, zasnovanu na ubeenju da je jedina alternativa rok zvezdama smrt u blatnjavom jarku." 44 Ni zvezde ne pruaju mnogo vodstva. "I one su isto tako nihilistike kao i njihovi sledbenici, samo umesto da budu kanjeni za samodestruktivno ponaanje, oni su nagraeni."45 Teko je verovati da je ak i hevi metal, poznat ne samo po svom gromkom bitu, nego i po glamuroznom predstavljanju seksa, droga i nasilja, prihvaen od strane "hrianskih" bendova da hvale Boga i dopru do onih kojima je jo potrebno spasenje. Na primer, "hrianski" hevi metal bendovi, kao to je Striper, dele istu koncertnu binu sa svetovnim bendovima i snimaju istu muziku sa istom etiketom koja se prodaje u istim radnjama. etvorica lanova Stripera dosta lie na lanove benda KISS. Nose usku konu odeu i spandeks odela, koriste dosta minku i lance i imaju divlju kosu. Grupa eli da bude poznata kao "metal bend za Hrista"46 I ponovo treba da postavimo nae probno pitanje: Moe li hevi metal koji vulgarno promovie neke od najgorih vrsta nasilnog i destruktivnog ponaanja da se transformie u prikladan medijum za slubu Bogu i objavljivanje evaneoske poruke? Moe li svet metal roka biti legitimno i uspeno infiltriran kao ovca u vujem odelu? Odgovarajui na ovo pitanje ne smemo zaboraviti da medijum utie na poruku.

41 42

Martha Bayles(note 35), p. 254. Vidi Tipper Gore (note 40), p.94; tako|e i David Mandelman, "The Devil and Sam Kineson,"Rolling Stones (February 23, 1989), pp.24-25. 43 Vidi Lionel Trilling, "From the Notebooks of Lionel Trilling", izabrao Christopher Zinn, Partisan Review 54 (January 1987). p.17. 44 Vidi Janet Maslin, "Personal Side of Heavy Metal", New York Times (June 17,1988), p.7. 45 Martha Bayles (note 35), p.261. 46 "A Christian 'Heavy Metal' Band Makes Its Mark on the Secular Industry" Christianity Today (February 15,1985), p.23.

78

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Rep muzika. U bliskom srodstvu sa hevi metalom je "rep muzika" koja u sebi sadri mnoge zvukove i stilove hevi metal roka. Izraz "rep" odnosi se na rimovanje rei koje se jednolino ritmiki izgovaraju ili "repuju" u skladu sa muzikom pratnjom tekog ritma poznatoj kao hip-hop. Drugim reima, rep muzika se sastoji od stihova koji se ritmiki izgovaraju, a praeni su tekim ritmom. Smatra se delom afroamerike tradicije. U pitanju je "osobita zvuna montaa: afro-ameriki govor usklaen sa afro-amerikim ritmom, a govori o problemima odrastanja crnaca".47 Rep muziku veoma mnogo optuuju novinari, verske voe i crnaki mislioci zbog njegove okantne nepristojnosti, osobito u promovisanju zlostavljanja i eksploatacije ena. U svom lanku o "Korupciji roka", britanski novinar Majkl Medved istie da "najgori stavovi prema enama pokazuju neki rep muziari. U rep kulturi izrazi kao to su "moja kuka" ili "moja kurva" uobiajeni su da se opiu devojke. Jedan od onih koji najvie vrea meu rep muziarima je NWA."48 Album u kome NWA najvie vrea ene zove se "Gadne kakve ele da budu". Njegova centralna tema je odsecanje genitalija enskih partnera. U Floridi je jedan sudija osudio ovaj album kao suvie sraman za mlade ljude. Uprkos njegovom sramnom i pogrdnom jeziku, ovaj album je prodat u 1.7 miliona primeraka. U svom lanku "Kako tekst mrnje u repu nanosi tetu mladima" Bob Demos analizira isti album gde je pronaao da se za manje od ezdeset minuta 226 puta upotrebljava re "j", 163 puta se upotrebljava re "kuka", ima 87 opisa oralnog seksa i 117 eksplicitnih spominjanja mukih i enskih genitalija.49 Brojni pisci i crkvene voe snano osuuju nasilje koje promoviu kultni reperi svojim tekstovima. Hjubert Spens zapaa da "iako su kriminal i mrnja propratne pojave rok muzike, rep zvuk ini da zloin raste kao peurke posle kie u oblastima gde ima ulinih bandi. ak i mali gradovi su sada pogoeni, a rep zvezde postaju uitelji ovih ulinih bandi. Ova vrsta muzike je jedan od najveih razloga za nedavno bujanje rasne napetosti i straha na ulicama. Takve socijalne vatre hrane takvi ritmiki zagovarai mrnje i nasilja".50 iroko rasprostranjeno optuivanje rep muzike zbog njene okantne nepristojnosti od strane mnogih graanskih i verskih voa ne spreava hrianske bendove da prihvataju takvu muziku da hvale Boga i propovedaju neobraenima. Brojni "hrianski rep" bendovi reklamiraju svoje usluge i nude svoje albume na vebsajtu.47 48

Martha Bayles (note 35), p. 363. Michael Medwed, "The Corruption of Rock." The Sunday Times (February 28, 1993), p.6. 49 Bob Demoss, " How Rao's Hate Lyrics Harm Youngsters," Reader's Digest (August 1994), pp.88-92. 50 Hubert T. Spence (note 8), p. 73.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

79

Oigledno je da, bez obzira kako su okantni novi tipovi rok muzike, ima hriana koji su spremni da ih preiste menjajui tekst. Zakljuak Istorijski pregled koji je iznet u ovom poglavlju pokazuje da rok muzika podlee lako prepoznatljivom procesu otvrdnjavanja. Ono to je pedesetih godina poelo kao isti (plain) rok postepeno se pretvaralo u melou (blagi) rok, folk rok, soul rok, fank rok, psihodeliki rok, disko, hard rok, hevi metal rok, pank rok, tre metal rok, rejv rok i rep rok. Svaki novi tip roka je seksualno eksplicitniji, nasilniji i vulgarniji od prethodnog. Al Menkoni, poznat po svojoj slubi osmiljenoj za pomo hrianskim porodicama da procene sadraj popularne muzike, postavlja pitanje: "Kako se to dogodilo?" Njegov odgovor: "Jedna po jedna pesma." Da bi ilustrovao koliko je perverzije drutvo spremno da prihvati, "ako dolazi u malim koliinama", Menkoni daje uzorke osam rok pesama, poevi od pesme Bitlsa iz 1964.godine "elim da drim tvoju ruku" do pesme grupe Najn in neil iz 1994. godine "elim da te j____ kao ivotinja" i do pesme Denet Dekson iz 1998.godine "Veeras je ta no".51 Intenziviranje seksualne eksplicitnosti i perverzije je oigledno u ovim pesmama. U svojoj pesmi Bitlsi "su nagovestili da je fizika agresivnost bez emocionalne predanosti okej". Pesma grupe Najn in neil "je agresivna i sugerie silovanje". Pesma Denet Dekson "je bila prva popularna pesma o lezbejskom seksu". Al Menkoni zakljuuje: "Bilo koja pesma o bilo kom obliku perverzije se (danas) smatra prihvatljivom. Kako se to dogodilo? Jedna po jedna pesma."52 Sada je dolo vreme da odgovorimo na nae probno pitanje koje smo ponavljali nekoliko puta u toku naeg pregleda: Moe li rok muzika legitimno da se transformie u prikladan medijum za slubu Bogu i objavljivanje evaneoske poruke? Trebalo bi da je do sada odgovor oigledan. Istraivanje svetske rok muzike u 2. poglavlju i njegovog istorijskog razvoja u ovom poglavlju jasno otkriva da je rezultat bilo kakvog pokuaja hrianiziranja sekularne muzike promenom njenog teksta na kraju prostituisanje hrianske vere i bogosluenja. etiri glavna razloga podravaju ovakav zakljuak.

51

Al Menconi, "Breaking Moral Barriers:One Song at a Time," The American Family Association Journal (January 2000), p. 18. 52 Isto.

80

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Rok muzika izobliava poruku Biblije. Rok muzika, u bilo kom obliku, izobliava poruku Biblije prosto zbog toga to medijum utie na poruku. Medijum koji je upotrebljen da se osvoje mladi odreuje prirodu poruke za koju se oni osvajaju. Ako crkva koristi muziku rok tipa, koja je povezana sa seksom, drogama, satanizmom, nasiljem i odbacivanjem hrianske vere, ona oigledno nije u stanju da izazove mlade da ive u skladu sa moralnim zahtevima Evanelja. Novi Zavet nas poziva da jasno i na nain koji pobuuje potovanje predstavimo svetost Bojeg karaktera, oajno ljudsko stanje i zadivljujuu milost Evanelja. Ove stvari koje se tiu ivota i smrti ne mogu se predstaviti lakoumnou i drskou rok muzike. Sluaoci religioznog roka ne bi se nikada ponizili pred velianstvom Boga niti bi se osvedoili u Boje moralne zahteve koji se postavljaju pred njihovim ivotom. Neprekidni rok ritam, pokreti, svetla i ponaanje pop pevaa sadri toliko toga to je ulno i seksualno sugestivno, da oni ne mogu da prenesu svetost i istotu Bojeg carstva. Ako prihvatimo svetovni izgled da bismo privukli gomilu, kako moemo ivim bojama da naslikamo kontrast izmeu carstva ovoga sveta i Bojeg carstva? Pavle je znao da se Evanelje ne moe objavljivati prevarnim svetovnim imitacijama. Zato je kazao Korinanima: "I rije moja, i pouenje moje ne bijae u nadgovorljivijem rijeima ljudske premudrosti (ili, mogli bismo rei, "sa uzbudljivim zvucima grkih pesama"), nego u dokazivanju Duha i sile. Da vjera vaa ne bude u mudrosti ljudskoj (ili, mogli bismo rei, "u svetovnim uzbuenjima") nego u sili Boijoj" (1.Kor. 2:4,5). Biblijski poziv "Poklonite se Bogu u svetoj krasoti" (Ps. 96:9; 29:2; 1.Kor. 16:20; 2.Dnevn. 20:21) kompromitovan je "upotrebom kombinacija zvukova koji su nasilni, koji otupljuju razum, vulgarni su, grubi, hipnotiki, buntovni, mnogo se ponavljaju, nisu kreativni, razulareni i zvue haotino. Ako sluaoci ne uju ove stvari, to je zbog toga to je rok otupio njihovu estetsku senzibilnost."53 Nemarno oblaenje i interaktivno ponaanje koje ohrabruje rok muzika koja se svira u toku crkvene slube stvara atmosferu drutvenog kluba, navodei na taj nain ljude da zaborave na sveanost Bojeg doma. U svojoj slubi po celom svetu suoavao sam se sa rok bendovima koji su svirali u adventistikim crkvama i na saborima mladih. Uobiajeno je da se na takvim skupovima neki lanovi oblae nemarno kao da se nalaze na rok koncertu. tavie, im uju bit bubnjeva poinju da se njiu. U jednoj

53

Calvin M. Johansson, Discipling Music Ministry: Twenty-First Century Directions (Peabody , MA, 1992), p.29.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

81

crkvi je to njihanje izmaklo kontroli. lanovi su izali iz svojih redova i poeli da pleu izmeu klupa, a neki ak i na platformi. Rok muzika, u bilo kom obliku, navodi ljude da veruju da je crkva mesto gde mogu da se zabavljaju sa Bogom. Svrha bogosluenja u Bibliji nije uzbuenje sa centrom u oveku, nego oboavanje sa centrom u Bogu (Ps. 96:2; 57:9; 47:6; Rim. 15:9; Dela 16:25). Rok muzika kompromituje stanovite crkve za izdvajanje. Hrianski nalog nije da se prilagodimo svetu, ve da se suprotstavimo svetu sa Bojim otkrivenim istinama (Rim. 12:2). Pismo nas eksplicitno savetuje "Ne pristajte na bezrodna djela tame, nego jo karajte" (Ef. 5:11). Jovan nas savetuje "Ne ljubite svijeta ni to je na svijetu" (1.Jov. 2:15). Pavle je shvatio osnovnu istinu da prihvatanje Evanelja neminovno znai odvajanje od sveta "obnovljenjem uma" (Rim. 12:2). Da li razliiti tipovi rok muzike danas pozivaju mlade ljude da se odvoje od sveta obnovljenjem uma? Teko da se to moe rei. Pop muzika apeluje prvenstveno na telo, a ne na um; ona neguje ukus za sekularni rok, a ne za sakralnu muziku. Ona prenosi poruku o solidarnosti sa svetom, a ne o odvajanju od njega. Leri Norman, superstar na sceni savremene hrianske muzike, priznaje da, "da bi se odluilo da li hrianska muzika ima neke slabe ili jake strane, treba odrediti ta je njen cilj. Ako je za ne-hriane - da ih uveri da je Hristos vana alternativa koju treba da trae u svom ivotu - onda vei deo hrianske muzike predstavlja promaaj, jer ne prenosi ubedljivo tu odreenu poruku."54 I zaista, poruka koju ona prenosi je poruka slaganja sa svetom, a ne odvajanja od njega. Boji ljudi su oduvek bili odvojeni od sveta odbijajui da uestvuju u bezbonim obiajima sekularnog drutva. Prvi hriani su paganski svet okrenuli naglavake, kao to smo videli u 2. poglavlju, ne time to su preiavali paganske oblike zabave (cirkus, pozorite, muziku), ve time to u svemu tome nisu uestvovali. Da bismo sauvali svoj hrianski identitet, moramo razumeti nau kulturu i odbiti da prihvatimo ono to kri moralne principe koje je Bog otkrio. "Ako smo slepi za duh naeg doba, naivno upijajui obiaje i kulturne ablone nehrianskog drutva, na karakter i svedoenje postaju slabiji. Odbrane se slamaju i pre nego to shvatimo poeemo da verujemo, govorimo, radimo, shvatamo i ponaamo se kao nepreporoeni."55

54 55

Larry Norman, Solid Rock (Carol Stream, IL, 1992), p.28. Calvin M. Johansson (note 53), p. 29.

82

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

Kao hriani mi ne moemo biti "deca videla" koja izvrgavaju dela tame, ako se suvie prilagodimo svetu prihvatajui muziku koja otelovljuje sam svetski duh pobune. Takva uska identifikacija sa duhom sveta moe samo da dovede mnoge u zabunu to se tie sile Evanelja da menja staru prirodu u sasvim novi ivot. Rok muzika otelovljuje duh pobune. Na istorijski pregled je pokazao da rok muzika promovie, izmeu ostalog, panteistiko/hedonistiki pogled na svet, seksualnu perverziju, graansku neposlunost, nasilje, satanizam, okultizam, homoseksualnost, mazohizam i otvoreno odbacivanje hrianske vere i vrednosti. Nijedna druga vrsta muzike se nije pojavila u toku proteklih dvadeset vekova koja tako vulgarno odbacuje sve moralne vrednosti i verovanja koje hrianstvo zagovara. Duh pobune rok muzike priznaju ak i mediji. Na primer, Njusvik pie: "Nije to samo zvuk koji para ui i neprekidni bit - klinci na hevi metal koncertu ne sede na svojim seditima, oni stoje na njima i kreu se - to je duh pobune...Oboavaoci imitiraju hevi metal oblaenje svojih idola - majce bez rukava, kone jakne, kone trake sa nitnama na runim zglobovima - a na koncertima oni slono podiu svoje pesnice iznad glava dok vritei pevaju tekst zajedno sa bendom."56 Kao otelovljenje duha pobune naeg vremena, rok muzika teko da moe biti prihvaena da izrazi duh hrianskog posveenja Bogu. Kao to je Geri Emerson dobro primetio, "ovca odevena u vuje odelo je udan nain za pribliavanje greniku ili svecu. itav scenario je zbunjujui i za svet i za crkvu."57 Na hrianski nalog jeste da prenesemo Evanelje ne zbunjujuim signalima, ve jasnom i direktnom porukom. Pavle iznosi ovaj princip: "Kao neke stvari bezdune koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako razlina glasa ne daju, kako e se razumjeti ta se svira ili gudi? Jer ako truba da nerazgovijetan glas, ko e se pripraviti na boj?" (1.Kor. 14:7,8). Rok muzika, ak i u svojoj "hrianskoj" verziji, ne upuuje jasan poziv "Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomijeate u grijehe njezine" (Otkr. 18:4). Mladi ljudi koji gledaju hrianske rok bendove koji sviraju, bilo na nekom koncertu na otvorenom ili na nekom saboru mladih u crkvi, lako mogu da zamisle da su na nekom svetovnom rok koncertu. Ovo posebno vai kada profesionalni "hrianski" rok bendovi imitiraju svetovnu rok scenu sa dugom kosom, nenormalnom odeom, svetlosnim efektima, dimom,

56

Cathleen McGuigan, "Not the Sound of Silence," Newsweek (November 14, 1983), p. 102.Emphasis supplied. 57 Gary Erickson, Music on the Rocks? (Shippensburg, PA, 1993), p.74.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

83

neprekidnim bubnjanjem, vulgarnim gestikulacijama i vriteim vokalnim zvucima. Sa toliko mnogo vizuelne i auditivne stimulacije koja dolazi direktno iz rok kulture, mladi ljudi lako mogu biti navedeni da veruju da muzika Vavilona, na kraju krajeva, i nije ba tako loa. Konano, neki su u iskuenju da se vrate muzici Vavilona, umesto da posluaju Boji poziv "Iziite iz nje, narode moj". Rok muzika moe da menja um. Drugi vaan razlog zato rok muzika ne moe biti legitimno hrianizovana jeste taj to njen hipnotiki bit moe da izmeni um, da oslabi moralnu osetljivost i inhibicije i da navede ljude da piu, vide ili ine najodvratnije stvari. Nijedan drugi muziki anr nije poznat po tome da ima istu mogunost promene uma. Ova stvar e biti jasnija u poglavljima 4 i 8 u kojima istraujemo znaajne naune studije o fiziolokim i psiholokim efektima rok muzike. U ovom trenutku dovoljno e biti da citiramo svedoanstvo Dimija Hendriksa koji se smatra najboljim rok gitaristom koji je ikad iveo. On je rekao: "Muzika je sama po sebi duhovna stvar. Mi ljude moemo hipnotisati muzikom i kada su na svojoj najslabijoj taki moemo da propovedamo njihovoj podsvesti ono to elimo da kaemo. To je razlog to ime "elektrina crkva" svetli i spolja i unutra. Muzika tee iz etra i zato ja mogu biti povezan sa duhom."58 Rok muzika moe da hipnotie ljude, jer ona vri uticaj muziki a ne tekstualno. Kao to sociolog Sajmon Frit istie u svojoj knjizi Zvuni efekti, omladina, dokolica i politika rok 'n' rola: "Pristup zasnovan na reima ne pomae u shvatanju smisla roka...Rei, ako se uopte zapaaju, apsorbovane su nakon to muzika naini svoj utisak."59 Lavina decibela, osobito hard roka, smiljena je da digne u vazduh emocije i kontrolu uma. Nekadanja rok zvezda Bob Larson objanjava: "Rok, bar u svojim najgrubljim oblicima, ne golica vae ui. On vas treska u lobanju kao teretni voz. Vi ne sluate glasni rok; on vas krtava liturgijom seksa, droga, perverzije i okultnog."60 Misliti da se rok muzika moe preistiti samo promenom teksta je isto to i verovati da se otrov moe uiniti bezopasnim ako se daje s ljubavlju. Otrov ubija bez obzira kako se daje. Isto tako i rok bit menja ljudski um inei ga podlonim loim oseanjima i postupcima bez obzira da li je tekst svet ili svetovan. Sposobnost rok muzike, u bilo kojoj verziji, da menja ljudski um svojim hipnotikim bitom, bez obzira na njegov tekst, ini prihvatanje takve muzike za

58 59

Life (October 3, 1969), p. 74. Simon Fritth, Sound Effects, Youth, Leisure, and the Politics of Rock 'n' Roll (New York, 1981), p. 14. 60 Bob Larson, Rock and the Church (Carol Stream, IL, 1972), p.83.

84

Rok muzika iz istorijske perspektive

GLAVA III

hriansko bogosluenje moralno pogrenim. Hriani moraju da izbegavaju bilo kakvu supstancu ili medijum koji mogu menjati njihov um, jer umom mi sluimo Bogu (Rim. 12:2) i obnavljamo se u oblije Boje (Ef. 4:23,24; Kol. 3:10). Sumirajui sve ovo moemo rei da rok muzika ne moe legitimno da bude transformisana u hriansku muziku jednostavno menjanjem njenog teksta. Takav rascep nije mogu jer je "hrianski" rok, bilo koje kategorije, jo uvek rok muzika muzika koja otelovljuje duh pobune protiv Boga i moralnih principa koje je On otkrio za na ivot. Veliki deo diskusije o rok muzici usredsreuje se danas na njene efekte na ljude umesto na njeno vreanje Boga. Rezultat toga je da su mnogi zainteresovaniji za definisanje onoga to bi Bog mogao dopustiti umesto na ono to Mu je ugodno. Neophodno je da pomerimo iu od sebe na Boga i da posluamo Njegov poziv na svetost. Ova re se danas retko koristi, pa ipak Biblija nas stalno poziva da budemo sveti narod meu pripadnicima svetovne i perverzne generacije (2.Mojs. 19:6; 5.Mojs. 7:6; 14:2; Ps. 1:1; Is. 64:12; 1.Petr. 2:9; 1.Jov. 2:2-6). Kada prihvatimo Boji poziv da budemo sveti narod i da izaemo iz Vavilona (Otkr. 18:4), onda rok muzika Vavilona za nas nee vie biti privlana.

GLAVA III

Rok muzika iz istorijske perspektive

85

4. ROK END ROL RELIGIJASamuele Bakioki Za proteklu polovinu veka rok muzika je izvrila revolucionarni uticaj na nae drutvo, uobliavajui nain miljenja i ivota mlae generacije. Ostali muziki stilovi kao to su rege, dez i bluz su doli i proli. Nakon kratke popularnosti postepeno su bledeli i skoro sasvim zaboravljeni. Nasuprot tome, kulturna rezonanca rok muzike jo uvek ne jenjava. Kao to smo zapazili u prethodnom poglavlju rok muzika prolazi kroz lako prepoznatljivi proces otvrdnjavanja, od plejn roka pedesetih do metal roka i rep roka devedesetih. Novi tipovi rok muzike stalno se javljaju, dok se starijima jo uvek klie. Uticaj rok muzike se osea ne samo u svetovnom drutvu, nego i u mnogim hrianskim crkvama koje su prihvatile "preiene" oblike rok muzike za svoja bogosluenja i svoje evangelizacije. Hrianske rok zvezde i koncerti izgledaju i zvue veoma slino svojim sekularnim pandanima. Analitiari predviaju da e rok muzika dugo trajati i njen uticaj na crkvu i drutvo e se oseati ak i dublje u godinama koje dolaze. Kae nam se da e "budunost rok end rola biti jo raznovrsnija i razularenija od sadanjosti".1 Izgledi za sve veom potranjom za razularenijim i nasilnijim stilovima rok muzike je razlog za zabrinutost, jer, kao to smo zapazili u poglavljima 2 i 3, ova muzika promovie, izmeu ostalih stvari, panteistiko/hedonistiki pogled na svet, otvoreno odbacivanje hrianske vere i vrednosti, seksualnu izopaenost, graansku neposlunost, nasilje, satanizam, okultizam, homoseksualnost i mazohizam. Neki se nee sloiti sa ovakvom karakterizacijom rok muzike, jer tekstovi nekih rok pesama nisu nemoralni i antihrianski. Naprotiv, oni govore protiv svake nepravde, rasizma, mrnje i nuklearnog oruja. Ovaj vaan argument se prouava na kraju ovog poglavlja. Videemo da prisustvo i meavina dobrog i loeg teksta u rok muzici

1

Charles A. Pressler "Rock and Roll, Religion and the Deconstruction of American Values," in All Music: Essays on the Hermeneutics of Music, ed. Fabio B. Dasilva and David L. Brunsma (Aldershot, England, 1996), p. 146.

88

Rok end rol religija

GLAVA IV

moe zaista da predstavlja uspenu sotonsku strategiju da koristi dobre tekstove da navede neke hriane da spremnije prihvate one loe. Kad bi sve rok pesme govorile samo o seksu, drogama i nasilju, manji broj hriana bi bio privuen takvom muzikom. Ali, injenica da neke rok pesme govore o legitimnim socijalnim problemima olakava prihvatanje rok muzike u celini, iako vei deo nje promovie antihrianske vrednosti i nain ivota. Ciljevi ovog poglavlja. Ovo poglavlje ima nameru da objasni dugotrajnu i veoma veliku popularnost rok muzike nastavljajui istraivanje sprovedeno u poglavljima 2 i 3 o pogledu na svet koji ima rok muzika i o njenom istorijskom razvoju. Otkrili smo da rok muzika crpi svoju inspiraciju iz panteistike predstave o Bogu kao imanentnoj, bezlinoj, natprirodnoj sili koju pojedinac moe da doivi zahvaljujui hipnotikom ritmu rok muzike, esto uz pomo droga. Ovaj panteistiki pogled na svet kojeg promovie rok muzika na kraju je doveo do odbacivanja hrianske vere i vrednosti i do prihvatanja umesto toga "nove vrste religioznog iskustva kod mladih ljudi".2 Ovo poglavlje e poblie pogledati rok end rol kao religiozno iskustvo koje ukljuuje upotrebu rok muzike, droga i plesa da bi se prele granice vremena i prostora i da bi se uspostavila veza sa natprirodnim. Pokuaj direktnog ukljuenja u natprirodno pomou snanog stimulativnog neprekidnog ritma predstavlja imanentno shvatanje boanstva. Muziki stilovi nisu neutralni. Oni nose odreene vrednosti, otelovljujui duboko ukorenjena verovanja o konanoj realnosti. To znai da rok muzika nije samo jedan muziki stil, ve socijalno-religiozni fenomen koji otkriva verovanja koja se iza nje kriju, verovanja o konanoj prirodi i natprirodnom. Knjiga koja mi je najvie pomogla da shvatim rok end rol kao religiozni fenomen je Trijumf vulgarnosti: Rok muzika u ogledalu romantizma Roberta Petisona. Petison je profesor klasinih studija na Univerzitetu Long Ajland. Njegova knjiga je visoko nauna i prua pronicljive analize ideolokih korena i socijalnog uticaja rok end rola. Tu knjigu esto citiraju ljudi koji piu o rok muzici. Otkria ove studije su veoma vana jer otkrivaju da rok muzika znai mnogo vie od onoga to se oima moe videti. Suprotno onome to mnogi hriani veruju, rok muzika nije samo jo jedan muziki anr koji moe biti proien da bi se sluilo Bogu i da bi se objavljivalo Evanelje. Blii pogled otkriva da rok end rol otelovljuje otpali verski pokret poslednjeg vremena, pokret otvorene pobune protiv Boga i moral-

2

Evan Davies, "Psychological Characteristics of Beatle Mania." Journal of the History of Ideas 30 (January- March 1969), p. 146.

GLAVA IV

Rok end rol religija

89

nih principa otkrivenih u Njegovoj rei. Zato je neophodno da hriani shvate ire implikacije rok end rol fenomena. Deo 1 Rok end rol religija U svojoj knjizi Kaete da hoete revoluciju, sociolog Robert G.Pilke tvrdi da rok end rol najbolje moe da se shvati kao religiozni pokret koji je izazvao transformaciju u amerikoj kulturi.3 Pilke pie: "Sve kulturne revolucije su, u svojoj sri, religiozni pokreti i kao takvi oni su borbe i sukobi na najdubljem nivou nae svesti (line i kolektivne)."4 Okarakterisati rok end rol kao religiozni pokret moe izgledati netano, jer religija pretpostavlja oboavanje natprirodnog, transcedentalnog Bia. Na prvi pogled, ovo teko da se moe rei za rok end rol koji je jedan muziki stil koji se bavi svetovnim interesovanjima kao to su seks, droge, nasilje, pobune i socijalna pitanja. Meutim, ako se poblie pogleda otkrie se da je rok end rol vie od muzike. On ukljuuje pogled na svet u kome je "ja" u centru, predanje skupu verovanja i nain ivota sa njegovim osobitim sistemom mode, jezika i vrednosti. On promovie panteistiki pogled na natprirodno, koji se ogleda u oboavanju rok zvezda kao polubogova i upotrebi rok muzike, droga i plesa da bi se prele granice vremena i prostora i da bi se uspostavila veza sa beskonanim. Doivljavanje natprirodnog. Ako se religija definie kao doivljavanje natprirodnog to ini da pojedinac prihvati skup verovanja i prakse, onda rok end rol moe da se posmatra kao religija. Posmatrai rok scene priznaju religioznu prirodu rok koncerata. Govorei o rok koncertima, jedan novinski izveta je napisao: "Oni su religiozne ceremonije nereligioznog doba."5 U stvari, oni su religiozne ceremonije panteistikog doba koje svodi Boga na beskonanu silu prisutnu svuda i doivljavanu kroz rok rituale. U svojoj klasinoj knjizi Ideja o svetom, Rudolf Oto opisuje cilj religije kao poimanje i uvaavanje "svetog", koje on definie kao "misterium tremendum", to jest, neopisivo velianstvo natprirodnog.6

3 4

Robert G.Pielke, You say You Want to Revolution (Chicago, IL, 1986), pp. 133-136. Isto., 133. 5 Patrick Anderson, The Milwaukee Journal Magazine (October 12, 1975), p.43. 6 Rudolf Otto, The Idea of the Holy (London, 1923), p.5.

90

Rok end rol religija

GLAVA IV

U prisustvu natprirodnog vernici su preplavljeni oseanjem svoje poniznosti, strahopotovanja i nitavosti. U mnogo emu rok oboavaoci imaju slino iskustvo, posebno kada su na rok koncertu. Kao to sociolog arls Presler istie: "Nije potrebno imati naroito bujnu matu pa to oseanje uporediti sa oseanjem fanova koji prisustvuju rok koncertu, koji je jezgro rok end rol iskustva, na kome je ovekova senzibilnost poraena silom i zahtevima muzike. Sumnjam da je vano da li na koncertu nastupaju Bitlsi, Megadet ili Nju Kids on d Blok - oni su samo predstavnici razliitih rok end rol denominacija - gubitak sebe u prisustvu neke vrste neodoljivog delovanja bie isti."7 Neki tvrde da se snana oseanja koja doivljavaju oni koji prisustvuju rok koncertu ne razlikuju od oseanja koja doivljavaju oni koji prisustvuju koncertu klasine muzike. Ovaj argument ignorie injenicu da klasina muzika ne podrazumeva, kao rok, "nain ivota, sistem mode, skup vrednosti itd. - jedino rok muzika odgovara znaenju izraza "religija".8 Presler zapaa da neka karakteristina oseanja na hrianskom bogosluenju, kao to su strahopotovanje, oseanje ljudskosti u prisustvu boanskog velianstva, privlanost i prisvajanje boanske sile "takoe opisuju oseanja osobe koja prisustvuje rok end rol koncertu ili njegovom elektronskom ekvivalentu. Prema tome, izgleda da postoji legitimnost za argument da, bar emocionalno, kad je re o neijem doivljavanju tog fenomena, rok end rol predstavlja religiju."9 Presler proiruje poreenje na svest o natprirodnom kako ga doivljavaju hriani u crkvi i rokeri na koncertu. On pie: "Iskustvo rok end rol fanova na rok koncertu ukljuuje predstavu, od strane svetenika, rok benda, pojma rok end rola, pojma koji otkriva vrednosti, mo i revolucionarne strasti rok end rol muzike...Pre koncerta misterium tremendum (oseanje natprirodnog) lebdi iza fanova, kao neka vrsta oekivanog prisustva koje se nikada u potpunosti ne ostvaruje. Kako koncert ili CD odmie, fanovi, a i izvoai, bivaju zahvaeni vrtlogom energije koja izlazi iz natprirodne sile koja iziskuje strahopotovanje."10 Oseanja vie nego razum. Naalost energija koju oslobaa rok muzika aktivira oseanja vie nego razum. Razum je sekundaran u odnosu na emociju. Kao to tekst pesme "Oh, ja" benda Mit Papets istie: " Ne moram da mislim, Samo treba to da uradim.

7 8

Charles A. Pressler (note 1), p. 135. Isto., p.136. 9 Isto., p.138. 10 Isto.,p.140.

GLAVA IV

Rok end rol religija Rezultati su uvek savreni... Ja izraavam beskonano.

91

Roker poznaje svet kao oseanje i ovo oseanje je u svakom pogledu optimistiko panteistiko doivljavanje beskonane sile. Bi Bojsi izraavaju ovo oseanje u pesmi "Dobre vibracije" koja govori o "dobrim dobrim dobrim dobrim dobrim vibracijama". U albumu "Talas se peni", Bi Bojsi opisuju oseanje dobrih vibracija: "Oseanje dolazi. Oseanje odlazi." U svojoj popularnoj pesmi "Ljubav je sve oko nas", grupa Trogz izraava tu centralnu dogmu rok religije: "Moj um odluuje onako kako se ja oseam." Instinkt a ne razum jeste mera rokerskog univerzuma. Vratiemo se za trenutak na rokersko panteistiko iskustvo natprirodnog. Roker tei da se ponaa u skladu sa svojim strastima, a ne u skladu sa jasnim moralnim direktivama. Tu lei fundamentalna razlika izmeu hrianskog i rokerskog iskustva natprirodnog. Hrianinov susret sa Bogom u toku bogosluenja ima za rezultat pojanjavanje i reafirmaciju moralnih direktiva koje su ve otkrivene u Pismu. Nasuprot tome, rokerovo iskustvo natprirodnog ostavlja ga bez moralnih direktiva, samo sa zapaljenim strastima da sledi neumereno, nasilno i nemoralno ponaanje svojih rok zvezda. Kretanje ka preterivanju. Nemajui moralne direktive tanscedentalnog Boga, rok end rol podstie ono to Presler naziva "kretanjem ka preterivanju". Proces otvrdnjavanja kroz koji prolazi rok muzika u toku proteklih pedeset godina nastavie se i u dvadesetprvom veku. Kao to kae Presler: "Budunost rok end rola e biti jo raznovrsnija i razularenija od sadanjosti. enska golotinja je poela da se komercijalno ceni na muzikim video-snimcima i to ve traje neko vreme. Nasilje postaje istaknutije, razuzdanije i bezrazlonije, do te mere da Bleki Loles iz WASP, opisuje predstavu na bini o uvoenju gole ene u vodenicu za meso, posle ega se okree ruica i sirovi hamburger se razbaca po publici."11 Kretanje ka preterivanju koje promovie rok end rol religija ukljuie budue eksperimentisanje sa produkcijom novih instrumenata i glasnijim elektronskim zvukom da bi se zadovoljile pristalice. to se tie moralnog ponaanja, "mladi e nastaviti da idu dalje prema novim nainima izraavanja svoje razliitosti i nastavie da provociraju starije prikazivanjem preterivanja - vrednosti koje ni sami ne mogu mnogo da promene, jer stariji su i sami lanovi rok end rol generacije. Tako e tendencija nastaviti dalje sa negiranjem slinosti i deca naih hevi metal glava e

11

Isto., p.146.

92

Rok end rol religija

GLAVA IV

pronai svoj nain da mue svoje roditelje. Ideja o kolosalnom (natprirodnom) e uvek biti predstavljana u istrajnom prateem bitu...a bit ne prestaje."12 Oboavanje rok zvezda. Religiozna priroda rok end rol pokreta moe takoe da se vidi u posveenosti rok oboavalaca muzici i nainu ivota njihovih rok zvezda posveenosti koja se takmii sa posveenou Gospodu Isusu Hristu onih koji se izdaju za hriane. Robert Petison zapaa da "roker doivljava svoju muziku intenzitetom kojeg mali broj hriana moe imitirati u svojoj odanosti veri. On ide na koncerte i slua svoju muziku sa istom vernou sa kojom je hrianin starijih generacija iao u crkvu i itao svoju Bibliju. Jedan od motoa koji se najee ponavljaju u rok tekstovima jeste "Rok 'n' rol nee nikada umreti!" - to je usklik vernika. Zvezde roka podleu doslovnoj apoteozi (uzdizanju na nivo boanskog): "Dim Morison je Bog" je grafit kojeg sada prihvata trea generacija rokera."13 Apoteoza, to jest, uzdizanje rok zvezda na nivo boanskog, veoma je vana za rok end rol religiju, jer daje idole za oboavanje i imitiranje u stvarnom ivotu. U jednom lanku pod naslovom "Zauvek Elvis", Njusvik naziva Prislija "svecem" i likom "slinim Isusu".14 lanak dodaje: "Taj lik vas nekako osvaja, vi ga oboavate."15 Oboavanje bilo kog ljudskog bia je isto idolopoklonstvo i kranje bogohuljenje. To je jasno krenje prve zapovesti: "Nemoj imati drugih bogova uza me" (2.Mojs. 20:3). Rok end rol religija promovie oboavanje rok zvezda kao to hrianstvo nauava oboavanje Hrista. Takvo oboavanje ne namee samo sluanje muzike rok zvezda, nego i imitiranje njihovog naina ivota i poseivanje njihovih svetilita (svetih grobova). To lii na nain kako hriani imitiraju Hristov ivot i poseuju mesta povezana sa Njegovim ivotom i smrti. Mnogi koji imitiraju Elvisa u svemu i dalje idu na mesta zabave po celom svetu. Njegove ludosti se ne nastavljaju samo preko onih koji lie na njega i oblae se kao on, ve njegov stil u potpunosti uvaju stotine drugih zabavljaa u muzikoj industriji. Njegovi maniri i nain izvoenja uinili su ga legendom koja ne proima samo popularnu sekularnu muziku scenu jo od njegovog debitovanja, nego se danas imitiraju u dobrom delu savremene hrianske muzike."16

12 13

Isto. Robert Pattison, The Triumph of Vulgarity: Rock Music in the Mirror of Romanticism (Oxford, 1987), p. 184. 14 Jim Miller, "Forever Elvis," Newsweek (August 3, 1987), p. 54. 15 Isto. 16 Frank Garlock and Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, SC, 1992), pp.81-82.

GLAVA IV

Rok end rol religija

93

Oboavanje Prislija vidi se i po prodaji "vie od jedne milijarde ploa, traka i kompakt diskova irom sveta".17 Njegovo imanje Grejslend postalo je industrija vredna multimilione dolara i pravo religiozno svetilite za hodoae mnogih rokera. Dejli Njuz je izvestio da "Grejslend svakodnevno privlai 3500 posetilaca koji plaaju ulaznice - ili ukupno 1.5 miliona (za pet godina) otkako je otvoren za javnost 1982.godine...postao je najpotovaniji i najposeeniji privatni dom u Americi, odmah posle Bele Kue."18 Ono to vai za potovanje Prislija kao da je boanstvo, takoe vai za druge rok zvezde. Na primer, Majkl Dekson, kako kae Hjubert Spens, "briljivo pokazuje sebe na bini po celom svetu kao ikonu boanstva. Njegovi video-snimci redovno ga prikazuju kako pred kamerom pravi erotske pokrete; njegove ekstravagantno uraene scenske produkcije predstavljaju snane implikacije njegovog boanstva (to se vidi po njegovim ulascima i izlascima), hvalei ga kao spasitelja sveta."19 Don Denver, popularna rok zvezda koja je poginula u avionskoj nesrei 1997.godine, rekla je u jednom intervjuu: "Jednoga dana u biti tako savren, da neu biti ak ni ljudsko bie. Biu Bog."20 Rok muziari tee za tim da postanu boanstva i ele da ih njihovi oboavaoci potuju, da ih slede i oboavaju kao duebrinike novoga sveta. Oboavanje rok zvezda se takoe promovie biografijama koje uzdiu njihove svetake kvalitete. Robert Petison istie da su "najuspenije knjige o samom roku hagiografije (biografije svetaca) o njegovim zvezdama, kao to je ivot Dima Morisona od Derija Hopkinsa i Denija Sadermena, Niko odavde nee izai iv.21 Za neke rokere biti u prisustvu njihovih rok zvezda je kao religiozno iskustvo natprirodnog. U svojoj knjizi Ja sam sa bendom, Pamela Des Bares, pripadnik jedne rok grupe, kae: "Neto me je spopalo u prisustvu rok idola, neto podlo i odvratno, neto udesno i sveto."22 Ona objanjava da biti sa rok zvezdama je raskrsnica izmeu "pornografije i neba".23 Raskrsnica izmeu svetog i profanog doivljena u prisustvu rok zvezda odraava prevarnu sposobnost rok zvezda da uine da zlo izgleda kao dobro.

17 18

"The Big Business of Elvis,"New York Daily News (August 9, 1987), p. C 28. Isto. 19 Hubert T. Spence, Confronting Contemporary Christian Music (Dunn, NC, 1997), p. 72. 20 Citirao Steve Peters, Why Knock Music (Minneapolis, MN, 1992), p. 110. 21 Robert Pattison (note 13), p.90. 22 Citirali Steve Peters i Mark Littelton, The Truth About Rock (Minneapolis, 1998), p. 79. 23 Isto.

94

Rok end rol religija

GLAVA IV

Muzika Vavilona. Oboavanje rok zvezda utie na sve vei broj hrianskih crkava. U svojoj provokativnoj knjizi, Muzika na vagi, Frenk Garlok i Kurt Vecel priznaju da je "veliki segment hrianske zajednice s oduevljenjem prihvatio ovu muziku sveta, ludosti i filozofiju koja je s njom povezana. Svo troje se ukorenilo u ivot crkve. Ne samo to su mnogi hriani prihvatili muziku kao prigodnu za bogosluenje, nego i atmosfera proima savremene hrianske koncerte koja se ne razlikuje od prvih koncerata Elvisove ere. Vernici su nainili idole od svojih rok end rol pevaa i nastavljaju da im se s odanou i njihovim depnim knjiicama klanjaju."24 Imitiranje rok zvezda i njihove muzike na crkvenom bogosluenju i koncertima podsea nas na apokaliptiki opis lanog bogosluenja u poslednje vreme koje promoviu oni koji zapovedaju da se "naini ikona zveri" (Otkr. 13:14). U Otkrivenju 14 zver i njena ikona (st.9) poistoveuju se sa lanim bogosluenjem koje promovie Vavilon (st.8). Moe li biti da sotona koristi prevarnu rok muziku da ostvari lano bogosluenje poslednjeg vremena, kao to je inio u polju Duri u starom Vavilonu da bi naveo narod da se pokloni zlatnom liku (Dan. 3:7,10)? Ponovo emo se pozabaviti ovim pitanjem u zakljunim primedbama. Panteistika religija. Druga znaajna indikacija za religioznu prirodu rok end rola moe se nai u njegovoj panteistikoj orijentaciji. Robert Petison nudi jednu pronicljivu analizu panteistikih verovanja prisutnih u rok muzici. On pokazuje da koreni tih verovanja idu do panteistikih ideja romantizma, popularnog humanistikog pokreta devetnaestog veka koji je i danas veoma prisutan.25 Panteizam odbacuje postojanje bilo kakvog transcedentalnog linog bia identifikujui boansko sa svim prirodnim procesima. To znai da za rokere Bog nije transcedentalno lino Bie izvan njih, ve beskonana sila prisutna oko njih i u njima. Ma koliko da izgleda neverovatno, cilj roka je da "zavlada svemirom i postane Bog". 26 Bog je "zbrisan u kosmikom orgazmu panteiste".27Rok muzika, prema Petisonu, jeste ritual panteistike kulture naeg vremena, "sredstvo pribliavanja beskonanom".28 Uz pomo ekstaze rok muzike, roker prelazi granice vremena i prostora i ukljuuje se u beskonano. Panteistiki roker izjednaava sebe sa Bogom i svetom uopte. Njegova oseanja, a ne razum, jesu osnovni put spoznaje. Ovaj panteistiki mentalitet ogleda se u popularnoj pesmi "Mi smo svet", koja je bila komponovana kao kampanjska pesma za sa-

24 25

Frank Garlock and Kurt Woetzel (note 16), pp.82-83. Robert Pattison (note 13). pp. 20-29. 26 Isto., p.108. 27 Isto., p.111. 28 Isto., p.29.

GLAVA IV

Rok end rol religija

95

kupljanje novca za rtve gladi u Africi. Petison primeuje da su "simultanim igranjem na kartu ekspanzivnog panteizma roka i njegove sentimentalnosti prema primitivnima, tvorci (pesme) "Mi smo svet" stvorili pesmu koja se munjevito popela na vrh singllisti za etiri nedelje i donela im "multi-platinu" i zagarantovala prodaju etiri miliona ploa za samo mesec dana."29 Isti panteistiki oseaj izraen je u poznatoj pesmi Bitlsa "Ja sam mor": "Ja sam on kao to si ti on kao to si ti ja i kao to smo svi mi zajedno." Sve varijante linih zamenica - ja, on, ti, mi, vi, oni - meusobno se mogu menjati. Sva oseanja i dogaaji su jednako vredni, jednako prisutni, jednako znaajni. Svaki dogaaj je centar svemira. Nema transcedentalne lokacije za smisao...U Eureci Po je bio napisao: "Da bi Bog mogao biti sve u svemu, svako mora postati Bog.""30 Cilj rok religije, da zavlada svemirom i da postane Bog, podsea nas na kuanje koje je navelo nae pra-roditelje da se pobune protiv Boga, sa svim posledicama koje su iz toga proizale. Varalica je uverio Adama i Evu da e, ako budu jeli zabranjeni plod, doiveti arobno iskustvo: "Pa ete postati kao bogovi" (1.Mojs. 3:5). U mnogo emu, to je upravo ono to rok muzika obeava svojim sledbenicima: "Ako je budete sluali izgubiete svest o svojim ljudskim ogranienjima i uivati u bogolikom iskustvu." Panteizam i imperativ zabave. Svodei Boga na prirodni proces univerzuma koji se odvija i u nama, rok ui ljude da zaborave na transcedentalnog Boga i da umesto u Njemu pronau smisao u neposrednom uivanju koje nudi materijalni svet kojeg mogu da opipaju. To objanjava zato panteistika orijentacija rok end rola vodi hedonistikom nainu ivota, to jest, traganju za neposrednim zadovoljstvom. Petison daje nekoliko primera o rok muziarima da bi ilustrovao ovu stvar. "ak Beri je crni prorok rok ere kome se svuda klie, jer njegove pesme govore samo o zabavi: "Neu prestati da pleem dok me je volja!" Zabava, najvie estetsko dostignue strogog panteizma kao to je panteizam Vajtmana ili roka, jeste zadovoljstvo koje proizlazi iz univerzuma koji smo mi sami i koji ne moe biti izvan naeg iskustva, jer poznavati ga znai biti u njemu: "Pa, ako ga osea i ako ti se dopada, idi nai svoga ljubavnika, onda ga zavrti i zaljuljaj (rock it)." Univerzum aka Berija je univerzum koji zavisi od netranscedentalne proslave energije koju ja mogu da ekstrahujem iz sadanjeg trenutka bez pomoi ikog drugog do sebe samog. "Idi, idi" je imperativ koji se ponavlja u njegovim tekstovima, imperativ zabave."31 Drugi primer panteistikog hedonizma je popularna rok zvezda Bob Dilan o kome Petison kae: "Nakon religioznih slika u "Sanjao sam da sam video sv. Avgustina" i

29 30

Isto., p.94. Isto.,pp.94-95. 31 Isto., p.197.

96

Rok end rol religija

GLAVA IV

mistine alegorije "Celo vreme kula straara", Dilan zavrava svoj album Don Veslej harding sa oigledno apsurdnom kantri-rok baladom, "Ja u biti tvoj dragan veeras": Skini cipele i baci ih, ne boj se, donesi ovamo bocu, ja u biti tvoj dragan veeras. Problemi sveta nabrojeni u tekstovima albuma Don Veslej harding nestaju u rokerovoj konanoj posveenosti ulne sadanjosti veeras, a ono to Dilan kae svojoj dragani jeste ono to rok ima da kae trancedentalnim posmatraima svuda: Zatvori oi, zatvori vrata, vie ne mora da brine, ja u da budem tvoj dragan veeras. Dilan uzdie doktrinu aka Berija na vrhunac rok umetnosti."32 Zamena radosti koja dolazi iz uivanja u oblicima umetnosti koje su vredne potovanja zabavom, otkriva izopaenu prirodu rok muzike. Njen cilj je da odvrati ljude od uivanja u lepoj, pravoj umetnosti koju nadahnjuje transcedentalni Bog, i da ih pridobije za trenutno uzbuenje koje se stvara zloupotrebom onoga to je Bog stvorio kao dobro. Deo 2 Ritual seksa, droga i plesa Seks kao sjedinjavanje sa beskonanim. Seks igra veoma bitnu ulogu u panteistikoj religiji rok end rola, jer se smatra vanim ritualom za doivljavanje sjedinjavanja sa beskonanim. Neki od tekstova rok pesama koji glorifikuju seks suvie su sramni da bi ovde bili citirani.33 ak i manje sramni primeri dati dole su uvredljivi. Izostaviti ih potpuno moglo bi se protumaiti ne pruanjem dokaza da je seks veoma vana komponenta rok end rol religije. Ton Lok je veoma slikovit u pesmi "Divlja stvar" koja je dostigla drugo mesto na listama: Nisam mogao da je skinem s mog ________

32 33

Isto., p.198. Za izbor bestidnih seksualnih stihova koji se nalaze u rok pesmama, vidi Steve and Mark Litteton, Truth About Rock: Shattering the Myth of Harmless Music (Minneapolis, MN, 1998), pp. 30-33; tako|e Robert Pattison (note 13), pp. 114-119.

GLAVA IV

Rok end rol religija Prilepila se kao statikim elektricitetom, To se deava Kad tela ponu da udaraju Radei divlju stvar.

97

U svojoj pesmi "Dahtanje", Denet Dekson, Majklova mlaa sestra, oslanja se na seksualne prizore koji "dovode do orgazma". Pesma "Bilo kad, bilo gde" opisuje javni seks. Pola Abdul koristi ulni i erotski tekst u pesmama kao to su "Naglavake", "Upadaj u svoju koloteinu" i "Seksi misli". Rok religija oboava genitalije kao kreativno sredite svemira. "Ja sam kreativno sredite svemira, a moje kreativno sredite su moje genitalije. Litl Fit (Mali Podvig) kae: "Imam raketu u depu." Mesto izmeu nogu je lansirna rampa za osvajanje univerzuma. Rok je zapadu povratio panteistiko oboavanje falusa. Prava rok zvezda je mladi mukarac, robustan i seksi. Dim Morison i Igi Pop su najistaknutiji u nizu rok zvezda koji su se otkrivali zahvalnoj publici. Ostale rok zvezde, ustruavale su se zbog pristojnosti ili zakona, udovoljavali su ritualnim zahtevima svoje publike stavljajui jastuie izmeu nogu ili naglaavajui prirodnu obdarenost. Dejvid Li Rot, nekada lan Van Halena i jedan od prolaznih rok seks simbola, obino nastupa u pripijenoj odei naglaenoj izboenom crvenom G-icom. Sa manjim varijacijama, takav kostim nose veina hard rok idola."34 Oboavanje seksualnih organa je oigledno ak i na nekim omotima albuma. Album "Velvet andergraund end Niko", grupe Velvet Andergraund (Barunasto podzemlje) prikazuje utu bananu ija je kora otvorena da bi otkrila ruiasto banana-meso. Album "Stiki Fingers" (Lepljivi prsti) od Roling Stounsa prikazuje farmerice koje su nabudene izmeu nogu sa rajsferlusom povuenim nanie da se vidi donji ve. "Idealna rok zvezda je ovaploena seksualnost. On je ia svakog mogueg ukusa...U ivotu, Mik Deger se najvie pribliio ispunjavanju panseksualne fantazije roka i podjednako su mu seksualno nakloni nabujale devojke, miiavi momci, sredoveni sadisti i vremeni diskomani. Lukava rok zvezda hrani fantaziju da je seksualni svatojed."35 Seksualni apetit protee se i na incestne inove. Umetnik, nekada poznat kao Princ, hvali svoj incestni odnos sa svojom sestrom u svom albumu "Parpl Rein" (Purpurna kia)" Moja sestra nije nikada vodila ljubav ni sa kim osim sa mnom. Incest je sve ono

34 35

Robert Pattison (note 13), p. 114. Isto., p.117.

98

Rok end rol religija to govore o njemu.

GLAVA IV

Petison zakljuuje svoju analizu o seksu na rok sceni ovom upeatljivom izjavom: "Nita ne bi toliko moglo da napravi razliku izmeu roka i drugih oblika popularne muzike kao njegovo uporno oboavanje penisa."36 Oboavanje genitalija je fundamentalno za rok end rol religiju, jer se oni vide kao kreativno sredite univerzuma i kao sredstvo pribliavanja boanstvu. Dobar primer je pesma "Blie" koju peva popularni rok bend Najn in neils. Tekst kae: "elim da te osetim iznutra, elim da te j______ kao ivotinja, itava moja egzistencija je unitena, ti e me pribliiti bogu." To izopaeno poimanje seksa kao sredstva za pribliavanje bogu podsea nas na kultove plodnosti starih paganskih bogosluenja gde su seksualni organi i sveta prostitucija sluili kao sredstvo uspostavljanja kontakata sa bogovima. Seksualna perverzija koju promovie rok pokret i industrija zabave podsea nas na seksualne grehe i moralnu izopaenost u dane Noja i Lota. Isus je govorio o tim danima da bi opisao doba koje e prethoditi Njegovom povratku (Luka 17:27). Slino tome, Pavle je predskazao da e "u poslednje dane" mnogi biti "bez ljubavi (bez prirodne ljubavi)...neuzdrljivi" (2.Tim. 3:3). Danas smo svedoci ispunjenju ovog znaka poslednjeg vremena koje nema presedana, a koje je dao Hristos a pojasnio Pavle. Droge za doivljavanje beskonanog. Droge, kao i seks, igraju veoma vanu ulogu u ritualima rok end rol religije, jer one menjaju um tako da vodi do lane svesti o beskonanom. Roker koji "mora da uestvuje u ekspediciji za otkrivanje beskonanog, zahteva stalne infuzije kosmike energije".37 Droge navodno obezbeuju takvu kosmiku energiju. U proslavljenoj pesmi o drogama, "Beli zec", Deferson Eirplein pominje mo droga: Jedna pilula ini te veim, a druga te ini malim, a pilule koje ti majka daje ne ine nita. Majini legalni recepti smatraju se beskorisnim jer oni ne menjaju svest inei da se ovek osea veim ili manjim. Droge kao to su amfetamin i kokain izazivaju euforino stanje koje ini da se roker osea da se nalazi u centru univerzuma iste energije.

36 37

Isto., p.115. Isto., p.120.

GLAVA IV

Rok end rol religija

99

"Rok kokain-doivljaj zamilja totalitet sastavljen od onoga to Velvet andergraund naziva "belom svetlou/belom vrelinom": "Bela svetlost, zar ne zna da mi ona pali oi, zar ne zna da me ona ispunjava iznenaenjem." Savreno "ja", o kome ovo gore prua prolazno poimanje, identino je sa istom energijom bele vreline. Kokain (ili neki drugi amfetamin koji izaziva euforiju) su tradicionalna hrana na rok-jelovniku upravo zbog toga to su hrana koja naduvava "ja" do boanstva uarenog do belog usijanja."38 To je takoe razlog za upotrebu halucinogenih droga kao to je LSD i meskalin. Oni pruaju slian doivljaj "bele svetlosti/bele vreline". U pesmi "Lusi na nebu sa dijamantima" Bitlsi opisuju svet vien "kaleidoskopskim oima" koji je iv sa "narandinim drveem i marmeladnim nebom". Petison objanjava da je "razlika izmeu kokaina i halucinogenih vizija razlika u kvalitetu, a ne u vrsti. Oboje imaju cilj da ovekovom "ja" prue bogoliku uzvienost sa koje moe da se shvati njegov zagrljaj totalnosti."39 Droge pruaju rok muziarima ekstatino nadahnue potrebno da se stvori njihova muzika. U svojoj knjizi Lenon se sea (Lennon Remembers), Jan Vener citira Dona Lenona koji kae: ""U pomo" (pesma "Help") je bila napravljena na marihuani. "Posle napornog dana", bio sam na pilulama. To su droge, to su jae droge od marihuane...Poto sam postao muziar uvek mi je bila potrebna droga da bih preiveo."40 To to su rokeri koristili razne vrste droga da bi izbrisali svest i doiveli kontakt sa natprirodnim otkriva njihov oajniki napor da se ispuni praznina njihovog ivota dosezanjem natprirodnog pomou hipnotike moi rok bita i droga. Rezultati takvih napora su esto tragini. Neki navode liste od preko osamdeset rok zvezda koje su umrle poslednjih godina u incidentima vezanim za drogu.41 Naslov knjige Stiva Tarnera, Gladni neba: rok end rol traganje za spasenjem, lepo sumira rok religiju: to je traganje za spasenjem pomou rok muzike i droga. Tarner opisuje droge kao iskustvo na "putu za Damask" za rokere. "Ljudi su zapoinjali svoje izlete kao tvrdokorni materijalisti nakon malo zabave, a izranjali sa svojim egom razderanim i izmrcvarenim, nesigurni pre svega da li su videli Boga ili su bili bogovi."42

38 39

Isto. Isto., p.121. 40 Jann Wenner, Lennon Remembers (New York, 1971), p.53. 41 Za listu imena vidi Richard Peck, Rock: Making Musical Choices (Greenville, SC, 1985), pp. 27-28. 42 Steve Turner, Hungry for Heaven: Rock and Roll Search for Redemption (London, England, 1994), p.49.

100

Rok end rol religija

GLAVA IV

Radosna vest evanelja je to se iskustvo "na putu za Damask" ne nalazi pomou rok bita i droga koje menjaju um, ve pomou Linosti - Linosti Isusa Hrista koji kae: "Hodite k meni...i ja u vas odmoriti" (Mat. 11:28). Prihvatanje onoga to je Hristos uinio za spasenje ispunjava ivot mirom i svrhom - neim to rok bit i droga ne mogu nikada ponuditi. Rok igranje. Igranje je takoe znaajan aspekt liturgije rok end rola, jer ono nudi rokerima priliku da telom imitiraju i predstavljaju sve to oseaju prema natprirodnom. "Rok liturgija stalno poziva vernike da "igraju, igraju, igraju", da "ne prestaju da igraju i poskakuju". Jedan od centralnih rok-tekstova je uvod hita iz 1962.godine "Da li me voli sada kad umem da igram?": Slomila si mi srce i rasplakala me kad si rekla da ne umem da igram ali sad sam se vratio da ti kaem da stvarno umem da napravim romansu. Ako neko ume da igra znai da ume i da osea. To je ritualno proslavljanje oseanja imitiranjem dionizijske beskonanosti...Igra je jedan od sakramenata roka." 43 Znaaj igre lei u tome to ona prua mogunost rokeru da telom izrazi doivljavanje natprirodnog koje je inicirano bitom i, esto, drogama. Petison objanjava da, dok se u rok mitologiji ritual igranja izvodi na ulici, u stvarnom ivotu on se obavlja u diskotekama i na urkama. "Ako je rok nova religija, u njegovoj mitologiji nije predstavljen orijentalni paganizam, ve prilino uvredljivi paganizam koji vie ne trai orgije kao to ni hrianski ritual ne trai ljudsku rtvu na misi. Rok igranje se zbiva u diskotekama i na urkama, a ne na ulicama. Rok je liturgija ovog panteizma ...Ali panteizam iza te liturgije je, iako vulgaran, tolerantan i pluralistiki."44 Eklektika i prevarna priroda rok muzike. Pluralistika i eklektika priroda rok muzike moe biti veoma varljiva za hriane, jer neke pesme zvue hrianski, a druge satanski. Petison objanjava: "Neki rok, kao to su pesme Soft Sel, je preteno hrianski; drugi rok, kao to je Fiderzova pesma "Isus ulazi od pozadi", je bogohulan; a opet neki drugi rok, kao to je muzika Polis, je diskutabilno hrianski i ateistiki istovremeno. Postoji vedik rok, zen rok, rastafarijanski rok, novoroeni rok, nikad roeni rok i zahvaljujui Kinkiju Fridmanu i Teksas Dubojzima, ak i jevrejski rok, a svaki se razlikuje po vulgarnom tretiranju religioznog materijala. Rok panteizam se na srean nain prilagoava razliitim religioznim iskustvima, ne marei za bilo kakvu kontradikciju koja bi se mogla pojaviti, pa se na listama Bilboard albuma pojavljuje

43 44

Robert Pattiso (note 13), pp. 184-185. Isto., pp. 185-186.

GLAVA IV

Rok end rol religija

101

snimak U2 na kome je vodei peva Bono adaptirao Gloriju sa mise, odmah pored Vii na avola, Motli Kru."45 Eklektika i panteistika priroda rok muzike omoguava da se rok oboavaoci dive sotoni "u diskoteci nou, a Hristu u katedrali danju. Rok samo nastavlja ameriku demokratsku religioznu toleranciju i raznolikost."46 Besumnje, veina rok oboavalaca e priznati da ne oboavaju sotonu svesno. Ali, bilo da se sotona oboava svesno ili nesvesno, krajnji rezultat je isti: on prima oboavanje koje pripada jedino Bogu. U poetku je rok muzika tretirala hrianstvo bogohulno i s prezirom. Pesme kao to su "Saoseanje za avola", "Satanski rok", "Gospoa Robinson", "Vatra" Artura Brauna i druge, bile su namerno svetogrdne. Meutim sa dolaskom "Isus roka", antibiblijski tonovi su zasenjeni tako da nekritiki slualac moe biti prevaren i pomisliti da je rok postao prihvatljiviji za hrianske ui. U svojoj knjizi Dan kada je muzika umrla, nekadanja rok zvezda Bob Larson zapaa: "Religija i rok sindrom dananjice mogu da sadri razliite teme kao to je hindu metafiziki pogled Dorda Harisona u "Moj slatki Gospode" i omiljena gospel numera "Zadivljujua milost" u izvoenju Dudi Kolins. U poslednjih nekoliko godina nauili smo "Isus je (navodno) "soul man"", "Duh na nebu" i "Superstar". Rok religiozni tekstovi danas dolaze i sa aliluja i sa hare krina. Toliko je daleko trend otiao da su ak i Roling Stounsi ukljuili Isus rok pesmu u svoj album "Prognanik na glavnoj ulici". Rok je zaista postao religija zajedno sa svojom vlastitom izvitoperenom i nastranom liturgijom."47 Meanje svetog sa svetogrdnim u rok muzici moe da objasni zato neki hrianski muziari tako spremno prelaze na sekularni rok. Uostalom, tekstovi nekih sekularnih rok pesama govore o Hristu i hrianskim temama. Robert Svit iz rok grupe Striper koja je tako prela na drugu stranu priznaje: "Mi nismo religiozni fanatici koji pokuavaju da obrate svakog koga sretnu. Mi ne pokuavamo da iskljuimo rok radio stanice niti da izbacimo asopise iz posla. Mi iskreno verujemo da je Isus Hristos Spasitelj, ali mi smo najnereligiozniji hrianski bend koji se moe zamisliti. Religija je za nas stvarna, ali je stvaran i rok end rol."48 ovek se pita kako neko moe da tvrdi da veruje i prihvata Isusa Hrista kao Spasitelja, a ipak da bude "najnereligiozniji hrianski bend koji se moe zamisliti". Moe li religija biti zaista "stvarna" za rok bend koji je preao na drugu stranu i koji se hvalie da je "najnereligiozniji hrianski bend koji se moe zamisliti"? Takva tvrdnja

45 46

Isto., p.186. Isto. 47 Bob Larson, The Day the Music Died (Carol Stream, IL, 1972), p.21. 48 Hit Parade (November 1986), p. 21.

102

Rok end rol religija

GLAVA IV

prenebregava injenicu da hrianska religija nije samo deklarisanje nego i praktian ivot - ne samo kredo nego i dela. Pismo nas ui da "kao to je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez dobrijeh djela mrtva" (Jakov 2:26). Meanje svetog sa svetogrdnim u rok muzici moe da objasni takoe zato neki hriani ne vide nita loe u takvoj muzici. Nekoliko kritiara prvog izdanja ovog rukopisa koji je izaao u vie od 8.000 primeraka plus primaoci "Pitanja koja se tiu poslednjeg vremena", upozorili su me na injenicu da tekstovi nekih rok pesama nisu anti-hrianski. U stvari oni govore protiv svih vrsta nepravde, rasizma, mrnje i nuklearnog oruja. Oni tvrde da se rok muzika legitimno moe prihvatiti za hriansko bogosluenje nakon izmene njenih tekstova, jer dobar deo te muzike promovie vredne stvari. Ova opaska je korektna, ali tvrdnja je pogrena jer zanemaruje tri glavne stvari koje treba uzeti u obzir. Prvo, rok muzika, kao to emo videti u 5. poglavlju, vri uticaj muziki mnogo vie nego tekstualno. Kao to sociolog Sajmon Frit istie u svojoj knjizi Zvuni efekti, omladina, dokolica i politika rok end rola: "Pristup zasnovan na reima ne moe nam pomoi da shvatimo smisao roka...Rei, ako se uopte zapaze, apsorbovane su nakon to se uje muzika.49 To znai da hipnotiki bit rok muzike znaajno neutralie ma kako da je pozitivna poruka sadrana u tekstu. Medijum utie na poruku. Ova znaajna stvar razmatrae se potpunije u narednom poglavlju. Drugo, dobro i zlo esto se meaju u istoj pesmi. Uzmimo, na primer, Alanis Moriseti. Njene pesme su popularne zbog toga to strasno i gnevno obrauje mnoge socijalne probleme. Ali njen jezik sadri nepristojnosti i psihoseksualne stvari. ak i one pesme koje ne sadre nepristojne rei ne nude nikakav biblijski odgovor na ljudske dileme. Na primer, u svojoj pesmi "Ti ui", ona pevui: Preporuujem ti da tvoje srce gazi bilo ko, preporuujem da hoda go po svojoj dnevnoj sobi. Progutaj je (kakva reckava mala pilula). Tako je dobro (dok pliva u tvom stomaku), onda saekaj dok se praina ne slegne, ivi i ui, voli i ui, plae i ui.

49

Simon Frith, Sound Effects, Youth, Leisure, and the Politics of Rock 'n' Roll (New York, 1981), p. 14.

GLAVA IV

Rok end rol religija Gubi i ui, krvari i ui, vriti i ui.

103

Ova pesma govori o uenju iz bola. Moda zvui kao da je re o ivotu za Hrista, ali Morisetijeva ne nudi pravi odgovor. Reenje za problem greha ne nalazi se u gutanju pilule, ve u poverenju u Boje provienje koje ima vrhovnu vlast i koje nam prua podrku da prebrodimo patnju. I na kraju, meavina dobrog i loeg teksta u rok muzici, kao to je ranije zapaeno, moe dobro da predstavlja uspenu sotonsku strategiju da se dobar tekst iskoristi da navede neke hriane da spremnije prihvate loe tekstove. Kada bi sve rok pesme govorile samo o seksu, drogama i nasilju, mnogo manji broj hriana bi smatrao takvu muziku privlanom. Ali injenica da neke rok pesme obrauju legitimne socijalne probleme olakava prihvatanje onih rok pesama koje promoviu anti-hrianske vrednosti i nain ivota. U toku cele istorije hrianstvo je muilo meanje istine i zablude. Posledica je bila pojava bezbroj jeretikih pokreta. Religiozna i socijalna revolucija izazvana rok end rol pokretom mora da se sagleda u ovom istorijskom kontekstu. Najbolja hrianska odbrana od svih oblika prevara, ukljuujui i prevaru rok muzike nalazi se u jasnom razumevanju njegovih lanih uenja i prakse. O tome ustvari govori ova knjiga. Do sada smo u 2. poglavlju istraili filozofski pogled rok muzike na svet, u 3. poglavlju vidljivi proces otvrdnjavanja rok muzike, a u ovom poglavlju prevarno religiozno iskustvo koje rok nudi. U sledeem poglavlju poblie emo pogledati stvarnu strukturu i vrednosti rok muzike. Zakljuak Kulturna revolucija izazvana rok muzikom u toku druge polovine dvadesetog veka je u svom korenu religiozni pokret zasnovan na panteistikom poimanju Boga. Za rokere Bog nije transcedentalna linost daleko uzvienija od njih, ve natprirodna sila prisutna oko njih i u njima. Rok muzika, seks, droge i igra su vani rituali rok religije, jer oni treba da obezbede sredstva za prelaenje granica vremena i prostora i za doivljavanje natprirodnog. Na mnogo naina rok muzika obeava svojim sledbenicima ono to je sotona obeao Adamu i Evi: moete postati kao Bog ako jedete od zabranjenog ploda. Kao i nai praroditelji na poetku ljudske istorije, mnogi danas podleu sotoninom kuanju u nadi da e uivati u nekom bogolikom iskustvu. Istraivanje ovog poglavlja o religioznim, socijalnim i moralnim implikacijama rok end rol pokreta poziva nas da razmotrimo aktuelno pitanje: Moe li biti da je svetska

104

Rok end rol religija

GLAVA IV

popularnost rok muzike koja promovie oboavanje samoga sebe i ljudske idole, deo lukave strategije da se promovie lano bogosluenje poslednjeg vremena opisano u vesti trojice anela iz Otkrivenja 14? Ne smemo zaboraviti da apokaliptika slika lanog bogosluenja kojeg promovie Vavilon iz Otkrivenja 13 i 14 proistie iz istorijskog poglavlja Danila 3, koje opisuje dogaaj koji ima proroki znaaj za poslednje vreme. Na polju Duri svi stanovnici Vavilonske imperije bili su pozvani da se poklone zlatnom liku cara Navuhodonosora. Uarena pe je bila pripremljena za one koji bi odbili da ukau potovanje zlatnom liku. Danilo nas obavetava da je "svakojaka svirka" (Dan. 3:7,10) bila upotrebljena da navede sve klase ljudi iz svih provincija imperije da se zajedno poklone zlatnom liku (Dan. 3:10). Dva puta u Danilu 3 navodi se dugaka lista raznih muzikih instrumenata korienih da se proizvede "svakojaka svirka" (Dan. 3:7,10). Ta eklektika muzika svirana je da bi se ljudi naveli da oboavaju zlatni lik. Moe li biti da, kao u starom Vavilonu, sotona danas koristi "svakojaku svirku" da bi naveo svet na lano bogosluenje poslednjeg vremena posveeno "zveri i ikoni njezinoj" (Otkr. 14:9)? Moe li biti da neki sotonski genije napie gospel pesme koje e imati obeleja svakog muzikog ukusa: folk muzike, deza, roka, diska, kantri-vesterna, repa i kalipsa? Moe li se dogoditi da mnogi hriani zavole ove gospel pesme, jer zvue veoma slino muzici Vavilona? Poziv u poruci trojice anela da se izae iz duhovnog Vavilona odbacivanjem lanog bogosluenja mogao bi da obuhvati i odbacivanje rok muzike Vavilona. Uskoro e se sav svet okupiti na konanu demonstraciju sile u antitipskom, apokaliptikom polju Duri i zasvirae "svakojaka svirka" da bi se stranovnici zemlje naveli da se "poklone zveri i ikoni njezinoj" (Otkr. 14:9). Zanimljivo je da e u Otkrivenju na kraju te demonstracije muzika Vavilona utihnuti: "Tako e sa hukom biti baen Vavilon grad veliki, i nee se vie nai; i glas gudaa i pjevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti u tebi" (Otkr. 18:21,22). Oni koji smatraju da nema nieg loeg u muzici Vavilona mogu biti pripremljeni da prihvate lano bogosluenje koje ona promovie. Sotona ima svoje vlastite pesme za lano bogosluenje poslednjeg vremena. Moe li se dogoditi da e neki, prihvatajui muziku Vavilona, propustiti priliku da pevaju novu pesmu Mojsijevu i Jagnjetovu? Neka ovo pitanje odzvanja u naoj svesti i neka nas izazove da stanemo na stranu istine kao ona trojica jevrejskih estitih mladia.

GLAVA IV

Rok end rol religija

105

5. ROK RITAM I HRIANSKI ODGOVORSamuele Bakioki Rok muzika je najpopularniji kulturni fenomen druge polovine dvadesetog veka koji utie na celokupnu nau kulturu. Ona je najvei propagator moralne, socijalne i estetske revolucije koju danas doivljavamo. Zvuk i filozofija rok muzike prodire stvarno u svako podruje svakodnevnih aktivnosti. Njen uporan, pulsirajui bit moe da se uje u domovima, kancelarijama, radnim mestima, pa ak i u crkvama. Rok muzika prodire u svaki aspekt ivota. Rok muzika je postala uspean nain za prenoenje novog seta vrednosti i za stvaranje novog religioznog iskustva generacije koja dolazi. Pre rok muzike porodica kao celina je uivala u muzici kao zdravom obliku zabave. Stara evropska muzika uticala je na muziku prve polovine dvadesetog veka i smatrala se da je "dobra za klince". Radikalna promena poela je 1950-tih sa uvoenjem rok muzike koja je stvorila jaz izmeu starije i mlae generacije. Nita tako ne izaziva strasti mladih ljudi danas kao rok muzika. Kao to Alan Blum sa Univerziteta ikago istie: "Danas veliki deo populacije mladih ljudi izmeu deset i dvadeset godina ivi za rok muziku...Kada su u koli i sa svojom porodicom oni eznu da se ponovo ukljue u svoju muziku. Nita to ih okruuje - kola, porodica, crkva - nema nikakve veze sa svetom njihove muzike."1 ta je to to rok muziku ini tako privlanom, neodoljivom zavisnou za mnoge ljude, uprkos njenoj revolucionarnoj anti-hrianskoj i kontrakulturnoj prirodi? Kako to da ak i hrianske crkve sve vie prihvataju hristijanizirane oblike rok muzike za svoja bogosluenja i evangelizacije? Postoji li neto jedinstveno u strukturi rok muzike i/ili u njenom tekstu to ovu muziku ini sutinski razliitom od bilo kog drugog oblika muzike? Kventin ulce zapaa da su "muzikolozi duboko razmiljali o enigmama privlanosti roka i generalno je za njih to ostala misterija, jer je rok teko uklopiti u visokokulturne formalistike definicije muzikih ostvarenja."2 Ciljevi ovog poglavlja. Bilo bi uobraeno tvrditi da ovo poglavlje razreava enigmu privlanosti roka identifikujui sve faktore koji doprinose njegovoj popularnosti

1 2

Allan Bloom, The Closing of the American Mind (New York, 1987), p.69. Quentin J.Schultze, Dancing in the Dark (Grand Rapids, MI, 1991).p. 151.

108

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

bez presedana. Bilo kakav pokuaj da budemo razumljivi u analizi tako kompleksnog socijalnog fenomena izlae nas opasnosti da budemo povrni. Ovo poglavlje trudi se da shvati ime se moe objasniti dugotrajna i veoma velika popularnost rok muzike nastavljajui istraivanje sprovoeno u poslednja tri poglavlja o prirodi rok muzike. Pretpostavka koja se nalazi u osnovi ove knjige jeste da hriane i svetovne ljude rok muzika privlai zbog onoga to im nudi u smislu uzbuenja, pogleda na svet, sistema vrednosti i religioznog iskustva. Do sada je nae istraivanje bilo usredsreeno na pogled na svet koji rok muzika ima, njegov ideoloki razvoj i religiozno iskustvo. U poglavlju 2 smo otkrili da rok muzika odraava panteistiku predstavu o Bogu kao imanentnoj bezlinoj natprirodnoj sili koju pojedinac moe da iskusi kroz hipnotiki ritam rok muzike i droge. Panteistika predstava o Bogu olakala je prihvatanje rok muzike meu hrianima i svetovno orijentisanim ljudima, jer obe grupe tee da ispune unutranju tenju za prijatnim iskustvom kroz hipnotike efekte rok muzike. U poglavlju 3 pratili smo ideoloki razvoj rok muzike usredsreujui se na vrednosti koje su se javile u toku njegove istorije. Otkrili smo da rok muzika prolazi kroz lako prepoznatljivi proces otvrdnjavanja od rok 'n' rola do hard roka, acid roka, hevi metal roka, rep roka, tre roka itd. Novi tipovi rok muzike se stalno javljaju, jer rok oboavaoci stalno trae neto sve jae i jae da bi zadovoljili svoje udnje. U poglavlju 4 smo otkrili da je panteistiki pogled na svet kojeg promovie rok muzika na kraju doveo do odbacivanja hrianske vere i prihvatanja nove vrste religioznog iskustva. Ono podrazumeva upotrebu rok muzike, seksa, droga i igre da bi se prele granice vremena i prostora i da bi se uspostavio kontakt sa natprirodnim. Ovo poglavlje ide dalje i zaokruuje istraivanje prirode rok muzike bavei se podrobnije karakteristikama koje je definiu, naime, njenim ritmom. Pozivamo se na naune studije koje pokazuju da rok bit utie na telo na nain koji nije nalik ni na koji drugi tip muzike. On menja um i izaziva nekoliko fizikih reakcija ukljuujui i seksualno uzbuenje. Blii pogled na prirodu rok muzike prua osnovu za diskusiju o pitanju koje stalno postavljamo u ovoj knjizi - Moe li rok biti legitimno transformisan u prikladan medijum za oboavanje Boga i objavljivanje evaneoske vesti? Ovo poglavlje e nam pomoi u formulisanju konanog odgovora na ovo pitanje nudei razumevanje strukture rok muzike i njenih efekata. Ovo poglavlje se deli na dva dela. Prvi deo ispituje strukturu same rok muzike, osobito njen karakteristini ritam i bit. Posebno emo posvetiti panju efektima rok muzike na um, miie i seksualno uzbuenje. Drugi deo raspravlja o tome kako crkva

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

109

treba da odgovori na rok muziku i da umesto nje izabere muziku koja potuje valjanu ravnoteu izmeu melodije, harmonije i ritma. Takva ravnotea odraava i neguje red i ravnoteu u naem hrianskom ivotu izmeu duhovne, mentalne i fizike komponente naeg bia. Poglavlje se zavrava sa nekoliko praktinih sugestija o tome kako ponovo oiveti pevanje tradicionalnih himni i uvesti nove himne u crkvu. Deo 1 Struktura rok muzike Karakteristika koja definie dobru muziku jeste ravnotea izmeu tri osnovna elementa: melodije, harmonije i ritma. Drugi elementi kao to su forma, dinamika, tekst i nain izvoenja, mogli bi da se navedu, ali zbog cilja nae studije, ograniiemo nau diskusiju na tri gore pomenuta elementa. Rok muzika obre ovaj redosled inei ritam najdominantnijim elementom, a onda dolazi harmonija i na kraju melodija. Pre nego pogledamo kakvu ulogu igra taj ritam u rok muzici i njegov efekat na ljudsko telo, moda bi za one koji su manje upueni u muziku bilo od pomoi da objasnimo kako su melodija, harmonija i ritam integrisani u dobroj muzici. Melodija. Melodija je najistaknutiji deo muzike. Ona je "linija prie" nekog muzikog komada i sastoji se u horizontalnom aranmanu nota koji se prepoznaje prvo kad pevamo neku pesmu kao na primer "Hristu dajem sve". Oni koji pevaju ono to nazivamo harmonijom, kao to je alt, tenor ili bas deonica, pevaju melodiju koja "se harmonizuje" sa ostale tri deonice. Aron Kopland koji se smatra doajenom amerikih kompozitora, ovako komentarie dobru melodiju: "Zato dobra melodija ima mo da nas pokrene, dosad je izmaklo svim analizama...Iako moda nismo u stanju da definiemo ta je dobra melodija unapred, mi svakako moemo da napravimo neke generalizacije o melodijama koje ve poznajemo kao dobre."3 Prema Koplandu dobra melodija ima sledee opte karakteristike: "Mora da ima uspon i pad (tj. visine koje idu gore i dole). Melodija koja ostaje statina (na istoj visini) moe ponavljanjem da proizvede hipnotiki efekat... "Mora da ima zadovoljavajue proporcije (tj. poetak, sredinu i kraj) i da daje oseaj potpunosti. Melodija pria priu tog komada.

3

Aaron Copland, What to Listen for Music (New York, 1957), p.40,

110

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

"Mora na nekom mestu (obino blizu kraja) da doe do vrhunca i onda do razreenja. Sve to je dobra umetnost ima vrhunac. "Bie napisana na takav nain da izmami emocionalnu reakciju sluaoca."4 Rok muzici, kao to emo videti, nedostaju neki od ovih bitnih karakteristika dobre muzike. Harmonija. Harmoniju proizvode akordi koji se slau sa strukturom kljua u kome je melodija napisana. To je zvuk koji ujemo kada se razliite deonice sastave. "Kada melodija obezbedi "profil" za neki muziki komad, harmonija je njegova "linost".5 "Akordi mogu da prue i spokoj (konsonantnost) i nespokoj (disonantnost) u muzici. Dobra muzika e imati ravnoteu spokoja i nespokoja. Harmonini akordi mogu takoe da oboje raspoloenje nas kao slualaca. Na primer, ta bi bilo kada bi svaka pesma bila napisana sa harmonizacijom u mol kljuu? To bi svakako uticalo na nae raspoloenje. Ovaj aspekt muzike moe biti teak za razumevanje za one koji nisu muziari. ovek zna kada to uje, ali ne moe biti siguran kako to da definie."6 Ritam. Ritam je ono to muziku pokree. Bez ritma muzika postaje neprekidni, dosadni i nezanimljivi zvuk. "Ritam je uredno kretanje muzike kroz vreme. Kao to je kucanje srca ivot za telo, tako je ritam ivot muzike i daje joj sutinsku energiju. Bez ritma, muzika je mrtva. Melodija i harmonija moraju da se odvijaju zajedno, a ritam ini to simultano odvijanje moguim."7 Sve u prirodi, ukljuujui i ljudsko telo, ima ritam. Postoji ritam srca, disanja i govora. Naunici su otkrili da ak i mozak funkcionie ritmiki.8 Modani talasi imaju frekvencije na koje utiu fizika i mentalna stanja. Isto vai i za muziku gde je ritam organizovan u pravilne bitove koji se ponavljaju, to ini ono to se naziva "metrom". Obino se grupa udara javlja u ablonima od dva, tri ili etiri. "Ponavljanje ovih ablona u muzici deli se merama. U svakom dobrom muzikom komadu najjai udar u ablonu (meri) je udar nanie (prvi udar u ablonu). Ako ablon ima etiri udara, najjai udar je prvi, a drugi udar po jaini je trei, kao to je predstavljeno u meri koja sledi: /JEDAN, dva, TRI, etiri/94 5 6 7 8

Isto., p. 46. Jay Cannon, Striving for Excellence (Oakbrook, IL, 1989), p.5. Tim Fisher, The Battle for Christiam Music (Greenville, SC, 1992), p. 68. Jay Cannon (note 5), p. 10. Vidi Lawrence Walters, "How Music Produces Its Effevts on the Brain and Mind," Music Therapy (New York, 1954), p. 38.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

111

Ritam u rok muzici. Rok muzika obre uobiajeni redosled udara stavljajui akcenat na ono to zovemo of-bit. U of-bitu glavni akcenat pada na bit etiri, a sekundarni bit je na bit dva kao to je prikazano u metru koji sledi: /jedan, DVA, tri, ETIRI/ Osnovni problem kod rok muzike je njen neprekidni bit koji dominira muzikom i proizvodi hipnotiki efekat. Bob Larson koji je u svojoj karijeri popularnog rok muziara stekao iskustvo na rok sceni iz prve ruke istie da je "glavni problem koji treba razmatrati s moralne i duhovne take gledita mera do koje pulsirajui ili sinkopirajui bit dominira nad ostalim muzikim elementima u nekoj pesmi, tako da je nivo komunikacije prvenstveno seksualno i fiziko uzbuenje."10 U dobroj muzici, kako objanjava Tim Fier, "ispravan redosled je dobra melodija, podrana uravnoteenom harmonijom, a ojaana vrstim i doslednim ritmom. Koncertna muzika (tj. simfonija ili neki drugi instrumentalni muziki komad) e ponekad odstupati od ovog redosleda zbog elje da se pokau talenti kompozitora ili vetina izvoaa. Meutim, naa tema ovde je hrianska muzika i to kako se ona odnosi prema iznoenju izgovorene rei. Ako elite da iznesete neki tekst praen muzikom, redosled je jasan: melodija, harmonija, a onda ritam."11 Treba razjasniti da "vrst i dosledan ritam" ne znai prenaglaeni ritam kakvog nalazimo u rok muzici. Rok muzika obre redosled dobre muzike inei ritam najvanijim delom zvuka. Larson objanjava: "Za razliku od drugih muzikih oblika koji mogu da otkriju melodijsku inventivnost, ia roka je obino bit. To je bubnjarev praznik...Dez ima ritmiki sving (ljuljanje). On tee sa uzbuujuim, pa ipak na kraju oputajuim oseanjem. Ali rok se gradi od tvrdog (hard) ritma koji udara pravo gore i dole, to stvara frustriranu energiju. Neki rok zvukovi naglaavaju naizmenine bitove, dok druge rok melodije naglaavaju delimino ili potpuno svaki bit. Iako bubnjar moe dodavati kratke provale brzih udaraca, njegov posao je da odrava snagu roka neprekidnim pulsirajuim i sinkopirajuim bitom."12 Bit koji ganja. Jak akcenat na bit je ono to izdvaja rok formu od svih ostalih tipova muzike. Kventin ulce zapaa: "Srce rok end rola su ritam i bit - te dve sile bliznakinje daju roku energiju i pokreu napred njegovu namerno jednostavnu harmoniju i melodiju. Dejstvo se ne nalazi u harmoniji, jer vei deo rok end rol muzike sastoji se od ne vie od etiri ili pet jednostavnih akorda u veoma jasno definisanom

9

Tim Fisher (note 6), p.79. Bob Larson, The Day Music Died (Carol Stream, IL, 1972), p.15. 11 Tim Fisher (note 6), p. 69. 12 Bob Larson (note 10), p. 16.10

112

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

kljuu. Niti privlanost lei u melodiji, poto rok end rol peva ne peva toliko koliko vie i urla."13 Prva i najvanija karakteristika kojom se definie rok muzika i po kojoj se razlikuje jeste njen ganjajui, glasni, neprestani bit. U svojoj knjizi Umetnost rok end rola, arls Braun raspravlja o razliitim tipovima rok muzike koji su se razvili od dana Elvisa Prislija. On smatra da je zajedniki imenilac svih vrsta rok muzike njen bit: "Moda je najvanija osobina rok end rola bit...Rok end rol se razlikuje od ostale muzike prvenstveno po bitu."14 Veoma je vano shvatiti da se rok muzika razlikuje od sve druge muzike zbog svog tekog naglaavanja neprestanog bita. Tu injenicu priznaju rok muziari. U svojoj knjizi Idejni pristup rok muzici, Den Grajer kae da je "ritam najvaniji i najosnovniji element rok muzike zbog naina na koji se mi odnosimo prema njemu".15 On poduava itaoce kako da napiu dobru rok pesmu sledei ova etiri koraka: "1. Odlui se za vremensku oznaku. 2. Odlui se za akordsku progresiju... 3. Napii melodiju. 4. Napii tekst."16 Ova izjava je potpuno jasna. Rok obre ispravan redosled elemenata normalne muzike inei ritam i harmoniju vanijim od melodije i teksta. Bob Larson, koji je pre svog obraenja bio uspean rok izvoa na televizijskim ou-programima i koji je zabavljao brojnu publiku u Konvenn Holu u Atlantik Sitiju, objanjava da e se "rok muzika nepogreivo identifikovati po pulsirajuem bitu i brzom ritmu...Poto je rok hibridni zvuk itavih muzikih tradicija (dez, negro spirituals, kantri i vestern, bluz), teko je navesti ma i jedan zvuk kao tipian. On je postao muziki lonac za topljenje za mnoge stilove, a svima je centar neprekidni bit."17 Uloga koju po definiciji ima neprekidni bit u rok muzici objanjava zato je njen uticaj muziki a ne tekstualan. Kako sociolog Sajmon Frit istie u svojoj knjizi Zvuni efekti, omladina, dokolica i politika rok 'n' rola: "Pristup zasnovan na reima ne moe

13 14 15 16 17

Quentin J. Schultze (note 2), p. 151. Charles T. Brown, The Art of Rock and Roll (Englewood Cliffs, NJ, 1983), p. 42. Gene Grier, A Conceptual Approach to Rock Music (Valley Forge, PA, 1976), p. 30. Isto., p.61. Bob Larson, (note 10), pp. 9,12. Podvukao autor.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

113

nam pomoi da shvatimo smisao roka...Rei, ako se uopte zapaze, apsorbovane su nakon to se uje muzika."18 U jednoj opsenoj studiji o Neurofiziologiji roka, istraivai Danijel i Bernadet Skjubik naglaavaju sa zadivljujuom jasnoom (za naunike!) muziki uticaj rok bita. "Zakljuak ove studije je dvostruki. Prvo, tekst je ovde manje vaan. Bilo da su rei zle, bezazlene ili zasnovane na Svetom Pismu, opti neurofizioloki efekti koje stvara rok muzika ostaju isti. Jednostavno ne postoji tako neto kao to je hrianski rok koji bi bio sutinski drugaiji po svom uticaju. Drugo, kratkotrajne implikacije podrazumevaju smanjenje sposobnosti za logiku komunikaciju, dok dugotrajne implikacije postavljaju ozbiljna pitanja za rehabilitaciju degradiranih kognitivnih vetina leve hemisfere. Obinim renikom i u specifinom kontekstu reeno, trebalo bi da oekujemo da rok muzika ugroava sposobnosti za prihvatanje i prenoenje evanelja, loginu molitvu i prouavanje Pisma."19 Ovu naunu injenicu "jednostavno ne postoji tako neto kao to je hrianski rok koji bi bio sutinski drugaiji po svom uticaju" oigledno ignoriu oni koji tvrde da rok muzika moe legitimno da se prihvati za hriansko bogosluenje ako se promeni njen tekst. injenica je da promena teksta ne utie na mentalno-fiziki efekat roka na funkcionisanje uma, miia i proizvodnju hormona, jer je bit jo uvek tu. Istrajan neniji bit je takoe prisutan u soft roku, gde je bit veoma suptilan i manje neprijatan za nerve. Ali, bilo da je soft ili hard, na kraju prenaglaeni ritam ima isti efekat. Efekti rok bita. Postoji bogatstvo naunog istraivanja o raznim psiholokim, fiziolokim i socijalnim negativnim efektima rok bita na ljude i ivotinje. Strunjaci su ispitivali rok muziku, ne kao duhovno i religiozno iskustvo, ve kao socijalni, psiholoki i fizioloki fenomen. Poto poglavlje 8 govori posebno o efektima rok muzike, u ovom kontekstu citirane su samo neke studije. Vaan razlog zato rok muzika utie na telo kao nijedan drugi tip muzike jeste jedinstveni karakter rok bita, koji se obino naziva "of-bit". Of-bit rok muzike sastoji se, kao to smo ranije zapazili, od niza slab-jak. Of-bit se zaustavlja na kraju svakog takta ili mere, kao da se muzika zaustavlja i onda ponovo poinje. To izaziva da slualac nesvesno zastane na kraju svakog takta. To je suprotno od takozvanog daktilikog ili valcerskog bita, koji podraava otkucaj srca i druge ritmove u telu.

18

SimonFrith, Sound Effects, Youth, Leisure, and the Politics of Rock 'n' Roll (New York, 1981), p. 14. 19 Daniel and Bernardette Skubik, The Neurophysiology of Rock, izdato posebno kao dodatak u John Blanchard, Pop Goes the Gospel: Rock in the Church (Durham, England, 1991), p. 191.

114

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

Psihijatar Verl Bel daje slikovito objanjenje o tome kako rok bit izaziva zavisnost: "Jedan od najmonijih izazivaa za luenje velike koliine adrenalina jeste muzika koja je disharmonina u svojim bitovima ili akordima. Dobra muzika sledi tana matematika pravila to ini da se um osea uteeno, ohrabreno i "bezbedno". Muziari su otkrili da, kada rade suprotno ovim pravilima, slualac doivljava raspoloenje koje je svojstveno zavisniku. "Kao beskrupulozni doktori za "dijetu" koji su svoje pacijente uinili da budu zavisnici amfetamina da bi obezbedili njihovu trajnu zavisnost, muziari znaju da se disharmonina muzika prodaje i prodaje. Kao i kod svih zavisnosti, rtve postaju tolerantne. Ista muzika koja je nekada stvarala prijatne marce uzbuenja vie ne zadovoljava. Muzika mora da postane kripavija, glasnija i disharmoninija. Poinje se sa soft rokom, pa se prelazi na rok 'n' rol, a onda se ide na hevi metal muziku."20Neurolozi Danijel i Bernadet Skjubik daju koncizno objanjenje o tome kako rok bit utie na miie, um i na nivoe hormona. "Ritam za koji bubnjevi obezbeuju ili proizvode osnovni bit, izaziva merljive reakcije u miinom sistemu tela, ablonu modanih talasa i hormonskim nivoima. Ukratko, (1) miina koordinacija i kontrola postaju sinhronizovane sa osnovnim bitom; (2) sama aktivnost modanih talasa usklauje se sa ritmom tako proizvedenim; i (3) razliiti hormoni (naroito opijati i seksualni hormoni) lue se kao rezultat elektrofizioloke sinhronizacije sa ritmom. Ove rezultate redovno dokumentuju razliiti istraivai i premda pojedinani subjekti mogu varirati u svojoj reakciji u uzanim opsezima kontrolisanog ulaza, svi normalni subjekti su reagovali kako je navedeno kada je ritam prelazio 3-4 bita u sekundi - grubo reeno kada je ritam prelazio stopu prosenog kucanja srca."21 Efekat rok bita na miie. Don Dajmond je uvaeni lekar koji je sproveo opseno istraivanje o uticaju muzike na ljudsko telo. Njegova knjiga Vae telo ne lae sadri itavo bogatstvo informacija o ovom predmetu. Nakon prouavanja preko 20000 ploa, on je otkrio da rok bit utie na telo negativno na nekoliko naina. Na primer, otkrio je da zaustavljeni of-bit oslabljuje telo zato to ide protiv normalnog ritma ljudske fiziologije, utiui na taj nain na srce i krvni pritisak. Rok bit pokree automatsku reakciju samoodbrane koja izaziva sekreciju hormona epinefrina.22 Telo reaguje na bit slabou miia, anksioznou i agresivnim ponaanjem. Dajmond govori o neoekivanoj situaciji u kojoj je zapoeo da istrauje efekte rok bita. "Pre nekoliko godina moje istraivanje o uticaju muzike doivelo je neoekivani

20

Verle L. Bell, " How the Rock Beat Creates an Addiction," u How to Conquer the Addiction to Rock Music (Oakbrook, IL, 1993), p. 82. 21 Daniel and Bernardette Skubik (note 19), p.187. 22 John Diamond, Your Body Doesn't Lie (New York, 1979), p. 101.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

115

obrt. Dok sam kupovao na odeljenju za ploe jedne velike njujorke prodavnice, postao sam slab i uznemiren i naprosto zbunjen. Mesto je vibriralo od rok muzike. Kasnije sam uradio ono to je bilo oigledno - testirao sam efekat ove muzike...Koristei stotine subjekata, otkrio sam da sluanje rok muzike esto izaziva slabost u svim miiima tela. Normalni pritisak potreban za savladavanje snanog deltoidnog miia kod odraslog mukarca iznosi oko 40 do 45 funti. Kada se svira rok muzika, potrebno je samo 10 do 15 funti."23 U svojoj knjizi timovanje ljudskog instrumenta, Stiven Halpern govori o nekoliko studija o tome kako rok ritam utie na um i telo. Jedna od njih je slina studiji dr. Dajmonda. On je napisao: "Dr. eldon Dil, irom zemlje poznati kiropraktiar i pisac, i ni u kom sluaju neki arlatan koji kategoriki ubraja svaki rok end rol per se, pokazao je efekat standardnog rok 'n' rol bita na jainu miia tela. Koristei testove koji su osnovni u kineziologiji (tj. pokretu zavisnom od stimulacije), on je pokazao da ritam aranman kojeg celo vreme sluamo u pop muzici ima jasni efekat slabljenja na snagu subjekta...Ovaj efekat je vaio bilo da se subjektu sviao taj muziki stil ili ne. Drugim reima, kako se neko "oseao" u vezi sa muzikom, to se tie ukusa, bilo je irelevantno u odnosu na to kako se telo "osealo"... Zajedniki imenilac koji se probijao kroz veinu subjektivnih reakcija jeste seksualno uzbuenje."24 Druge naune studije pruile su sline rezultate. "Istraivai na Dravnom Univerzitetu Luizijane otkrili su da sluanje hard rok muzike poveava brzinu kucanja srca, a smanjuje kvalitet reavanja problema u grupi od dvadeset etiri mlade odrasle osobe. Nasuprot tome, sluanje tie i blae muzike smanjivalo je broj otkucaja srca i dozvoljavalo due sesije obuavanja."25 Slini eksperimenti se spominju u 8. poglavlju. Jedan od njih izvrio je pisac poglavlja, Tore Sognefest, norveki profesor muzike i pisac knjige Mo muzike. U jednoj drugoj studiji o efektima rok muzike, "Istraivai na Univerzitetu Templ, otkrili su da su studenti univerziteta koji su sluali snimke Bitlsa, Dimija Hendriksa, Roling Stounsa, Led Cepelina i drugih slinih bendova, pokazivali smanjenu otpornost koe na stimulanse, a da su imali poveani broj otkucaja srca u poreenju sa onima koji su sluali obinu buku."26 Rok ritam i seksualna reakcija. Jedan od najpoznatijih efekata rok ritma jeste seksualno uzbuenje. Rok muziari su sasvim svesni ove injenice i eksploatiu je u svoju korist. Dinu Simonsu iz rok grupe KISS bilo je postavljeno pitanje u vezi sa

23 24

Isto., pp. 159-160. Steohen Halpern, Tuning the Human Instrument (Belmont, CA, 1978), p. 45. 25 Don Campbell, Rhe Mozart Effect. Tapping the Power of Music to Heal the Body, Strengthen the Mind, and Unlolock the Creative Spirit (New York, 1997), p. 67. 26 Isto.

116

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

Veeranjom zabavom da li bi roditelji trebalo da se brinu to tinejderi sluaju njihovu muziku. Iskreno i otvoreno Simons je odgovorio: "Treba da se brinu jer nas jako zanimaju devojke - rok je u stvari to - seks sa bombom od 100 megatona, bitom."27 Evo, bez komentara, jo nekoliko svedoenja rok zvezda. Mik Deger je rekao: "Moe da se oseti adrenalin kako tee kroz telo. To je neko seksualno oseanje. Ja zavodim svoju publiku. Ono to ja radim veoma je slino striptiz igranju neke devojke."28 Dim Morison je izjavio: "Ja se tamo oseam sreno. Mislim o nama kao o erotskim politiarima."29 Riard Oldhem, menader Roling Stounsa, je rekao: "Rok muzika je seks i treba im (tinejderima) to baciti u lice."30 Don Tejlor, basista iz benda Djuran Djuran, je izjavio: "Za vreme svirke publika i izvoa esto se oseaju kao da zajedno doivljavaju orgazam."31 Ovi komentari rok zvezda potpuno objanjavaju da je rok smiljen da ljude seksualno stimulie. Kako rok bit stimulie seksualno uzbuenje? Danijel i Bernadet Skjubik objanjavaju taj proces: "Kada bit stvara visoke nivoe ulnog uzbuenja (to jest, kada se zbog tempa ritma i glasnoe muzike ujni udar blii maksimalnoj recepciji), mozak se dovodi u stanje stresa. Ovo stanje stresa moe se meriti po "ludoj" aktivnosti modanih talasa. Ta luda aktivnost se javlja kod svih ljudi kada su veoma jako stimulisani; subjektivna procena ulaza - kao na primer da li neko voli ili ne voli tu muziku nije neki faktor. Da bi se silom postigli nivoi aktivnosti i homeostaza, mozak oslobaa opioide koji su u telu prirodni. Ovi opioidi su prirodno proizvedeni opijati koji su hemijski slini drogama kao to je morfin. Oni se koriste za kontrolu osetljivosti tela na bol... Mnogi dokazi potvruju da rok muzika stvara ili pojaava seksualno uzbuenje tim istim procesom. To jest, da bi povisilo ulnu stimulaciju telo reaguje luenjem gonadotrofina kao i opioida. Rezultat je snana povezanost koja se stvara izmeu stresnog stanja kao kada je ovek spreman za borbu i seksualnog nagona koji je kod mladih ljudi u razvoju, a koja onda neminovno povezuje uzbuenje sa agresijom...Kako rok muzika ide sve dalje od svojih istorijskih korena i medijuma (naime folk muzike), ona izaziva i izraava sve vee povezivanje otvorene agresije povezane sa seksualnou."32

27

Interview, Entertainment Tonight, ABC, December 10, 1987. Citirino u Leonard Seidel, Face in Music (Springfield,VA, 1988), p.26. 28 Intervju u Newsweek (January 4, 1971), p.25. 29 Fort Lauderdale News (March 6, 1969), p. 14. 30 Rolling Stones (January 7, 1971), p. 12. 31 U.S.A. Today (January 13, 1984), p. 35. 32 Daniel and Bernardette Skubik (note 19), pp. 187-188, 32.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

117

Slino i jo jednostavnije objanjenje daje En Rozenfeld u svom lanku "Muzika, divni uznemiriva", objavljenom u Psihologiji danas. Ona objanjava da muzika pobuuje "itav niz uzburkanih oseanja - napetosti, uzbuenosti, ponekad seksualnog oseanja - izrazitim i upornim ritmovima,... koji se veto koriste da pojaaju seksualnu napetost...bubnjanje moe da proizvede ove mone efekte time to e ganjati elektrine ritmove mozga."33 Rezultat luenja hormona izazvanog abnormalnim stimulansom rok bita je prekomerna stimulacija polnih lezda bez normalnog oputanja. Bob Larson istie da je to "predigra oputanju koje e se desiti u parkiranim kolima nakon igranke i to je direktni uzrok telesne prljavtine koja se javlja na podijumu za igru. Ja govorim ne samo kao medicinski savetnik, ve i kao lini posmatra kada kaem da devojke, koje erotski daju svoje telo pomahnitalom obrtanju praenom rok ritmom, moda zapadaju u stanje seksualnog klimaksa... Mi moramo takoe da shvatimo da je nesvesna emocija, zbog svoje prirode, pod uticajem mnogih faktora, a jedan od njih su vibracije (tj. duboki bas zvuk kojeg ima u rok muzici)...Emocije povezane sa seksom, a koje su vibracijama stvorene u podsvesnom, tee da se izraze u svesnoj misli i aktivnosti. Primetio sam parove koji u stvari podleu zamiljenom seksualnom inu u svom umu i telu dok igraju. Taj nenormalni, muzikom izazvani i stimulisani orgazam, je i psiholoki i fizioloki destruktivan. Neuroza je direktni rezultat. A to je i greh!"34 Crkvena muzika orijentisana ka zadovoljstvu. Sposobnost rok bita da izazove seksualnu reakciju je najvaniji faktor kojeg treba da razmotre oni koji ele da transformiu rok muziku u prikladan medijum za hriansko bogosluenje i evangeliziranje. Promena teksta ne eliminie efekat rok bita jer je njegov uticaj fiziki, zaobilazei mozak koji je gospodar. I konano postavljamo pitanje: Da li bi crkvena muzika trebalo da stimulie ljude fiziki ili bi trebalo da ih duhovno uzdigne? Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga kako ovek razume Boju prirodu i bogosluenje koje Mu treba prirediti. Oni koji Boga shvataju kao naroitog prijatelja, nekakvog ljubavnika, sa kojim mogu da se zabavljaju, ne vide nikakav problem u tome ako Ga oboavaju fiziki stimulativnom muzikom. S druge strane, oni koji shvataju Boga kao velianstveno, sveto i svemono Bie kome treba pristupati sa strahopotovanjem, koristie samo onu muziku koja ih duhovno uzdie. Mi ivimo u drutvu koje je orijentisano ka zadovoljstvu i mnogi su poeli od crkvene muzike da oekuju prijatno iskustvo koje im priinjava lino zadovoljstvo. Kalvin Johanson, autoritet po pitanju crkvene muzike koji je dao svoj doprinos poglavljima 10 i 11 u ovoj knjizi, ispravno zapaa da "kada je glavni kriterijum za izbor

33

Anne H. Rosenfeld, "Music, the Beautiful Disturber." Psychology Today (December 1985), p. 54. 34 Bob Larson (note 10), p. 123.

118

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

muzike koja se koristi na bogosluenju zadovoljstvo, onda muzika koja je specifino napravljena za tu svrhu postaje logian izbor. U naoj kulturi, to znai da pop muzika, sa svojom melodijom, ritmom i harmonijom ima samo jedan cilj, lako lino zadovoljstvo. Bilo da je to rok 'n' rol, rok, kantri, savremena hrianska muzika, hevi metal, nju vejv, gospel, kantri rok, sving ili rep, pop je muzika koju veina ljudi najvie voli."35 Kako naa kultura postaje sve preokupiranija ispunjavanjem linih elja koje se tiu zadovoljstva, crkva stalno tei da prui religiozni pandan obezbeujui hristijanizirane oblike rok muzike. Johanson s pravom upozorava da je "rezultat korienja religioznog roka na bogosluenju opasan: bogosluenje postaje fantastini svet iz bajke koji slui da se zadovolje manje plemenite crte Adamove prirode."36 Religiozna rok muzika, ili kako god da joj je ime, je hedonistika, a hedonistika muzika teko da moe doprineti izgraivanju snane duhovnosti. "Ma koliko ovek da pokuava ili ma ta da veruje, muzika nezrelost ne stvara holistiku hriansku zrelost."37 Efekti roka na um. Rok muzika ne utie samo na fizike nego i na mentalne procese u telu. Pre nego to spomenemo nekoliko znaajnih studija o mentalnim efektima rok bita, dozvolite da vam ispriam lino iskustvo. Bio sam pozvan da govorim u jednoj crkvi gde je rok bend pratio pevanje omiljene himne "Zadivljujua milost" sa tekim rok bitom. Ubrzo je cela crkva poela da se njie, da igra. Rok bit je naveo ljude da zaborave da nas pravo raspoloenje i poruka pesme pozivaju ne da igramo radi zabave, ve da razmiljamo o Bojoj zadivljujuoj milosti: "Nekada sam bio izgubljen, ali sam sada naen, bio sam slep, a sada vidim." Razlog zato su ljudi zaboravili raspoloenje i poruku pesme jeste jednostavno taj to je rok bit uticao na njihovo telo, zaobilazei njihove mentalne procese. Kao hriani mi treba da budemo svesni injenice da se muzika zapaa delom mozga koji prima stimulanse za oseanja i dojam, a da je pre toga nisu prekontrolisali centri mozga ukljuujui razum i inteligenciju. Ovo otkrie nainjeno pre vie od pedeset godina i koje su otada potvrdili brojni naunici38, doprinelo je razvoju muzike terapije. "Muzika koja ne zavisi od glavnog

35

Calvin M. Johansson, Discipling Music Ministry: Twenty-first Century Directions (Peabody, MA, 1992), pp. 50-51. 36 Isto. 37 Isto., p.52. 38 Vidi Lawrence Walters, "Hoe Music Produces Its Effects on the Btain and Mind," u Misic Therapy (New York, 1954), p. 38; Arthur Winter, M.D., i Ruth Winter, Build Your Brain Power (New York, 1986), pp.79-80.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

119

dela mozga koji je gospodar da bi dobila dozvolu za ulazak u organizam, moe ipak da stvori uzbuenje preko talamusa - predajnika svih emocija, utisaka i oseanja. Kada stimulacija doe do talamusa, mozak-gospodar je automatski napadnut."39 Dva nemaka naunika, G.Harer i H.Harer, sprovodili su eksperimente da bi odredili efekat muzike na telo. Otkrili su da je ak i onda kada je panja sluaoca namerno odvraena od muzike, registrovan snaan emocionalni odgovor na instrumentima koji su merili promene brzine pulsa i disanja, kao i psihogalvanskih (elektrinih) refleksa koe.40 Bob Larson, koji je studirao medicinu pre nego to je postao popularan rok muziar, objanjava ovo veoma jasno: "Izgovorena re mora da proe kroz veliki mozak da bi bila protumaena, prevedena i da bi bio prekontrolisan njen moralni sadraj. Sa muzikom nije tako - pogotovo sa rok muzikom. Takvo besno udaranje moe da zaobie ovu zatitniku kontrolu i da navede oveka da ne prosudi o vrednosti bilo ega to uje."41 Dozef Krou, istraiva na Univerzitetu u Sijetlu, sproveo je jednu zanimljivu studiju o rok kulturi i njenoj muzici. On je otkrio da je "rok upotreba muzike zasnovana na matematikim formulama koje uslovljavaju um proraunatim frekvencijama (vibracijama) i da se koristi da modifikuje telesnu hemiju da bi um bio osetljiv na modifikaciju i indoktrinaciju. Rok muzika moe biti (i jeste) koriena za ispiranje mozga, prevaspitanje i reorganizovanje."42 Nekoliko naunih studija utvrdilo je negativne efekte rok muzike na um. U svojoj studiji "Bihevioralna kineziologija" (to jest, pokret zavistan od stimulacije), Dajmond je otkrio da slabi rok bit izaziva "prekidno" miljenje u mozgu. "Koristei principe i tehnike bihevioralne kineziologije, takoe sam pokazao da kada se svira slabiji bit, javlja se fenomen nazvan prekidanje - to jest, simetrija izmeu dve cerebralne hemisfere je izgubljena to uvodi suptilne perceptivne tekoe i itavo mnotvo drugih ranih manifestacija stresa. Celo telo je baeno u alarmantno stanje."43 Dajmond nastavlja objanjavajui potpunije efekte rok muzike na um. "Perceptivne promene koje se javljaju mogu da se manifestuju kod dece kao smanjena sposobnost izvravanja zadataka u koli, hiperaktivnost i nemir; kod odraslih kao smanjen radni

39

Ira A. Altshuler, A Psychiatrist's Experiences With Music as a Therapeutic Agent: Music and Medicine (New York, 1948), pp. 270-271. 40 G.Harrer and H.Harrer, "Musik, Emotion und Vegetativum," Wiener Medizinische Wochenschrift 45/46 (1968). 41 Bob Larson (note 10), p.110. 42 Citirano u Leonard Seidel, Face the Music (Springfield, VA, 1988), p.64. 43 John Diamond (note 22), p.164. Podvukao autor.

120

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

uinak, povean broj greaka, opta neefikasnost, smanjena sposobnost donoenja odluka u poslu i oseanje stalnog prekoravanja da stvari nisu dobre - ukratko, gubitak energije bez nekog oiglednog razloga. To je zapaeno kliniki u stotine sluajeva. U svojoj praksi sam otkrio da se akademske beleke mnoge kolske dece u znatnoj meri poboljavaju nakon to su prestali da sluaju rok muziku za vreme uenja."44 Do slinih zakljuaka se dolo i u drugim naunim studijama o efektima rok muzike na um. Psiholog Defri Arnet je otkrio da su mladi ljudi koji su sluali metal rok "pokazivali visoku stopu irokog opsega bezobzirnog ponaanja, ukljuujui ponaanje pri vonji, seksualno ponaanje i upotrebu droge. Oni su takoe bili manje zadovoljni svojim porodinim odnosima. Devojke kojima se sviala hevi metal muzika bile su lakoumne, to se ogledalo u kraama po radnjama, vandalizmu, seksualnom ponaanju, upotrebi droge i u snienom samopotovanju."45 U svojoj knjizi Rok muzika, Vilijam efer, strunjak koji se ne protivi rok muzici, priznaje da je "rok orue za menjanje svesti... Povezan sa rokom, na primer, je kult iracionalnosti, potovanje instinktivnog, telesnog - i nepoverenje prema razumu i logici; ova forma anti-intelektualizma moe biti veoma opasna, moe voditi u totalitarne naine razmiljanja i postupanja. Povezano sa ovim anti-intelektualizmom je interesovanje za okultno: magiju, sujeverje, egzotinu religioznu misao, bilo ta to je suprotno matici zapadne misli."46 Rok muzika i preobraenje Peti Herst. Jedan od najstranijih primera neverovatne moi rok muzike da menja um je preobraenje Peti Herst. Februara 1974. godine Peti Herst je kidnapovala Simbioska armija za osloboenje. Ubrzo nakon kidnapovanja Peti je bila uhvaena na video kamerama kako pomae SLA (Symbionese Liberation Army) u pljakama banaka. udite se kako su je oni preobratili? Vilijam Sardent, jedan od najpoznatijih britanskih strunjaka za ispiranje mozga, pregledao je Peti Herst. Sardentovi alarmantni zakljuci bili su objavljeni u Njuzviku: "Ona je bila nevoljna rtva "prisilnog preobraenja" ili ispiranja mozga. Prema Sardentu, osoba iji je nervni sistem pod stalnim pritiskom moe da "obuzda" i "pokae paradoksalnu modanu aktivnost - loe postaje dobro i obrnuto". I to se, tvrdi Sardent, upravo

44 45

Isto. Podvukao autor. Jeffery Arnett, "Heavy Metal and Reckless Behavior Among Adolescents,"Journal of Youth and Adolescents (1991), p.6. 46 William J.Schafer, Rok muzika (Minneapolis, MN, 1972), p. 76. Vidi takoe C.H.Hansen i R.D.Hansen, "Rock Music Videos and Antisocial Behavior," Basic and Applied Social Psychology, 2:4 (1990), pp. 357-370; Phyllis Lee Levine, "The Sound of Music", New York Times Magazine (March 14, 1965), p. 72.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

121

dogodilo Peti Herst. Njen nervni sistem je dran pod maksimalnim stresom neprestanim sviranjem glasne rok muzike."47 Sposobnost rok muzike da menja proces miljenja neke osobe kao to je Peti Herst, inei je "nevoljnom rtvom prisilnog preobraenja", prua primer o opasnosti izlaganja rok muzici. U svojoj knjizi timovanje ljudskog instrumenta, Stiven Holpern nas upozorava na ovu opasnost ovim upeatljivim reima: "Rok zvezde izvode trikove sa materijalom koji je podloan fisiji i koji moe eksplodirati u svakom trenutku." 48 Rok muziari su odavno prepoznali mo svoje muzike da menja um. Timoti Liri, psiholog koji je zavrio u kalifornijskom zatvoru osuen za posedovanje marihuane, istakao je ovo u svojoj pesmi "Ukljui, podesi, izostani" koja je postala himna miliona. U svojoj knjizi Politika ekstaze, Liri kae: "Ne sluajte rei, muzika je ta koja ima svoju sopstvenu poruku...Muzika me je mnogo puta drogirala...Muzika je ta koja e vas terati napred."49 Neto slino rekao je i Mik Deger: "Na cilj su umovi, a tako je i sa veinom novih grupa."50 U Stvraocu melodija on je kazao: "Komunikacija je odgovor za probleme celoga sveta, a muzika je klju za sve to, jer muzika otvara vrata svaijeg uma."51 Grejem Ne je slino kazao: "Pop muzika je mas-medijum za regulisanje naina na koji ljudi misle."52 Rok muzika se osea, a ne uje. Rok muzika ima jedinstvenu mo menjanja uma, jer, kako objanjava Bob Larson sa zavidnom jasnoom, nasuprot drugim muzikim formama, "ona je napisana da bi se osetila a ne da bi se ula. Ona se izvodi da bi oslabila panju sluaoca. Nisu melodijska inventivnost niti hromatski aranman akorda to to zanima prosenog tinejdera. Rok izvoai pokuavaju da proizvedu "zvuk" sa tupim, stalnim, tekim, kucajuim bitom koji umrtvljuje um. I bit je taj koji zarobljava toliko mnogo mladih ljudi, inei ih lakim plenom teksta. Drugi tipovi muzike mogli bi se takoe proglasiti krivim ili loim, ali za sada je rok muzika najtetnija za mlade Amerikance koji se pripremaju da preuzmu vostvo nad zemljom u godinama koje predstoje."53 Podreenost melodijske linije u rok muzici pulsirajuem, neprekidnom ritmu ima hipnotiki efekat koji kod ljudi izaziva gubitak kontakta sa realnou. Bob Larson

47 48

Newsweek (February 16, 1976), p.24. Podvukao autor. Stephen Halpern (note 24), p. 103. 49 Timothy Leary, Politics of Ecstasy (New York, 1965), p. 165. 50 Hit Parader (January 1968), p. 12. 51 Melody Maker (October 7, 1967), p. 9. 52 Hit Parader Yearbook No.6 (1967). 53 Bob Larsen (note 10), p.111.

122

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

izjavljuje: "Neprestano udaranje moe da uini da um zapadne u stanje sanjarenja u kome se gubi kontakt sa stvarnou. To za uzvrat izaziva opasnost da igra ili slualac izgubi kontakt sa sistemom vrednosti koji je povezan sa stvarnou. Svaki monotoni, dugaak ritmiki zvuk uvodi oveka u razliite stepene transa. Prilino je oigledno za bilo kog kvalifikovanog, objektivnog posmatraa da tinejderi koji igraju na rok muziku esto zapadaju u hipnotiki trans. Kada oslabi ili se izgubi kontrola uma, zli uticaji mogu esto potpuno da zaposednu oveka. Gubitak samokontrole je opasan i grean. U stanju hipnoze um sluaoca moe da reaguje na skoro bilo kakav predlog koji mu se da. Takvo prinudno ponaanje indikovano je sve veom poplavom promiskuiteta i sve veom buntovnou moderne omladine."54 Denis Doplin, popularna rok pevaica koja je izvrila samoubistvo, opisala je ogromnu mo rok muzike koju je ona doivela nakon prvog pojavljivanja u Avalonu, plesnoj dvorani u San Francisku. "Ne mogu da verujem, sav taj ritam i snaga. Imala sam oseaj kao da sam drogirana kao da je to bio najbolji narkotik na svetu. Bilo je tako ulno, tako uzbudljivo, glasno ludo. Nisam mogla mirno da stojim; nikada nisam igrala dok sam pevala, ali tamo sam se kretala i skakala. Nisam mogla da ujem sebe, pa sam zato pevala sve glasnije i glasnije. Na kraju sam podivljala."55 Ne postoji nain da se izoluju telesne reakcije od pulsirajue i bubnjajue sile rok muzike, jer to direktno utie na telo mimoilazei um. Mariju Manes citira Vaington Post da je kazala da je rok muzika "nova nepismenost i da je mladi vole. Oni je vole zato to bi radije da oseaju nego da misle. To je lake. To je lake za one koji brinu za njih. Jer, da bi se naduvala oseanja i oduvao um - trening nije potreban. Nije potrebno znanje. Nije ak potreban ni talenat. Sve to je potrebno jeste beskrajni ego, manini temperament i najglasnije pojaalo koje se moe dobiti. A onda moe da se uradi sopstvena stvar." Ona zakljuuje: "Ako je sutina kreativnog izraavanja davanje smisla i lepote ivotu, onda je namera zvuka i besa ove nove nepismenosti da uniti i jedno i drugo."56 Fiziko oteenje bubne opne izazvano prejakim rokom opisuje detaljnije u 8. poglavlju Tore Sognefest. Studije o gubitku sluha pokazuju da je sluanje roka, bilo preko vokmena, u diskotekama ili na koncertima postalo iroko rasprostranjeni rizik.

54 55

Isto. Citirao Joel Dreyfuss,"Janis Joplin Followed the Script," Wichita Eagle (October 6, 1970), p.7A. 56 Citirao Lawrence Laurent, "ABC New Format Proves Successful," The Washington Post (July 19, 1968), p. C7.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

123

Taj problem je dobio takve razmere da audiolozi i aktivisti potroaa predlau da lokalne vlasti zakonom nametnu nivo od 100-decibela za sviranje roka u klubovima.57

Deo 2 Hrianski odgovor na rok muziku Sposobnost rok muzike da menja um i da izazove nekoliko fizikih reakcija, ukljuujui i seksualno uzbuenje, trebalo bi veoma da zabrine hriane. Uostalom, hrianstvo zahteva holistiki odgovor Bogu rtvovanjem uma, tela i due Njemu (1.Kor. 6:19; 1.Sol. 5:23; Rim. 12:2). Upravo preko uma mi Bogu prinosimo "umnu (racionalnu) slubu" ("duhovno bogomoljstvo") (Rom. 12:1; u grkom logike) i donosimo moralne, odgovorne odluke. Pismo nas poziva da se uzdravamo od svega to je tetno za na um (1.Petr.1:13; 4:7; Ef. 5:18), jer svakodnevnim "obnavljanjem uma" mi se "oblaimo u novoga oveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine" (Ef. 4:24; Kol. 3:10; Rim. 12:2). Rok muzika uglavnom bez izazova. Kakav je odgovor crkve na izazov rok muzike koja stvara fizike i psiholoke probleme? Neznatan. Zato? Kalvin Johanson objanjava ovaj razlog sa neverovatnom pronicljivou. "Razlog to (rok) muzika uglavnom prolazi bez izazova jeste subjektivno miljenje da note, harmonija i ritam takvih pesama ne sadri nikakav pogled na svet, moralni etos ili pogled na ivot. Smatra se da muzika ne odraava moralni, filozofski ili teoloki stav. Stoga je crkva naivno i prostoduno razdvojila medijum (muziku) i poruku (tekst). Neki hriani su prigrlili muziku roka (ili iz njega izvedenu verziju) negirajui tekst!"58 Da li je takav rascep mogu? Odgovor je NE, iz tri vana razloga. Prvo, kao to smo videli, rok muzika vri svoj uticaj vie muziki nego tekstualno. To znai u bilo kojoj verziji da se slua rok muzika menja um i stimulie telo svojim hipnotikim bitom. Otrov ubija bez obzira kako se daje. Isto tako rok bit deluje na um i telo bilo da je tekst svet ili svetovan.

Ralph Rupp, audiolog sa Univerziteta Miigenske klinike za govor, predloio je da lokalne vlasti nametnu nivo od 100 decibela kada se svira rok u klubovima.. ( Citirao Jeff Ward, "Cum On Kill the Noize!" Melody Maker 48 December 8, 1973, p.3.) Vidi takoe "Nader Sees Deaf Generation from Excessive Rock 'n'Roll,"New York Times (June 2, 1969), p. 53. 58 Calvin M. Johansson (note 35), p. 25.57

124

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

Drugo, kako kae Johanson, "hrianski rok ma koje da je kategorije, jo uvek je rok, poto njegova poruka ostaje ista, samo to je iz barova, dvorana za igru i klubova preao u crkvu. Ne samo to smo nihilistikim rokerima dali forum da po kuama razvlae svoje ice, ve mi to inimo umesto njih."59 Ako hrianski rok bend izgleda i zvui kao svetovni pandan, njegova muzika teko da moe biti alternativa zato to je zvuk isti. U stvari, hrianski bend promovie svetovni rok pruajui ljudima njegovu modifikovanu verziju. Tree, muzika i tekst roka su proizvod istog pogleda na svet, istog sistema vrednosti i panteistikog religioznog iskustva. Etos roka koji se prenosi kroz muziku podran je tekstom i obrnuto. "Nema pravila, nema zakona", objavljuje Dim Morison.60 "Ja sam antihrist, ja sam anarhist", potvruje Doni Roten.61 Poznati istoriar umetnosti H.R.Rukmaker zapaa da se rok muzika pojavila "s trijumfalnim ritmom i viuim glasovima, a svaki stih i svaki bit bio je pun ljutitog vreanja svih zapadnih vrednosti."62 To znai da prihvatanje rok muzike u bilo kom obliku predstavlja prihvatanje socijalnih i religioznih vrednosti povezanih sa takvom muzikom. Nesveta alijansa. Postoji danas nesveta alijansa izmeu hrianskih i svetovnih rok sastava. Ne samo da hrianski izvoai prelaze na svetovno trite, nego i takozvani hrianski asopisi donose liste i promoviu imena hrianskih grupa koje izgledaju i zvue kao njihovi svetovni pandani. Grupa koja sebe naziva Omladinski asopis Ministri, esto nosi karakteristiku poznatu kao "SHM: alternativni zvuk". Lista donosi imena popularnih, svetovnih rok grupa zajedno sa imenima hrianskih bendova koji slino zvue. Uvod glasi: "Ako volite da sluate - onda ete verovatno uivati --." U jednom izdanju Grupa stavlja na vrh liste svetovnu rok grupu klasifikovanu kao pank/tre muzika. Samo ime pokazuje kakvu vrstu muzike svira ta grupa. Nekoliko hrianskih bendova je svrstano u ovu grupu koja je zastranila kao "slini SHM zvuku". Zapazimo ta Njuzvik kae o "bendu koji zvui slino kao "hrianski": "Oni sviraju muziku koju roditelji mrze. Ona je glasna, odvratna, bez socijalne vrednosti.

59 60

Isto. David A. Noebel, Rock 'n' Toll: A Prerevolutionary Form of Cultural Subversion (Tulsa, OK, n.d.), p. 3. 61 Isto., p.10. 62 R.H. Rookmaaker, Modern Art and the Death of a Culture (Downers Grove, IL, 1970), p.188.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

125

Tu nema melodija, nema harmonija, nema pevanja - samo neprestana poplava repovanog teksta, praena snanim baraom treteih gitara i sintetizovanih bitova."63 Moe li taj bend koji zvui i ponaa se kao njegov svetovni pandan da se legitimno smatra "hrianskom alternativom"? Hrianska alternativa treba da se konfrontira svetu sa istotom i silom evanelja, a ne da se prilagoava njegovim vrednostima i praksi. Kada su vavilonski porobljivai zatraili od Izraelaca da ih zabavljaju govorei: "Pjevajte nam pjesmu Sionsku!" (Ps. 137:3), narod je odgovorio: "Kako emo pjevati pjesmu Gospodnju u zemlji tuoj?" (Ps. 137:4). Zapazimo da Izraelci nisu kazali: "Hajde da im pevamo neku od naih svetih pesama u stilu vavilonske muzike da bismo ih obratili Gospodu!" Ne, njihov odgovor je bio da ne mogu da pevaju Gospodnju pesmu da bi zabavljali bezbonike. "Izraelci su znali da nije dobro da uzmu ono to pripada Gospodu i da to profaniu zabavljajui nevernike. Danas, ne samo da se Gospodnja pesma koristi za zabavljanje pagana, nego se paganska muzika koristi kao Gospodnja pesma (da bi se zabavljali hriani)."64 Znajui ko je na neprijatelj. Da bismo uspeno odgovorili na izazov svetovnih uticaja kao to je rok muzika, neophodno je da crkva zna protiv ega se bori. Mudro uestvovanje u sportu uvek zahteva poznavanje jakih i slabih strana suparnika. Starozavetni proroci poznavali su svoje protivnike. Oni su razumeli kako je kulturni uticaj okolnih paganskih naroda odveo Boji narod u otpad i oni su hrabro pozivali narod da se pokaje, jer Bog nee tolerisati njihovu neposlunost. Slino tome, Novi Zavet sadri obilje opomena da se ne "vladamo prema ovome svetu" (Rim. 12:2; Ef. 6:12; 2.Petr. 1 i 2). Jovan nas opominje da "ne ljubimo sveta ni to je na svetu" (1.Jov. 2:15). Da bismo uspeno odoleli kulturnom pritisku naeg vremena i da bismo sauvali svoj hrianski identitet, mi, kao i poboni ljudi iz biblijskih vremena, moramo da shvatimo izopaene vrednosti i obiaje nae kulture. U kontekstu ove studije, moramo shvatiti pravu prirodu rok muzike - muzike koja, kao to smo videli, otelovljuje duh pobune protiv Boga i moralnih principa koje je On otkrio za na ivot danas. Razlozi za izbegavanje rok muzike. Osnovni razlog zato crkva treba da izbegava rok muziku u bilo kojoj verziji jeste njena mo da menja um. Otkrili smo da rok muzika sama, nezavisno od svog teksta, moe menjati um pomou svog neprestanog bita. Disciplinovani hrianski nain ivota zahteva izbegavanje muzike koja menja

63

Jim Miler,"Hymning the Joys of Girls, Gunplay and Getting High," Newsweek (February 2, 1987), p.70. Emphasis supplied. 64 Frank Garlock and Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, SC, 1992), p. 108.

126

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

um ili izbegavanje droga koje oteuju mentalno rasuivanje, pogodujui na taj nain neodgovornom ponaanju. U svojoj knjizi Povratak hrianskoj kulturi, Riard S.Tejlor nudi razboritu perspektivu po pitanju hrianskog izbora muzike: "Postoje muzike forme, bilo svetovne ili svete, koje stvaraju raspoloenja ozbiljnog razmiljanja, idealizma, svesnosti lepote, tenje i svete radosti. Postoje i druge forme muzike koje stvaraju raspoloenja nemarnosti i ulnog uzbuenja. Svakako da nije potrebno mnogo mudrosti da se zna koji oblici su najprikladniji za religiozne funkcije."65 Nesrea je u tome to dobro rasuivanje esto nedostaje onima koji promoviu prihvatanje rok tipova muzike, ak i za hriansko bogosluenje. Najverovatnije da ti ljudi nisu svesni mentalnog i fizikog uticaja rok muzike. Oni ignoriu injenicu da hrianski tekst ne neutralizuje ulni efekat rok bita. Kada hrianski pevai koriste za svoje pesme metode koje koriste rok muziari da bi zvuk bio ulan, oni "ne shvataju ili namerno ignoriu injenicu da to vie nije sluba, ve ista ulna, telesna zabava".66 "Kada su himne tako ritmiki neodoljive da je pljeskanje rukama, igranje ili izvijanje uobiajena reakcija, mi se moda zabavljamo, ali takve pesme su na kraju krajeva poraavajue za oveka. Bilo koja muzika koja ima preovladavajui ritmiki pogon koji inicira preteranu i neobuzdanu telesnu reakciju prua zadovoljstvo ovekovom "ja". Takva muzika priinjava "meni" obesno veselje. Ali njoj nedostaje disciplina da bi sazrela. Kada se panja usmeri samo na telesnu reakciju, onda je crkvena muzika podlegla infantilnoj egocentrinosti."67 Problem sa umetnicima "koji prelaze na drugu stranu". Nedostatak duhovne zrelosti koga promovie rok muzika u svojim razliitim verzijama, moe biti delimino odgovoran za one hrianske umetnike koji prelaze u svetovni rok. Taj korak lako prave oni izvoai koji su ve svirali istu rok muziku, mada sa drugaijim reima. Predanje hrianina Hristu ne ostavlja mogunost da hrianski umetnici preu na svetovnu rok scenu. To je jednostavno stvar izbora kome ele da slue. Neki pogreno veruju da mogu da oboavaju boga roka na koncertu i Stenu vekova u crkvi. Ralf Novak, muziki komentator, nudi nam prikladan primer ovog trenda. On opisuje za Pipl sledee zapaanje o popularnom hrianskom izvoau koji je preao na drugu stranu: "Ona je glatko prela od gospela obojenog rokom na rok obojen gospelom.

65 66

Richard S. Taylor, A Return to Christiasn Culture (Minneapolis, MN, 1973), p. 87. Frank Garlock and Kurt Woetzel (note 64), p. 93. 67 Calvin M. Johansson (note 35), p.73.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

127

Zvui pouzdano i uzbudljivo. Za one koji vole da igraju i mole se u isto vreme, ono to ona nudi je neprevazieno."68 Moe li se hrianin prepustiti erotskom igranju i moliti u isto vreme? Takva meavina dobra i zla danas postaje sve uobiajenija. Ne smemo zaboraviti da je to bila strategija sotonina kada je izazvao pad oveka u greh. Govorei o Adamovom padu, Elen Vajt pie: "Meavinom zla sa dobrim njegov um je postao zbunjen, njegove mentalne i duhovne sposobnosti su oslabile. Vie nije mogao da ceni dobro koje je Bog tako obilno darovao."69 Pritisak da se prihvati meavina dobra i zla posebno se osea danas na polju religiozne muzike. Lojd Leno, koji je pre svoje prerane smrti sluio kao profesor muzike na Univerzitetu Vala Vala, je pisao: "Mas mediji su tako temeljito pripremili mase kljukajui ih muzikom sa orijentalnim ritmom, da sve osim nje izgleda blago i dosadno. Rezultat toga je neto nalik na opsednutost meu mnogim adventistikim kompozitorima i izvoaima gospel muzike da svu gospel muziku odenu nekom vrstom bita za igru. Iako su neke grupe opreznije ili "konzervativnije", standardna "hrana" mnogih grupa ukljuuje fino preruene stilove za igru kao to su valcer, sving (foks trot), kantri vestern, soft rok i folk rok...Sasvim je oigledno da ove grupe koriste modele iji cilj nije kompatibilan sa hrianskim principima."70 Da je Leno iv danas i da vidi muziku scenu u nekim adventistikim crkvama, dodao bi na listu "hard rok". U svojoj slubi po celom svetu, sukobljavao sam se nekoliko puta sa adventistikim rok bendovima koji sviraju muziku kakvu bi ovek oekivao da uje u nonim klubovima ili diskotekama, a ne u crkvi. Takva muzika bi bila energino osuena u svim adventistikim crkvama pre trideset godina, ali danas neki lanovi ne vide nita loe u tome. Zato? Prosto zato to je njihova moralna osetljivost otupela od rok muzike koja treti svuda u naem drutvu. To je kao kad se aba stavi u vodu koja se postepeno zagrejava. Na kraju se skuva i ugine ne osetivi opasnost. Neke crkve prepoznaju problem. Dok neki hriani prave kompromis prihvatajui modifikovane verzije rok muzike, drugi prepoznaju problem i bee od nje. Ohrabrujue je itati o sve veem broju hrianskih crkava i umetnika koji prave snimke da shvataju da neka savremena hrianska muzika (SHM) pogreno predstavlja Hrista svojim zvukom i tekstom. U svojoj knjizi Na raskrsnici, arli Pikok, umetnik koji snima ploe, producent i pisac pesama SHM koji je osvajao mnoge nagrade, iznosi uzbudljiv izvetaj o nekim crkvama i umetnicima koji su u

68 69

Ralph Novak, "Peoples Picks & Pans," People(24 June, 1985), p. 20. Ellen G. White, Education (Mountain View, CA, a952) , p. 25. 70 H. Lloyd Leno,"Music and Morality,"Adventist Review (February 26, 1976), pp.7-8.

128

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

skorije vreme uveli stroe kriterijume u svojoj vezi sa SHM, jer vie ne mogu da kompromituju svoje principe. Novembra 1997.god. Crkva naroda iz Salema, Oregon, objavila je svoje planove da okona Hrianski muziki festival, poznat kao "Isus severozapadno" koji je punio kapacitete za poslednju 21 godinu. Objava je bila iznenaenje u obliku pisma pokajanja koje je napisao veleasni Rendi Kempel, pastor Crkve naroda i direktor festivala. On je napisao: "Ponizno se kajemo pred Gospodom i traimo oprotenje od tela Hristovog za neadekvatno predstavljanje Hrista u naoj slubi, poruci i metodama."71 Pismo priznaje da je mnogo od onoga to je uinjeno u okviru industrije savremene hrianske muzike "(na primer, upravljanje slubom, metode donoenja odluka, ak i sama poruka) esto bilo voeno marketingom - a ne umom Gospodnjim".72 31.oktobra 1997.godine, veteran SHM, umetnik koji je pravio snimke, Stiv Kemp, objavio je da je "optereen i skrhan sadanjim stanjem u SHM" i objavio je jedan esej u formi postera propraen sa 107 teza pod naslovom "Poziv na reformaciju u industriji savremene hrianske muzike". On zakljuuje svoj esej pozivajui itaoce da "izau iz industrije koja ima sve ali koja je napustila Hrista i da Bojom milou nastave ono to je oduvek i trebalo da bude...sluba. Molimo se za to."73 U Crkvi adventista sedmoga dana imali smo nekoliko uspenih rok izvoaa koji su potpuno napustili rok scenu nakon to su se pridruili crkvi. Dvoje od njih, Luis Tores iz SAD i Brajan Nojman iz June Afrike, pre svog obraenja, svirali su u popularnim rok bendovima koji su nastupali u svojim zemljama i u inostranstvu. Moete proitati veoma zanimljivu priu o obraenju Dejvida Nojmana u 11. poglavlju ove knjige. Biete oduevljeni dok budete itali kako je Sveti Duh osvedoio njegovo srce i vodio ga od bolesne zavisnosti od rok muzike do oboavanja Stene vekova. Drugi izvoa je Rik orter koji je bio nekadanji reditelj brodvejskog oa "Kosa". Kada je postao adventista sedmoga dana, suoio se sa iskuenjem da napravi kompromis. Kao profesionalni solo-peva i gitarista, oseao je da bi mogao da iskoristi svoje talente pretvarajui stare rok pesme u nove gospel pesme. Ali, odluio je da to ne radi. Rik je kazao: "Isprva sam mislio da bih mogao da iskombinujem neke stare rok i soul pesme i da ih pretvorim u gospel muziku. Ali sada shvatam da ne moe

71

Charlie Peacock, At the Crossroad: An Insider's Look at the Past, Present, and Future of Contemporary Christian Music (Nashville, TN, 1999), p.15. 72 Isto. 73 Isto., p.16.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

129

biti kompromisa sa svetom - njegovom muzikom, njegovom zabavom ili njegovim filozofijama."74 Seajui se svog ranijeg ivota koji je ukljuivao poznanstva sa popularnim rok zvezdama kao to su Denis Doplin, Dimi Hendriks i Dim Morison, uputio je ovo upozorenje mladima: "Potpuno sam ravnoduan prema takvom nainu ivota. Voleo bih kad bih mogao da prenesem poruku klincima kojima je u glavi samo rok. Oni vide sjaj na povrini, a ne i prazninu unutra."75 Hrianski odgovor rok muzici. U formulisanju hrianskog odgovora rok muzici, vano je setiti se onoga to smo kazali na poetku, naime, da karakteristike kojima se definie dobra muzika jeste ravnotea izmeu tri osnovna elementa: melodije, harmonije i ritma. Otkrili smo da rok muzika obre ovaj redosled, inei da ritam bude njen dominantni element koji baca u senku harmoniju i melodiju. Hriani bi trebalo da odgovore rok muzici birajui umesto nje dobru muziku koja potuje valjanu ravnoteu izmeu melodije, harmonije i ritma. Valjana ravnotea izmeu ovo troje moe da vrlo lepo odgovara valjanoj ravnotei u naem ivotu izmeu duha, uma i tela. U svojoj knjizi Muzika u ravnotei, Frenk Garlok i Kurt Vecel predstavljaju ideju koja je bila za mene neto novo, ali koju smatram vrednom za razmatranje. Oni objanjavaju slikovito da MELODIJA odgovara DUHU HARMONIJA odgovara UMU RITAM odgovara TELU76 Deo muzike kome odgovara Duh jeste melodija. Na taj zakljuak navodi nas Efescima 5:18,19 gde Pavle savetuje vernike "Nego se jo ispunjavajte Duhom, govorei meu sobom u psalmima i pojanju i pjesmama duhovnijem, pjevajui i pripijevajui (pravei melodiju)". Paralelizam nas navodi na zakljuak da je "pravljenje melodije" isto to i pevanje psalama, himni i duhovnih pesama. Pevanje melodije neke religiozne pesme, ne samo u crkvi, nego i dok vozimo, radimo, hodamo ili ak dok se tuiramo, izraava nau radost i hvalu Gospodu koji nas ispunjava svojim Duhom.

74 75

Jiggs Gallager, Insight, special edition. Isto. 76 Frank Garlock and Kutrt Woetzel (note 64), p. 57.

130

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

Deo muzike kome odgovara na um jeste harmonija. To je zato to je harmonija intelektualni deo muzike. Zaista svako moe da proizvede jednostavnu melodiju, ali je potrebno veoma iroko muziko obrazovanje da se napiu ili razumeju razliiti akordi (deonice). Harmoniju koja dobro zvui moe aranirati samo obrazovani muziar. Harmonija, to i sama re znai, harmonizuje melodiju i ritam. Deo muzike kome odgovara nae telo jeste ritam. Re "ritam" potie od grke rei reo koja znai "tei" ili "pulsirati" (Jovan 7:38). Ritam je puls muzike koji odgovara pulsu srca. Puls srca i ritam muzike. Garlok i Vecel zakljuuju da e "analogija izmeu pulsa (tela) i ritma (muzike) pomoi svakom hrianinu koji to eli da napravi razliku u svom izboru muzike".77 Da bi ilustrovali ovaj koncept oni nam daju ovu listu koja e nam pomoi: "Suvie brz (ili nestalan) puls ........... Suvie brz (ili nepostojani) ritam...... Nema pulsa........................................ Nema ritma........................................ Puls pod kontrolom............................ Ritam pod kontrolom.......................... Telo je bolesno Muzika je bolesna Telo je mrtvo Muzika je mrtva Telo je zdravo Muzika je "zdrava""78

Analogiju izmeu pulsa naeg tela i ritma muzike priznaju doktori medicine. Don Dajmond, doktor medicine, kojeg smo ranije citirali, je napisao: "Nae telo ima puls, a ima ga i muzika. U zdravom stanju mi smo u kontaktu sa svojim "unutranjim pulsom", kojeg dr. Manfred Klajnz tako lepo opisuje kao "klju za empatiju koju doivljavamo sa kompozitorom"...Fenomen unutranjeg pulsa...je u stvari bit kome se diriguje iznutra."79 Ritam je, kao to smo ve primetili, fiziki deo muzike. Kao to u ljudskom telu otkucaji srca moraju biti u okviru normalnog opsega da bi telu bilo dobro, tako u muzici ritam mora biti uravnoteen da bi muzika bila dobra. Problem kod rok muzike je taj to ritam ili bit dominira da bi delovala prvenstveno na fiziki i ulni aspekt ljudske prirode. Taj fiziki, ulni uticaj rok ritma iroko je priznat od strane naunika. U svojoj knjizi Zvuni efekti, omladina, dokolica i politika rok 'n' rola, engleski sociolog Sajmon Frit naglaava: "Kada se govori o seksualnosti muzike obino se govori o

77 78 79

Isto., p.59. Isto. John Diamond (note 22), p. 156.

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

131

njenom ritmu - bit je taj koji izaziva direktnu fiziku reakciju."80 Isto gledite jasno se izraava u knjizi Dejvida Tejma, Tajna mo muzike: "Kada su pulsiranje i sinkopiranje ritmika osnova muzike u plesnoj dvorani, obavezno se moe videti kako pokreti igraa postaju veoma ulni."81 Redosled u hrianskom ivotu. Stimuliui fiziki, ulni aspekt tela, rok muzika izbacuje redosled hrianskog ivota iz ravnotee. Tejm je esto govorio o onome to on naziva "jedan veiti aksiom...kako u muzici, tako i u ivotu."82 Kao hriani mi moemo obrnuti aksiom i rei: "Kako u ivotu, tako i u muzici." Drugim reima, redosled prioriteta hrianskog ivota sa duhovnim na prvom mestu, mentalnim na drugom i fizikim na treem, treba da se ogleda i u samoj muzici. "Hrianin koji je preokupiran fizikim (telom) i najvie napora ulae u njega, vie je ulan nego duhovan. Dete Boje koje ulae najvie energije na unapreivanju uma, zanemarujui svoje duhovne i fizike potrebe, naglaava preterano intelektualne tenje. Hrianin sa biblijskim redosledom i ravnoteom u svom ivotu naglaava najpre duhovno (Mat. 6:33), intelektualno ili emocionalno na drugom mestu (2.Kor. 10:5), a fiziko na kraju (Rim. 13:14)."83 Valjani redosled duhovnog, mentalnog i fizikog aspekta naeg hrianskog ivota treba da se ogleda u hrianskoj muzici. Garlok i Vecel razvijaju ovu korelaciju veoma uverljivo: "Kao to duhovni obziri ivota dobijaju prioritet kod uravnoteenog hrianina, tako melodija (onaj deo muzike kome odgovara duh) mora da dominira muzikom u hrianinovom ivotu. Slino tome, harmonija (onaj deo muzike kome odgovaraju um i emocije) treba da ima pomonu ulogu u muzici, kao to um i emocije igraju sekundarnu ulogu u hrianskom iskustvu. I na kraju, to je najoiglednije, ritam (onaj deo muzike koji odgovara telu) mora biti pod strogom kontrolom u muzici, kao to telo i njegove elje treba da budu disciplinovane u hrianinovom ivotu." 84 Izazov sa kojim se svi mi suoavamo u naem hrianskom ivotu jeste da nae telo bude u valjanom odnosu prema umu i duhu. Pavle misli na tu borbu kada kae: "Nego morim tijelo svoje i trudim da kako sam drugima propovijedajui izbaen ne budem" (1.Kor. 9:27). Kao i Pavle, mi treba da disciplinujemo svoje telo izbegavajui one stvari koje hrane samo nau telesnu prirodu. Treba da gajimo ukus za pravu vrstu muzike koja potuje valjanu ravnoteu izmeu melodije, harmonije i ritma. Takva muzika potkrepljuje valjani redosled u hrianskom ivotu izmeu duhovnog, mentalnog i fizikog.

80 81

Simon Frith (note 18), p. 240. David Tame, The Sicret Power of Music (New York, 1984), p. 199. 82 Isto., p. 15. 83 Frank Garlock and Kutrt Woetzel (note 64), p. 62. 84 Isto., p.63.

132

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

Da himne imaju znaaj i smisao. Postoje mnoge tradicionalne i savremene himne koje potuju valjanu ravnoteu i podravaju nae hrianske vrednosti. Ali, neki ljudi se ale da su himne dosadne. Da problem moda nije, ne u himnama, nego u novom apetitu koji su neki razvili za pop muzikom? Moe li se dogoditi da takav apetit toliko otupi muziku osetljivost nekih ljudi da vie nisu u stanju da cene svetu muziku? Duhovni apetit mora da se razvija da bi neko mogao da uiva u duhovnoj muzici, ali to se ne dogaa preko noi. Problem, meutim, nije uvek izopaeni apetit. Ponekad se tradicionalne himne ine dosadne zbog toga to crkva peva beivotno. Reenje za taj problem treba traiti ne u prihvatanju zvuka svetovne muzike, ve u nalaenju dinamikog i duhovnog predvodnika u pevanju koji moe da nadahne crkvu da peva celim srcem. Ista himna koja zvui dosadno kada se peva na monoton nain, postaje iva i inspirativna kada se peva sa oduevljenjem. Himne dobijaju svoj smisao i znaaj za crkvu kada se svi uesnici - dirigent koji vodi tu pesmu, propovednik, onaj koji prati na instrumentu i, naravno, crkva - probude za veliki blagoslov koji ih oekuje dok pevaju iz srca s velikom posveenou i koncentracijom.85 Pomo u ovom procesu moe se nai i u tome ako se panja obrati na autora rei te himne ili na kompozitora njene muzike. Mogu se izneti neki znaajni aspekti poruke koju sadri himna; onda neko moe da pozove crkvu da otpeva tu himnu sa razumevanjem i znaenjem koji su osveeni u njihovom seanju. Matovite promene u nainu pevanja mogu ak i poznate pesme da uine zanimljivijim. Ponekad onaj koji vodi pevanje moe da pozove crkvu da peva acapella. Jedan stih mogu pevati ene, a drugi mukarci. U drugim primerima crkva moe da prati hor, pevaku grupu ili solo pevaa. Ima bezbroj naina pevanja starih himni sa arom i ushienjem. Obilje savremenih himni. Onima koji se ale da je crkvena pesmarica stara i ele da pevaju nove pesme, bie drago da saznaju da je u toku proteklih nekoliko decenija napisano veoma mnogo himni u SAD, Britaniji i drugim zemljama irom sveta.86 Pisci himni i kompozitori melodija u dananje vreme su ljudi i ene talenta, posveenja i predanosti. Oni predstavljaju razliite hrianske denominacije i njihove pesme ispunjavaju nove pesmarice koje mogu obogatiti bogoslubeno iskustvo svih hriana.

Materijal ovog odeljka,"Making Hymns Meaningful," je preraen iz eseja "The Music of Worship" koji je pripremila Elsie Buck, koja sada slui kao predsednik meunarodnog udruenja adventistikih muziara. 86 Isto.85

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

133

Treba pomenuti Drutvo za himne Sjedinjenih Drava i Kanade87 koje je osnovano 1922. Otada Drutvo aktivno uestvuje u promovisanju komponovanja novih himni koje se objavljuju u njihovom periodinom asopisu nazvanom Himna. Njihova godinja konferencija se odrava svakog leta u razliitim delovima Severne Amerike i privlai pisce himni i kompozitore melodija za himne iz mnogih zemalja i iz razliitih hrianskih denominacija. Izdavaka kompanija Houp88 zasluuje posebne pohvale jer ohrabruje pisce himni da predaju svoje nove pesme za objavljivanje. Ove nove zbirke se objavljuju svake godine i dostupne su optoj javnosti. Da bi se predstavljale nove himne i da bi se vie cenile stare, moe se organizovati Festival himni. To moe biti vreme velike inspiracije i radosne proslave kada se ponovo otkrije vanost himni za ivot crkve i nacionalne dogaaje kao to je Dan zahvalnosti. 1999.godine bio je organizovan specijalni Festival himni na Univerzitetu Endrjus da bi se proslavio poslednji Dan zahvalnosti stolea. Bila je to zaista sluba velike lepote i zahvalnosti za Boje neizrecive darove milosti, ljubavi i radosti za Njegove sinove i keri. Zakljuak U svojoj knjizi Tajna mo muzike, Dejvid Tejm zakljuuje svoju analizu rok muzike reima koje prikladno izraavaju zakljuak ove studije. On je napisao: "Rok je besumnje uticao na filozofiju i nain ivota miliona. To je globalni fenomen: udaranje, udaranje destruktivnog bita koji se slua od Amerike i Zapadne Evrope do Afrike i Azije. Njegovi efekti na duu imaju za cilj da gotovo potpuno onemogue pravu unutranju tiinu i mir koji su neophodni za razmiljanje o venim istinama. Njegovi oboavaoci su bolesno zavisni, iako to ne znaju, od parahipnotikih efekata njegovog neprestanog bita koji ine da se "dobro oseaju" i koji pojaavaju egocentrinost."89 Tejm nije religiozni vaspita, ve muzikolog koji na nauni nain ide tragom uticaja muzike na oveka i drutvo od vremena antike civilizacije do danas. Pa ipak, on snano veruje da rok muzika predstavlja ozbiljnu pretnju samom opstanku nae civilizacije. "Tvrdo verujem da je rok u svim svojim formama kritini problem s kojim naa civilizacija mora da se uhvati u kotac na neki naravno uspean nain i bez odlaganja, ako eli da dugo opstane."90

87

Adresa za The Hymn Society of the United States and Canada je Boston Schoo; of Theology, 745 Commonwealth Avenue, MA 02215-1401. 88 Hope Publishing Company, 380 South Main Place, Carol Stream, IL 60188. 89 David Tame, The secrety Power of Music (Rochester, VT, 1984), p. 204. 90 Isto.

134

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

U mnogo emu Tejmova procena rok muzike savreno se slae sa zakljucima koji su se javljali u toku naeg istraivanja sprovedenog u poslednja etiri poglavlja o filozofskom, istorijskom, religioznom i muzikom aspektu rok muzike. to se tie filozofije, otkrili smo u 2. poglavlju da rok muzika odbacuje biblijsko transcedentalno poimanje Boga, promoviui umesto njega panteistiko shvatanje natprirodnog kao bezlinu silu koju pojedinac moe iskusiti preko hipnotikog ritma rok muzike, droga i seksa. Istorijski, zapazili smo u 3. poglavlju da rok muzika prolazi kroz lako prepoznatljiv proces otvrdnjavanja, buno promoviui, izmeu ostalog, panteistiko/hedonistiki pogled na svet, otvoreno odbacivanje hrianske vere i vrednosti, promoviui seksualnu perverziju, graansku neposlunost, nasilje, satanizam, okultizam, homoseksualnost i mazohizam. to se tie religije, videli smo u 4. poglavlju da je rok muzika dovela do odbacivanja hrianske vere i do prihvatanja nove vrste religioznog iskustva. Ono podrazumeva upotrebu rok muzike, seksa, droge i igre da bi se prele granice vremena i prostora i da bi se uspostavio kontakt sa natprirodnim. Muziki, pokazali smo u ovom poglavlju da se rok muzika razlikuje od ostalih oblika muzike po svom energinom, glasnom, neprestanom bitu. Naune studije su pokazale da rok bit moe da promeni um i izazove nekoliko fizikih reakcija ukljuujui seksualno uzbuenje. injenine informacije koje smo prikupili o prirodi rok muzike u toku ovog istraivanja potpuno razjanjavaju da takva muzika ne moe legitimno da se pretvori u hriansku muziku promenom teksta. U bilo kojoj verziji, rok muzika jeste i ostaje muzika koja otelotvoruje duh pobune protiv Boga i moralnih principa koje je On otkrio za na ivot. Stimuliui fiziki, ulni aspekt ljudske prirode, rok muzika izbacuje iz ravnotee redosled hrianskog ivota. Ona ini zadovoljavanje telesne prirode vanijim od negovanja duhovnog aspekta naeg ivota. Time to svesno tei da ima fiziki uticaj, "hrianski" rok svodi duhovne istine na fiziko iskustvo. Sluaoci su prevareni da poveruju da su imali duhovni sastanak sa Gospodom, a u stvari to iskustvo je bilo samo fiziko uzbuenje. Hriani treba da odgovore na rok muziku birajui umesto nje dobru muziku koja potuje valjanu ravnoteu izmeu melodije, harmonije i ritma. Valjana ravnotea izmeu ovo troje odraava i neguje red i ravnoteu u naem hrianskom ivotu izmeu duhovne, mentalne i fizike komponente naeg bia. Dobra i uravnoteena muzika

GLAVA V

Rok ritam i hrianski odgovor

135

moe i doprinee da se "cijel na duh i dua i tijelo sauva bez krivice za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista" (1.Sol. 5:23). Na pragu novog veka i novog milenijuma, hriani imaju neuvenu priliku da grade na svom bogatom religioznom muzikom nasleu. U vreme kada vlada trend da se svete himne zamene svetovnim pesmama koje ljude stimuliu fiziki umesto da ih uzdiu duhovno, treba se setiti da nas Bog poziva da mu se poklonimo "u svetoj krasoti" (1.Dnevn. 16:29; Ps. 29:2; 96:9). Svetost u bogosluenju izbegava trivijalno ponavljanje zvuka i rei. Svetost u bogosluenju izbegava degenerisani bit i sentimentalni stil pevuenja pop umetnika. Svetost u bogosluenju je zaista oboavanje Gospoda sa najdubljim potovanjem i odanou. Naa bogoslubena muzika treba da odraava muziku koju emo pevati u zajednici sa Ocem i Sinom u svetu koji e doi. Da li se naom muzikom ukazuje ast Ocu, Sinu i Svetome Duhu? Da li naa muzika odraava mir, istotu i velianstvo naeg Boga? Moemo li zamisliti kako emo pevati nau crkvenu muziku onoga dana kada budemo stajali pred neopisivim velianstvom trojednoga Boga? Pavle nas podsea da je "nae ivljenje na nebesima" (Fil. 3:20). To znai da svaki aspekt naeg ivota, ukljuujui nau muziku, treba da se posmatra kao priprema za to slavno iskustvo na Novoj Zemlji gde "jedno bilo harmonije i radosti bije u svim stvorenim svetovima".92

92

Ellen G. White , The Great Controversy Between Christ and Satan (Mountain View, CA, 1950), p. 678.

136

Rok ritam i hrianski odgovor

GLAVA V

6. ADVENTISTIKA TEOLOGIJA O CRKVENOJ MUZICISamuele Bakioki Rasprava o upotrebi pop muzike na bogosluenju je u osnovi teoloka, zato to je muzika kao staklena prizma kroz koju sijaju Boje vene istine. Muzika prelama ovu svetlost u spektar mnogih divnih istina. Himne koje se pevaju i instrumenti koji se sviraju u toku crkvene slube izraavaju ono to crkva veruje o Bogu, Njegovoj prirodi i Njegovom otkrivenju za na sadanji ivot i buduu sudbinu. Muzika definie prirodu bogoslubenog iskustva otkrivajui nain i cilj bogosluenja. Kada je muzika orijentisana prema linom zadovoljstvu, onda bogosluenje odraava uzdizanje ljudi iznad Boga to je karakteristika nae kulture. Naklonost nae kulture prema hedonizmu moe se videti u sve veoj popularnosti razliitih oblika rok muzike koji se koriste za crkveno bogosluenje, jer obezbeuju lako lino zadovoljstvo. Mnogi hriani se ale da su tradicionalne himne crkve mrtve, jer na njih vie ne ostavljaju utisak. Nasuprot njima, savremena religiozna muzika ih podie - stvara u njima prijatan oseaj. Oni koji galame i trae crkvenu muziku koja nudi lino zadovoljstvo ignoriu injenicu da trae fiziku stimulaciju i da su oni u centru panje, a ne duhovno proslavljanje gde je u centru Bog i Njegova stvaralaka i iskupiteljska aktivnost. U 2. poglavlju smo zapazili blisku vezu izmeu muzike i teologije. U toku hrianske istorije na produkciju muzike u velikoj meri je uticala evolucija poimanja Boga. Istorijski pomak od transcedentalnog shvatanja o "Bogu daleko od nas" u toku srednjevekovnog perioda do imanentne koncepcije o "Bogu za nas" u toku reformacije u esnaestom veku i do shvatanja "Bog u nama" iz sedamnaestog veka do naeg vremena, odraava se u postepenoj evoluciji crkvene muzike od srednjevekovnog pojanja do luteranskog korala i dananjeg "hrianskog" roka. Savremena manifestacija snane imanentne koncepcije "Bog u nama" razlog je to ljudi trae neposredno emocionalno doivljavanje Boga kroz stimulans ritmike i glasne pop muzike. Takva muzika, koja se esto koristi u toku crkvene slube, odraava u velikoj meri teoloko gledanje mesne crkve i, najverovatnije, denominacije koju ona predstavlja.

138

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

Manjkava teologija. Sve vei broj hrianskih crkava, uopte, i adventistikih crkava, posebno, koje prihvataju nove stilove bogosluenja na kojima se izvode razliiti oblici rok muzike, pate od stanja koje se moe dijagnostifikovati kao "teoloko osiromaenje". Karakteristika kojom se definie to stanje je izbor muzike na osnovu linog ukusa i kulturnih trendova a ne na osnovu jasnih teolokih ubeenja. Ovaj problem priznaju ak i neki savremeni hrianski muziari. U svojoj knjizi koja navodi na razmiljanje, Na raskrsnici (1999.), arli Pikok, umetnik koji je osvajao nagrade i snimao ploe, producent i pisac popularnih pesama, kao to je "Svaki otkucaj srca" (snimila ju je Emi Grant), iskreno priznaje da savremena hrianska muzika (SHM) deluje pod kontrolom "manjkave teologije".1 On pie: "Ono to nedostaje savremenoj hrianskoj muzici jeste sveobuhvatna teologija muzike, uopte, i teologija SHM umetnosti, industrije i publike, posebno. Da bismo poeli ponovo da razmiljamo o savremenoj hrianskoj muzici, najpre emo morati da priznamo neophodnost razvijanja sveobuhvatne teologije."2 Pikok nalazi da teologije savremene muzike "esto promauju cilj" jer su zasnovane na linim ukusima ili popularnoj potranji umesto na biblijskim uenjima. "Bez Bojih misli i Bojih puteva, preputeni smo svojim sopstvenim zamagljenim i manjkavim idejama. Ako svojevoljno zanemarujemo posao izgradnje istinitih teologija za nae zvanje, onda smo rekli zbogom svetlosti koja obasjava na ivot. Shvatiemo da posremo kao slepci putem koji se oveku ini prav, a ne vodi nikud do u tamu." 3 Izazov da se ponovo razmisli o teolokoj podrci savremene hrianske muzike utie ne samo na SHM pokret nego i na hrianske crkve uopte, ukljuujui i adventistiku crkvu. Suvie esto su popularne pesme koje se pevaju u toku crkvene slube zasnovane na neodgovarajuoj ili ak jeretikoj teologiji orijentisanoj prema linom zadovoljstvu. To vai ne samo za pop pesme nego i za neke tradicionalne himne. Jedan primer je pesma "Uzdiemo se"4 koja poinje: "Saznao sam malu tajnu koju ti moda ve zna." Ispostavlja se da je ta tajna to da hvaljenje Gospoda "ini za nas isto toliko koliko ini i za Njega 'jer mi se uzdiemo'". Refren ponavlja istu poruku: "Mi se uzdiemo, mi se uzdiemo, mi se uzdiemo kad hvalimo Gospoda; o, mi se uzdiemo, mi se uzdiemo, mi se uzdiemo kad hvalimo Gospoda." Druga strofa poinje "Nekada sam mislio da moje hvaljenje znai samo sluenje Caru", ali sada smo otkrili da hvaljenje Gospoda "ini za nas isto toliko koliko ini i za Njega".1

2 3 4

Charlie Peacock, At the Cross Roads: An Insider's Look at the Past, Present, and Future of Contemporary Christian Music (Nashville, TN, 1999), p. 72. Isto., p. 70. Isto., pp. 72-73. Hal Spencer and Lynn Keesecker, "We Get Lifted Up," Works of Heart (Alexandria, IN, 1984), p. 44.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

139

Zaista, bogosluenje nas uzdie. Ali, ako je razlog za bogosluenje samo da osetimo emocionalno uzdizanje, onda bogosluenje postaje zadovoljavanje nas samih, a ne oboavanje Boga. Konano, mi pevamo o sebi a ne o Bojoj slavi, lepoti i svetosti koja se manifestuje u stvaranju i spasenju. Muzika usmerena na oseanje. Neodgovarajua i prevarna teologija je esto prisutna i u dejim pesmama. Na primer, u popularnoj dejoj seriji Psalti, iji je producent Maranata Mjuzik, najmanje dete postavlja pitanje: "Psalti, ja sam tako mali. Kako ja mogu hvaliti Gospoda?" Psalti odgovara: "Moe li da skae gore dole? Moe li da se spusti na zemlju? Moe li da vie iz sve snage "Hvalite Gospoda"? Ako to radi od srca, onda moe da hvali Gospoda." Sledea pesma sa nedvosmisleno savremenim zvukom poinje sa pevanjem sve dece: "Ja u skakati / vrteti se u krug / dodirivati zemlju / i hvaliti Gospoda." Pogrena poruka ove pesme je tipina za muziku i bogosluenje usmereno na oseanja. Mi ne hvalimo Boga prosto time to skaemo gore dole ili viemo Njegovo ime. Hvaljenje Boga nije prosto stvar spoljanjih vebi, ve unutranjeg odgovora srca. Zapanjujue je to su mnogi odrasli zadovoljni pevanjem jednostavnih horskih pesmica koje su prikladne za decu. U stvari, mnoge crkve su dole do toga da ignoriu pesmarice, i da umesto njih biraju pesmice koje se lako pamte koje se mogu pevati i igrati kao da smo na urci. "Ja sam srean, srean, srean ceo dan", ponavlja se deset puta. Drugi primer, "Imam oseaj da e sve biti u redu. Imam oseaj da e sve biti u redu. Imam oseaj da e sve biti u redu, u redu, u redu, u redu." Takve pesmice ne samo da su otrcane, ve su i jeretike, jer za osnovu sigurnosti postavljaju ovekovo oseanje, a ne Boja obeanja. "U slubi Bogu...vera, a ne oseanje, treba da bude okvir referenci. Vera koja se praktikuje na bazi oseanja nije vera uopte. Takve pesme mogu biti zabavne za pevanje i mogu initi da se lepo oseamo, ali njihov efekat na bogosluenje i ivot su pogubni."5 Mutna duhovnost. Naglasak mnogih savremenih religioznih pesama na "mene", "moj" i "ja" odraava teologiju u ijem centru se nalazi "ja", a koja danas toliko preovladava. U svom lanku "Gospel muzika nalazi svoju zadivljujuu milost", Filip Gould istie da poruka savremenih religioznih pesama "retko varira: Ja sam OK, ti si OK, Bog je OK i bie OK."6 Teologija savremenih pesama u ijem centru se nalazi "ja" odraava se u onim tekstovima koji sadre samo maglovite i mutne reference na

5

6

Calvin M. Johansson, Disciplining Music Ministry: Twenty-First Century Directions (Peabody, MA, 1992), p. 52. Philip Gold, "Gospel Music Industry Finds Its Amazing Grace," Insight (December 17, 1990), p. 46.

140

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

duhovne stvari. Uzmimo, na primer, popularnu savremenu hriansku pesmu "Ti obasjava moj ivot". Pesma govori o nekom nebuloznom ti, koje lako moe da bude referenca na momka, ljubavnika, mua ili enu, a moda i Gospoda. I ti obasjava moj ivot. Ti mi daje nadu da nastavim dalje. Ti obasjava moje dane i ispunjava moje noi pesmom. Ne moe biti pogreno kad se oseam tako lepo, Jer ti - ti obasjava moj ivot. Zbog svoje nebulozne teologije, ova pesma se peva u zaista bilo kom kontekstu, od dvorana u kazinu Las Vegasa do evangelizacija "kao propratna pesma u toku upuivanja poziva da se prihvati Isus Hristos kao Spasitelj".7 Ono to ova takozvana hrianska pesma zakljuuje jeste da, ako se ovek osea tako lepo, ne moe biti pogreno. Ako oveku neto prija, onda treba to i da uradi! Sluajno, to je bila priroda Evinog kuanja. Ona je otkrila da je zabranjeni plod bio veoma "dobar za jelo" pa ga "dade muu svojemu" (1.Mojs. 3:5,6). Biblija nas upozorava preko primera i pouka da naa oseanja nisu siguran moralni vodi za hriansko ponaanje, jer je na telesni um u neprijateljstvu sa Bogom (Rim. 8:7). Jo jedan primer mutne duhovnosti jeste popularna pesma Emi Grant, "Koga sluati": Nemoj da trai vonju od nepoznatog Jer ne zna kuda ide Moda e te ostaviti na dugom mranom putu Izgubljenog i samog Zar se ne sea ta ti je mama govorila Da treba da razlikuje toplo od hladnog. Teko da bi se moglo rei da ova pesma ui ozbiljnim duhovnim vrednostima. Ona ne daje nikakav biblijski smer ili cilj ljudima. Zapazimo komentare jednog reportera iz Bostonskih novina koji je napisao izvetaj o jednom od Eminih koncerata na kome je pevala "Koga sluati": ""Hoe da peva, ispevaj se! Hoe da igra, igraj do mile volje! Veeras slavimo!" Ovim reima je (Emi Grant) zapoela sastanak za oivljavanje svoje sopstvene marke u ponedeljak uvee u Vorester centru... Skoro dva sata ona je odravala to raspoloenje - polaui snane ali nene vokale na meavinu elektronskog popa koji bi bio prikladniji za neku urku nego za crkvu. "Koga sluati", ivahna numera, ak se ula i u jednoj epizodi serije "Poroci Majamija"."8

7 8

Frank Garlock and Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, NC, 1992), p. 124. "Spirit of Pop Moves Amy Grant,' Boston Herald (April 9, 1986), p. 27.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

141

Muzika koja je prikladna za "Poroke Majamija" nije prikladna za bogosluenje u Bojoj svetinji. To posebno vai za Crkvu adventista sedmoga dana, gde muzika koja se koristi na bogosluenju treba da izrazi njen teoloki identitet kao popularnog pokreta pozvanog da pripremi ljude za Spasitelja koji e skoro doi. U stvari, mnoge pesme u adventistikoj pesmarici otelovljuju takva karakteristina verovanja kao to su stvaranje, subota, pomirenje, Hristova svetenika sluba na nebu, sud, drugi dolazak i budui svet. Ciljevi ovog poglavlja. Ovo poglavlje pokuava ponovo da razmotri teoloku osnovu kojom bi trebalo da se rukovodimo prilikom izbora muzike koja se koristi na adventistikom bogosluenju. Posebno emo razmotriti kako tri karakteristina adventistika verovanja o suboti, Hristovoj slubi u nebeskoj svetinji i drugom dolasku treba da utiu na izbor i izvoenje muzike u toku bogosluenja. Poglavlje je podeljeno na tri dela. Prvi deo ispituje crkvenu muziku u kontekstu subote. Jedna vana taka istaknuta u ovom odseku jeste da subota, kao svetinja u vremenu, snano izaziva vernika da potuje razliku izmeu svetog i svetovnog, ne samo u vremenu, nego i u takvim podrujima kao to su crkvena muzika i bogosluenje. Drugi deo gleda na crkvenu muziku u kontekstu Hristove posrednike slube u nebeskoj svetinji. Ova studija smatra da trijumfalna i velianstvena muzika nebeskih horova opisanih u knjizi Otkrivenje, treba da prosijava kroz muziku, molitve i propovedanje crkve na zemlji. Trei deo se usredsreuje na crkvenu muziku u kontekstu sigurnosti i imanentnosti Hristovog drugog dolaska. Znaajna taka ovog odseka jeste da vizija skorog pojavljivanja Stene vekova, sa najveim zborom anela koji je ovaj svet ikad video, treba da zapali matu lanova da pevaju s radosnim iekivanjem i muziara da komponuju nove pesme koje mogu ponovo da zapale blaenu nadu u srcima vernika. Ono to je predstavljeno u ovom poglavlju jeste prvi slabi pokuaj da se govori o najvanijem predmetu koji se u velikoj meri ignorie. Autoru nije poznata nijedna znaajna studija koju su pripremili adventistiki teolozi koji istrauju crkvenu muziku u kontekstu karakteristinih verovanja Crkve adventista sedmoga dana. To znai da teoloka razmiljanja izneta u ovom poglavlju predstavljaju inicijalni pokuaj da se postavi temelj na kome e, nadamo se, kompetentni adventistiki strunjaci graditi u budunosti.

142 Deo 1

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

Crkvena muzika u kontekstu subote Crkva adventista sedmoga dana crpi inspiraciju za svoju muziku i bogosluenje iz tri glavne doktrine: (1) subota, (2) Hristova rtva pomirenja i Njegova sluba u nebeskoj svetinji i (3) sigurnost i imanentnost Hristovog povratka. Svako od ovih verovanja pomae da se definie priroda adventistikog bogosluenja i muzike. Naalost, rasprava koja se vodi o upotrebi pop muzike na adventistikom bogosluenju u velikoj meri ignorie teoloke pretpostavke koje bi trebalo da podravaju bogoslubeno iskustvo adventistikih vernika. Neke adventistike voe bogosluenja zalau se za prihvatanje pop muzike na adventistikom bogosluenju strogo na osnovu linog ukusa i kulturnih obzira. Ali muzika i bogosluenje adventistike crkve ne moe da se zasniva samo na subjektivnom ukusu ili popularnim trendovima. Proroka misija i poruka crkve treba da se odraava u njenoj muzici i nainu bogosluenja. Muzika i bogosluenje u veini adventistikih crkava u velikoj meri je zasnovano na nekritikom prihvatanju naina bogosluenja u drugim denominacijama. U svojoj knjizi I sluite Mu, Norval Piz, moj nekadanji profesor bogosluenja na Endrjus univerzitetu Adventistikog teolokog seminara, kae: "Mi smo adventisti i mi moramo da pristupimo bogosluenju kao adventisti. Bogosluenje koje zadovoljava potrebe metodista, episkopalaca ili prezbiterijanaca moe biti nezadovoljavajue za nas."9 Odgovor na reformu adventistikog bogosluenja ne nalazi se u prihvatanju religiozne rok muzike, ve u preispitivanju toga kako da naa karakteristina adventistika verovanja utiu na razliite delove crkvene slube, ukljuujui muziku. Tako ambiciozan poduhvat daleko nadmauje ogranieni delokrug ovog poglavlja koje se usredsreuje prvenstveno na muziki aspekt bogosluenja. Subota nudi razloge za bogosluenje. Od tri glavne biblijske doktrine koje identifikuju adventistiku crkvu, subota zauzima jedinstveno mesto jer obezbeuje osnovu za pravu slubu Bogu. Takva osnova moe se nai u tri osnovne istine koje subota sadri i objavljuje: naime, Gospod nas je savreno stvorio, On nas je otkupio potpuno i On e nas na kraju obnoviti. Ova tri osnovna znaenja subote nairoko se istrauju u mojim dvema knjigama, Boanski mir za ljudski nemir i Subota pod unakrsnom vatrom. italac se upuuje na ove studije radi ekspozicije teologije o suboti.

9

Norval Peace, And Worship Him (Nashville, TN, 1967), p. 8.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

143

Sluiti (oboavati) znai priznati i hvaliti dostojnost Boju. Da li bi Bog bio dostojan hvale da prvobitno nije savreno stvorio ovaj svet i sva njegova stvorenja i obezbedio sve to je potrebno za njihovo konano obnovljenje? Niko ne hvali proizvoaa koji je proizveo kola sa mehanikim problemima i koji ne preuzima odgovornost da ih popravi. Slino tome, teko bi bilo nai razloge da se Bog hvali pesmama, molitvama i propovedima da nas nije stvorio savreno i iskupio nas potpuno. Subotno bogosluenje je prilika da vernici slave i raduju se veliini Bojih dostignua: Njegovom divnom stvaranju, Njegovom uspenom otkupljenju Njegovog naroda i Njegovim mnogostrukim manifestacijama neprestane ljubavi i brige. To su osnovne teme koje bi trebalo da nadahnjuju komponovanje i pevanje himni hvale Bogu. Neke od ovih tema javljaju se u Psalmu 92, koji je "pesma za subotu". Tu se vernici pozivaju da slave subotu zahvaljujui se, pevajui hvale i svirajui "uz deset ica i uz psaltir, i uz jasne gusle" (Ps. 92:3). Svrha ove radosne proslave jeste da se objavi Boja postojana ljubav i vernost (Ps. 92:2), da se hvale velika dela Njegovog stvaranja (Ps. 92:4,5) i da se prizna Boja briga i mo (Ps. 92:12-15). Proslavljanje Boje dobrote i milosti sainjava osnovu za svu muziku i bogosluenje koji se iznose pred Boga svakog dana u sedmici. U subotu, meutim, muzika i bogoslubeno iskustvo dostiu svoj najpotpuniji izraz, jer taj dan prua i vreme i razloge za radosno i zahvalno proslavljanje Boje stvaralake i iskupiteljske ljubavi. Sukob izmeu pravog i lanog bogosluenja. Da bismo cenili znaaj subotnog bogosluenja, kojeg je muzika glavna komponenta, treba da zapazimo da je u izvesnom smislu Biblija pria o sukobu izmeu pravog i lanog bogosluenja. Boji poziv bacite tue bogove (1.Mojs. 35:2) koji se javlja u prvoj knjizi Biblije, ponavlja se u razliitim oblicima u svim narednim knjigama. U Otkrivenju, poslednjoj knjizi Biblije, poziv je obnovljen slikom trojice anela koji lete. Ovi aneli pozivaju "svako pleme i jezik i koleno i narod" (Otkr. 14:6), s jedne strane, da se odreknu izopaenog sistema bogosluenja koje promoviu "Vavilon", "zver i njena ikona" (Otkr. 14:8-11), a, sa druge strane, da se "boje Boga i podaju mu slavu jer doe as suda Njegova" i da "se poklone Onome koji je stvorio nebo i zemlju, more i izvore vodene" (Otkr. 14:7). Sveani poziv da se napusti lano bogosluenje Vavilona i da se povrati pravo bogosluenje Bogu predstavljen je u Otkrivenju 14 kao deo pripreme za "etvu na zemlji" (Otkr. 14:15), kada e Gospod doi da sakupi vernike i kazni nevernike. Ova priprema zahteva naputanje lanog bogosluenja koje promovie Vavilon i obnavljanje pravog bogosluenja od strane Bojeg naroda.

144

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

Zapazili smo u 4. poglavlju da apokaliptika slika lanog bogosluenja kojeg promovie Vavilon potie iz istorijskog poglavlja iz Danila 3, koje opisuje jedan dogaaj koji ima proroki znaaj za poslednje vreme. U polju Duri svi stanovnici Vavilonske imperije su bili pozvani da se poklone zlatnom liku cara Navuhodonosora. Ognjena pe je bila pripremljena za one koji su odbili da odaju potovanje zlatnom liku. Danilo dva puta spominje da je koriena "svakojaka svirka" (Dan. 3:7,10) da bi sve klase ljudi iz svih provincija imperije bile navedene da se zajedno poklone zlatnom liku (Dan. 3:10). Svakojaka muzika koju su proizvodili "rog, svirale, kitare, gusle, psaltiri" i drugi instrumenti, sluila je da navede ljude "da padnu i poklone se liku" (Dan. 3:15). Moe li biti da, kao nekada u starom Vavilonu, sotona danas koristi "svakojaku svirku" da navede svet na lano bogosluenje "zveri i ikone njezine" u poslednje vreme (Otkr. 14:9)? Moe li se dogoditi da neki sotonski genije napie gospel pesme koje e imati obeleje svakog muzikog ukusa: folk muzike, deza, roka, diska, kantri-vesterna, repa, kalipsa itd.? Moe li se dogoditi da mnogi hriani zavole tu vrstu gospel pesme jer zvui vrlo slino muzici Vavilona? Poziv poruke trojice anela da izau iz duhovnog Vavilona odbacujui njegovo lano bogosluenje mogao bi da obuhvati i odbacivanje muzike Vavilona. Uskoro e se ceo svet okupiti za konano poklonjenje u antitipskom apokaliptikom polju Duri i "svakojaka muzika" e se svirati da bi navela stanovnike zemlje da se "poklone zveri i ikoni njezinoj" (Okr. 14:9). Muzika Vavilona. Upotreba muzike da bi se promovisalo lano bogosluenje poslednjeg vremena nagovetena je u opisu konanog zbacivanja Vavilona: "Tako e sa hukom biti baen Vavilon grad veliki, i nee se vie nai; i glas gudaa i pjevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti u tebi" (Otkr. 18:21,22). To to e muziari Vavilona konano umuknuti navodi nas na zakljuak da njihova muzika igra aktivnu ulogu u promovisanju lanog bogosluenja. Pouno je zapaziti kontrast izmeu muzike Vavilona koja je prvenstveno instrumentalna, sa profesionalnim zabavljaima (pevaima i sviraima) i muzike nebeskih horova koja je prvenstveno vokalna. Jedini instrument koji se koristi za pratnju nebeskih horova jeste ansambl harfi. Njih ne prate ni flaute ni trube. Zato? Kao to emo videti, tembr harfe harmonino se stapa sa zborom ljudskih glasova. Upotreba drugih instrumenata zasenila bi pevanje. Apokaliptiki opis muzike Vavilona podsea nas na instrumente koje koriste rok sastavi. Njihova muzika je tako glasna da se tekst jedva moe uti. Razlog, kao to smo videli u ranijim poglavljima, jeste da se ljudi fiziki stimuliu glasnim, neprekidnim bitom. To je muzika koju e Gospod konano uutkati prilikom zbacivanja apokaliptikog Vavilona. Nasuprot tome, trijumfalna muzika venosti

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

145

noena je, ne hipnotikim bitom udarakih instrumenata, ve divnim otkrivenjem Bojih spasonosnih dela koje nadahnjuje spasene da pevaju iz svoga srca. Na ovo emo se ubrzo vratiti. Protivotrov za lano bogosluenje. Misija crkve u ovo vreme, kako je to uspeno naslikano trojicom apokaliptikih anela, jeste da promovie pravo bogosluenje "onome koji je stvorio nebo i zemlju, more i izvore vodene" (Otkr. 14:6). Subota je najuspenije sredstvo da se promovie obnavljanje pravog bogosluenja, jer ona poziva ljude da se poklone onome ko je "za est dana stvorio nebo i zemlju, more i sve to je u njima" (2.Mojs. 20:11). Usredsreujui se na Boja stvaralaka i iskupiteljska dostignua, subota funkcionie kao protivotrov za lano bogosluenje. Ona pred ljude i ene stavlja izazov da se poklone ne svojim ljudskim dostignuima i zadovoljstvima, nego svome Stvoritelju i Iskupitelju. Iskuenje da se ovek klanja ljudskim realnostima kao to su novac (Mat. 6:24), mo (Otkr. 13:8; Kol. 3:5) i zadovoljstvo (Rim. 6:19; Titu 3:3) prisutno je u svakom dobu. Danas je ovaj problem naroito akutan, jer su trijumf moderne nauke i sklonost nae kulture ka hedonizmu naveli mnoge ljude da se klanjaju sopstvenom profitu i zadovoljstvu umesto Bojoj sili i prisutnosti. Sindrom zadovoljstva naeg vremena moe da se vidi u praksi crkvenog bogosluenja. Ljudi su postali toliko "natimovani" za zabavu da oekuju i od crkvene muzike da bude zabavna, da im prui lino zadovoljstvo i stimulans. Subota moe da poslui kao protivotrov za traenje zadovoljstva na bogosluenju podseajui vernike da ih Bog poziva na svoj sveti dan da dou u Njegovu svetinju, ne da bi traili "to je njima drago" (Is. 58:13), ve da bi se radovali dobroti Njegove stvaralake i spasonosne ljubavi. Svetost u vremenu kao svetost u crkvenoj muzici. Kao svetost u vremenu, subota uspeno poziva vernike da potuju razliku izmeu svetog i svetovnog, ne samo u vremenu, nego i u podrujima kao to su crkvena muzika i bogosluenje. Uostalom, muzika i bogosluenje sainjavaju vaan aspekt svetkovanja subote. Osnovno znaenje svetosti (jevrejski kado) subote koja se esto potvruje u Pismu (1.Mojs. 2:3; 2.Mojs. 20:11; 16:22; 31:14; Is. 58:13) jeste "odvajanje na stranu" dvadesetetiri sata za negovanje svesti o Bojem prisustvu u naem ivotu. Manifestacija Bojeg prisustva je ta koja ini vreme ili prostor svetim. Svetost subote treba da se trai ne u strukturi dana koja je ista kao i kod ostalih dana u sedmici, ve u Bojem obavezivanju da e na specijalan nain manifestovati svoje sveto prisustvo u subotnom danu u ivotu svoga naroda. Isaija, na primer, slika Boga kao Onoga ko odbija da prisustvuje subotnom zboru svoga naroda zbog

146

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

njihovog "bezakonja" (Is. 1:13,14). Boje odsustvo ini njihovo bogoslubeno iskustvo ne oboavanjem ve odvratnou ("gadim se") ili "gaenjem Njegovog trema" (Is. 1:12,13). Kao simbol Bojeg slobodnog izbora Njegovog specijalnog vremena da manifestuje svoje sveto prisustvo, subota moe neprestano i uspeno da podsea vernike na to da ih je Bog izabrao i da imaju misiju u ovom svetu. Sveti dan trai sveti narod. Kao to subota stoji kao sveti dan meu ostalim danima u sedmici, tako je i vernik koji je svetkuje stalno pozvan da stoji kao sveta osoba koju je Bog izabrao u svetovnoj i izopaenoj generaciji. Drugim reima, kao to Biblija istie, svetkovanje subote slui kao "znak izmeu mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posveujem" (2.Mojs. 31:13; Jez. 20:12). Meanje svetog sa svetovnim. Razlikovanje izmeu svetog i svetovnog, koje je otelovljeno u zapovesti o suboti, strano je onim hrianima koji na Gospodnji dan gledaju kao na praznik umesto kao na sveti dan. U zapadnoj Evropi manje od deset posto katolika i protestanata idu nedeljom u crkvu. Ogromna veina hriana bira da provede svoj Gospodnji dan traei lina zadovoljstva i profit. ak i u Americi, gde odlazak u crkvu ide skoro do pedeset posto, isti hriani koji u nedelju ujutru idu u crkvu, popodne e najverovatnije otii u oping, da igraju loptu, u restorane ili na neka druga mesta zabave. Meanje svetih i svetovnih aktivnosti, na ta mnogi hriani gledaju kao na Gospodnji dan, olakava meanje svete i svetovne muzike na samom crkvenom bogosluenju. Uobiajeni faktor koji tome doprinosi jeste gubitak oseaja za sveto gubitak koji utie na mnoge aspekte hrianskog ivota danas. Za mnoge ljude vie nita nije sveto. Na brak se vie gleda kao na graanski ugovor koji lako moe da se okona zakonskim procesom nego kao na sveti zavet kome je svedok i garant sam Bog. Crkva se tretira kao socijalni centar za zabavu umesto kao sveto mesto za bogosluenje. Propovedanje crpi svoju inspiraciju iz socijalnih tema umesto iz svete rei. Po istom principu crkvena muzika je esto pod uticajem svetovnog rok bita umesto da bude pod uticajem Svetog Pisma. Kulturni relativizam. Prihvatanje modifikovanih verzija rok muzike za crkveno bogosluenje je simptomatino za jedan vei problem, naime, gubitak oseaja za sveto u naem drutvu. Proces sekularizacije koji je dostigao nove visine u nae vreme, postepeno je pomutio razliku izmeu svetog i svetovnog, ispravnog i neispravnog, dobrog i loeg. "Sve vrednosti i vrednosni sistemi, bez obzira na njihove konfliktne perspektive, podjednako su vredni. Ispravno i neispravno su svedeni na puko

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

147

miljenje, i jedno i drugo je podjednako dobro. Istina nije fiksna nego je promenljiva, uslovljena je hirovima kojima se definie."10 Kulturni relativizam naeg vremena vri uticaj na crkvu posebno na polju estetike, kao to je muzika, koja je postala samo stvar linog ukusa. "Meni se svia rok, ti voli klasiku - pa ta?" I jedno i drugo su navodno podjednako dobri. Za mnoge vie nema razlike izmeu svete i svetovne muzike. To je naprosto stvar ukusa i kulture. Subjektivizam na polju estetike stoji u jakom kontrastu objektivnim, doktrinarnim verovanjima oko kojih nema raspravljanja, koje strastveno brane evangeliki hriani. Dejl Jorgensen ispravno zapaa da "isti propovednik koji veruje da je obavezan da propoveda objektivnu pravednost u moralu, esto podrazumeva da "bilo ta ide" u muzici crkve. To je jedno podruje gde naturalistiki humanisti nalaze, moda s dobrim razlogom, da su hrianska vrata iroko otvorena."11 Subota poziva vernike da zatvore vrata humanistikom pritisku kulturnog relativizma podseajui ih da se razlika izmeu svetog i svetovnog protee na sve aspekte hrianskog ivota, ukljuujui crkvenu muziku i bogosluenje. Upotreba svetovne muzike za crkveno bogosluenje u subotu znai tretirati subotu kao svetovan dan i crkvu kao svetovno mesto. Konano, Bogu se ne prinosi nikakvo stvarno bogosluenje zato to pravo bogosluenje zahteva priznavanje granica izmeu onoga to je sveto za Boju upotrebu i onoga to je svetovno za nau linu upotrebu. Deo 2 Crkvena muzika u kontekstu nebeske svetinje Kod mnogih hrianskih crkava bogosluenje se usredsreuje na ono to je Hristos ve ostvario u prolosti svojim savrenim ivotom, svojom pomiriteljskom smrti i slavnim vaskrsenjem. Nasuprot tome, adventistiko bogosluenje se usredsreuje ne samo na ova prola spasonosna ostvarenja naeg Spasitelja, nego i na Njegovu sadanju slubu u nebeskoj svetinji i na Njegov budui dolazak koji e doneti ostvarenje Njegovog spasenja. Tako su sve tri dimenzije - prola, sadanja i budua sadrane u adventistikom bogosluenju. Susret sa Gospodom. Zanimljivo je da tri karakteristine adventistike doktrine subota, svetinja i drugi dolazak - dele zajedniki imenilac, naime, susret sa Gospodom. Subotom se sreemo sa nevidljivim Gospodom u vremenu. U nebeskoj svetinji se na (odreenom) mestu susreemo verom sa Spasiteljem koji vri slubu.

10 11

Calvin M. Johansson (note 5), p. 42. Dale A. Jorhenson, Christianity and Humanism (Joplin, MO, 1983), p. 49.

148

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

Prilikom drugog adventa biemo ponovo ujedinjeni sa vidljivim Gospodom u prostoru. Susretanje sa Gospodom u vremenu na Njegov subotni dan, na (odreenom) mestu u Njegovoj svetoj svetinji i u prostoru na slavan dan Njegovog dolaska trebalo bi da sainjava ine take adventistikog bogosluenja. Kada se adventisti okupe da bi sluili Bogu, njihova elja trebalo bi da bude da se sretnu sa Gospodom. Verom bi trebalo da ele da se sretnu sa Gospodom, ne samo na Golgoti na krstu, gde je platio kaznu za nae grehe, nego i kod prestola Bojeg na samom nebu gde slui u njihovu korist. U svojoj knjizi Pevaj pesmu novu! Obnovljenje bogosluenja za adventiste danas, Rejmond Holmz je napisao: "Na naem (adventistikom) bogosluenju mi ulazimo u nebesku svetinju verom i u stanju smo da vidimo svet, svrhu postojanja crkve, slubu naeg Gospoda i svoje sopstvene ivote iz Boje sveobuhvatne perspektive, a ne samo s nae ograniene, egoistike i uske take gledita."12 Fokus adventistikog bogosluenja trebalo bi da bude na nebeskoj svetinji u kojoj Isus neprestano slui u nebeskoj liturgiji u korist svoga naroda. "Imamo takvoga poglavara svetenikoga koji sjede s desne strane prijestola veliine na nebesima; koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju naini Gospod, a ne ovjek" (Jevr. 8:1,2). Zato to imamo takvog Prvosvetenika u Jevrejima poslanici se kae: "Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomo" (Jevr. 4:16). Crkveno bogosluenje treba da odraava nebesko bogosluenje. Poziv "pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati" oigledno je poziv da se obavlja bogosluenje prinoenjem naih molitava, hvala i pesama naem Gospodu. Crkva na zemlji pridruuje se nebeskim biima u hvaljenju Hrista: "Da svagda prinosimo Bogu rtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju ime njegovo" (Jevr. 13:15). Muzika i bogosluenje crkve na zemlji treba da crpe svoju inspiraciju iz muzike i bogosluenja u nebeskoj svetinji, jer su one dve ujedinjene bogosluenjem istog Stvoritelja i Otkupitelja. Poslanica Jevrejima poziva "Nego pristupite k Sionskoj gori, i ka gradu Boga ivoga, Jerusalimu nebeskome, i mnogijem hiljadama anela, k saboru i crkvi prvorodnijeh koji su napisani na nebesima..." (Jevr. 12:22-24). Kakav izazov za crkvu poslednjih dana da uini da slava i velianstvo nebeskog bogosluenja sijaju kroz njenu muziku, molitve i propovedanje. Kao to smatra Riard

12

C. Raymond Holmes, Sing a New Song! Worship Renewal for Adventist Today (Berrien Springs, MI, 1984), p. 41.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

149

Pekvaer "neto od carske velianstvenosti i slave Vaskrsloga koji se vazneo na nebo mora da se vidi u bogosluenju crkve."13 Kada prizori velianstva i slave vaskrslog Spasitelja i nebeskog Prvosvetenika prodru kroz muziku i bogosluenje crkve, nee biti potrebno da se eksperimentie sa religioznim rokom, dramom ili igrom da bi se oivelo crkveno bogosluenje. Vizija o Gospodnjoj slavi i velianstvu obezbeuje sve dramatske elemente koje bi vernik ikada poeleo za uzbudljivo bogoslubeno iskustvo. Bogosluenje nebeske svetinje. Da bismo mogli baciti pogled na velianstveno bogosluenje koje se zbiva u nebeskoj svetinji, okrenuemo knjigu Otkrivenje u kojoj nalazimo toliko horskih ansambala koliko se ne mogu nai nigde drugde u Bibliji. Teolozi koji su prouavali muziku Otkrivenja doli su do razliitih brojeva himni u toj knjizi. Oskar Kulman identifikovao je est himni (Otkr. 5:9; 5:12; 5:13; 12:10-12; 19:1,2 i 19:6)14, dok je Mihael Haris nabrojao sedam (Otkr. 4:8-11; 5:9; 7:10; 11:17,18; 12:10,11; 15:3 i 15:4b)15. Forester er i Terens Malri identifikuju jedanaest himni u Otkrivenju (Otkr. 1:5-8; 4:11; 5:9-11; 5:12,13; 11:17,18; 12:10-12; 15:3,4; 18:22,23; 19:1-9; 22:16,17 i 22:20)16. Taan broj himni i horova koji su pevali u Otkrivenju manje je vaan od njihovog svedoenja o vanosti uloge koju muzika igra u eshatolokom bogosluenju u nebeskoj svetinji. Tri velika hora koja uestvuju u nebeskom bogosluenju jesu (1) 24 stareine (Otkr. 4:10,11; 5:8,9; 11:16-18; 19:4); (2) bezbrojno mnotvo anela i spasenih (Otkr. 5:11,12; 7:9-12; 14:2,3; 19:1-3, 6-8) i (3) sveobuhvatni ansambl svih stvorenja na nebu i na zemlji (Otkr. 5:13). Tekst himni je veoma pouan. Hor 24 stareine peva najpre pred Bojim prestolom himnu o Njegovoj stvaralakoj moi: "Dostojan si, Gospode, da primi slavu i ast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jest i stvoreno je" (Otkr. 4:10-11). Onda pevaju pred Jagnjetom himnu u pratnji harfi o Njegovim otkupiteljskim ostvarenjima: "Dostojan si da uzme knjigu, i da otvori peate njezine; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga koljena i jezika i naroda i plemena, i uinio si nas Bogu naemu careve i svetenike, i carovaemo na zemlji" (Otkr. 5:8,9). Konano, dvadesetetiri stareine pevaju pred Bogom o odbrani spasenih i inauguraciji venog carstva: "Hvalimo te, Gospode Boe svedritelju, koji jesi, i bjee,

13 14

Richard Paquier, Dinamics of Worship (Philadelphia, PA, 1967), p. 22. Oscar Cullman, Early Christian Worship (Philadelphia, PA, 1953), p. 8. 15 Michael Anthony Harris, "The Literary Function of the Hymns in the Apocalypse of John," Ph D. Dissertation, Baptist Theological Seminary (Louisville, KY, 1988), p. 305. 16 F.Forrester Church and Terrance J. Mulry, Earliest Christian Hymns (New York, 1988), p. x.

150

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

i bie, to si primio silu svoju veliku, i caruje. I neznaboci se prognjevie, i doe gnjev tvoj i vrijeme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama tvojima, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena tvojega, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubie" (Otkr. 11:16-18; 19:4). Zapaa se tematska progresija u himnama 24 stareine, od hvaljenja Bojeg stvaranja do hvaljenja Hristovog otkupljenja i konane odbrane Njegovog naroda. Slina pripisivanja hvale nalaze se u himnama koje je pevalo bezbrojno mnotvo anela (Otkr. 5:11,12) i spaseni (Otkr. 7:9-12; 14:2,3; 19:6-8). "Potom vidjeh, i gle, narod mnogi, kojega ne moe niko izbrojiti, od svakoga jezika i koljena i naroda i plemena, stajae pred prijestolom i pred jagnjetom, obuen u haljine bijele, i palme u rukama njihovima. I povikae glasom velikijem govorei: spasenije Bogu naemu, koji sjedi na prijestolu, i jagnjetu!" (Otkr. 7:9,10). U svojoj disertaciji objavljenoj pod nazivom Teologija muzike za bogosluenje izvedena iz knjige Otkrivenja, Tomas Alen Sil nalazi kreendo u uestvovanju nebeskih horova. "Hor 24 stareine uvodi vee horove kako akcija u tekstu prolazi kroz moni kreendo uestvovanja i zvuka; ona poinje horom 24 stareine koji pevaju, a za njim sledi naizmenini odgovor nebeskih bia i kulminira kada ove antifone (naizmenino pevanje) sile uestvuju u zdruenom odgovoru sa preostalim stvorenjima ukljuujui spasene. Zajedno oni upuuju svoju hvalu Bogu."17 Dinamika antifonih odgovora razliitih grupa otkriva zadivljujue jedinstvo. "Oni odgovaraju na uredan i uravnoteen nain koji svedoi o potpunom i vrstom jedinstvu svih Bojih stvorenja. Bogosluenje u Apokalipsi je 'iskreno kongregacijsko (zborno)' i u sebi objedinjuje arolike nivoe stvaranja u more doksoloke hvale Bogu."18 Trijumfalna muzika bez bita. Briljiva studija razliitih himni Otkrivenja otkriva da, uprkos svim referencama na Boji narod koji pati, ova knjiga ipak moe da dokae da je jedna od najsrenijih sastava koji su ikad napisani. Kao to komentarie Tumaeva Biblija: "Muzika venosti (u Otkrivenju) alje svoju trijumfalnu radost natrag u vreme ivota. Opravdanje slavne hrianske muzike u svetu je uvek opravdanje verom... Pavlovi spisi takoe imaju karakteristiku prelaska u pesmu. Moete suditi tumaenju hrianske religije po njegovoj sposobnosti da podstie ljude da pevaju. Neto nije u redu sa teologijom koja ne stvara trijumfalnu muziku."19

17

Thomas Allen Seel, A Theology of Music for Worship Derived from the Book of Revelation (Metuchen, NJ, 1995), p. 84. 18 Isto., p.126. 19 George A. Buttrick, ed., The Interpreter's Bible (Nashville, TN, 1982), vol. 12, p. 420.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

151

Trijumfalna muzika Otkrivenja nadahnuta je, ne hipnotikim bitom udarakih instrumenata, ve udesnim otkrivenjem Bojih otkupiteljskih ostvarenja za Njegov narod. Poto su poklonici u nebeskoj svetinji privilegovani da gledaju put provienja po kome je Hristos, Jagnje koje je bilo zaklano, otkupio svoj narod od svakog naroda, oni pevaju Bogu sa dramatinim uzbuenjem u svojoj doksolokoj hvali. Voe bogosluenja koji se zalau za upotrebu itavog niza bubnjeva, bas gitara i ritmikih gitara da bi dodali rok bit crkvenoj muzici, trebalo bi da zapaze da ni u jerusalimskom Hramu ni u nebeskoj svetinji nisu bili dozvoljeni udaraki instrumenti. Jedini instrument koji je bio korien uz nebeske horove bio je harfa, odn. ansambl harfi (Otkr. 5:8; 14:2). Razlog, kako objanjava Tomas Sil, jeste taj to se karakteristini tembr harfe na bogosluenju harmonino stapa sa zajednikim glasovima poklonika. Treba zapaziti da instrumentalna podrka ne potiskuje znaaj rei teksta, niti sadri meavinu razliitih instrumenata. Instrumentalni ansambl sadri singularni tip instrumenta (harfu) koja se sjedinjuje sa glasom."20 U Hramu nije doputena svetovna muzika. Razlika izmeu svete i svetovne muzike koja je prisutna u nebeskoj svetinji bila je takoe oigledna u jerusalimskom Hramu. U sledeem poglavlju o "Biblijskim muzikim principima" videemo da je samo izabrana grupa levita sainjavala hor u Hramu. Oni su svirali samo etiri instrumenta u odreeno vreme u toku slube: trube, tasove, lire i harfe (1.Dnevn. 15:16; 16:5,6). Od ova etiri, samo poslednja dva, lira i harfe (oba iana instrumenta koji su se stapali sa ljudskim glasovima) bili su korieni za pratnju pevanja. Trube su bile koriene samo za davanje razliitih signala, kao na primer kada je trebalo da se zbor pokloni ili kada je trebalo da hor peva u toku prinoenja rtava paljenica (2.Dnevn. 29:27-29). Tasovi su korieni za objavljivanje poetka pesme ili nove strofe. "Suprotno uobiajenom miljenju tasovi nisu bili korieni od strane predvodnika u pevanju za voenje u pevanju udaranjem ritma pesme."21 Razlog je taj to je muzici u starom Izraelu, kako je pokazao Entoni Sendrej, nedostajao pravilan bit i metrika struktura.22 Oigledno je da nije bilo mogunosti da bilo koji Jevrejin koji je svirao neki instrument bude pozvan da se pridrui hramskom rok bendu i pretvori slubu u muziki festival. U svojoj doktorskoj disertaciji predstavljenoj na Univerzitetu Kembrid i objavljenoj pod naslovom Gospodnja pesma: osnova, funkcija i znaaj horske muzike u knjigama Dnevnika, Don Klajnig zapaa: "David je odredio da se na bogosluenju koristi osobita kombinacija instrumenata. Trubama koje je Gospod odredio preko Mo-

20 21

Thomas Allen Seel (note 18), p. 124. John W. Kleinig, The Lord's Song: The Basis, Function and Significance of Choral Music in Chronicles (Sheffield, England, 1993), p. 82. 22 Anthony Sendrey, Music in Ancient Israel (London, England, 1963), pp. 376-377.

152

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

jsija on je dodao tasove, lire i harfe (1.Dnevn. 15:16; 16:5,6). Znaaj ove kombinacije istaknut je tvrdnjom u 2. Dnevnika 29:25 da su instrumenti za svetu pesmu, kao i mesto muziara u Hramu, odreeni Gospodnjom zapoveu. Boanska zapovest je ono to im je davalo znaaj i silu."23 U 2. Dnevnika 29:25 eksplicitno se kae da car Jezekija "postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako bjee zapovjedio David i Gad vidjelac carev i Natan prorok; jer od Gospoda bjee zapovijest preko proroka Njegovijeh." Pozivajui se na proroka uputstva od Boga i Natana, pisac knjige Dnevnika naglaava injenicu da to to je David je trubi dodao tasove, harfe i lire (4.Mojs. 10:2), nije bilo zasnovano na carevom linom ukusu, ve na zapovesti "od Gospoda". Sveta muzika za sveto mesto. Oni koji veruju da im Biblija dozvoljava da sviraju bilo koji instrument i bilo koju muziku u crkvi, zanemaruju injenicu da muzika Hrama nije bila zasnovana na linom ukusu ili kulturnim sklonostima. To pokazuje injenica da drugi instrumenti kao to su daire, flaute (vrsta starih duvakih instrumenata-prim.prev.), svirale i citra nisu mogli da se koriste u Hramu, zbog povezivanja sa svetovnom zabavom. Ovaj princip je potovan i u sinagogi i prvoj crkvi, kao to je pokazano u sledeem poglavlju "Biblijski muziki principi". Oigledno je da nita nije moralno loe u upotrebi instrumenata kao to su daire ili frule. Razlog zbog kojeg su bili iskljueni iz hramskog orkestra je jednostavan: zato to su se obino koristili za zabavu. Igranje ena u Bibliji je obino bilo praeno sviranjem na dairama, koje su po svemu sudei bile runi dobo, kao i savremene daire, napravljene od drvenog rama na kome je bila razapeta jedna koa. Da su se instrumenti i muzika vezana za igranje koristili u Hramu, Izraelci bi bili u iskuenju da pretvore Hram u mesto zabave. Da bi se to spreilo, instrumenti i muzika povezani sa zabavom bili su iskljueni iz Hrama. To iskljuivanje je ilo do iskljuivanja uestvovanja ena u muzikoj slubi Hrama, zbog toga to se, kao to emo videti u sledeem poglavlju, njihova muzika sastojala uglavnom od igranja sa dairama - a takva muzika je bila neprikladna za sveto bogosluenje. U svojoj knjizi Muzika Biblije u hrianskoj perspektivi, Garen Wolf istie da "upotreba doboa, daira ili defa i igranje ena ili mukaraca nisu imali nikakve veze sa bogosluenjem u Hramu, ve su se koristili za sveanosti, velike radosti i svetovnu zabavu ili za religioznu muziku koja se izvodila izvan Hrama".24

23 24

John W. Kleinig (note 21), p. 78. Garen L. Wolf, Music of the Bible in Christian Perspective (Salem, OH, 1996), p. 145.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

153

Muzika je bila strogo kontrolisana u hramskom bogosluenju da bi se osiguralo da ona bude u skladu sa svetou mesta. Kao to je subota sveti dan, tako je i Hram bio sveto mesto na kome je Bog manifestovao svoje prisustvo "meu njima (narodom Izrailjevim)" (2.Mojs. 25:8; 29:45). Potovanje prema Bojem svetom danu i svetom mestu bogosluenja zahtevalo je da nikakva muzika niti instrumenti povezani sa svetovnim ivotom ne budu korieni u Hramu. Veza izmeu subote i svetinje jasno je potvrena u 3. Mojsijevoj 19:30: "Drite subote moje, i svetinju moju potujte. Ja sam Gospod." Dranje subote je izjednaeno sa potovanjem Boje svetinje, jer su oboje svete institucije koje su uspostavljene za slubu Bogu. To znai da svetovna muzika koja je neprikladna za subotu neprikladna je i za crkvu i obrnuto. Zato? Prosto zato to je Bog oboje izdvojio za manifestovanje Njegove svete prisutnosti. Pouke iz hramske muzike. etiri vane pouke mogu se izvui iz muzike koja se izvodila u jerusalimskom Hramu kao i nebeskoj svetinji. Prvo, crkvena muzika treba da potuje i odraava svetost mesta bogosluenja. To znai da udaraki instrumenti i muzika za zabavu koja stimulie ljude fiziki nemaju svoje mesto u crkvenoj slubi. Iz potovanja prema Bojem prisustvu takva muzika nije bila doputena u hramskoj slubi niti se koristi u liturgiji nebeske svetinje. U narednom poglavlju emo videti da je isto vailo za bogosluenje u sinagogi i u prvoj crkvi. To dosledno svedoenje pisma i istorije trebalo bi da poslui kao opomena crkvi u dananje vreme kada prihvatanje pop muzike za bogosluenje postaje stvar koja je u modi. Drugo, muzika i zemaljskog i nebeskog Hrama ui nas da instrumentalna pratnja treba da se koristi da pomogne vokalnom odgovoru Bogu, a ne da nadjaa pevanje. U Otkrivenju instrumentalni ansambl harfi prati pevanje horova, jer zvuk harfe se lepo stapa sa ljudskim glasom, ne potiskujui ga. To znai da bilo kakva glasna, ritmika muzika koja gui zvuk teksta nije prikladna za crkveno bogosluenje. Tree, crkvena muzika treba da izraava ushienje i radost oveka to se nalazi u Gospodnjem prisustvu. Pevanje razliitih horova u Otkrivenju dolazi iz srca i izraajno je. Oni pevaju "glasom velikim" (Otkr. 5:12;7:10) i izraava njihove emocije reima "Amin, aliluja" (Otkr. 19:4). Mora da postoji ravnotea izmeu emocionalne i intelektualne strane ivota u religiji i bogosluenju. "Muziki izraz na bogosluenju mora da ima emocionalni i intelektualni aspekt jer je to priroda oveka, priroda muzike i priroda religije. Najbolje

154

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

to ume muzika treba da pokae na bogosluenju to jedinstvo izmeu ivota, religije i muzike pristupom kompoziciji koji je skladan, razuman i oseajan."25 Potovanje u Bojoj svetinji. I na kraju, crkvena muzika treba da iskazuje potovanje, to je u skladu sa svetom prirodom bogosluenja. Znaajno je da od osam rei koje se koriste u Novom Zavetu da izraze bogoslubeni odgovor Bogu, samo jedna od njih se koristi u Okrivenju.26 To je grka re prokuneo koja se obino prevodi "pokloniti se" ili "pasti niice". Ovaj izraz se javlja 58 puta u Novom Zavetu, od ega se 23 puta javlja u Otkrivenju.27 Izraz prokuneo sastoji se od dva korena: pros to znai "prema" i kuneo to znai "poljubiti". Kada se sastave oni podrazumevaju ast i potovanje koji se pokazuju prema superiornome. Mnogo puta nam se u Otkrivenju kae da nebeska bia "padaju i klanjaju se pred Njim" (Otkr. 4:10; 5:14; 7:11; 11:17; 15:4; 19:4). Znaajno je da Jovan Otkrovitelj koristi samo prokuneo da bi opisao bogosluenje poslednjeg vremena u kome se odaje puno potovanje. Razlog moe biti potreba da se opomene generacija poslednjeg vremena da ne bude zavedena lanim bogosluenjem Vavilona koje je karakteristino po grozniavom uzbuenju. Bog je svet i mi mu sluimo s dubokim potovanjem, strahopotovanjem i ljubavlju. I u jerusalimskom Hramu i u nebeskoj svetinji Bogu se slui s velikim potovanjem. Isti stav treba da se pokae na naem bogosluenju danas, jer se Bog ne menja. Danas ivimo u svetu grozniave aktivnosti, stalne zabave i bliskih poznanstava. To se odraava i u savremenoj pop muzici koja o Bogu govori lakoumno i bez potovanja. Bogosluenje u zemaljskom i nebeskom hramu ui nas da treba da se poklonimo u poniznosti pred naim velikim Bogom. Sveta muzika moe da pomogne da se umiri nae srce i dua da bismo mogli jasnije da shvatimo ko je zaista na Bog i da mu odgovorimo s potovanjem. Deo 3 Crkvena muzika u kontekstu drugog dolaska Verovanje u sigurnost i neposrednost Hristovog povratka jeste pogonska sila adventistikog bogosluenja i naina ivota. Biti adventista znai, pre svega, iveti eljno oekujui slavni dan Hristovog dolaska. Petar poziva da se gleda napred:25

Calvin M. Johansson, Music and Ministry: A Biblical Counterpoint (Peabody, MA, 1986), p. 67-68. 26 Vidi, Ralph P. Martin, The Worship of God (Grand Rapids, MI, 1982), p. 11. 27 Vidi, James Strong, The Exhaustive Concordance of the Bible (New York, 19890), p. 1190.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

155

"Zacijelo se nadajte blagodati koja e vam se prinijeti kad doe Isus Hristos" (1.Petr. 1:13). Pavle reito izraava ovaj pogled napred: "Jedno pak velim: to je ostrag zaboravljam, a za onijem to je naprijed seem se, i trim k biljezi, k daru gornjega zvanja Boijega u Hristu Isusu" (Fil. 3:13,14). Hodoasnikov pogled u budunost. iveti ovako gledajui napred znai gledati na svoj sadanji ivot kao na hodoae, na putovanje u bolju zemlju. Pisac Jevrejima zapaa da su Avram i svi pravi vernici u prolosti bili hodoasnici, ne imajui stalno mesto boravka na zemlji. "...Priznavi da su gosti i doljaci na zemlji. Jer koji tako govore pokazuju da trae otaastva. I da bi se oni opomenuli onoga iz kojega izioe, imali bi vrijeme da se vrate. Ali sad bolje ele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad" (Jerv. 11:13-16). Neko je rekao da su hriani dvadesetog veka "najbolje preruena druina hodoasnika koju je svet ikada video". Mnogi hriani smatraju ovaj svet "dnevnom sobom" u kojoj treba iveti kao da Hristos nee nikada doi, umesto da ga smatraju"ekaonicom" za svet koji e doi. Pogled napred na budue Boje carstvo nas izaziva da ne pridajemo trajnu vrednost i funkcije sadanjim religioznim ili politikim institucijama, zato to one nisu metod kojim e se uspostaviti Boje carstvo. On nas izaziva da shvatimo da e, kada Isus bude doao, sve nae ljudske institucije, ukljuujui i nae crkve, doi svome kraju. Mi moramo graditi za budunost shvatajui da budunost ne pripada po pravu onome to gradimo. Konaan efekat ivljenja s pogledom uprtim napred jeste gledanje na sve nae institucije i line odluke u svetlu dolaska naeg Gospoda. Bogosluenje u oekivanju. Oekivanje Hristovog skorog dolaska daje specijalnu grau adventistikom bogosluenju i muzici. Bogosluenjem probijamo barijere vremena i prostora i oseamo predukus blaenstva budueg nebeskog bogosluenja koje nas oekuje prilikom slavnog Gospodnjeg dolaska. Pisac Jevrejima govori o toj vitalnoj funkciji bogosluenja: "Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga ivoga, Jerusalimu nebeskome, i mnogijem hiljadama anela, k saboru i crkvi prvorodnijeh koji su napisani na nebesima" (Jevr. 12:22,23). Zajedniko bogosluenje vernika daje nam mogunost da privremeno zaboravimo i prevaziemo neprijatnu stvarnost sadanjeg ivota i da nakratko bacimo pogled na blaenstvo sveta koji e doi. Muzika, molitve, objavljivanje i svedoenje i zajednica sa ostalim lanovima, sve nam to moe dati predukus budueg nebeskog Jerusalima i sveanog okupljanja Boje dece. Takvo iskustvo hrani i snai adventnu nadu u naim srcima dajui nam viziju i predukus slave drugog adventa. Oekivanje Hristovog dolaska daje oseaj hitnosti adventistikog bogosluenja. Poslanica Jevrejima savetuje vernicima "da razumijevamo jedan drugoga u

156

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

podbunjivanju k ljubavi i dobrijem djelima, ne ostavljajui skuptine svoje, kao to neki imaju obiaj, nego jedan drugoga svjetujui, i toliko vema koliko vidite da se pribliuje dan sudni" (Jevr. 10:23-25).28 Potreba za okupljanjem i meusobnim hrabrenjem predstavljena je u ovom stihu kao utoliko hitnija to se dan Hristovog dolaska pribliuje. to smo blii Hristovom povratku, to e vei biti sotonini napori da se potkopa delo Boje u naem ivotu i u ovom svetu. "Teko vama koji ivite na zemlji i moru, jer avo sie k vama, i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima!" (Otkr. 12:12). Nadahnue i ohrabrenje koje dobijamo na zajednikom bogosluenju sa ostalom braom moe da nam pomogne da se vrsto uhvatimo za nau veru i nadu u skori dolazak Spasitelja. Adventna muzika. Crkvena muzika igra vitalnu ulogu u snaenju vere i hranjenju nade u Hristov dolazak. Pevajui himne vernici doaravaju dan kada e videti Isusa i govoriti s Njim licem k licu. "Licem k licu gledau Ga iza svoda zvezdanoga, licem k licu u svoj slavi vrlo skoro gledau Ga." Nije nikakvo iznenaenje to pesmarica Crkve adventista sedmoga dana ima 34 himne o drugom dolasku.29 One daleko brojano nadmauju himne o bilo kom drugom predmetu ukljuujui 18 himni o suboti.30 Muzika i tekst adventistikih himni izraava razliita oseanja. Na primer "O, mi vidimo svetlost zlatnog jutra kako se probija kroz noni mrak" slika uzbuenje prilikom pojavljivanja Gospoda na zlatnom nebu. "O Gospode Isuse, hoemo li skoro, hoemo li skoro klicati pesmu radosti? Hrist se vraa, aliluja!" izraava enju i nestrpljenje da se vidi Gospod. "O, mora da svie dan!" ponovo nas uverava da e se znaci poslednjeg vremena brzo ispuniti. "Podignite trubu i glasno neka odjekne" poziva vernike da hrabro objavljuju da "Isus ponovo dolazi". "Mi imamo tu nadu koja gori u naem srcu" opisuje na divan nain verovanje da je "vreme blizu kada e se narodi iz bliza i daleka probuditi i povikati i zapevati: Aliluja! Hrist je car". "Kada bude prozivka tamo gore, biu tamo" s oduevljenjem potvruje reenost da se bude spreman za taj dan "Kad odjekne Gospodnja truba i kad vremena vie nee biti". Adventno nadahnue. Slavna vizija o Hristovom povratku nadahnjuje komponovanje mnogih himni koje ulivaju veru ime se ve vekovima obogauje crkveni ivot i bogosluenje. Danas, dok stojimo na pragu Gospodnjeg povratka i "gledamo kako se pribliava taj dan" (Jevr. 10:23-25), blaena nada treba da nadahnjuje komponovanje novih pesama koje mogu ponovo da zapale plamen i

28 29

Podvukao autor. The Seventh-day Adventist Hymnal (Washington, DC, 1985), p. 783. 30 Isto., p. 787.

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

157

ohrabre vernike "da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovome svijetu, ekajui blaena nada i javljanje slave velikoga Boga i spasa naega Isusa Hrista" (Titu 2:12,13). Nove adventne pesme bez dominantnog bita potrebne su danas da utiu posebno na mlau generaciju koja je zarobljena brzim, ritmikim, glasnim, elektronski pojaanim zvucima i neobuzdanim tekstovima rok muzike. Dopreti do mlae generacije je strahovit zadatak, jer u mnogo sluajeva njihova ula postaju tako otupljena usled prevelikog izlaganja glasnim, ritmikim zvucima rok muzike da vie ne mogu da uju "tihi i tanak glas". U svom Padu zapada, Osvald Spengler je dao zloslutnu opomenu pre mnogo godina: "U poslednjim stadijumima civilizacije sva umetnost postaje nita drugo do razdraivanje ula (uzbuenje)."31 Zaista, mi danas ivimo u poslednjem stadijumu civilizacije poslednjeg vremena kada "razdraivanje ula" rok idiomom napada ak i evaneosku zajednicu ukljuujui sve vei broj adventistikih crkava. Rok muzika za mnoge obezbeuje varljivu zamenu za unutranja oseanja "ljubavi, radosti i mira" koja se javljaju kada Sveti Duh deluje u naem ivotu (Gal. 5:22). Pred nama je danas izazov da pomognemo naoj rok-end-rol generaciji da u viziji vidi taj slavni dan koji dolazi kada e moi da doive najuzbudljiviji fantastini audiovizuelni dogaaj, koji su ikada mogli da zamisle - slavni dolazak Stene vekova. Aneli koji e Ga pratiti proizvee najgromoglasnije zvuke koje je ova planeta ikada ula. Krasota Njegovog prisustva i vibracije od odzvanjanja Njegovog glasa bie toliko mone da e unititi nevernike i doneti novi ivot vernicima. Tako slavan dogaaj moe da zapali matu dananjih muziara da komponuju nove pesme koje e uticati na mnoge koji trae smisao i nadu u svom ivotu. Pesma koja mi pada napamet je "Dobrodoli kui, deco" od Edrijana Kinga. Ta pesma nam pomae da shvatimo ushienje i emocionalno uzbuenje tog slavnog dana koji dolazi kada "e se vrata neba irom otvoriti i svi koji vole Gospoda ui unutra". Sam Gospod e pozdraviti svoju decu reima "Dobrodoli kui, deco, ovo je mesto koje sam pripremio za vas. Dobrodoli kui, deco, sada kada je va posao na zemlji gotov. Dobrodoli kui, deco, vi koji ste me sledili tako verno". Nove adventistike pesme, kao to je "Dobrodoli kui, deco", koje su teoloki ispravne i muziki inspirativne, mogu da obogate bogoslubeno iskustvo vernika i da utiu na one koji odgovaraju na delovanje Svetoga Duha u svom ivotu.

31

Kako je citirao Jack Wheaton," Are Jazz Festivals Killing Jazz?" Pro/Ed Review 1 (April/May 1972), p. 19.

158

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

Moj sin, anluka, rekao mi je da je "Dobrodoli kui, deco" SHM pesma. Ovu pesmu smo iskoristili za video snimak pod naslovom "Subota u pesmama" u kojoj dva istaknuta lirska tenora zajedno sa mnom predstavljaju subotu reima i pesmama. injenica da sam tu pesmu iskoristio i ne znajui da je iz produkcije SHM pokazuje da savremene pesme mogu imati muziku i tekst koji su prikladni za bogosluenje. Zakljuak Primetili smo na poetku da je muzika kao staklena prizma kroz koju sijaju Boje vene istine. Kroz crkvenu muziku moe se uiti i objavljivati itav spektar biblijskih istina. Kroz celu crkvenu istoriju ljudi su kroz muziku uili velike istine hrianske vere i o tome da Hristu pripada njihov ivot. Pokuavajui da izazovu oivljavanje bogosluenja, mnoge evangelike crkve danas prihvataju religiozne rok pesme na osnovu linog ukusa i kulturnih trendova, a ne na osnovu jasnih teolokih ubeenja. Rezultat je da neke popularne pesme koje se pevaju u toku crkvene slube imaju neodgovarajuu ili ak jeretiku teologiju orijentisanu prema linom zadovoljstvu. Izbor prikladne crkvene muzike je veoma bitan osobito za Crkvu adventista sedmoga dana, jer kroz svoju muziku ona ui i objavljuje istine za poslednje vreme koje su joj poverene. Naalost, muziki i bogoslubeni stil veine adventistikih crkava u velikoj meri je zasnovan na nekritikom prihvatanju bogoslubenog stila drugih crkava. Da bismo obezbedili teoloku osnovu za izbor i izvoenje muzike u toku bogosluenja u adventistikim crkvama, u ovom poglavlju smo razmotrili implikacije o suboti, Hristovoj slubi u nebeskoj svetinji i drugom dolasku. Otkrili smo da svako od ova tri karakteristina adventistika verovanja doprinosi na svoj jedinstveni nain definiciji kakva treba da bude crkvena muzika. Subota nas ui da potujemo razliku izmeu svetog i svetovnog, ne samo u vremenu, nego i u oblastima kao to su crkvena muzika i bogosluenje. U vreme kada kulturni relativizam vri uticaj na mnoge crkve da zamagle razliku izmeu svete i svetovne muzike, subota nas ui da potujemo tu razliku u svim aspektima hrianskog ivota ukljuujui i crkvenu muziku i bogosluenje. Koristiti svetovnu muziku za crkvenu slubu u subotu znai tretirati subotu kao svetovni dan i crkvu kao svetovno mesto. Prouavanje muzike i liturgije u jerusalimskom Hramu, kao i u nebeskoj svetinji, bilo je veoma pouljivo. Otkrili smo da, iz potovanja prema Bojem prisustvu, udaraki instrumenti i zabavna muzika koja stimulie ljude fiziki, nisu bili dozvoljeni u slubama u Hramu, niti se koriste u liturgiji nebeske svetinje. Iz istog razloga,

GLAVA VI

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

159

udaraki instrumenti i muzika koja stimulie ljude fiziki umesto da ih uzdie duhovno, nemaju mesta u crkvi danas. Bogosluenje u zemaljskom i nebeskom hramu ui nas takoe da se Bogu treba klanjati i sluiti Mu s velikim potovanjem. Crkvena muzika ne sme da govori o Bogu lakoumno i bez potovanja. Ona treba da pomogne da se naa dua umiri i da Mu odgovori s potovanjem. Verovanje u sigurnost i neposrednost Hristovog dolaska trebalo bi da bude pogonska sila adventistikog naina ivota i crkvene muzike. Stena vekova koja e se uskoro pojaviti, s najveim brojem anela koji je ovaj svet ikada video, moe da zapali matu muziara da danas komponuju nove pesme koje e uticati na one koji trae smisao i nadu u svom ivotu. Na pragu novog milenijuma, Crkva adventista sedmoga dana suoava se sa izazovom bez presedana i prilikom da preispita teoloku osnovu za izbor i izvoenje svoje muzike. Nadamo se i molimo da e crkva odgovoriti na ovaj izazov, ne prihvatajui nekritiki savremenu pop muziku koja je tua misiji i poruci crkve, ve promoviui komponovanje i pevanje pesama koje prikladno izraavaju nadu koja gori u naim srcima (1.Petr. 3:15).

160

Adventistika teologija o crkvenoj muzici

GLAVA VI

7. BIBLIJSKI MUZIKI PRINCIPISamuele Bakioki Pria se da je neki ovek u toku izborne kampanje imao nalepnicu na braniku koja je glasila "Ve sam se odluio. Molim da me ne zbunjujete injenicama." Ova pria nas podsea o raspravi koja se vodi o upotrebi "hrianske rok muzike" za bogosluenje ili evangelizacije. Mnogi hriani imaju vrsta gledita u korist ili protiv upotrebe takve muzike. Kao hriani ne moemo zatvoriti svoj um za istraivanje biblijskih istina, jer smo pozvani da rastemo u "blagodati i u poznanju" (2.Petr. 3:18). Ponekad mislimo da znamo sve to Biblija ui o nekoj doktrini, ali kad ponemo da je istraujemo, ubrzo otkrivamo koliko je malo poznajemo. To je moje iskustvo. Mnoge mesece koje sam proveo istraujui biblijske tekstove koji govore o muzici, pevanju i muzikim instrumentima, uinili su da postanem svestan injenice da Biblija ima daleko vie da kae o muzici, osobito crkvenoj muzici, nego to sam ikada mogao zamisliti. Prednost je podeliti to iskustvo saznavanja sa onima koji su eljni da potpunije shvate biblijske muzike principe. Ciljevi ovog poglavlja. Opti cilj ovog poglavlja jeste da se iz Biblije iskristaliu neki osnovni principi u pogledu prikladne muzike za crkvenu slubu i privatnu upotrebu. Zadatak nije lak jer Biblija nije napravljena kao neki doktrinarni prirunik sa odsekom posveenim iskljuivo muzici. Umesto toga, Biblija je izvorna knjiga sa preko 500 referenci, rasutih na sve strane, o muzici, muziarima, pevanju i muzikim instrumentima. Izazov nije gde nai ove reference, ve kako iz njih izvui principe koje mi danas moemo primeniti. Ne pokuavamo da idemo tragom istorije muzike u Bibliji, poto se nekoliko strunih studija ve bavi tim predmetom. Na cilj je da na muziku u Bibliji gledamo vie teoloki nego istorijski. Ono to emo se truditi da razumemo jeste priroda i funkcija muzike u socijalnom i religioznom ivotu Bojeg naroda. Blie reeno, elimo da utvrdimo kakvu razliku, ako je uopte ima, Biblija pravi izmeu svete i svetovne muzike. Da li je ritmika muzika koja je bila povezana sa igranjem i zabavom ikada bila koriena u Hramu, sinagogi ili ranoj crkvi? Ovo poglavlje se deli na tri dela. Prvi deo istrauje vanost muzike u Bibliji, posebno pevanja. Odgovaramo na tri glavna pitanja: (1) Kada, gde, kako i zato treba da

162

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

pevamo? (2) ta znai "poklikni Gospodu"? (3) Koja je to "nova pesma" koju vernici treba da pevaju? Drugi deo ovog poglavlja se usredsreuje na muziku slubu u Bibliji. Istraivanje poinje sa muzikom slubom u Hramu i onda se nastavlja sa muzikom slubom u sinagogi i konano u novozavetnoj crkvi. Rezultati ovog istraivanja su znaajni jer pokazuju da, suprotno preovlaujuim pretpostavkama, Biblija pravi jasnu razliku izmeu svete i svetovne muzike. Udaraki instrumenti, ritmika muzika sa bitom i igranje nikada nisu bili deo muzike slube u Hramu, sinagogi ili ranoj crkvi. Trei deo ovog poglavlja istrauje ta Biblija ui o igranju. Pitanje na koje odgovaramo jeste da li Biblija dozvoljava ili ne igru kao pozitivnu komponentu crkvenog bogosluenja. To je vano pitanje jer se oni koji podravaju pop muziku pozivaju na neke biblijske tekstove koji govore o igri da bi opravdali svoju upotrebu ritmike muzike za igru u crkvi. Kao zakljuak bie dat kratak sie biblijskih principa koji e se javiti u toku ove studije. Deo 1 Vanost pevanja u Bibliji Vanost muzike u Bibliji pokazana je injenicom da su Boje kreativne i spasonosne aktivnosti praene i proslavljane muzikom. Prilikom stvaranja kae nam se da "pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu" (Jov 38:7). Prilikom utelovljenja, nebeski hor je pevao: "Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meu ljudima dobra volja" (Luka 2:14). Prilikom konanog ostvarivanja spasenja veliko mnotvo spasenih e pevati: "Aliluja! jer caruje Gospod Bog svedritelj. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer doe svadba jagnjetova, i ena njegova pripravila se; i dano joj bi da se obue u svilu istu i bijelu" (Otkr. 19:6-8). Pevanje stvorenja. Odgovor prirodnog sveta na velianstvenu slavu Bojih stvorenih dela esto se izraava kao pevanje. To jasno pokazuje da je pevanje neto to je Bogu drago i emu se On raduje. Brojni primeri pokazuju da je sve to je Bog stvorio pozvano da peva hvale Bogu. "Nek se vesele nebesa, i zemlja se raduje; nek pljeska more i to je u njemu; neka skae polje i sve to je na njemu; tada nek se raduju sva drveta umska pred licem Gospodnjim" (Ps. 96:11,12). "Rijeke neka pljeskaju rukama; skupa gore nek se raduju pred licem Gospodnjim" (Ps. 98:8). "Blagosiljajte Gospoda sva djela njegova, po svijem mjestima vlade njegove!" (Ps. 103:22).

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

163

itamo o pticama koje pevaju jer im Bog obezbeuje vodu (Ps. 104:12). Nebo, nizine zemaljske, planine, ume i svako drvo pevaju Gospodu (Is. 44:23). Pustinja, gradovi i oni koji ive po stenama pevaju i daju slavu Bogu (Is. 42:1-12). ak e i pustinja procvetati i "veselie se radujui se" (Is. 35:2). Sve ove metaforike aluzije da iva i neiva dela stvaranja pevaju i kliu hvalu Bogu pokazuju da je muzika neto to je Bog naredio i to eli. Da su ovo jedine reference u Bibliji, bile bi dovoljne da znamo da muzika, osobito pevanje, ima vano mesto i svrhu u Bojem svemiru. Ljudsko pevanje. Krasniji od sveg pevanja prirode je poziv koji je upuen ljudskim biima da pevaju. "Hodite, zapjevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svojega!" (Ps. 95:1). "Pojte Gospodu, sveci njegovi, i slavite sveto ime njegovo" (Ps. 30:4). "Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za udesa njegova radi sinova ljudskih!" (107:8). Isus je jednom rekao da, ako Ga ljudi ne budu hvalili, "kamenje e povikati" (Luka 19:40). Biblija izriito pominje da pevanje treba da bude upueno Bogu. Njegova svrha nije lino zadovoljstvo, ve proslavljanje Boga. Mojsije je rekao narodu: "Pjevau Gospodu, jer se slavno proslavi" (2.Mojs. 15:1). David je objavio: "Toga radi hvalim te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvojemu" (2.Sam. 22:50). Slino tome, Pavle opominje vernike da pevaju i smiljaju melodije "u srcima svojijem Gospodu" (Ef. 5:19). Bog i hvala koju Mu upuuje Njegov narod su tako povezani jedno s drugim da se sam Bog identifikuje kao "pesma moja": "Sila je moja i pjesma moja Gospod" (2.Mojs. 15:2). Muzika u Bibliji nije samo za Boga, ona je takoe od Boga. Ona je Boji dar ljudskoj porodici. Hvalei Boga za Njegovo osloboenje, David kae: "I metnu u usta moja pjesmu novu, hvalu Bogu naemu" (Ps. 40:3). Tako muzika moe biti nadahnuta od Boga, kao i Njegova sveta Re. Snaan dokaz je injenica da je najdua knjiga Biblije Psalmi - knjiga himni Bojeg naroda u biblijska vremena. To znai da sveta muzika nije samo ljudski umetniki izraz. Mi moemo praviti razliku u stilu ili vrstama muzike, ali nijedan hrianin ne moe legitimno da se suprotstavi muzici samoj po sebi, jer je muzika deo onoga to je Bog u svojoj milosti obezbedio za ljudsku porodicu. Muzika je bitna za ukupnu ovekovu dobrobit. Prva izjava koju nalazimo u Bibliji o bilo kom predmetu ima osnovnu vrednost. To vai i u sluaju muzike. Samo nekoliko generacija od Adama i Eve, Biblija nam kae da su se rodila tri sina Lamehu i njegovim dvema enama, Adi i Seli. Svaki sin je predstavljen kao "praotac" neke osnovne profesije. "Ada rodi Jovila; od njega se narodie koji ive pod atorima i stoku pasu. A bratu njegovu bjee ime Juval; od njega se narodie gudai i svirai (on je bio otac svima onima koji sviraju liru i frulu). A i Sela rodi Tovela, koji bjee vjet kovati svata od mjedi i od gvoa" (1.Mojs. 4:20-22).

164

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Oigledno je da su ova trojica brae bili praoci tri razliite profesije. Prvi je bio farmer a trei alatniar. I poljoprivreda i industrija su vane za ivot ljudi. U sendviu izmeu ove dvojice nalazi se muzika profesija srednjeg brata. Ono to se izgleda eli rei jeste da ljudska bia nisu pozvana samo da proizvode i troe hranu i robu, nego i da uivaju u lepoti, kao to je muzika. Ameriki klasini pijanista Sem Totmen vidi u ovom stihu dokaz da je Bog dao ono to je potrebno za estetske ljudske potrebe, osim za fizike i materijalne. On pie: "Ovde, u okviru samo nekoliko stihova, Bog otkriva da zadovoljavanje ovekovih materijalnih potreba nije dovoljno: pored toga ovek mora da ima oduka za svoje estetske oseaje. Jo od samog poetka muzika je bila vie od puke razbibrige koja bi se mogla smatrati kao neto prijatno ali u sutini nepotrebno. Jednostavno reeno, Bog je stvorio u oveku izvesnu estetsku potrebu koja se najbolje moe zadovoljiti muzikom, i u svojoj ljubavi i mudrosti on je obezbedio zadovoljenje te potrebe."1 Iz biblijske perspektive muzika nije samo neto u emu se moe uivati. Ona je dar koji je Bog dao da se u potpunosti zadovolje ljudske potrebe. Samo postojanje muzike treba da nam bude razlog da hvalimo Boga to nam je s puno ljubavi dao dar kroz koji moemo da izrazimo svoju zahvalnost Njemu, a da u isto vreme u sebi oseamo uitak. Razlog za pevanje. U Bibliji se u centru religiozne muzike nalazi Bog, a ne ovekovo "ja". Ideja da se Gospod hvali zabave radi strana je Bibliji. Orkestri ili pevai nisu izvodili nikakve "jevrejske" niti "hrianske" koncerte u Hramu, sinagogi ili hrianskim crkvama. Religiozna muzika nije bila sama sebi cilj, ve je bila sredstvo da se hvali Bog pojanjem Njegove Rei. Neverovatno otkrie skorijeg datuma, o kome e biti rei kasnije, jeste da je itav Stari Zavet prvobitno bio namenjen za pojanje. Pevanje u Bibliji nije radi linog zadovoljstva, niti da bi se osvojili neznaboci melodijama koje su im bliske. Cilj je da se Bog hvali pojanjem Njegove Rei - metoda koja je poznata kao "kantilacija". Zadovoljstvo u pevanju ne dolazi od ritmikog bita koji stimulie ljude fiziki, ve od samog iskustva hvaljenja Gospoda. "Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod; pojte imenu njegovu, jer je slatko" (Ps. 135:3). "Hvalite Gospoda, jer je slatko pjevati Boga naega, jer blagome prilikuje hvala" (Ps. 147:1). Pevati Gospodu je "dobro" i "slatko", jer ono prua mogunost vernicima da Mu iskau svoju radost i zahvalnost za blagoslove stvaranja, osloboenja, zatite i spasenja. Pevanje se u Bibliji vidi kao prinoenje zahvalne rtve Gospodu za Njegovu

1

Citirano u Baner of Truth (January 1977), p.13.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

165

dobrotu i blagoslove. Taj pojam se posebno izraava u Psalmu 69:30,31: "Slaviu ime Boije u pjesmi, veliau ga u hvali. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima." Ideja da je pevanje hvale Bogu bolje od rtve podsea nas na slian pojam, naime, da je poslunost bolja od rtve (1.Sam. 15:22). Pevanje hvale Bogu pojanjem Njegove Rei nije samo prijatno iskustvo; to je takoe sredstvo milosti za vernika. Pevanjem vernici Bogu prinose slubu hvale koja ih osposobljava da prime Njegovu osposobljavajuu milost. Nain pevanja. Da bi ispunilo svoju nameravanu funkciju, pevanje mora da izraava radost, milinu i zahvalnost. "Pjevajte Gospodu pjesmu zahvalnu" (Ps. 147:7). "I ja te hvalim uz psaltir, tvoju vjernost Boe moj; udaram ti u gusle, svee Izrailjev! Raduju se usta moja kad pjevam tebi" (Ps. 71:22-23). Zapazimo da je pevanje praeno harfom i lirom (koja se esto zove psaltir - Ps. 144:9; 33:2; 33:3), a ne sa udarakim instrumentima. Razlog, kao to smo zapazili ranije, jeste to se iani instrumenti stapaju sa ljudskim glasom ne potiskujui ih. Na mnogim mestima Biblija pokazuje da nae pevanje treba da bude s oseanjem radosti i miline. Kae nam se da Leviti "hvalie s velikim veseljem, i savivi se poklonie se" (2.Dnevn. 29:30). Pevanje ne treba da bude samo sa milinom ve i sa celim srcem. "Hvalim te, Gospode, iz svega srca svojega" (Ps. 9:1). Ako budemo sledili ovaj biblijski princip, onda e nae pevanje himni ili pesama hvale u crkvi biti radosno i oduevljeno. Pevati s oduevljenjem potrebno je da bi se milost Boja uselila u vernikovo srce (Kol. 3:16). Bez boanske ljubavi i milosti u srcu pevanje postaje kao zvono koje zvoni i praporac koji zvei (1.Kor. 13:1). Osoba koje je doivela preobraavajuu Boju milost (Ef. 4:24) moe da posvedoi da Gospod "metnu u usta moja pjesmu novu, hvalu Bogu naemu" (Ps. 40:3). Muzika neobraenog, buntovnog srca je za Boga razdraujua buka. Bog je zbog neposlunosti kazao sinovima Izraelovim: "Ukloni od mene buku pjesama svojih" (Am. 5:23). Ova izjava je relevantna u vreme glasne pojaane pop muzike. Ono to je Bogu drago nije jaina zvuka muzike, ve stanje srca. "Pokliknite Gospodu" (pravite radosnu buku pred Gospodom). Kada je re o jaini zvuka muzike setiemo se saveta "pokliknite Gospodu" (pravite radosnu buku pred Gospodom) - izraza koji se javlja sedam puta u Starom Zavetu (Ps. 66:1; 81:1; 95:1,2; 98:4,6; 100:1). Ovi stihovi se esto koriste da se brani upotreba glasne rok muzike u crkvi. Propovedao sam u crkvama u kojima je muzika sastava bila pojaana na toliko decibela da su me bolele bubne opne nekoliko dana posle toga. To je cena koju ponekad

166

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

moram da platim za propovedanje Rei Boje u onim crkvama koje su uvele muzike sastave sa veoma monim pojaalima. Ponekad su njihovi ogromni zvunici postavljeni na samoj propovedaonici blizu uiju propovednika. Odbrana za upotrebu zagluujueg zvuka na bogosluenju jeste da Bog stvarno ne mari za to kako mi zvuimo, samo treba da Mu kliemo (da pravimo pred Njim radosnu buku). Poto rok sastavi sa svojom elektronskom opremom prave monu, gromoglasnu buku, navodno je Bog veoma srean zbog te "radosne buke". Pre nego to prouimo te biblijske tekstove u kojima se u nekim pogreno shvaenim prevodima pojavljuju izrazi "radosna buka" ili "glasna buka" (u naim prevodima "kliknimo" ili "pokliknimo", prim. prev.), vano je da se podsetimo da u biblijska vremena nije bilo nikakvih elektronskih pojaala. Ono to je u biblijska vremena bilo glasno, bilo bi veoma normalno danas. Jaina zvuka kojeg proizvodi ljudski glas ili muziki instrumenti bez pojaala ne poveava se u srazmeri sa brojem uesnika. Deset truba ne prave deset puta veu buku ili jainu zvuka od jedne trube. U svojoj knjizi o Psihologiji muzike, Karl Sior posveuje celo jedno poglavlje predmetu jaine zvuka. On pie: "Dodavanje jednog ili vie tonova istog intenziteta tei da povea ukupni intenzitet jaine zvuka, ali samo do izvesnog blagog stepena. Na primer, ako imamo klavirski ton od 50 decibela i dodamo mu drugi ton istog intenziteta, zajedniki efekat e biti oko 53 decibela. Ako dodamo trei ton, ukupan intenzitet e biti otprilike 55 decibela. Tako se dodavanje ukupnog intenziteta smanjuje sa brojem jedinica koje se udruuju, a u svakom sluaju poveanje je malo u poreenju sa prvobitnim intenzitetom jednog elementa."2 To znai da su pevai koje je David odredio koji "hvaljahu Gospoda uz orua koja naini za hvalu" (1.Dnevn. 23:5) mogli da proizvedu najvie zvuk jaine oko 70 ili 80 decibela, jer nisu imali mogunosti za pojaavanje. Uobiajeni hor je bio prilino mali, sastojao se od najmanje 12 odraslih mukaraca pevaa, a bio je praen sa nekoliko ianih instrumenata. Nivo jaine zvuka zavisio je od razdaljine izmeu pevaa i zbora. Nasuprot tome, rok grupa od etiri oveka sa odgovarajuim sistemom za pojaavanje moe da proizvede zvuk jaine u nivou od 130-140 decibela, to moe da nadjaa dambo det pri uzletanju. "Glasna buka" u biblijska vremena nije bila dovoljno glasna da bi ljudima fiziki nakodila. Danas je mogunost da se nanese oteenje preteranom jainom zvuka stalna mogunost. "Veina lekara za ui kau da ne bi trebalo da sluamo bilo ta iznad 90 decibela na zvunoj skali. Mnoge rok muzike grupe, i svetovne i hrianske, sviraju na nivou od 120-125 decibela! (Imajmo na umu da SST Konkord supersonini

2

Carl E. Seashore, Psychology of Music (New York, 1968), p. 135.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

167

avion prelazi neznatno 130 decibela kada uzlee sa vaingtonskog aerodroma.) "Ili ne znate da su tjelesa vaa crkva svetoga Duha" (1.Kor. 6:19). Naravno, ovaj tekst se moe primeniti i za ovu stvar. Treba da budemo dobri pristavi i svojih bubnih opni."3 Da li glasna buka hvali Boga? Da li nas ti biblijski stihovi koji govore o pravljenju "radosne buke" ili "glasne buke" pred Gospodom ue da je Bogu drago preterano pojaavanje ljudskog glasa ili muzikih instrumenata u toku bogosluenja? Teko. Ovaj zakljuak je u velikoj meri izvuen iz pogrenog prevoda originalnog jevrejskog izraza koji se obino prevodi kao "buka". U svojoj knjizi Uspon muzike u starom svetu, Kurt Zaks odgovara na ovo pitanje: "Kako su pevali stari Jevreji? Jesu li zaista vikali iz sveg glasa? Neki tumai pokuavaju da nas uvere da je tako bilo i posebno se pozivaju na nekoliko psalama koji navodno svedoe u prilog pevanju fortissimo. Ali ja sumnjam da oni izvlae takav zakljuak iz prevoda umesto iz originala."4 Izraz "praviti radosnu buku" je pogrean prevod jevrejskog ruwa. Taj izraz ne znai praviti bilo kakvu glasnu buku, ve klicati od radosti. Bog biblijskog otkrivenja ne raduje se glasnoj buci per se, ve radosnim melodijama. Jedan dobar primer nalazi se u Jovu 38:7 gde se ista re ruwa koristi da opie sinove Boje koji su "klicali radosno" prilikom stvaranja. Pevanje nebeskih bia prilikom stvaranja teko bi moglo da se okarakterie kao "glasna buka", jer "buka" pretpostavlja nerazumljivi zvuk. Pogrean prevod izraza ruwa kao "buka" zamenili su prevodioci nove internacionalne verzije (New International Version), gde se ovaj izraz dosledno prevodi kao "klicati od radosti", a ne kao "praviti radosnu buku". Na primer, u KJV (King James Version) Psalam 98 glasi: "Pravi radosnu buku pred Gospodom, sva zemljo: pravi glasnu buku i raduj se i pevaj hvalu". Zapazimo racionalniji prevod u NIV: "Klii radosno Gospodu, sva zemljo, zapevaj radosnu pesmu sa muzikom" (Ps. 98:4). Kao nebo i zemlja razlika je izmeu "pravljenja radosne buke Gospodu" i "klicanja od radosti" ili "pevanja radosne pesme". Pevanje radosno i ushieno punom jainom ljudskog glasa nije pravljenje buke, ve oduevljeno izraavanje radosti. Drugi oigledan primer pogrenog prevoenja nalazimo u Psalmu 33:3 koji u KJV glasi: "Pevajte mu pesmu novu; svirajte veto s glasnom bukom." Ovaj poslednji izraz je kontradiktoran, jer muzika koja se veto svira teko da bi se mogla opisati kao "glasna buka": udo je kako prevodioci KJV nisu videli tu kontradikciju. NIV korektno izraava stih: "Pevajte mu pesmu novu; svirajte veto i kliite radosno" (Ps. 33:3).

3

4

Tom Allen, Rock 'n' Roll, the Bible and the Mind (Beaverlodge, Alberta, Canada, 1982), P. 156. Curt Sachs, The Rise of Music in the Ancient World (New York, 1943), p. 80.

168

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Dve starozavetne reference pokazuju da ponekad muzika moe da se pretvori u pravljenje buke. Prva referenca nalazi se u Amosu 5:23 gde Bog ukorava neverne Izraelce: "Ukloni od mene buku pjesama svojih, i sviranja psaltira tvojih neu da ujem." Slinu opomenu nalazimo u Jezekiljevom proroanstvu protiv Tira: "I prekinuu jeku (buku) pjesama tvojih, i glas kitara tvojih nee se vie uti" (Jez. 26:13). U oba teksta re "buka" ispravno prevodi jevrejski hamown, re koja se javlja osamdeset puta u Starom Zavetu i koja se obino prevodi kao "buka" ili "graja". NIV korektno koristi re "buka": "Uiniu kraj vaim bunim pesmama i muzika vaih harfi vie se nee uti." Bog gleda na takvu muziku kao na "buku" jer je proizvode buntovni ljudi. U jednom primeru u Starom Zavetu re "buka" se koristi u vezi sa muzikom koju izvode profesionalne narikae. itamo u Mateju 9:23,24: "I doavi Isus u dom kneev i vidjevi svirae i ljude zabunjene (ljude koji prave buku), ree im: otstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I potsmijevahu mu se." U ovom sluaju su muzika i lelekanje ispravno okarakterisani kao "buka", jer su se sastojali od neskladnih zvukova. U ovom sluaju grki glagol thorubeo odnosi se na muziko naricanje i buku koju su pravili svirai i gomila ljudi. injenica da Hristos karakterie takvu muziku kao "buku" navodi nas na zakljuak da Gospod ne odobrava glasnu muziku buku na bogosluenju. "Po semitskom obiaju profesionalni narikai su se plaali da leleu i pevaju i udaraju u udarake instrumente i sviraju alosno nad mrtvacem...Iako ovaj stih sigurno povezuje pravljenje buke sa muzikom u Novom Zavetu, ne eli da nam kae da u novozavetno vreme treba da pravimo buku pred Bogom sa svojom religioznom muzikom."5 Pregled relevantnih tekstova pokazuje da Biblija ne odobrava pravljenje radosne buke pred Gospodom niti bilo kakve buke u tu svrhu. Boji narod je pozvan da zapeva snano i radosno. Bog pazi na to kako pevamo i sviramo u toku bogosluenja. Bog je uvek traio da to bude najbolje to umemo kada mu to prinosimo. Ako je zahtevao da rtve paljenice budu "bez mane" (3.Mojs. 1:3), razumno je pretpostaviti da oekuje da Mu prinesemo i najbolje muzike rtve. Nema biblijske osnove za verovanje da glasna, buna muzika ili sumnjivi tekstovi mogu da budu prihvatljivi za Boga. Mesto i vreme pevanja. Biblija nas ui da pevamo, ne samo u Bojem domu ve i meu nevernicima, u stranim zemljama, u vreme progonstva i meu svetima. Pisac Jevrejima kae: "I posred crkve zapjevau te" (Jevr. 2:12). Psalmista nas savetuje: "Pojte Gospodu pjesmu novu; hvala da mu je na saboru svetijeh" (Ps. 149:1). Pavle

5

Garen L. Wolf, Music of the Bible in Christian Perspective (Salem, OH., 1996), p. 349.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

169

potvruje: "Zato u te hvaliti meu neznabocima, Gospode, i pjevau ime tvoje" (Rim. 15:9). Isaija poziva da se Bog hvali na ostrvima (Is. 42:11,12). Dok su bili u tamnici Pavle i Sila bijahu na molitvi i hvaljahu Boga (pevahu himne)" (Dela 16:25). Mnoga spominjanja hvaljenja Boga meu neznabocima ili paganima (2.Sam. 22:50; Rim. 15:9; Ps. 108:3) navode nas na zakljuak da je pevanje smatrano uspenim nainom svedoenja za Gospoda nevernicima. Meutim, nema indikacija u Bibliji da su Jevreji ili prvi hriani pozajmljivali svetovne melodije i pesme da bi evangelizirali neznaboce. Naprotiv, videemo nadalje da su muzika za zabavu i udaraki instrumenti uobiajeni u paganskim hramovima i drutvu bili upadljivo odsutni u bogoslubenoj muzici Hrama, sinagoge i na ranohrianskim okupljanjima. I Jevreji i prvi hriani verovali su da svetovna muzika nema mesta u bogoslubenom domu. Ova stvar e postajati jasnija kako budemo napredovali sa naom studijom. Pevanje u Bibliji nije ogranieno na bogoslubeno iskustvo, ve se protee na ukupno ovekovo ivljenje. Vernici koji ive u miru sa Bogom stalno pevaju u svom srcu, iako se to pevanje moda nee uvek uti kao glas. Zato psalmista kae: "Hvaliu Gospoda za ivota svojega, pjevau Bogu svojemu dok me je god" (Ps. 146:2; 104:33). U Otkrivenju oni koji dolaze iz velike nevolje vide se kako stoje pred Bojim tronom pevajui glasno pesmu novu koja kae: "Spasenije Bogu naemu, koji sjedi na prijestolu, i jagnjetu" (Otkr. 7:10). Pevanje hvala Bogu je iskustvo koje poinje u ovom ivotu i nastavlja se u svetu koji e doi. "Nova pesma" Biblije. Devet puta Biblija govori o pevanju "nove pesme". Sedam puta se ovaj izraz javlja u Starom Zavetu (Ps. 33:3; 40:3; 96:1; 98:1; 144:9; 149:1; Is.42:10) i dva puta u Novom Zavetu (Otkr. 5:9; 14:2). U toku pripreme ovog rukopisa nekoliko pretplatnika za "Pitanja poslednjeg vremena" poslali su mi poruke e-mail-om navodei razloge da je za njih savremena pop religiozna muzika proroko ispunjenje biblijske "nove pesme", jer pop pesme imaju "nove" tekstove i melodije. Drugi veruju da se od hriana trai da pevaju nove pesme i, prema tome, muziari stalno moraju da komponuju nove himne za crkvu. Svakako da postoji stalna potreba za novim himnama da obogate bogoslubeno iskustvo crkve danas. Meutim, prouavanje "nove pesme" u Bibliji otkriva da se izraz "nova pesma" ne odnosi na neku novu kompoziciju, nego na novo iskustvo koje omoguava da se Bog hvali sa novim smislom. Pogledajmo najpre par tekstova iz Starog Zaveta koji e nam pomoi da definiemo znaenje "nove pesme". Psalmista kae: "Izvadi me iz jame, koja bui, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje. I metnu u usta moja pjesmu novu, hvalu Bogu naemu" (Ps. 40:2,3). U ovom tekstu "nova pesma" se definie apozicionalnom frazom kao "himna hvale naem Bogu". To je iskustvo osloboenja iz muljevite jame i postavljanje na vrsto tlo koje je za Davida razlog da peva stare himne hvale Bogu sa novim smislom.

170

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

"Nova pesma" u Bibliji nije povezana sa prostijim tekstovima ili ritminijom muzikom, ve sa jedinstvenim iskustvom boanskog osloboenja. Na primer, David kae: "Boe! pjesmu novu pjevau ti, u psaltir od deset ica udarau tebi, koji daje spasenje carevima, i Davida slugu svojega izbavlja od ljutoga maa" (Ps. 144:9,10). Iskustvo osloboenja i pobede je to to nadahnjuje Davida da peva himne hvale sa novim oseanjem zahvalnosti. Ista ideja se izraava u dva pominjanja "nove pesme" koja se nalaze u Novom Zavetu (Otkr. 5:9; 14:2). Dvadesetetiri stareine i etiri iva bia pevaju "pesmu novu" pred Bojim prestolom. Ta pesma hvali Jagnje: "Jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom" (Otkr. 5:9). Slino tome u Otkrivenju 14 spaseni se pridruuju stareinama i ivim stvorenjima u pevanju "nove pesme pred prestolom" (Otkr. 14:3). Kae nam se da "niko ne mogae nauiti pjesme" osim onih "koji su otkupljeni sa zemlje" (Otkr. 14:3). Ono to ovu pesmu ini novom nisu nove rei ili melodija, ve jedinstveno iskustvo spasenih. Oni su jedini koji mogu da je pevaju, ne zbog toga to je teko nauiti rei ili melodiju, ve zbog njihovog jedinstvenog iskustva. Oni su doli od velike nevolje i zato mogu da izraze svoju hvalu i zahvalnost Bogu na nain na koji niko drugi to ne moe. Grka re prevedena sa "nov" je kainos, to znai kvalitetno nov a ne vremenski nov. Ovo drugo znaenje se izraava grkom rei neos. Teoloki renik Novoga Zaveta objanjava razliku izmeu ove dve grke rei neos i kainos. "Neos je ono to je novo u vremenu ili po poreklu ...kainos je ono to je novo po prirodi, razliito od obinog, impresivno, bolje od starog."6 Samo onaj koji je iskusio preobraavajuu silu Boje milosti moe da peva novu pesmu. Valja zapaziti da Pavlovoj uvenoj opomeni u Koloanima 3:16 "uei i svjetujui sami sebe sa psalmima i pojanjem i pjesmama duhovnijem" prethodi njegov poziv "svucite staroga ovjeka s djelima njegovijem, i obucite novoga, koje se obnavlja za poznanje, po obliju onoga koji ga je sazdao" (Kol. 3:9,10). "Nova pesma" slavi pobedu nad starim ivotom i starim pesmama; u isto vreme ona izraava zahvalnost za nov ivot u Hristu kojeg su vernici iskusili.

6

Johannes Behm, "Kainos," Theological Dictionary of the New Testament, ed. Gerhard Kittel (Grand Rapids, MI, 1974), vol. 3, p. 447.

GLAVA VII Deo 2 Muzika sluba u Bibliji

Biblijski muziki principi

171

Raspravljajui o vanosti muzike u Bibliji, do sada smo bili usredsreeni na ulogu pevanja u linom duhovnom iskustvu. Veoma malo je reeno o muzikoj slubi koja je najpre bila vrena u Hramu, a onda u sinagogi i konano u ranoj crkvi. Kratko istraivanje javne muzike slube u biblijsko vreme prua nam znaajne pouke za crkvenu muziku danas Muzika sluba u Hramu Mnogi od onih koji su danas angaovani u savremenoj muzikoj slubi pozivaju se na razliite muzike stilove Staroga Zaveta da bi "radili to im je volja". Oni veruju da je muzika koja je bila izvoena na udarakim instrumentima i koja je bila praena igrom bila uobiajena u verskim slubama. Prema tome, oni smatraju da su neki stilovi rok muzike i igranja prikladni za crkvenu slubu danas. Briljivo prouavanje funkcije muzike u Starom Zavetu otkriva neto sasvim drugo. Na primer, u Hramu su muziari pripadali profesionalnom svetenstvu, svirali su retko i samo u specijalnim prilikama i koristili su samo nekoliko specifinih muzikih instrumenata. Nije bilo mogunosti da se sluba u Hramu pretvori u neki muziki festival na kome bi bilo koja jevrejska "rok grupa" mogla da svira zabavnu muziku svoga doba. Muzika je bila strogo kontrolisana u Hramu. Ono to je vailo za Hram kasnije je vailo i za sinagogu i ranu crkvu. Ovaj pregled e nam pomoi da razumemo da nam u muzici, kao i u svim podrujima ivota, Bog ne daje pravo da "radimo to nam je volja". Institucija muzike slube. Prelaz od putujueg, nomadskog ivota u pustinji na trajno nastanjivanje u Palestini pod monarhijom pruio je priliku za razvoj muzike slube koja e zadovoljiti potrebe vernika koji su dolazili da se poklone kod Hrama. Pre tog vremena spominjanja muzike su prvenstveno u vezi sa pevanjem i igranjem ena pri proslavljanju specijalnih dogaaja. Marija je predvodila grupu ena u pevanju i igranju kada se slavilo oslobaanje od Egipana (2.Mojs. 15:1-21). ene su svirale i igrale za Davida koji je pobeivao (1.Sam. 18:6,7). Jeftajeva ki je izala da sretne svoga oca sa dairama i igrajui kada se on vratio iz boja (Sudije 11:34). Kada je David uspostavio profesionalnu muziku slubu Levita, muziciranje je bilo ogranieno na mukarce. Zato su ene bile iskljuene da ne vre slubu muziara u Hramu, vano je pitanje koje mui teologe. Mi emo ga ukratko prokomentarisati. ene su nastavile da muziciraju u socijalnom ivotu naroda.

172

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Knjiga Dnevnika opisuje veoma detaljno kako je David organizovao muziku slubu Levita. Pronicljivu analizu o tome kako je David ostvario ovu organizaciju daje doktorska disertacija Dona Klajniga, Gospodnja pesma: osnova, funkcija i znaaj horske muzike u Dnevnicima.7 Za ciljeve nae studije ograniiemo se na kratak sie onih osobina koje su relevantne za muziku slubu danas. Prema prvoj knjizi Dnevnika, David je organizovao muziku slubu u tri etape. Prvo, naredio je glavarima levitskih porodica da ustanove jedan orkestar i hor koji e pratiti prenoenje kovega do njegovog atora u Jerusalimu (1.Dnevn. 15:16-24). Druga etapa je bila nakon to je koveg bezbedno bio postavljen u svoj ator u njegovoj palati (2.Dnevn. 8:11). David je uredio da se redovno izvodi horska muzika u vreme svagdanjih rtava paljenica sa horovima na dva razliita mesta (1.Dnevn. 16:46, 37-42). Jedan hor je pevao pod vodstvom Asafa pred kovegom u Jerusalimu (1.Dnevn. 16:37), a drugi pod vodstvom Emana i Jedutuna pred oltarom u Gavaonu (1.Dnevn. 16:39-42). Trea etapa u Davidovoj organizaciji muzike slube bila je na kraju Davidove vladavine kada je car planirao razraeniju muziku slubu koja je trebalo da bude vrena u Hramu kojeg je Solomun trebalo da izgradi (1.Dnevn. 23:2 do 26:32). David je ustanovio druinu od 4000 Levita kao potencijalnih izvoaa (1.Dnevn. 15:16; 23:5). Od te grupe on je oformio profesionalni levitski hor od 288 lanova. Smatra se da je bilo vie od deset procenata levitskih muziara od 38000 Levita. "Neka vrsta audicije je verovatno bila neophodna za proces selekcije, poto se muziki dar ne nasleuje uvek."8 Sam David bio je angaovan zajedno sa svojim slubenicima u odreivanju dvadeset etiri voe straa, od kojih je svaka imala dvanaest muziara za ukupno 288 muziara (1.Dnevn. 25:1-7). Oni su pak bili odgovorni za preostalu selekciju muziara. Sluba muziara. Da bi osigurao da ne bude zabune ili sukoba izmeu rtvene slube svetenika i muzike slube Levita, David je briljivo opisao poziciju, rang i obim slube muziara (1.Dnevn. 23:25-31). Vrenje muzike slube bilo je podreeno svetenicima (1.Dnevn. 23:28). Priroda slube muziara slikovito je opisana: "I da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako veerom. I kad se god prinose rtve paljenice Gospodu, u subote, i na

7

8

John W. Kleining, The Lord's Song: The Basis, Function, and Significance of Choral Music in Chronicles (Sheffield, England, 1993). Isto., p.57.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

173

mladine i praznike, u broju po redu svom svagda pred Gospodom" (1.Dnevn. 23:30,31). Kontekst nas navodi na zakljuak da su muziari stajali negde ispred oltara, poto se njihovo izvoenje muzike podudaralo sa prinoenjem rtve paljenice. Svrha njihove slube bila je da hvale i slave Gospoda. Oni su oglaavali Gospodnje prisustvo Njegovom okupljenom narodu (1.Dnevn. 16:4), ponovo ih uveravajui da im je On naklonjen. U 1. Dnevnika 16:8-34 nalazimo osobitu himnu hvale koju je pevao hramski hor. "Ta pesma se sastojala od delova psalama 105., 96. i 106., koji su bili preraeni i spojeni da bi sainjavali taj osobiti liturgijski tekst. Sama pesma poinje i zavrava se pozivom na zahvaljivanje. Zavrna molba i doksologija dodate su u 1. Dnevnika 16:35,36. Tako imamo u 1. Dnevnika 16:8-34 briljivo napravljenu kompoziciju koja je tu postavljena da bi pokazala osnovni model zahvaljivanja koji je David ustanovio da ga izvode pevai u Jerusalimu."9 Uspena muzika sluba. Muzika sluba u Hramu bila je uspena iz nekoliko razloga koji su relevantni za nau crkvenu muziku danas. Prvo, levitski muziari su bili zreli i muziki obrazovani. U 1. Dnevnika 15:22 itamo da "Henanija poglavar meu Levitima koji noahu koveg ureivae kako e se nositi, jer bjee vjet". On je postao muziki direktor jer je bio svreni muziar sposoban da poduava druge. Pojam muzike vetine pominje se nekoliko puta u Bibliji (1. Sam. 16:18; 1. Dnevn. 25:7; 2. Dnevn. 34:12; Ps. 137:5). Pavle takoe aludira na to kada kae: "Hvaliu (pevau) Boga duhom, a hvaliu (pevau) i umom" (1. Dnevn. 14:15). Hor se sastojao od najmanje dvanaest odraslih mukaraca pevaa izmeu trideset i pedeset godina starosti (1.Dnevn. 23:3-5).10 Rabinski izvori izvetavaju da je muziko obuavanje levitskog pevaa trajalo najmanje pet godina intenzivne pripreme.11 Biblijski princip je da muzike voe moraju da budu zreli sa razumevanjem muzike, osobito danas kada ivimo u visoko obrazovanom drutvu. Drugo, muzika sluba u Hramu bila je uspena jer su njeni muziari bili pripremljeni duhovno. Oni su bili odvojeni i rukopoloeni za svoju slubu kao i ostali svetenici. Govorei voama levitskih muziara David je rekao: "Osvetajte sebe i brau svoju...I osvetae se svetenici i Leviti" (1. Dnevn. 15:12,14). Levitskim

9

Isto., p.67. Vidi, Joachim Jeremias, Jerusalem in the Time of Jesus (Philadelphia, PA, 1969), pp. 173 i 208. 11 Vidi, Babylonian Talmud, Hullin 24. O tekstu diskutuje A.Z. Idelsohn, Jewish Music in Its Historical Development (New York, 1967), p.17.10

174

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

muziarima poveren je sveti zadatak da neprestano slue pred Gospodom (1. Dnevn. 16:37). Tree, levitski muziari nisu bili pevai umetnici pozvani da zabave narod u Hramu. Oni su bili muziki slubenici (propovednici). "A ovo su koje postavi David da pjevaju u domu Gospodnjem, kad se namjesti koveg, koji sluahu pred atorom od sastanka pjevajui" (1.Dnevn. 6:31,32). Svojom muzikom slubom Leviti "sluahu" narodu. U pet drugih sluajeva u Starom Zavetu za Levite se kae da sluahu narodu svojom muzikom (1. Dnevn. 16:37; 2. Dnevn. 8:14; 23:6; 31:2). Sluba levitskih muziara lepo je definisana u 1. Dnevn. 16:4: "Potom postavi pred kovegom Gospodnjim sluge izmeu Levita da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjeva." Tri glagola koja se koriste u ovom tekstu - "pominjati", "zahvaljivati" i "slaviti" - navode nas na zakljuak da je muzika sluba bila vitalni deo bogoslubenog iskustva Bojeg naroda. Pokazatelj znaaja muzike slube moe da se vidi u injenici da su levitski muziari bili plaani od istih desetaka koji su se davali za izdravanje svetenstva (4.Mojs. 18:24-26; Nem. 12:44-47; 13:5,10-12). Biblijski princip je da delo muzike slube ne treba da bude "posao iz ljubavi", ve sluba koja se izdrava od desetka crkve. Razume se da, ako neki laik volonterski pomae u muzikom programu crkve, takva sluba ne treba da bude nagraena. Sve u svemu, muziku slubu u Hramu vrili su iskusni i zreli Leviti koji su bili muziki obuavani, duhovno pripremani, finansijski izdravani i koji su sluili pastorski. Kao to Kenet Ozbek primeuje: "Obavljanje muzike slube u Starom Zavetu bilo je velika prednost i najodogovrnija sluba. To jo uvek vai za muziku slubu u crkvi u dananje vreme. U pravom smislu te rei mi smo danas novozavetni Leviti. Prema tome, ovi principi koje je Bog uspostavio za levitsko svetenstvo trebalo bi da se uzmu u obzir kao vaee smernice za muzike voe u novozavetnoj crkvi."12 Levitski hor i rtveni ritual. Knjiga Dnevnika predstavlja muziku slubu Levita kao deo prinoenja svagdanje rtve u Hramu. Ritual se sastojao iz dva dela. Prvi je bio krvni ritual ija je svrha bila pomirenje za grehe naroda prenoenjem krvi rtve u svetinju (2. Dnevn. 29:21-24). Ta sluba je donosila ritualnu istou potrebnu da bi Bog prihvatio svoj narod i da bi manifestovao svoj blagoslov na zbor. U toku tog rituala nije pevana nikakva pesma.

12

Kenneth W. Osbeck, Devotional Warm-Ups for the Church Choir (Grand Rapids, MI, 1985), pp. 24-25.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

175

Kada je obred pomirenja bio zavren, na oltar se prinosila rtva paljenica. Taj ritual je oznaavao Boje prihvatanje Njegovog naroda i manifestaciju Njegove prisutnosti. Don Klajnig objanjava da "dok su rtve gorele na oltaru, trube, koje su objavljivale Gospodnje prisustvo, pozivale su narod da padne niice i pokloni se pred Njim, a muziari su pevali pesmu Gospodnju (2.Dnevn. 29:25-30). Tako je horska sluba dolazila nakon zavretka obreda pomirenja. Ona nije pokuavala da obezbedi povoljan odgovor od Gospoda, ve je pretpostavljala da je takav odgovor ve dat. Muziari su objavljivali Gospodnje ime u toku prinoenja rtava, da bi On doao svom narodu i blagoslovio ga, kao to je obeao u 2. Mojs. 20:24 i pokazao u 2. Dnevn. 7:1-3."13 Funkcija muzike u toku rtvenog obreda nije trebalo da zaseni niti zameni samu rtvu, ve da uvrsti angaovanje zbora u odreenim trenucima u toku slube. Drugim reima, Izraelci nisu ili u Hram da uju levitske sastave kako izvode muziku na svetom koncertu. Ne, oni su odlazili u Hram da bi bili svedoci i da bi doiveli Boje pomirenje za svoje grehe. Muzika koja je pratila rtvu pomirenja pozivala ih je da prihvate i proslave Boji milostivi dar spasenja. U vreme kada mnogi hriani biraju svoje crkve u skladu sa muzikim stilom na bogosluenju, treba da imamo na umu da u Bibliji muzika nikada nije bila sama sebi cilj. U Hramu muzika je sluila da naglasi rtvenu slubu uvrujui uestvovanje zbora u odreenim trenucima. U sinagogi i ranoj crkvi muzika je potkrepljivala uenje i objavljivanje Rei Boje. Da bi bila verna biblijskom svedoenju, naa crkvena muzika mora da podrava uenje i propovedanje Boje Rei, a ne da je zasenjuje. Muziki instrumenti u Hramu. David nije ustanovio samo vreme, mesto i rei za nastupe levitskog hora, ve je i "napravio" muzike instrumente za upotrebu u njihovoj slubi (1. Dnevn. 23:5; 2. Dnevn. 7:6). Zato se oni nazivaju "Davidovim instrumentima" (2. Dnevn. 29:26,27). Trubama koje je Gospod odredio preko Mojsija, David je dodao tasove, lire i harfu (1. Dnevn. 15:16; 16:5,6). Vanost ove kombinacije kao od Boga odreene pokazana je injenicom da je ova kombinacija instrumenata potovana mnogo vekova sve do unitenja Hrama. Na primer, 715. godine pre Hrista, car Jezekija "postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako bjee zapovjedio David i Gad vidjelac carev i Natan prorok; jer od Gospoda bjee zapovijest preko proroka njegovijeh" (2. Dnevn. 29:25). Trube su svirali svetenici i njihov broj se kretao od dve u svakodnevnom bogosluenju (1. Dnevn. 16:6; 4.Mojs. 10:2) do sedam ili vie u specijalnim prilikama (1. Dnevn. 15:24; Nem. 12:33-35; 2. Dnevn. 5:12). "Na bogosluenju u Hramu trube su davale znak da se zbor pokloni niice u toku prinoenja rtve paljenice i izvoenja13

John W. Kleining (note 7), p. 113.

176

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

horske slube (2. Dnevn. 29:27,28)...Dok su levitski muziari bili licem okrenuti oltaru, trube su stajale okrenute prema njima ispred oltara (2. Dnevn. 5:12; 7:6)."14 Ovakva postavka naglaavala je odgovornost trubaa da daju znak da se zbor pokloni i da hor zapeva. Tasovi (kimvale) su se sastojali od dve metalne ploe sa povijenim ivicama oko 1015 ina iroke. Kada se udare jedna o drugu vertikalno, one proizvode zvonki zvuk. Neki se pozivaju na upotrebu tasova da bi tvrdili da je hramovna muzika imala ritmiki bit kao rok muzika danas i da, prema tome, Biblija ne zabranjuje udarake instrumente i rok muziku u crkvi danas. Takav argument zanemaruje injenicu da, kako objanjava Klajnig "tasove nije koristio prekantor da bi vodio pevanje udaranjem ritma pesme, ve da bi objavio poetak pesme ili strofe u pesmi. Poto su se koristili za poetak pesme voa hora ih je koristio u obinim prilikama (1. Dnevn. 16:5) ili su ih koristili trojica voe grupa u specijalnim prilikama (1. Dnevn. 15:19)...Poto su se trube i tasovi svirali zajedno da objave poetak pesme, svirai i jednog i drugog instrumenta nazivali su se "trubaima" u 1. Dnevnika 16:42."15 U svojoj knjizi Jevrejska muzika u svom istorijskom razvoju, A.Z.Idelson zapaa da je na bogosluenju u Hramu korien samo jedan par tasova i da je to inio sam voa. "Udaraki instrumenti su bili svedeni samo na jedan tas, koji nije korien u samoj muzici, nego samo da obelei prekide."16 Na slian nain Kurt Zaks objanjava: "Muzika u Hramu je ukljuivala tasove, pa bi savremeni italac mogao da zakljui da je prisustvo udarakih instrumenata znailo stroge bitove. Ali skoro da nema sumnje da su tasovi, kao i drugde, oznaavali kraj stiha a ne bitove unutar stiha...Re ritam ini se da ne postoji u jevrejskom jeziku."17 Izraz "selah" koji se javlja u nekim psalmima da obelei kraj strofe, moda pokazuje mesto gde su udarani tasovi. Trea grupa muzikih instrumenata sastojala se od dva iana instrumenta, lire i harfe, koji su se nazivali "instrumentima pesme" (2. Dnevn. 5:13) ili "instrumentima Boje pesme" (1. Dnevn. 16:42). Kao to se vidi iz njihovog opisnog imena, njihova funkcija je bila da prate pesme slavljenja i zahvaljivanja Gospodu (1. Dnevn. 23:5; 2. Dnevn. 5:13). Muziari koji su svirali harfe i lire sami bi pevali pesmu uz svoju sopstvenu pratnju (1. Dnevn. 9:33; 15:16,19,27; 2. Dnevn. 5:12,13; 20:21). U svojoj knjizi Muzika Biblije u hrianskoj perspektivi, Garen Volf objanjava da su iani instrumenti bili veoma korieni za pratnju pevanja poto nisu pokrivali

14 15 16 17

Isto., p. 80. Isto., p.82-83. A.Z.Idelsohn (note 11), p. 17. Curt Sachs, Rhythm and Tempo(New York, 1953), p. 79.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

177

glas ili "Re Jehove" koja se pevala.18 Veoma se vodilo rauna o tome da se osigura da vokalna hvala levitskog hora ne bude zasenjena zvukom instrumenata. Ograniavanje muzikih instrumenata. Neki teolozi tvrde da instrumenti kao to su bubnjevi, daire, flaute (stari drveni duvaki instrument-prim.prev.) i citre nisu bili dozvoljeni u Hramu jer su se povezivali sa paganskim bogosluenjima i kulturom ili zato to su ih po obiaju svirale ene radi zabave. To bi mogao biti sluaj, ali to samo pokazuje da je postojala razlika izmeu svete muzike koja se svirala u Hramu i svetovne muzike koja se svirala van Hrama. Postojalo je ogranienje za muzike instrumente i umetniki izraz koji se koristio u Bojem domu. Bog je zabranio veliki broj instrumenata koji su bili dozvoljeni izvan Hrama za narodne svetkovine i socijalno uivanje. Razlog nije to su neki udaraki instrumenti bili zli sami po sebi. Zvuci koje proizvodi bilo koji instrument su neutralni, kao to je slovo iz azbuke. Razlog je taj to su se ovi instrumenti obino upotrebljavali za izvoenje muzike za zabavu koja je bila neprikladna za slubu u Bojem domu. Zabranjujui instrumente, muzike stilove i igranje koji su bili povezani sa svetovnom zabavom, Gospod je uio svoj narod da pravi razliku izmeu svete muzike koja se svirala u Hramu i svetovne, zabavne muzike koja se koristila u socijalnom ivotu. Ogranienje upotrebe instrumenata imalo je nameru da bude obavezujue pravilo za budue generacije. Kada je car Jezekija ponovo uveo slubu u Hramu 715. godine pre Hrista, on je u svemu sledio uputstva koja je dao David. itamo da car "postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako bjee zapovjedio David...jer od Gospoda bjee zapovijest preko proroka njegovijeh" (1. Dnevn. 29:25). Dva i po veka kasnije kada je Hram bio ponovo sazidan pod Jezdrom i Nemijom, isto ogranienje je bilo ponovo primenjeno. Nikakvim udarakim instrumentima nije bilo dozvoljeno da prate levitski hor ili da sviraju kao orkestar u Hramu (Jezdra 3:10; Nemija 12:27,36). To potvruje da je pravilo bilo jasno i obavezivajue u toku mnogih vekova. Pevanje i instrumentalna muzika Hrama trebalo je da se razlikuju od pevanja i instrumentalne muzike koja se koristila u socijalnom ivotu naroda. Pouke iz hramske muzike. Koje pouke moemo da izvuemo iz muzike Hrama? Odsustvo udarakih muzikih instrumenata i igrakih sastava u muzici hrama pokazuje, kao to smo ve zapazili, da mora da se pravi razlika izmeu svetovne muzike koja se koristi za drutvene zabave i svete muzike koja se koristi na bogosluenju u Bojem domu.

18

Garen L. Wolf (note 5), p. 287.

178

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Nije bilo nikakvih "jevrejskih rok sastava" u Hramu da zabavljaju narod glasnom ritmikom muzikom, zato to je Hram bio mesto bogosluenja, a ne drutveni klub za zabavu. Udarakih instrumenata kao to su bubnjevi i daire, koji su se obino koristili za sviranje muzike za zabavu, nije bilo u hramskoj muzici. Koristili su se samo tasovi, ali na ogranien nain. Oni su obeleavali kraj strofe i prestanak pevanja. Pouka za nas danas je oigledna. Crkvena muzika treba da se razlikuje od svetovne muzike, jer je crkva, kao i stari Hram, Boji dom u kome se okupljamo da bismo sluili Gospodu, a ne da bismo se zabavili. Udaraki instrumenti koji stimuliu ljude fiziki glasnim i neprestanim bitom isto toliko su neprikladni za crkvenu muziku danas kao to su bili za hramovnu muziku u starom Izraelu. Druga pouka je da muziki instrumenti koji se koriste za pratnju hora ili pevanja zbora (crkve) ne treba da pokrivaju glas. Kao iani instrumenti koji su se koristili u Hramu, muziki instrumenti koji se koriste u crkvi danas treba da podre pevanje. Muziki instrumenti treba da slue kao oslonac Rei Bojoj koja se peva i objavljuje. To znai, na primer, da muzika orgulja ne bi trebalo da bude tako glasna da ugui glas crkve. Mnogo puta sam bio u crkvama koje su opremljene monim elektronskim orguljama na kojima se svira tako glasno da se glas crkve ne moe uti. Biblijski princip pokazuje da je funkcija orgulja da podupre pevanje crkve, a ne da ga pokrije. Ovaj princip ne vai samo za muziku orgulja, ve za bilo koji drugi instrument ili orkestar koji prati hor ili pevanje crkve. Neki tvrde da, ako emo da sledimo primer Hrama, treba da eliminiemo u crkvi instrumente kao to su klavir i orgulje, jer oni nisu iani instrumenti. Takav argument ignorie razliku izmeu biblijskog principa i njegove kulturne primene. Biblijski princip je da instrumentalna muzika koja prati pevanje treba da pomogne vokalnom odgovoru Bogu, a ne da ga ugui. U biblijska vremena to se najbolje ostvarivalo upotrebom ianih instrumenata. Zapazimo da su se trube i tasovi koristili u Hramu, ali ne da bi pratili levitski hor. Nita nije bilo loe kod ovih instrumenata. Oni se jednostavno nisu smatrali prikladnim za pratnju pevanja, verovatno zbog toga to se nisu sjedinjavali dobro sa ljudskim glasom, ve su ga potiskivali. Druga taka je da su instrumenti kao to su orgulje ili klavir bili nepoznati u biblijska vremena. Ako bismo iskljuili iz naeg ivota danas sve to Biblija eksplicitno ne spominje, ne bi trebalo da jedemo picu, pitu od jabuka ili sladoled. Vaan biblijski princip je da muzika u Bojem domu, i instrumentalna i vokalna, mora da potuje i odraava svetost mesta bogosluenja. Kada se instrumenti koriste za pratnju pevanja oni treba da podravaju glas, a ne da ga gue.

GLAVA VII Muzika sluba u sinagogi

Biblijski muziki principi

179

Funkcija muzike u sinagogi razlikovala se od funkcije u Hramu, prvenstveno zbog toga to su ove dve institucije imale razliite namene. Hram je bio prvenstveno mesto gde su se prinosile rtve za celu naciju i za pojedinane vernike. Sinagoga, s druge strane, koja se najverovatnije pojavila u toku vavilonskog ropstva kao mesto gde su se upuivale molitve i gde je itano i ueno Pismo. Dok je postojao samo jedan Hram za celu naciju, prema Talmudu, bilo je 394 sinagoge lociranih samo u Jerusalimu u Isusovo vreme. Razlika u funkciji izmeu Hrama i sinagoge odraava se u razliitim ulogama koje je muzika igrala u ovim dvema institucijama. Dok je muzika Hrama bila preteno vokalna, sa ianim instrumentima koji su pomagali pevanju, muzika sinagoge bila je iskljuivo vokalna, bez bilo kakvih instrumenata. Jedini izuzetak bio je shofar - ovnujski rog koji je sluio kao instrument za davanje znaka. U Hramu je muzika sluba bila u rukama profesionalnih muziara. Njihova horska muzika je bila pomaga rtvenom ritualu. Mogli bismo da kaemo da je muzika bila "usredsreena na rtvu". Uestvovanje crkve bilo je ogranieno na potvrdne odgovore kao to su "amin" ili "aliluja". Nasuprot tome u sinagogi je sluba, ukljuujui i muziku, bila u rukama laika i njihova muzika je bila, kako je naziva Kurt Zaks, "logenika"19, to jest, "usredsreena na Re". Malo dokaza navodi nas na zakljuak da su muziki instrumenti ikada bili korieni u slubi u sinagogi. Znamo da je posle unitenja Hrama 70. godine posle Hrista jedini instrument koji se koristio u slubi u sinagogi bio shofar. Razlog, kako objanjava Erik Verner, bio je "delimino zbog odbojnosti fariseja prema instrumentalnoj muzici, a delimino zbog duboke alosti za Hramom i zemljom i nestajanja levitskih funkcija, ukljuujui izvoenje muzike za svetinju...Iskljuivanje instrumenata iz jevrejskog bogosluenja ostalo je na snazi generalno mnogo vekova; jedino se prilikom gubitka politike moi rabina u emancipaciji u devetnaestom veku pojavila instrumentalna muzika jo jednom u (liberalnoj) sinagogi i iskljuenje jo uvek ostaje na snazi tamo gde su, kao u modernom Izraelu, ortodoksni rabini zadrali izvesnu mo."20 Meanje muzike i govora. Razlika izmeu muzike i javnog govora bila je pomuena u sinagogi, jer je bogosluenje usredsreeno na re lutalo napred nazad izmeu govora i pesme. Muzika dvosmislenost slube u sinagogi bila je uzrokovana

19 20

Curt Sachs (note 4), p. 52. Eric Werner, "Jewish Music,"New Grove Dictionary of Music and Musicians, ed. Stanley Sadie (New York, 1980), vol. 9, p. 623.

180

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

injenicom da se vei deo slube sastojao od molitava i javnog itanja Pisma, koje je esto poprimalo oblik pojanja, poznatog kao "kantilacija". "Ideja da je celi Stari Zavet prvobitno trebalo da se poje (peva) je nova ideja za crkvene muziare i pastore, ali je davno ustanovljena injenica meu strunjacima za biblijsku muziku. Razlog to je to tako dobro uvana tajna jeste da smo skloni da ignoriemo ono to ne razumemo."21 "Intonacije ili kantilacije, koje se pominju jo u prvom veku, bile su ubaene u sistem modova ili formula, po jedan za svaku od knjiga Biblije kada se javno itala...Malo se zna o tome kada je prvi put evidentiran prelaz od deklamatornog na muziko itanje, osim da su psalmi itani na slubi u Hramu. Ajdelsohon i Verner veruju da je pojanje Pisma, u jednom ili drugom obliku, bilo jo u vreme Jezdre (peti vek pre Hrista), a da su njegova konana kompleksnost i organizacija rezultat kristalizacije duge stotinama godina."22 "Talmud prezire one koji itaju Pismo bez melodije i prouavaju rei bez pevanja. Sluba, zasnovana na itanju Svetih Knjiga, bila je u potpunosti muzika, idui naizmenino od pojanja do melodija zbora (crkve). U oba oblika bila je ono to mi nazivamo kantilacijom, iako ne u mirnom monotonom obliku hrianske pouke, ve u plemenitom toku gregorijanskih melodija."23 Jedno od iznenaujuih otkria skorijeg vremena jeste da su akcenti Masoretskog jevrejskog teksta muzike oznake. To je omoguilo Suzani Haik-Vantura da deifruje staru muziku Biblije, koja se, kako je otkriveno, sastojala od dijatonske skale sa sedam nota, neverovatno sline naoj modernoj dijatonskoj skali.24 Relevantnost muzike iz sinagoga za dananje vreme. Koje pouke moemo da izvuemo iz muzike slube u sinagogi? Da li se od nas trai da i danas pojemo Pismo kao to su Jevreji to inili u toku istorije u sinagogi? Ne. Nita u Bibliji nam ne zapoveda da pevamo Pismo. To ne iskljuuje mogunost uenja Pisma pomou "biblijske pesme" i "psalmskog pevanja". U stvari, znatni napori su uloeni u skorije vreme da se brojni psalmi i biblijski tekstovi pretoe u muziku. Videli smo da je muzika sluba u sinagogi bila u velikoj meri sluba Rei. Jevreji su dolazili zajedno u sinagogu na prilino neformalno okupljanje na molitvu, itanje i pevanje Pisma. Za

21 22

Garen L. Wolf I (note 5), p. 351. Harold Best and David K. Huttar, "Music in Israelite Worship," The Complete Liberary of Christian Worship, ed. Robert E. Webber (Peabody, MA, 1993), vol. 1, p. 229. 23 Curt Sachs (note 4), p. 90. 24 Suzanne Haik-Vantoura, The Music of the Bible Revealed, trans. Dennis Webber (Berkeley, CA, 1991), p. 32.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

181

njih muzika nije bila sama sebi cilj, ve sredstvo za hvaljenje Gospoda pojanjem Njegove Rei i uenjem Njegove otkrivene volje na taj nain. U vreme kada veem delu SHM nedostaje biblijski sadraj i kada hrianski umetnici esto privlae panju ljudi na svoje pevake sposobnosti umesto na uenja Boje Rei, dobro je setiti se da je muzika u sinagogi, koju je pevao sam Isus, bila "usredsreena na Re" - bila je osmiljena da pouava i objavljuje velike biblijske istine. Da li nam naa crkvena muzika pomae da ujemo jasno Boju Re? Ne zaboravimo da "vera biva od propovijedanja, a propovijedanje rijeju Boijom" (Rim. 10:17). Crkvena muzika bi trebalo da nam pomogne da ujemo Re Boiju kroz njen zvuk, karakter kompozicije i njen tekst. Jo jedna vana pouka je da je muzika Hrama i sinagoge bila drugaija od muzike paganskog drutva. Dok se vei deo muzike koja je svirana u paganskom drutvu improvizovao, "strogo obuavanje Levita kako ga opisuje Josif i rabinski izvori ostavljalo je malo prostora za spontano improviziranje...U tom pogledu muzika Hrama (i sinagoge) mora da je bila netipina za bliskoistonu muziku, u kojoj je improvizacija normalno neizbena."25 Muzika sluba u Novom Zavetu Govoriti o muzikoj slubi u Novom Zavetu moe da se ini potpuno neprikladnim. Novi Zavet uti o bilo kakvoj "muzikoj" slubi u crkvi. Osim knjige Otkrivenja, u kojoj je muzika deo bogate eshatoloke drame, samo desetak tekstova govore o muzici. Meutim, nijedan od ovih tekstova ne daje nam jasnu sliku o ulozi muzike koja se svirala na crkvenim bogosluenjima u novozavetno doba. To nije iznenaujue, jer novozavetni vernici nisu smatrali svoja bogoslubena okupljanja mnogo drugaijim od onih u sinagogi. I jedna i druga su se odvijala neformalno, gde su laici bili voe u molitvi, itanju, pevanju i opominjanju. Novozavetni tekstovi o bogoslubenim okupljanjima odraavaju u velikoj meri bogosluenje u sinagogi, kako su utvrdile naune studije.26 Osnovna razlika izmeu jednih i drugih bilo je mesijansko proklamovanje, kojeg je bilo prisutno samo na hrianskom bogosluenju.

25 26

Stanley Sadie, ed. (note 20), vol. 9. 622. Vidi, na primer, C.W. Dugmore, The Influence of the Synagogue upon the Divine Office (London, England, 1944).

182

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Od dvanaest pominjanja muzike u Novom zavetu, pet govore o njoj metaforiki (Mat. 6:2; 11:17; Luka 7:32; 1.Kor. 13:1: 14:7,8), pa, prema tome, nisu relevantni za nau studiju. Preostalih sedam bacaju vano svetlo, osobito kada se posmatraju u irem kontekstu bogosluenja u sinagogi, koje je bilo poznato i praktikovano meu hrianima. etiri pominjanja muzike nalaze se u Evaneljima. Dva govore o instrumentalnoj muzici i igranju u vezi sa aljenjem zbog smrti devojke (Mat. 9:23) i proslavljanjem povratka izgubljenog sina (Luka 15:25). Dva teksta su paralelna i pominju da je Hristos pevao himnu sa svojim uenicima po zavretku poslednje veere (Mat. 26:30; Marko 14:26). Najverovatnije je to bio drugi deo jevrejskog halela koji se pevao po zavretku pashalnog obeda. Sastojao se od Psalama 113 do 118. Jedan tekst se odnosi na Pavla i Silu koji su pevali dok su bili u tamnici (Dela 16:25). Ne moemo nikako znati da li su pevali psalme ili nove komponovane hrianske himne. Gornji primeri nam govore da je muzika pratila razliite aktivnosti u drutvenom i religioznom ivotu ljudi, ali nas ne obavetavaju o ulozi muzike u crkvi. Uputstva u pogledu muzike. Nekoliko uputstava u pogledu crkvene muzike nalaze se u poslanicama. Jakov kae da, ako je "ko veseo, neka hvali Boga" (Jakov 5:13). eli da se kae da pevanje treba da izlazi iz veselog srca. Po svoj prilici hvale se nisu pevale samo privatno u domu, ve i javno u crkvi. Drugi tekstovi navode nas na zakljuak da je pevanje himni hvale bilo karakteristika crkvene slube. Detaljnije informacije dolaze nam od Pavla koji nam prua uvid u ulogu muzike u novozavetnim bogosluenjima. U kontekstu svojih opomena u vezi sa ekstatikim manifestacijama u korintskoj crkvi, Pavle poziva na ravnoteu u muziciranju istiui da pevanje bude i razumno i duhovno: "Moliu se (pevau) Bogu duhom, a moliu se (pevau) i umom" (1.Kor. 14:15) Oigledno je da su neki pevali ekstatino bez angaovanja uma. Besmisleno pevanje je kao i besmislen govor. I jedno i drugo sramote Boga. Kao to Pavle kae: "Jer Bog nije Bog bune, nego mira" (1.Kor. 14:33). Pavlova opomena da pevaju razumno ili s razumevanjem, relevantna je i za nas danas, kada se pevanje koje se uje u nekim karizmatikim crkvama sastoji od emocionalnih izliva ekstatikog vikanja koje niko ne moe da razume. Nae pevanje mora biti s razumevanjem, jer Bog oekuje od svojih razumnih stvorenja "racionalnu slubu" (Rim. 12:2 - logike, to jest, "logino" na grkom). Pevanje treba da slui za duhovno popravljanje, a ne za fiziku stimulaciju. Pavle kae: "Kad se sabirate svaki od vas ima psalam (himnu), ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje (tumaenje); a sve da biva na popravljanje" (1.Kor. 14:26).

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

183

Ovaj tekst nas navodi na zakljuak da je crkvena sluba bila prilino neformalna, kao i ona u sinagogi. Svako je doprinosio neim bogoslubenom iskustvu. Neki lanovi su himnom doprinosili slubi. Najverovatnije je da je himna bila neka nova komponovana pesma hvale upuena Hristu. Biblijski istraivai su identifikovali nekoliko himni u Novom Zavetu upuenih Hristu. Bitno je da je pevanje, kao i svi delovi crkvene slube, bilo za popravljanje crkve. Biblijski princip, prema tome, jeste da crkvena muzika treba da doprinese duhovnom popravljanju vernika. Psalmi, himne i duhovne pesme. Preostala dva Pavlova teksta (Ef. 5:19; Kol. 3:16) pruaju nam najvie informacija o muzici u Novom Zavetu. Pavle ohrabruje Efeane: "Nego se jo ispunjavajte Duhom, govorei meu sobom u psalmima i pojanju i pjesmama duhovnijem, pjevajui i pripijevajui u srcima svojijem Gospodu" (Ef. 5:18,19). Na slian nain, apostol savetuje Koloane: "Rije Hristova se bogato useli meu vas, u svakoj premudrosti uei i svjetujui sami sebe sa psalmima i pojanjem (himnama) i pjesmama duhovnijem, u blagodati pjevajui u srcima svojima Gospodu" (Kol. 3;16). Oba teksta pruaju najraniju indikaciju o tome kako je apostolska crkva pravila razliku izmeu psalama, himni i duhovnih pesama. Teko je rei koje su razlike izmeu ovih izraza. Veina teologa se slae da se ova tri izraza neodreeno odnose na razliite oblike muzikih kompozicija koje se koriste na bogosluenju. Psalmi su najverovatnije oni iz Starog Zaveta, mada moda ima nekih hrianskih dodataka. Himne bi bile nove komponovane pesme hvale upuene Hristu. Neki dokazi za ove himne koje govore o Hristu pojavljuju se u Novom Zavetu (Ef. 5:14; 1.Tim. 3:16; Fil. 2:6-11; Kol. 1:15-20; Jevr. 1:3). Duhovne pesme se verovatno odnose na spontane hvalospeve koje Duh koji nadahnjuje stavlja na usne ushienog vernika (1. Kor. 14:15). Izraz "svjetujui sami sebe (jedan drugoga) sa psalmima i pojanjem i pjesmama duhovnijem" navodi nas na zakljuak da je pevanje bilo interaktivno. Po svoj prilici je izvesno pevanje bilo u obliku odgovora kada je crkva odgovarala onome koji je vodio u pesmi. Pevanje je trebalo da bude sa "zahvalnou" i "sa celim srcem". Svojim pevanjem hriani su izraavali svoju zahvalnost Gospodu od srca za Njegov divni dar spasenja. Hristocentrine himne. Dok je u sinagogi pevanje bilo "usredsreeno na re", to jest, imalo je nameru da hvali Boga pojanjem Njegove Rei, u novozavetnoj crkvi pevanje je bilo "usredsreeno na Hrista", to jest, imalo je nameru da uzdie Hristova spasonosna dela.

184

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Dobar primer za "hristocentrinu" himnu nalazi se u 1.Timotiju 3:16, koja se sastoji od jedne uvodne reenice ("Velika je tajna pobonosti"), iza koje sledi est stihova: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anelima, propovjedi se neznabocima, vjerova se na svijetu, uznese se u slavi. Ova himna otelotvoruje na kriptian nain osnovne istine evaneoske vesti. Kao to Ralf Martin objanjava: "Nizom antiteznih dvostiha u kojima drugi stih dopunjuje misao iz prvog stiha, evaneoska vest...je predstavljena. Ona govori o dva svetska poretka, boanskom i ljudskom i pokazuje kako je Hristos sastavio dve sfere svojim dolaskom iz slave Oeve prisutnosti na ovaj svet ("javi se u tijelu": Jovan 1:14; Rim. 8:3) i svojim uznesenjem iz ljudskog roda ponovo natrag u boansko carstvo. Na taj nain su nebo i zemlja udrueni, a Bog i ovek pomireni."27 Slavljenje Hristovog spasenja je osnovna tema drugih novozavetnih himni (Fil. 2:6-8; Kol. 1:15-20; Jevr. 1:3), a osobito knjige Otkrivenja. Zapazili smo u prethodnom poglavlju da aneoski hor oko Bojeg prestola peva novu pesmu i kae: "Dostojan si da uzme knjigu, i da otvori peate njezine; jer si se zaklao , i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga koljena i jezika i naroda i plemena, i uinio si nas Bogu naemu careve i svetenike" (Otkr. 5:9). "Na Hrista usredsreeno" pevanje crkve na zemlji odraava "na Jagnje usredsreeno" pevanje ivih stvorenja na nebu. Svedoenje pagana. Najreitiji dokaz o pevanju rane crkve "usredsreenom na Hrista" nalazi se u privatnoj prepisci izmeu rimskog guvernera Plinija i imperatora Trajana. U jednom pismu napisanom 112. godine posle Hrista Plinije izvetava imperatora da je muio neke mlade hrianske akonice da bi saznao koje su moda zloine poinili hriani na svojim religioznim okupljanjima. Na svoje iznenaenje Plinije je saznao da "je sva njihova krivica ili pogreka bila nita drugo do ovo. Sastajali su se redovno pre zore odreenoga dana da naizmenino pevaju stihove meusobno u ast Hrista kao Boga i da polau zakletvu, ne radi izvrenja nekog zloina, ve da nee poiniti krau, razbojnitvo i preljubu, da nee izneveriti poverenje i da nee porei povereno kad se od njih zatrai da se to vrati."28

27 28

Ralph P. Martin, Worship in the Early Church (Grand Rapida, MI, 1964), pp. 48-49. Citirao F.Forrester Church i Terrance J. Mulry, Earliest Christian Hymns (New York, 1988), p. ix.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

185

Kakvo inspirativno pagansko svedoanstvo o bogosluenju ranih hriana! Hriani su postali poznati po pevanju "Hristu kao Bogu" i po tome to su se obavezivali da e slediti Njegov primer u svom ivotu istote i asti. Oigledno je da je glavna tema njihovih pesama bio Hristos. Oni su svedoili o Gospodu pevajui o Njemu i ivei pobonim ivotom u Njegovu ast. Svedoenje o novozavetnom pevanju relevantno je za nas danas. Da li je nae pevanje "usredsreeno na Hrista" kao pevanje apostolske crkve? Da li naa crkvena muzika hvali Spasitelja za Njegova prola, sadanja i budua dela spasenja? Da li ona ini da vie cenimo Hristovu stvaralaku i spasonosnu ljubav? Ako ste u iskuenju da sluate rok muziku, zapitajte se: da li mi bit, ritam i tekst te muzike pomau da cenim istotu, velianstvo i svetost Hristovu? Da li ona velia Njegov karakter? Da li ona ima prikladne rei, ist ton i ljupku melodiju? Muzika o Hristu trebalo bi da bude kao Hristos, odraavajui istotu i ljupkost Njegovog karaktera. Nema instrumentalne muzike u ranoj crkvi. Nijedan od novozavetnih tekstova o muzici koje smo prouavali ne pravi nikakvu aluziju na to da su novozavetni hriani koristili muzike instrumente da bi pratili pevanje. Oigledno da su hriani sledili tradiciju iz sinagoge koja je zabranjivala upotrebu muzikih instrumenata u njihovoj crkvenoj slubi zbog toga to su bili povezani sa paganstvom. Nema sumnje da je Pavle shvatio da je muzika mogla biti uspeno sredstvo za pomo crkvi u ispunjavanju velikih zadataka u evangeliziranju neznaboaca. On je znao ta bi moglo da deluje privlano na ljude. On kae: "Jer i Jevreji znake itu, i Grci premudrosti trae" (1.Kor. 1:22). Ali on nije izabrao da koristi grke ili jevrejske idiome da bi objavljivao evanelje. Zato? Jer je hteo da dopre do ljudi, ne dajui im ono to su eleli, ve objavljujui im ono to im je bilo potrebno. "A mi propovijedamo Hrista razapeta, Jevrejima dakle sablazan a Grcima bezumlje; onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Boiju silu i Boiju premudrost" (1. Kor. 1:23,24). Prava osuda muzikih instrumenata, ponekad ak i harfe i lire, prisutna je u spisima brojnih ranohrianskih pisaca. U svojoj disertaciji o Muzikim aspektima Novoga Zaveta, Vilijem Smit zakljuuje svoj pregled kritikog stava crkvenih voa prema upotrebi muzikih instrumenata navodei nekoliko razloga, od kojih su prva tri sledea: "(a) Najvanije od svega, bar naizgled, ini se povezivanje instrumenata sa oboavanjem paganskih kultova. (b) Upotreba instrumenata na svetovnim preterivanjima na primer u pozoritu i cirkusu.

186

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

(c) ulnost instrumentalne muzike i njeni estetski efekti."29 Suprotno sadanjoj filozofiji da rok muzika moe da se prihvati i prilagodi za evangeliziranje svetovnog drutva, rani hriani su se distancirali ne samo od svetovnih pesama nego i od muzikih instrumenata koji su korieni za svetovnu zabavu i pagansko bogosluenje. U svojoj knjizi Sveti most, Erik Verner zakljuuje svoju studiju o muzici u ranoj crkvi: "Sve do treeg veka, hrianski izvori odraavaju skoro isti stav prema helenistikoj muzici kao savremeni judaizam. Isto nepoverenje prema instrumentalnoj pratnji na religioznim ceremonijama, isto uasavanje od svirale, timpanona (bubnja) i tasova, rekvizita orgijastikih misterija, ovde su prisutni."30 Isto istie i Novi Grouv renik muzike i muziara u svom opisu rane crkve: "Zabrana igre na bogosluenju pokazuje da ritam nije imao mnogo mesta na liturgiji."31 Mi ne moemo odobriti to to su rani hriani radikalno odbacivali sve muzike instrumente za slube u crkvi prosto zbog toga to su ih koristili pagani u drutvenom i religioznom ivotu. Pa ipak, moramo da ih pohvalimo to su prepoznali opasnost od toga da se u crkvu unesu muzika i instrumenti koji su bili povezani sa paganskim nainom ivota. Rana crkva je shvatila osnovnu istinu da bi prihvatanje paganske muzike i instrumenata koji se koriste za njeno izvoenje, mogli na kraju da iskvare hriansku poruku, identitet i svedoenje, pored toga to bi kuali narod da se vrate na paganski nain ivota. I na kraju se to i dogodilo. Poevi od etvrtog veka kada je hrianstvo postalo religija imperije, crkva je pokuavala da preobrati pagane prihvatanjem nekih njihovih obiaja, ukljuujui i njihovu muziku. Posledica je bilo postepeno sekularizovanje hrianstva, proces koji se i danas nastavlja. Pouka iz istorije je jasna. Evangeliziranje ljudi njihovim svetovnim idiomima na kraju donosi sekularizovanje same crkve. Deo 3 Igranje u Bibliji Postoje suprotna miljenja koja se tiu igre i njene upotrebe na bogosluenju starog Izraela. Istorijski crkva adventista sedmoga dana smatra da Biblija ne odobrava igranje, osobito u kontekstu bogosluenja. Poslednjih godina, meutim, ponovo se29

William Sheppard Smith, Musical Aspects of the New Testament (Amsterdam, Holland, 1962), p. 53. 30 Eric Werner, The Sacred Bridge (Hoboken, NJ, 1984), p. 317. 31 The New Grove's Dictionary (note 20), vol. 9, p. 364.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

187

preispituje pitanje, osobito od strane adventistikih voa mladih koji tvrde da su pronali biblijsku podrku za igranje. Hoemo li igrati? Dobar primer ovog novog trenda je zbirka radova Hoemo li igrati? Ponovno otkrivanje hristocentrinih standarda. Ovo istraivanje napravilo je dvadeset autora i ono se zasniva na otkriima "Studija geneze vrednosti ". Ova studija je najambiciozniji projekat koji je Crkva adventista sedmoga dana ikada preduzela da se odredi da li crkva dobro prenosi svoje vrednosti na nove generacije. Poleina knjige Hoemo li igrati? pokazuje da je knjiga "zajedniki sponzorisana od strane Odeljenja za vaspitanje Severnoamerike divizije adventista sedmoga dana, Centra za slubu za mlade Don Henkok, Univerziteta La Sijera i izdavake ustanove Univerziteta La Sijera". Zajedniko sponzorstvo od strane etiri velike adventistike ustanove navodi nas na zakljuak da sadraj knjige odraava miljenje glavnih adventistikih institucija. Istine radi, mora se rei da prva reenica uvoda glasi: "Knjiga nije slubena izjava Crkve adventista sedmoga dana u pogledu standarda i vrednosti. Ona je vie poziv da se otvori diskusija u pogledu predmeta koji se tiu naina ivota. Nadamo se da e jo bolji biblijski principi postati temelj naeg osobitog naina ivota kada se od perifernih, ali uvek prisutnih predmeta okrenemo pretenijim stvarima ivljenja hrianskog ivota." Pojanjavanje da "knjiga nije slubena izjava Crkve adventista sedmoga dana" je umirujua, jer, po mom miljenju, neki od zakljuaka teko da mogu da ohrabre razvoj "jo boljih biblijskih principa". U pitanju su etiri poglavlja posveena igri, a napisala su ih etiri razliita pisca. Ova poglavlja predstavljaju veoma povrnu analizu biblijskih tekstova o igri. Na primer, poglavlje pod naslovom "Igranje sa prigodnim konkordansom" sastoji se prvenstveno od navoenja dvadeset sedam biblijskih referenci u vezi sa igranjem, bez bilo kakve diskusije. Pisac pretpostavlja da su tekstovi sami po sebi jasni i da podravaju religiozno igranje. To je pokazano injenicom da poglavlje zavrava postavljanjem pitanja: "Kako bismo danas mogli da igramo pred GOSPODOM? Kakva vrsta igre bi to bila? Zato ljudi danas igraju?" 32 Iznenaujue je to pisac ignorie da nikakvog igranja nije ikada bilo u religioznim slubama u Hramu, sinagogi ili ranoj crkvi. Zakljuci izvedeni iz prouavanja biblijskog gledita o igranju saeto su navedeni u pet principa, od kojih prvi kae: "Princip 1: Igra je komponenta bogosluenja. Kada prouavamo Pismo nalazimo da ono to je reeno o igri i igranju ne samo da nije osuujue, ve u nekim sluajevima ima pozitivnu pespektivu: "Hvalite ga uz glas

32

Steve Case, "Dancing with a User-Friendly Concordance," u Shall We Dance? Rediscovering Christ- Centered Standards , ed. Steve Case (Riverside, CA, 1992), 101.

188

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

trubni, hvalite ga uz psaltir i gusle. Hvalite ga s bubnjem (dairama) i veseljem (igrom), hvalite ga uz ice i organ" (Ps. 3,4).33 Pisac nastavlja: "Pola sata sa dobrim konkordansom ostavlja trajni utisak da ima jo mnogo toga u prilog prave biblijske perspektive o igri nego to su ranije zapaale nae adventistike oi. Od nekih 27 referenci o igri (igra, igrali, igre, igranje) u Pismu, samo etiri se javljaju u jasno negativnom kontekstu, pa ak i ove reference nigde ne opisuju igranje kao predmet Bojeg negodovanja."34 Ovo poglavlje predstavlja ovaj iznenaujui izazov adventistikoj crkvi: "Ma koliko god da je izazovno za na nazor o pristojnosti i estitosti, ini se oiglednim da bi adventisti trebalo da nanovo porazmisle i proue ukljuivanje igre kao deo slube Bogu, bar u odabranim zajednicama i u specijalnim prilikama."35 Tri glavna nedostatka. Nakon provedenih ne "pola sata" nego nekoliko dana u istraivanju biblijskih podataka u vezi sa igrom, pronaao sam da je ovaj zakljuak nepotkrepljen dokazima, te da je njegov izazov nepotreban. Jasnoe radi, elim da odgovorim stavu da je "igra komponenta slube Bogu" u Bibliji zapaanjem, po mom miljenju, tri glavna nedostatka njegove metodologije. (1) Nije dokazao da je igra zaista bila komponenta bogosluenja u Hramu, sinagogi i ranoj crkvi. (2) Nije primetio da se od dvadesetosam referenci o igri ili igranju u Starom Zavetu samo etiri odnose nepobitno na slubu u Bojem domu. (3) Nije istraio zato su ene, koje su uglavnom bile te koje su igrale, bile iskljuene iz muzike slube u Hramu, sinagogi i ranoj crkvi. Nije bilo igre na bogosluenju. Ako bismo bili u pravu da je "igra bila komponenta slube Bogu", zato onda nema traga igranju mukaraca i ena na bogosluenjima u Hramu, sinagogi ili ranoj crkvi? Zar je Boji narod u biblijska vremena zanemarivao vanu "komponentu slube Bogu"? Zanemarivanje ini se nije bio razlog za iskljuivanje igre iz bogosluenja, zato to smo zapazili da su bila data jasna uputstva u pogledu muzike slube u Hramu. Levitski hor trebalo je da ima pratnju samo ianih instrumenata (harfa i lira). Udaraki instrumenti kao to su bubnjevi i daire, koji su se obino koristili za33

Bill Knott, "Shall We Dance?" u Shall We Dance? Rediscovering Christ- Centered Standards, ed. Steve Case (Riverside, CA, 1992) p. 69. 34 Isto. 35 Isto., p. 75.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

189

izvoenje muzike za igru, bili su jasno zabranjeni. Ono to je vailo za Hram, takoe je vailo za sinagogu i kasnije za ranu crkvu. Nikakva muzika za igru ili zabavu nikada nije bila dozvoljena u Bojem domu. Garen Volf dolazi do ovog zakljuka nakon svoje opsene analize o "Igri u Bibliji": "Prvo, igranje kao deo bogosluenja u Hramu nigde nema traga ni u prvom ni u drugom Hramu. Drugo, od 107 puta koliko se ove rei koriste u Bibliji (jevrejske rei prevedene kao"igra"), samo etiri puta moglo bi da se smatra da se odnose na religioznu igru. Tree, nijedna od ovih referenci u vezi sa religioznom igrom nije bila u vezi sa redovnim ustanovljenim javnim bogosluenjem Jevreja."36 Vano je zapaziti da David, koga mnogi smatraju prvim primerom religioznog igranja u Bibliji, nikada nije pouio Levite u pogledu toga kada i kako da igraju u Hramu. Da je David verovao da igranje treba da bude komponenta bogosluenja, nema sumnje da bi dao uputstva u tom pogledu levitskim muziarima koje je izabrao da slue u Hramu. Uostalom, David je utemeljiva muzike slube u Hramu. Videli smo da je dao jasna uputstva za upotrebu pratnje njihovog hora. To to je ispustio igranje na bogosluenju teko da bi moglo biti previanje. To nam vie govori da je David pravio razliku izmeu svete muzike koja se izvodila u Bojem domu i svetovne muzike koja se svirala izvan Hrama radi zabave. Mora da se napravi vana razlika izmeu religiozne muzike koja se svira radi zabave u socijalnom kontekstu i svete muzike koja se izvodila za vreme slube u Hramu. Ne smemo zaboraviti da je itav ivot Izraelaca bio religiozno orijentisan. Zabavljali su se, ne odlazei na koncerte ili gledajui komade u pozoritu ili cirkusu, ve proslavljajui religiozne dogaaje ili sveanosti, esto narodnim igranjem ena ili mukaraca u odvojenim grupama. Nikada nije postojalo romantino ili ulno orijentisano igranje parova u starom Izraelu. Najvei godinji ples zbivao se, kao to emo videti, u vezi sa praznikom senica, kada su svetenici zabavljali narod izvodei neverovatne akrobatske igre cele noi. To znai da oni koji se pozivaju na biblijske reference o igri da bi opravdali moderno romantino igranje unutar ili izvan crkve zanemaruju ogromnu razliku izmeu ove dve stvari. Veina ljudi koja se poziva na Bibliju da bi opravdala moderno romantino igranje ne bi ni malo bila zainteresovana za narodne igre koje se spominju u Bibliji, gde nije bilo fizikog kontakta izmeu mukaraca i ena. Svaka grupa mukaraca, ena i dece imala je svoj sopstveni "ou", koji je u veini sluajeva bio neka vrsta mara sa

36

Garen L. Wolf (note 5), p. 153.

190

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

ritmikom kadencom. Ja sam video "ples oko kovega" koji su izvodili koptiki svetenici u Etiopiji, gde su preivele mnoge jevrejske tradicije, ukljuujui svetkovanje subote. Ne bih mogao da razumem zato su to nazivali "plesom", poto je to bila samo procesija svetenika koji su marirali sa izvesnom ritmikom kadencom. Primenjivanje biblijskog pojma o igranju na moderno igranje je prevarno u najmanju ruku, jer su ove dve stvari razliite kao nebo i zemlja. Ova stvar e biti jasnija kada budemo pregledavali reference o igri. Reference o igri. Suprotno prevladavajuim pretpostavkama, samo etiri od dvadesetosam referenci o igri odnose se bez diskusije na religiozno igranje, ali nijedna od njih nema nikakve veze sa javnom slubom koja se vrila u Bojem domu. Da bismo izbegli optereivanje itaoca tehnikom analizom iroke upotrebe est jevrejskih rei prevedenih sa "igra", izloiu vam samo kratku aluziju na svaku od njih. Jevrejska re chagag prevedena je jednom kao "igra" u 1. Samuilovoj 30:16 u vezi sa "pijenjem i igranjem" Amaliana. Oigledno je da to nije religiozno igranje. Jevrejska re chuwl prevedena je dvaput kao "igra" u Sudijama 21:21,23, gde se govori o kerima Silomskim koje su izlazile da igraju u vinogradima i koje su mukarci iz Venijamina na prepad oteli za ene. I ovde nema sumnje da se u ovom kontekstu ta re odnosi na svetovnu igru koju su igrale ene ne slutei nita. Jevrejska re karar prevedena je dva puta kao "igra" u 2. Samuilovoj 6:14 i 16 gde se kae: "I David igrae iz sve snage pred Gospodom...Mihala ki Saulova gledajui s prozora vidje cara Davida gdje skae i igra pred Gospodom." O znaaju Davidovog plesa kasnije e biti neto vie rei. U ovom kontekstu dovoljno je zapaziti da se "ovi stihovi odnose na religioznu vrstu igre izvan konteksta slube u Hramu. Re kirar se u Pismu koristi samo u ova dva stiha, a nikada u vezi sa slubom u Hramu."37 Jevrejska re machowal prevodi se est puta kao igra. Psalam 30:11 koristi izraz poetino: "I ti promijeni pla moj na radost (igranje)." Jeremija 31:4 govori o "djevojci Izrailjevoj" koja e "izlaziti sa zborom igrakim". Ista misao je izraena u 13. stihu. U oba sluaja re je o drutvenom narodnom igranju ena. "Hvalite ga igrom". U dva vana sluaja machowal se prevodi kao "igra" (Psalmi 149:3 i 150:4). Oni su najvaniji jer po miljenju mnogih ljudi pruaju najsnaniju biblijsku podrku za igru kao deo crkvenog bogosluenja. Ako blie pogledamo ove tekstove ispostavie se da je ova popularna pretpostavka zasnovana na povrnom itanju i netanom tumaenju tekstova.

37

Isto., p. 148.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

191

Lingvistiki, izraz "igra" u ova dva stiha je osporavan. Neki strunjaci veruju da je machowl izvedeno od chuwl, to znai "napraviti otvaranje"38 - mogua aluzija na instrument "svirale". U stvari to je marginalno itanje koje daje KJV. Psalam 149:3 glasi: "Neka hvale njegovo ime u igri" (ili "sa sviralom", KJV margina). Psalam 150:4 glasi: "Hvalite ga s dairama i igrom" (ili "sviralo", KJV margina). Na osnovu konteksta machowl je izgleda referenca na muziki instrument; u oba psalma 149:3 i 150:4 ovaj izraz se javlja u kontekstu liste instrumenata koji treba da se koriste za hvaljenje Gospoda. U psalmu 150 lista obuhvata osam instrumenata: trubu, psaltir, harfu, daire, iane instrumente, organ, cimbale, tasove (KJV). Poto psalmista navodi listu svih moguih instrumenata koje treba koristiti za hvaljenje Gospoda, razumno je pretpostaviti da je machowal takoe muziki instrument, ma kakav on bio. Ono to je takoe vano uzeti u obzir jeste figurativni jezik ova dva psalma, koji teko da doputa doslovno tumaenje igranja u Bojem domu. Psalam 149:5 ohrabruje ljude da hvale Gospoda na "posteljama svojim". U stihu 6 hvaliti Ga treba sa " maem s obe strane otrim u rukama". U stihovima 7 i 8 Gospod treba da se hvali to kanjava pagane maem, to okiva careve u lance i plemie u okove. Oigledno je da je jezik figurativan, jer je teko poverovati da Bog oekuje da Ga narod hvali stojei ili skaui po svojim posteljama ili vitlajui dvoseklim maem. Isto vai i za Psalam 150 koji govori o hvaljenju Boga na krajnje figurativan nain. Psalmista poziva Boji narod da hvali Gospoda "za njegova mona dela" (st.2) na svakom moguem mestu i svakim muzikim instrumentom koji je na raspolaganju. Drugim reima, psalam pominje mesto gde treba hvaliti Gospoda, naime, "njegovu svetinju" i "njegov moni nebeski svod"; razlog da se hvali Gospod, naime, "za njegova mona dela...prema njegovom visokom velianstvu" (st.2); i instrumente koje treba koristiti da bi se Gospod hvalio, naime, osam gore nabrojenih. Ovaj psalam ima smisla samo ako jezik shvatimo kao krajnje figurativan. Na primer, ne postoji nain na koji bi Boji narod mogao hvaliti Gospoda "na njegovom monom nebeskom svodu", jer oni ive na zemlji, a ne na nebu. Cilj psalma nije da specificira lokaciju i instrumente koje treba koristiti za hvaljenje u crkvenoj muzici. Niti mu je namera da da dozvolu za igranje za Gospoda u crkvi. Njegov cilj je da pozove sve to die ili proizvodi zvuk da hvali Gospoda na svakom mestu. Tumaiti ovaj psalam kao dozvolu za igru ili sviranje bubnjeva u crkvi znailo bi pogreno tumaiti nameru psalma i suprotstaviti se samoj uredbi koju je David lino dao u pogledu upotrebe instrumenata u Bojem domu. Ples na proslavljanju. Jevrejska re mechawolah prevodi se sedam puta kao "igra". U pet od sedam sluajeva igru igraju ene koje proslavljaju vojnu pobedu (1.38

Vidi, na primer, Adam Clarke, Clarke's Commentary (Nashville, n. d.). vol.3, p. 688.

192

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Sam. 18:6; 21:11; 29:5; Sud. 11:34; 2. Mojs. 15:20). Marija i ostale ene igrale su da bi proslavile pobedu nad egipatskom vojskom (2. Mojs. 15:20). Jeftajeva ki je igrala da bi proslavila pobedu svoga oca nad Amoncima (Sudije 11:34). ene su igrale da bi proslavile Davidovo ubijanje Filisteja (1. Sa. 18:6; 21:11; 29:5). U preostala dva sluaja mechowolah se koristi da opie nagi ples Izraelaca oko zlatnog teleta (2.Mojs. 32:19) i igru Silomskih keri u vinogradima (Sud. 21:21). Ni u jednom od ovih primera igra nije deo bogosluenja. Marijina igra moe da se smatra religioznom, ali takve su bile i igre koje su se igrale u vezi sa godinjim praznicima. Ali te igre se nisu smatrale komponentom bogosluenja. One su bile drutvene proslave religioznih dogaaja. Isto se zbiva danas u katolikim zemljama gde narod proslavlja godinje praznike organizovanjem karnevala. Jevrejska re raquad prevedena je etiri puta kao "igra" (1.Dnevn.15:29; Jov 21:11; Is. 13:21; Prop. 3:4). Jednom se odnosi na to kako "deca igraju" (Jov 21:11). Drugi put na "igranje satira (aveti)" (Is. 13:21), to bi moglo da se odnosi na kozu ili na neku govornu figuru. Trei sluaj je poetsko pominjanje "vremena igranju" (Prop. 3:4) u kontekstu "vremena ridanju". etvrto pominjanje je klasini primer o "Davidu gde skae i igra" (1. Dnevn. 15:29). S obzirom na religiozni znaaj koji se pridaje Davidovom igranju, posebna panja je ukratko i tome posveena. Igra u Novom Zavetu. Dve grke rei prevode se kao "igra" u Novom Zavetu. Prva je orcheomai koja se etiri puta prevodi kao "igrati" govorei o igranju Irodijadine keri (Mat. 14:6; Marko 6:22) i igri dece (Mat. 11:17; Luka 7:32). Re orcheomai znai igrati u nizu ili u pravilnom kretanju i nikada se ne koristi u odnosu na religioznu igru u Bibliji. Druga grka re prevedena kao "igra" je choros. Ona se koristiti samo jednom u Luki 15:25 i odnosi se na povratak izgubljenog sina. Kae se da kada je doao stariji sin blizu kue "u muziku (pevanje) i igranje (podvikivanje)". Prevod "igranje" je sporan jer grki chorus se javlja samo jednom u ovom tekstu i koristi se u vanbiblijskoj literaturi sa znaenjem "hor" ili "grupa pevaa".39 U svakom sluaju, ovo je bilo porodino ponovno okupljanje svetovne prirode i ne odnosi se na religiozno igranje. Zakljuak koji se javlja iz gornjeg pregleda dvadesetosam referenci o igri jeste da je igra u Bibliji bila u sutini drutveno proslavljanje specijalnih dogaaja, kao to su vojna pobeda, religiozni praznik ili porodini susret. Igrale su uglavnom ene i deca. Igre pomenute u Bibliji bile su ili procesijske, krune ili ekstatike.

39

"Choros," A Greek- English Lexicon of the New Testament, ed. William F. Arndt i Wilbur Ginrich (Chicago, IL, 1979), p. 883.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

193

Nema biblijskih referenci koje pokazuju da su mukarci i ene ikada igrali zajedno romantino kao parovi. Kao to primeuje H. Volf: "Dok je obiaj igranja poznat do detalja, jasno je da mukarci i ene nisu generalno igrali zajedno i nema stvarnog dokaza da su ikada igrali."40 Dalje, suprotno popularnim pretpostavkama, igra u Bibliji nije nikada bila deo slube Bogu u Hramu, sinagogi ili ranoj crkvi. Igranje na paganskim bogosluenjima. Veina indikacija o religioznom igranju u Bibliji ima veze sa otpadom Bojeg naroda. Tu je igranje Izraelaca u podnoju gore Sinaj oko zlatnog teleta (2. Mojs. 32:19). Tu je jedna aluzija na igranje Izraelaca kod Sitima kada "narod stade initi preljubu sa kerima Moavskim" (4. Mojs. 25:1). Strategija koju su koristile Moavke bila je da pozivaju Izraelce "na rtve svojih bogova" (4. Mojs. 25:2), to je normalno nametalo igranje. Oigledno je da je tu strategiju predloio otpali prorok Valam Valaku, moavskom caru. Elen Vajt ovako to komentarie: "Po Valamovom savetu, moavski car je priredio veliku sveanost u ast svojih bogova i potajno udesio da Valam nagovori Izrailjce da i oni tu uzmu uea...Oarani muzikom i igrom, namamljeni lepotom neznaboakih svetenica, zapostavili su svoju vernost prema Bogu. Pridruili su se veselju i slavlju, vino im je pomutilo razum i poruilo sve ograde samosavlaivanja."41 Valovi proroci su vikali i igrali na gori Karmil (1. Car. 18:26). Oboavanje Vala i drugih idola obino se zbivalo na brdu i ukljuivalo je igru. Zato Gospod poziva Izrael preko proroka Jeremije: "Vratite se, sinovi odmetnici, i iscijeliu odmete vae...Doista, zaludu su humovi, mnotvo gora (zaista, prevara je idolopoklonika graja na brdima i planinama)" (Jer. 3:22,23). Davidovo igranje pred Gospodom. Priu o tome kako je David igrao "iz sve snage pred Gospodom" (2. Sam. 6:14) na elu procesije koja je vraala koveg u Jerusalim mnogi vide kao najjae biblijsko doputenje za religiozni ples u kontekstu slube Bogu. U poglavlju "Igranje pred Gospodom" koje se nalazi u knjizi Hoemo li igrati?, Timoti Gilespi, adventistiki omladinski voa, pie: "Mi moemo da igramo pred Gospodom kao David izraavajui buru uzbuenja zbog Boje slave; ili moemo introspektivno da usmerimo uzbuenje unutra, razmiljajui o sebi i svojim sebinim eljama."42 Ova izjava izgleda da eli da kae da ako ne igramo pred Gospodom kao David, onda potiskujemo svoje uzbuenje i otkrivamo svoju egocentrinost. Da li je to ono emu nas ui pria o Davidovom igranju? Hajde da je bolje pogledamo.

40

H.M. Wolf, "Dancing," The Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible, ed. Merrill c. Tenney (Grand Rapids, 1976), vol. 2, p. 12. 41 Ellen G. White, The Story of Patriarchs and Prophets (Mountain View, CA, 1958). p. 454. Italics added. 42 Timothy Gillespie, "Dancing to the Lord," u Shall We Dance, CA, 1992), p. 94.

194

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

U najmanju ruku, Davidovo igranje pred kovegom pravi ozbiljne probleme. Prvo, David "bjee ogrnut oplekom lanenijem" (2. Sam. 6:14) kao svetenik i "prinese rtve paljenice i rtve zahvalne pred Gospodom" (2. Sam. 6:17). Zapazimo da je efod (opleak) bio laneni prsluk bez rukava kojeg je trebalo da nose samo svetenici kao amblem svoje svete slube (1. Sam. 2:28). Zato je David odluio da zameni svoju carsku odeu za odeu svetenika? Elen Vajt nam kae da je David pokazao duh poniznosti time to je odloio svoje carske haljine i ogrnuo se "jednostavnim lanenim oplekom".43 To je naizgled uverljivo objanjenje. Problem je u tome to Biblija nigde ne navodi na zakljuak da bi opleak mogao legitimno da nosi neko ko nije svetenik. Isto vai i kada su u pitanju rtve. Samo su levitski svetenici bili odvojeni da prinose rtve (4. Mojs. 1:50). Cara Saula je Samuilo strogo ukorio zbog prinoenja rtava: "Ludo si radio to nijesi drao zapovijesti Gospoda Boga svojega" (1. Sam. 13:13). Prinosei rtve obuen kao svetenik David je preuzeo sveteniku ulogu pored svog carskog statusa. Takav postupak se ne moe lako odbraniti biblijski. Davidovo ponaanje. Jo problematiniji je Davidov nain igranja. Elen Vajt kae da je Davidovo igranje "bilo izraz radosti i strahopotovanja pred Bogom". 44 Nema sumnje ovo mora da je bilo zaista tako. Ali ini se da je igranjem David bio toliko ponet da je izgubio svoju odeu sa slabina, jer ga je Mihala, njegova ena, ukorila reima: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev, kad se danas otkrivao pred slukinjama sluga svojih, kao to se otkrivaju nikaki ljudi!" (2. Sam. 6:20). David nije nameravao da se svaa oko te optube niti se izvinio za ono to je uinio. Umesto toga on je naveo argument da je to uinio "pred Gospodom" (1. Sam. 6:21) i da je spreman da se "vema ponizi" (1. Sam. 6:22). Takav odgovor teko da otkriva pozitivan aspekt Davidovog karaktera. Moda je razlog to se David nije zabrinuo zbog svog otkrivanja u toku igre taj to ovakva vrsta egzibicionizma nije bila neuobiajena. Kae nam se da i Saul u svom ekstatikom plesu "skide haljine svoje sa sebe, i prorokova i on pred Samuilom, i padnuvi leae go ceo onaj dan i svu no" (1. Sam. 19:24; 10:5-7, 10,11). Poznato je da su u vreme godinjih praznika bile organizovane specijalne igre na kojima su svetenici i plemii izvodili akrobatske podvige da bi zabavili narod. Nema pomena, meutim, da su se svetenici otkrivali. Najpoznatija igra bila je izvoena poslednjeg dana praznika senica i bila je poznata kao "Igre praznika crpljenja vode".

43 44

Ellen G. White (note 40), p. 707. Isto.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

195

Talmud nudi ivopisan opis te igre crpljenja vode koja se izvodila u takozvanom enskom dvoru Hrama: "Poboni ljudi i poslovni ljudi igrali su sa bakljama u svojoj ruci pevajui pesme radosti i hvale, a Leviti su svirali lire i harfe i kimvale (tasove) i trube i bezbroj drugih instrumenata. U toku te proslave pria se da je rabin Simeon ben Gamaliel onglirao sa osam baklji, a da je onda napravio kolut napred."45 Igre koje su mukarci i ene igrali u biblijsko vreme, u kontekstu religioznog dogaaja, bile su neki oblik drutvene zabave, a ne deo bogosluenja. One bi mogle da se uporede sa godinjim karnevalskim proslavama koje se danas zbivaju u mnogim katolikim zemljama. Na primer, u toku tri dana pre uskrnjeg posta, u Brazilu i nekim drugim zemljama, ljudi organizuju ekstravagantne karnevalske sveanosti sa beskrajnim tipovima ivopisnih i ponekad divljih plesova, slino Mardi Gras u Nju Orleansu. Nijedan katolik ne bi te plesove smatrao delom bogosluenja. Isto vai za razliite tipove plesova pomenutih u Bibliji. To su bili socijalni dogaaji sa religioznim implikacijama. Mukarci i ene su igrali, ne romantino kao parovi, ve odvojeno u procesijskim ili krunim igrama. Imajui u vidu religioznu orijentaciju jevrejskog drutva, takve igre narodnog tipa esto se okarakterizuju kao religiozne igre. Ali, u Bibliji nema indikacija da je bilo koja forma igre bila ikada povezivana sa bogosluenjem u Bojem domu. U stvari, kao to emo videti, ene su bile iskljuene iz muzike slube Hrama, oigledno zbog toga to je njihova muzika bila povezana sa igranjem i zabavom. ene i muzika u Bibliji. Zato su ene bile iskljuene iz muzike slube u Hramu, a kasnije i u sinagogi i prvoj crkvi? Brojni biblijski tekstovi govore o enama koje su pevale i svirale instrumente u drutvenom ivotu starog Izraela (2. Mojs. 15:20,21; 1. Sam. 18:6,7; Sudije 11:34; Jezdra 2:64,65; Nemija 7:66,67), ali nigde se u Bibliji ne pominje uestvovanje ena u bogoslubenoj muzici Bojeg doma. Kurt Zaks zapaa da "skoro sve muzike epizode do vremena Hrama opisuju horsko pevanje sa grupom koja igra uz bubnjeve... A takvo pevanje bilo je u velikoj meri enska muzika."46 Zato su onda ene bile iskljuene iz muzike slube Hrama, kada su bile glavni izvoai u jevrejskom drutvu? Strunjaci koji su istraivali ovo pitanje smatraju da postoje dva glavna razloga. Jedan razlog je muziki po prirodi, a drugi je socioloki. Iz muzike pespektive, stil muzike koju su izvodile ene imao je ritmiki bit koji je vie odgovarao za zabavu nego za bogosluenje u Bojem domu.

45 46

Citirano u "Dance," The Universal Jewish Encyclopedia (New York, 1942), vol.3., p. 456. Curt Sachs (note 4), p. 90.

196

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Robert Lahman, autoritet za jevrejsku kantilaciju, kae: "Produkcija enskih pesama zavisi od male riznice tipinih melodijskih obrta; razliite pesme reprodukuju ove obrte - ili neke od njih - stalno ih ponavljajui... enske pesme spadaju u onu vrstu iji su oblici posebno zavisni ne od povezanosti sa tekstom nego od procesa kretanja. Tako ovde nalazimo, umesto ritma kantilacije i njene veoma zamrene melodije, periodine pokrete gore i dole."47 enska muzika je u velikoj meri bila zasnovana na ritmikom bitu koji se proizvodio udaranjem rukama o dobo ili def. To su jedini instrumenti koji se pominju u Bibliji kao instrumenti na kojima su svirale ene i za njih se veruje da su isti ili veoma slini. Def ili daire je izgleda bio mali bubanj napravljen od drvenog rama oko kojeg je sa jedne strane bila zategnuta koa. Bili su donekle slini modernom tamburinu. Zanimljivo je zapaziti," pie Garan Volf, "da nisam mogao da pronaem ni jednu direktnu referencu o tome da ene sviraju nebel (harfu) ili kinor (liru) - instrumenta koje su svirali mukarci u okviru bogosluenja u Hramu. Nema sumnje da je njihova muzika uglavnom bila drugaije vrste od muzike koju su mukarci muziari, Leviti, izvodili u Hramu."48 Def ili daire svirale su u velikoj meri ene to je bilo povezano sa njihovim igranjem (2. Mojs. 15:20; Sud. 11:34; 1. Sam. 18:6; 2.Sam. 6:5, 14; 1. Dnevn. 13:8; Ps. 68:25; Jer. 31:4). Def se takoe spominje u vezi sa silovitim piem (Is. 5:11,12; 24:8,9). Svetovna priroda enske muzike. Iz socioloke perspektive ene nisu bile koriene u muzikoj slubi Hrama zbog socijalne stigme povezane za njihovu upotrebu tamburina i muzike koja je bila orijentisana ka zabavi. "O enama u Bibliji se esto govori da su pevale nesofisticiranu vrstu muzike. Obino je u najboljem sluaju to bila muzika za igru ili pogrebno naricanje, a u najgorem sluaju muzika koja je potpomagala ulno pozivanje prostitutki na ulici. U svojoj satiri o Tiru, Isaija pita: "Pjevae se Tiru kao kurvi" (Is. 23:15).49 Treba zapaziti da su ene muziari bile veoma mnogo angaovane u paganskim verskim slubama.50 Tako razlog za njihovo iskljuivanje iz muzike slube u Hramu, sinagogi i ranoj crkvi nije bilo kulturno nego teoloko. Vladalo je teoloko uverenje da47 48

Citirao Curt Sachs (note 4), p. 91. Garen L. Wolf (note 5), p. 144. 49 Isto. 50 Za raspravu i ilustracije iz paganske starine u pogledu angaovanja enskih muziara u socijalnom i religioznom ivotu, vidi Johannes Quasten, "The Liturgical Singing of Women in Christian Antiquity," Catholic Historical Review (1941), pp. 149-151.

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

197

muzika koju su ene obino izvodile nije bila pogodna za bogosluenje, zbog njene povezanosti sa svetovnom i ponekad ulnom zabavom. Taj teoloki razlog priznaju mnogi strunjaci. U svojoj disertaciji o Muzikim aspektima Novog Zaveta, Vilijam Smit je napisao: "Reakcija na rasprostranjeno angaovanje enskih muziara u religioznom i svetovnom ivotu paganskih naroda, bila je besumnje veoma veliki faktor u tome da se Jevreji (i prvi hriani) postave nasuprot angaovanju ena u muzikoj slubi u svetinji."51 Pouka iz Pisma i istorije nije da ene treba da budu iskljuene iz muzike slube dananje crkve. Hvaljenje Gospoda muzikom nije muka prerogativa, ve prednost svakog Bojeg deteta. Nesrea je bila u tome to je muzika koju su izvodile ene u biblijska vremena bila uglavnom za zabavu i zato neprikladna za bogosluenje. Pouka koju crkva treba da naui iz Pisma i istorije jeste da svetovna muzika povezana sa zabavom nema mesta u Bojem domu. Oni koji su aktivno ukljueni u borbu za prihvatanje pop muzike u crkvi treba da shvate biblijsku razliku izmeu svetovne muzike koja se koristi za zabavu i svete muzike koja je prikladna za bogosluenje. Ta razlika je shvaena i potovana u biblijska vremena i mora biti potovana i danas ako crkva eli da ostane svetinja za slubu Bogu, a ne da postane svetovno mesto za drutvenu zabavu. Zakljuak Nekoliko vanih biblijskih principa relevantnih za crkvenu muziku danas iskristalisalo se u toku ove studije. Pokuaemo da ih sumiramo u vidu zakljuka. Muzika ima specijalno mesto i svrhu u Bojem svemiru. Ona je boanski dar ljudskoj porodici preko kojeg ljudska bia mogu da izraze svoju zahvalnost Bogu i da istovremeno sami doive uitak. Zadovoljstvo u pevanju ne dolazi od ritmikog bita koji fiziki stimulie ljude, ve od samog iskustva hvaljenja Gospoda. "Hvalite Gospoda, jer je slatko pjevati Boga naega, jer blagome prilikuje hvala" (Ps. 147:1). Pevanje se u Bibliji vidi kao rtva zahvalna Gospodu za blagoslove stvaranja, osloboenja, zatite i spasenja. Ova ideja se izraava naroito u Psalmu 69:30,31: "Slaviu ime Boije u pjesmi, veliau ga u hvali. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima."

51

William Sheppard Smith, Musical Aspects of the New Testament (Amsterdam, 1962), p. 17. Vidi tako|e Eric Werner (note 30), pp. 323-324; A.Z. Idelsohn (note 11), p. 18; Philo, De Vita Contemplativa 7; Babylonian Talmud Berakot 24a.

198

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

Bog gleda na to kako pevamo i sviramo u toku bogosluenja. On nije zadovoljan nerazumljivom "glasnom bukom", ve urednim, melodinim i razumljivim pevanjem. Oni biblijski tekstovi koji govore o pravljenju "radosne buke" ili "glasne buke" Gospodu ne ue nas da hvalimo Boga preteranim pojaavanjem ljudskog glasa ili muzikih instrumenata u toku bogosluenja. Takvo shvatanje proizalo je iz pogrenog prevoda rei ruwa kao "glasna buka". Ispravan prevod je "klicanje od radosti". Muziku slubu treba da vre ljudi koji su obueni, posveeni i duhovni. Tome nas ui muzika sluba u Hramu, koju su vrili iskusni i zreli Leviti koji su muziki bili obuavani, pripremani duhovno, finansijski podravani i koji su sluili kao pastori. Ovaj princip koji je Bog postavio za hramske muziare primenljiv je na muzike slubenike danas. Muzika treba da bude bogocentrina, a ne egocentrina. Miljenje da se Gospod hvali radi zabave strano je Bibliji. Udaraki instrumenti koji stimuliu ljude fiziki glasnim i neprekidnim bitom nisu prikladni za crkvenu muziku danas kao to nisu bili ni za hramsku muziku u starom Izraelu. Nalazimo da je muzika u Hramu bila "usredsreena na rtvu", to jest, namenjena da hvali Boga za davanje oprotenja i spasenja kroz rtvene prinose. U sinagogi je muzika bila "usredsreena na Re", to jest, namera joj je bila da hvali Boga pojanjem Njegove Rei. U prvoj crkvi muzika je bila "usredsreena na Hrista", to jest, namera joj je bila da uzdie Hristova spasonosna dela. Biblija ne podrava romantino i ulno igranje koje je danas popularno. Nita u Bibliji ne ukazuje na to da su mukarci i ene ikada igrali zajedno romantino kao parovi. Otkrili smo da je igra u Bibliji bila u sutini drutvena proslava specijalnih zbivanja kao to je vojna pobeda, religiozna svetkovina ili porodini sastanak. Uglavnom su igrale ene koje su bile iskljuene iz muzike slube Hrama, sinagoge i prve crkve zato to se njihova muzika za zabavu smatrala neprikladnom za bogosluenje. Biblijski muziki principi skicirani gore posebno su relevantni danas kada crkvu i dom napadaju razliite forme rok muzike koje vulgarno odbacuju moralne vrednosti i religiozna verovanja hrianstva. U vreme kada se razlika izmeu svetog i svetovnog zamagljuje i kada mnogi promoviu modifikovane verzije svetovne rok muzike za crkvenu upotrebu, treba da se setimo da nas Biblija poziva da "hvalimo Gospoda u svetoj krasoti" (1. Dnevn. 16:29; Ps. 29:2; 96:9). Nikakva muzika za zabavu nije bila dozvoljena u Hramu, sinagogi i prvoj crkvi. Isto bi trebalo da vai u crkvi danas. Oni koji se ne slau i ele da prihvate pop muziku za bogosluenja u svojim crkvama slobodni su da izaberu svoju sopstvenu muziku. Ali

GLAVA VII

Biblijski muziki principi

199

neka se oni koji cene autoritet Pisma dre muzike koja hvali Boga na nain koji nije ni ulan ni senzacionalan - muzike koja odraava lepotu i istotu Bojeg karaktera i koja slavi Njegova divna dela stvaranja i spasenja koja je uinio za ljudsku porodicu. Neka nam Bog da rasuivanje i elju da ispunimo svoje domove i crkve muzikom koju On odobrava, a ne kojoj aplaudira svet.

200

Biblijski muziki principi

GLAVA VII

8. EFEKTI ROK MUZIKETore Sognefest Tore Sognefest je profesionalni muziar i pijanista. Za vreme 1980-tih imao je svoju rok grupu koja je bila poznata u Norvekoj. Stekao je titulu magistra muzike na Muzikoj akademiji u Bergenu, Norveka, gde je predavao muziku nekoliko godina. Sognefest je autor popularne knjige Mo muzike. On je popularni predava koga pozivaju razliite denominacije da odrava muzike seminare. Trenutno slui kao direktor adventistike osnovne kole u Norvekoj. Rasprava koja se danas vodi o efektima rok muzike u velikoj meri je zasnovana na estetskim, socijalnim, religioznim i/ili politikim interesovanjima, a ne toliko na naunim studijama o njenim mentalnim i fizikim efektima na oveka. Subjektivne procene muzike mogu da izazovu beskrajne rasprave, jer su zasnovane na linom ukusu i/ili kulturnim obzirima. Seamo se pokuaja koje je Hitler inicirao da bi eliminisao "primitivne" i negroidne crte crnake muzike ustanovljavajui norme da bi se odredilo koja bi muzika bila prikladna za nemaki narod. Izmeu ostalog Trei rajh je objavio: "Takozvane dez kompozicije ne mogu sadravati vie od 10% sinkopiranja. Preostala muzika se sastoji od prirodnog legato toka potpuno ispranjena od histerinih ritmikih obrta tako tipinih za muziku varvarskih rasa koja deluje na mrane instinkte koji su tui nemakoj rasi (takozvani "rifovi")."1 (riff - ponavljana fraza u dez ili pop muzici, prim. prev.) Oigledno je da Trei rajh nije uspeo da eliminie "histerinu ritmiku" muziku "varvarskih rasa", jer se samo nekoliko godina posle pada Hitlerove imperije pojavila rok muzika sa jo jaim ritmikim bitom nego dez. Danas efekte rok muzike kritikuju ne samo politiari, propovednici i socijalni analitiari, ve i obrazovani muziari. Na primer, poznati norveki pijanista Kjel Bekelund kae: "Pop kultura predstavlja osnovnu ljudsku la. Ona slika ljudska bia bez problema i ogranienja, kako sanjaju o novim seksualnim pobedama, drutvenim karijerama i o tome da su prihvaeni u

1

Josef Skvoreck, Comments on "Bass-saksofonen" (Cappelen, 1980), pp. 11-12.

202

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

viem sloju. Ona je kriva za neogranienu degradaciju ena, jer ih smatra samo seksualnim objektom. Cilj pop industrije, po mom miljenju, je izgleda da stvori pojedince koji "ne moraju da misle"."2 Neki e moda hteti da dovedu u pitanje lina miljenja muzikih kritiara kao to je Bekelund, jer su zasnovana na subjektivnoj proceni pop muzike. Zato je veoma vano pogledati naune studije o efektima rok muzike na ljudsko telo. Ciljevi ovog poglavlja. Na osnovu nekoliko skorijih, znaajnih naunih studija, ovo poglavlje istrauje fizike i mentalne efekte rok muzike na ljudska bia. Zbog toga to je duina ograniena, citirani su samo uzorci tih studija. Poglavlje je podeljeno u dva dela. Prvi se na jedan optiji nain bavi uticajem muzike na ljudsko telo. On razmatra posebno kako muzika utie na funkcionisanje mozga, stvaranje hormona i ritmove tela. Drugi deo istrauje neke od specifinih efekata nepravilnog, neprestanog, glasnog rok bita na ljudsko telo. Posebno se govori o tome kako rok bit izaziva stres u ljudskom telu time to poveava brzinu pulsa, krvni pritisak i stvaranje adrenalina. Takoe se razmatra uticaj zagluujue buke rok muzike na ulo sluha.

Deo 1 Uticaj muzike Prirodni zakoni vladaju hemijom tela i uma kao i fizikim i mentalnim efektima muzike. Ovi zakoni su prouavani naunim eksperimentima i paljivim posmatranjima. Kada mere efekte muzikih stimulansa, istraivai trae fizioloke reakcije kao to je poveana stopa pulsa i elektrina otpornost koe. Naravno, spontani muziki doivljaj obuhvata mnogo vie od merljive fizike reakcije. Pa ipak, fiziko prisustvo zvuka je to to utie na nae reakcije. Veina ljudi ne poklanja mnogo panje na muzike zakone i ignorie uticaj koji muzika vri na njihovo fiziko, socijalno i mentalno zdravlje. Danas se muzika u velikoj meri bira prema linom ukusu. Ovakav trend odraava potroaku orijentaciju naeg drutva u kome se mnogi ljudi kljukaju nekritino drugorazrednom "brzom hranom" koja izaziva brojne psiholoke kao i fizike smetnje, kao to je nedostatak

2

Kjell Bekkelund, "Pop og antipop," Berlingske Tidende (June 6, 1964).

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

203

koncentracije i nemogunost uenja meu kolskom decom i mladim studentima. Isti nekritini stav se nalazi u konzumiranju drugorazredne i tetne muzike. Zvuni talasi i mozak. Da bismo ocenili efekte muzike treba da poznajemo osnovne procese koji se zbivaju u ljudskom uhu na zvuk muzike. Zvuni talasi (vibracije) koji udaraju u bubnu opnu pretvaraju se u hemijske i nervne impulse koji registruju u naem umu razliite kvalitete zvuka koji ujemo. Ono to mnogi ne znaju jeste da su "koreni slunih nerava - nerava uha - ire razdeljeni i imaju vie veza nego koreni bilo kojih drugih nerava u telu... (Zahvaljujui ovoj velikoj mrei) teko da postoji neka funkcija u telu koja ne bi bila pod uticajem pulsiranja i harmoninih kombinacija muzikih tonova."3 Istraivanje uticaja muzike na ljudsko telo opseno sprovodi grana medicine poznata kao "muzikoterapija". 1944. godine Fondacija za istraivanje muzike ustanovljena je u Vaingtonu da bi istraivala i razvijala nove metode za kontrolisanje ljudskog ponaanja i emocija. Amerika vlada je finansirala ovo istraivanje zbog akutne potrebe za psihijatrijskim tretmanom ratnih veterana koji su pretrpeli povrede povezane sa granatnim okom u toku Drugog svetskog rata. Najvanije otkrie je uskoro usledilo. Istraivai su otkrili da se muzika registruje u onom delu mozga koji se normalno stimulie emocijama, zaobilazei modane centre koji se bave inteligencijom i razumom. Ira Altuler, jedan od istraivaa, objanjava da "muzika ija dozvola za ulazak u organizam ne zavisi od velikog mozga (centri razuma), moe ipak da pobudi preko talamusa - relejne stanice svih emocija uzbuenja i emocije. Kada stimulans dopre do talamusa, veliki mozak je automatski napadnut."4 To znai da "muzika napada nervni sistem direktno"5 zaobilazei veliki mozak. Neki istraivai smatraju da ulo sluha, vie od ostalih ula, vri najvei uticaj na autonomni nervni sistem preko slunih puteva.6 Iako se zakljuci razliitih studija razlikuju, zajedniki imenitelj je da sluni stimulansi direktno utiu na nervni sistem. Studije su pokazale da uticaj muzike na nervni sistem i emocionalne promene koje izaziva talamus direktno ili indirektno utiu na procese kao to su ritam srca, disanje,

3 4

5 6

Edward Podolsky, Music for Your Health (New York, 1945), pp. 26-27. Ira A.Altshuler, "A Psychiatrist's Experiences with Music as a Therapeutic Agent," Music and Medicine (New York, 1948), pp.270-271. Erwin Schneider, ed., Music Therapy (Lawrence, 1959), p.3. G. and H. Harree, "Musik, Emotion und Vegetativum," Wiener Medizinische Wochenschrift, no. 45/46 (1968).

204

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

krvni pritisak, varenje, hormonski balans i raspoloenja i stavovi.7 To nam pomae da shvatimo zato neprestani ludi bit roka, koji direktno utie na telo, moe da ima tako irok opseg fizikih i emocionalnih efekata. Muzika i stvaranje hormona. Iven Rud, istraiva zvuka i profesor muzike na Muzikom institutu Univerziteta u Oslu, Norveka, smatra da razumevanje automatske veze izmeu muzike i emocionalnih reakcija postavlja neke probleme, jer se teko moe generalizovati takav pojam o muzici ili upotrebiti takvi elementarni modeli za objanjavanje psiholokih problema.8 Priznajui konceptualna ogranienja muzike, drugi istraivai su doli do nekih specifinih zakljuaka. Poznata je injenica da endokrini sistem regulie ne samo funkcije unutranjih organa, kao to je srce i organi za disanje, nego i endokrinih lezda. Ove lezde su pod kontrolom talamusa koji je u uskoj vezi sa naim emocijama. Meri Grifits, fiziolog, objanjava da "hipotalamus kontrolie luenje tiroidne lezde, kore nadbubrene lezde i polnih lezda. Tako on utie na brzinu metabolizma...kao i na stvaranje polnih hormona...Hipotalamus ima znaajan efekat na autonomne reakcije izazvane strahom, ljutnjom i drugim emocijama."9 Rud ukazuje na nedavno istraivanje koje dokazuje da bi muzika mogla uticati na meseni ciklus ena. Jedna studija je takoe otkrila porast lutenizirajueg hormona (LH) za vreme sluanja muzike.10 Druge studije ukazuju na to da muzika oslobaa adrenalin i mogue i druge hormone. Ona takoe utie na elektrini otpor tela koji, pak, utie i upravlja raspoloenjima oveka.11 Iako je istina da reakcija na muziku varira kod svakog pojedinca, to oteava uoptavanje njenih efekata, ostaje injenica da muzika industrija i svet biznisa znaju kako da upotrebe muziku da bi stvorili ili promenili raspoloenja i prodali svoju robu. Efekti ritma. Ruski naunik Ivan P. Pavlov, vrio je eksperimente o efektima muzike na pse. On je objavio rezultate koji su znaajno doprineli razvoju polja bihevioralne psihologije u Americi. Pavlov je vrio testove o refleksnim reakcijama svojih pasa na ritam. Otkrio je da su njegovi psi, kada je svirao u brzom ritmu, reagovali uzbuenjem; lagani ritmovi su imali umirujui efekat. Kada su bili izloeni sinkopiranim

7

Vidi Willem Van de Wall, Music in Hospitals (New York, 1946), pp.15-20; G. and H.Harrer (note 6), pp. 45-46; Edward Podolsky (note 3), p.131; Arthur Guyton, Functions of the Human Body (Philadelphia, 1969), pp. 332-340. 8 Even Ruud, Musikk som kommunikasjon og samhandling (Oslo, 1990), p. 263. 9 Mary Griffits, Introduction to Human Physiology (New York, 1974), pp. 474-475. 10 Even Ruud (note 8), p.44. 11 Vidi Ira A. Altshuler (note 4), p. 370; Doris Soibelman, Therapeutic and Industrial Use of Music (New York, 1948), p.4.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

205

ritmovima nervni sistem pasa kao da je bio izmanipulisan i izgledali su zbunjeni i nisu znali kako da reaguju. Asinhroni ritmovi inili su ih veoma besnim. Davno pre pojave rok muzike evropskom koncertnom auditorijumu bio je dat predukus efekata ritma kada je izvedeno simfonijsko delo Igora Stravinskog "Posveenje prolea" u Parizu 1913. Ova kompozicija je izazvala estoku reakciju. Kratko nakon prvih taktova publika kao da je bila u stanju oka. Muzika se sastojala od niza disonantnih akorda spojenih sa nepovezanim estokim ritmovima. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta pre nego to je koncertna dvorana prokljuala od pobune. Nakon deset minuta izbila je tua izmeu onih kojima se nije dopala muzika i onih kojima se dopala. Moda e se neko pitati da li je uzrok galami bio teak ritam muzike ili protest protiv te nove vrste muzike. Sline reakcije su se javile i nekoliko godina kasnije kada je atonalna dvanaestotonska muzika Arnolda enberga (muzika bez fiksnog tonaliteta, ni dur ni mol) pogodila evropsku koncertnu publiku kao grom. Taj raskid sa starom muzikom tradicijom je izgleda najavio novo doba koje se karakterie eksperimentisanjem sa tekim ritmovima. Danas teki ritmovi, kao ritmovi rok muzike, vie ne izazivaju guvu i galamu. Naprotiv, mnogi su postali njihovi zavisnici. Ludi bit rok muzike dominira svakodnevnim ivotom mladih ljudi u mnogim delovima sveta. Socijalni analitiari se veoma brinu zbog toga to se ini da jedino preko tekog pulsirajueg rok bita moe da se prodre do mladih ljudi. Rud takoe izraava ovu zabrinutost: "Brinem se to skoro sva muzika za decu i mlade mora da bude ritmiki privlana da bi prola kroz zvune barijere. To ih pak iskljuuje iz drugih tipova auditivnog doivljaja."12 Konsonanca ili disonanca? Kritiari rok muzike uglavnom apeluju na tetne fizike efekte njenog ritma koji zasenjuje melodiju i tekst. Oni objanjavaju da dobra muzika treba da se sastoji od kombinacije i ravnotee pet osnovnih elemenata: Melodija: Tonovi poreani da ine ariju. Boja tona: Kvalitet zvuka kojeg proizvodi glas ili instrument. Harmonija: Slaganje tonova tako da stvaraju akorde. Ritam: Specifino dodeljivanje trajanja nekoj noti ili slogu u stihu i vremenski metar muzike kompozicije.

12

Even Ruud, Musikken- vart nye rusmiddel? (Oslo, 1983), p. 17.

206

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

Tempo: Brzina ritma u kome se komad svira ili peva.13 Svaki od ovih elemenata sastoji se od ritmikih vibracija i/ili ritmikih ciklusa. Svaka nota vibrira na specifine frekvence. Srednje "A" vibrira 440 puta u sekundi. Boja tona zavisi od kombinacije vibracija prirodnih harmonika koji su svojstveni svakoj noti. Kod harmonije se radi o kombinaciji nota u vertikalnom odnosu. Intervali kao to su terce, kvinte ili sekste izgledaju sluaocu harmonino ili konsonantno u poreenju sa sekundama i septimama koje zvue neskladno zbog frekventnog odnosa izmeu nota. ista kvinta i ista oktava zvue veoma harmonino zahvaljujui matematikoj jednostavnosti prisutnoj u njihovom odnosu. Ako pomeamo druge note promenljivih frekvencija, druge kombinacije i kvaliteti zvuka pojavie se ili u pravcu konsonantnosti ili disonantnosti. Izlaganje muzici sa "harmoninim" ritmovima pospeuje cikluse ljudskog tela, sinhroniui nervne poruke, pojaavajui koordinaciju i harmonizujui raspoloenja i emocije. Nasuprot tome, izlaganje muzici sa "disharmoninim" ritmovima - "bilo da je to "tenzija" izazvana disonantnou ili "buka" ili neprirodni obrti izmetenih akcenata, sinkopiranje i poliritmika ili neodgovarajui tempo - moe da dovede do itavog niza promena ukljuujui: izmenjeni srani ritam sa njemu odgovarajuim krvnim pritiskom, preteranu stimulaciju hormona (posebno opijata ili endorfina) koji izazivaju izmenjeno stanje svesti od obine vedrine na jednoj strani spektra do nesvesnosti na drugoj i loe varenje."13 Udruivanje naeg tela sa izvesnim elementima muzike je tako duboko da "ukoliko ne ukoe ceo mozak, neurolozi nisu u stanju da potisnu ritmiku sposobnost. Opijanje obe strane mozga ili mnogih regiona odjednom, jo uvek ostavlja pacijentu sposobnost da broji i pljeska u vremenu."14 Studije o efektima "disharmoninih" ritmova na ljudsko telo pomau nam da shvatimo bolje zato naglaeni ritam rok muzike vri tako hipnotiki uticaj na ivote toliko mnogo ljudi danas. Razne upotrebe muzike. Muzika se koristila za razliite svrhe u toku ljudske istorije. Jedna funkcija je da olaka monotoniju rada sinhronizujui pokrete radnika. U

13 13 14

Carol and Louis Torres, Notes on Music (New York, 1990), p.19. Carol and Louis Torres, Notes on Music (New York, 1990), p.19. Michael Segell,"Thythmatism," American Health (December 1988), p. 60.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

207

stvari, mnoge narodne pesme potekle su na ovaj nain. To posebno vai za negro spirituals koji vue svoje korene od radnih pesama Afro-Amerikanaca u ropstvu. Testovi vreni na radnim mestima pokazuju da ukoliko muzika nije podeena odreenoj sredini i tipu rada, preciznost i tanost e trpeti.15 U Sovjetskom Savezu jedan institut za medicinske i bioloke studije izvetava o rezultatima testova koji pokazuju da muziki ritam i tempo imaju ogroman uticaj na ljudski organizam. "Specijalno selektovana muzika poveava radnu sposobnost miia. U isto vreme tempo pokreta radnika se menja sa promenom muzikog tempa. Kao da muzika odreuje dobar brzi ritam pokreta."16 Ritam se takoe koristio da uzbudi ljude za vreme religioznih rituala. To je vailo za proslave praznika starih divljih orgijanja Dionizijevog kulta, za ratne i religiozne igre meu amerikim Indijancima i vudu obrede Zapadne Afrike. Ove repetitivne, ritmike i monotone igre obino dovode do reakcija nalik na trans. amani koriste bubnjeve da bi postigli kontakt izmeu ljudi i okultnih dimenzija. Rud primeuje: "ini se kao da se svesno koriste elementi ritma koji reguliu tenziju. U toku postepenog napredovanja rituala ritmika napetost se regulie tako da odgovara duhu odreene bolesti. Muzici koja stvara napetost suprotstavlja se slobodnija i sinkopiranija forma koja slui kao oputanje pri kraju rituala.17 U mnogim kulturama muzika se koristi i za leenje. "Lekar" svira ritmiki uzorak koji ima hipnotiki efekat na um pacijenta. Zapadnjaki psiholozi moda teko mogu objasniti ovaj fenomen. Rud zapaa da "kada takav isceliteljski ritual zaista deluje moda e nam biti teko da odredimo ulogu muzike, osobito za one meu nama koji su ukorenjeni u sadanjoj obrazovno-psiholokoj orijentaciji. Ova vrsta muzike psihologije moda ne prihvata tvrdnje da muzika poseduje univerzalne kvalitete koji utiu na sluaoca bez obzira na kulturu i obrazovanje.18 Ritam muzike i ritam tela. Muzika sa snanim ritmom izaziva senzo-motoriku reakciju u ljudskom telu. Kada se vojnici umore, mar e ih prodrmati i stvoriti veu energiju. U svojoj knjizi Muzika u bolnicama, Van de Val objanjava: "Zvune vibracije deluju na nervni sistem i preko njega daju okove miiima u ritmikom nizu, to izaziva da se oni gre i tako se nae ruke i ake, noge i stopala pokreu. Zbog ove automatske miine reakcije mnogi ljudi se pokrenu kada uju muziku; ostati nepokretan zahtevalo bi kod njih svesno savlaivanje miia."19

15 16 17 18 19

Doris Soilbelman (note 11), p.47. Leonid Malnikov, Ussr: Music and Medicine, Music Journal, 82(November 1970), p.15. Even Ruud (note 8), p.45. Isto., p.43. Willem Van de Wall (note 7), p.15.

208

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

Ritmiki elementi su razliito prisutni u ljudskom telu i drugim organizmima. Psiholog Karol Daglis tvrdi: "Mi smo u biti ritmika stvorenja. Sve, od ciklusa naih modanih talasa do pumpanja srca, naeg digestivnog ciklusa, ciklusa spavanja - sve radi u ritmovima. Mi smo masa ciklusa koji su nagomilani jedni na druge, tako da smo jasno organizovani i da stvaramo i da reagujemo na ritmike fenomene."20 Svako ljudsko bie funkcionie u skladu sa ritmikim tempom. To se delom odnosi na ritam srca koji se kree od 60 i 120 otkucaja u minutu. Normalni puls se kree izmeu 70 i 80 otkucaja u minutu. Neke studije pokazuju da ljudi funkcioniu najbolje kada se udrue sa osobama koje imaju slian ritmiki "tempo". Skloni smo da reagujemo nepovoljno na ljude koji su ili suvie temperamentni ili suvie spori.21 Ovi ritmiki ili ciklusni fenomeni mogu da se primete na svim nivoima bioloke organizacije. Unutar jednog organizma procesi ne samo da su sluajni i da se sami kontroliu , ve se i sami pojaavaju i bitni su za ivot, kao modane aktivnosti, otkucaji srca i respiratorni ciklus. Svi ovi ivotno vani ritmovi su sinhronizovani s drugim elijskim aktivnostima i sarauju skladno sa svim drugim telesnim funkcijama.22 Problemi se javljaju kada menjamo cikluse i telesne ritmove. To je veoma dobro poznata injenica u medicini. Kada je telo izloeno mnogim i trajno disharmoninim stimulansima, neki od stresnih mehanizama naeg tela se stavljaju u stanje pripravnosti. Ako su ovi odbrambeni mehanizmi suvie napeti, prirodna harmonija biolokih ritmova je poremeena. To izaziva nesklad i moe dovesti do kolapsa. Ukoliko se ne uspostavi ravnotea, stresna situacija moe da izazove fundamentalni patoloki poremeaj. Istraivai su primetili vezu izmeu ometanja telesnih ritmova i bolesti kao to su dijabetes, rak i respiratorne bolesti. Poto je veina regulacionih mehanizama neutralna po svom poreklu, nije udo to mnoge patoloke promene mogu takoe da se jave u neutralnim strukturama. U sluaju modanih elija to "razdeavanje" moe da se manifestuje ne samo u fizikom stanju neurona nego i u skladu njihovog funkcionisanja. Prema tome, na ponaanje organizma to moe ozbiljno tetno da deluje .23 Nai emo primere ovakve vrste ako ljudima uskratimo san ili ako putamo da kap po kap vode udara neprestano o njihovo elo, metoda koja se koristi u muenju zatvorenika. Istraiva Dejvid A. Nebel kae da ritam u rok muzici stvara abnormalno20 21

Carole Douglis:"The Beat Goes On," Psychology Today (November 1987), p. 42. Isto., pp. 37-42. 22 Vidi Geravasi M. Schreckenberg and Harvey H. Bird, "Neural Plasticity of MUS musculus in Response to Disharmonic Sound," Bulletin, New Jersey Academy of Science 32, no 2 (Fall 1987), p.8. 23 Isto., p.82.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

209

visoku sekreciju seksualnih hormona i adrenalina i da moe da izazove promene u nivoima eera u krvi i koliine kalcijuma u telu.24 Poto mozak dobija svoju hranu od eera u krvi, njegova funkcija opada kada se eer u krvi usmeri u druge delove tela da stabilizuje hormonsku ravnoteu. Onda kada nedovoljno eera iz krvi stie u mozak, moralno rasuivanje je u velikoj meri smanjeno ili ak potpuno uniteno. To je ono to se zbiva kada ritam rok muzike menja nivoe eera u krvi u telu.

Deo 2 Efekti rok muzike Da bismo bolje razumeli efekte rok muzike na ljudsko telo, vano je znati pre svega kako deluje muziki ritam. Ritmiki element muzike sastoji se od merenja vremena podeljenog na taktove . Najobinije vremenske jedinice su grupe taktova koji sadre dva bita (udarca) (dvostruko vreme), tri bita (trostruko vreme) ili etiri bita (etvorostruko vreme). U etvorostrukom vremenu (kao 4/4 takt), glavni prirodni akcenti padaju na bitove jedan (primarni akcent ili naglasak) i tri (sekundarni akcent ili naglasak). Primarni akcent na jedan je, naravno, jai od dva. To bi moglo da se ilustruje na sledei nain: JEDAN, dva, TRI, etiri. U rok muzici i slinim formama, ema akcenta je obrnuta, tako da su bitovi dva i etiri umesto jedan i tri, kao to je prikazano u metru koji sledi: jedan, DVA, tri, ETIRI. Obrui redosled, rok ini ritam najvanijim delom zvuka i sukobljava se sa prirodnim ritmikim ciklusima tela. Ovaj efekat poznat kao "bek bit" ili brejk bit" izaziva nervnu napetost ("haj") jer ide protiv ritma sranog bita i drugih ritmova tela. Zavisna mo roka. "Haj" koje izaziva nepravilni rok ritam poveava srani puls, oslabljuje snagu oveka i ima mo da ga uini zavisnim. Psihijatar Verle Bel daje slikovito objanjenje toga kako rok bit izaziva zavisnost: "Jedan od najjaih okidaa oseanja napetosti i spremnosti za izuzetne situacije koju daje adrenalin jeste muzika koja je disharmonina u svojim bitovima ili akordima. Dobra muzika sledi tana matematika pravila koja ine da se um osea uteenim, ohrabrenim i "bezbednim".

24

Citirala Ann Ekeberg, For Sverige-pa tiden (Stockholm, 1991), p. 53.

210

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

Muziari su otkrili da kada idu protiv ovih pravila sluaoci doivljavaju zavisniko raspoloenje."25 Bel nastavlja zapaanjem da "kao beskrupulozni "dijetetiari" koji navikavaju svoje klijente na amfetamine da bi osigurali njihovu stalnu zavisnost, muziari znaju da se disharmonina muzika prodaje i prodaje. Kao kod svih zavisnosti rtve postaju tolerantne. Ista muzika koja je nekada stvarala prijatno uzbuenje, vie ne moe da zadovolji. Muzika mora da treti jae i disharmoninije. Poinje se sa soft rokom, onda rok 'n' rolom, a na kraju se prelazi na hevi metal muziku."26 Don Dajmond, jedan njujorkki lekar, vrio je brojne eksperimente o efektima rok muzike. 1977. godine vrio je dunost predsednika Meunarodne akademije za preventivnu medicinu. On je otkrio da je rok muzika najozbiljniji oblik zvune zagaenosti u Sjedinjenim Dravama. Osobito je tetna rok muzika koja koristi "anapestini" bit gde je poslednji bit najglasniji, kao na primer "da da DA". Prema Dajmondu ova vrsta muzike moe da "povea stres i ljutnju, da smanji radni uinak, da povea hiperaktivnost, oslabi snagu miia i mogla bi da igra ulogu u maloletnikoj delikvenciji."27 Ritam tela pod stresom. Ovi poremeaji u ponaanju javljaju se, prema Dajmondu, zbog toga to rok muzika izaziva slom u sinhronizaciji dve strane mozga tako da se gubi simetrija izmeu dve cerebralne hemisfere. On je izvrio jedan eksperiment u jednoj njujorkkoj fabrici u kojoj se sluala rok muzika po ceo dan. Kada bi se muzika prebacila na neku drugu vrstu koja nije bila rok, Dajmond je otkrio da se produktivnost poveavala za 15%, a napravljene greke su se smanjivale za isti broj.28 Dajmond je objavio svoja otkria u knjizi Vae telo ne lae. On objanjava da je anapestiki bit, karakteristian naroito za rok muziku, razoran zato to je suprotan sranom bitu i tako stavlja normalan ritam tela pod stres. Posledice toga su perceptivne tekoe i manifestacije stresa. Kod mladih ljudi ove manifestacije mogu da ukljue smanjene sposobnosti u koli, hiperaktivnost i nemir, smanjeni radni uinak, vie greaka i optu neefikasnost. Kod odraslih simptomi obuhvataju smanjenu

25

Verle L. Bell,"How the Rock Beat Creates an Addiction," u How to Conquer the Addiction to Rock Music (Oakbrook, IL, 1993), p.82. 26 Isto. 27 "Medico Finds Root of Many Evils in a Pesty Rock Beat," Variety 288 (September 28, 1977), p. 77. 28 Isto.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

211

sposobnost za donoenje odluka na poslu, prigovaranje da stvari nisu u redu i gubitak energije bez nekog oiglednog razloga.29 U svojoj laboratoriji Dajmond je ispitivao efekte rok muzike merenjem jaine deltoidnog miia ruke. Otkrio je da normalan ovek moe da izdri oko 45 funti pritiska na ruku, ali da se to smanjuje za oko treinu kada se svira anapestiki bit u pozadini.30 Svrha Dajmondovog istraivanja nije bila da se zabrani rok muzika, ve da se ljudi upozore na opasnosti koje ona nosi. Izneo je jednu pretpostavku: "Rok muzika nee nikoga ubiti, ali stvarno sumnjam da e Mik Deger iveti dugo kao Pablo Kazals ili Segovia."31 Ruski istraivai su doli do slinih zakljuaka. Oni su otkrili da rok muzika ima "veoma tetan fiziki efekat".32 Obraajui se skupu ruske omladine, medicinski tim koji je vrio eksperimente objavio je da je rok muzika bila "kao serija alarmnih signala koji su izazivali talase koncentrisane energije koja je negde morala da se oslobodi". 33 Ta energija se kanalie u kavge i tue koje su, kako istiu ruski lekari, uobiajena karakteristika zapadnjakih rok koncerata.34 Iven Rud objanjava kako glasna i ritmika rok muzika stvara potrebu za miinim reakcijama i telesnim pokretima: "Ako stimulans zvuka preko modanog sistema i sistema udova ne moe da se izrazi kao fiziki pokret, onda moe da dovede do nepoeljnih stresnih simptoma, to jest, poveane opreznosti i pripreme za alarm u sistemu koji ne nalazi oputanje. Videi da ovo stanje zavisi od intenzivnosti stimulansa, moemo da razumemo zato su ljudi izloeni buci skloni doivljavanju simptoma stresa. Glasna i sinkopirana muzika e na isti nain stvarati preteranu aktivnost udova plus vegetativne i hormonske reakcije ili stresne reakcije. Ovi faktori bi mogli da se neutralizuju igrom."35 Brzina pulsa. Vaan merljivi efekat rok bita je njegov uticaj na ritam srca, bez obzira na to da li je telo u pokretu ili nije. En Ekberg, nastavnik osnovne kole i muziki istraiva, ukljuila je neke od svojih kolega - nastavnike muzike - u eksperimente sa njihovim acima. Pre testa beleen je puls svakog aka. Onda je putana ploa sa hard rokom u trajanju od 5 minuta. U toku testa aci su ostajali mirni na svojim mestima. Na kraju testa ponovo su proveravane brzine pulsa i beleena je

29 30

John Diamond, Your Body Doesn't Lie (New York, 1979), p. 49. Roman Kozak,"Can Certain Music Harm One's Health?" Billboard 92 (February 23, 1980), p. 53. 31 Isto. 32 "Soviet Doctors Blast Rock's Harmful Effect,"Variety 314 (March 28, 1984), p.32. 33 Isto. 34 Isto. 35 Even Ruud (note 12), p.254.

212

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

prosena. Rezultat je pokazao poveanje brzine pulsa od 7-12 otkucaja u minutu dok je svirala rok muzika. est kolona dole predstavljaju kolske razrede koji su uestvovali u eksperimentu Ekbergove. Sivi stubac predstavlja brzinu pulsa pre nego to je svirala rok muzika, a beli stubac brzinu pulsa nakon to su aci sluali hard rok 5 minuta.

Da bih proverio valjanost rezultata Ekbergove, sproveo sam svoje testove na svojim studentima u adventistikoj osnovnoj koli u Bergenu u Norvekoj. Zabeleili smo prosean porast brzine pulsa od 10 udaraca u minutu kada su aci sluali "Paklena zvona" grupe AC/DC. Kada smo putali "Ariju" od Baha brzina pulsa se spustila 5 otkucaja u minutu ispod njihovog normalnog pulsa. Razlika od 15 otkucaja srca u minutu je prilino vredna panje. Poteno je i rei da sam izabrao dva veoma razliita muzika komada. Valja zapaziti da su aci koji su bili oboavaoci AC/DC imali jae reakcije od onih koji nisu voleli tu muziku. Ovaj test dokazuje da razliite vrste muzike utiu na nas na razliite naine. Viak energije koji se stvorio zbog rok bita ini da srce kuca bre, ak i kada ovek sedi mirno na stolici. To moda objanjava zato je ljubiteljima roka teko da sede mirno dok sluaju muziku koja ubrzava puls. Njihova akumulirana energija udi za nekom vrstom oslobaanja. Norveki profesor muzike Iven Rud vrio je sline testove o efektima rok muzike na Karajanovom muzikom institutu u Salcburgu. On je otkrio: "Sinkopirani ritmovi su posebno u stanju da izazovu ekstra sistolne otkucaje, otkucaje koji dolaze prerano. Takoe je mogue poveati brzinu pulsa promenama dinamike, kao to je kreendo i

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

213

dekreendo bubnjeva...Fizioloke reakcije zavise od tipa muzike koja se svira. Forme kao to je plesna muzika izgleda da izazivaju promene u disanju i brzini pulsa."36 Poveano stvaranje adrenalina. Roder Libi, vajcarski muziar i strunjak za biblijske jezike, smatra da poveanje brzine pulsa takoe poveava krvni pritisak. Zauzvrat, to dovodi do poveanja stvaranja adrenalina. Ovaj proces je odbrambeni mehanizam protiv stresa koji pomae da se telo dri u stanju pripravnosti poveanjem protoka krvi u miiima i olakavanju unoenja kiseonika.37 Ako pulsni stres potraje, kao kod podugakog rok koncerta sa glasnom i monotonom muzikom, stvara se previe adrenalina kojeg enzimi tela ne mogu da se ree. Posledica je da se izvesna koliina adrenalina pretvori u drugu hemijsku supstancu zvanu adrenohrom (C6H9O3N). To je u stvari psihodelina droga slina LSD, meskalinu, STP i psilocibinu. Adrenohrom je neto slabijeg sastava od drugih, ali testovi pokazuju da stvara zavisnost slinu drugim drogama. "Zato se ne moemo uditi kada publika na rok koncertima ili u diskotekama oseti "haj", padne u trans i izgubi samokontrolu."38 Poveano luenje hormona izazvano rok muzikom potvruju i druge studije. Dejvid Nebel, medicinski istraiva, objanjava: "Pod uticajem rok muzike, luenje hormona je izraenije...to izaziva nenormalni disbalans u telesnom sistemu, sniava eer u krvi i nivoe kalcijuma i slabi rasuivanje."39 On citira medicinsko istraivanje koje pokazuje da "vibracije bas gitare niske frekvencije zajedno sa ludim bitom bubnjeva utie na cerebrospinalnu tenost koja pak utie na hipofizu koja upravlja luenjem hormona u telu."40 Ljudska reakcija na rok muziku je tako velika da neurolozi nisu mogli da potisnu fiziku reakciju na njene ritmove. Vreni su eksperimenti da se opiju obe polovine mozga ili nekoliko podruja mozga simultano, ali pacijent je i dalje reagovao na bit ritma."41 Efekti pulsirajueg svetla. Ritmiki stimulansi rok muzike mogu da se pojaaju sa pulsirajuim svetlima. Na primer, laserska i stroboskopska svetla koja se koriste u diskotekama i na rok koncertima pojaavaju ritmiku manipulaciju. an-Pol Reimbal, kanadski istraiva, objanjava kako taj fenomen deluje: "Svetla koja stalno menjaju svoju boju i intenzitet smetaju sposobnosti orijentisanja i prirodnih refleksa.

36 37 38 39 40 41

Isto.,p.260. Roger Liebi, Rock Music! The Expression of Youth in a Dying Era (Zurich, 1989), p.4. Isto. David Noebel je citiran u Contemporary Christian Music (August-September 1981), p.26. Isto. Michael Segell (note 140, p.60.

214

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

Kada se promena izmeu svetlosti i tame dogaa est do osam puta u sekundi, oseaj dubine je ozbiljno oslabljen. Ako se to zbiva 26 puta u sekundi alfa talasi mozga se menjaju i slabi sposobnost koncentracije. Ako frekvencija promene izmeu svetlosti i mraka bude jo vea i traje izvesno vreme, ovekova kontrola nad ulima moe potpuno da se prekine. Iz tog razloga nije preterivanje tvrditi da rok u kombinaciji sa svetlosnim efektima ima za posledicu potpuno "otimanje ovekove svesti".42 Bojmer, jedan nemaki istraiva, komentarie efekte takve manipulacije na telesne funkcije (osobito u ekstremnim nivoima): "ovek ulazi u ekstatiko stanje sa grevima nalik epilepsiji, u kojima vriti, ujeda, cereka se, mokri i cepa svoju odeu intenzivno oseajui radost i sreu."43 Iz tog razloga, ljudi skloni epileptikim napadima upozoreni su da se klone diskoteka gde se koriste stroboskopska svetla, budui da ova pulsirajua svetla imaju tendenciju da izazovu napade. Kombinacija svetlosti i zvukova pojaava efekte ritma, jer je telo nesposobno da odlui da li su ritmovi koje prima kompatibilni sa njegovim. Tajna iza ritmike manipulacije krije se u zvunim i svetlosnim talasima koji utiu na nervni sistem delujui kao okovi za miie, izazivajui pomeranje ruku i nogu. To objanjava zato ljudi na rok koncertu teko odolevaju elji za pokretanjem. Da bi ovek ostao nepokretan trebalo bi da uloi znatan napor da se savlada. Gornji fenomeni se lako mogu primetiti na popularnim bunim rok urkama gde se svetlost i zvuk brzo menjaju, sa monotonim i ponavljajuim ablonima, da bi se postigao maksimalni efekat na publiku. Piter Bastijan, poznati danski muziar i profesor na Kraljevskoj muzikoj akademiji u Kopenhagenu, opisuje kako relativno jednostavni i periferni elementi mogu da manipuliu osobama tako da se njihovo ponaanje menja nesvesno. "Jednom sam posmatrao jezivu scenu koja je prikazivala jednog deaka i automat. Muzika iz automata je sadrala subliminalnu (nesvesnu) poruku u obliku otkucaja srca koji su se polako ubrzavali. Deak je bivao sve uzbueniji i konano se bacio na automat. - On nije mogao da "uje" otkucaje srca, ali je "poruka" imala svoj efekat.44 En Ekberg govori o slinom primeru. U toku rok koncerta u vedskoj panika je uhvatila publiku i tri osobe su bile pregaene na smrt dok su mnogi drugi bili povreeni. Dok su policija i lekari pokuavali da rtve povrate u ivot, rulja mladih im je dovikivala svakojake psovke i uvrede. U jednom intervjuu, Jan Agrel, vedski42

Jean-Paul Regimbal and others, Le Rock'n Roll viol de la conscience par des messages subliminaux (Geneve, 1983), pp. 17-18. 43 U.Baumer, Wir wollwn nur deine Seele, Rockszene und Okkultismus: Daten-FaktenHintergrunde, vol. 2 (Bielefeld, Germany, 1986), p.102. 44 Peter Bastian, Inn i Musikken (Stockholm, 1987), p. 46.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

215

profesor i specijalista za psihoze mase, prokomentarisao je ovakvo ponaanje: "Gomila zahvaena psihozom mase ponaa se kao krdo bizona u stampedu i kroz njih ne moete da prodrete...Pop muzika ima maginu mo i ini da se ljudi ponaaju jedinstveno."45 Zagluujua buka. Jaina zvuka je najvaniji element u rok muzici. Hrpe opreme su potrebne da se proizvede traena koliina pojaanja da bi se napravio eljeni fiziki utisak. Jaina zvuka radi jaine zvuka je karakteristina parola hard roka. Lemi Kilminster iz popularne rok grupe "Motorhed", kazao je za Hit parader da je njegova grupa elela da vidi "kako krv curi iz svaijih uiju, ako je mogue. Nita opasno, tek dovoljno da bismo znali da se lepo zabavljaju".46 Ako rok muzika mora da se svira tako glasno da ljudi ponu da krvare iz uiju da bi bilo sigurno da "se lepo zabavljaju", onda teko da se moe rei da u tome nema "nieg opasnog". Naprotiv, brojne naune studije pokazale su da veoma glasna buka rok muzike moe da naudi telu na nekoliko naina. U kontrolisanim eksperimentima Endru Neher je otkrio da ritmiko bubnjanje ima neuro-fizioloke efekte, koji dovode do snanih slunih reakcija (promene u elektrinom potencijalu u mozgu) koje se mogu meriti na elektro-encefalografu.47 Neher dodaje da subjektivne reakcije obuhvataju "strah, uenje, uivanje, zadrano pulsiranje, zatezanje miia, guenje u grudima, ton u pozadini, zujanje, egrtanje, vizuelna i auditivna priinjavanja".48 Takve reakcije teko da su u skladu sa duhom hrianstva. Dugo godina je medicinska profesija upozoravala da glasna rok muzika moe da izazove probleme, posebno gubitak sluha. 1967., arls Lebo, jedan medicinski istraiva, predstavio je rad o tom predmetu Kalifornijskom medicinskom drutvu. Istaknuti delovi njegovog govora objavljeni su u magazinu Haj fideliti: "Sam zvuk ove pojaane umetnike forme moe da predstavlja isto tako veliku traumu za unutranje uvo kao to opti kvalitet te muzike esto predstavlja za unutranjeg oveka."49 Lebo je vrio merenja zvuka rok muzike u dva zavoda u San Francisku gde je zabeleio nivoe buke izmeu 100 do 119 decibela na rok druenjima. Otkrio je da su ti nivoi buke "bili u stanju da izazovu i privremeno i trajno oteenje unutranjeg uva kod muziara i kod publike".50 On zakljuuje: "Poto je oteenje unutranjeg uva

45 46

Ann Ekeberg (note 24), p. 58. Hit Parader (February 1982), p. 12. 47 Andrew Neher, "Auditory Driving Observed with Scalp Electrodes in Normal Subjects," EEG and Clinical Neurophysiology 13 (1961), pp. 449-451. 48 Isto., p.451. 49 "Acoustic Trauma from Rock and Roll,"High Fidelity 17 (November 1967), p. 38. 50 Isto.

216

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

izazvano izlaganjem buci kumulativno i trajno, oigledno je da su poeljni nii nivoi pojaavanja za ovu vrstu ive muzike."51 ak se i Ralf Nejder, poznati ameriki aktivista, angaovao za ovaj problem i predloio da Kongres klasifikuje rok muziku iznad odreenog propisanog broja decibela kao "javno ometanje".52 On zakljuuje: "Akustina trauma od rok 'n' rol muzike javlja se kao prava pretnja za sluh mladih ljudi koji se izlau dugotrajno ovoj muzici sluajui uivo rok grupe sa jakim pojaalima."53 Oteen sluh. Ralf Rup, audiolog na klinici za govor Univerziteta u Miigenu, slae se sa Nejderom da bi lokalne vlasti trebalo da donesu zakon o nivou od 100 decibela za rok koji se svira u klubovima.54 On je upozorio na slualice: "Nesputane roditeljskom kontrolom one mogu pulsirati rok ritual sa takvim preputanjem da je trajno oteenje unutranjeg uva skoro sigurno."55 Mnogi mladi ljudi provode dane potpuno umotani u zvuni pokriva koristei vokmen, portabl "zvune eksplozive" i druge oblike stereo sistema kod kue i u diskotekama i na drugim mestima za zabavu. Dugotrajni efekti stalnog sluanja glasne rok muzike ne mogu se odrediti. 1992. godine Norveka radio kompanija, NRK, izvrila je neka testiranja ciljajui na problem glasnog zvuka i oteenja sluha. Tri testa su pokazala da 40% ili 50% ili 70% muziara doivljavaju gubitak sluha zbog ekstremne jaine zvuka na probama i nastupima. Mnogima je teko da uju obinu konverzaciju a neke mui neprestani pitei ton koji se stvara u uvu (tinitus). Neki rok koncerti mogu da dostignu nivoe jaine zvuka od 110-135 decibela, dok je prag za oteenje sluha 85 decibela. To nije problem ogranien samo na izvoae; on napada i sluaoce. Vokmen se smatra jednim od najveih krivaca. Testovi za sluh kod osoba regrutovanih za vojsku u Norvekoj otkrili su znaajan stepen gubitka sluha meu mladima. Ta oteenja se sve vie primeuju sa godinama starosti. Istraivai smatraju da je ovaj problem socijalna katastrofa alarmantnih dimenzija. Sve vrste glasne muzike, ak i snani pasai koje svira simfonijski orkestar, mogli bi da predstavljaju problem, ali elektrino pojaana muzika je sigurno najvei problem.

51 52

Isto. "Nader Sees Deaf Generation from Excessive Rock 'n' Roll," New York Times (June 2, 1969), p. 53. 53 Isto 54 Citirao Jeff Ward, "Cum On Kill the Noize!" Melody Maker 48 (December 8, 1973), p. 3. 55 Isto.

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

217

Proizvoai zvunih sistema znaju veoma dobro kakve efekte pojaavanje zvuka ima na ljude. Defri Marks, direktor Cervin Vega, fabrike za proizvodnju zvunika u Los Anelesu, priznaje da testovi pokazuju da se ovek seksualno uzbudi kada igra uz muziku jaine 100-120 decibela.56 Upitan da li disko muzika moe da ima slian efekat, on je rekao: "Apsolutno! Ako zvuni sistem radi kako treba mi moemo da manipuliemo tako da se ljudi seksualno uzbude. Ali jaina zvuka mora da bude prava. Takoe je vano da bas ima pravi efekat. Bas je taj koji u stvari upravlja i vlada naim oseanjima. On prodire u nae telo i deluje na nae nerve. Mi smo testirali tu odreenu jainu zvuka na ljudima i videli smo kako reaguju sa brzim seksualnim uzbuenjem. Teko im je da se tome odupru. Niske frekvencije basa imaju moan uticaj na telo i emocije."57 Muzika industrija oigledno manipulie efektima snanih vibracija basa koje su posebno prisutne u rok muzici. Ove vibracije pogaaju ispod pojasa, izazivajui kod slualaca gubitak mehanizama za kontrolisanje. Iz tog razloga proizvoai stalno tee da poboljaju efekte kilovata tako da fiziki efekti mogu da dostiu sve vee visine. Dokaz za negativne efekte rok muzike dolazi iz razliitih izvora i zemalja. Na kraju u citirati izvetaj iz Moskve dopisnika Martina Vokera za engleske novine Tajms on sandej. Voker izvetava da je ruski istraivaki projekat Sovjetskaja Rosija doao do "zapanjujueg otkria" u pogledu rok muzike. "to je muzika divljija, to je nia radna sposobnost mladih ljudi."58 Profesor G.Aminev, ef odeljenja za psihologiju na Univerzitetu u Bakiriji, otkrio je da "su kod slualaca hevi metala pogoeni psiho-fizioloki mehanizmi zavisnosti. Ako se izoluju od takve muzike na nedelju dana njihov opti nivo zdravlja opada, postaju razdraljiviji, ruke poinju da im se tresu i njihov puls postaje nepravilan. Neki od njih su odbili da nastave sa naim eksperimentima nakon tri dana. To znai da smo svedoci izvesne vrste bolesti. ini se da rok muzika ne samo da ima psiholoki uticaj, nego i biohemijski, jer je izgleda povezana sa pojavom supstanci nalik na morfin koje izazivaju "zadovoljstvo"."59 Profesor Aminev nastavlja objanjavajui da studije o ruskoj kolskoj deci izloenoj hevi metal muzici pokazuju "pogoranje memorije, gubitak panje, smanjenje brzine itanja i poveanje agresivnosti i tvrdoglavosti".60

56 57 58 59 60

Intervju u Vecko Revyn, no. 41 (1979), p. 12. Isto Times on Sunday (June 7, 1987), p. 17. Isto. Isto.

218 Zakljuak

Efekti rok muzike

GLAVA VIII

Nauna istraivanja pokazuju da muzika utie na brzinu otkucaja srca, disanje, krvni pritisak, varenje, hormonsku ravnoteu, neuronske mree mozga, ritmove ljudskog tela, raspoloenja i stavove. Ogroman uticaj muzike na fizike, mentalne i emocionalne aspekte naeg tela trebalo bi da bude velika briga za hriane koji prihvataju pozive da rtvuju celo svoje bie kao "rtvu ivu, svetu i ugodnu Bogu" (Rim. 12:1). Nepravilan, neprestan i glasan bit rok muzike izlae ljudsko telo stresu poveavajui brzinu pulsa, krvni pritisak i stvaranje adrenalina i oteujui sluh ljudi. to je jo vanije, otkrili smo da rok muzika ne samo da golica uvo - ona udara u mozak kao teretni voz. Stalno ponavljanje, neprekidni bit i lavina decibela ine rok muziku sposobnom da izazove eksploziju emocija i uma. tetno delujui na funkcionisanje uma, rok muzika onemoguava razmiljanje o istini, asti, potenju i, iznad svega, o prinoenju "razumne (logike na grkom) slube" (Rim. 12:1).

GLAVA VIII

Efekti rok muzike

219

9. KAKO JE POP MUZIKA ULA U CRKVUKalvin M. Johanson Kalvin M. Johanson je profesor muzike na Evangelistikom univerzitetu u Springfildu, Misuri. Svoju magistarsku titulu iz oblasti duhovne muzike odbranio je na Unijskom teolokom seminaru, a svoj doktorat iz oblasti muzike umetnosti na Jugozapadnom baptistikom teolokom seminaru. Poznati predava i autor brojnih lanaka i dve knjige: Muzika i sluba: Biblijski kontrapunkt i Muzika sluba za obraanje dua: smernice za dvadesetprvi vek. Obe ove knjige se iroko koriste za univerzitetske i seminarske kurseve o crkvenoj muzici i bogosluenju. Njegova parohijska sluba u svojstvu muzikog direktora i organiste obuhvata period od preko etrdesetpet godina.

Znaajno je to se knjiga kao to je ova jo uvek smatra dovoljno znaajnom da bi bila objavljena u ovom asu istorije. Pedeset godina nakon dolaska rok 'n' rola, dovoditi u pitanje vrednost roka nije uopte "kul", ak je naivno. Rok, od najvee pomoi u revolucioniziranju najpotovanijih vrednosti amerikog drutva, sada je dokazana i prihvaena injenica - glavni deo nacionalne muzike scene. Uklonite rok i to je nastalo pod njegovim uticajem i videete da e ostati malo toga u muzici. Ne samo to je on najpopularnija muzika u Sjedinjenim Dravama, to je najpopularnija muzika na svetu. Svuda se uju njegovi prepoznatljivi vritavi zvuci. Ciljevi ovog poglavlja. Ovo poglavlje je podeljeno na dva dela. Prvi ispituje neke faktore koji su doprineli postepenom prihvatanju pop muzike u hrianskoj crkvi. Panju emo posvetiti neadekvatnoj evangelistikoj kritici rok muzike i uticaju sekularne kulture na crkvu. Drugi deo poglavlja razmatra neke karakteristike socijalnog pogleda na svet koji je pogodovao procvatu rok muzike. Razmatraemo materijalizam, amoralizam, hedonizam i relativizam. Ove popularne ideologije koje potiu iz naturalistikog pokreta sedamnaestog veka, odnegovale su klimu koja je bila pogodna za prihvatanje rok muzike. Rok je, za uzvrat, promovisao dezintegraciju judeo-hrianskih vrednosti.

220 Deo 1

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu 1950-tih i 1960-tih kada se rok tek pojavljivao, bilo je uobiajeno da propovednici i socijalni kritiari takoe napadaju tu formu. Uvaeni muziari "klasinog" tipa klonili su se njega, a programi za muziko obrazovanje su ga ignorisali. Strane opomene objavljivale su posledice roka. "Rok muzika e iskvariti umove nae omladine", govorili su nam. Naalost, ispostavilo se da su ovi proroci bili u pravu i to na mnogo komleksnije i isprepletanije naine nego to su to mogli sami zamisliti. Rana kritika roka. Tih ranih godina bilo je moderno da pastori i evanelisti troe vreme i energiju na zla rok 'n' rola. Kao student na koledu, seam se kako je Dejvid Vilkerson, zapaeni osniva Tin elenda, otiao usred predavanja na jednoj od svojih evangelizacija da obie nekog rok bubnjara, sina jednog od vernika te mesne crkve, koji je svirao u lokalnom baru za vreme bogosluenja. Crkva je delila Vilkersonovu zabrinutost i ostala je na molitvi i razmiljanju dok je Vilkerson razgovarao sa mladiem. Kada se Vilkerson vratio, meutim, doao je bez mladia. Izvestio ih je: "Nikada nisam video nekog mladog oveka sa tolikim ubeenjem." Vilkerson (i mnogi drugi) smatrali su rok ozbiljnom pretnjom duhovnom zdravlju. Ustvari, evangelistiki religiozni establiment toliko je ozbiljno shvatao rok u tim ranim godinama da su se podigli specijalni propovednici da se suprotstave njegovoj sve veoj popularnosti i uticaju. Jedan od prvih anti-rok pamfleta koji su bili objavljeni bio je upravo onaj pamflet Dejvida Vilkersona Otkucaji avoljevog srca: rok end rol!1 Tu je naveo 16 greha koje je pripisao rok muzici. Drugi evanelisti kao to je Bob Larson, obraeni rok muziar, braa Piters i Kreg i Meri Harington, energino su uili i propovedali opreznost u odnosu na ovu novu muziku formu. Seminara, specijalnih sastanaka i serija propovedi bilo je u izobilju poto su propovednici na sve strane dizali glas protiv ove nove forme. Kritika se cepa. Naalost, poruka reformatora doivela je fatalni rascep koji e biti i njena propast. Naglasak je teio ka ispitivanju tekstova i seciranju omota ploa (grafika). Kritikovan je nain ivota rok muziara, droge, zabranjeni i pornografski seks prirodan za rok scenu, naglaavanje satanizma, magije i kultova, podsvesnih poruka, maskiranje unazad, igranje parova i razuzdano i sugestivno ponaanje na pozornici za vreme izvoenja. Drugim reima, kritikovano je sve osim same muzike! Osim pominjanja "bita" i blage zabrinutosti zbog instrumentacije, muzika je u sutini bila ignorisana.

1

David Wilkerson, The Devil's Heartbeat: Rock and Roll! (Phillipsburg, PA, n.d.).

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

221

Hriani su se uzdravali od kritikovanja muzike roka iz nekoliko razloga: zbog svog nepoznavanja estetskih principa, nedostatka poznavanja muzike gramatike, zbog ravnodunosti prema "klasinoj" muzici ili zbog prave odbojnosti prema njoj, zbog toga to su tako odgajeni, pa prema tome i to im je bio blizak anr pop muzike iz prve polovine 20. veka, zbog toga to nisu mogli da se uhvate u kotac sa privlanou roka kod mladih hriana, zbog nespremnosti da se plati cena za radikalnu na Bibliji zasnovanu muziku estetiku i/ili zbog nesposobnosti da se biblijski principi primene na muziku. Pored toga, religiozni rok kritiari su nekako intuitivno znali da ako oklevetaju samu muziku, vei deo njihove vlastite muzike e morati da ode. ivo se seam kako sam bio okiran dihotomijom izmeu anti-rok oseaja i pro-rok pevanja na bogosluenju koje je odrao jedan poznati evanelista. Kako je to moglo da bude? Odgovor se nalazi u razumevanju prirode muzike. Zbog toga to se verovalo da muzika nema velike posledice i da je potpuno nesposobna da donese sadraj koji ima neku nameru, trebalo je samo analizirati tekst, nain ivota muziara ili ponaanje u toku izvoenja, na primer, da bi se ustanovila njena prikladnost. Sama muzika onda mogla bi da bude u bilo kom stilu ako su rei prikladne. Mnogi dobronamerni kritiari upali su u ovu zamku. esto su zavravali svoje izraze simpatija navodei primere "dobrog" roka sa hrianskim reima. Inae to je bio rok slian ili bar pod jakim uticajem same rok muzike kojoj su se oni suprotstavljali. itav novi pop anr proizaao je iz oigledne potrebe da se odbaci antiverski tekstualni sadraj, a da se istovremeno zadri muzika forma - pristup dilemi u stilu i jare i pare. Uskoro je pravi potop roka, "hrianskog" a i nehrianskog, otpoeo svoje neumoljivo osvajanje hrianskog bogosluenja kada je mo mladih 60-tih, 70-tih i 80-tih bila u punom jeku. Nedosledna kritika. Pored toga, zbunjene hrianske voe naklapale su o svojim anti-rok stavovima. Vilkerson koji je u poetku napadao rok, na kraju se javno odrekao svoga miljenja nakon to je shvatio da je u stvari na svojim predavanjima koristio "soft rok". Meu njegovim novim smernicama bila je i etvrta koja je glasila: "Nebiblijski je kritikovati neiji muziki ukus".2 Sve ono to je pre toga uio i propovedao, sada je opozvao. Rok je bio prihvatljiv jer je muzika bila van domaaja kritikovanja. Muziki autonomni u svom sopstvenom pravu pojedinci su bili slobodni da rade ta im se svia. Zapanjujue je to se tri godine kasnije Vilkerson ponovo okrenuo: "Ja ustuknem kad ujem roditelje i propovednike kada kau: "Ne sudi." Kaem da bi im bolje bilo2

David Wilkerson, Confessions of a Rock "n" Roll Hater! (Lindale, TX, 1982), p. 3.

222

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

da posluaju Boju Re i sude pravo, pre nego to izgube svoju decu zbog zavodljivosti ovoga veka. Roditelji su sada tako popustljivi i nonalantni kada je u pitanju muzika koju sluaju njihovi klinci. Oni kau: "Pa, svaka generacija ima svoj muziki stil. Nama se ne svia, ali se izgleda klincima svia. A oni pevaju o Isusu, pa zato mora da je to u redu." Kakva neverovatna duhovna slepoa! Ako avolska muzika podie klince da donesu odluku, onda je prihvatljiva. Kako je to opasno. Jedan od razloga to se Boji Duh podigao od Isusovog pokreta poslednje decenije bilo je njihovo odbijanje da se odreknu svoje stare muzike. Odrekli su se kafe, heroina, alkohola, promiskuiteta, pa su se odrekli i svog izopaenog naina ivota. Ali su odbili da se odreknu svog omiljenog roka."3 Vilkersonova nedoslednost ila je na ruku oboavalaca roka. Razlike meu ljudima su jedno. Ali kada potovani evanelista ne moe da se odlui, onda je sve to samo pitanje miljenja. Ako uenje religioznog voe ide nazad pa napred pa opet nazad, gubi se poverenje. Osramoeno je celo podruje biblijsko/muzikih sudova. Nije nikakvo udo to relativisti slave pobedu. Slabljenje odlunosti. Jo su uobiajeniji hriani koji su se u poetku opirali navali roka u crkvu, ali su postepeno napustili svoja dvoumljenja. Kako su godine prolazile zamor od voenja bitke uzima svoj danak. Stav ire kulture prema prihvatanju i proglaavanju roka muzikom normom naeg vremena uverio je sve osim najrevnije kritiare da su rok muziki stilovi tu da ostanu. "Ako ne moe da ih pobedi, pridrui im se", postao je uobiajeni stav. Naravno, ovaj trend ka preputanju glavnoj struji nije ogranien na muziku. Na primer, strogi stav Derija Falvela po pitanju homoseksualnosti pomalo poputa. Pritisak da se homoseksualnosti da legitimitet alternativnog naina ivota izgleda da menja Falvelov pristup. U atmosferi treteeg hrianskog roka, Falvel je na asu u kapeli Liberti univerziteta nedavno objasnio svoje novo gledite jezikom o kome Tajm kae da zvui "pomalo udno". "Mi moemo biti prijatelji sa homoseksualcima," kae on. "Treba da shvatite da...ako elimo da imamo stvarno hriansko svedoenje milionima homia i lezbejki, moramo paljivo da biramo rei." I tako i ini koristei politiki ispravan termin "homi" umesto strogog jezika koji se ranije koristio. On se izvinio za svoj raniji stav pred "200 homia - ljudi vere" na sastanku sa Sulforsom, jednom ekumenskom homoseksualnom grupom koju vodi preasni Mel Vajt, homoseksualni aktivista.4

3 4

David Wilkerson, Set The Trumpet to Thy Mouth (Lindale, TX, 1985), pp. 91-92. John Cloud, " An End to the Hatred," Time (November 1, 1999), p. 62.

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

223

Nema sumnje, Falvel nije promenio svoje osnovno verovanje. Ali njegova nova retorika pokazuje ogromnu mo kojom kultura raspolae. Najbolji primer slabljenja odlunosti religioznih voa prema roku i muzici koja je pod uticajem roka je takoe najmanje primetan jer iroko prihvaena promena dolazi polako. Razvuen na decenije pokret zauzima svoje mesto na evolutivan nain. Ni promene u crkvenoj muzici nisu drugaije. Ogromna veina mladih koji idu u crkvu malo zna o burnoj transformaciji izazvanoj rok revolucijom. Dovoditi u pitanje tako normalan deo svakodnevnog estetskog ivota je zapanjujue. Zbog toga to su mladi ljudi odrasli uz rok, to je normalno. Stariji ljudi, bombardovani napadnim zvucima sa svih strana, na kraju se naviknu na tu buku. Njihova estetska osetljivost otvrdne i itav problem jednostavno izbledi. "Oko ega li je bila sva ta zbrka pre mnogo godina," ude se. Evangelistika tendencija ka muzikom prilagoavanju. Postoji jo jedan razlog koji vri pritisak da evangelisti na kraju prihvate rok. Evangelistika crkva 20. veka oduvek je koristila popularne muzike forme. Lako sprijateljivanje evangelista sa popularnim formama uinilo je da konano prihvatanje bude skoro unapred stvoren zakljuak. udo je to je za to bilo potrebno toliko vremena. Dok su mnoge crkve trenutno angaovane na uvoenju najnovije popularne religiozne muzike u svoja bogosluenja, takav fenomen je relativno skorijeg datuma za denominacije kao to su prezbiterijanci, metodisti, luterani i episkopalci. Ali agresivnije evangelistike denominacije, kao to su baptisti, pentakostalci i hrianska i misionarska alijansa, prihvatili su pragmatini pristup od samog poetka. Oni su koristili sve iz kulture to bi moglo da dovede do eljenog rezultata. Prema tome, evangelistike denominacije uobliavaju svoju muziku prema pomodnim svetovnim muzikim formama koje su popularne u kulturi toga vremena. Gospel pesma je prvi primer. Ugledajui se na pesme Stefana Fostera, melodije koje su se pevale oko logorske vatre, YMCA (Omladinsko hriansko udruenje) pesme i njima sline, takva muzika je na kraju uvela mnoge muzike idiome i karakteristike iz Tin Pen Aleje (deo grada u kome ive kompozitori i izdavai popularne muzike, prim.prev.) i Holivuda. Ova muzika je bila primerena popularnoj muzikoj industriji koja je bila u razvoju. Napisane su hiljade i hiljade ovakvih pesama, strogo govorei, kao religiozni pandan svetovnim popularnim formama toga vremena. Cupkajui nogama ljudi su uivali da pevaju njihove dopadljive melodije. Tekstovi su bili direktni, iskustveni (naglaavajui prvo lice) i obino ogranieni na teme o spasenju. Ova forma je paljivo premostila jaz izmeu lake muzike hrane i tekih tekstualnih tema. Da je gospel pesma prepoznata dovoljno rano ta je u stvari i da se sa njom postupilo kako treba, evangelistika crkva bi moda sada bila malo mudrija kada je u

224

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

pitanju sadanji pljakaki pop upad. Donald Hasted primeuje: "Smatrao sam da je otra optuba gospel pesme moga prijatelja Kalvina Johansona bila preterana...Ali, u ovom sluaju, Kalvinova optuba je bila proroka. Deja vue zao duh puten iz boce zao duh komercijalne pop religiozne muzike koju propagiraju moderno zabavnjako nastupanje i mediji - postao je adaja koja bi izazvala i Sv. ora. Da li je mogue da crkva sada mora konano da prekine svoju vezu sa svetovnom pop muzikom, a osobito sa religioznim biznisom kopiranja (radio, TV, koncerti, snimanja, video, izdavanja) iz svih razloga koje je Johanson dao - osobito ova tri: (1) zbog preterano primitivne prirode veeg dela moderne popularne muzike koja je postala tako jaka kulturna ikona da ne moe da slui drugog gospodara (Boga); (2) zbog toga to kopiranje stilova savremenog popa (od kantrija do roka i repa, pa onda do karioke i regea) koji se stalno menja navodi na zakljuak i uverava nas da je jedini identitet crkve identitet onoga koji juri za novotarijama i (3) zbog toga to takvo kopiranje moe samo da se nastavi da ohrabri cepanje crkve po generacijskim linijama."5 Rok utie na crkveni pop. Denominacije koje su prihvatile popularnu pragmatinu filozofiju pokreta gospel pesme bile su pripremljene da prihvate crkvenu muziku pod uticajem rok muzike revolucije skoro po zakonu osmoze. Budui da su bili natimovani za pop kulturne razvoje dogaaja, praktino da nije trebalo da proe nimalo vremena pre nego to e neko da postavi neizbeno pitanje: "Zato ne bismo govorili mladima o Isusu na njihovom jeziku i sa zvukom njihove muzike?"6 Pitanje koje prati religioznu popularnu hriansku muziku ve 50 godina bilo je ponovo postavljano. U stotinama crkava irom zemlje muzika koja je osvojila mlade ljude spremala se da skoi sa rok koncerta, iz bara i kluba na propovedaonicu. Uprkos svem vremenu, novcu i trudu uloenom da se sprei rok muzika, ona je zbrisala sva protivljenja. Bez obzira na to ta se govorilo ili inilo, nikakvo propovedanje niti vatre revnitelja koji su spaljivali albume nisu uspeno mogli da se odupru ovom zlu koje je uoeno. Nedosledna evangelistika kritika, dugotrajna erozija odlunosti i evangelistika pragmatina filozofija, sve je to doprinelo prihvatanju roka kao osnove za novu pop crkvenu muziku. Zanimljivo je da su liberalne denominacije, iako nisu imale neki poseban problem sa prihvatanjem popa u svakodnevnom svetovnom ivotu, inile sve da zadre istorijske muzike standarde na bogosluenju. Uglavnom pop forme, osobito rok, nisu ak ni bile predmet rasprave. Ali kada su se uloge lanstva znaajno smanjile i kada su

5

6

Donald Hustad, The Merry Go Round Goes Round (neobjavljeni ~lanak, Hardins-Simmons University Symposium, 1994), pp. 4-5. Pat Boone in Paul Baker, Why Should the Devil Have All the Good Music (Waco, TX, 1979), p. vii.

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

225

mlai vernici koji su odrasli sa rokom postali uticajniji, pragmatizam preivljavanja i ublaavanja ukusa traili su da se stvar jo jednom pogleda. Ugledajui se na vee pokrete za rast crkve, liberalne crkve su na kraju poele da prihvataju muzike forme koje su koristili evangelisti. Za rimokatolike razvoe koje je dopustilo pristup popularne muzike na liturgiju bio je drugi Vatikanski koncil (19621965). Vie od 1500 godina muzike tradicije bilo je stavljeno na stranu kada su se gitare magino pojavile da prate katoliku pop verziju evangelistike muzike o Isusu. Crkva je bila loe pripremljena da se nosi sa ovom najezdom popularne muzike iz dva razloga. Prvo, mnoge crkve nemaju jasno razumevanje o tome ta znai biti "u svetu ali ne od njega", muziki govorei. tavie, hodoasniki mentalitet neophodan za zadravanje takvog stava nije vie u modi. Misliti o crkvi kao o telu Hristovom koje slui u svetu i svetu koji ga ne kvari i ne vri na njega nedolian uticaj je ideja strana onima koji imaju "udobnost" kao svoj modus operandi - primamljiv poloaj u svetu koji tretira promenu ne samo kao injenicu ivota ve kao nain ivota. Tradicija postaje neprijatelj (osim kada je nostalgija neki faktor). Drugi razlog to crkva nije bila pripremljena da se nosi sa rok revolucijom bio je njeno pogreno razumevanje moi kulture. Mo kulture. Antropolozi definiu kulturu kao sumu svega to treba znati o nekom narodu: njihova verovanja, praksa, shvatanja i simboli, njihova hrana, kostimi za kupanje, vaspitanje, porodice, religija, muzika, umeci od kose, obiaji sahranjivanja, rad, rat, tetovaa, moral, pribor za jelo i jezik. ivot se ne ivi samo u kulturi. ivot je kultura. Kultura je sredina u kojoj se raa dete i u kojoj odrasta, agregatno stanje u kome se ivi ivot. Niko ne moe da umakne kulturi jer je svako deo nje. Neverovatna mo koju kultura ima nad pojedincem ili socijalnom strukturom uglavnom se ne razume, bar ne u potpunosti. Umesto da ljudi poseduju kulturu, kultura je ta koja poseduje njih. Nema naina da se od nje pobegne. Mi sebe zamiljamo kao slobodne i nezavisne, pa ipak smo vezani zakonima, obiajima i jo mnogo ime. ak i amii koji su se namerno izolovali od ire kulture, ne mogu potpuno da joj umaknu. Porezi, alat iskovan u modernim fabrikama, lake koije koje jure na gumama najnovije proizvodnje putevima napravljenim modernom opremom, javne kole i radnje, sve to svedoi o tome koliko je teko pobei od svoje sredine. Nije iskrivljavanje ako kaemo da smo mi zarobljenici kulture. Bez obzira koliko matamo o tome da budemo slobodni, san je uglavnom iluzoran.

226

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

Postoje neka podruja ivota u kojima se mogu donositi odluke koje su suprotne preovladavajuem kulturnom trendu. Neke od tih odluka su oigledne. Hriani veruju da i dalje imaju obavezu da dre deset zapovesti, na primer, iako ih je ira kultura u velikoj meri odbacila. ak i ovde je, meutim, uticaj kulture tako jak da hriani nisu imuni na sposobnost kulture da suptilno redefinie moralni centar prosenog vernika. Velika mo kulture teko se moe uoiti jer je strahovito teko analizirati kulturu iznutra. Pa ipak, to je upravo ono na ta su hriani pozvani. Za to je potreban herkulovski napor, naroita pronicljivost i osetljivost. Takav zadatak e biti uspean samo u onolikoj meri u kolikoj se ovek oslanja na boansko otkrivenje. Ko kontrolie kulturu? Operativno pitanje glasi: "Ko kontrolie kulturu?" Da li je to isto neutralan ljudski napor? Da li je to sotonina pozornica? Ili Bog kontrolie ljudsku aktivnost? Bez obzira na to kako su odgovori nijansirani, Pismo nudi obilje dokaza da, iako Bog ima konanu kontrolu, On je dopustio ljudima da izaberu dobro ili zlo u vrtu. Budui da je izabrao zlo, na sada pali ljudski rod je jasno sklon tom zlu i ostaje pod sotoninim uticajma. Isceljivanje rane zadobijene padom u greh zbiva se kada ljudi i ene prihvate Boju ponudu spasenja. Pa ipak, ak i tad, obraeni zadravaju Adamove tragove. Greh, sebinost i lenjost jo uvek postoje. Dilema apostola Pavla o tome da ini ono za ta zna da ne bi trebalo i da ne ini ono za ta zna da bi trebalo, krst je svakog hrianina. Savrenstvo je jo uvek jako daleko. Pismo je prepuno opomenama da se uvamo svetskog sistema. "Ne ljubite svijeta ni to je na svijetu. Ako ko ljubi svijet, nema ljubavi oine u njemu. Jer sve to je na svijetu, tjelesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od oca, nego je od ovoga svijeta."7 "Koji dade sebe za grijehe nae da izbavi nas od sadanjega svijeta zloga, po volji Boga i Oca naega."8 "Preljuboinci i preljuboinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovoga svijeta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoe svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Boij postaje." 9 Mogli bismo da navodimo jo mnogo tekstova. Re kae da "Bogu tako omilje svet" da je to bio razlog to je dao svoga Sina da spasi pali svet. Na kulturu treba da se gleda sa velikim oprezom. Kultura bez normi? U kulturi vladaju vie neobraeni nego obraeni, kako se vidi iz jedne analize normi naeg drutva. Naa nacija se toliko udaljila od judeo-

7 8 9

1.Jovanova 2:15-16, Philips. Galatima 1:4 Jakov 4:4

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

227

hrianskih ideala da se o naoj postmodernistikoj kulturi govori kao o "posthrianskoj". Prikladna etiketa. U svakom trenutku hrianske vrednosti se ublaavaju i/ili briu. Jedna je stvar imati pojedinca predsednika koji se ponaa nemoralno i neetiki. Sasvim je druga zapaziti prihvatanje takvog ponaanja od strane naroda. Izjava Vila Herberga 1968.: "Dananja kultura je blizu toga da postane kultura bez morala, bez normi,"10, trebalo bi da glasi "Dananja kultura jeste, u veem delu sveta, kultura bez morala, bez normi." Godine koje su u meuvremenu prole dovele su nas do take na kojoj tradicionalne vrednosti vie ne mogu da se pretpostave. Lepak koji dri nau kulturu u jednom komadu, raspao se. Nepostojanje norme postalo je naa nova "norma". A rok muzika je jedan od prvih podstrekaa. Sprovoenje revolucije koja menja vrednosti je operativni temeljni pogled drutva na svet. Crkva je, naravno, deo kulture. Ali ona je takoe poduprta suprakulturnim nadkulturnim - govorenjem svetu sa natprirodne take sa koje se bolje vidi. Ako je i deo kulture i iznad kulture, apsolutno je neophodno da stalno kontrolie ire pokrete kulture da bi ih proveravala svojim sopstvenim boanskim standardima i pretpostavkama. Kakve vrednosti vladaju u naoj kulturi? Crkva otvoreno govori o predmetima koji su jasno, ak napadno, nehrianski; za ubistvo i opti nemoral se jo uvek veruje da su loi. Meutim, mesta na kojima treba najpaljivije straiti jesu suptilniji stavovi i insinuacije kulture koje signaliziraju udaljavanje od judeo-hrianskog centra. Pitanje glasi: "Koji je stvarni, prizemni, delotvorni pogled na svet nae kulture?" "Koje su pretpostavke koje nas ine ljudima koji jesmo?" "Kako se one odraavaju u svakodnevnom ivotu nae nacije?" I konano, "Kako se te pretpostavke porede sa pretpostavkama pogleda na svet koji je zasnovan na Bibliji?" Konglomerisani filozofski centar neke nacije definie njenu kulturu vie od bilo ega drugog. U nekim kulturama se jede kaikama, a u drugim se jede viljukama i koriste se noevi da guraju hranu, ali te stvari su samo perifernog znaaja. Vane stvari menjaju temelj ivota. Vrednosne sisteme koji odraavaju kolektivnu misao nekog naroda crkva mora da zapazi i da na njih odgovori. Iako pogled na svet neke nacije nije jedinstven, jasno artikulisan, niti su se svi sloili oko zbira datih pretpostavki, prosena shvatanja po kojima postupa veina ljudi

10

Will Herberg, "What Is the Moral Crisis of Our Time?"The Intercollegiate Review 2 (Fall 1986), p.9.

228

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

dovoljna su da se ustanove pretpostavke pogleda na svet koje nose odreenu kulturu. Te karakteristike moraju biti shvaene. Deo 2 Karakteristike socijalnog pogleda na svet Kada se sve stvari uzmu u obzir, operativni pogled na svet koji oblikuje na nacionalni ivot je naturalizam. U teizmu zasnovanom na Bibliji, ivotom vladaju objektivni principi koje je Bog postavio. Oni potiu od Boga i dati su nam u zakonu i milosti, principu i primeru. Naturalizam. U 17. veku su se pojavile prve pukotine. Mislioci su sveli Boji status na status odsutnog gospodara, na entitet uklonjen sa sveta. Iako je teoretski On jo uvek postojao, imao je mali znaaj u svakodnevnom ivotu. Poznat kao deizam, pogled na svet koji Boga predstavlja kao odsutnog asovniara: Bog (asovniar) je stvorio svet, navio ga i onda ostavio samog da radi preputen samome sebi. Ideja o odsutnom, neangaovanom Bogu navela je ljude da zakljue da je ljudski rod preputen hladnoj samoi. Nieov zakljuak da je Bog mrtav nije izgledao neprirodan. Dalje, nije bio dalek postulat da Bog ne samo da je odsutan, ve da moda nikada nije ni postojao. Tako se dolo do naturalizma. Nema Boga. Jedini veni entitet je materija. Ljudi moraju najbolje mogue da iskoriste svoju priliku postojanja zbog toga to ne postoji nikakav opti cilj ili namera ivota. Ljudi su samo proizvod Majke Prirode i imaju pravo da ive po elji svog linog subjektivnog ukusa. Naturalizam je danas dominantna filozofija pogleda na svet koja vlada zapadnom kulturom (kao i drutvima pod jakim uticajem zapada). Uzdignuvi se u 18. veku, on je konano postao punoletan. Donosei mnoge promene, ukljuujui neke velike svetske (kao to su sekularni humanizam, marksizam, nihilizam, egzistencijalizam i misao novog doba), naturalizam je izgleda doao da bi tu i ostao. "On vlada univerzitetima, koledima i srednjim kolama. On je okvir za veinu naunih studija. On predstavlja pad protiv koga se klasine studije i dalje bore za ljudsku vrednost, dok pisci, pesnici, slikari i umetnici uopte drhte pred njegovim implikacijama...nijedan suparniki pogled na svet do sada nije bio u stanju da ga potisne."11

11

James Sire, The Universe Next Door: A Basic Worldview Catalogue, 3rd ed. (Downers Grove, ILL, 1997), pp. 71-72.

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

229

Filozofske pretpostavke naturalizma utiu na drutvo u znatnoj meri. Opte karakteristike koje opisuju na nacionalni ivot jesu rezultat naturalizma. Osnovna sutinska verovanja ljudi potiu od izvesnih centralnih pretpostavki. Drutvene karakteristike su deo opte eme. Neke moda izgledaju bezopasne, ali kao deo naturalizma, one su smrtonosne. Materijalizam. Tvrdnja materijalizma da je samo materija vena stavlja prioritet na stvari. Takvo naglaavanje se ne nalazi u teizmu. Naa zaokupljenost kupovanjem i prodavanjem, sa sticanjem i skladitenjem, jeste glorifikacija centralne naturalistike pretpostavke da "ono to vidi jeste ono to ima". Kosmos je stvarnost; ivot posle smrti ne postoji. Znaaj ivota povezan je sa onim to je ulno. Proslavljanje vene tvari postojanja u materijalnim stvarima ide na ruku ovoj temi o prioritetu imovine. Materijalna dobra su nain ivota. Amoralizam. Nije udo to naturalizam prihvata dvosmisleni pogled na moral. Naturalizam nije samo protiv ideje o teistikom moralu - on smatra pre svega da ne postoji apsolutni moralni standard. Moral je u sutini privatna stvar. Ako neko eli da prihvati neki standard, onda je to u redu za tog pojedinca. S druge strane, neko drugi moe da ne veruje ni u kakve moralne standarde. Poto je moralnost ljudska izmiljotina, ovek je slobodan da izmilja moralne standarde. Nijedan stav, tako se veruje, nije superiorniji od drugog. Naturalizam je moralno neutralan. Naturalizam ima opustoujui efekat na ljudsko shvatanje moi muzike da utie na karakter. Starogrka doktrina o ethosu i ranocrkveni oprezni stav prema muzici postali su neprihvatljivi za moderno drutvo. Skinuvi sa sebe sve fundamentalne apsolutne pretpostavke, naturalistike dogme o tome da nema moralnog dobra i zla utiu na sve discipline. Ko bi se raspravljao da li muzika utie na karakter kada uopte i ne postoji tako neto kao to je karakter? Amoralnost utie na odbacivanje vekovima starih etiko/moralnih odnosa. Nema veze to je za veinu dece i mladih ljudi koji su poinili gnusne zloine u poslednje dve decenije rok muzika uvek bila privlana. Takav anegdotski dokaz je nenauan, ali to ga ne ini nepouzdanim ili nevanim. Muzika ne sme da se smatra nekim entitetom bez moralne komponente, pa ipak to je upravo ono to naturalizam izvodi kao zakljuak.12 Egoizam i hedonizam. Naturalizam nema drugi referentni okvir osim prirodnog evolucionog sveta kojim vladaju sluajni procesi evolucije. Ljudska bia su zatoenici neke gospodarice koju ne poznajemo osim po nekoj maglovitoj ideji o vezi sa venim,

12

Vidi William Kilpatrick, Why Johnny Can't Tell Right from Wrong (New York, 1993), pp. 172-189.

230

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

bezlinim kosmikim molekulima. ivot nema nikakvu spolja nametnutu svrhu ili smisao od strane nekog vieg reda postojanja. Pojedinac postavlja svoj centar postojanja u jedinu stvar koja ima smisla. Pored date mehanistike orijentacije i praznine naturalistikog poretka, "ja" je sve to ima. injenje ivota podnoljivijim time to e se beati od odreenog sveta bezline prirodne selekcije jeste jedan nain da se ispuni praznina postojanja. Od mnogih oblika koje beanje poprima, prvi put je traganje za zadovoljstvom. Zabava je postala nacionalna razbibriga sa milionima dolara i milionima sati posveenih sportu, holivudskim produkcijama i popularnoj muzikoj "industriji". elja da zadovoljimo sebe dok imamo priliku za to je potpuno u skladu sa naturalistikom pretpostavkom da nema drugoga ivota, da nema nebeskog grada kome treba teiti u asu smrti. ivljenje za trenutak u obliku beanja izgleda kao logian nain da se zaboravi hirovitost prolosti i neumoljivost budunosti. Hedonizam smatra da je zadovoljstvo najvie dobro. Uivanje i zabava su pohvalna zanimanja. A zato da ne? U naturalizmu ne postoje nikakvi apsolutni nivoi zanimanja. To je pogled na svet koji je okrenut prema sebi samom. Pojedinac, iako je na neki nain odreen, svoje postojanje ini autentinim ureujui svoj vlastiti svet oko sebe i inei to na najmanje optereujui, a najprijatniji nain. Relativizam. Naturalizam ima zamagljen pogled na apsolutne vrednosti. Ovaj pogled na svet, vie od bilo kog drugog, promovie jednu od najvidljivijih karakteristika doba u kome ivimo - relativizam, filozofiju koja izbegava autoritet i bira ukus. Od 1950-tih relativizam je glavni igra u svakodnevnom ivotu miliona ljudi. Naturalizam u proteklih 50 godina objavljuje na sav glas superiornost snane relativistike subjektivnosti. Njegova ljubavna veza sa subjektivnim je vie stvar neophodnosti nego izbora. Nemajui kuda da potrai apsolutne standarde i vrednosti, subjektivna invencija je postala sama sebi opcija. Na neki nain temelj naturalizma je njegova najvea dilema. Njegovo insistiranje da nema Boga (i sve to to podrazumeva) je centralna za njegove proklamacije. Voen do svog loginog zakljuka naturalizam zavrava u nihilizam, negiranje svega. Ali, ivot kakvog mi poznajemo, ne bi mogao da se ivi nihilistiki. Negiranje stvari kao to je semafor ili otrovne peurke ne spreava oveka da ne plati cenu ako se one ignoriu. Tako je i sa naturalizmom. Iako je konani autoritet odbaen, postoje oblasti u kojima treba da verujemo strunjacima. Bolje emo postupiti ako dozvolimo obuenom pilotu da vozi 747 nego nekome ko nije pilot. Hirurg je bolje kvalifikovan da operie noni prst nego to je vodoinstalater. U naturalizmu izvesna kameleonska transformacija doputa objektivne promene u primeni. Pa ipak u oblasti estetike sklonost naturalizma ka subjektivnom jasno je neodriva. Ukus, ist i jednostavan jeste operativni nain na koji se pravi muzika selekcija.

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

231

Uticaj roka na kulturu. Nema sumnje da su naturalistike pretpostavke odnegovale klimu u kojoj je cvetala rok muzika. Materijalizam, amoralizam, egoizam, hedonizam i relativizam podrali su muzike zvuke roka i njegovu tekstualnu filozofiju. Meutim, suvie je lako zakljuiti da je rok bio jednostavno rezultat naturalizma i potonjih ekstremnijih pogleda na svet. Odnos izmeu roka i pretpostavki pogleda na svet je kompleksan. Rok je bio koliko uzrok toliko i posledica. On je imao svoju agendu, a ta agenda, ukalkulisana u njegove tekstove i to je jo vanije u njegovu muziku, posluila je za oblikovanje kulture u njegov vlastiti pogled na svet. Rok se koristio da pomogne sekularnom humanizmu bezbonog i naturalistikog pogleda na svet. Rok muziari su imali ogromnu mo. Muzika je sluila kao katalizator za iniciranje najsnanije popularne revolucije koja je zbrisala sisteme vrednosti koje je zapadni svet ikad video jo od Hristovog vremena. Tradicionalne ideje o moralnosti, etici, estetici i drutvenim vrednostima zasnovane na judeo-hrianskom teizmu bile su okrenute naglavake. Robert Bork zapaa to potresanje drutvenih vrednosti: "Mi smo sada dve nacije. To nisu, kako je Dizraeli smatrao, bogati i siromani, ili, kako predsednike komisije redovno proklamuju, beli i crni. Umesto toga mi smo dve kulturne nacije. Jedna predstavlja kontrakulturu 1960-tih, koja je danas dominantna kultura...Druga nacija, od onih koji se dre tradicionalnih normi i morala, je sada disidentska kultura." 13 Pevai i muziari su postali heroji i idoli ciljane publike, mladih. Apsorbujui kontrakulturne vrednosti preko muzike koju sluaju, mladi su sa sobom doneli svoj sistem vrednosti kada su sazreli i postali odrasli ljudi. Veina mladih evangelistike crkve 60-tih bila je izloena sumnji roditelja, pastora i nastavnika u pogledu roka. Meutim, to ih nije sauvalo da ga ne asimiliraju. Zbog toga to se uo svuda gde su mladi ljudi ili, teko da su mogli da ga izbegnu. Kako je vreme prolazilo i rok postajao sve ekstremniji u svom tekstu i muzici, plima je zahvatila sve, ukljuujui i odrasle. Konano, bio je uzet zdravo za gotovo - kao ivotna injenica. Stvarna opasnost roka nije to da e on potpuno zauzeti mesto bogoslubene muzike - kao religiozna hip-hop, pank i hevi metal crkvena hrana. Prava opasnost je suptilnija. Velika opasnost je podmukli uticaj rok muzike na muziku hrianskog bogosluenja i na svakodnevne navike sluanja onih koji upravljaju hrianskim muzikim poljem. Crkva nije u nekoj neposrednoj opasnosti da njena vokalna muzika dobije karakteristike acid roka, iako su neke crkve to uinile. Naravno, desetine SHM solista, sastava

13

Robert H. Bork, "True Conservatism," The Intercollegiate Review (Spring 1999), p. 6.

232

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

i ansambala su skroz naskroz rokeri. Ali veim delom, uticaj roka na crkvenu muziku treba da bude najvea briga. Rok i religiozni pop. Za sada je najvea dilema crkve u irem polju bogoslubene muzike koja je pod uticajem rok muzike. Popularna religiozna muzika preplavljuje crkvu kao nikada ranije. Vei deo te muzike ne moe da se kategorizuje kao potpuni rok. Pa ipak, muzike formulacije uopte ne odgovaraju muzici koja bi trebalo da bude odraz evanelja. Blii pogled na ovo veliko muziko telo pokazuje da iako nije strogo rok, ima mnoge karakteristike popularne muzike. Dok bi mali broj crkava tolerisao najezdu hip-hopa na bogosluenje, na primer, veina s dobrodilicom doekuje muziku sa jasnom pop melodijom. Zato je korisnije razmotriti iru kategoriju popularne muzike (koja ukljuuje rok) u poglavlju 10, nego ui anr roka. Posmatranje pop formi kao celine povlai demarkacione linije podkategorija i gleda iri spektar polja religiozne pop muzike. Treba da razmotrimo pop muziku kao anr, kao klasu i kao stil. Takva kritika, nema sumnje, nije u modi, to je pitanje navodno reeno u korist popa pre trideset godina. Ali istorija je pokazala da prilagoavanje kulturi na veliko menja evanelje. Ko bi osporio tvrdnju da je laganija, "zabavnija" muzika kod evangelista pratila istovremeno smanjenje pobonosti i discipline? Recimo da takvo stanje ne treba pripisati samo muzici. I drugi faktori su tome doprineli: lagodno pristupanje veri, kultura trivijalizacije, poputanje moralnih stega, slom porodine jedinke, nepoverenje prema autoritetu, erozija verovanja u Boju vrhovnu vlast i tako dalje. Ali kad se stavi sve na vagu, muzika je imala nesrazmerni uticaj na ivot crkve. Mi ivimo u pop kulturi. Kada se budu pisale muzike istorije 20. veka, najistaknutija muzika crta koja se javila bie veliki pomak od umetnike muzike ka popularnoj muzici. Ta dramatina promena moe biti zabeleena kao sve manje zanimanje za klasinu muziku kako je vek odmicao. To ne znai da je klasina muzika mrtva, ali je njena budunost u najboljem sluaju neizvesna. Moda e se na kraju nai kao muzejski eksponat ako na sadanji sistem vrednosti i dalje bude ovakav. Koncertne asocijacije i umetnika vea i njima sline organizacije bili su prisiljeni da prave programe za sve vie i vie pop koncerata da bi privukli publiku potrebnu da bi opstali. ak i najprestiniji simfonijski orkestri posluili su se pop atrakcijama ili serijama zasebnih pop koncerata da bi orkestar finansijski mogao da se odri. Horska drutva kao i crkveni horovi koji su pevali repertoare visokog standarda brojano su se smanjili.

GLAVA IX

Kako je pop muzika ula u crkvu

233

Popularni pevai prve polovine dvadesetog veka zadrali su neto malo vokalne lepote u svom pevanju (Bing Krozbi i Denis Dej, na primer), dok je druga polovina dvadesetog veka bila svedok vokalnih zvukova koji su postajali sve runiji. Maine su pravile masovno trite ploa multimilionske vrednosti. Pop solisti i grupe nakon drugog svetskog rata sluili su da na svaki nain naprave revoluciju u zapadnjakom ivotu. inei tako stekli su uz pomo komercijalnih marketinkih stratega uporite u formiranju muzikog ukusa. Nastavni planovi koleda i univerziteta bili su tromi u svom interesovanju i uinili su da nestane uitelj klavira iz susedstva. Sve u svemu, dvadeseti vek je pokazao da muzika ne moe da se odvoji od razvojnih karakteristika drutva. Vrednosti nekog naroda se pokazuju u onome to pevaju i sviraju.

234

Kako je pop muzika ula u crkvu

GLAVA IX

10. POP MUZIKA I EVANELJEKalvin M. Johanson Kalvin M.Johanson je profesor muzike na Evangelistikom univerzitetu u Springfildu, Misuri. Svoju magistarsku titulu iz oblasti duhovne muzike odbranio je na Unijskom teolokom seminaru, a svoj doktorat iz oblasti muzike umetnosti na Jugozapadnom baptistikom teolokom seminaru. Poznati predava i autor brojnih lanaka i dve knjige: Muzika i sluba: Biblijski kontrapunkt i Muzika sluba za obraanje dua: smernice za dvadesetprvi vek. Obe ove knjige se iroko koriste za univerzitetske i seminarske kurseve o crkvenoj muzici i bogosluenju. Njegova parohijska sluba u svojstvu muzikog direktora i organiste obuhvata period od preko etrdesetpet godina. To se ne moe zaobii. Ono to crkva stvarno predstavlja je ono to crkva jeste. Mesna crkva koja lae gradsko vee pokazuje svoje hrianstvo (ili nedostatak hrianstva). Crkveni odbor koji vara pastora prua svedoanstvo o svojoj veri. Program hrianskog obrazovanja vie ne postoji i ne funkcionie u ostvarivanju velikog naloga! Toliko je sveobuhvatan biblijski teizam da sve to crkva prihvati postaje analogno njenoj veri. Zato su postupci crkve tako vani. Ona govori ne samo u svoje ime nego i u ime svoga Gospoda. Kada ona postupa na naine koji su suprotni samom njenom zavetu, na takve postupke se jo uvek gleda kao da predstavljaju Boga. Kada su njeni postupci u skladu sa njenom verom, takvi postupci isto tako predstavljaju Svemoguega. Bilo ta to inimo reju ili delom, dobro ili loe, to postaje delujui simbol ivota u Hristu. Poto ne moemo da izbegnemo svedoenje, jedino pitanje koje ostaje tie se sadraja svedoenja. Ako je simbol pun vrlina, dosledan veri na svaki nain, svedoenje e biti pozitivno. Evanelje e biti unapreeno i slava e se dati Bogu. Meutim, kada je svedoenje ili simbol nedosledan u odnosu na Boju Re, kada pokazuje (preko medijuma svog sopstvenog jezika) karakteristike koje su suprotne karakteristikama evanelja, onda taj simbol donosi sramotu celom evanelju. Takva predstavljanja ine mnogo tete Hristovoj stvari. Njih treba odbaciti. Bilo da je to jeretiko propovedanje, sentimentalizovana kalendarska umetnost (slike na kalendaruprim.prev.)) ili neprikladna muzika, kvalitet svedoenja odreen je njegovim potenjem prema evaneoskim principima u sopstvenom medijumu.

236

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Analiza karakteristika popularne muzike1, anra koji ukljuuje mnoge stilove, mora nuno biti sasvim generalna. Karakteristike koje su ovde pomenute su endemske za sve njih. Takoe treba zapaziti da u okviru svake kategorije popularne muzike, od repa do Brodveja i SHM, postoje nivoi vrednosti. Muzika nije sva istog kvaliteta. Oigledno, iroka kategorija popularne muzike ni u kom sluaju nema standard izvrsnosti koji se nalazi kod umetnike muzike, muzike velike celovitosti i dubine. Kad bi imala, ona po definiciji vie ne bi bila popularna muzika. "Pop", kako ja koristim taj izraz, odnosi se na ono to se pravi izriito za postizanje popularnosti po cenu onih kompozicijskih karakteristika koje daju muziku umetnike veliine. Ciljevi ovog poglavlja. Ovo poglavlje pokuava da pomogne itaocu da razume osnovne karakteristike izmeu vrednosti i ciljeva pop muzike i vrednosti i ciljeva evanelja. Osam specifinih oblasti se porede i suprotstavljaju meusobno. Analiza ovih podruja pokazuje da je pop muzika neprijateljska prema evanelju i da na kraju moe da izvitoperi njegov smisao i relevantnost za dananje vreme. Crkvena muzika kao simbol. O muzici se esto misli kao o sredstvu za podmazivanje teksta, sredstvu za bogosluenje, nekoj vrsti oreola koji u pozadini visi iznad crkve ili ak emocionalnom stimulansu koji naglaava propovedanje. Crkvena muzika, meutim, je neto sasvim drugo. Najmanje to crkvena muzika treba da ini jeste da pomae evanelju. Iako taj uticaj muzike moe biti potpuno podsvestan, ne treba da ga uzmemo zdravo za gotovo. To moe biti opasno. Suvie je mnogo onih koji veruju da se evanelje potpomognuto muzikom nalazi u samom tekstu bez obzira na muziku. Oni muziku smatraju samo opremom za tekst. To je pogreno shvatanje prirode velikog dometa crkvene muzike. Crkvena muzika ima veliku sklonost ka komuniciranju preko medijuma svog sopstvenog jezika - nota, ritma, harmonije, grae - neega to je mnogo vee od nje same. Naprosto nije mogue razdvojiti poruku crkvene muzike od njenog medijuma, iako se takva greka esto pravi. Priznat ili nepriznat, crkvena muzika je simbol. Ona je simbol hrianstva, hrianskog teizma ili, ukratko, evanelja. Ona je simbol, ne zbog stila ili kvaliteta, ve zbog svoje upotrebe. To jest, re "crkveni", koja se koristi kao pridev, opisuje

1

Nekoliko meseci nakon to je Ken Majerova knjiga All God's Children and Blue Suede Shoes objavljena (1989), primio sam njegov telefonski poziv. U toku razgovora on me je uverio da nije uopte znao za moju Music and Ministry: A Biblical Counterpoint (Peabody, MA, 1986) dok je pisao svoju knjigu, uprkos injenici da smo obojca, nezavisno, doli do slinih zakljuaka koji se tiu karakteristika pop muzike.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

237

upotrebu crkvene muzike. Poto je "crkva" opis celokupnog hrianskog poduhvata, "crkvena" (ili "hrianska") muzika je muzika koja isto tako opisuje hrianstvo. (1) Zabavljanje nasuprot pouavanju Prva i najoiglednija karakteristika sve pop muzike jeste da je ona zabavna, a tu injenicu uglavnom isputaju iz vida oni koji koriste religioznu pop muziku na bogosluenju. Uprkos tome, zabava je njena prava sutina. Kratkovid i narcisoidan, pop se vrti oko muzikog zadovoljstva zasnovanog na sebinom hiru i kapricu. a ne na objektivnoj muzikoj vrednosti i vanosti. Bez obzira kako to ljudi estoko poriu, pop slui za zabavu. Zbog toga i postoji. Pop muziari znaju to i spremno prave svoja izvoenja tako da budu lakoumna, ako ne i glupa. Ta zabavna muzika sa svojim konstantnim bombardovanjem muzikom glupou tei da reformie sluaoca po svojoj sopstvenoj slici, a rezultat toga na kraju moe da se pretvori u bilo ta samo ne u "zabavu". I ponovo, lakomislena, bezbrina, neformalna, luda, divlja, svetovna ili hrianska, pop muzika ima bar jednu zajedniku stvar - ona zabavlja. Muzika kompozicija popa obezbeuje da to bude tako. Zabava se javlja kada se pravi muzika bez muzikog razuma. Harmonija, melodija, ritam i tembr oblikovani su da budu zabavni i fiziki stimulativni. Bez teoretske dubine, pop koristi konstrukciju koja je prazna jer nema ozbiljnu muziku misao. Jednostrana je, malo kota sluaoca to se tie intelektualnog ulaganja. Slatka, kisela, saharin ili ratoborna, pop poliva sluaoca izobiljem veselja. Njena svrha, njen raison d'etre, jeste da zabavi. Evanelje nije zabava. Iskupljenje od koga se okree utroba i koje menja ivot malo ima zajednikog sa zabavom. Isusova rtva nije bila jalova razbibriga. Niti je ivot na koji nas On poziva ni obesno veseo ni ispunjen budalastim vladanjem. Hriani su pozvani na ivot koji je ponekad pun bola, a ponekad pun neizrecive radosti. Hrianski ivot nikada ne treba da bude ni lakouman ni ohol. Dalje, oboavanje Spasitelja, Onoga ko je patio, umro i ponovo ustao da nam da novi ivot, ne treba da odraava savremenu sklonost popularne kulture ka trivijalizmu. Bogosluenje koje se usredsreuje na to da verniku obezbedi veseli provod je svetogre. U prilagoavanju evanelja ljubavi drutva prema zabavi, bogosluenje se okrenulo za 180 stepeni. Iako verujemo da je takvo bogosluenje usmereno ka Bogu, ustvari je ono usmereno prema ljudima. Ono to mi koristimo na bogosluenju je ono to nama godi, to smo kreirali. Mi elimo stvari koje nam se dopadaju - stvari koje hrane na sebini nagon za lepim provodom. Hedonistike tendencije naturalizma zavravaju u domu Gospodnjem. U stvari, bogosluenje koje je zasnovano na njegovom zabavnjakom kvocijentu je idolopokloniko. Vernik se klanja sebi.

238

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Trebalo bi da bude oigledno da upotreba popularne muzike bilo kog tipa na bogosluenju jednostavno pretvara bogosluenje u zabavu, bez obzira koje je kategorije, oznake, stila ili podvrste ta muzika. Bilo da se koristi rok, SHM, sving ili regtajm, krajnji rezultat e biti isti: uvrnuto bogosluenje, trivijalizacija vere i nesazrevanje vernika. S druge strane, velika muzika pouava sluaoca. Kompozitor investira u delo muzike karakteristike koje pozivaju sluaoca da ozbiljno razmilja o nivoima muzikog sadraja koji prelaze granice zemaljskog ljudskog ivota. Sa emocionalnom i intelektualnom ravnoteom koja je rezultat kompetentnosti, muzika dubina velike muzike saoseajno rezonira u srcu i umu sluaoca na nain getalta. Oni koji predaju celo svoje bie nekom komadu fine muzike bivaju preneti u carstvo koje se ne moe opisati. Oni su prosvetljeni i ganuti. Ovakva iskustva ih ostavljaju sa oseanjem divljenja. Na nain opteg otkrivenja slualac se izgrauje i pouava. Ostavljajui daleko za sobom zabavu, fina muzika suoava oveka sa svetom koji odraava Boju slavu. (2) Novotarija nasuprot kreativnosti Popularna muzika je novotarija. Ona se oslanja na laganu dekoraciju (esto mrsko oiglednu!) u stvaranju iluzije prave kreativnosti. Zahteva stalno menjanje zato to nije dugotrajna. Top-lista prvih 40 je ono to je u ii interesovanja. Stalno ispadanje i dodavanje naslova pokazuje kako je tom anru potreban momentum promene da bi ostao u ivotu. Takva mogunost uklanjanja podrava neku vrstu hirovitog pristupa kompoziciji koji pop muzika mora da ima da bi preivela. Integritet manjka na raun potroivosti. Pop muzika ne moe da tolerie onaj stepen kreativnosti koji umetnika muzika zahteva zbog toga to bi onda ona prestala da bude pop. Novotarija zavisi od preterivanja i imida, obilja u analima pop istorije. Neke od ekstremnijih inovacija nisu samo novotarija; one su bizarne. Odgrizanje glave golubu ili pojaavanje udaranja palcem da sve puca u vazduhu, moe biti novotarija, ali svakako da to ima malo veze sa kreativnou. Ona se moe definisati kao stvaranje sa imaginacijom i celovitou. Imaginacija dolazi od uroenog talenta i vizije koju umetnik poseduje. Kompetentnost kompozicijskog umea odreuje celovitost dela. I imaginacija i umee su neophodni. Pogreno je misliti da je kreativnost (u smislu u kome mi koristimo taj izraz) prosto "novina". U stvari, kreativnost postoji jedino kada odslikava, oklevajui da bi bila sigurna, kreativnost svemogueg Boga. Kada je Bog pogledao na svet koji je stvorio na poetku, Biblija kae da "tada pogleda Bog sve to

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

239

je stvorio, i gle, dobro bjee veoma" (1.Mojs. 1:31). To je izjava o kvalitetu. Sve to je stvoreno nije bilo samo stvoreno, ve je bilo stvoreno dobro. I vie od toga, bilo je stvoreno sa visokim stepenom izvrsnosti; bilo je stvoreno veoma dobro. Stvaralaka izvrsnost. Bog, "Tvorac neba i zemlje", smatrao je prikladnim da nam kae neto o svom stvaralatvu na poetku svog otkrivenja nama. Dalje, On nam kae da smo nainjeni po Njegovom liku. Izmeu razliitih naina na koje se Njegov lik pokazuje u nama, svakako jedan koji se istie izmeu svih drugih jeste injenica da smo stvoreni po liku stvoritelja. Kada itamo Bibliju od poetka, pripovedanje poinje sa injenicom o Bojem postojanju. A onda dolazi potanki izvetaj o prvobitnom stvaranju. Kada doemo do 26. stiha 1. Mojsijeve, jedino to nam se kae o Njemu jeste da On postoji i da je On stvoritelj. "Da nainimo ovjeka po svojemu obliju" vodi do loginog zakljuka da smo nainjeni da budemo stvoritelji (kreatori) po obliju Stvoritelja. Kreativnost nije mala stvar. To je prva stvar koju znamo o Bogu i prva stvar koju znamo o ljudskim biima, to joj daje izvesnu prednost. Sabori koji uobliavaju kredo (kao to je onaj u Nikeji i apostolski kredo) priznaju znaaj Bojeg stvaralatva potvrujui to na samom poetku svake formulacije: "Verujemo u jednoga Boga, Oca svemogueg, tvorca neba i zemlje." I ponovo "Verujemo u Boga, Oca svemogueg, tvorca neba i zemlje." Kada koristimo Boju kreativnost kao model, veoma je vano da zapazimo da je sve to je stvorio bilo stvoreno izvrsno. I jo, proizvodi Boje kreativnosti nisu bili banalni, otrcani, ludi ili divlji. Nisu bili sluajni, izlizani ili stereotipni. Nisu bili lakomisleni, triavi, besmisleni. Niti su bili za odbacivanje ili rtvovanje radi postizanja nekog cilja. Naravno, kada su Adam i Eva pokazali neposlunost u vrtu, sve to je stvoreno palo je pod prokletstvo greha. Ali ak i tako, mi vidimo nivo stvaranja koji za nas definie kreativnu izvrsnost. Pop muzika nema kreativnu izvrsnost. Popularna muzika ne tei za najviim stepenom kreativne izvrsnosti. Suvie je laka, suvie oigledna. Nedostaje joj muziko umee i imaginacija velike muzike. Iako neke pop pesme mogu biti bolje od drugih, nijedna se ne moe uspeti na nivo izvrsnosti koji se nalazi kod ozbiljne muzike. Moe biti novina, ali nema boansku kreativnost. Poto pop nema muziku dubinu (kao umetnika muzika), neizbean zakljuak je da pop kreativnost i boanska kreativnost idu suprotno jedna drugoj. To ini pop neadekvatnim medijumom za teistiko svedoenje. Poto je jedan od Bojih glavnih atributa Njegova izvrsna kreativnost, mi o Njemu svedoimo najbolje kada je nae svedoenje crkvenom muzikom duboko kreativno. Nova crkvena muzika moe biti zabavna za sluanje, ali muziki ona navodi na zakljuak da je hrianska vera slino njoj povrna. To znai da je i autor takve povrne vere isto tako kreativno lakomislen to ne bi nikako bilo prikladno predstavljanje svemogueg Boga.

240

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Mi znamo da Isus, kao izvrilac stvaranja, doslovno dri svemir na okupu silom svoje rei. Creatio continua, Boje neprestano stvaranje, govori reito o Njegovoj sili da odrava ono to je na poetku stvorio, i da je ta mo odravanja isto tako kreativna kao prvobitno stvaranje. tavie, Bog bira da dela preko ljudi u nastavljanju stvaranja. On nam je dao mandat za stvaranje da bismo ostvarili potencijal koji je stavio u svet na poetku. Zato su ljudska bia ruke Bojeg creatio continua. Ako su ljudi Boja stvaralaka orua, Crkva treba da shvati da je i ona deo Bojeg kreativnog poziva. Telo Hristovo na zemlji u svom predstavljanju toga ta znai svedoiti o Bojoj milosti, treba da ukljui dela najvie kreativnosti za koja su ljudi sposobni. Zajedniko bogosluenje Crkve je njeno kolektivno svedoenje. Moe li se izostaviti muziko sredstvo boanske kreativnosti i oekivati dobro svedoenje preko oblika koji su apsolutno siromani? Popularna kultura je toliko zarobila umove i srca Crkve da, bez neke dublje analize moe da se vidi da bogosluenje postaje dosta lieno muzike kreativnosti. To sniava standarde Crkve da bi se dobilo odobravanje ire kulture. Treba li crkva da bude podgrejana verzija drutva kojeg hoe da spasi? To nema smisla. Ono to je potrebno jeste vrsta reenost. Poetak bi bio izbegavanje pop crkvene muzike koja podsea na zaluenost nae kulture novinama. Umesto toga trebalo bi da se oslanjamo na ono to je u nju usadilo boanski atribut visoke kreativnosti. (3) Neposredno zadovoljenje nasuprot odloenom zadovoljenju Opti estetski princip na kome se zasniva pop jeste neposredno zadovoljenje. Ovaj princip, vie od bilo kog drugog, definie anr. Svaki aspekt muzike strukture, bilo da je to melodija, harmonija, ritam, tekstura ili oblik, sagraen je na ideji da se obezbedi muziko zadovoljenje na najbri, najdirektniji nain. U popu postoji malo estetske suptilnosti. Kao to je naa kultura kreditna kartica bez odlaganja SADA, tako pop odraava kulturu time to je muzika brzog udovoljavanja SADA. Neposredno zadovoljenje. Muzika popa je upadljivo laka za asimiliranje. Sama ta injenica objanjava brzinu sa kojom se ona iscrpljuje. Muzike komponente popa retko nadivljuju sluaoevo interesovanje za njih. One su komponovane za laku asimilaciju koja ne predstavlja neki znaajniji izazov za sluaoca. Ono to se potpuno razume zanimljivo je kao jueranje novine. Ako izuzmemo nostalgiju, nove pesme potiskuju stare u beskrajnoj paradi zbog toga to estetski princip neposrednog zadovoljenja zahteva stalnu promenu ako anr hoe da se odri.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

241

Leonard Majer je pokazao da je, kada su muziki ciljevi "postignuti na najneposredniji i najdirektniji nain"2, estetska vrednost slaba. Govorei o pop i umetnikoj muzici Majer zakljuuje da razlika izmeu "umetnike i primitivne muzike lei u brzini zadovoljenja tendencija. Primitivac trai skoro odmah zadovoljenje za svoje tendencije bilo da su one bioloke ili muzike. Niti moe da tolerie neizvesnost. I zbog toga to su daleka odlaenja od izvesnosti i poivanja tonine note i prilino dugo kanjenje zadovoljenja nepodnoljivi za njega, tonalni repertoar primitivnog je ogranien, ne zbog toga to on ne moe da zamisli druge tonove. Nije ograniena njegova mentalna sposobnost ve njegova zrelost. Zapazimo, uzgred budi reeno, da se popularna muzika moe razlikovati od stvarnog deza po istoj osnovi. Jer iako "pop" muzika bilo koje vrste, Tin Pen Aleje (grupa kompozitora, izvoaa i producenata popularne muzike) ili Etelbert Nevin, koristi prilino veliki repertoar tonova, ona operie sa takvim konvencionalnim klieima da je zadovoljenje skoro neposredno, a neizvesnost svedena na minimum."3 Brzina zadovoljenja tendencija je pokazatelj muzike vrednosti. Tendencije inhibiranja cilja kod popa su neznatne; one kod umetnike muzike su znaajne. Stepen ka kome se finalna tonika, na primer, kreativno kree, a konani dolazak zakljune kadence odloen dok se suptilno ne prorade veto uraene digresije, jeste stepen vrednosti koji je neko delo postiglo. Ako je ikada postojao neki estetski princip koji je savreno odgovarao nekoj kulturi, to je princip neposrednog zadovoljenja. Od toga "kako nauiti sviranje na klaviru u deset lakih lekcija" do instant pirea od krompira, do sporazumne teologije , do seksa izvan braka, preovladavajui stav nae kulture jeste da se elja odmah zadovolji, to odlaganje ini mrskim. Takva praksa pravi preicu do irokog kulturnog fronta i snano je uvreena u kolektivnu psihu. Jasno se vidi u nehajnom stavu prema bludu i preljubi. Ako je neposredno zadovoljavanje skrenulo moral na svoje sopstvene norme, koliko vie bi trebalo da oekujemo da je uinilo isto estetskom vrednovanju drutva. Zato je pop muzika analogija vrednostima nae kulture. Odloeno zadovoljenje. Suprotno neposrednom zadovoljenju jeste odloeno zadovoljenje. Ono je jedno od kljunih estetskih principa koji se primenjuju u stvaranju muzike koja je celovita i vredna. Moje iskustvo koje sam stekao vebajui celoga ivota kolske i crkvene horove jeste da se muzika sa odloenim zadovoljenjem dobro podnosi tokom sedmica i meseci vebanja. Ali popularna muzika bilo koje vrste ne

2

3

Leonard Meyer, " Some Remarks on Value and Greatness in Music," u Aesthetic Inquiry: Essays on Art Criticism and the Philosophy of Art, ed. Monroe C. Beardsley and Herbert M. Schueller (Belmont, CA, 1967), p. 263. Isto., p.178.

242

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

prolazi tako dobro. lanovi hora se umore od vebanja njenih predvidljivih melodija i harmonija. Uprkos bilo kakvoj tehnikoj tekoi, kada se muzike komponente svedu u obine muzike ablone koji su otrcani, upravo ono to tu muziku ini popularnom na prvom mestu jeste ono to je ubija na probi. Isto se moe rei za paljivo sluanje. Komadi koji mogu biti asimilirani bez poroajnih muka, da tako kaemo, nemaju snagu da angauju sluaoca za due vreme. Misterija je prola, izazov se rasprio, muzika je podatna. Ali muzika izgraena na odloenom zadovoljenju ugradila je u njega distancu, avanturu i izazov. Radost oekivanja nosi nas ka konanom zadovoljenju. Proces sluanja se rado oekuje, to je novo otkrivanje, nalaenje u muzici slinosti sa ljudskim stanjem. Evaneoski princip. Odloeno zadovoljenje je najvei evaneoski princip. Dosledan Bojem postupanju prema ljudskom rodu, Novi Zavet nastavlja starozavetni ablon progresivnog otkrivenja. Od prvog susreta sa Avramom do Gospodnjeg vaznesenja, "ono to treba da doe" uvek nas primamljuje. Jevrejima 11 hronoloki navodi heroje vere koji su pomrli u nadi da e primiti ono to je bilo obeano. Novi Zavet otkriva da e hriani jednoga dana sedeti na Mesijinoj gozbi. Jednoga dana nee biti bola niti tuge; jednoga dana emo primiti neraspadljivo telo; jednoga dana lav i jagnje e leati zajedno. Hristos je umro. To je deo istorijskog zapisa. Istina je da je Hristos vaskrsnuo, ali takoe postoji nada da e Hristos ponovo doi. Hriani ive u nadi. Mi sada ne primamo sve to nam dolazi u susret. Mi ekamo sve dok se ne navri vreme. To je odloeno zadovoljenje. Jednoga dana emo biti potpuno odbranjeni. Ali ne sada. Ono to je ukljueno u Boje postupanje prema nama jeste vremenska linija. ivot je proces; nae hriansko iskustvo je putovanje. Iako smo potpuno sinovi i keri Gospodnje prilikom obraenja, doi e jo mnogo toga. Ako je hrianski ivot uopte neto onda je on proces sazrevanja - proces usklaivanja sa likom Sina. Za to je potrebno vreme. Potpuno zadovoljenje je odloeno. Poroajne muke naeg preobraenja u ono to Bog eli da budemo jeste oznaka naeg hrianskog ljudskog stanja. Ideja o odloenom zadovoljenju je dakle osnovni ivotni princip. Tako je Bog nainio prirodni svet. ivot dolazi iz semena, onda raste do zrelosti. Kraj ivota je uauren u vremenu. Ne zbiva se sve istovremeno. Pored toga, napredovanje ka konanom cilju prepreeno je tekoama i zaobilaznim putevima. Ti napadi ine ivot tekim putem za putovanje. Pa ipak, ako se ispravno shvate, ivotne potekoe imaju svrhu jer daju smisao i oblik postojanju.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

243

Pop muzika nije muziko evanelje. Ova razmatranja trebalo bi da nas navedu da odbacimo sadanje nepromiljeno prihvatanje trenutnog zadovoljenja kao osnovne ivotne strategije. Bog nije tako zamislio ivot. Niti je to model za hrianski put. Estetska dela zasnovana na trenutnom zadovoljenju nisu u stanju da tee veliini jer ne idu u korak sa Bojom zamisli. Kao ivotni princip, evaneoski princip i estetski princip, trenutno zadovoljenje je promaaj. U svetlosti ovoga, zato je hrianska crkva tako oarana pop muzikom? Zasnovan kao to mora biti na trenutnom zadovoljenju, pop nije u stanju da bude muziko evanelje. Njegov medijum nota, ritma i harmonije nije u stanju da prikae opte otkroviteljsko evaneosko svedoenje. Pop muzika jednostavno ima malo zajednikog sa evaneljem. Bogosluenje je aktivnost koja treba da bude u skladu sa Pismom i sa hrianskim ivotom. injenica da je vei deo bogosluenja ispunjen muzikim formama izgraenim na estetskom principu neposrednog umesto odloenog zadovoljenja je bolna. Takvo ima sva ujna obeleja pop oboavanja i ima vie zajednikog sa svetom nego sa nebom. Bogosluenje koje nije u skladu sa evaneljem, jo jednom, nije uopte bogosluenje. (4) Niski standardi naspram visokih standarda Standard popularne muzike odreen je najniim zajednikim imeniocem popularnog ukusa. Muzika za svetinu znai muzika koja se ne uzdie vie od naklonosti najmanje otroumnog sluaoca. Ona je predisponirana ka sniavanju muzike vrednosti jer ne trai od sluaoca da se uzdigne na vii nivo muzike kompetentnosti. Niski standardi. Ono to je obezbeeno je na osnovi da to nee biti suvie kultivisano, suvie ueno. Pop muzika dvadesetog veka sniava nivo muzike sofisticiranosti. Ona odraava adamsku prirodu lenjosti i neguje sve slabiju sposobnost dobrog komponovanja, sviranja i pevanja. Ljudi treba da imaju visoke aspiracije. Problem sa popom kao anrom je taj to je on fiksiran na mediokritetu. Suprotno tome, umetnika muzika pretpostavlja da su normalna visoka oekivanja. Kompozitori ne piu da bi se dodvorili publici, ni na podsvesnom nivou. Za razliku od pop kompozicije, koja postoji unutar pretpostavljenog okvira neophodnosti masovnog prihvatanja, umetnika muzika oekuje da se slualac uzdigne do standarda postavljenog u tom umetnikom delu. Slualac ne odreuje estetski nivo kompozitorove umenosti. Nego je kompozicija napravljena da odraava najviu estetsku izvrsnost.

244

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Da li izvoai ili publika "razumeju" i da li im se "svia" to delo nije relevantno za proces komponovanja. Ako je delo na suvie visokom nivou, publika je pozvana da se podigne na taj nivo. Nema padanja, nema ulagivanja. Velika muzika nas poziva da to se muzike tie budemo najbolji. Njena pretpostavka je da ljudi imaju sposobnost da se sprijatelje sa najviim i najboljim oblicima umetnosti. Kvalitet je na prvom mestu. Visoki standardi. I Pismo poziva na visoke standarde. Oni se lako vide, na primer, u deset zapovesti i u tome to Gospod zahteva od Izraela da ostane izdvojen od okolnih kultura. Moda se ne primeuju tako lako novozavetni standardi pod milou. Ne biti odgovoran ceremonijalnom zakonu moe izgledati kao slobodno-za-sve. Zbog toga to ljudi gledaju na spoljnji izgled, a Bog gleda to je u srcu, zar ponaanje vie nije vano? Sam Isus nam daje uputstvo u Mateju 5. Pod zakonom su preljuba i ubistvo bili zabranjeni, ali pod Njegovom vladavinom pouda i gnev su takoe zabranjeni. ini se jasnim da je vii standard postavljen pod milou. Sada je ovekovo srce dodatno bojno polje na kome mora da pobedi ono to je dobro. Dalje, sve to je Isus imao da kae o linoj istoti, ivotu pod Bojom kontrolom, uzvraanju dobrim na zlo, disciplini i pozivu da se napusti sve za stvar Hristovu, pokazuje nedvosmisleno da nas milost poziva na vii standard nego to je zakon to ikada inio. Drugim reima, milost ispunjava zakon. Poto je to tako, malo podrke ostaje za sklonost popularne kulture ka najniem zajednikom imeniocu. Prihvatanjem najniih kulturnih standarda, norma jednostavno degradira drutvo. Ako je evaneoski poziv, poziv na visoke standarde, onda hriani imaju dunost da ih promoviu gde god imaju priliku za to. Visoki standardi u crkvenoj muzici. Na bogosluenju posebno trebalo bi da oekujemo da se visoki standardi Pisma pokau u delima naih ruku. Muzika u crkvi mora biti kalibra koji se uzdie iznad niskih muzikih standarda sveta. Samo zato to je neka pesma dopadljiva nije razlog da se ona i upotrebi. Ljudima ona moe biti prijatna, ali prihvatanje od strane kulturnog miljea populista i adamskih principa koje je Bog stavio u prirodni svet, principa koji nisu ogranini kulturom i vremenom, moe biti lukava prevara. Kompozitori i izvoai su u stanju da urade sve to ele ne marei za muziku vrednost onoga to rade. Iako to moe izgledati kao sloboda, to je zaista zloupotreba. I ona ima svoju cenu: loa muzika. Jedna izjava na sudu u Voresteru, Masausets, vredna je panje: "Poslunost zakonu je sloboda". Ekstremna subjektivnost je poziv na anarhiju. Takva je situacija u pop muzici s kompozicijske osnove. Raditi ono to je pravo u svojim sopstvenim oima moe izgledati kao umetnika sloboda. Ali nije. To je umetniki haos.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

245

Biblijski teizam, s druge strane, u sutini je objektivni pogled na svet. Bog je gazda. Njegova Re vlada. I kada nam daje da biramo, to je izbor sa posledicama. Platiemo kaznu ako izaberemo pogreno. Uprkos injenici da je Bog tajna i da Njegova Re moe da bude protumaena netano, Erik Rutli tvrdi da o svim stvarima koje su bitne Bog govori u Pismu, ako ne direktnim upuivanjem, onda zakljuivanjem. Nijedan deo Pisma nije preputen privatnom tumaenju. Takva subjektivnost je izuzetno opasna. Objektivna priroda Bojeg postupanja sa ljudskim rodom ne sme da se izgubi. Teistika objektivnost je vana zbog toga to je ona sredstvo pomou kojeg estetska vrednost moe da se utvrdi. Pop praksa, zasnovana na subjektivnom ukusu, je muziki anr koji je u skladu sa naturalistikim pretpostavkama i suprotan je teizmu. To je jedan razlog to pop muzika, svetovna ili hrianska, nije u stanju da bude muziki analogna evanelju. Njena priroda je tako daleko izmetena od biblijskog otkrivenja da je u stvari anti-evaneoska forma. Velika muzika je zasnovana na objektivnim teistikim normama. Pop je zasnovan na subjektivnim naturalistikim normama. Priznate ili ne, pretpostavke popa ine neprocenjivu tetu muzikoj umetnosti. One ine jo i vie tete stvari Hristovoj. Objektivno boansko otkrivenje. Boje otkrivenje ljudskom rodu nije izmiljotina niti subjektivna imaginacija, ve stvar objektivne realnosti. Preureenje sveta preko natprirodne direktive je potpuno u skladu sa injenicom Bojeg suvereniteta. Takvo meanje u stvari ljudskih bia je i podrano i primereno biblijskom teizmu. Kao stvorenja, mi smo obavezni da otkrijemo parametre Stvoriteljevog postupanja sa nama - otkrivenje koje je informisanije Bojim odlukama nego naim. Na odnos prema Bogu je u osnovi objektivan. Odnos jednog teiste prema svetu je slian. Time se ne eli rei da nema ljudske boje u onome to se opaa i saznaje; zapravo, boanski propisi i principi postoje izvan ljudskog opaanja. iveti u svetu u kojem preovladava subjektivnost je teko. Relativizam toliko inficira atmosferu u kojoj ivimo da je objektivne sudove skoro nemogue doneti, a kamoli uzeti u obzir. Ali ih moramo uzeti u obzir. Ako trpimo pukotinu u jednoj oblasti, ona e se obavezno iriti na druge. Upotrebljavati objektivne muzike sudove o bogoslubenoj muzici je vano. Doputanje da se muzika sluba rukovodi subjektivnim muzikim ukusom vernika proirie se na drugu teritoriju vere i ivota. Zbog toga to se popularna muzika rukovodi ukusom, ona ima ogromnu sklonost ka individualnoj subjektivnosti. Ljudi koji kontroliu muzike sadraje bogosluenja a iji pogled nije u stanju da vidi kroz popularnu kulturu i koji ne poznaju ili ne prepoznaju osnovne objektivne estetske rudimente, biraju muziku na osnovu toga ta im se vie svia. Objektivna priroda teizma je onda muziki osujeena. Bogosluenje promovie muziku koja je u osnovi asinhrona sa biblijskim zapisom. Kada se bira subjektivnost umesto

246

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

objektivnosti, onda se bogosluenje zasniva vie na subjektivnom ukusu nego na objektivnoj vrednosti - u ii su ljudi. Bogosluenje usredsreeno na ljudima postaje oboavanje ljudi. (5) Komercijalizam nasuprot ne-komercijalizmu Pop muzika je vrsto i udobno smetena u komercijalnom preduzetnitvu. Poto prihvatljivost odreuje prodaju, muziki posao je pod uticajem potranje potroaa. Stvaralake i tehnike karakteristike popularne muzike u celini oblikuju se onim to pisac pesme zna o optim oekivanjima publike. ak i muziari koji pokuavaju neto to je daleko, ak bizarno, ne ine to ne uzimajui u obzir uticaj toga na publiku. Rukovodei se tritem. Naravno, podkategorija slualaca na pop polju je mnogo; neki su natimovani za acid rok, drugi za kantri ili moda SHM, hip-hop ili gangsta rep. Ma koji da je podstil, kompozitori su veoma svesni ta je potrebno da se "zapali" njihova publika. Uspeni pisci popularne muzike se prepoznaju ne na osnovu svojstvene objektivne estetske vrednosti svojih pesama, ve po tome koliko se snimaka proda ili ulaznica nabavi. Udovoljavati masi je imperativ na popularnom polju. Modni hirovi danas e se, neminovno, sutra promeniti ili biti potisnuti. Pa ipak, stil ima uroenu ciklinu prirodu koja ga ini prirodnim za komercijalne potroake poduhvate, pa je tako lako uvideti zato je muiava promenljivost publike tako izrazita. Biznis eksploatie prolaznu prirodu popa. Nedavno su muziki ogranak Tajm Vornera i EMI objavili sjedinjavanje vredno 20 MILIJARDE.4 S obzirom na milione koji se svake godine troe na popularnu muziku svake vrste, ovi giganti oseaju dalji potencijal na tom polju za sticanje novca. Trgujui javno, ovaj biznis zna da je osnova svega toga zarada deoniara. Ako se ikada postavljalo pitanje profitskog motiva u popularnoj muzici, sada moe da se ostavi na miru. ak i podrujem takozvane savremene hrianske muzike dominira nekoliko konglomerata.5 Umetnost je izala iz mode. U modi je novac. Jezik koji se koristi da se opie popularna muzika pokazuje njenu poslovnu orijentaciju. Pop muzika je proizvod. Ona pripada industriji. Pisci pesama su snabdevai a njihove pesme roba. Muzika koju piu i sastavi koji je izvode maksimalno su pretvoreni u trgovaku robu za maksimalni prodor i zasienje na

4

5

Christopher Cooper,"Venerable or Not, EMI Was Bound to Be Absorbed,"The Wall Street Journal (January 25, 2000), section A, p. 13. Ted Olsen,"Will Christian Music Boom for New Owners?" Christianity Today (April 28, 1997), p. 80.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

247

tritu. Muzika produkcija mora imati dobru prou. Ako se ne prodaje, pesma je gotova. Zato oni koji stvaraju ukus pokuavaju da osiguraju uslove da odreeni komad bude profitabilan. Vreme emitovanja, pojavljivanje izvoaa, reklame i pokrivenost u medijima podiu oduevljenje za neku novu pesmu ili album. Trokovi su enormni, ali sa standardnom preduzetnikom praksom, postoji potencijal za jo vee povraaje. Pop muzika se ne razlikuje od bilo kog drugog proizvedenog orua. Ona je zahvalna biznisu za sam svoj ivot. Oigledno kompozitori moraju da zarauju za ivot isto kao i svi drugi. Razlika izmeu pop i umetnike muzike koju kompozitor pie, meutim, jeste u tome to je ona prva u biti oblikovana neophodnou da bude prihvatljiva. Da bi se to osiguralo, na imaginativne i tehnike karakteristike muzike utie se onim to kompozitor zna da publika eli - koja sama, moe se dodati, nema ni oseaj ni sposobnost za muziku. S druge strane, kompozitor klasine muzike, spremajui se da napie neko novo delo, ne vezuje svoju tehniku komponovanja za slabe strane onoga koji mu poverava taj posao. Iako se parametri esto daju kompozitoru (kao na primer duina ili izvoake snage), nijedan kompozitor dostojan svoga hleba ne doputa da se njegova muzika estitost kompromituje ogranienjima na njegovu kompozicijsku tehniku. Stvaranje pravog umetnikog dela se ne vezuje za prihvatljivost. Kompozitor umetnike muzike zadrava kontrolu nad procesom komponovanja. tavie, njen uspeh ne zavisi od donoenja novca ogromnim korporacijama. Njen uspeh se odreuje time da li se ona drala objektivnih estetskih kriterijuma imaginacije i tehnike postignute s kreativnom izvrsnou. Dok je pop muzika potpuno komercijalna muzika, velika umetnost ima svoj sopstveni ivot, nezavisno od prodaje. Njena sutina lei u estetskom kvalitetu. Evanelje nije biznis. Profit nije njegov motiv. Nagomilavanje dobara ovoga sveta ili smatranje carstva Bojeg prolaznom stvari suprotno je evaneoskom razmiljanju. Materijalna imovina se u Bibliji smatra preprekom za postizanje najboljeg u Bogu. Pa ipak, savremena poslovna praksa esto se koristi kao model za crkvenu organizaciju i razvoj. Celokupni pokret rasta crkve pozajmljuje jako mnogo od trgovine. Terminologija (ne kae se vie "grenici" nego " ljudi van okrilja crkve"), metodologija (mesne crkve su potroai) i organizacija osoblja (pastor je ef evaneoske organizacije), sve to dolazi od poslovnog modela. Crkva zasnovana na ovoj paradigmi vezana je za zemaljsko, pragmatino, industrijsko razmiljanje. Biblijske metode su podvedene pod lavinu "modernih" metoda. Telo Hristovo se pretvara u firmu.

248

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Poslovni model dobro funkcionie za industriju pop muzike. Tretiranje muzike kao proizvoda doputa kontrolisanje umetnikog dela od poetka do kraja. ak i u svetu hrianske muzike, profitski motiv i povraaj deoniaru motiviu industriju. Sve glavne marke su sada u vlasnitvu konglomerata kojima je profit najvanija stvar: Zomba, Gaylord Entertainment i Tajm Vorner. Bogosluenje je poprimilo ukus trgovine. Ne samo da biznis slui kao model za crkvu, ve komercijalizam snano utie na kvalitet crkvene muzike kompozicije na bogosluenju. Pevaju se pesme sa komercijalnom estetikom i neke crkve ne pevaju nita drugo osim ovu vrstu muzike. vrsto kontrolisano licenciranje ovih pesama titi prava vlasnika autorskih prava. Tako crkve moraju da plaaju itavo bogatstvo za upotrebu veine pesama savremene hrianske muzike, bilo direktno ili preko kompanija za izdavanje dozvola kao to je CCLI (Christian Copyright Licensing International). I tako elja da se zaradi novac pretvara crkvena bogosluenja u "trite". Iako je evanelje po svojoj prirodi nekomercijalno, komercijalizam oblikuje crkveno bogosluenje kada se koristi religiozna pop muzika. (6) Popustljiva nasuprot disciplinovana Popularna muzika svih vrsta je muziki nedisciplinovana. Njene kompozicijske crte tee ka laganom, manipulativnom, efektivnom. Ona se opredeljuje za povlaivanje i kloni se suzdravanja. Bez grie savesti pop skae za vrat; estetska kontemplacija, smirena i ureena razumom, zamenjena je hedonistikom razdraenou. Popularna muzika prua emocionalno zadovoljstvo u stilu jeftinog ushienja. Ono to nedostaje jeste naporno putovanje ka cilju. Muke oko raanja neeg vrednog za pop su anatema. Promeniti sentimentalne sladunjave melodije Tin Pen Aleje (deo grada u kome ive kompozitori i izdavai popularne muzike, prim.prev.), drsku vulgarnost rok melodija, grubost kantri muzike ili ludnicu repa i imati disciplinovaniji kompozicijski pristup znailo bi promeniti lokus anra tako da bi on bio neprepoznatljiv. Pop ne moe da tolerie muziku disciplinu. Njegova forma postaje sve neposlunija. Hevi metal i acid e biti potisnuti drskijom i bezobraznijom muzikom jer pop izaziva nered. Muzika koja je izvrsna mora biti disciplinovana. Na primer, izvesne note dijatonske skale imaju glasovno vodee tendencije koje ograniavaju kompozitorov izbor. Ove tendencije dolaze od prirodnog niza stepena i polustepena u okviru konteksta strukture nekog komada. One postoje bilo da se mi s njima slaemo ili ne, ali dobro pisanje zahteva da se uzmu u obzir. Ne moemo da ih ignoriemo. Ako to uinimo rezultat je smanjenje kvaliteta.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

249

Isto se moe rei za zbirne procese kompozicije. Onaj koji pie ini to u napetosti izmeu zakona i slobode. Ta napetost je disciplina u komponovanju. Bez nje muzika postaje ili vezana ili popustljiva; zato velika muzika uvek prebiva u disciplini izmeu slobode izraavanja i obuzdavanja principa. Pozvani da budu uenici, hriani su duni da prigrle disciplinu. Ona je obeleje uenika. Hrianska disciplina ima nameru da utie ne samo na religiozne stvari kao to su molitva ili itanje Biblije; ona takoe treba da utie na porodini ivot, navike u vonji, ishranu i slobodno vreme. Takva sveobuhvatna lista ukljuuje i muziku i bogosluenje. Da bi neka kompozicija bila dobra, da bi bila simbol evanelja i da bi bila upotrebljiva na bogosluenju, mora da se kloni povlaivanja. Protivtea povlaivanju u komponovanju je disciplina u komponovanju. Bogosluenju je potrebna disciplinovana muzika. Nae popustljivo drutvo je tako sklono zadovoljavanju svojih elja da je pravi ok ako im se zadovoljenje uskrati. Pa ipak, evanelje zahteva samoodricanje. "Ako ko hoe za mnom ii, neka se odree sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom" (Mat. 16:24). Ditrih Bonhefer je shvatio to u svojoj knjizi Cena uenitva. Jeftina milost moe da bude zabavna, ali skupocena milost je milost evanelja. Kontra mera bogosluenju koje tei muzikom povlaivanju je ukljuivanje disciplinovanih oblika u bogosluenje. Pesme koje su vie asketske i klasinije od romantikih i popularnih promoviu onu vrstu discipline koja je neophodna za negovanje zrelosti. Kada je neki parohijan upitao pokojnog dr. Erika Rutlija zato ne dozvoljava neku muziku u crkvi, on je odgovorio: "Ne dozvoljavam, jer ona nije dobra za tebe." (7) Ljupkost/grotesknost nasuprot lepoti/istini Pop muzika se trudi da bude ljupka (kao u sluaju popularnih formi pre drugog svetskog rata), rasplamsana, potpuno groteskna ili ak izopaena (kao u sluaju popa posle drugog svetskog rata). Budui da mu je potreban trenutni proboj bez naprezanja sluaoca, pop mora da bude direktan i bez razoaranja sluaoca. Lakoa potronje znai upravo to - asimilacija bez estetskog naprezanja. Da bi zadovoljio ovaj zahtev, apel popa mora da bude trenutno oigledan; on ima malo vremena da obavi svoj posao. Prvi utisak o nekoj pesmi ili je uzdie ili je unitava. Prema tome, toj muzici je potrebna neka vrsta udice da ulovi zanimanje sluaoca. Ta potreba se zadovoljava dizajniranjem komada oko nekog elementa koji najdirektnije deluje na specifinu publiku. Rani pop se trudio da melodija bude "ljupka", to znai otvoreno izvetaena, dajui oduka oseanjima, sentimentalna ili "fina".

250

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Kasnije, drugi oblici popa doepali su se slualaca eksploatiui strane ritmove ili upriliavajui nemuziki vokal ili druge zvuke tako glasno da su skoro hipnotisali sluaoca. ta god da je bilo, popularna muzika je bila plitka zbog toga to je morala da se izlae na nain koji nije imao nita u rezervi. Vaan opti utisak prvih nekoliko taktova neke pesme doputao je da nikakve visoke estetske prepreke ne dospeju izmeu pesme i njene potencijalne publike. Ona je morala da se odlui za jednu oiglednu povrnu karakteristiku koja e joj sigurno pomoi da se dokae. Od ljupkosti do prostote, pop se nedvosmisleno dri. Velika muzika ide u drugom pravcu. Koncept velike muzike je da angauje sluaoca u razmatranju lepog. Takvo angaovanje zahteva od kompozitora da uloi mnoge nivoe imaginacije i umenosti koji se, kada se o njima razmilja, otkrivaju u beskrajnom nizu uenja i strahopotovanja. Umetnika lepota nema mnogo veze sa prijatnou. Ona ide dalje od povrne dekoracije i ima posla sa stvarnou. Umetnici otkrivaju lepotu, ne inei neto ljupkim (ili kao to je sluaj kod anti-umetnosti, inei je ekscentrinom), ve inei neto celovitim. Muzika lepota je veoma srodna jevrejskoj predstavi o lepoti. "Kako su krasne noge onijeh koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!" (Rim. 10:15). Noge nisu univerzalni simboli fizike lepote. Naprotiv. Teistiki pogled smatra da dobar postupak ini neto lepim. asnost i primeran postupak rezultiraju lepotom. Muzika lepota je rezultat kompozicije koja je dobro sastavljena i koja ima nunu komponentu umetnikog kvaliteta. Kada se potuju estetski principi i kada se radi sa imaginacijom i estitou, umetniko delo zrai lepotom. Tako umetnost moe obraivati neprijatne predmete, pa ipak pokazivati klasinu lepotu. Na primer, Ratni rekvijem Bendamina Britna je lep u istraivanju uasa rata. Umetnika muzika nije rezultat toga da komad bude tako napisan da zvui privlano ve da bude tako napisan da bude umetniki izvrstan. I Biblija nalazi lepotu i istinu u dobrom postupku. estitost i celovitost donose lepotu - lepotu koja nije samo spoljanji izgled lica, na primer, ve unutranje delovanje karaktera. Rezultat injenja ispravne stvari moda nee izgledati "prijatno", ali e uvek biti "lep". Crkvena muzika je ogledalo evanelja. Crkvi su potrebni muziki programi koji se odriu ljupkosti i koji prihvataju lepotu. Sladunjava crkvena muzika, zajedno sa sve kretavijim popularnim formama, treba da bude eliminisana. Bogosluenju je, ako hoe da neto vredi, potrebna muzika koja je ogledalo evanelja. Iako raspee nije ljupka slika, ona je lepa. Stvarnost Isusovog bola i patnje nije izbegnuta niti zatakana u evaneoskim izvetajima.

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

251

Isus, Jagnje Boje, centar Bojeg plana spasenja (napravljenog od osnivanja sveta), uinio je ono to je bilo potrebno i uinio je to dobro. Evaneljem nadahnuta muzika treba da posveti istu panju svojoj sadrini i stilu. Umesto da se usredsreuju na spoljanji izgled, kao to se to ini u pop muzici, kompozitorima je potrebna ona kompozitorska svest koja donosi dubinu umea. Unutranja delovanja crkvene kompozicije treba bar da pokazuju afinitet za kompozicijski karakter koji je nadahnut estitou evaneoske istine. Muzika neke crkve pokazuje vie nego same muzike sklonosti - ona je kolektivno svedoanstvo ljudi. (8) Estetska neuravnoteenost nasuprot evaneoskoj uravnoteenosti Kljuni estetski koncept je princip uravnoteenog jedinstva i raznolikosti. Takva teorema je osnovna za umetnost svih vrsta. Svaki muziki komad koji je ikad komponovan dolazi pod njen iroki domet: rok, pop, sakralna, tre ili klasina. Meru do koje neki komad ispunjava umetniku uravnoteenost izmeu njenih ujedinjujuih sredstava i onih po kojima se razlikuje, moemo da pripiemo toj kompoziciji kao vrednost (to se tie ovog principa). Ovaj estetski princip Bog je postavio u prirodni svet. Kada pogledamo lie belog hrasta, moemo da ustanovimo da je svaki list jasno list belog hrasta. Nema listova crvenog hrasta ili javora na belom hrastu. Jedinstvo vlada na celom drvetu. Estetska neuravnoteenost. Jedinstvo je obeleje Bojeg stvaranja; ono daje koheziju svakoj stvorenoj stvari. S druge strane, suvie mnogo kohezije gui inventivnost i priziva dosadu. Ako paljivo ponovo pogledamo na nae drvo belog hrasta, zapaziemo da iako je svo lie lie belog hrasta, ni dva od njih nisu potpuno ista. Tako tu imamo ne samo jedinstvo ve i raznolikost. Kada bi samo raznolikost bila na delu, apsolutni haos bi bio rezultat. injenica da je Bog stvorio svet dobro povezan pa ipak razliit unutar te povezanosti jeste klju kako da umetnika dela treba da nastaju. Neophodna su oba dela ove tvrdnje. Jedinstvo i raznolikost treba da postoje u blagorodnoj ravnotei. Poto je pop muzika neposrednog zadovoljenja, ona mora da ima neki nain za ostvarivanje te neposrednosti. Primarno je da se muzika previe ponavlja. Pop muzika je previe jedinstvena. Izvesni elementi se ponavljaju mnogo puta zbog lake asimilacije. To moe biti neprestano ponavljanje neke klie harmonske formule dok se oveku ne smui ili nekog melodijskog fragmenta (slino neinventivnog). Oboje je bez blagodati smisaone tehnike raznolikosti. Teko da postoji bilo koja pop muzika bez stalnog udaranja u udarake instrumente ili udarake sprave u neprekidnoj kakofoniji buke. Bitno je za pop da ima neto u svojim muzikim elementima to previe ujedinjuje formu. Veina popa poslednjih nekoliko decenija prua nihilistike i anarhistike impresije sluaocu. Skoro uvek se to

252

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

ostvaruje preko divljeg i orgijskog pevanja, sviranja i elektronskog decibelskog ubijanja. ak iako neko moe da prodre kroz taj nivo haosa, obavezno e nai malo nivoa tehnike izvrsnosti. Utisak kompletnog divljeg i bunog nereda upotpunjuje se ponavljanjem koje se nasilno, ak divljaki izvrava. Estetska ravnotea. Najbolja muzika ima estetsku ravnoteu izmeu jedinstva i raznolikosti. Brojni naini na koje to moe da se ostvari pokazuju dubinu velike kompozicije. Muziari koji su posveeni asnoj kreativnosti imaju u malom prstu bogatstvo mogunosti koje se ne moe iscrpiti ni za ceo ivot. Bog je uinio svet inspiracijom za svakog kompozitora. Na sve strane moe se nai dokaz za ogromnu raznovrsnost unutar opte jedinstvenosti svega stvorenog. Kompozitori ne bi trebalo da pokuavaju da nadmudre Boji nain delovanja. Sluaoci takoe imaju obavezu da hrabre najviu i najbolju umetnost - onu sa uravnoteenim jedinstvom i raznolikou. Ako je Bog tako stvorio svet da postoji ravnotea izmeu jednakosti i razlike u prirodi, treba da oekujemo izvesnu doslednost u Njegovim postupanjima prema nama. Odmah se moe videti jedinstvo i raznolikost na delu u ljudskim odnosima sa Svemoguim. Bog je uinio da svi budemo jedna porodica (jedinstvo), pa ipak svaka osoba u toj porodici je jedinstvena (raznolikost). Njegovo postupanje prema svakom od nas skrojeno je prema onome to On zna o naem stanju i svemu to je u vezi sa njim. Njegov odnos sa svakim od nas je lian i individualan. S druge strane, Bog ima izvesne granice preko kojih ne eli da ide. Bog nee tolerisati krenje Njegovih zakona. Svi koji su spaeni moraju da dou kroz Isusa zbog toga to je On jedini posrednik izmeu Boga i oveanstva. Raznolikost u Njegovim pojedinanim postupanjima sa ljudima mora da bude u okviru jedinstva zakona koje je On postavio. Tu postoji prava ravnotea izmeu postupanja prema svim ljudima jednako i postupanja prema svakom posebno razliito. Bog ima ravnoteu. Na dubljem nivou nalazimo ravnoteu u onome to su u sutini misterije. Ljudi su tako konani, a Bog je tako beskonaan da On na kraju pribegava paradoksu u svom odnosu prema svojim stvorenjima. Bog je istovremeno gore i dole, unutra i van. On je imanentan, pa ipak transcedentalan, ljubi nas, pa ipak je na sudija. Pismo nam kae da e prvi biti poslednji, a poslenji prvi; da gubei svoj ivot u stvari nalazimo ivot. U slabosti smo jaki, a dajui primamo. ivot (vaskrsenje) dolazi preko smrti (raspea). Bog upravlja onim to se ljudskim biima zbiva, pa ipak nam doputa da biramo. On je apsolutni vladar, pa ipak nam daje slobodnu volju. Jedna himna kae: "Traih Gospoda, a onda saznah da je On

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

253

pokrenuo duu moju da Ga traim time to me je traio."6 Kalvinisti i Arminijanci raspravljaju o relativnim zaslugama suprotnih strana ve vekovima. I jedni i drugi naoruani biblijskim poglavljima i stihovima dolaze do bezizlaznog poloaja. To su neobjanjive misterije. Bog ima ravnoteu izmeu suvereniteta i slobodne volje, ali je ta ravnotea nepojmljiva za ogranieni um. Obe strane svakog paradoksa su potpuno i kompletno istinite. Te strane se ne razvodnjavaju da bi se srele u "sredini". Ravnotea je neto to samo beskonani moe da shvati. Najbolje to moemo da uinimo jeste da priznamo misteriju. Ono to je u tesnoj vezi sa naim razmatranjem ovde jeste da je muzika najbolji jezik za postupanje sa misterijom. Van Kliburn je izrazio ono to su muziari znali vekovima: "Druge umetnosti, iako krajnje inspirativne, nisu tako misteriozne kao muzika, jer muzika je neto to ne moete da vidite, to moete samo da ujete i da osetite njen uticaj. Mislim da je Platon rekao: "Muzika je za um ono to je vazduh za telo.""7 Crkvena muzika mora da ima ravnoteu. Naalost, nije sva muzika u stanju da podjednako postupa sa ovom misterijom. Pop muzika je namerno napravljena da bude laka i direktna, da bude malo dvosmislenosti. To je njen strogi etos. Bez namere da istrauje velike misterije, ona ima za cilj da umesto toga zabavi. Muzika kreativne izvrsnosti i estetske ravnotee u stanju je da istrai znaenja skrivena iza muzikih simbola. Ono to se tano dogaa jeste misterija. Nekako velika umetnost dotie nerv duboko u zabitima srca i uma. Bivamo preneti u carstva izvan prolaznosti. Tako budui uzdignuti mi dotiemo neto od transcedentalnosti. Muzika i evaneoska ravnotea izmeu jedinstva i raznolikosti na kraju ustupa mesto ravnotei koja se "objanjava" samo verom. Crkvenoj muzici je oajniki potrebna muzika umetnost koja potkrepljuje dubine estetskog divljenja u veri. Zabavljanje i podilaenje crkvi sa pop muzikom je siguran put za promovisanje infantilizma. Crkvena muzika koja je izvrsna, koja ima odloeno zadovoljenje i ravnoteu izmeu jedinstva i raznolikosti jeste evanelje u muzikom delovanju. Ono spada u bogosluenje. Transcedentalna priroda velike muzike ima toliko toga da da - neprihvatljivo je zameniti je pop muzikom. Sie. Prethodno poreenje izmeu karakteristika pop muzike i karakteristika evanelja moe da se same na sledei nain:

6 7

"I Sought the Lord," The Himnal 1982 (New York, 1985), number 689. Van Cliburn, "Great Music a Gift from God," Arts in Religion 19 (Winter 1969), p. 3.

254 Karakteristike popa Zabava Novotarija Neposredno zadovoljenje Niski standardi Subjektivni pogled na svet Komercijalan Povlaujui Ljubak/groteskan Estetska neravnotea

Pop muzika i eanelje Karakteristike evanelja Pouavanje Kreativnost Odloeno zadovoljenje Visoki standardi Objektivni pogled na svet Nekomercijalan Disciplinovan Lep/istinit Evaneoska ravnotea

GLAVA X

Ove dve liste su potpuno suprotne jedna drugoj. Karakteristike popa odbijaju karakteristike evanelja. Izgleda oigledno da muzika (pop) koja je toliko razliita od stvari koju bi trebalo da predstavlja (evanelje) nije u stanju da otelotvori evanelje u svom medijumu svedoenja (muzici). Zato je pop beskoristan u duhovnom trudu. Ako se koristi on nanosi mnogo tete Hristovoj stvari slikajui nevernu sliku o onome to hrianski ivot predstavlja. Poto je mo muzike tako velika, bogoslubena muzika koja je dosledno zabavna, puna novotarija, koja prua neposredno zadovoljstvo, koja je bez standarda, subjektivna, gonjena komercijalnou, nedisciplinovana, ljupka ili groteskna i neuravnoteena, usauje ideju u hrianinu da je vera kao te stvari. ovek ne moe da ide u crkvu iz sedmice u sedmicu i da se hrani religioznim popom, a da ne bude pod negativnim uticajem. Ako bi neprijatelj trebalo da smisli neku strategiju da hriane sprei da ne shvate svoj duhovni potencijal, ne bi mogao da uradi nita bolje nego da ukljui u svoj plan upotrebu popa na bogosluenju. Pa ipak, najezda bogoslubene muzike i hvalospeva po modelu popa je svrena injenica u mnogim crkvama. Potrebno je oivljavanje u oblasti bogoslubene muzike. Potrebno je oivljavanje zdrave bogoslubene muzike. Degradirati bogosluenje na religioznu mimikriju pop kulture nije samo da se oveku srce cepa nego je i sramota. Svaki

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

255

religiozni voa i vernik trebalo bi da uine sve to je u njihovoj moi da zatite integritet bogosluenja. Nain na koji sluimo Bogu utie na telo Hristovo. Proizvodi firmi kao to su Integriti mjuzik, ink., Maranata! mjuzik ili EMI pruaju ne samo opte karakteristike popa, ve i ekstremnije karakteristike razliitih tipova rok muzike. Ludi bitovi, dosledno sinkopiranje, fank harmonije, bek bit i odsene nelirske "melodijske" linije sjedinjuju se u kretavoj kakofoniji. Opti muziki utisak izaziva telesnu oputenost, ritmike manifestacije i seksualni podsticaj. Vokalni tembr koji je potreban za ovu muziku pria celu priu. Samo sluajte neki profesionalni snimak. Tvrdi, kripavi, nefokusirani vokalni zvuci su norma. Lirska lepota ustupa mesto kretavosti - ak i brutalnom vritanju. Grleni izgovor koji stvara napetost nanosi ogromnu tetu vokalnom mehanizmu. On takoe oteuje estetsku osetljivost sluaoca. Niko ne moe da slua tu muziku a da ubrzo preveliki broj decibela i nihilistiki zvuci ne uine da zara njegova sposobnost da reaguje na veliku muziku. Pristalice roka odbacuju takva miljenja. Oni tee da takvu muziku nazivaju jednostavno visokoenergetskom muzikom. Za hrianina dve stvari su vredne panje: prvo, rok muziari generalno priznaju da je rok za igru (ne govorimo o folk igri); drugo, definicija muzikog ritma podrazumeva tok. Ironino je da neprekidno ekianje rok bita inhibira tok. Ovaj tip repetitivnog ponavljanja imobilie pravi ritam. Rok bit paralie i onesposobljava sluaoca tako da on zapada u neko stanje refleksivnosti nalik na trans. Veoma malo energije prebiva u ukoenosti. Potreba da se proceni bogoslubena muzika. Voe bogosluenja bi trebalo da analiziraju muziku hvale i bogosluenja koju pruaju svojim crkvama. Razumljivo je da ljudi koji su dosta zauzeti budu uhvaeni u zamku koju sainjava ukus crkve (oblikovan svakodnevnim navikama u sluanju muzike) i silne marketinke eme snabdevaa muzikom hvale i bogosluenja. Ali muziki direktori, pastori i drugi treba da procene ta se zbiva. Verovati da je sve to neka bogoslubena kompanija objavljuje dobro zbog toga to objavljuje "hrianski" materijal, je ludo. Takozvani hrianski izdavai u stvari treba da se prekontroliu paljivije nego drugi zbog toga to se njihovi materijali koriste na bogosluenju. Obratno, evaneoska lista poduavanja, kreativnosti, odloenog zadovoljavanja, visokih standarda, nekomercijalnosti, discipline, lepote/istine i evaneoske ravnotee sadri karakteristike koje se mogu nai kod velike muzike. Ako muziki direktori i pastori ele da pronau muziku koja pokazuje ove karakteristike, ne treba da idu dalje od muzike koja je kompozicijski izvrsna. Takva muzika ne mora da bude kompleksna. Treba samo da bude dobra.

256

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

Drutveni estetski pad. Pored brige za kvalitet bogoslubene muzike postoji vea i obuhvatnija briga. Uzrok potekoa sa muzikim standardima u crkvi je, u osnovi, estetski pad kod veeg dela populacije. Kada bi prosean nivo muzikog prosuivanja bio u srazmeri sa normama velike muzike, muziki direktori i pastori ne bi podmetali pop muziku svojim crkvama. Ali poto ljudi ili vie vole ili toleriu popularnu muziku, ona se onda obezbeuje. Poto je crkva usvojila drutveni potroaki model, ljudi na kraju dobiju ono to ele. Jedno reenje za tu dilemu jeste da crkva ohrabri stvaranje, izvoenje i sluanje velike muzike u svakodnevnom ivotu prosenog graanina. Crkva bi svakako vodila intenzivnu vaspitnu kampanju ako bi ljudi gubili mogunost itanja Biblije. Slino tome, crkva bi trebalo da se angauje oko oivljavanja programa za muziko obrazovanje, amatersko pisanje muzike, formiranje lokalnih simfonijskih orkestara i horova i asova klavira. Trebalo bi da obeshrabri kupovinu popa na raun "klasine" muzike. Kratkovido je verovati da telo Hristovo nema nikakvog posla upravo sa onim stvarima koje mu prave toliko problema. Mi smo nazvani so svetu. Na svim ovim stranicama naglaavano je da je popularna muzika napravljena za zabavu. To je zabavna muzika. Naziv jedne gigantske kompanije kae sve - Gejlord enterteinment (zabava). Gejlord enterteinment je kupio Vord rekords i Tomas Nilsen za 120 miliona dolara januara 1997.godine. Uprava Gejlord enterteinmenta je oigledno osetila da e novi imetak pojaati njihovu proizvodnu liniju. Naivno je verovati da takvi muziki stilovi mogu da izgube svoje zabavne crte i da odjednom vie na zabavljaju samo zato to se koriste na bogosluenju. Ako se zabavna muzika nazove "bogoslubenom" to nee promeniti njen zabavljaki etos. Nepoteno je smatrati da je religiozni pop bilo ta drugo do zabava.

Zakljuak Prethodna komparativna analiza izmeu vrednosti evanelja i vrednosti pop muzike pokazala je da se opti ton evanelja kloni popularnosti. Pomno itanje Isusovih uenja pokazuje strogost neprihvatljivu za mnotvo koje je On uio. Setimo se Njegovih pogleda na svetovnu imovinu ili osvetu ili okretanje drugog obraza. Setimo se da Ga je mnotvo, iako je volelo Njegova uda, na kraju razapelo. elei zemaljskog cara koji e srediti stvari, nisu bili spremni da prihvate Isusove ideje o carstvu. Na Gospod je to znao. On nije mogao da evaneosku poziciju uini jasnijom: "Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao to su uska vrata i tijesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze" (Mat. 7:13-14).

GLAVA X

Pop muzika i eanelje

257

Isus je priznao da e malo njih izabrati to carstvo, uzani put koji vodi u ivot. Ono nema popularni apel. S druge strane, mnogi e izabrati iroka vrata koja vode u propast. To je popularan put bez zahteva koje postavlja carstvo. Hristovo evanelje je evanelje tekog puta, dugog puta, disciplinovanog puta. Iako je spasenje besplatno, postoji lina cena u sluenju Bogu sa standardima kojih se treba drati i pravim izborima koje treba donositi. Evanelje nije razvodnjeno da bi se lake prihvatilo; niti se menja da bi delovalo na adamovu prirodu. Zakljuak je neizbean. Namera nije ni bila da evanelje bude "popularno". Ako evanelje nije nainjeno radi popularnosti, besmisleno je stavljati ga u muzike forme koje su nainjene radi popularnosti. Ako to inimo promoviemo drugaije evanelje. To je poenta ove rasprave. Muzika nije predmet rasprave. Evanelje je predmet rasprave. Problem sa popom nije samo u tome to je to loa muzika; opasnost popa je njegova avolska sposobnost da ogoli evanelje i prevari vernika. Ako je ikada postojao razlog da se pop izbaci iz svetinje, onda je to taj. Pop pretvara u karikaturu sve ega se dotakne - ak i evanelje.

258

Pop muzika i eanelje

GLAVA X

11. ROK MUZIKA I EVANGELIZAMGinter Projs Ginter Projs trenutno slui kao direktor za muziku u Baden-virtemberkoj oblasti adventista sedmog dana u Nemakoj. Od 1985. do 1995. bio je predsednik Muzikog odeljenja na Adventistikom koledu i Teolokom seminaru u Kolonu-su-Salev, u Francuskoj. Uskoro e braniti svoju doktorsku disertaciju o reformisanoj himnodiji izmeu 1700. i 1870. godine na Sorboni u Parizu. Projs je napisao nekoliko studija o muzici u sinagogi, u ranoj crkvi i u evangeliziranju mladih. Aktivno je ukljuen u pomaganje mladim ljudima da prevaziu svoju zavisnost od rok muzike i naprave dobar muziki izbor.

ekspirova maksima "Biti il' ne biti" moe da se parafrazira danas i da glasi "Rok ili ne". Bitka oko toga da li rok muzika treba ili ne treba da se koristi za crkvenu slubu i evangeliziranje vodi se preko denominacijskih granica. To je tako ne samo u Americi nego i u mnogim zapadnim zemljama, ukljuujui i moju zemlju Nemaku. Upotreba rok muzike, osobito na saborima adventistike omladine u Nemakoj, stvara veliku polemiku. Na primer, 19. juna 1999. godine, bio je organizovan omladinski sabor u Nirnbergu na kome je bilo 1900 ljudi. Otpevana je jedna rep pesma kao specijalna muzika taka pre propovedi. Dok su neki od mladih bili oduevljeni tom muzikom, drugi su poslali protestna pisma slubenicima oblasti i unije koji su se izvinili za ono to se dogodilo. Naalost, to nije bio izolovani sluaj poto su adventistiki rok sastavi postali redovna pojava na omladinskim saborima. Neki adventistiki SHM umetnici - rok, pop i gospel pevai - strastveno brane upotrebu svoje muzike na bogosluenju u crkvi i na evangelizacijama.1 Drugi energino protestuju protiv onoga to oni doivljavaju kao muziku Vavilona. Branitelji obeju strana ove muzike rasprave smiljaju strategije da bi pridobili pristalice za svoju stvar.

1

Individualna svedoanstva su impresivna. Jeff Trubey, "Making Waves,"Adventist Review (July 17, 1997), pp. 8-13.

260

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

Ta rasprava koja se vodi veoma mnogo utie na mene zbog toga to je muzika oduvek bila ono emu sam se najvie posveivao u svom ivotu. U proteklih 15 godina sluio sam, najpre, kao predsednik muzikog odeljenja Adventistikog koleda i Teolokog seminara u Kolon-su-salev u Francuskoj (1985-1995), a onda kao muziki direktor oblasti adventistike crkve Baden-Virtenberg u Nemakoj (1995-2000). Ja sam jedan od osnivaa evropskog "Adventistikog muzikog drutva" (1999). Invazija glasne pop muzike u naim adventistikim crkvama u poslednje vreme, osobito na omladinskim saborima, navela me je da provedem nebrojene sate u istraivanju rok muzike iz socijalne, moralne, fizioloke, psiholoke i biblijske perspektive. Ovaj esej predstavlja kratak sie nekih aspekata moga istraivanja. Cilj ovog poglavlja. Ovo poglavlje se bavi tim osnovnim pitanjem: Moe li rok muzika, u bilo kojoj formi, da se koristi za zadravanje mladih u krilo crkve i za evangeliziranje svetovno orijentisanih ljudi izvan crkve? Bilo bi drsko oekivati da ovo poglavlje prua definitivan odgovor na tako vruu debatu. Najbolje emu bih se mogao nadati da e ono uiniti jeste da e podstai konstruktivni dijalog meu crkvenim muziarima, voama mladih i slubenicima. Kada raspravljamo o ovom pitanju koje donosi podelu, od presudnog je znaaja nauiti kako da se izraava neslaganje a da se meusobno ne izazove nesloga. Poglavlje je podeljeno na dva dela. Prvi deo definie termine i predmete tekue rasprave o upotrebi rok muzike. Drugi deo se usredsreuje specifino na upotrebu rok muzike za evangeliziranje svetovno orijentisanih ljudi, posebno mladih. Posebna panja poklanja se nekim od popularnih argumenata koji se koriste u odbrani upotrebe rok muzike u evangeliziranju. Deo 1 Definisanje problema Znaajna analiza tekue rasprave o upotrebi rok muzike za crkveno bogosluenje i evangeliziranje pretpostavlja razumevanje problema o kojima se tu radi i znaenju termina koji se koriste. Tako emo najpre pokuati da definiemo glavne termine i pojmove oko kojih se rasprava vrti. Sakralna muzika. Dobro polazite jeste definicija "sakralne muzike". Ima onih koji tvrde da muzika per se nije ni sakralna ni sekularna - da je neutralna.2 Za njih ono to ini muziku "sakralnom" nije njen stil nego njen tekst. Ovo popularno gledite

2

John Blanchard, Pop Goes the Gospel: Rock in the Church (Durham, England, 1991), p. 24.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

261

neispravno je i istorijski i teoloki i nauno. Istorijski ono ignorie injenicu da je muzika koja se izvodila u Hramu, sinagogi i ranoj crkvi bila drugaija od muzike koja se svirala na drutvenim zbivanjima radi zabave. Kao to je pokazano u 7. poglavlju "Biblijski principi muzike", muzika i instrumenti koji su bili povezani sa igranjem i zabavom, bili su iskljueni sa jevrejskih i hrianskih mesta bogosluenja. Teoloki, miljenje da je muzika neutralna negira se hrianskim pozivom na posveenje (1.Sol. 5:23) - pozivom koji obuhvata sve oblasti ivota, ukljuujui i muziku. Posveenje pretpostavlja odvajanje od sveta da bi se neko ili neto stavilo na stranu i posvetilo slubi Bogu. ta god da se koristi za slubu Bogu sveto je, to jest, izdvojeno na stranu za svetu upotrebu. To vai ne samo za muziku nego i za govor. Profani jezik koji se koristi na ulici neprikladan je u crkvi. Na isti nain, rok muzika koja se koristi u barovima ili nonim klubovima da fiziki stimulie ljude ne moe biti koriena u crkvi za duhovno uzdizanje ljudi. Iz biblijske perspektive, meanje sakralnog sa profanim gnusno je Gospodu (Prie 15:8; 15:26; Is. 1:13; Mat. 2:11). Koristiti rok idiom u crkvi ili na evangelizaciji znai "prinositi pred Gospodom oganj tu" (3.Mojs. 10:1) ili kako to jedan drugi prevod kae (New English version), "neodobren oganj". Pavle naglaava ovaj princip: "I ne pristajte na bezrodna djela tame, nego jo karajte" (Ef. 5:11). Nauno, miljenje da je muzika neutralna diskreditovano je istraivanjem fiziolokih, psiholokih i socijalnih efekata muzike. "Neutralisti" bi mogli biti slini lanovima "Drutva (koje smatra da je) Zemlja ravna". Trebalo bi da okuaju svoju teoriju kod muzikih terapeuta, psihologa, biheviorista ili ak hirurga i stomatologa koji koriste muziku kao anestetik. Mo muzike da menja um i da utie na telo je dobro poznata utvrena nauna injenica. Sakralna muzika odraava velianstvo, sklad, istotu i svetost Boga u svojoj melodiji, harmoniji, ritmu, tekstu i nainu izvoenja. Njen cilj nije da zabavlja ili da privue panju na sposobnost izvoaa, ve da proslavi Boga i da nadahne vernike da se usklade sa Bojim likom. To vai i za evangelizatorsku muziku koja se usredsreuje na Boju spasonosnu milost i njenu preobraavajuu silu u ivotu grenika koji se kaju. Rok muzika. Definisati rok muziku je krajnje teak zadatak zbog toga to je ona u toku svog poluvekovnog postojanja stvorila itavo pleme dece i unuadi. Stari "Stounsi" jo uvek "rolaju" i postali su doslovne dede najnovijih tehno i rep nakaza. Starac po imenu "Rok 'n' rol" enio se svakojakim poznatim enama koje su izraale mleko-sa-kafom-bebe, kao to su dez-rok, klasik-rok, latin-rok, polit-rok i drugi. Nije bilo droge koja se nije koristila na psihodelinim, acid rok i ekstazi ludim urkama.Tehno nakaze tvrde da je "njihova" muzika svet za sebe, a ne jo jedan "rok"

262

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

stil. Meutim, u stvarnosti tehno ima zajednike karakteristike rok muzike i pravi nove snimke sa bunim, brzim i ekstatikim efektima. Osnovni muziki elementi roka, ukljuujui i "hrianski" rok, jesu jaina zvuka, ponavljanje i bit. To je muzika napravljena ne da se slua nego da se oseti, da se u njoj ovek udavi. "Zapali se, zagnjuri i budi otpadnik" glasi moto i efekat koji se trai. Njeni instrumenti su elektrine gitare sa pojaalom, elektrini bas, komplet udaraljki sa dominantnim one-bitom, esto akcentiranim na drugom ili etvrtom bitu. Instrumenti sa klavijaturama kao to je klavir i sintisajzer se esto dodaju. Rok muzika prenosi fiziki oseaj koji se naziva "brazda". To oseanje je izazvano neznatnom razlikom u vremenu izmeu glavnog "one-bita" bubnjeva i "off-bit" efekta drugih instrumenata ili pevaa. To "oseanje brazde" nagoni ljude na igranje. Neki ga "istresaju" celim telom. Rok pevanje ne koristi tehnike klasine muzike zasnovano na oputenom grlu i bogatim harmonicima. Umesto toga, ono angauje visok napet glas, koristei tehniku "vritanja i improvizovanja besmislenih slogova" da bi se postigao najvii nivo emocionalnog dodira. Tekst je drugorazredni u odnosu na muziku. Naunici govore o "signalnom sluanju"3, to znai da je pominjanje neke rei ili kratke fraze dovoljno da se evocira tematika i podstaknu sluaoeve emocije. Svaka od stotinu i stotinu grupa iz razliitih omladinskih kultura ima svoj sopstveni "signalni" renik. Vei deo rok muzike ne trai ravnoteu u kompoziciji izmeu melodije, harmonije i ritma. Tom muzikom dominira nepopustljivi ritmiki bit i opta jaina zvuka ija je namera da prodru u telo slualaca i izazovu emocionalnu stimulaciju uz istovremeno prekidanje veze, bar delimino, sa velikim mozgom.4 Gothard Fermor, nemaki protestantski teolog koji energino brani "hrianski" rok, priznaje da su svi elementi rok muzike smiljeni da stvore uzbuenje i trans.5

3

4

5

Vidi, Dorte Hartwich-Wiechell, Pop-Music (Koln, 1974), p. 30. Ona govori o malim jedinicama koje su potrebne ljudima da bi bili stimulisani pop muzikom. Wolf Muller-Limmtoth, "Neurophysiologische und psychomentale Wirkugen der Musik" ("Neurophysiological and Psychomental Effects of Music"), in Musik und Medizin 2 (1975), p. 14. Gotthard Fermor, "Das religiose Erbe in der Popmusik- musik- und religionswissenschaftliche Perspektiven" ("The Religious Heritage in Pop MusicPerspectives from Musicology and Religious Sociology"), in: Wolfgang Kabus (ed.), Popularmusik, Jugendkultur und Kirche (Popular Music, Youth Culture and Church) (Frankfurt, Germany, 2000), p. 44. (Lecture at the Youth Music Workshop in Friedensau, May 8, 1997).

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

263

Sposobnost rok muzike da menja um i stimulie telo izaziva jedno vano pitanje: Moe li rok idiom, u ma kojoj verziji, biti legitimno korien da se slui Bogu u crkvi i da se evangeliziraju ljudi izvan crkve? Zakljuak ovog istraivanja je NE, iz prostog razloga to medijum utie na poruku. Medijum koji koristimo da sluimo Bogu i objavljujemo evanelje odreuje kvalitet naeg evaneoskog truda i prirodu poruke za koju se ljudi zadobijaju . Savremena hrianska muzika. Definisati savremenu hriansku muziku (SHM) nije lak zadatak jer se ona javlja u bezbroj vrsta kao poznatih 57 vrsta Hajncove supe. Nije sva SHM rok muzika, iako su njih dve esto meaju. Procenjuje se da oko devedeset posto SHM dolazi u irokoj raznolikosti rok stilova. areni spektar ove industrije kree se od "pastelne" folka, omladinske horske muzike, kantri, ansone, balade, gospela, do "sjajnijih tonova" folk roka, kantri roka, gospel roka i konano, neverovatnih "zaslepljujuih tonova" hrianskog hard kor, hevi metal i tehno. Izmeu ovih ekstrema je "bletavilo" repa, hip-hopa, latina, regea - a svi su "posveeni" "hrianskim" tekstovima i sve brojnijom publikom vernika i nevernika. Najvee hrianske knjiare imaju veliki odeljak za muziku koja je obino podeljena na sledee kategorije: savremena, koja obuhvata sve tipove popularne muzike; hvalospevna bogoslubena, koja pokriva irok opseg rok stilova; rep, kantri, hard, alternativna, tehno-drajv, od kojih poslednje tri ukljuuju har rok (vritave) stilove kao to su pank, metal, ska, retro, indastrial itd.; junjaki gospel i crnaki gospel koji obuhvata raznovrsnu hevi bit muziku. Muzikim jezikom govorei, vei deo "hrianskog" roka ne razlikuje se od sekularnog roka, osim po tekstu. Svi razliiti stilovi roka od soft roka do hard roka, acid roka, pank roka, metal roka, repa itd., postoje i u "hrianskoj" verziji. Prevara je oigledna. Hriani koji su postali zavisnici sekularnog rok bita mogu da zadovolje svoju udnju za rokom sluajui "hriansku" verziju. Srodna SHM i zavisna od nje je savremena bogoslubena muzika (SBM). Mnogi isti umetnici angaovani u SHM aktivni su i u SBM, snimajui esto u istim sekularnim korporacijama. Znaajna razlika je u tekstu koji je zasnovaniji na Bibliji. Jedan primer je pesma "Kako je velianstveno Tvoje ime" Majkla Smita. Uglavnom ona predstavlja jednu vrstu soft roka. Dva glavna problema sa SBM jesu da ona generalno koristi rok ritmove sa tekom bas linijom i da ima mnogo ponavljanja. Isus je opomenuo da se ne koristi prazno ponavljanje na bogosluenju (Mat. 6:7). Ovu vrstu muzike sve vie prihvataju mladi adventisti koji organizuju sastave i, u nekim sluajevima, postiu profesionalni status.6

6

Vidi, Jeff Trubey (note 1).

264

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

Liberali nasuprot konzervativcima. Rasprava o upotrebi modifikovane rok muzike na crkvenom bogosluenju i evangelizacijama ukljuuje dve grupe. Na jednoj strani su takozvani "liberali" koji kau: "Moramo da zadrimo nau omladinu u crkvi"; "Moramo biti savremeni"; "Moramo koristiti nove metode da bismo doprli do svetovnog uma". Liberali su skloni da prenaglase Boju ljubav i pratanje da bi opravdali upotrebu sumnjivih metoda evangeliziranja. S druge strane rasprave su takozvani "konzervativci" koji kau: "Zar e mladi diktirati ta treba da radimo?" "Gde je poruka Biblije ako snizimo standarde?"; "Moemo li obratiti svet unosei svetovnu muziku u crkvu?" "Liberali" optuuju "konzervativce" da "mrze telo kao puritanci". "Vi ne podnosite uivanje", kau oni. U nekim sluajevima kritika je na mestu. Neki "konzervativci" vide hrianski ivot kao sumornu i teku sudbinu. Oni etiketiraju kao grean svaki legitimni izraz radosti i ushienja. To nije ispravno jer hriani koji su iskusili Hristovu spasonosnu milost imaju razlog da kliu od radosti. Pravi problem iza cele te rasprave jeste metod tumaenja Biblije. Dok se "konzervativci" ponekad optuuju da Pavlove opomene protiv svetovnosti tumae suvie usko, "liberali" mogu da se optue to Davidovo igranje vade iz konteksta da bi opravdali rok evangelizam. Svaka strana tei da pronae racionalne i biblijske razloge za svoje stanovite.

Deo 2 Rok muzika i evangelizam Definisati ulogu muzike u evangeliziranju problematino je iz dva razloga: jedan je biblijski, a drugi savremeni. Iz biblijske perspektive muzika se nikada ne koristi kao medijum za evangeliziranje neznaboaca. Jedini biblijski tekst koji bi mogao da se iskrivi da bi podrao neki oblik muzikog evangeliziranja jeste Dela 16:25 gde nam se kae da Pavle i Sila, dok su amili u tamnici u Filibi, "bijahu na molitvi i hvaljahu (pevahu himne) Boga; a sunji ih sluahu." Ne kae nam se da li je to pevanje imalo nameru da bude svedoanstvo sunjima ili je bilo izraz poverenja u Boju zatitu. Najverovatnije je da su oba motiva bila prisutna. Ma kakvi da su bili motivi, ovaj tekst ne prua mnogo uvida u apostolsku upotrebu muzike za evangeliziranje.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

265

U preostalom delu Biblije muzika se uvek predstavlja u kontekstu sluenja Bogu a ne evangeliziranja neznaboaca. Kao to je pokazano u 7. poglavlju, muzika u Hramu je bila "usredsreena na rtvu", hvalei Boga za obezbeivanje spasenja kroz prinoenje rtve. U sinagogi muzika je bila "usredsreena na re", hvalei Gospoda pojanjem samih rei iz Pisma. U ranoj crkvi muzika je bila "usredsreena na Hrista" uzdiui Hristovo spasonosno delo. Bilo kakav evangelizatorski uticaj bogoslubene muzike je bio indirektan. Neznaboci koji su uli Boji narod kako peva u nekim prilikama mogli su biti privueni i mogli su se obratiti da slui pravome Bogu. Nikakve eksplicitne indikacije, meutim, ne ukazuju na to da je muzika ikada upotrebljavana kao sredstvo za privlaenje neznaboaca hrianskoj veri. Ekumenska muzika. Iz savremene perspektive uloga muzike u evangeliziranju je problem zbog toga to ekumenizam obeshrabruje prozelitiranje meu hrianskim crkvama. Danas se evangelizam definie vie terminima interkonfesionalne komunikacije nego objavljivanjem evanelja kako ga shvataju razliite denominacije. Hrianski rok umetnici, budui da potiu iz razliitih crkava, pristaju u stvari na izraavanje minimalnog evanelja. Doktrinarne razlike nisu zaista bitne i ne bi trebalo da se izraavaju u pesmi. Ono to je bitno jeste udruivanje u hvaljenju Gospoda. ak i celokupni "pop nain ivota" teolozi esto smatraju neim "autentinim", to bi trebalo pre prihvatiti a ne osuditi.7 Muzika za evangeliziranje, umesto da ljude iz sveta dovodi Hristu, esto dovodi svetski dnevni red u crkvu, podrivajui tako identitet i misiju crkve. Muzika, uopteno, i evangelizatorska rok muzika, posebno, nalazi se u opasnosti da postane znak vremena time to uestvuje u unitavanju samih hrianskih vrednosti koje eli da prenese. Evangelizatorska muzika nasuprot crkvenoj muzici. Mnogi veruju da evangelizatorska muzika treba da bude drugaija od crkvene muzike zbog toga to je njen cilj da dopre do ljudi tamo gde se oni nalaze. To stvara jaz izmeu evangelizatorske i bogoslubene muzike, koji, ako se ne kontrolie kako treba, moe na kraju da dovede do uspostavljanja novih crkava koje se karakteriu svojim novim stilovima bogosluenja. Taj proces moe slikovito da se opie. Prvo, postoji uverenje da sekularizovani ljudi moraju da se evangeliziraju sredstvima koja su im poznata ("pokupi ih tamo gde se nalaze"). Na taj nain se stvorio jaz izmeu muzike slube na evangelizacijama i muzike slube na

7

Vidi nekoliko doprinosa knjizi o popularnoj muzici, kulturi mladih i crkvi, ed. Wolfgang Kabus, an German Adventist church music profesor: Popularmusik, Jugendkultur und Kirche (Bern, Switzerland, 1000).

266

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

bogosluenju u crkvi svake sedmice. To vodi do drugog koraka koji podrazumeva promenu staromodnog stila bogosluenja u crkvi u novi "moderan" stil da bi se prilagodio ljudima sekularnog uma koji se dovode u crkvu. Rezultat je korak broj tri, kada drutveni trendovi postavljaju agendu za crkvu koja biva uvuena u beskrajnu trku pokuavajui da ide u korak sa najnovijim hirovima. Danas crkva bira "hriansku" rok muziku, sutra e usvojiti "hriansku" dramu, a prekosutra "hriansku" lutriju ili kocku. Sluajno, sve ove aktivnosti se ve zbivaju u nekim crkvama. Krajnji rezultat je taj da evangelizatorska rok muzika koja je imala nameru da evangelizira i promeni ljude u svetu konano transformie samu crkvu u oblije sveta. Ali spirala promene se tu ne zaustavlja. etvrti korak se javlja kada se pluralizam razvija unutar svake denominacije. Grupe koje dele isti ukus organizuju se u zasebne kongregacije. Onda dolazi poslednji korak kada se razliite crkve sa istim stilovima bogosluenja pribliavaju jedna drugoj da bi formirale novu denominaciju. Nove denominacije po stilu bogosluenja. Danas se pojavio veliki broj novih denominacija, ne zbog otkrivanja novih biblijskih istina, ve zbog novih stilova bogosluenja koji bolje zadovoljavaju oekivanja bejbi-bumer generacije. Trino orijentisane "crkve tragaa" i "telesno orijentisani" karizmatini pokreti sainjavaju nove vrste evangeliziranja koje tvrde da su modeli koje hrianski svet treba da sledi. Kljuna stvar vie nije dogmatsko jedinstvo ve jedinstvo u bogosluenju. 8 Muzika postaje vanija od biblijskih uenja, jer je cilj da se ljudima prui ono to oni ele da doive sada umesto ono to treba da znaju da bi postali graani Bojeg venog carstva. Ovaj proces nam pomae da razumemo zato prihvatanje pop muzike postaje gorui problem unutar Crkve adventista sedmoga dana. Mnogi od njenih lanova boje se da e prihvatanje novog stila bogosluenja, pokrenuto pop muzikom, na kraju podriti tvrdnju crkve da je proreena. Oni su zabrinuti da e, ako se nastavi ovakav trend, adventisti, koji su poznati kao "narod Knjige", na kraju postati poznati kao "narod roka" kao mnoge savremene evangelistike crkve. Reenje ove dileme treba traiti ne u eliminisanju svih razlika izmeu evangelizatorske i crkvene muzike, ve u tome da one ostanu veoma bliske. Postoji potreba za "dekreendom" muzikih stilova na svakom evangelizatorskom skupu, od

8

Michael S. Hamilton, "The Triumph of the Praise Songs," Christianity Today(July 12, 1999), pp. 29-30.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

267

ljupke muzike ka meditativnijoj muzici, to e navesti ljude da razmiljaju o istinama Boje Rei koja se iznosi na tim skupovima. Dve strategije. Rasprava o "roku ili ne" u evangeliziranju u velikoj meri potie od dve suprotne strategije. Jedna strategija je "orijentisana na vest" - crkva mora da propoveda vest spasenja ne gledajui na posledice koje bi mogle proizai iz upotrebe pop muzike. Druga strategija je "prijateljska prema tragaima", verujui da mora da prihvati idiom ljudi koje eli da pridobije. Hriani "prijateljski prema tragaima" brane upotrebu rok muzike u evangeliziranju zbog toga to veruju da je rok deo dananje kulture i stoga potreban da bi se prodrlo u rok generaciju. Oni opravdavaju svoju strategiju pozivajui se na Isusa koji nas je poslao u svet (Jovan 17:18) i na Pavla koji je rekao: "Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona" (1.Kor. 9:21). Naalost, oni ignoriu drugu polovinu stiha: "premda nijesam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu" (1.Kor. 9:21). "Zakon Hristov" nije dozvoljavao Pavlu da koristi popularne grke horske pesme ili rimske komade da bi pridobio mase. Da je Pavle bio strateg "prijateljski prema tragaima" koji je bio reen da pridobije mase koristei njihove filozofske ili muzike idiome, onda bi postao popularni evangelizator koji bi privlaio veliko mnotvo kuda god bi iao. Ali teko da bi se moglo rei da je to bio sluaj. U svojim poslanicama on nam kae da je skoro svuda nailazio na protivljenje, progonstvo, ak ponekad i na kamenisanje. Da bi ostao iv on je esto beao iz mesta u mesto. Razlog za to je taj to je Pavle odluio da propoveda evanelje, ne skrivajui ga u popularne idiome rimske kulture, nego objavljujui ga jasnim i upeatljivim reima. Sa prorokom pronicljivou Pavle je upozorio da e u poslednje dane neki prihvatiti strategiju kompromisa. "Jer e doi vrijeme kad zdrave nauke nee sluati, nego e po svojijem eljama nakupiti sebi uitelje, kao to ih ui svrbe" (2. Tim. 4:3). Spominjanje "uiju koje svrbe" podsea nas na upotrebu pop muzike danas da bi se zadovoljile "ui koje svrbe" rok generacije. S druge strane danas imamo hriane "orijentisane ka vesti" koji briljivo analiziraju svaki inovacijski metod pre nego to e ga upotrebiti, jer za njih ono to je bitno jeste objavljivanje vesti. "Mi treba da propovedamo, a ne da teimo za uspehom", kau oni. Isus je na kraju bio skoro sasvim sam, pa ipak njegov prividni poraz postao je najvea pobeda. Negativni stav prema inovacijskim metodama koje mogu obogatiti crkveno bogosluenje i poboljati efektivnost evangeliziranja je alostan. Sam Hristos je bio otri posmatra kulture svoga naroda i iz nje je pozajmljivao vredne oigledne pouke za svoje uenje. Kao i Hristos, mi treba da budemo osetljivi na savremenu kulturu,

268

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

ukljuujui muziku i da pozajmljujemo sve to moe legitimno da se upotrebi da bi se pridobili ljudi i ene za vest spasenja. Muzika i kultura. Muzika koja se koristi u crkvi i na evangelizacijama mora da bude osetljiva na kulturu. To vai ne samo u zapadnim zemljama nego i u zemljama u razvoju, gde, ponekad, misionari ignoriu muziku tih naroda i oekuju da ljudi naue i prihvate anglo himne. Tu se moe postaviti jedno pitanje: Da li muzika naih bogosluenja i evangelizacija slui samo vladajuoj kulturi ili ona pojaava takoe sadraj vesti? Trebalo bi da nam cilj bude da se zadovolji i jedno i drugo. Treba briljivo da analiziramo kulturu i pozajmimo one elemente koji mogu da podre propovedanje cele vesti. Boja poruka treba da se uje na nain koji je relevantan za ljude, ali ne sme da se izvitoperi idiomima kao to je rok muzika, koji su suprotni njenim vrednostima. Muzika za evangeliziranje treba da bude i "prijateljska za tragae" i "orijentisana ka vesti". Slualac treba da je razume, ali ona ne sme da izvitoperi vest. Evangelistika muzika moe da pozajmi vredan materijal sa svih strana (iz prolosti i iz drugih zemalja), ali mora da izbegava muziku koja ne slika lepotu Hristovog karaktera i ozbiljnost celokupnog plana spasenja. Vei deo rok muzike ne moe da izazove "svetu jezu". Evangelizatorska muzika mora da odraava Hristovu hrabrost u suoavanju sa kulturom Njegovog vremena sa principima Bojeg carstva. Hristos nije ispunjavao oekivanja svojih savremenika, pa ak ni oekivanja svojih uenika. Slino tome, Pavle poziva vernike da svetu suprotstave principe evanelja, a ne da se prilagode svetskim vrednostima (Rim. 12:1). Upotreba rok muzike u evangeliziranju trebalo bi da se izbegava , jer ona podsea mlade ljude na njihovu buntovnu prolost. Ona moe da poslui kao regresivno orue ka njihovom vlastitom detinjstvu, kako to psiholozi objanjavaju.9 Upotrebom roka u evangeliziranju hriani doprinose optem porastu fizikih stimulacija i agresivnosti.10 Srea je pomeana sa erotikim prateim tonovima i radost sa agresivnou.11 Trebalo bi da budemo vesnici Boje stvarne radosti i mira.

Josef Hoffman (psihoanalitiar), "Popmusik, Pubertat,Narzissmus," Psyche 11 (1988), pp.961-980. On vidi rok muziku, ali i narcizam (egocentrinost) i stapanje sa kosmosom, kao pozitivna orua za odrastanje. Visoki tenorski glas i vritanje rok pevaa izraava kao "grandiozno ja", meanje oca, majke i bebe, a bubnjajui bit e odvesti industrijalizovani svet u zrelo doba. 10 Michael Kneissier, "Unser Gehirn baut sich soeben radikal um!" ("Our brain is rebuilding itself radically"), P.M. (nedeljni asopis) 11 (1993), pp. 14-20, govori o istraivanju od9

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

269

Upotreba roka u evangeliziranju je neprikladna, ne samo zbog toga to su njegove vrednosti protivne hrianskoj veri, ve i zato to on predstavlja panteistiki i sinkretistiki oblik religije koja poziva svoje sledbenike da se ukljue u natprirodno pomou igre, seksa i droga. Korienje takvog medijuma u evangeliziranju je kao unoenje "tueg ognja" u Boji dom. Rok muzika privlai mnotvo. Glavni argument koji se koristi u odbranu upotrebe rok muzike u evangeliziranju jeste injenica da on privlai ogromno mnotvo na pop gospel koncerte. Niko ne osporava tu injenicu. Ali to i nije udo poto je rok postao neizbeni deo kulture dananje omladine. Mnogi tinejderi su toliko zaronili u rok muziku da im neki gospel koncert gde se svira ta muzika prua oduka da uivaju u svojoj muzici a da ih zbog toga nee osuivati ni njihovi roditelji ni crkva. Pop gospel koncerti ne pozivaju dovoljno na duhovno ili moralno predanje. Oni uglavnom nude mladim ljudima ono to oni ele - zabavu. Pop gospel muziar Don Alen priznaje opasnost od takvih koncerata: "Ne moe se porei da je vei deo publike tamo jednostavno da uiva u muzici, ne da razmilja duboko o bilo emu: i postoji stvarna opasnost od pojavljivanja "hriana iz zelenog pojasa" koji se sastoje od poluobraenih, plitko posveenih tinejdera ije hrianstvo znai malo vie od uivanja kad se odlazi na festival."12 Danas ivimo u drutvu koje je orijentisano na uivanje, kada ljudi imaju mnogo vei apetit za ono to zabavlja i to je prijatno nego za ono to je pouno. Empirijsko istraivanje pokazuje da adolescenti tee da sluaju sa sve manje i manje panje ak i svoju sopstvenu muziku.13 Sve je tee motivisati ljude da idu na sastanke na kojima je jedina atrakcija Bog i prouavanje Njegove Rei. Ali to nikada ne sme postati izgovor da se ljudima daje ono to oni ele. Na biblijski mandat jeste da predstavimo ljudima ono to treba da uju: Boji plan i ono to se oekuje od njihovog ivota. Tvrdnja da rok muzika privlai mnotvo

preko 25 godina Munchner Gesellschaft fur Rationelle Psychologie (Society for Efficient Psychology, Munich) pod vostvom Henner Ertel. 11 Mikrofoni doputaju pevau da doe direktno u intimnu zonu sluaoca. Vidi o erotici, Frank Garlock&Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, SC, 1992), pp. 92-97. 12 John Blanchard (note 2), p. 98. 13 Klaus-Ernst Behne, nemaki muzikolog, vodio je meunarodno istraivanje 150 adolscenata od 11 - 17 godina, i otkrio alarmantnu tendenciju ka slabljenju osetljivosti prema muzici."The divelopment of 'Musikerleben' ('percepcija i doivljaj muzike') in adolescence - How and why young people listen to music," u I. Deliege and J. Sloboda, Perception and Cognition of Music (Hove, England, 1997), pp. 143- 159. Muziki ukus je dobro oformljen ve u 11 godina starosti i ne menja se znaajno. Koncentrisano i svesno sluanje muzike opada rapidno sa vremenom.

270

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

irelevantna je gledano iz biblijske perspektive. Naa prava briga jeste da budemo verni principu, a ne da budemo popularni. Ako bi apostolskom hrianstvu trebalo da se sudi po broju obraenih ljudi, onda bi se za njega teko moglo rei da je uspean pokret. Zato? Zato to je do kraja prvog veka sav evangelistiki trud ulagan u periodu od skoro sedamdeset godina doveo do obraenja samo oko 0.6 procenata populacije Rimske imperije. To je iznosilo jedan milion hriana u populaciji od oko 181 milion.14 Nasuprot tome, u etvrtom veku kada je hrianstvo postalo popularan pokret i kada su pagani ulazili u crkvu na hiljade, rezultat je bio duhovni pad i otpad crkve. To pokazuje da brojevi mogu da prevare. Masovna obraenja ponekad donose duhovni pad i otpad. Samo rok muzika moe da osvoji tinejdere. Stalno ujemo ljude kako govore: "Tinejderi danas nee da dou u crkvu. Do njih moemo dopreti jedino sa rok muzikom." Da li je to tano? Za divno udo ima mnogo evangelistikih crkava gde se ne svira nikakva rok muzika, pa ipak su one pune mladih ljudi. Moe li se dogoditi da oni koji buno zahtevaju rok muziku nisu uopte spaseni? Don Blanard postavlja ova otra pitanja: "Je li istina da oni koji nisu spaseni insistiraju na toj muzici? Ili je blie istini da mladi hriani uivaju u njoj toliko mnogo da insistiraju na tome? Da li je istina da neobraeni prijatelji hriana tvrdo odbijaju da prisustvuju bilo kakvoj evangelistikoj prezentaciji osim muzikoj? Ili je istinitije rei da se oni nikad ne pitaju? Zar nije istina da mladi hriani pozivaju prijatelje na gospel koncerte kao na prvo utoite umesto kao na poslednje utoite?15 Ako su izvetaji tani da se hiljade mladih ljudi spasava svake godine preko "hrianske" rok muzike, onda se ovek pita gde su? Ako je tvrdnja o masovnom obraenju koju iznose mnoge rok grupe tana, onda bi trebalo da vidimo primetno smanjenje nasilja, upotrebe droge, graanske neposlunosti i predbranog seksa. Naalost, to nije sluaj. Stvarnost je da ta muzika zabave potvruje ablone agresivnosti i nasilja. Rok muzika daje izvrsne rezultate. Promoteri "hrianske" rok muzike tvrde da Bog blagosilja njihove napore i da se hiljade mladih ljudi spasava. Majlon LeFevr, poznat kao "vrsti roker" tvrdi da je desetine hiljada potpisalo svoju karticu sa odlukom na njegovim koncertima: "52000 ljudi je potpisalo malu karticu na kojoj

14

Vidi, David B. Barret, ed., World Christian Encyclopedia: A Comparative Study of Chuches and Religions in teh Modern World A.D. 1900-2000 (Oxford, England, 1982), p. 3. 15 John Blanchard (note 2), p. 145.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

271

pie: "Veeras po prvi put shvatam ko je Isus i kako On postupa i elim da On bude moj Gospod"."16 Popularna hrianska tampa donosi sline izvetaje o masovnim "odlukama" registrovanim na pop gospel koncertima. Zahvalni smo za svaku duu koja se spasava bez obzira na metod evangeliziranja. Nema razloga sumnjati da su neki rok sastavi iskreno zainteresovani za spasenje mladih ljudi preko svoje muzike i koncerata. Ali injenica da Bog koristi takva sredstva da spasi ljude nije po sebi indikacija da je svako sredstvo koje deluje biblijski ispravno. Ja verujem da se ljudi spasavaju, ne zbog hrianskog roka, nego uprkos njemu. Frenki efer zapaa i istie: "Izgovor da se "ponekad ljudi spaavaju" nije nikakav izgovor. Ljudi su se spaavali i u koncentracionim logorima zato to Bog moe da izvadi dobro iz zla, ali to ne opravdava zlo."17 Mojsije je postigao izvrsne rezultate kada je udario stenu kod Kadis-Varne i proizveo dovoljno vode za sve Izrailjce i njihovu stoku (3.Mojs. 20:1-20). Pa ipak, Bog ga je kaznio za ono to je uinio. Metode evangeliziranja moraju da se testiraju, ne po svojim rezultatima, nego po svojoj vernosti biblijskim principima. Kada se evangeliziranje ne kontrolie biblijskim uenjem, onda ono postaje izvoenje manipulativnih vetina umesto da bude manifestacija sile istine. Pravo spasenje dolazi kroz objavljivanje prave doktrine. Iskvareno ili razvodnjeno predstavljanje evanelja preko rok koncerata ini odluke sumnjivim. Pol Blanard izvetava o anketi 1829 mladih ljudi koju je sprovela njegova organizacija u Engleskoj, Velsu, kotskoj i Severnoj Irskoj. Mladi ljudi su bili iz sedam glavnih denominacija. "Anketa je pokazala da su od 1829 mladih ljudi koji su bili uzeti u obzir samo tridesetdevet ili 2.1% bili obraeni na gospel koncertu. (ak i ova mala cifra skoro sigurno prua preuvelianu sliku; u toj anketi se nije trailo da li je muzika prezentacija bila specifino sredstvo obraenja)."18 Izvetaji o masovnim "odlukama" za Hrista donetim na pop gospel koncertima su sumnjivi, ne samo zbog poruke nego i zbog atmosfere koja se stvara samom muzikom. Mona muzika moe da izazove emocionalne odluke, ali biblijsko obraenje nije rezultat emocionalne nepromiljene reakcije. Ono podrazumeva pokajanje koje je Sveti Duh izazvao preko propovedanja biblijskog evanelja.

16

Citirao John Styll, "Mylong LeFevre: The Solid Rocker," CCM Magazine (March 1986), p. 6. 17 F. Schaeffer, Addicted to Mediocrity (New York, 1965), p. 22. 18 John Blanchard (note 2), p. 109.

272

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

Na veini pop gospel koncerata muzika je tako glasna i kretava da se rei jedva razabiru. Kako se evanelje moe predstaviti u svojoj osvedoavajuoj sili kada se rei jedva mogu uti? To branitelje "hrianskog" roka izvrgava kontradikciji. S jedne strane, oni tvrde da tekst ini muziku hrianskom, a sa druge strane, tekst se jedva moe uti. Kada bi bili ozbiljni u svojoj tvrdnji, smanjili bi jainu zvuka instrumentalne muzike tako da bi poruka pesama mogla da se uje jasno i razgovetno. Veliko pitanje je da li rok muzika zaista prenosi evanelje bez iskrivljavanja. Uostalom, od vitalne je vanosti da se evanelje prihvati biblijski. Prihvatanje evanelja pretpostavlja korienje uma. "I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom duom svojom i svijem umom svojijem" (Marko 12:30). Imajui u vidu injenicu da se u biblijskoj psihologiji srce, dua i um koriste naizmenino da bi se ukazalo na intelekt, mentalni odgovor Bogu je od najvee vanosti. Rok muzika, meutim, je stvorena da bi se osetila, ne da bi se ula. Ona apeluje na telo, a ne na um. Kako onda ovek moe da razume evanelje preko roka kad njegova muzika zaobilazi um? Oboavaoci roka mogu da razumeju rok signale (ta god da oni znae), ali teko da mogu da razumeju evanelje. Praktine sugestije za omladinske sabore. Kada se planiraju omladinski skupovi kao to su koncerti ili muziki festivali, na umu treba imati nekoliko stvari. Pre svega, motivacija dogaaja ne bi trebalo da bude imitiranje popularne rok scene. Treba da potraimo zdrave alternative muzici koja se svira u diskotekama i nonim klubovima. Naravno, prijatelji mogu i treba da budu pozvani, ali treba ih informisati o specijalnoj prirodi dogaaja. Kada se planira muziki program, dve stvari treba imati na umu. Kakve e asocijacije u mislima proizvesti ta muzika i koji e biti mogui fiziki uticaj? Organizatori treba da obezbede da se muzika svira sa umerenom jainom zvuka.19 Prijatna ali trezvena atmosfera trebalo bi da karakterie skup. Naglasak treba da bude na snanoj duhovnoj poruci i na zajednikom pevanju umesto na izvoakim sastavima. Kreativna razigranost treba da bude oigledna injenica i stvarnost. Mladi ljudi treba da eksperimentiu. Mi moramo da inspiriemo i izazivamo omladinu i da budemo istovremeno otvoreni za neke neobine rezultate. Ali omladinske voe ne bi trebalo nikada da napuste svoju odogovornost pruanja ljubaznog vodstva. Jaina instrumenata koji prate pevanje treba da bude veoma umerena. Oni treba da podravaju pevanje a ne da ga potiskuju. esto sam viao da mladi ljudi ne uestvuju

19

Moja lina merenja jaine na sastancima Hrianske omladine pokazuje da nivoi esto premauju 100 decibela. Ovo je vie od opsega od 90 do 95 decibela koji Nemaka vladina komisija preporuuje kao gornju granicu za diskoteke. Vidi, Zeitschrift fur Larmbekampfung (Journal Fighting Noise Pollution) 42 (1995), p. 144.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

273

sa oduevljenjem u pevanju zato to je muzika suvie glasna i ne mogu da uju svoj glas. Voa pesme koji upravlja zajednikim pevanjem treba da obezbedi da muziari prate njegova uputstva da bi jaina zvuka ostala pod kontrolom. Pljeskanje, lupkanje nogom i njihanje nemaju svoje mesto u crkvi, ali bi mogli biti doputeni na umeren nain na saborima izvan crkve. Meutim, treba voditi veliku brigu o tome da se sprei nekontrolisano ponaanje karakteristino za rok koncerte, sa udaranjem nogama, zvidanjem i vritanjem itd. Instrumentalisti, voa pesme i govornici treba zajedno da rade na tome da se obezbedi da pevanje i propovedanje odraavaju osobitost adventistikih sastanaka. Vreme radosti moe da se zameni vremenom razmiljanja, pa ak i tiine. Program treba da pone sveom i ljupkom muzikom da bi se pobudilo interesovanje i uspostavio dobar kontakt sa ljudima. Funkcija muzike jeste da slui kao sluga Rei. Jednostavno propovedanje od srca srcu i kratke biblijske poruke trebalo bi da budu glavna stvar na svakom omladinskom evangelizatorskom programu. Na kraju muzika treba da bude mirnija i da navodi na razmiljanje pozivajui mlade da obnove svoje predanje Gospodu. Omladinske kulture cepaju se na sve razliitije globalne elije kao to su bajkeri, surferi, sportski navijai itd. Svaka od njih ima svoj muziki jezik. To prua priliku da se stvori specifina hrianska ili evaneoska ili adventistika muzika subkultura. Ubedljive prezentacije e bar dopreti do ozbiljnih tragaa meu dananjom omladinom. Muziari, pastori i uitelji treba da okupe mlade ljude oko sebe i da zajedno planiraju kako da stvore autentini adventistiki muziki program pogodan za bogosluenje i evangeliziranje. Treba da odvoje vreme da zajedno odaberu prikladnu muziku za tu priliku. Klasina muzika predstavljena sa oduevljenjem i kvalitetno moe jo uvek da impresionira mlade ljude. Isto vai za briljivo izvoenje folk stilova.20 Zakljuak Traganje za uspenim nainom da se pridobiju ljudi svetovnog uma za evanelje navelo je mnoge crkvene voe i muziare da prihvate razne verzije rok muzike za prenoenje hrianske poruke.21 Mi pohvaljujemo motive ovih ljudi, ali dovodimo u pitanje legitimnost njihove metode iz nekoliko razloga.

20

Pierre and Gisela Winandy,"Not All Uouth Want Rock," Adventist Affirm (Spring 1998), pp. 25-29; Jojn Thurber,"Adventist Youth Prevail with Calm, Dignified Music," Adventist Affirm (Sprong 1999), pp. 41-47. 21 Poslednjih nekoliko godina prouio sam literaturu koju su napisali i branioci i napadai "Hrianskog" roka. Neke od znaajnih publikacija koje brane "Hrianski" rok su" Steve

274

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

Rok muzika nije neutralni nosilac za hrianski tekst. Sama muzika je moan jezik. Rok muzika u evangeliziranju deluje na imaginaciju i na asocijacije misli, kao i bilo koja druga muzika. Ali rok muzika pogreno prestavlja tvrdnje evanelja time to ohrabruje svetovne vrednosti. Ona ini da ljudi poveruju da su u redu, a u stvari im je oajniki potrebna radikalna promena u ivotu - iskustvo obraenja. Kao medijum koji promovie trenutno zadovoljenje, nasilje, droge, seks i panteistiko samospasenje, rok muzika iskrivljava poruku evanelja jednostavno zato to medijum deluje na poruku. Rok muzika u evangeliziranju potkopava napor da se stvori snani moralni temelj kod mladih. Umesto da promovie samokontrolu, umerenost, potovanje autoriteta i istotu, ona ui samopovlaivanju, neposlunosti, traenju zadovoljstva i nezrelom ponaanju. Rok muzika slabi oseaj razlikovanja dobra i zla koji je izgraen u naoj savesti. Stalno naduvavanje emocija unitava barijere krivice. On obavija ljude u samozadovoljavanje bez krivice i srama koje na kraju ini prepoznavanje zla nemoguim. Hristos poziva da shvatimo da smo izgubljeni da bismo mogli da prihvatimo Njegovo milostivo spasenje. Sluaoci treba da bace pogled na boansko strahopotovanje da bi osetili Boji poziv na potpuno predanje, na promenu naina ivota, ukljuujui i navike u muzici. Rok evangelizam potvruje "rok religiju" koja neguje meavinu polusvesnih religioznih oseanja i ponaanja koja tee ka ekstazi i okultnom. Za hriane je imperativ da se dre na bezbednoj udaljenosti od takve idolopoklonike prakse. Rok muzika takoe ima snaan fiziki uticaj uglavnom preko svoje jaine zvuka i bita koji udara. Muzika treba da bude glasna da bi je sluaoci "osetili". Udarajui bit roka navodi na igranje, lupkanje nogom ili klimanje glavom. Rezultat ove velike jaine zvune energije jeste da se um iskljuuje i preputa mesto emocijama. Hriani ne treba da doputaju da na njihov um tetno utie zvuk ili droga, jer upravo preko svoga uma oni daju slavu Bogu ivei razumno i trezveno. Boji oprobani metod evangeliziranja jeste "ludost pouenja" (1.Kor. 1:21). On nam je poverio vest pomirenja (2.Kor. 5:18). Naa odgovornost nije da kontaminiramo

Miller, The Contemporary Christian Music Debate: Wordly Compromise or Agent of Renwal? (Wheaton, IL, 1993); Dan Peters, Steve Peters, and Cher Merrill, What About Christian Rock? (Minneapolis, MN, 1986); John M. Frame, Contemporary Worship Music: A Biblical Defense (Phillipsburg, NJ, 1997); Wolfgang Kabus ( Adventistiki profesor crkvene muzike, sada u penziji; ed.), Popularmusik, Jugendkultur und Kirche (Popular music, Youth culture and Church), (Franfurt, Bern, 2000, "Friendensauer Schriftenreihe" - serija publikacija sa Adventistikog Univerziteta u Fridensau? Nemaka, vol.2). Ovo je visoki socioloki pristup prouavanju rok muzike.

GLAVA XI

Rok muzika i evangelizam

275

tu vest svetovnim idiomima, kao to je rok muzika. Nema potrebe za manipulacijom i stimulacijom rok muzikom da bi se ljudi spasili. Evangeliziranju se veoma mnogo pomae hristolikom muzikom koju predstavljaju hristoliki izvoai; ali, na kraju krajeva, objavljivanje Boje Rei praeno osvedoavajuom silom Svetoga Duha je to to dovodi ljude u spasonosni odnos sa Isusom Hristom. Neka nai evangelizatorski napori budu usredsreeni na Stenu vekova (Rock of Ages), a ne na rok muziku naeg doba (rock music of our age).

276

Rok muzika i evangelizam

GLAVA XI

12. ROK MUZIKA I KULTURAJuridis Osterman Juridis Osterman je profesor muzike na Oukvud koledu u Hantsvilu, Alabama. 1988. godine na Univerzitetu Alabame stekla je doktorsku titulu iz oblasti muzike umetnosti. irom Sjedinjenih Drava, Evrope, Afrike, June Amerike, Bahama i Bermuda drala je brojne muzike seminare. Slui kao organista, dirigent hora i lan odbora Amerikog udruenja organista. Ostermanova je dobijala nagrade za svoje kompozicije i snimke. Ona komponuje muziku za Simfonijski orkestar Univerziteta Alabame, zasedanje Generalne konferencije adventista sedmoga dana i Londonski koral na BBC. Nekoliko njenih lanaka uprilieno je u udbenik za muziku. Ona je autor knjige ta Bog kae o muzici. Muzika koja je svirana na inauguraciji Nelsona Mendele za predsednika June Afrike bila je radikalno drugaija od muzike koja je svirana na inauguraciji Vilijama Klintona za predsednika Sjedinjenih Drava. Ona prva je bila poneta uzbuenjem, klicanjem i igrom. Ova druga se karakterisala dostojanstvenim i nekako trezvenim raspoloenjem. Te dve predsednike inauguracije bile su proslavljene u dva razliita kulturna muzika stila. Da li je amerika muzika bila bolja od junoafrike? Oigledno da nije! Svaki muziki stil odgovarao je kulturi u kojoj se taj dogaaj zbio. Kultura namee karakteristine osobine i ponaanje neke grupe ljudi i ideje i vrednosti koje oni zastupaju. "To je suma njihovog jezika, dijalekta, misli, postupaka i ponaanja koja se ui i prenosi godinama."1 Kultura je znak identiteta nekog naroda. Prema tome, poznavanje i razumevanje jezika, obiaja, muzike i drugih elemenata kulture poveava nivo tolerancije, prihvatanja i potovanja odreene kulture. Ono to je nekada bilo nepoznato moe da se shvati u svojim vlastitim uslovima - kako ga taj narod shvata. Danas imamo vie prilike da uimo o razliitim kulturama, zahvaljujui tehnologiji, putovanjima i medijima koji su ovaj svet uinili malim - globalnim selom. Trenutna komunikacija izlae nas svakoga dana razliitim kulturama na nain koji u prolosti nismo mogli ni zamisliti.

1

Jeff Todd Titon, James T. Koetting, David P. McAllester, David B. Reck, Mark Slobin, Worlds of Music: An Introduction to the Music of the World's People (New York, 1984), p.9.

278

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

Elementi kulturne muzike. Svaka kultura definie svoju muziku u skladu sa svojim vlastitim kriterijumima. Oni obuhvataju vrednosne sudove o estetici - sudove o onome to je svojstveno i lepo; kontekstima - miljenju kada i koliko esto da se muzika izvodi, kao i o prilici i njenoj povezanosti sa nainom ivota; socijalnoj organizaciji - starosnom dobu, rodu i rasnom i etnikom sastavu neke grupe; statusu muziara - to jest, njihovom obuavanju ili neobuavanju; stilskim elementima karakteristinim zvucima, visinama tona, metru, tembru i dinamici koje neka grupa razume kao svoje sopstvene; anrovima - standardnim jedinicama repertoara; tekstu nainu na koji se spajaju jezik i muzika; kompoziciji - to jest, da li je muziku komponovao neki pojedinac ili neka grupa; transmisiji - to jest, da li se muzika prenosi sistemom notacije, imitacije ili memorijom; i pokretu - fizikoj aktivnosti, igri i muzikim instrumentima koji se koriste u produkciji muzike. Ovo su neki elementi koji pomau u definisanju muzike odreene kulture. Etnika muzika je generalno zasnovana na usmenoj tradiciji i potie i oblikovana je ulogom i funkcijom u drutvu. Muzika u ne-zapadnim drutvima generalno ima religiozni ili filozofski kontekst, a muzika praksa je odreena vrednosnim sistemima unutar tog osobitog okvira koji tei da sauva sakralnu ili mistinu prirodu muzike. Svaka grupa ima svoje vlastite izvore zvuka, lestvini sistem, tembr, izbor i aranman visokih tonova, intervala i vokalnih stilova (ponekad lebdei oko jednog tona, modulacija govora, promena tembra, klizeih tonova, podrhtavanja glasa itd.) to je sve deo karakteristine sonornosti. Najee je etnika muzika nekultivisana i pobuuje emocionalnu reakciju kod sluaoca. Mnogi elementi muzike su povezani za rei ili tekst, sa varijacijama visokih tonova koje su suptilne ali bitne. Oni su jednostavni u grai i sastoje se od ponavljanja ili ponavljanja sa promenom koja je fundamentalna, i imaju svoj sopstveni karakteristini ritam i harmoniju. Takoe imaju svoje sopstvene karakteristine instrumente - kordofone ili iane; aerofone ili duvake, idiofone ili udaraljke i mebranofone ili bubnjeve.2 Afrika muzika. U afrikoj kulturi muzika obuhvata ceremonijalni ivot, rad i aktivnosti u slobodno vreme. Muzika se prenosi usmeno i slui za prenoenje istorije i tekuih dogaaja. Ona takoe uva vrednosti i solidarnosti zajednice, izraava oseanja koja ne bi mogla reima da se izraze i stvara nain da se odri duhovno zdrava zajednica. Afrika muzika nema nikakvu teoretsku osnovu. Ona je funkcionalna i socijalna po svrsi - igra, zabava, rituali i ceremonije. Budui da je (ona) tonski jezik, visina tona je

2

Andrew J. Broekema, The Music Lestener (Dubuque: WBC, 1978), p. 200.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

279

vitalna za znaenje rei. Prema tome, lako je da se napravi prelaz od govora na pesme. U nekim sluajevima, postoji fina demarkaciona linija izmeu njih. Neke karakteristike izvoenja su poziv i odgovor, vokalna polifonija, spontanost, nejasno izgovaranje, klizanje i glisanda. Poto je muzika neuvebana, nema brige da li se peva dobro ili loe. Muzika je napravljena da izazove reakciju kod sluaoca kao priznanje za ono to se govori. Telo takoe moe da se koristi kao pomo za bit ritmove ili igru.3 Kulturna raznolikost muzike podsea nas da je ta raznolikost Boji dar ljudima. Budui da je On Bog raznolikosti, On razume da su sve forme bogosluenja oblikovane kulturom i sredinom. Danas se Bog oboava na razliite naine u skladu sa kulturom, stilom i geografskom lokacijom - ak i unutar denominacije. Sa takvom kulturnom raznolikou, nije udo da postoji kontroverznost u pogledu toga koja muzika je prihvatljiva ili neprihvatljiva za bogosluenje. Ciljevi ovog poglavlja. Opti cilj ovog poglavlja jeste da razmotri da li je kultura zaista bitna za Boga ili nije, posebno kada se radi o crkvenoj muzici. Postoji li jedan osobit muziki stil kojeg bi po Bojem oekivanju trebalo da se drimo? Jesu li nai vrednosni sudovi o Bojoj idealnoj bogoslubenoj muzici zaista Njegove vrednosti? Specifiniji cilj je da raspravljamo o tome da li upotreba rok muzike, u njenim razliitim verzijama, moe legitimno da se opravda kao kulturni izraz afrikoamerikog naslea ili ne. Iz hrianske perspektive, da li bi muzika trebalo da se procenjuje na osnovu svoje kulturne povezanosti ili na osnovu biblijske razlike izmeu sakralnog i profanog, to se primenjuje na svaku kulturu? Imajui ova pitanja na umu, ovo poglavlje smo podelili na dva dela. Prvi deo gleda na rok muziku u njenom kulturnom kontekstu. Specifino, on istrauje vladajuu pretpostavku da je rok muzika deo afriko-amerikog naslea i da je, prema tome, legitimni oblik izraavanja. Naa studija pokazuje da je ova pretpostavka netana. Postoji bitna razlika izmeu strukturalnih komponenti rok muzike i komponenti afriko-amerikog muzikog naslea. Drugi deo poglavlja sugerie neke osnovne principe kojima hriani mogu da se rukovode u pravljenju dobrog muzikog izbora. Razmatraju se i est vanih karakteristika sakralne muzike. Cilj je da se pomogne itaocu da definie ta to sainjava sakralnu muziku, ne na osnovu biblijskih principa ve onoga to se tie kulture.

3

Isto., p. 203.

280 Deo 1 Rok muzika i kulturni koreni

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

Koreni rok muzike obino se trae u robovlasnikoj kulturi Zapadne Afrike, koja je potom bila preneta na Zapadnoindijska Ostrva i konano u juni deo Sjedinjenih Drava. Primitivni instrumenti domae izrade bili su postepeno zamenjivani klarinetom, gitarom, trubom, trombonom, kontrabasom i bubnjevima, a sve se to koristilo da bi se stvorio specijalni ritam. Kada su afriki robovi bili dovedeni u Ameriku, oduzeta su im dva vana elementa bilo koje kulture, naime, muzika i jezik. Bili su prisiljavani da govore i pevaju na jeziku koji im je bio potpuno stran. Kako je vreme prolazilo, meutim, oni su razvili renik, dijalekt i muziku koji su postali osobito njihovi. Negro spirituals. Muzika je igrala veoma vanu ulogu u ivotu robova, zbog toga to im je pruala mogunost da izraze svoje emocije u skladu sa njihovom tradicionalnom kulturom, a ne sa onom koju su im diktirali njihovi gospodari. Njihova muzika je postala poznata kao "negro spiritual". Njihove pesme su bile nadahnute tegobama koje su robovi doivljavali: bievanje, bijenje, unitavanje porodine jedinke, linovanje i druga zlostavljanja. Iako je negro spirituals imao religiozni ili filozofski kontekst, to su postale zajednike pesme zasnovane na usmenim tradicijama koje su poticale iz Afrike. Njihov sadraj bio je usredsreen oko aspekata svakodnevnog ivota i sluio je kao pomo za sudeonike da meusobno komuniciraju, da izgrauju solidarnost, da se oslobaaju monotonije rada i da ublaavaju umor. Negro spiritual idiom takoe je davao zajednici priliku da komentarie svoju sopstvenu situaciju pruajui svakom lanu oseaj pripadnosti usred zbunjujueg i zastraujueg sveta. Iako mu je muzika ritmika, Negro spirituals je uvek izraavao nadu da e Bog osloboditi svoj narod. Poto je robovima bilo uskraeno pravo na uenje itanja i pisanja, morali su da ue novi jezik sluajui. To je dovelo do razvijanja novog dijalekta koji se ogleda u ritmu mnogih spiritual pesama i njihovih aranmana. Spirituals su postale pesme koje su se pevale u tuoj zemlji, pruajui nadahnue narodu kojemu je bio uskraen njegov instrument komunikacije (bubanj) i koji je bio prisiljen da prihvati puritansku ideju da su njihova igra i raniji ivot u Africi bili greni.4

4

Marvin V. Curtis and Lee V. Cloud, "Traditions and Performance Practices," Choral Journa ACDA (November, 1991), p. 15.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

281

Sving spirituala je takoe deo religioznog iskustva Afro-Amerikanaca i vie je oseanje i nijansa nego notacija. Iz tog razloga izvoenje je zasnovano na popularnoj zabavnoj praksi. Nesrea je to se mnoge negro spirituals pesme gube i to ih ova mlaa generacija ne zna zato to se retko pevaju i predaju dalje. Posledica je da mnogi Afro-Amerikanci ne znaju svoje vlastito muziko naslee, osobito okolnosti pod kojima je spirituals roen. Umesto toga dananja omladina tei da gravitira ka savremenoj crnakoj muzici, koju smatraju svojim muzikim "nasleem". Naslee crnake klasine muzike. Crnaka omladina danas ignorie doprinos crnakih kompozitora koji su stvarali i izvodili klasine umetnike forme davno pre i ak za vreme ropstva. Na primer, Ignacius Sano (1729-1780) napisao je knjigu pod naslovom Teorija muzike, posveenu princezi Engleske i komponovao je dvanaest narodnih igara za harpsikord (1779). avalije d Sent Dord (1739 ili 45-1799) bio je violinista i dirigent kraljevske akademske opere u Parizu i pisao opere, simfonije, gudake kvartete, koncerte i jo mnogo toga. Veleasni Riard Alen (1760-1831) bio je autor prve crnake crkvene pesmarice. Dord A.Polgrin Bridtauer (1779-1860) bio je dobar prijatelj Ludviga van Betovena i tako visoko cenjen da ga je princ od Velsa unajmio da svira u dvorskom orkestru. Frensis "Frenk" Donson (1792-1844) bio je ameriki crnaki kompozitor iz Filadelfije koji je prvi doiveo ovacije u Americi i Engleskoj i koji je vodio muziki ansambl u inostranstvo da svira po Evropi. Takoe je bio prvi koji je uveo promenadni koncert u Ameriku, prvi koji je otvorio kolu za crnake muziare i prvi koji je objavljivao svoje kompozicije kao sveske (1818). I to nije kraj liste.5 Ovo pominjanje crnakih kompozitora i izvoaa dovoljno je da pokae da crnci zaista imaju legitimno klasino muziko naslee i da ne treba da trae svoje muzike korene u rok muzici, muzici koja odbacuje hrianska verovanja i vrednosti. Danas postoji preko pet hiljada crnakih kompozitora i izvoaa. Ove informacije su znaajne zbog toga to pokazuju da crnaka muzika i muziari vie ne treba da se upuuju na rok anr. Negro spirituals, ma koliko lep moe biti, predstavlja tuno ali znaajno poglavlje u istoriji crnakog naroda. Njegov doprinos religioznoj muzici nije u potpunosti priznat. Jedan razlog to crnci tee da gravitiraju ka rok muzici i prisvajaju ga kao svoje muziko "naslee" jeste taj to rok nema negativnu asocijaciju koju spirituals ima. Crnaki rok muziari i izvoai su cenjeni zbog svog talenta i opisuju se kao uspeni

5

Nevilla Ottley, Some Famous Black Composers Born Before 1850 (Washington, DC, 1994), pp. 1-12.

282

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

pojedinci koji doprinose muzikoj sceni. Zato postaju ikone i uzori za one crnce koji tee da se uzdignu iznad iga prolosti. Rok muzika i afriko muziko naslee. Preovladavajua pretpostavka da je rok muzika legitimni izraz afriko-amerikog naslea ignorie znaajne razlike koje postoje izmeu njih. Afriko-ameriko muziko naslee je preteno melodijsko i zasnovano je na ritmu dijalekta. Rok muzika, s druge strane, zasnovana je na bitu koji zasenjuje i dominira svim drugim muzikim elementima. Korene rok bita treba traiti ne u religioznoj muzici afriko-amerikog naslea, nego u sekularnoj i esto nereligioznoj muzici poznatoj kao "ritam i bluz". Ta muzika je postala izraz onih crnaca koji su skrenuli sa puta ili odbacili hriansku veru. eleli su da postanu potovani zabavljai svirajui sekularnu muziku. Raspoloenje bluza je tuga, naglaena pravilnim, tekim bitom. Naglasak je na zadovoljstvima ovoga sveta, osobito na uivanju u nedoputenom seksu pre ili van braka. Posle drugog svetskog rata zabavljai belci, fascinirani bitom bluza, poeli su da kopiraju ovaj muziki stil i dodali instrumente kao to su elektrine gitare, bas i bubnjevi. Uskoro su tu muziku popularisali pevai kao to je Bil Heli, ak Beri, Bdi Holi i pogotovo Elvis Prisli. Iz te fuzije rodio se novi muziki stil - rok end rol. On se od bluza razlikuje po svom konstantnom bubnjarskom bitu koji ga ini privlanim za igru. Razlika koju nalazimo u afriko-amerikoj muzici izmeu religioznog negro spirituala i sekularnog, nereligioznog rok end rola podsea nas na jednostavnu injenicu da u svim kulturama moemo da oekujemo da naemo neku muziku koja je prohrianska i neku koja je anti-hrianska u svojim vrednostima. To je posledica pada ljudskog roda koji je prisutan u svakom vremenu, zemlji i kulturi. "Jer svi sagrijeie i izgubili su slavu Boiju" (Rim. 3:23). Rok nasuprot muzikom nasleu. Ako se blie pogledaju karakteristike afrikoamerikog muzikog naslea i karakteristike rok muzike, otkrie se znaajne razlike. Dok muziko naslee uva i neguje jedinstvo, rok muzika stvara podelu i vri uticaj na buntovne stavove prema moralnim vrednostima i nepotovanje autoriteta. Moda slinost postoji zbog injenice to je bubanj kljuni instrument u obe situacije. Istina je ta, da osim upotrebe bubnja, ne postoji vie nita zajedniko. U afrikoj tradiciji bubnjevi se smatraju "drutvenim bubnjevima" koji govore jezikom koji je razumljiv za ljude te kulture. Oni imaju svoju funkciju i socijalnu svrhu. Oni slue kao sredstvo komunikacije - signaliziranje, igra, zabava, rituali i druge ceremonije. ak se i telo koristilo kao bubanj da bi se proizvodio ritam.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

283

U rok muzici bubnjevi su takoe kljuni instrument jer stvaraju statiku punktuaciju kroz neprestano udaranje koje je tako karakteristino za tu vrstu muzike. Iako veina ljudi koristi izraze "ritam" i "bit" naizmenino, postoji tehnika razlika izmeu ova dva izraza. "Bit" je vertikalan po strukturi i, po definiciji, je pravilno ponovljeno pulsiranje, kao otkucaji srca. "Ritam", s druge strane, je horizontalan po strukturi i rezultat je kombinacije dugih i kratkih notnih vrednosti koja stvara neprekidno kretanje napred. Naunici povezuju poreklo rok muzike sa afrikim bubnjem zbog kompleksnih ritmova za koje se takoe kae da prizivaju natprirodna zla bia. Jesu li bubnjevi zli? Mit da su bubnjevi zli potekao je od evropskih misionara koji su otili u Afriku i koji nisu mogli da uspostave vezu sa tom kulturom. Afriku su nazivali "mranim kontinentom" ne samo zbog boje koe njenih stanovnika, ve "uglavnom zbog toga to je ostali svet znao veoma malo o geografiji i narodima ovog ogromnog kontinenta, osobito u oblasti juno od pustinje Sahare.6 Bubnjevi su bili i jo uvek su integralni deo afrike kulture. Meutim, poto misionari nisu razumeli zamreno sviranje bubnjeva i zbog toga to su se ponekad koristili u vudu i drugim obredima koji su imali veze sa spiritizmom, bili su smatrani zlim. Poto nisu uspeli da shvate afriku muziku kako je trebalo, misionari su zamenili tu tradiciju onim evropskim standardima koji su njima bili poznati. Dakle, ova akulturacija pokuala je da Afrikancima oduzme jedan od najvanijih elemenata njihove kulture. Ako se posmatra moe se uoiti da svi bubnjevi nisu napravljeni jednako i da nemaju svi istu funkciju. Na primer, autentini afriki bubnjevi su napravljeni od drveta i ivotinjske koe. "Mogu se svirati na religioznim ceremonijama drutvenih okupljanja, tradicionalnim plesovima za deje igre, za rad i za rat."7 Ono to misionari nisu shvatili jeste da, kao instrument, bubanj nije grean sam po sebi i da je ritam bubnja samo jezik - sredstvo komuniciranja koje moe da ode mnogo dalje nego ljudski glas zahvaljujui prirodi svoje akustike. U stvari, bubanj je za Afrikance ono to su ofar ili truba bili za Izraelce. Dve vrste bubnjeva. Izgleda da su danas bubnjevi najkontroverzniji od svih instrumenata. To je delom zbog njihove tradicionalne povezanosti sa prizivanjem zlih duhova, a delom zbog naina na koji se koriste u rok muzici da stvore njen neprestani bit.

6 7

Jeff Todd Titon (note 1), p. 64. Claire Jones, Making Music: Musical Instruments in Zimbabwe Past and Present (Zimbabwe, 1962), p. 146.

284

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

U zapadnjakoj muzici, meutim, ima dve kategorije bubnjeva - sa odreenom visinom (timpani, elini bubnjevi, tam-tam itd.) i sa neodreenom visinom (dobo sa spiralnom icom, bongos, "baterija" (drum kit) o kojima se esto govori kao o "trap set" itd.). "Baterija" (bas, tam-tam, dobo sa spiralnom icom, ineli i kontraineli) potie od evropskih vojnih instrumenata za orkestar koji marira i uzrok je rasprave danas. 1920-tih dez bubnjari su eksperimentisali sa jednom osobom koja svira nekoliko instrumenata koristei noge kao i ruke. Kako su tehnologija i tehnika napredovale u toku narednih godina, "baterija" je postala jedna od glavnih komponenti popularne muzike, rok sastava, dez ansambala i ak gospel muzike. Zanimljivo je zapaziti da se na tim bubnjevima svira uglavnom sa tapiima i batiima, dok se na afrikim bubnjevima svira rukama. U svetlosti ovoga, naredna diskusija o bubnjevima odnosi se na "bateriju", a principi koji su citirani takoe se odnose na elektronske instrumente - sintisajzere, bubnjarske maine i sve druge koji proizvode zvuk akustinih instrumenata. Efekti rok muzike. Roenje roka uticalo je na razliite kulture po itavom svetu. U stvari iroko rasprostranjena popularnost roka izaziva postepeni gubitak mnogih kulturnih tradicija i nestajanje drutvenih obiaja. U poetku kada je "pop muzika" 1950-tih bila nazvana "rok end rol", jo uvek je pokazivala neke karakteristike "dobre" muzike. Melodija je jo uvek bila dominantni element. U roku od nekoliko godina, meutim, naglasak se pomerio od glave (melodije) na telo (ritam) i u poruci, zvuku i nijansi. Rok muzika je stekla popularnost kada su Bitlsi doli u Ameriku 1964. godine donosei sa sobom bubnjeve, pojaane instrumente i "bit" koji je postao dominantni element, potpuno potiskujui melodiju i harmoniju. ak i spelovanje imena - BITlsi - najavljivalo je dolazak novog tipa muzike koji e uskoro privui ljude po celom svetu. Rok je vrsta muzike koja je stvorena da se oseti a ne da se uje - muzike koja e anestetizovati ula ljudi iz svake kulture. Kako je rok otvrdnjavao tokom godina, hipnotiki bit je poplavio sve anrove muzike, ukljuujui i gregorijansko pojanje, najmonotoniju od sve sakralne muzike. Pored hipnotikog bita dodata je jo jedna dimenzija da bi se osigurala totalna kontrola uma - video snimci. Dok se telo bombarduje pulsiranjem bita, um se hipnotie brzom fluktuacijom svetlosti na video-snimku. Na primer, kada je televizor ukljuen u mranoj sobi, moe se bolje primetiti stroboskopski efekat svetlosti na zidu. To je zbog frekvencije sa kojom se scene menjaju. Iako efekat nije toliko primetan u sobi sa svetlom, rezultat je isti zbog toga to su oi fokusirane u jednom pravcu - u pravcu treperenja svetlosti.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

285

Oktobra 1999. dr. Nil Nidli pojavio se u programu "Zdravlje za ceo ivot" na mrei Tri anela. Prikazao je iz svoje knjige Dokaz pozitivan sedamnaest opasnosti od gledanja zabavnih ou-programa, kao to su MTV, sa treperavom svetlou koju on naziva "brzom promenom referentne scene". Tih sedamnaest opasnosti su: hipnoza smanjeno interesovanje za itanje i uenje smanjena snaga mozga promovisanje loih ivotnih navika (puenje, pijenje, jedenje, moral itd.) gojaznost poveano sanjarenje smanjena kreativnost smanjena mo razluivanja - nesposobnost da se odvoji dobro od zla uslovljavanje za neadekvatno reagovanje (smejanje kada se vidi silovanje i zloin) olako shvatanje nasilja razdraljivost poveana agresivnost pospeivanje seksualne aktivnosti zavisnost smanjeno vreme za produktivnost smanjeno vreme za porodicu nepovoljan efekat na duhovno interesovanje Efekti "brze promene referentne scene" paralelni su sa jo jednim fenomenom rok muzike koji se naziva "ukljuivanje". Ono izaziva telo da se izlae zbrci i alarmu, perceptivnim tekoama, smanjenoj moi izvravanja zadataka (u koli i na poslu), hiperaktivnosti i nespokojstvu, smanjenoj sposobnosti donoenja odluka i gubitku energije bez nekog oiglednog razloga.

286

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

Tu je takoe i pad eera u krvi (koji je izvor ishrane za mozak) koji, posle odreenog perioda, dovodi do strukturalnih promena u modanim elijama. To kasnije ini telo nesposobnim da pravi razliku izmeu onoga to je dobro ili onoga to je tetno i nadalje oteuje sposobnost donoenje moralnih odluka. Taj mentalni efekat je znaajan za nau sledeu diskusiju o stilovima bogosluenja. Pravo poreklo rok muzike. Iako se roenje rok muzike smeta u 1950-te, fenomen rok muzike nije nov. Biblija nas navodi na zakljuak da je nametljivi hipnotiki bubnjarski bit, koji je tako nepovoljno uticao na ljudski rod, potekao od Lucifera, krunskog dela stvaranja na nebu. "Bio si u Edemu vrtu Bojem...onaj dan kad si se rodio nainjeni ti bie bubnji tvoji i svirale" (Jez 28:13). Sotona je eleo da se izjednai sa "Najviim" pobunom i prevarom. Na kraju je bio izbaen s neba i od tog dana on se trudi da okleveta Boji karakter i da izbrie Njegov lik u ljudima. Cilj mu je da uree svoj vlastiti lik na karakteru svakog pojedinca. To se moe videti posebno u pobunjenikom i izopaenom ponaanju koje izaziva rok muzika. Uticaj rok bita nije novi fenomen. Neke od karakteristika rok muzike postojale su jo u vreme Mojsija. itamo da je na povratku u izraelski logor nakon primanja deset zapovesti na gori Sinaj Isus Navin rekao Mojsiju: "Vika ubojna u okolu." Ali on je rekao: "Nije to vika kako viu koji su jai, niti je vika kako viu koji su slabiji, nego ujem viku onijeh koji pjevaju. I kad doe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnjevi Mojsije." (2.Mojs. 32:17-19). Izrailjci su igrali oko zlatnog teleta uz zvuk udaranja u bubnjeve. Mnogo vekova kasnije igra Irodijadine keri je uticala na smrt Jovana Krstitelja. Biblijski primeri kao to su ovi pokazuju da ritmika, plesna muzika postoji ve dugo vremena i da je igrala znaajnu ulogu u bodrenju suprotstavljanja Bojoj volji i moralne izopaenosti. Oboavanjem zlatnog teleta Izraelci su odbacili Boga Stvoritelja i Spasitelja, birajui da umesto Njega oboavaju predmet njegovog stvaranja. Iako su tek bili izali iz egipatskog ropstva, Izraelci su bili jo uvek u ropstvu tom kulturnom uticaju. Oponaali su idolopokloniko oboavanje koje su tako dugo gledali igrajui ritmike igre koje su nauili u Egiptu. "Svetina" koja se pridruila Izraelcima nesumnjivo je uticala na njihov otpad. Iako je njihovo oboavanje zlatnog teleta bilo puno duha, oni nisu bili duhovni. Duhovnost se pokazuje u stavovima i ponaanju koji se podudaraju sa stavovima i ponaanjem koji su biblijski prihvatljivi za Boga. Dva stara stila bogosluenja. Nasuprot ovom zamisliemo jedan drugi sasvim drugaji prizor, naime, posveenje Solomunovog Hrama. Kae nam se da svi pevai

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

287

Leviti "koji pjevahu, slono jednijem glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda...podizahu glas uz trube i kimvale i gusle, hvalei Gospoda da je dobar, da je dovijeka milost njegova, tada se napuni oblaka dom Gospodnji" (2.Dnevn. 5:13,14). Muzika levitskog hora i muzika oboavalaca zlatnog teleta su bile sline u smislu da su obe angaovale glasan i emocionalan odgovor. Meutim, oigledna razlika meu njima je to je jedna izraavala pravo oboavanje Boga a druga krivotvoreno. Znaajno je da je Isus Navin u poetku zapazio muziku upuenu zlatnom teletu kao ubojnu viku. Takav opis sasvim odgovara treteoj buci rok koncerata. Za razliku od pevanja na posveenju Hrama, Bog nije bio prisutan prilikom oboavanja zlatnog teleta zato to je to bilo oboavanje idola kojeg je nainio ovek. Bog je objavio: "Nainie tele kod Horiva, i klanjahu se kipu. Mijenjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu. Zaboravie Boga, spasitelja svojega" (Ps. 106:19-21). Njihova muzika je bila spoljanji izraz unutranjeg stanja. "Buka" njihove muzike je bila kakofonija zvuka - nesklad, galama, komeanje, disharmonija, divljatvo i nered. Isti karakteristini stavovi - komeanje, disharmonija i ponaanje prisutni su i danas u rok muzici koja je krivotvoreno bogosluenje. Dva dananja stila bogosluenja. Dva stila bogosluenja postoje jo i danas. Jedan je poznat kao konzervativni stil a drugi kao liberalni stil. Crkvena muzika u konzervativnom stilu bogosluenja potie iz evropske tradicije i sastoji se od himni, klasike i neto savremene hrianske muzike. Orgulje i klavir su glavni instrumenti koji je se koriste, iako su tu i drugi instrumenti. Suprotno onome to neki ljudi kau, muzika ovog stila bogosluenja nije mrtva niti dosadna. Naprotiv, neki muziki komadi koji su najivlji, najlepi i najpodsticajniji spadaju u ovaj stil. Faktor koji to odreuje jeste dinamian, struan i duhovan voa pesme koji moe da nadahne crkvu da peva celim srcem. Liberalni muziki stil, s druge strane, je vie pentakostalan i po prirodi improvizatorski. Obino se sastoji od gospel muzike koja podstie na lupkanje nogom, pljeskanje rukama i njihanje telom. Meu instrumentima tu su bubnjevi, elektrine gitare i sintisajzeri koji su pridodati klaviru i orguljama. U veini sluajeva muziari (i neki pastori), iako veoma talentovani u drugim podrujima, imaju malo ili nimalo muzikog obrazovanja; zato sviraju ili pevaju uglavnom po sluhu. Poto neki muziku u takvom kontekstu pogreno nazivaju muzikim "nasleem", elja za ouvanjem kulture ponekad ide do krajnosti. "Crnaka muzika" je vie ili manje etiketa koja se prikauje nekom muzikom stilu ili zvunosti koji su obino povezani sa afriko-amerikom kulturom zbog toga to nose izvesne etnike karakteristike - sloeni metar (o kome se ponekad govori kao o

288

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

dugakom metru), bogate harmonije, ritam, sinkopiranje, improvizacija, izvijanje i nagla promena jaine nota, ukraavanje, bluz note i slino. Neki misle da su savremeni stilovi naslee zbog ovih karakteristika i zbog toga to ih populariu crnaki umetnici. Po definiciji, meutim, muzika "naslea" (heritid) je ono to se predaje sledeim generacijama. To teko da moe biti sluaj sa razliitim verzijama savremene rok muzike. Ona se s pravom naziva "savremena" jer se odvaja od afrikog i evropskog muzikog naslea. Pokazali smo da postoji radikalna razlika izmeu muzike naslea negro spiritualsa i rok muzike. Meu raznim etnikim i religioznim grupama danas postoji tendencija da se njihova kultura oboava preko ikona, simbola i muzike koja ih najbolje predstavlja. Oni smatraju bogosluenje manje znaajnim ako se ne uklapa u njihove kulturne vrednosti i lini ukus. Kao da zaboravljaju da je kultura, kao i sve drugo na ovome svetu, umrljana grehom. To znai da se kultura mora testirati normativnim autoritetom Pisma, a ne obrnuto. "Jezik" i "dijalekt" muzike. Nakon to sam neko vreme pomno razmiljala o tekuoj raspravi o stilovima bogosluenja, mislim da uzrok problema ne mora nuno biti sam stil bogosluenja, ve muziki "jezik" i "dijalekat" koji se koriste. Jezik je komunikacijsko orue nainjeno od renika koji je razumljiv i smisaon za sluaoca. "Dijalekat" povezan sa jezikom jeste ono to grupie ljude zajedno i postaje njihov identifikacioni znak srodstva. Svako ko govori jezik sa razliitim dijalektom obino se naziva "strancem". Kada je Pavle navodio "jezike" kao jedan od duhovnih darova, najverovatnije je mislio ne samo na sposobnost govorenja razliitim jezicima nego i dijalektima. Da bismo bolje ilustrovali ovu stvar, razmotriemo razliite vrste "jezika" koji postoje u okviru istog jezika. Na primer, postoji pravni jezik, ulini jezik, profesionalni jezik, sportski jezik, akademski jezik, muziki jezik i tako dalje. Ako se renik bilo kog od gornjih "jezika" konfigurie tako da ne mogu svi da ga razumeju, onda on postaje "strani jezik" i potpuno je beskoristan za sluaoca. Isto vai i za muziku. Na primer, ono to je poznato kao "ebonska" ili "crnaka" muzika uvuklo se u crkvu i promenilo "jezik" i "dijalekat" muzike od sakralnog u komercijalno zvuanje. Rezultat toga je da je roena nova muzika kultura koja se opire i odbacuje evropsku muziku tradiciju, pogotovo kada se ona uzdie kao "standard" za ocenjivanje muzike. Psiholoki oiljci koji potiu iz ovog sukoba jo nisu zaceljeni. Ovaj sukob uticao je na bogoslubeno iskustvo mnogih. "Zidovi razdvajanja podignuti su izmeu belaca i crnaca. Ovi zidovi predrasude sruie se sami od sebe kao zidovi Jerihona kada

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

289

hriani budu posluali Re Boju koja im zapoveda vrhovnu ljubav prema njihovom Tvorcu i nepristrasnu ljubav prema njihovim blinjima."8 Pouavanje. Na bogosluenju je operativna re pouavanje. Ako je muziki "jezik" stran crkvi, onda je irelevantan i besmislen i postaje kao "zvono koje zvoni i praporac koji zvei". Poruka je izgubljena i crkva nije pouena. To je jedan razlog to je Katolika crkva konano dopustila da se misa vri na narodnom govoru. Ako je muziki jezik stran crkvi, kako on moe biti pouan? Kada prinosimo nau muziku sa Duhom i sa razumevanjem, nebeski muziari nam se pridruuju. Bog oekuje od nas da kultiviemo svoje glasove da bismo mogli da govorimo i pevamo na nain koji svi mogu da razumeju. Muzika na bogosluenju mora biti pouna za crkvu. Kada se predstavlja u formi koja je strana sluaocu, ona je besmislena. To ne znai da je sve prikladno za bogosluenje ako je izraeno idiomom kulture. Kao to smo primetili ranije, naa kultura mora biti testirana Pismom, a ne obrnuto. Naalost, esto u pokuaju da se istakne kulturni identitet, on sam postaje predmet oboavanja. Opasnost od etnikog ponosa. Zanimljivo je zapaziti da su pre pokreta za graanska prava propovednici propovedali doktrine crkve ne obazirui se na etnike razlike. Ali posle pokreta za civilna prava mnogi propovednici su upali u zamku kulturalizma i poeli su da propovedaju o atributima rase umesto atributima hrianstva. Tako su roeni pojmovi "crnake sile" i "crnake svesti". Hrianstvo je poelo da se takmii sa kulturom. Muzika je poela da odraava i tu filozofiju. Moramo biti svesni zarobljavajueg uticaja etnikog ponosa kojeg neprijatelj koristi da bi skrenuo panju od Boga. Hrianski principi prevazilaze kulturne granice zbog toga to je krv Isusa Hrista bila prolivena za svaku osobu svake rase i svake kulture. ta vrede te stvari u svetlosti spasenja? Isus Hristos je uio da nema teritorijalnih linija, kasti ili etnikog ponosa u Bojem carstvu. 1969. aranman Edvina Hokinsa pesme "O, srean dan" (Oh Happy Day) preao je liniju. Nikada pre toga nije se neka "religiozna" pesma ula na svetovnim radio programima "Top 40", a da ne govorimo o tome da je postala hit broj jedan. Otada su se pojavile mnoge kompanije za pravljenje religioznih snimaka. Pruale su prilike jo mnogim crnakim umetnicima da se ukljue u religiozni rok. Kako su se razne rok grupe pojavljivale posle debija Bitlsa, njihova muzika i nain ivota promenili su se na gore. Droge, seks, nasilje i sve vrste nemorala poeli su da vladaju u kulturi mladih i dostigli svoj zenit na Vudstok koncertu 1969. U to vreme

8

Ellen G. White, The Southern Work (Washington, D c, 1966), p. 43.

290

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

neki mladi ljudi koji su tragali za neim boljim a nisu ga nalazili, odluili su da "oprobaju Isusa". Tako je nastao "Isusov pokret". Mladi irom zemlje poeli su da se "pale" za Isusa pevajui religiozne pesme sa rok bitom kojeg su toliko voleli. To je obeleilo poetak industrije savremene hrianske muzike ili kako to mi nazivamo "pop gospel" muzike. Kako je rok muzika ula u crkvu. Kako je rok muzika mogla da ue u crkvu? Glavni razlog je slabo duhovno vodstvo pastora koje je lako zanela popularna potranja. Pavle je upozorio da "e doi vrijeme kad zdrave nauke nee sluati, nego e po svojijem eljama nakupiti sebi uitelje, kao to ih ui svrbe, i odvratie ui od istine, i okrenue se ka gatalicama" (2.Tim. 4:3,4). Popularni pritisak moe da zanese slabe voe, kao to je ilustrovano primerom Arona. On se bojao za svoju sopstvenu bezbednost i zato je popustio pred hirovima Izraelaca. Da se Aron drao principa, najverovatnije da je mogao da sprei otpad na gori Horiv. "Koliko se esto u nae dane ljubav prema zadovoljstvu preruava u "oblije pobonosti"! Religija koja doputa ljudima da se, potujui bogoslubene obrede, posvete sebinom ili ulnom uivanju, i danas je za mnoge ljude prijatna kao i u dane Izraela. A ima jo uvek savitljivih Arona koji e, zauzimajui autoritativne poloaje u crkvi, popustiti eljama neposveenih i tako ih ohrabriti da gree."9 Kada su voe slabe ili se plae da zauzmu stav, onda tee da poputaju hirovima i eljama vernika. Umesto da vode, oni su voeni, prouzrokujui veni gubitak samih sebe kao i veni gubitak ljudi koji su im bili povereni. Danas, kao i u dane Izraela, problem vodstva je vei nego lanstva. Kada voe ne vode narod stazama pravednosti, oni im doputaju da idu stazom samounitenja. Crkvene voe treba da shvate da, iako neki muziki stilovi odraavaju "jezik" i "dijalekt" odreenog naroda, ne moraju da predstavljaju principe Boje Rei. esto je u savremenoj hrianskoj muzici sveto pomeano sa svetovnim, zato to je krajnja briga u stvari prodaja, a ne spasenje izgubljenih grenika. Muzika koja se pravi radi profita, zabave i senzacionalizma ne pospeuje duhovni rast. Naprotiv, ona slabi intelektualne i moralne sile, otupljuje nae potovanje onoga to je sveto i ima nepovoljan uticaj na molitveni ivot i itanje Biblije. U mnogim sluajevima duh i nain na koji se savremena hrianska muzika izvodi odraavaju zabavnu sredinu sekularnog koncerta, nonog kluba, diskoteke itd. Muzika zvui kao R & B, rok, rep, dez, kantri vestern ili neki drugi pop anr. Ona je preplavljena ulnim harmonicima koji zaslepljuju, uzbuuju i navode na njihanje.

9

Ellen G. White, The Story of Patriarchs and Prophets (Mountain View, CA, 1958), p. 317.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

291

Kada se sveto pomea sa nesvetim i postane deo naeg bogosluenja, ono postaje rtva sa manom koju Bog ne moe da prihvati. ak i u Isusovo vreme sistem je postao toliko iskvaren da je Gospod izrazio svoje pravedno negodovanje isterujui menjae novca iz Hrama zbog toga to su komercijalizovali Boji dom. I danas postoji ista potreba da se zatiti ast i svetost bogoslubenog mesta, ukljuujui muziku. Crkvene voe moraju da ue svoje crkve kako da slue Bogu u lepoti svetosti objanjavajui im osnovne principe svete muzike. Deo 2 Principi sakralne muzike Muzika je Boji dar ljudskoj porodici. Ona je mono oruje koje moe da uzdigne, poui, nadahne, evangelizira, potkrepi doktrine i verovanja, podini nekultivisane crte karaktera i promovie sklad. Ona moe da uree rei u seanje i da utisne u srce duhovne istine. Moe da slui kao oruje protiv obeshrabrenja i da donese nebesku radost dui. Prepoznavanje "dobre" muzike koja iskazuje poast Bogu za neke moe biti lake nego za druge. Sledei elementi dobre muzike treba da slue kao vodi za one koji su zainteresovani za potpunije razumevanje onoga to sainjava sakralnu muziku koja iskazuje poast Gospodu. Jedinstvo. Prva karakteristika sakralne muzike nalazi se u 2. Dnevnika 5:13 gde nam se kae da pevai Leviti "slono jednijem glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda".10 Postojalo je oigledno jedinstvo i harmonija u zvuku njihove muzike. Glasovi i instrumenti su se stapali. Jedinstvo je vitalno u hrianskoj muzici. Karakteristika veeg dela savremene muzike je improvizacija. esto instrumenti i vokalni solisti improvizuju, komponujui i svirajui ili pevajui istovremeno na licu mesta. estoki sastavi su poznati po tome "da rade svoju stvar", usklaujui se ali ne na neki planirani nain. Muzika izvoenja su esto poplavljena ili motivisana senzacionalizmom (vokalna gimnastika, preterana upotreba ukraavanja, jurnjave po klavijaturi, zasieni akordi itd.) da bi se zasenilo, uzbudilo ili navelo na njihanje, pljeskanje itd. Takva muzika se karakterie polarizacijom i neskladom a ne "jednim glasom koji hvali" kao kod sakralne muzike. Vebanje je potrebno da se predstavi najbolja muzika Gospodu. Neki hriani veruju da je vebanje da bi se hvalio Gospod nepotrebno zato to pevanje treba da

10

Podvukao autor.

292

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

bude prirodno. Stav da je nekoliko minuta horske vebe pre slube dovoljno teko da moe da odrazi znaaj koji Biblija polae na muziku. Da bi postigli jedinstvo muziari moraju da imaju znanje i razumevanje prirode i funkcije njihovog instrumenta u izvoenju muzike, osobito bubnjeva. Oni treba da shvate da bubnjevi treba da budu orkestrirani da dodaju "boju" muzici a ne da budu glasni i da nadjaaju ili odvrate panju od poruke muzike. Kada instrumenti nadvladaju melodiju, harmoniju i tekst do te mere da se poruka izgubi, onda izvoenje ne pouava sluaoca zato to nema "jednog glasa koji hvali". Re u centru. Druga karakteristika sakralne muzike je njena "usredsreenost na Re". Ona pomae da se uje Re Boja jasnije. Sakralna muzika koja se izvodi pred Gospodom i koju slua Njegov narod treba da ojaa poruku evanelja a ne da mu snizi vrednost. Biblija nam kae da "vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje rijeju Bojom" (Rim. 10:17). Muzika bi trebalo da doprinese sluanju poruke Boje Rei koja izgrauje veru. To znai da zvuk muzike mora da bude u skladu sa reima. Biblijske istine se sluaju u reima i muzika ne sme da iskrivi ili gurne u pozadinu "rije istine" (Kol. 1:5). Ako su jaina zvuka ili disonanca muzike takvi da se rei ne mogu uti jasno, onda celo izvoenje postaje apsurdna i omalovaavajua radnja. Hvala i zahvalnost. Trea karakteristika sakralne muzike je njeno hvaljenje i zahvaljivanje Bogu. Hor u Hramu "slono jednijem glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda" (2.Dnevn. 5:13). 11 Pismo nas mnogo puta poziva da pevamo hvale Gospodu sa zahvaljivanjem (Ps. 7:17; 47:6-7; 18:49; Sudije 5:2; Jezdra 3:10; Jer. 20:13). Savremena hrianska muzika stavlja znatan naglasak na hvali, ali je malo onih pesama koje izraavaju hvalu koja ima smisla. Neke od njih su otrcane, plitke, proste i zabavne. Dok himne Biblije uzdiu veliinu Boju i Njegova mona dela, vei deo savremene muzike koristi stalno prvu i drugu linu zamenicu. Prva zapisana pesma u Bibliji ima ove znaajne rei: "Sila je moja i pjesma moja Gospod, koji me izbavi" (2. Mojs. 15:2). Mojsije govori o Bogu kao "mojoj pesmi" zbog toga to je cela pesma posveena u ast Bogu i namera joj je da Ga hvali za izbavljenje Njegovog naroda.

11

Podvukao autor.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

293

Moe li se to rei za "hriansku" rok muziku koja se karakterie bitom, ritmom, glasnou i sinkopiranjem? Da li takva muzika izraava istotu, velianstvo i svetost Boga? Da li ona slavi Boja velianstvena stvaralaka i spasonosna dela? Muzika o Bogu treba da bude kao Bog, da Ga odraava i da prenosi neto od lepote Njegovog karaktera. Sluba Gospodu. etvrta karakteristika sakralne muzike je njen cilj da slui Gospodu, to je suprotno zabavljanju sluaoca. Razliku izmeu to dvoje zapaaju i slualac i izvoa. Sakralna muzika koja slui Gospodu uzdie Njegovu svetost i velianstvo, dok zabavna muzika tei da svrati panju na muziara. Kao to Dejkob Aranca istie, "muziar postaje jo jedna muzika zvezda i glavna atrakcija umesto Gospoda. U takvim sluajevima Isus je samo platforma za muziara da se pokae. To bi bilo kao kad je Isus ulazio u Jerusalim jaui na magarcu, a da narod aplaudira magarcu. Kako ludo i tuno!"12 U svojoj knjizi Filozofija crkvene muzike, Robert Begland pie: "Ako je zabava prvenstveni cilj crkvene slube onda je muzika koja prvenstveno zabavlja prikladna. Meutim, vri se veliki pritisak da se razvije biblijski zasnovani argument koji zagovara zabavu kao primarni (ili ak sekundarni) cilj u crkvenoj slubi."13 Postoji jasna razlika izmeu sakralne muzike koja slui Gospodu i takozvane "hrianske" muzike koja zabavlja sluaoca kod kue ili u crkvi. "U prvoj (slubi) muziar i slualac su ganuti muzikom, boanskim karakterom koji ona odraava i jasnom porukom teksta. U drugoj (zabava) muziar i publika ganuti su izvoaevom sposobnosti da prenese, utie, kontrolie i nadahne. U slubi sredstvo privlai panju na predmet muzike. U zabavi sredstvo ini da ia bude na njemu samom."14 Muzika je ili sakralna ili sekularna. Sveto ne bi trebalo da se mea sa profanim. "I narod moj neka ue to je sveto to li nije sveto, i neka ih ue raspoznavati neisto od istoga" (Jez. 44:23). Ovaj biblijski imperativ vai i za muziku. Ne postoji tako neto kao "gospel dez" ili "hrianski rep" ili "hrianski rok". Takve etikete su oksimoron. Pretpostaviti da muzika koja promovie perverziju moe da postane medijum koji objavljuje spasenje samo time to e promeniti svoju etiketu i tekst jednako je verovanju da avo moe da postane Spasitelj samo promenom opisa svog posla.

12

Jacob Aranza, More Rock Country& Backward Masking Unmasking (Shreveport, LA, 1985), p. 44. 13 Robert Berglund, A Philosophy of Church Music (Chicago, 1985), p. 20. 14 Frank Garlock and Kurt Woetzel, Music in the Balance (Greenville, SC, 1992), p. 178.

294

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

Evanelje je radosna vest da je Isus pretrpeo nehumano zlostavljanje da bi ostvario nae spasenje. Trivijalizovati poruku evanelja meajui je sa onim to je svetovno (komercijalizam) nije samo svetogre, nego je i uvreda za veliinu Hristove rtve pomirenja. Rep "muzika" je ritmiki govor koji se suproti biblijskom uputstvu da se "peva" i pravi "melodija". Neprijatelj ne eli da "pevamo Gospodu", pa je napravio krivotvoreno pevanje. Naalost, ima onih koji se zanose verovanjem da takva muzika moe da se upotrebi za dovoenje drugih Hristu. Bog nije nikada niti e ikada upotrebiti avolje orue da bi privukao grenike k sebi. "Uvek postoji opasnost kada se obino pomea sa svetim da se obinom dopusti da zauzme mesto svetog...Kada se neto emu se moe prigovoriti pomea sa svetom stvari...(Boji) blagoslov ne moe da poiva na poslu koji se radi."15 Poboan ivot. Peta karakteristika sakralne muzike je njena sposobnost da ohrabri disciplinovano, pobono ivljenje. Otkrivanje Boje volje za na ivot trebalo bi da bude stalna briga svakog ozbiljnog hrianina. "Jer je ovo volja Boija, svetost vaa" (1. Sol. 4:3). Posveenje ne dolazi lako. Ono se ne predaje hrianima na tanjiru. "Hrianski ivot je bitka, a ne festival; sukob, a ne koncert. To je stalna borba protiv sila zla i zahteva budnost, disciplinu, rtvu i duhovnu reenost. Da li te tvoja muzika vodi u tom pravcu ili je razneena, lakoumna i sentimentalna? Da li ti pomae da usredsredi svoj um na stvari koje su "istinite ...potene ...pravedne ...preiste ...preljubazne ...slavne"? (Fil. 4:8)"16 Sakralna muzika nam pomae da ivimo u svetu a da ne postanemo deo njega (1. Jov. 2:15). To je hrianski izazov u svim vremenima. Danas taj izazov postaje jo ei, jer se na hriane sa svih strana vri pritisak da se prilagode onim filozofijama, standardima, vrednostima i nainu ivota koji su dijametralno suprotni filozofiji, standardima, vrednostima i nainu ivota koji su predstavljeni u Pismu. Sakralna muzika bi trebalo da nas nadahne da obnovimo svoje predanje Gospodu i da kaemo: "elim da budem, dragi Spase, potpuno Tvoj; naui me kako, naui me kako."17 "Koji glas uje u svojoj muzici? Da li je njegov uticaj ulan ili duhovan? Da li se ini da ima svoje korene u ovome svetu ili na nebu? Da li podstie iste ili neiste elje? Da li te navodi da eli vie ili manje svetovnih vrednosti? Da li je bezbonim ljudima ona prijatna ili im je neprijatna? Da li ona pomae ili spreava elju da se

15 16 17

Ellen G. White, Testimonies for the Church (Mountain View, CA, 1962), vol. 8, p.88. John Blanchard, Pop Goes the Gospel (Durham, England, 1991), p. 164. The Seventh- day Adventist Hymnal (Washington, D C, 1985), Hymn no. 308.

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

295

oslobodi svetovnog naina ivota? Ovde nema neutralnosti - Biblija jasno kae da "koji hoe svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Boij postaje" (Jakov 4:4). Pitanje nije u sutini ta ti se dopada, nego koga voli."18 Muzika prikladna za nebo. esta karakteristika sakralne muzike jeste njena prikladnost za nebo - domovinu muzike. Bog je otkrio apostolu Jovanu da e biti muzike na nebu. U jednom od stihova Pisma od kojih najvie zastaje dah kae nam se da e se sva stvorenja na nebu i na zemlji udruiti u pevanju: "Onome to sjedi na prijestolu, i jagnjetu blagoslov i ast i slava i drava va vijek vijeka" (Otkr. 5:13). Da li je muzika u kojoj uiva prikladna da hvali Boga na nebu? Da li daje nepodeljenu slavu "Jagnjetu koje je zaklano"? (Otkr. 5:12). Moe li da zamisli da tu muziku sviraju ili pevaju nebeska bia? Moe li sebe da zamisli kako peva istu pesmu dok stoji pred neopisivim velianstvom trojednog Boga? Vano je da imamo na umu da je "nae ivljenje na nebesima" (Fil. 3:20) i da svaki aspekt naeg ivota, ukljuujui nau muziku, treba da bude pripremanje za to slavno iskustvo. Zakljuak Kulturna raznolikost je otpoela kad je Bog pobrkao jezike kod vavilonske kule i potom "ih Gospod rasu odande po svoj zemlji" (1. Mojs. 11:8). Svaka grupa ljudi postala je relevantna u svojoj sopstvenoj jedinstvenosti. Njihov znak identiteta ogleda se u njihovoj muzici, jeziku, dijalektu, ponaanju, idejama i vrednostima koje se ue i prenose sa jedne generacije na drugu. To je dar jedinstvenosti koji je Bog dao ljudskom rodu. Muzika moe da se klasifikuje u etiri glavne kategorije: umetnika muzika, crkvena muzika, narodna (folk) muzika i "pop"/komercijalna muzika. Svaka od njih je osobita i drugaija. Od ovih kategorija, "pop"/komercijalna muzika, koja se karakterie rok bitom, jedina je koja je agresivno infiltrirala svaku od ostalih i pomutila njihove osobenosti. Time je uinila da sva muzika zvui slino. iroka popularnost rok muzike po itavom svetu ini da postepeno nestaju neke muzike tradicije, posebno meu mladima. Oni nemaju elju da sauvaju klasinu muziku koja je do njih predavana, jer im se ini dosadna i irelevantna. Ona ih ne stimulie fiziki kao rok muzika. Taj oseaj je prenet i na religioznu muziku. Himne, koje su didaktiki aspekt religioznih verovanja, zamenjuju se pesmama hvale koje su ivahnije, ali im esto nedostaje biblijski sadraj i muziki kvalitet.

18

John Blanchard (note 16), p. 165.

296

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

Jedna duhovita pria moe da poslui kao ilustracija za razliku izmeu himni i pesama hvale. Neki farmer je jednog vikenda otiao u gradsku crkvu. Kada se vratio kui ena ga je upitala: "Kakvo je bilo bogosluenje?" "Pa," rekao je farmer, "bilo je dobro. Pevali su malo drugaije, dodue. Pevali su horske pesme hvale umesto himne." "Horske pesme hvale?" upitala je ena. "ta je to?" "Neka vrsta himne, samo malo drugaije," odgovorio je farmer. "Pa, u emu je razlika?" "E pa, ovako. Ako bih ti ja kazao: "Marta, krave su u kukuruzu," to bi bila himna. Ako bih ti pak rekao: "Marta, Marta, o Marta, MARTA, MARTA, krave, velike krave, smee krave, crne krave, bele krave, KRAVE, KRAVE, KRAVE su u kukuruzu, su u kukuruzu, su u kukuruzu, su u kukuruzu", e, to bi bila horska pesma hvale." Pesme hvale mogu da se opiu kao jedna fraza, dva akorda, tri sata. Kada se naglase rok bitom, ovo je rezultat - bezumno ponavljanje koje ubrzo postaje hipnotiko u svom efektu. Neki ele da glorifikuju ovu hipnotiku vrstu muzike dajui joj etiketu "kulturno naslee". Svrha bogosluenja je da se proslavi Bog, a ne kultura. Kada kultura postane ia i temelj na kome se postavlja bogosluenje, onda se pravi motiv za bogosluenje gubi. Bog prihvata slubu ljudi svih kultura koja mu se prinosi na njihovim razliitim jezicima i muzikim stilovima, ali u svakoj kulturi mora da se napravi razlika izmeu onoga to je sveto i nesveto, sakralno ili profano. esto se postavlja pitanje "ta je loe u rok muzici? Uostalom, ona je deo mog kulturnog naslea." Re Boja nam savetuje da razreimo ovo pitanje postavljanjem drugog pitanja "ta je dobro u rok muzici?" Da li ona proslavlja Boga (1. Kor. 10:31)? Hrianin mora sebi da postavi ovo pitanje: "ta e biti Gospodu ugodno? Ima li ieg dobrog u rok muzici to e biti Gospodu ugodno? Da li ona promovie hrianske vrednosti? Da li ona prua pokajniko gledanje na ljudsku pokvarenost? Da li ona izgrauje hriansku veru ili je rui? Da li ona proslavlja Boga ili uzdie ljudske izopaenosti? Odgovor na ova pitanja nije teko nai, jer je poruka raznih verzija rok muzike glasna i jasna. Ona naglaava nasilje, pobunu, anarhiju, seksualni promiskuitet, droge, okultizam, homoseksualnost, a ne mir, vernost, umerenost i svetost. Mi sluimo Bogu koji kae: "Jer misli moje nijesu vae misli, niti su vai putovi moji putovi" (Is. 55:8). Izazov naeg hrianskog ivota jeste da "istraujemo to je Bogu ugodno" (Ef. 5:10), a ne da sledimo ono to nam diktiraju kulturno naslee ili socijalni trendovi. Ne zaboravimo da, ako Bogu nije ugodno nae bogosluenje, ukljuujui i muziku, onda sav na trud postaje beskorisno brbljanje - "zvono koje zvoni i praporac koji zvei" (1. Kor. 13:2).

GLAVA XII

Rok muzika i kultura

297

298

Rok muzika i kultura

GLAVA XII

13. MUZIKA I MORALVolfgang H.M.Stefani Volfgang H.M.Stefani je australijski muziar, naunik, pastor. Diplomirao je muziku i doktorirao je iz oblasti religioznog vaspitanja na Endrjus univerzitetu 1993. Predavao je crkvenu muziku, himnologiju, filozofiju muzike i religiozno vaspitanje studentima i postdiplomcima. Stefani je 14 godina sluio kao crkveni muziar: organista, pijanista, muziki slubenik, koordinator za crkvenu muziku i dirigent hora. Odrao je preko 60 seminara o muzici u Sjedinjenim Dravama, Meksiku, Japanu, Australiji, Francuskoj, Britaniji, Poljskoj i Skandinaviji. Njegova disertacija govori o "Pojmu Boga i sakralnom muzikom stilu". Muziar i nastavnik, Henri Edvard Krehbil, jednom je dao primedbu: "Od svih umetnosti muzika se najvie veba, a najmanje se o njoj razmilja."1 Umesto da to shvati kao ukor, u dananjem postmodernom svetu znatan broj bi odgovorio reima "Bravo, tako i treba da bude!" Zaista, mnogi ljudi su uvereni da muzika treba da se oseti i doivi, a ne da se o njoj razmilja i da se analizira. Zbog toga to su oseanja veoma subjektivna, uobiajeno je gledite da muzika znai razliite stvari razliitim ljudima, pa stoga njena upotreba mora da se smatra kao stvar kulturno uslovljenog ukusa i dopadanja. Miljenje da je muzika na neki nain pod vlau morala ili da muziki izrazi mogu ili treba da se procenjuju kao dobri ili loi, podesni ili nepodesni u skladu sa spoljanjim normama, smatra se apsurdnim. Ciljevi ovog poglavlja. Ovo poglavlje istrauje vladajuu pretpostavku da je muzika, odvojena od svog teksta, moralno neutralna. Istraivanje ove popularne pretpostavke je od vitalne vanosti zbog toga to se branitelji "hrianskog" roka snano pozivaju na navodnu neutralnost muzike da bi opravdali svoje prihvatanje modifikovanih verzija roka za bogosluenje i evangeliziranje. Ako je ova popularna pretpostavka ispravna, onda napori da se hristijanizuje rok muzika moraju da se pohvale, ali ako je pogrena, onda hriani treba da budu upozoreni na moralne posledice svoga truda.

1

Aforizam citiran u Australian Journal of Music Education 27 (October 1980):12.

300

Muzika i moral

GLAVA XIII

Ovo poglavlje je podeljeno na tri dela. Prvi deo definie probleme i posmatra moralnost muzike iz istorijske perspektive. Drugi deo razmatra kako muziki medijum utie na poruku koju prenosi. Poslednji deo istrauje odnos izmeu muzikih stilova i razliitih pojmova o Bogu. Deo 1 Istorijska perspektiva Branitelji neutralnosti muzike. Navodnu moralnu neutralnost muzike brane ljudi svih zanimanja. Nekoliko primera e biti dovoljno za potrebe nae studije. Posluajmo skoro ljutitu izjavu Morisa Zema (nekadanjeg direktora Muzikog konzervatorijuma u Los Anelesu) koju je dao ikago Tribjunu Ani Lenders 1993.: "Emancipujmo se od mita da muzika ima ikakve veze sa moralom. Muzika je amoralna kao i zvuk potoka koji ubori ili vetra koji zvidi. Tonovi E, D i C mogu da se pevaju na rei "Ja te volim", "Ja te mrzim" ili "tri slepa mia".2 Na prvi pogled ova ilustracija izgleda kao da je tako, pa ljudi prihvataju i premisu. U stvari, mnogi bi se danas sloili sa Zemom, ukljuujui i veliki deo hriana. Bilo da su poraeni kompleksnou problema ili jednostavno ambivalentni, mnogi hriani se pitaju da li odluke za Hrista treba ili ne treba da se donose i u pogledu muzike. Sve vei broj smatra da, ako je tekst prihvatljiv, nije bitno da li je sama muzika za bogosluenje ili svakodnevnu upotrebu. Za njih je muzika jednostavno medijum i kao takav je moralno neutralan. Ovo gledite se snano zastupa u knjizi Ne prekidajte muziku Dana Keja. Hrianski rok muziar, Kej otvoreno tvrdi da "zvuk nije vana stvar. Vano je njeno znaenje. Ono to pesma govori - tekst pesme je ono to nam pokazuje znaenje." On ide dalje i tvrdi: "Verujem da je muzika (osobito instrumentalna muzika) apsolutno ispranjena od moralnih kvaliteta bilo za dobro bilo za zlo. To ne znai da nema dobre instrumentalne muzike i loe instrumentalne muzike. Instrumentalna muzika moe biti dobra ili loa, ali to nije teoloki problem - nego umetniki. "Dobro" ili "zlo" instrumentalne muzike zasnovano je na kompetentnosti i vetini izvoaa. Ako se muzika svira bez vetine, onda je loa. Ako se veto izvodi, onda je dobra."3

2 3

Maurice Zam u pismu upuenom Ann Landers, Chicago Tribune, August 19, 1993. Dana Key sa Steve Rabey, Don't Stop the Music (Grand Rapids, MI, 1989), p.69 Ovo je veoma slino gledanju Oscara Vajlda na literaturu: " Ne postoji takva stvar kao to je moralna

GLAVA XIII

Muzika i moral

301

Da li se poruka nalazi samo u tekstu? Tomas Dorsi, poznati gospel muziar, doao je do istog zakljuka. On kae: "Poruka nije u muzici nego u reima pesme. Nije vano kakvog je ritma; ako su rei Isus, nebo, vera i ivot, onda imate pesmu sa kojom je Bog zadovoljan bez obzira ta kritiari i neki iz crkve govore."4 Majkl Tomlinson, piui u Ministriju septembra 1996., zauzeo je slian stav. On je napisao: "Verujem da je muzika sama po sebi bez moralnih kvaliteta bilo za dobro ili za zlo. Pitanje ima vie veze sa tim za ta se muzika koristi, ta se njome kae ili ini nego sa muzikom per se." 5 ak i klasino obrazovani hrianski muziari slau se sa ovim idejama. U svojoj knjizi Muzika gledana oima vere, Harold Best (Viton koled) zauzeo je stav da "sa izvesnim izuzecima umetnost a posebno muzika jesu moralno relativni".6 Harold B. Henam, poznati i uvaeni adventistiki muziar i strunjak, takoe tvrdi da "moralne stvari imaju veze sa ljudskim postupcima i odnosima sa drugima, a ne sa notama neke kompozicije."7 Kasnije u istom delu potvruje da "moralne i religiozne vrednosti treba da budu odvojene od isto estetskih."8 Oigledna snaga i ubeenost u ovim tvrdnjama izgleda da sugeriu slaganje. Dakle, zato ta stvar ne bi mogla da se ostavi na miru jednom zauvek? Moda je na mestu ljutita sugestija da konzervativni vernici i drugi "samozvani uvari morala" (kako ih je Zem nazvao) ne treba da zabadaju u to svoje noseve i da puste druge da i dalje koriste i uivaju u muzici prema svom ukusu i dopadanju? Ili da li je? Postoji li i druga strana ove stvari? No, trebalo bi rei da je legitimno potvrditi da se estetske vrednosti razlikuju od moralnih vrednosti. Estetski kriterijumi kao to su "jedinstvo, raznolikost, uravnoteenost, vrhunac, integritet, logika i oseanje neminovnosti..."9 s pravom se koriste u ocenjivanju i muzikih kompozicija i izvoenja. Meutim, pre nego to odbacimo svaku procenu kao naprosto stvar nametanja ovih parametara u skladu sa

4

5

6 7 8 9

ili nemoralna knjiga. Knjige su dobro napisane ili loe napisane.. To je sve.." (Oscar Wilde citiran u James L. Jarrett, The Quest for Beauty (Englewood Cliffs, N.J., 1957), p. 216.) Thomas A. Dorsey citiran u Oral L. Moses, "The Nineteenth-Century Spiritual Text: A Source for Modern Gospel," u Feel the Spirit: Studies in Nineteenth- Century Afro-American Music, ed. George R. Keck i Sherrill V. Martin (New York, 1988), p. 50. Michael Tomlinson, "Contemporary Christiam Music Is Christian Music," Ministry 69 (September 1996), p. 26. Harold M. Best, Music Through the Eyes of Faith (San Francisco, CA, 1993), p. 42. Harold Byron Hannum, Christian Search for Beauty (Nashville TN., 1975), p. 51. Isto., 112. Isto., p. 50.

302

Muzika i moral

GLAVA XIII

kulturno uslovljenim ukusom i dopadanjem bez upuivanja na bilo koju moralnu dimenziju, vredi nastaviti razmatranje. Moralnost muzike u starim kulturama. U savremenoj zapadnoj kulturi muzika je poela da se smatra skoro iskljuivo formom bezazlene zabave s namerom da prui zadovoljstvo i stvori povoljnu atmosferu gde se pojedinci pitaju ta vole ili ne vole i gde je to osnova za upotrebu. Tako, meutim, nije bilo u ranija vremena. Na primer, pre dva i po milenijuma muzika se smatrala tako monom i uticajnom silom u drutvu da su vodei filozofi i politiari zagovarali njenu kontrolu nacionalnim ustavom. To je bio sluaj u Atini i Sparti, gradovima-dravama u staroj Grkoj. U Japanu u treem veku nae ere ustanovljena je carska muzika sluba (gagakurio) da bi se kontrolisale muzike aktivnosti.10 Druge stare kulture, ukljuujui one u Egiptu, Indiji i Kini, pokazale su slinu brigu. Zakonska odredba ili vladina cenzura te vrste smatraju se skoro nezamislivim danas.11 Ali, ak i u toku dvadesetog veka, komunistiki, faistiki i islamski reimi izraavali su brigu i donosili zakone unutar svojih granica da bi kontrolisali muziku. emu sva ta guva? U emu je bio problem? Za ljude u staro vreme problem je bio jasan. Oni su verovali da muzika utie na volju, koja pak utie na karakter i ponaanje. Na primer, Aristotel i Platon su uili da "muzika ... direktno imitira (to jest, predstavlja) strasti ili stanja due - nenost, gnev, hrabrost, umerenost i njihove suprotnosti i druge osobine; zato kada neko slua muziku koja opisuje neku strast, on postaje proet istom strasti; i ako za due vreme on iz navike slua onu vrstu muzike koja pobuuje niske strasti, ceo njegov karakter e se oblikovati kao nizak. Ukratko, ako neko slua lou muziku, postae loa osoba; ali, i obratno, ako slua dobru muziku teie da postane dobra osoba."12 Nema pogrenog shvatanja jasnog odnosa izmeu muzike i morala u ovom shvatanju. Pola sveta dalje u Kini, Konfuije je izrazio veoma slino shvatanje: "Ako neko eli da zna da li se carstvom dobro vlada, da li je u njemu moral dobar ili lo, odgovor e dati kvalitet njegove muzike...Karakter je kima nae ljudske kulture, a muzika je cvetanje karaktera."13

10

Ivan Vandor, " The Role of Music in the Education of Man: Orient and Occident," The World of Music 22 (1980), p.13. 11 Dokaz za ovo je komeanje prouzrokovano u Sjedinjenim Dravama, sredinom 1980- tih, kada je predloeno da snimci popularne muzike treba da nose neku vrstu natpisa sa opomenom u vezi sa eksplicitnim, pornografskim ili nasilnim tekstom da ne spominjemo muziku. 12 Donald Jay Grout, A History of Western Music, Rev. ed. (London, England, 1973), p. 7. 13 Confucius u The Wisdom of Confucius, ed. Lin Yutang (New York, 1938), 251-272.

GLAVA XIII

Muzika i moral

303

Grci i Kinezi nisu bili usamljeni u ovom gleditu. Ideja da muzika ima moralni uticaj je oigledna meu ranohrianskim piscima,14 kod rimskog pisca Betijusa15 i mnogih drugih. ak i izjava istaknutog antropologa savremene kulture, Alana P. Meriama, ima snane implikacije za vezu izmeu muzike i morala. On pie: "Verovatno nema nijedne druge ljudske kulturne aktivnosti koja je tako sveproimajua i koja prodire, oblikuje i esto kontrolie toliko mnogo ljudsko ponaanje."16 Dakle, ta emo zakljuiti iz ovoga? Jasno je da postoji iroka istorijska podrka pored skorijih religioznih pisaca17 da su muzika i moral usko povezani. Da li je to miljenje ostatak starog praznoverja ili ima neku vrednost? Jedno je jasno: iako neki misle da je muzika amoralna, u istoriji su mnogi drugi verovali sasvim suprotno. Oigledno, bilo bi rizino da se o tom problemu odluuje veinom glasova. Muzika i pad u greh. Pre nego to ovo istraivanje nastavimo dalje, jedna teoloka taka zasluuje da bude uzeta u obzir. Klajd S. Kilbi postavio je ovaj problem u obliku jednog pitanja: "ovek moe da zavee pertle na svojim cipelama ili da opere zube amoralno, ali moe li da kreira bilo ta a da izvestan stepen morala ne bude prisutan?"18 Dobar broj hriana osea se nekako nelagodno kada je u pitanju ideja da su na planeti koja je zaraena grehom proizvodi ljudske kreativnosti (koji potiu iz dubine due) nekako nezaprljani i nisu podloni moralnoj proceni. Kao to je Kilbi primetio, obini poslovi mogu da se prosude kao amoralni, ali moemo li zaista da takvu ocenu damo i za neki proizvod ljudske kreativnosti? Svi se slau da tekst pesama treba da se oceni ili kao skladan ili neskladan, prav ili pogrean u odnosu na hriansku veru i pogled. Ali, ta je sa samom muzikom? Zar i za nju nije potrebna slina procena? Nema sumnje, ako potvrdno odgovorimo, ulazimo na teko poprite gde emo se sukobiti sa drugim zbunjujuim problemima. Meutim, zato bi nas taj izazov izmanipulisao da prihvatimo da je muzika amoralno ostrvo? Zato se, onda, tako malo hriana uhvatilo u kotac sa ovim problemom? Dalje, zato se toliko mnogo njih zalae za moralnu neutralnost muzike i umetnosti u celini ? Frenk E. Gebelin ima dobro zapaanje koje baca dosta svetlosti na ovo: "Glavni deo

Vidi, na primer, spise ranih crkvenih otaca kao to su Basil, John Chrysostom, i Jerome u Oliver Strunk, Source Readings in Music History: Antiquity and Middle Ages (New York, 1965), pp. 54-72. 15 Isto., 79-86. 16 Alan P. Merriam, The Anthropology of Music (Chicago, 1964), p. 218. 17 Na primer, Ellen G. White, Testimonies for the Church, Vol. 4 (Mountain View, CA, 1948), p. 653. 18 Clyde S. Kilby, Christianity and Aesthetics (Chicago, IL., 1961), p. 24.14

304

Muzika i moral

GLAVA XIII

posla koji se radi na polju hrianske estetike predstavlja rimsku i anglo-katoliku misao. Njeni koreni seu duboko do sakramentalne teologije, tomizma, grke filozofije i velikih pisaca kao to je Dante."19 Dominacija rimske i anglo-katolike misli na polju hrianske estetike je veoma znaajna. U toku srednjeg veka istorije zapadne kulture, ljudska kreativnost poela je da se smatra aspektom ljudskog roda koji nije bio taknut padom u greh - netaknutim ostatkom prvobitne imago dei. Zato se u procenjivanju umetnosti apelovalo na estetsku kritiku da bi se dobila kvalitetna umetnost, ali moralna odgovornost nije nikada bila predmet rasprave zbog toga to je kreativni impuls smatran u sutini istim i nedunim. ak i nemoralni ivot nekog umetnika nije se smatrao vanim ako je on stvarao estetski superiornu umetnost.20 Samo je najbolje bilo dovoljno dobro za Boga, a najbolje je izjednaavano sa estetskom izvrsnou. Tako je estetska procena dobila istaknuto mesto u hrianskim krugovima do te mere da je zasenila moralna razmatranja. Dok je crkva dominirala drutvom, estetska izvrsnost teila je da se definie u smislu religiozne prihvatljivosti. Meutim, kada je crkva izgubila svoje uporite, drutvo je postalo svetovnije, na povrinu su izbili mnogi pogledi na svet, a pojavio se i estetski pluralizam.21 Kako se estetska izvrsnost i dalje smatrala jedinim nainom za procenu muzike, kvalitetan rok, rep, tre metal, klasikal, dez, kantri i vestern, soul i mnotvo druge vrste muzike, svaka sa svojim sopstvenim individualnim estetskim standardima, neizbeno su postale prihvatljive forme muzikog izraavanja, ak i u bogoslubenom kontekstu. Muzika ranjiva grehom. Za mnoge protestante, meutim, ova paradigma ne uzima u obzir "radikalno izoblienje" koje je greh izazvao na svakom podruju ljudskog truda. Gradei na konceptu Emila Brunera, Gebelin dolazi do zakljuka da su "ona

19

Frank E. Gaebelein, The Christian, the Arts and Truth: Regaining the Vision of Greatness, ed. D. Bruce Lockerbie (Portland, OR, 1985), p. 56. 20 Ovo gledite se snano prikazuje u Jacques Martain, Creative Intuition in Art and Poetry, Nollingen Series 35, no. 1 (New York, 1960), pp. 374-376; John W. Dixon, Jr., Nature and Greace in Art (Chapel Hill, NC, 1964), pp. 61, 70, 73, i 200; Winfried Kurzschenkel, Die Theologische Bestimmung der Musik (Trier, Germany, 1971), pp. 328-334. O predmetu je detaljno diskutovano u Wolfgang Stefany, "Artistic Creativity and the Fall: With Special Reference to Musical Creativity," neobjavljeni lanak (Andrews University, Berrien Springs, MI, 1987). 21 Roger Sessions aludira na ovaj generalni problem na poetku poglavlja o estetskim kriterijumima u svojoj klasinoj knjizi, Questions About Music (New York, 1971), p. 124.

GLAVA XIII

Muzika i moral

305

podruja misli i aktivnosti koja su najblia naoj ljudskoj prirodi i naem odnosu prema Bogu najjae izobliena sklonou u nama."22 Gebelin dalje objanjava kako je on razumeo da to funkcionie u ivotu: "...U objektivnijim podrujima kao to je fizika i hemija uticaj je manji, dok se u matematici izoblienje pribliava nuli. Po takvoj proceni, umetnost, koja govori tako subjektivno i tako veoma lino u pogledu toga ko smo i ta smo u odnosu na naeg Tvorca, veoma je ranjiva izoblienjem koje je greh doneo na ovaj svet. To znai da hrianski umetnici i svi mi za koje je umetnost bitan deo ivota i kulture moramo stalno da drimo otvorene oi za tragove greha u njoj i nama takoe."23 Za Gebelina to ne znai da je ljudska priroda potpuno bezvredna niti da je Boji lik potpuno izbrisan. Delovanjem opte Boje milosti "ljudska priroda je u prolosti bila i jo uvek moe biti divno kreativna Njemu na slavu".24 Meutim, ne moemo ovde biti nepromiljeno laissez faire. Ako je Gobelinova logika ispravna, onda hriani evaneosko protestantskog ubeenja nemaju drugu opciju nego da istrae smisaone i legitimne naine za ocenjivanje muzike, ne samo da bi se odredilo ta je lepo, nego i da bi se utvrdilo ta je moralno u skladu sa pogledom na svet koji imamo. To ni u kom sluaju nije kavaljerska podrka, prosta procena kojoj nedostaje integritet i koja je proizvod neznanja. Ono ta ja predlaem nije lak zadatak, inae bi ga se mnogi drugi ve uspeno latili. Ali, evo dve sugestije za poetak. One obe naglaavaju injenicu da je navodna moralna neutralnost muzike zaista neodriva. Deo 2 Poruka u medijumu Govorei na drugom internacionalnom simpozijumu o muzici u medicini u Ludenajdu, Zapadna Nemaka, 1984., Manfred Klajns (neurofiziolog, istraiva, pronalaza i priznati pijanista) dao je sledei izjavu: "Muzika je u stvari organizacija stvorena da diktira oseanja sluaocu. Kompozitor je nemilosrdni diktator i mi mu se dragovoljno podinjavamo kada sluamo njegovu muziku."25

22 23

Frank E. Gaebelein (note 19), p. 74. Isto., pp. 74-75. 24 Isto., p. 75. 25 Manfred Clynes, "On Music and Healing" uMusic in Medecine: Proceedings Second Internetional Symposium on Music in Medicine, Ludenscheid, West Germany, ed. J. Steffens (R. Spintge and R. Droh, 1985), p. 4.

306

Muzika i moral

GLAVA XIII

Muzika diktira oseanje. ta taj istaknuti naunik misli kada kae da muzika "diktira oseanje"? Kako muzika to moe? Jednostavan nain da se shvati kako se to zbiva jeste da se slua filmska zvuna traka, a da se za to vreme zaobie slika. Koliko moete da odredite koja je akcija filma samo sluanjem propratne muzike? Ili obrnuto, zamislite neku scenu u nekom nauno-fantastinom filmu strave i uasa u kome smrtonosni pauk-udovite gmie po nevinom detetu koje nita ne sluti. Skoro da "ujete" jezivu muziku u pozadini koja to doarava, zar ne? Ali, zato filmski producenti koriste muziku da prati takve scene, osobito kada bi neki eleli da verujemo da rei, a ne muzika nose znaenje? I kako producenti odabiru muziku koja e se sinhronizovati sa scenom? Zato "muzika udovita koje se pribliava" nije usinhronizovana u filmsku scenu roendanske urke ili hranjenja bebe? Ako bi se tekst kao recimo "spavaj, bebo, spavaj" pridodao "muzici udovita koje se pribliava", da li bi to bila uspavanka? Ili, da li bi dodavanje teksta "Isus me voli, to ja znam" uinio da ta muzika bude pogodna za deje bogosluenje? U ovom poslednjem primeru, da li bismo samo eleli da proverimo da li je "muzika udovita koje se pribliava" komponovana kreativno i da li se veto izvodi, ili bismo procenili da je ta muzika sutinski neprikladna, ak pogrena u tom kontekstu? Muzika prenosi poruku nezavisno od rei. Iako ovo moe biti oigledan primer, nekoliko upadljivih taaka o prirodi muzike je ovde naglaeno i ne bi smele biti izgubljene za nau diskusiju. Prvo, muzika odvojeno od teksta prenosi poruku. Muzika nije neutralni medijum. Rei nisu potrebne da bi muzika imala znaenje. Filmski producenti odluuju o muzici, ne o tekstu, u muzikim aplikacijama u pozadini. Drugo, iako neki moda tvrde da muzika znai razliite stvari za razliite ljude i da je njen uticaj zaista samo stvar uslovljenog odgovora, to ne objanjava izvesne znaajne pretpostavke koje imaju filmski producenti. Na primer, ubacivanje muzike na filmsku zvunu traku uzima zdravo za gotovo da muzika deluje na sve ljude podjednako. Zaista, kad to ne bi bio sluaj, muzika zvuna traka bi bila besmislena. ak i kada se neki film prikazuje internacionalno, menjaju se samo jezike trake. Muzika zvuna traka koja "diktira oseanje", kako kae Klajns, ostaje ista. To je zato to se veruje da e muzika u pozadini preneti istu poruku svim gledaocima, ak preko kulturnih granica. Tree, iako se ne moe negirati da se sa usponom globalizovanih mas medija pojavilo neko uslovljavanje mase u pogledu muzikih asocijacija, takoe je jasno da muziki uticaj nije samo stvar uslovljavanja. ak i pre toga moglo je da se kae da je masovno uslovljavanje faktor; producenti su bili u stanju da predvide veoma tano koja muzika je odgovarala specifinim scenama ili sekvencama. Nikada to nije bio poduhvat pogodaka i promaaja.

GLAVA XIII

Muzika i moral

307

Istraivanje u toku otprilike poslednjih trideset godina potvrdilo je da nain na koji se muzika gradi i izvodi otelovljuje izvesne uroene karakteristike koje su odavno obezbedile intuitivne kljueve za njeno znaenje. Upravo zato sekularna industrija donosi dobro smiljene odluke o muzici koju koristi sasvim odvojeno od teksta koji moe i ne mora biti prisutan. Tuno je da su "sinovi ovoga sveta" izgleda mudriji nego "sinovi videla"26 u nekim od ovih stvari. Muzika i ljudska oseanja. U nedavno ustanovljenoj disciplini sentika (nauka o oseanjima, prim.prev.), postoji jedan primer za to kako sve vie dokumentovanih dokaza deifrira kako se ljudska emocija izraava i opaa i kako je muzika, u stvari oblik komunikacije emocija. Zaista, uvaeni savremeni mislioci o muzici nastavljaju da potvruju zakljuke Grka da muzika predstavlja strasti ili stanja due. Na primer, Suzana Lenger: "Tonske strukture koje nazivamo "muzikom", veoma su logiki sline oblicima ljudskog oseanja...Muziki ablon je forma izvedena u istom, odmerenom zvuku i tiini. Muzika je tonski analog emotivnom ivotu." 27 Slino tvrdi i Gordon Eperson: "Muzika je izraz...emocija; ujna slika kako se oseanja oseaju, kako funkcioniu."28 U razvoju sentike, Klajns je poeo da pokazuje kako to muzika ini. Pokazavi da se izraavanje emocija javlja u nekim predvidljivim formama (koje je nazvao sutinskim formama)29, Klajns je otiao dalje da pokae kako muziari mogu da manipuliu visinom i glasnou pojedinanih nota da bi otelotvorili sutinske oblike u melodijsku liniju. To se postie na isti nain na koji se ton glasa modulira da bi reenica imala smisla. On to ovako opisuje: "U stvaranju melodije kompozitor postavlja note tako da one u stvari odgovaraju obrisu odgovarajue sutinske forme...Muziki tonovi su postavljeni kao odgovarajue take du putanje neke sutinske forme tako da interno deluju kao oznake u generisanju forme. Hoe rei, muziki tonovi interno prouzrokuju motor-ablon sutinske forme to odgovara i programskim takama izraavanja dodirom istog kvaliteta."30 Kada kompozitori dobro komponuju, a izvoai tano itaju i tumae njihove kompozicije, zbivaju se mone komunikacije. Zaista, kada se neka sutinska forma izraava dobro "melodija ima direktan pristup da prouzrokuje emocionalni kvalitet

26 27

Luke 16:8 Susanne K. Langer, Feeling and Form: A Theory of Art (New York, 1953), p. 27. 28 Gordon Epperson, The Musical Symbol: An Exploration in Aestetics (New York, 1990), p. 75. 29 Manfred Clynes, Sentics: The Touch of the Emotions (New York, 1978), pp. 26-41. 30 Manfred Clynes,"When Time Is Music," Rhythm in Psychological, Linguistic, and Musical Processes, ed. James R. Evans and Manfred Clynes (Springfield, IL, 1986), pp. 184-5.

308

Muzika i moral

GLAVA XIII

kod sluaoca bez potrebe za pomonim simbolizmom."31 Kako je Klajns to razradio:"...Moe da takne srce isto tako direktno kao fiziki dodir. Milovanje ili uzvik radosti u muzici ne mora da bude svesno prevedeno u dodir milovanja ili fiziko "skakanje od radosti" da bi se zapazilo kao da je tog kvaliteta. Ona to ini tako direktno preko percepcije sutinske forme."32 Osim upotrebe tonova melodijske linije, dalje otelotvorenje emocionalne komunikacije moe da se pokae u strukturi ritmikog pulsa.33 Muzika uslovljena porukom. Naravno, sve ovo prikazuje ranije citiranu Zemovu ilustraciju u pravom svetlu. U stvari, siguran sam da je Zem svestan da tonovi E, D i C nikada ne postoje u klinikoj izolaciji u nekom muzikom komadu. Okolne harmonije, ritmovi, fraziranje, akcentuacija itd. ine ta tri tona da na sebe preuzmu raznovrsne emocionalne koloracije. Bilo koji kompozitor koji za muziku koristi Zemova tri teksta ("Ja te volim", "Ja te mrzim" i "Tri slepa mia") nee komponovati identino u svakom od tih sluajeva.34 Tano tu poinje da se rui Zemova poenta. Ne pokuavajui da budemo opirni u ovoj stvari, dovoljno smo dali da bismo potvrdili da postoji istraivanje koje pokazuje da muzika prenosi poruke smisaono na nain na koji moe i da treba da se ocenjuje njena prikladnost, pa ak i da li je ispravna ili pogrena u datom kontekstu. Sa hrianske take gledita, emocije kao to su gnev, mrnja, strah, ljubav ili radost nisu u sutini dobre ili loe. Meutim, predstaviti tekst "Isus me voli to ja znam" sa prateom muziko/emocionalnom porukom straha i neizvesnosti ne bi bio prosto bezazleni pogreni spoj kognitivne i afektivne komunikacije. Prema hrianskom verovanju to bi svakako bilo grubo pogreno tumaenje evanelja (osobito u svetlosti 1.Jov. 4:18), pa prema tome, moralno pogreno, a ne samo estetski loe. Isto bi vailo kada bi tekst o Isusovoj ljubavi prema ljudskom rodu bio predstavljen u pratnji muzike koja opisuje gnev, nasilje i agresiju. Takve meovite poruke pruaju

31 32

Isto., 185. Isto. Nesrea je da u eseju ovakve prirode sve ovo se ne moe praktino ilustrovati. Kada se predstavlja u seminarskoj formi sa muzikim primerima, dokazuje se veoma ubedljivo. 33 Vidi na primer, Manfred Clynes, Expressive Mictostructure in Music, Linked to Living Qualities in Studies of Music Performance, ed. Johan Sundberg (Royal Swedish Academy of Music, SToskholm, No. 39, 1983), pp. 120-122. 34 Moda se poreenje moe uzeti iz korienja rei "ne" izreene u razliitim okolnostima. (Na primer, u ljutnji, u neverici, u strahu i u neposlunosti.) Zapazite da se koristi ista re, ali boja glasa daje veoma razliita znaenja i oseanja.

GLAVA XIII

Muzika i moral

309

zbrkano predstavljanje istine koje s moralne take gledano zasluuje da bude prekoreno i nije samo stvar ukusa. Slavljenje nasilja. Ovaj poslednji scenario nije samo prazan hipotetiki primer. Kasnih 1980-tih do ranih 1990-tih pojavio se nastavak takozvane hevi-metal rok muzike i postao poznat kao tre ili spid metal. Nasilje i agresivnost u muzici su se na odgovarajui nain praktino pokazivali ispred bine gde su oboavaoci u skladu sa muzikom mahnito mlatarali oko sebe, ponekad ak lomei udove tom prilikom. Ovaj tip muzike je ve dugo popularan i isticao se 1999. na Vudstok muzikom festivalu. U jednom eseju u Tajmu, od 9. avgusta 1999., Lens Morou je opisao podmetanje vatre, pljakanje, plaene zloine koji su "bili dosta u duhu muzike" na festivalu.35 Mnotvo veliine Roestera, Njujork, uzavrelo i pod uticajem droga i "estoke moronske muzike" postalo je raspojasana rulja. On je to sumirao reima: "ubre unutra, ubre napolje."36 Kada se ova forma muzike po prvi put pojavila, meutim, neke crkve u Los Anelesu sponzorisale su koncerte i razvile bogosluenja oko hrianske forme ove muzike da bi se pobrinuli za one koji su njome bili oduevljeni. ak je i magazin Savremena hrianska muzika bio u nedoumici da li da podri ili da osudi ovaj novi fenomen.37 Dok su stariji, zreliji komentatori pokuavali da izvagaju za i protiv nasilja u hrianskom kontekstu, raspravljajui da moda cilj opravdava sredstvo itd., jedno pismo neke mlade osobe uredniku aprilskog broja istog magazina kao da je prekinulo tu zbrku. Alisa Vilijams iz ikaga je pisala: "Kakvo je to ubre "Mlataranje za Uitelja"?! (febr. '89.) Neki od tih tre ljudi dozvolili su da im se zavrnu glave. Ne vidim apsolutno nita hriansko u bacanju na publiku ili tranju naokolo kao manijak rizikujui da bude pregaen na smrt! Ova vrsta nasilja nema mesta na hrianskom koncertu. Ne bi trebalo da bude nikakvog nasilja! A sada to se tie "tre" zvuka - malo je suvie divalj. Znam da svi mi imamo razliite ukuse, ali kada jednom pree izvesnu granicu prosto je nepodnoljivo. Znam da mislite dobro - vi elite da dovedete te nevernike koji mlate glavom Hristu - ali mislim da ste otili malo predaleko. Bog vas blagoslovio u svakom sluaju! Uzgred, ovo pismo nije od neke stare bake. Ja imam 15 godina!"38

35 36

Lance Morrow, "The Maness of Crowds," Time (August 9, 1999), p. 64. Isto. 37 Vidi, Doug van Pelt, "Moshing for the Master," Contemporary Christian Music (February 1989), pp. 20-21. 38 Contemporary Christian Music (April 1989), 4.

310

Muzika i moral

GLAVA XIII

Ono to je ova mlada osoba videla tako jasno naglaava licemerstvo doputanja da trite diktira muziki izbor. Uprkos prepoznatom smislu ove muzike, neki su smatrali da je prihvatljiva naprosto zato to je bila popularna. Ako nemamo nikakav spoljanji moralni metar kojim bismo procenjivali svoju muziku, sile trita e postati moralno kormilo umesto njega. Ironino je to u okviru hrianskog muzikog konteksta to znai da ete zavriti sa tim da e oni koji znaju najmanje o evanelju najvie odreivati njegovo izraavanje. Nije udo to smo ostavljeni sa obiljem pomeanih i zbrkanih muzikih poruka. Deo 3 Pitanje stila Postoji jo prodorniji faktor koji treba da se uzme u obzir. esto hriani koji raspravljaju o muzici kau da muziki stil nije problem.39 Tu ideju obino snano zastupaju oni koji podravaju moralnu neutralnost muzike. To gledite odraava stanovite koje se zauzima u zapadnoj muzikologiji u toku proteklih nekoliko vekova. Jo od doba prosveenosti kada je anti-supernaturalistiki smer zaista poeo da prodire u zapadnu kulturu, veina disciplina su se trudile da postanu nezavisne od metafizikih i religioznih obzira. ak i u studiji o razvoju muzikih stilova to je oigledno. Postalo je pomodno istraivati i naglaavati uticaj faktora sredine, sociolokih, ekonomskih i ak biolokih faktora, uprkos optem priznavanju da je religija usko isprepletena sa razvojem muzike u svakoj poznatoj kulturi.40 Meutim, etnomuzikolozi koji rade u ne-zapadnim kulturama postepeno vraaju zapadne naunike na neke vane ispravke u njihovom razumevanju kako se razvija neki muziki stil.41 Muziki stilovi odraavaju teoloke poglede. Pre nego to nastavimo ovu diskusiju, meutim, treba da definiemo ta se podrazumeva pod "stilom". Stil se jed-

39

Vidi, na primer, Gene Edward Veith, Jr., The Gift of Art: The Place of the Arts in Scripture (Downers Grove, IL., 1983), pp. 58-59, i Harold M. Best (note 6), p.36. 40 Vidi, na primer, Bruno Nettl, "The Role of Music in Culture: Iran, A Recently Developed Nation," u Contemporary Music and Music Cultures od Charles Hamm, Bruno Nettl i Ronald Byrnside (Englewood Cliffs, NJ, 1975), pp. 98-99 i Bruno Nettl, The Studu of Ethnomusicology: Twenty-Nine Issues and Concepts (Urbana, IL, 1983), pp. 159, 165. 41 Lois Ibsen Al Faruqi, "Muwashshah: A Vocal Form in Islamic Culture,"Etnomusicology 19 (January 1975), p. 1; i Donna Marie Wulf, "On Practicing Religiously: Music as Sacred in India," u Sacred Sound: Music in Religious Thought and Practice, ed. Joyce Irwin (Journal of the American Academy of Religion Thematic Studies, vol. 50, Chico, CA, Scholars Press, 1983), p. 149.

GLAVA XIII

Muzika i moral

311

nostavno opisuje kao "karakteristian nain na koji se neto radi".42 Stil je termin koji se koristi skoro iskljuivo za ljudske postupke ili kreacije. On oznaava proizvod ljudskog izbora. Jasno, u muzikim kompozicijama ljudi ne stvaraju tonove, ali nain na koji se tonovi kombinuju, kako zvue, kako se organizuju u vremenu, sve je to proizvod ljudskog izbora. Zato ovi faktori postaju poznati kao karakteristike odreenog stila. Dakle, ta pokree izbore iza razvoja stila? Zato komponovati ovako, a ne onako? Paul Tilih je jednom jezgrovito izrekao optu istinu koja baca svetlo na ova pitanja. On je napisao: "Religija kao konano interesovanje jeste supstanca kulture koja joj daje smisao, a kultura je totalnost formi u kojima se osnovno interesovanje religije izraava. Ukratko: religija je supstanca kulture, kultura je forma religije."43 Sve je oiglednije da su osnovna verovanja ili faktori pogleda na svet jedna od glavnih odrednica muzikog stila. Drugim reima, ono to vlada srcem oblikuje umetnost.44 Na primer, u bilo kojoj kulturi postoji primetna ljudska potraga za skladom izmeu osnovnih verovanja i karaktera umetnosti koji se iskoriavaju u nekom religioznom kontekstu. J.H. Kvabena Nketia, opisujui sakralnu muziku Afrike, kae da je to osnovni princip koji lei u osnovi upotrebe muzike na bogosluenju: naime, da su izbor muzike koji se koristi i kontrola muzikih oblika i instrumenata u skladu sa poimanjem bogova ili individualne ie bogosluenja.45 Slian materijal koji ovo potkrepljuje mogao bi da se citira iz raznih drugih religija i kultura. Ranohrianska muzika i pojam Boga. Kako se to zbiva dobro je ilustrovano u islamskom kontekstu. Al Faruki opisuje kako se stil islamske svete muzike oblikuje znaajnim fundamentalnim verovanjem - nefenomenalnim i transcedentalnim aspektima boanstva. Oboavati takvog boga znailo je ostaviti svakodnevni svet za sobom i ui u carstvo koje poziva na strahopotovanje. Zapaajui to teoloko naglaavanje i kod islama i kod ranog hrianstva, ona je primetila sledee kod njihove muzike: "Religiozna muzika...izbegavala je emotivne, lakoumne, nesputane reakcije bilo na veliku radost ili veliku tugu. Ogranieni opseg i meusobno granienje nota u gregori-

42

Robert L. Scranton,Aesthetic Aspects of Ancient Art (Chicago: University of Chicago Press, 1964), p. 28. 43 Paul Tillich, Theology of Cultur, ed. Robert C. Kimball (New York, 1959), p.42. 44 Ovaj aforizam je nastao za vreme pisanja autorove doktorske disertacije. To nije u stvari nova misao. To je jednostavno parafraziranje biblijskog principa iz Prie 23:7" Jer on je onakav kako u sebi misli" STVARNOST i Luka 6:45 "Jer usta njegova govore od suvika srca." 45 J.H. Kwabena Nketia, African Gods and Music (Legeon, Ghana: Institute of African Studies, University of Ghana, 1970), pp. 11-12.

312

Muzika i moral

GLAVA XIII

janskom i kuranskom pojanju, preovladavanje postepene progresije, izbegavanje velikih melodijskih skokova - sve je to doprinelo ovom zahtevu. Relaksirani tempo, mirno i trajno kretanje, odbacivanje jakih akcenata i promena intenziteta ili jaine pomagali su isto tako stavu kontemplacije i odlasku iz svetovnog angamana. Upotreba metrikih jedinica koje se uredno ponavljaju teila bi ka pobuivanju asocijacija, kinestetskih pokreta i emocija koje nisu u skladu sa predstavom religioznosti meu muslimanima i ranim hrianima. Zato su se one izbegavale...Muzika je malo ili nimalo doprinosila dramatinom/pragmatinom sadraju ili bojenju tonova koje bi imitiralo predmete, dogaaje, ideje ili oseanja ovoga sveta. Zato je apstrakti kvalitet bio istaknuta osobina...Formalne karakteristike slagale su se sa ovom tendencijom, inei da elementi jedinstva i promene zavise od korespondencije sa poetskim jedinicama a ne sa narativnim ili deskriptivnim faktorima."46 Ona nastavlja pokazujui da je ne samo struktura nego i izvoenje bilo uslovljeno verovanjem. "Izvoenje je, oslanjajui se na ljudski glas, izbegavalo svetovne asocijacije koje su instrumenti mogli doneti, kao i akordske harmonije koje bi mogle da sugeriu emocionalne ili dramatske efekte. ak i upotreba ljudskog glasa ili glasova...izbegavala je ulnost i imitaciju da bi se pojaao duhovni efekat na sluaoca."47 Muziki stilovi i pojam Boga. Zapazimo u kojoj je meri stil bio pod uticajem verovanja u ovom sluaju. Kao to bi moglo da se oekuje, naglaavanje imanentnog poimanja boanstva daje sasvim drugaiji stil muzike, ukljuujui namerno odbacivanje apstraktnog i kontemplativnog u korist snano psihofizioloko stimulativnog muzikog izraavanja. Ritam koji se ponavlja naglaen je vie od melodije i harmonije, a sviranje na udarakim instrumentima (esto sa glasnim izvoakim stilom) koje promovie uestvovanje grupe i instinktivno kretanje, uobiajeno je. Dok je kod transcedentalne orijentacije meditacija ili kontemplacija o samom otkrivenju boanstva cilj oboavanja, kod imanentne orijentacije je posedovanje konani eljeni ishod. Dve veoma razliite koncepcije o bogu daju dva veoma razliita stila muzike zato to ono to vlada u srcu oblikuje umetnost.48

46

Lois Ibsen Al Faruqi, "What Makes 'Religious Music' Religious?" u Sacred Soud: Music in Religious Thought and Practice, ed. Joyce Irwin (Journal of the American Academy of Religion Thematic Studies, vol. 50, Chico, CA, 1983), 28. 47 Isto. 48 Implikacije ovog transcedentno/imanetnog kontrasta su duboke za hrianski kontekst i diskutovane su detaljno u pievoj doktorskoj disertaciji, The Concept of God and Sacred Music Style: An Intercultural Exploration of Divine Trancedence/Immanence as a Stylistic Determinant for Worship Music with Paradigmatic Implications for the Contemporary

GLAVA XIII

Muzika i moral

313

Kada se pone sa istraivanjem bliske veze izmeu pogleda na svet i muzikog stila, postaje jasno zato Tilih navodi na zakljuak da je moda mogue "itati stilove" sa odgovarajuim rasuivanjem da bi se otkrilo koja konana interesovanja stoje iza njih.49 Odnos izmeu stila i verovanja koji se moe dokazati razobliava povrnost iza tvrdnje da su muziki stilovi neutralni i da ne mogu da objavljuju pogled na svet.50 U stvari, sasvim suprotno je istinito. Muziki stilovi su optereeni vrednostima. Oni su prava otelotvorenja verovanja. Stilske osobine nastaju u potrazi za odgovarajuim estetskim izrazom duboko ukorenjenih istina o stvarno stvarnom. Ako je to tako, onda su odluke o prikladnosti, ak ispravnosti i pogrenosti muzikih stilova, pogotovo za bogoslubene kontekste, obavezujue, a nisu samo stvar kulturnog ukusa i dopadanja. Zaista, Titus Burkhart ima pravo kada pie: "Recimo da je duhovnost po sebi nezavisna od formi, to ni u kom sluaju ne znai da ona moe da se izraava i prenosi bilo kojom i svakom vrstom od njih."51 On dalje zapaa da "duhovna verzija nalazi svoj izraz u osobitom formalnom jeziku; ako taj jezik nedostaje, pa zbog toga takozvana sakralna umetnost pozajmljuje svoju formu iz neke profane umetnosti, onda to jedino moe biti zato to duhovna verzija stvari takoe nedostaje."52 Drugim reima, hriani imaju moralnu odgovornost da trae ne samo odgovarajui tekst za svoje pesme, nego i muziki stil koji legitimno izraava svoje shvatanje Boga i ivota. Dalje (ak i kada se to ne priznaje otvoreno), dokazi pokazuju da su problemi koji okruuju diskusije o sakralnim muzikim stilovima mnogo iri nego triavo dopadanje ili nedopadanje. U osnovi, sukob oko sakralnih muzikih stilova je zaista sukob verovanja koja se nalaze u njihovoj osnovi, verovanja o konanoj prirodi stvarnosti, a ne samo besmislena estetska dopadanja. Moda zato diskusije jednostavno ne prestaju, jer intuitivno ljudi oseaju dublji supstrat ak i kada ne mogu da ga verbalizuju. Zakljuak Tri vana zakljuka se javljaju iz prethodnog istraivanja moralnosti muzike.

Christian Context (PhD. dissertation, Andrews University, Berrien Springs, MI, 1993), pp. 218-270. 49 Paul Tillich, Systematic Theology vol 1. (Chicago, IL, 1951), p. 40. 50 Vidi, na primer, Harold M. Best (note 6), p. 42; i Nick Mattiske, "What Would Jesus Think of Today's Music?" The Edge 16 (Record Supplement, March 4, 2000), p. 5. 51 Titus Burckhardt, Sacred Art in East and West: Its Principles and Methods, trans. Lord Northbourne (London, England, 1967), p.7. 52 Isto.

314

Muzika i moral

GLAVA XIII

Prvo, ozbiljno zastupati ideju da je muzika moralno neutralni medijum moe biti razumljivo sa sekularne take gledita ili ako neko veruje da je ljudska kreativnost netaknuta padom u greh. Meutim, ako neko veruje u moralni svemir koji je s ljubavlju i svrhom stvoren, ali zaraen grehom do te mere da je strano izoblienje pokvarilo (mada ne u potpunosti izbrisalo) Boji lik u ljudskom rodu, on se obavezuje da e i ceniti dokaze dobra u naem svetu i prepoznavati i razlikovati dokaze o zlu. Kreativni element (tako usko vezan za samu sr ljudske prirode) ne moe se smatrati imunim na izoblienja grehom. Odgovor nije da se podri moralna neutralnost u tom domenu, ve da se promiljeno i s molitvom pronau putevi za olakavanje razlikovanja. Drugo, iako pojedinana slova u alfabetu mogu biti neutralna, kada se sastave u rei, fraze i reenice, ona na sebe preuzimaju znaenje koje moe da se proceni kao istanano i pristojno ili neotesano i surovo, puno potovanja ili bogohulno, prikladno ili neprikladno, tano ili pogreno i tako dalje, zbog ideja koje u sebi sadre. Na isti nain, iako pojedinani tonovi mogu biti neutralni sami po sebi, oni se nikada ne pojavljuju izolovani. U muzici oni su uvek prisutni u vezi sa drugim tonovima, sviraju se sa izvesnim akcentima, u izvesnim ritmikim formacijama i dobijaju zvuk izvesnih instrumenata. Sposobnost da se preciznije razume renik i sintaksa muzike emocionalne komunikacije poinje da se pojavljuje. Zato su procene o hladnom i mirnom ili ljutitom i agresivnom, smelom i sigurnom ili plaljivom i zabrinutom, prikladnom i neprikladnom, ispravnom ili pogrenom sve vie mogue. Ako je tano spajanje i procenjivanje muzike mogue u filmskoj produkciji, iznenauje, ak je apsurdno, sugerisati da je to nemogue u bogoslubenom kontekstu. Tree, kako se dokazi gomilaju da su muziki stilovi umetnika otelotvorenja znaajnih faktora koji se tiu pogleda na svet u sistemima verovanja pojedinaca i kulturnih zajednica, implikacije za moralnu procenu su imperativ za hriane. Ukus i dopadanje ne mogu biti arbitar da li su muziki stilovi prikladni ili neprikladni. Meutim, procene ne mogu da se vre pojednostavljeno i povrno. Iako je poetak napravljen u mojoj doktorskoj disertaciji, potrebno je jo mnogo studija da bi se obezbedilo jo vie razabiranja u "itanju" muzikih stilova i pravljenju tanih procena. Jasno, taj zadatak nije neobavezan trud. Prikupljeni dokazi ga ine imperativom. "Razmiljanje o muzici", iako tuno zapostavljeno kako kae Krehbil, je veoma vaan zadatak koji e biti nagraen velikim uvidom u jedan od Bojih najplemenitijih darova ljudskom rodu. On takoe moe da otvori put da hriani razviju jedinstveno i

GLAVA XIII

Muzika i moral

315

doslednije estetsko svedoenje o pogledu na svet koji imaju. Za sada hriani su skloniji da budu sledbenici umesto voe u umetnosti, pogotovo u muzici. Hrianstvo tvrdi da ima poruku koja menja ivot i poveava njegovu cenu, poruku za duhovni, mentalni, fiziki, socijalni i emocionalni aspekt ljudskog roda. Ali, kakvo se osobito estetsko svedoenje prua izgubljenom svetu u hrianskoj muzikoj komunikaciji? Ako uopte postoji, ono je u tekstu; nije u muzici. U sutini poruka je da u Bojem carstvu sviramo muziku istu koju svet svira. Rizieri Frondizi je postavio znaajan i truda vredan izazov kada je napisao: "Sutina moralnog reformatora i stvaraoca na polju umetnosti lei ne samo u usklaivanju sa vladajuim normama ili ukusima, nego u razvijanju zastave onoga to "treba da bude" iznad onoga to se ljudima dopada."53 To je izazov dvadesetprvog veka za sve posveene hriane da razviju zastavu Bojeg carstva.

53

Risieri Frondizi, What Is Value? An Introduction to Axiology, 2nd ed. (La Salle, IL, 1971), p. 29.

316

Muzika i moral

GLAVA XIII

14.OD ROK MUZIKE (ROCK MUSIC) DO STENE VEKOVA (ROCK OF AGES)Brajan Nojman Brajan Nojman je junoafriki muziar koji je 16 godina svoga ivota proveo u rok-pop industriji pre nego to se vratio u adventistiku crkvu. Radio je kao vokalni solista, gitarista, kompozitor i izvoa, i u Evropi i u Junoj Africi. Polidor rekords jedna od najveih internacionalnih kompanija za snimanje u Nemakoj - potpisala je ugovor sa njegovim sastavom i objavila popularni snimak "Ona je tako mistina". U toku tog perioda njegov sastav se pojavljivao sa muziarima kao to su Elton Don, Denet Dekson i Komunards. Kao muziar Nojman je imao priliku da radi u jednom od najboljih studija koji postoje u industriji snimanja. Od svog obraenja Nojman je obavio obimno istraivanje o jeziku muzike i njenom mentalnom, fizikom i duhovnom uticaju. Trenutno nastupa i odrava muzike seminare irom Afrike, Evrope, Kanade i Sjedinjenih Drava. Moje duhovno hodoae od rok muzike do Stene vekova je bolna pria o zavisnosti, samounitenju i konanom spasenju. Govoriti o tom bolnom iskustvu je kao otvaranje rane koja zaceljuje. Pa ipak, nadam se da e ovaj bol imati isceljujui efekat u mom ivotu i spasonosni uticaj na ivote drugih. Roen sam u Malavi, Afrika, 25. maja 1961., nakon to su Bil Heli i "Komete" banuli na scenu pedesetih godina sa "Rock Around the Clock". U to vreme niko nije sanjao da e rok 'n' rol zaista opstati sve dok kazaljke prorokog sata ne otkucaju pono. Prouavaoci Biblije koji gledaju proroko otkrivanje znaka poslednjeg vremena mogu da osete vie od ironije u izjavi Nika Pola: "Moda je rejv zaista muzika na kraju sveta."1 Od ranih pionirskih dana Elvisa, Litl Riarda i cele vojske drugih pop-rok slavnih linosti pa do sadanjih trendova repa, tehno i rejva, jo uvek moemo da osetimo, skoro do sri, "drmanje, brbljanje, ljuljanje" te pogonske sutine iza skoro svih formi popularne muzike - bita.

1

Nick Paul, Cosmopolitan Magazine (March 1997), p. 76.

318

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Kako je rok muzika ula u moj ivot Budui da sam roen u domu adventistikog misionarskog para, u srcu Afrike, izgleda apsurdno to sam ja, najmlai sin, uopte pronaao put u svet roka. Pa ipak, dogodilo se. U vreme kad sam napunio tri godine preselili smo se blizu Kejp Tauna, Juna Afrika, i moja mama i tata su se razveli. Oseao sam se odbaenim i prevarenim; i okolnosti u mom ivotu bile su za mene upravo takve da ponem da idem putem koji e me voditi sve dalje i dalje od vere u kojoj sam roen. Dozvolite mi da vam ispriam kako je sve to poelo. Sve do 1976. nismo imali televiziju u Junoj Africi. Tako je moje rano susretanje sa popularnom muzikom bilo preko radija i ploa koje su moji prijatelji kupovali i delili sa mnom. Ja sam poticao iz prilino zatiene sredine svog adventistikog doma, tako da sam bio retko izloen zvucima rok muzike. Sa rok muzikom sam se upoznavao veoma postepeno. Jedna pesma je vodila do druge i soft rok je vodio do teeg roka. Za kratko vreme moja uroena ljubav prema muzici i umetnosti bila je kanalisana u vrtloni, psihodelini "pipedream" (nerealni cilj, prim.prev.) sedamdesetih. Umesto krotkog i ljubaznog Isusa, moji novi heroji su bili pop zvezde koji su dolazili i odlazili kao pijuni u rukama sotone - Dimi Hendriks, Roling Stounsi, Pink Flojd, Juraja Hip, Led Cepelin, Karlos Santana i Dip Parpl, da pomenem neke. Oni su postali moji glavni uzori. Oni su uzimali drogu, pa sam i ja uzimao drogu. Oni su bili opsednuti seksom u svom mranom ivotu, pa sam i ja od seksa napravio pogonsku silu svoga ivota. Neke rok zvezde su se bavile okultnim, pa sam i ja postao fasciniran avolom. U vreme kada je televizija zapljusnula Junu Afriku sredinom sedamdesetih, ja sam doneo odluku. Vie neu da ivim u skladu sa vrednostima kojima me je uila moja porodica. Rok muzika je uskoro postala moje srce i dua, konani jezik za izraavanje mojih vrednosti, ciljeva i naina ivota. Kao i za bezbroj drugih mladih ljudi, rok muzika je postala medijum preko koga sam mogao da izrazim svoju pobunu protiv vrednosti svoje porodice, crkve i drutva. Za relativno kratko vreme upecao sam se na celu tu ideju i filozofiju, upao sam u "koloteinu" kojom tutnji teretni voz roka. Moj um i telo postali su potpuno zarobljeni. Bio sam osvojen silom, odeom, okvirom i zaista globalnim prisustvom rok revolucije. Moja zavisnost od roka postala je tako jaka da sam oajniki teio da zadovoljim svoju udnju neprestanim sluanjem, oseanjem i hranjenjem hipnotikim bitom. Uskoro sam shvatio da sam skoro fiziki odseen od sveta i religiozne vere svojih roditelja. Nova era, nova kultura zauzela je centralno mesto u mom ivotu - kao to je to inila u ivotima mnogih drugih.

GLAVA XIV ivot pobune i izolacije

Od rok muzike do stene vekova

319

Pobuna i izolacija koje je rok muzika donela u moj ivot dali su proroku realnost reima rok zvezde Dejvida Krozbija: "Smislio sam da je jedina stvar koju treba uraditi da im se ukradu deca. Kad to kaem ne govorim o kidnapovanju, govorim samo o promeni sistema vrednosti koji ih veoma uspeno odvaja od sveta njihovih roditelja." 2 Rok muzika me je zaista uspeno odvojila od sveta mojih roditelja. Pre nego to sam preao svoje tinejderske godine pobegao sam iz internata, pobegao sam od kue, policija me je hapsila zbog droge i krae i tue, jer sam se ponekad tukao sa drugovima iz kole i nastavnicima. Srce moje majke je bilo slomljeno. U to vreme joj je bilo teko da vidi bilo kakvu svetlost na kraju tunela, pa ipak je bila istrajna u molitvama i veri nadajui se da e se jednoga dana zbiti radikalna promena. ak i da sam razumeo mo rok muzike da menja um, najverovatnije da to ne bi napravilo nikakvu razliku. I tada bih odabrao protivno bilo kom boljem prosuivanju da radim "po svome". Raditi "po svome", naravno, je oksimoron zato to "raditi po svome" uvek namee da se sledi ono to diktiraju popularni trendovi. Veina klinaca koji svojim roditeljima govore "Hou da radim po svome" kau u stvari da hoe da rade ono to rade drugi klinci. Oni ne ele da budu drugaiji. U mom sluaju raditi po svome znailo je irenje mog skoro otkrivenog muzikog talenta u psihodeliki svet popularne muzike. Moj san je bio da nauim da sviram gitaru, to sam i urno inio, da bih se probio u glamurozni svet "seksa, droga, mode i rok 'n' rola". Naravno, znao sam - ili sam mislio da znam - da je to bilo to. Reklame, tekstovi, moda i nain ivota mojih heroja slali su glasne i jasne poruke. Menader Roling Stounsa je jednom rekao nedvosmisleno: "Rok JESTE seks. To treba tresnuti tinejderima u lice!"3 Nema sumnje, rok me je tresnuo u lice punom silinom. Dobro je poznato da je rok 'n' rol duboko povezan sa seksom i putevima okultnog. Na primer, 1994. dvobroj junoafrikog metal magazina, Altrakil, doneo je na zadnjoj strani lanak pod naslovom "Istina o avolu". U njemu se kae: "Mi imamo sotonu, Velzevula, sotonu, zmiju i gospodara vladanja zla. Postoji muzika veza sa svim tim. ak i pre hevi metala, avo se interesovao za rok 'n' rol. Sam izraz rok 'n' rol pojavio se kao crnaki izraz za seks. A greno raanje je avolova oblast ve dugo, dugo vremena."4

2 3 4

Peter Herbst, The Rolling Stone Interviews, Rolling Stones Press, 1981. Manager of the Rolling Stones, Time (April 28, 1967), p. 53 Ultrakill Magazine, vol. 2 (1994), back page.

320

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Kako je rok muzika poljuljala moj ivot Za one koji ne razumeju mehanizam koji deluje u roku, teko je da shvate kako neto tako oigledno bezazleno kao to je muzika moe da ima takve efekte koji menjaju ivot na one koji se izlau njenom uticaju. Od samog poetka osetio sam efekte roka na moj um i telo. Mnogo godina kasnije saznao sam naune razloge za fizioloke i psiholoke efekte rok muzike. Otkrivanje tih naunih karakteristika za mene nije bilo neko stvarno rasvetljenje. Ve sam bio preiveo i iskusio hipnotiku mo roka koja menja um. Sve to sam uio i to jo uvek uim slui samo da se potvrdi ono to sam bolno iskusio u toku tih godina koje sam proveo sluajui i svirajui rok muziku. Najpre sam bio izloen hevi roku ranih 1970-tih. On je odmah privukao moju panju i bilo mi je nemogue da prekinem s njim. Religiozno sam upijao neprekidni pulsirajui bit roka. On je izazivao neverovatan skok adrenalina u mom telu i izazivao oseanje bezobzirnog naputanja i neustraivog poverenja. Znao sam, jo tada, da spreavajui boansko delovanje nikada neu biti osloboen od kandi u kojima je drao moj ivot. Iznenada je sve postalo mogue i ne samo mogue nego i prihvatljivo. To je bilo doba slobodnog seksa i droge koje je promovisao svet roka. Ja sam eleo da budem deo tog sveta snova. Muzika je imala udnu sposobnost da porui zidove otpora u mom umu i da me otvori za ideju o eksperimentisanju drogama i itav niz drugih stvari. Sama muzika je za mene postala droga. U stvari, za mene nije bila potrebna nikakva druga supstanca koja menja um. Sama muzika je stvarala svoj "haj". Naravno, to nije umanjivalo moju potrebu za drugim "stvarnim" drogama. Rok je samo poveavao moju elju da mi adrenalin skae do krajnjih granica. Kombinacija roka i opasnih narkotika omoguavala je postizanje ekstatinog "haj" oseanja. Ono to je bilo loe sada je postajalo dobro; ono to je bilo dobro postajalo je ili dosadno ili loe. Teko je verovati kako rok i droge mogu oslabiti i ak unititi ovekovu moralnu svest. Od ranih dana roka, sve velike zvezde su znale da rok muzika ima sposobnost da hipnotie i oslabi moralni otpor ljudi. Sam Dimi Hendriks je eksplicitno kazao: "Atmosfera ulazi kroz muziku, zato to je muzika duhovna stvar sama po sebi. Moete hipnotisati ljude muzikom i kada im pronaete najslabiju taku, moete da propovedate u podsvest ono to elite da kaete."5

5

Jimi Hendrix , Life (October 3, 1969).

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

321

Rok muzika i popularna kultura propovedali su mojoj podsvesti da nema nieg loeg u predbranom seksu. Rezultat je postao oigledan 1980.; godinu dana nakon zavretka srednje kole moja devojka je ostala trudna i rodila je devojicu. Zaista, raanje vanbrane dece jedna je od najobinijih karakteristika rok kulture. Sama terminologija povezana sa rok kulturom ima snane seksualne ili demonske implikacije. Na primer, izrazi dez, rok 'n' rol, gruvi, mojo, fanki i bugi, svi imaju seksualne ili demonske implikacije. Penjanje uz rok lestve Nakon roenja nae keri, koju smo dali na usvajanje, bio sam zaokupljen svojim mestom na lokalnoj muzikoj sceni u Junoj Africi. "Front Pejd" bio je naziv sastava u kome sam bio i mi smo se pojavljivali na televiziji. Naa muzika putana je na nekim od popularnih radio stanica. Putovali smo i svirali i davali intervjue za radio i novine. Stvarno smo se peli uz lestve do "vrha brda". Droge su postale prirodni deo moga ivota, a moje interesovanje za okultno koje je poelo u mojoj mladosti do tog trenutka se pretvorilo u pravu opsednutost. Astrologija, numerologija i druge okultne prakse postale su svakodnevica. Iako sam se peo uz lestve rok uspeha, padao sam brzo niz silaznu spiralu rok 'n' rol krajnje tame. Kada mi je bilo etrnaest godina prvi put sam se susreo sa svetom duhova. Moje adventistiko poreklo snano me je osvedoavalo da se igram vatrom, ali elja za slavom, novcem i ivotom na visokoj nozi u popularnoj rok kulturi postali su tako nadmoni da sam bio spreman da prodam svoju duu za priliku da budem deo nje. To je bukvalno bila cena koju sam bio spreman da platim. Jednog dana u mojoj sobi u srednjoj koli u Helderbergu izlio sam svoje srce svom gospodaru - ali moj gospodar vie nije bio Hrist. Dao sam obeanje avolu da u, ako mi pomogne da ispunim svoj san, svoj ivot dati za njegovu slubu. Nemaka: od vrha do dna 1980. sam postao poznat na profesionalnom polju popularne muzike. Neko vreme sam svirao sa popularnim lokalnim sastavom Trapez. Ubrzo sam bio pozvan da se pridruim poznatom bendu Front Pejd i preko te grupe uspostavio sam vrsto prijateljstvo sa Manliom Celotijem, vodeim italijanskim producentom HI-Z studija u Kejp Taunu. Celoti je bio orue u formiranju novog trolanog benda koji je postao poznat kao "D rispekt". Dva lana benda svirala su sa Bojsima - popularnim bendom ija je pesma "Fajr" postala hit. Posle godinu dana u studiju gde je snimana muzika za nove albume, bili smo pozvani da sviramo u Nemakoj. Februara 1986. leteo sam za Evropu i novim hori-

322

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

zontima u mom traganju za muzikom euforijom. Tamo sam sreo druga dva lana benda i Manlia, naeg novog producenta i menadera. U roku od tri meseca po dolasku u Nemaku, na rok bend D rispekt potpisao je ugovor sa Polidor rekords-om u Hamburgu. (Dodali smo jo jedno 'e' u nazivu naeg benda (The Reespect) da bismo mu dali sreniju numeriku vrednost). Ova ugledna kompanija za snimanje izdavala je snimke bendova kao to su Bitlsi, Level 42, Kris de Burg i mnogi drugi poznati rok bendovi. 1986. Polidor je izdao na prvi album "Ona je tako mistina", a onda "Mama mia". Izdavanje ovih albuma otvorilo je nova vrata prilika za nas. Bili smo pozvani da se pojavimo na nemakoj LP kompilaciji raznih hitova sa umetnicima kao to su Denet Dekson i Elton Don. Na klavijaturista, Tomas Beterman, doao je iz poznatog internacionalnog dez ansambla Folgera Krigela, Majld Meniak. On je postao redovan deo naeg rada na komponovanju i u studiju. Septembra 1986. leteli smo iz Kelna za Hamburg na glavni sastanak za snimanje. Na aerodromu nas je doekao Polidorov predstavnik u velikoj crnoj limuzini. Izgledalo je kao da smo na putu za "veliki provod". ivot je postao stalna fatamorgana nastupa, studio sesija, intervjua, ena, droge i jo droge. Do tog trenutka moje moralno stanje se toliko iskvarilo da mi nijedna vrsta poroka nije bila strana. Uspeh naih snimaka izazvao je razdor meu lanovima naeg benda, nai egoi su se sukobili i nae razliite muzike ideje, koje su u poetku inile da napredujemo, sada su poele da nas rasturaju. I na kraju smo se razili. Ja sam se upustio u solo karijeru koja me je odvela u jo vie studija radei posao po sesijama. Posao po sesijama je kao plaeniko nastupanje gde nekog unajmljuju da snima ili nastupa uivo za razne bendove i studija. Zbog te promene uzimao sam jo vie droge. Kao to moete da zamislite, tada se moj ivot pretvorio u moralnu olupinu. Paradoksalno je to sam u svom uvrnutom nju ejd konceptu religije mislio da sam dostigao neku vrstu duhovne nirvane. U stvari, grebao sam po dnu duhovne tame. Nejasno sam ponekad video na trenutak zrake prave svetlosti koji bi zatreperili i ja bih pruao ruke patetino za njima samo da bih ih pustio da odu i onda nalazio da je svetlost postajala sve zamagljenija i zamagljenija. U to vreme moje karijere naao sam se, posle maratonskog posla u studiju i teke pijanke sa drogom u Hamburgu, jednoga dana na hladnom podu kupatila u domu jednog enskog vokalnog soliste. Davio sam se u sopstvenom povraanju borei se za svoj ivot i prizivajui Boga moje mladosti koga sam odavno bio zanemario.

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

323

To je bila najvanija borba na ivot i smrt u mom ivotu. Satima sam se borio protiv kandi tame koja je pretila da e me progutati. Moje telo je bilo natovareno sa etiri dana haia, spida (amfetamin), kokaina i heroina. Da nije bilo Bojeg saaljenja i pomoi provienja, bitka za moj ivot bila bi izgubljena jo tada. Ali, Bog je uo moj vapaj oaja i, iako nisam zasluivao nikakvo milosre, On me je zgrabio sa ivice ponora i pruio mi jo jednu ansu. Povratak u Junu Afriku: novi poetak Neto se dogodilo tog dana u Hamburgu, Nemaka. Moje bespomono stanje nateralo me je da shvatim da postoji samo jedan Bog i jedan pravi put u ivot i sreu. Osetio sam da je u svojoj milosti Bog bio voljan da mi oprosti moju grenu prolost i prihvati me nazad kao izgubljenog sina. Moje duhovno putovanje dobilo je znaajan obrt, ali to je bio samo poetak krivudavog putovanja. Mnogo puta sam se vraao rok muzici pre nego to sam se potpuno oslobodio zavisnosti od nje. Prvi vaan korak koji sam uinio bilo je otkazivanje svih prethodno prihvaenih angamana za snimanje i sviranje u Nemakoj. Odluio sam da se vratim u Junu Afriku i otponem novi ivot. Naalost, moja iznenadna odluka razoarala je i povredila prilian broj ljudi. Moja devojka, veanka, moj producent i moj cimer bili su pogoeni mojom urbom da "samo izaem". Ali vrh planine ostao je sakriven od pogleda. Sedamnaest godina koje sam proveo svirajui rok i drogirajui se, uzele su svoj danak. Osvrui se shvatio sam da su moje telo unitili ne samo droga i dekadentni nain ivota. Najvaniji faktor u jednaini bila je sama rok muzika koja je podsticala svakojako zlo u mom ivotu. Nemogue je opisati koliko je rok muzika opustoila moj duhovni, moralni i fiziki ivot. Rok bit, nezavisno od teksta, napadao je sve oseajnosti moga organizma sa nemilosrdnom demonskom silom. To se zbilo ne samo sa mnom, relativno nepoznatim pojedincem, nego i sa svim bezbrojnim slavnim rtvama u ogromnom bazenu rok 'n' rola. Poznata rok zvezda Dejvid Bouvi, sa skoro prorokom pronicljivou, upozorava: "Verujem da je rok 'n' rol opasan, on bi mogao zaista da izazove veoma zlo oseanje na zapadu...mora da ide drugim putem sada i upravo vidim kako tamo ide donosei mrano doba...Oseam da smo mi samo glasnici neega jo mranijeg nego to smo mi. Rok 'n' rol puta unutra nie elemente i senke koje ne mislim da su potrebne. Rok je oduvek bio avolova muzika, ne moete me ubediti da nije."6

6

David Bowie, Rolling Stone Magazine (February 12, 1976), p.83. Italics supplied.

324

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Brojne rok zvezde govore nedvosmisleno o destruktivnim efektima rok bita na ljudski organizam. Sam Don Lenon je kazao: "Rok 'n' rol je primitivan i nema i ne zna za prepreke...On se probija do tebe. Njegov bit dolazi iz dungle - oni imaju ritam."7 Pank rok menader Malkolm MkLaren je izjavio: "Rok 'n' rol je paganski i primitivan, prava dungla, i takav i treba da bude! Onda kada vie ne bude takav, mrtav je...pravo znaenje roka je seks, ruenje i stil."8 Od hard roka do hrianskog roka Povratak na moje rodno junoafriko tlo ostavilo je mnoge nereene probleme preko mora. Ti problemi me nisu brinuli jer sam bio reen da prekinem sa svojom grenom prolou i iskujem svoj novi ivot. Reio sam da sledim primer savremenih hrianskih muziara koristei svoj muziki talenat i modifikovanu verziju rok muzike kao orue za svedoenje. Umesto izopaenog teksta poeo sam da piem pesme sa snanom prorokom, duhovnom porukom koja je bila zasnovana na Bibliji. Muziki stil je bio meavina fanka, roka, repa i komercijalnog popa. Kao i mnogi drugi SHM umetnici, verovao sam da mogu da doprem posebno do mlae generacije predstavljajui im poruku evanelja preko rok medijuma kojeg su zaista poznavali i prihvatali. Uporediu svoj muziki kompromis sa kolima na koja sam navikao. Unutranjost moga vozila je bila tapacirana tofom od hrianske poruke, na karoseriji su bili grafiti i bljetavi crtei rok 'n' rola, a prozori su bili obojeni tamnim senkama poluduhovne slepoe. Niko stvarno nije mogao da vidi unutranjost vozila koje sam vozio. Nisam imao pojma u to vreme koliko je neadekvatna bila moja duhovna vizija. Onda sam, meutim, iskreno oseao da me Gospod vodi novim putem slube Njemu. Rezonovanje i logika koji su stajali iza mojih izbora i odluka koje sam donosio izgledali su mi duboko iskreni i smisaoni, a ohrabrenje koje sam dobijao od onih koji su bili blagosloveni mojom slubom potvrivalo je moja uverenja. Kao Pavle, eleo sam da budem "svima sve samo da nekoga zadobijem" (1.Kor. 9:22). Tu logiku danas koriste hrianski umetnici koji stvaraju modifikovane verzije rok muzike da bi svedoili svetu. Naalost, oni ne shvataju da biti sve svima ne znai kompromitovati istotu i principe evanelja.

7 8

John Lennon, Rolling Stone Magazine (January 7, 1971). Rock Magazine (August 1983), p. 60.

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

325

Nigde Biblija ne navodi na zakljuak da, da bismo uspeno svedoili svetu, moramo da koristimo metode sveta. Naprotiv, Biblija ui: "Ne vucite u tuemu jarmu nevjernika; jer ta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima vidjelo s tamom?" (2. Kor. 6:14). Primena ovog principa zahteva hrabrost da se raskrsti sa razliitim oblicima zla koje rok muzika promovie. Kada neko prihvati da je put ka kompromisu uvek progresivan, onda mora da prizna greh u svom ivotu da je onakav kakav zaista jeste. A kada se osvedoi u greh, sledei korak je pokajanje. A kada se pokaje sve e izgledati kao breme praznine ako to pokajanje nije praeno pravim obraenjem - skidanjem starog i oblaenjem novog. Da bismo iskusili obnavljajuu silu Svetoga Duha, treba da posluamo Njegov glas koji nas osvedoava i da odbacimo ubre koje je skriveno u naem ormaru da bismo napravili mesta za istotu i svetost. Jakov nas podsea da je "prijateljstvo ovoga svijeta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoe svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Boij postaje" (Jakov 4:4). Trebalo mi je vreme da nauim tu vanu lekciju. Nije potrebno da se kae, moje hodoae od rok (rock) muzike do Stene vekova (Rock of Ages) bilo je teko (krevito, klimavo - rocky). Promena teksta nije dovoljna Kada sam napustio karijeru rok muziara da bih poeo da komponujem i sviram "hrianski rok", mnogo toga se promenilo u mom ivotu. Meutim, upravo ono to me je na samom poetku zarobilo jo uvek je bilo tu. Bio sam zavistan od ritma same rok muzike. Ona me je vezala lancima vie nego svi moji ostali poroci zajedno. Tekst je veoma vaan, ali najsnaniji element rok muzike je njen bit. Toliko mnogo hrianskih umetnika pokuavaju da opravdaju upotrebu roka u hrianskim slubama jalovim i nelogikim pokuajem promene teksta. To je postalo i moja zamka. Nisam shvatao da ne mogu legitimno da pridobijam sekularni svet koristei jezik koji se pokazao katastrofalnim. Hristos se meao sa izoptenicima da bi ih pridobio, ali nije nikada rtvovao svoje moralne principe da bi privukao one kojima je propovedao. Nije se oblaio kao oni koji se prostutuiu da bi ih pridobio. Nikada nije postao pijanica da bi pridobio alkoholiare. Nije bio nepoten da bi udovoljio poreznicima. Nije pevao ulnu muziku da bi fiziki uzbudio ljude. U svim okolnostima je bio primer istog, prefinjenog i besprekornog ponaanja. Upravo je njegov ivot istote i potenja zajedno sa osvedoavajuom silom Svetoga Duha bio ono to je taklo ivote toliko mnogo njih.

326

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Sekularni rok i "hrianski" rok Uprkos suprotnim tvrdnjama, ne postoji nikakva znaajna razlika izmeu sekularne rok muzike i njene "hrianske" verzije. Zato? Prosto zato to obe dele isti muziki ritam i pokree ih isti neprekidni bit. Savremena hrianska muzika u svom roku, repu, rejvu, dezu, metal roku ili slinim formama deli isti akcentuisani, sinkopirani i istrajni ritam "rok bita". Drugi aspekti mogu isto tako biti zajedniki, ali bit je stvarno srce i dua te muzike. Bez obzira na svoj tekst savremena hrianska muzika koja odgovara sutinskim kriterijumima roka u svakom sluaju ne moe legitimno da se koristi za crkveno bogosluenje. Razlog je jednostavan. Uticaj rok muzike, u bilo kojoj verziji, vri se preko njene muzike, a ne preko njenog teksta. Neki tvrde da takozvani "soft rok" ne treba da se stavi u istu kategoriju kao druge tvre forme roka. To nije tano. Mnogo soft roka, iako je sporiji po prirodi, jo uvek nosi istrajni, sinkopirani bit i esto ga preakcentuje. Druga vana taka koju treba razmotriti jeste izraz, atmosfera i plasiranje soft roka. Tekst se peva uzdiuim, previe sentimentalnim tonom koji sugerie atmosferu ljubavi ili strasti izmeu mukarca i ene. Teko da je to prikladan medijum za izraavanje ljubavi prema Svetome Bogu. Ne govorim ovde samo o tekstu, nego i o atmosferi i tonu. Sve rei, bilo da su izgovorene ili otpevane, daju se u jedinstvenom tonu da bi izrazile specijalnu nameru. Muzika napravljena da izrazi ljubav prema Isusu trebalo bi da bude u skladu sa onim to grci nazivaju agape-ljubavlju, koja je nesebina, a ne sa onim to se naziva eros-ljubavlju, koja je erotina i egocentrina. Kada danas biramo nau hriansku muziku, moramo biti veoma paljivi i razboriti, jer nije sve to dolazi sa hrianskom etiketom obavezno i hriansko. To vai ak i kad nema hevi bit. Muzika kao evangelizatorska pomo Savremenu hriansku muziku mnogi smatraju uspenim medijumom za obraanje ljudi Hristu. Iznenauje, meutim, da nita u Bibliji niti u istoriji crkve ne pokazuje da je muzika ikada koriena kao sredstvo za evangeliziranje. Primarna funkcija muzike je oboavanje i hvaljenje Boga. Nedostatak vere u silu Svetoga Duha uinio je muziku za mnoge bitnom pomoi za evangeliziranje nevernika i zabavljanje vernika. Rezultat je da naa bogosluenja postaju puna duha umesto duhovna. Neki zamenjuju silu Svetoga Duha hipnotikim duhom muzike. Oni su toliko zaslepljeni maginom moi popularne muzike da sada svesrdno prihvataju la kao da

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

327

je istina. Govorim iskreno o prevarnoj moi rok muzike u svim njenim formama, zato to sam bio prevaren istom lai i tano znam kako je lako pasti u tu zamku. Da sam zadrao savremenu hriansku muziku kao vitalnu vezu sa svetovnim rokom, to bi bilo samo stvar vremena kada bih se prevario "ugodnim hrianskim kompromisom" ili ponovo upao u svet svetovnog roka. Samo radikalni raskid sa rok muzikom izleio me je od te zavisnosti. Bile su mi potrebne godine da nauim tu lekciju. Od "hrianskog" roka natrag u svetovni rok Moj radikalni raskid sa rok muzikom bio je postepeni proces, pogotovo otkad sam se po povratku u Junu Afriku upustio u slubu sa "hrianskim" rokom. Ta oklevajua povezanost sa rok muzikom pokazala se kao moja propast. Lagano sam skliznuo natrag u blae droge. Uveravao sam sebe da marihuana nije tako loa zato to je prirodna droga, koja se koristi prilikom rituala kod uroenikih plemena kao mirotvorna biljka. Poeo sam i da komponujem onu vrstu muzike koju sam svirao. Kompromis je bio lak jer sve to je trebalo da uradim bilo je da promenim tekst. Muziki stil je ostao isti. Uprkos svijim dobrim namerama naao sam sebe kako ponovo postepeno padam u potpunu tamu. Veoma brzo sam ponovo povratio svoju rok karijeru u Kejp Taunu. Do 1989. postao sam priznat za najboljeg nacionalnog gitaristu i bio sam potovan kao kompetentan pisac pesama. Postao sam veoma aktivan na lokalnoj muzikoj sceni uivo stiui svoje poklonike koji su uivali u mom tehnikom rok stilu sviranja gitare i koji su traili neto novo i originalno. Sedmice su se pretvorile u mesece, meseci su postali godine i beskrajni ciklus klubova, droga i druenja ubio je iskru nade koja je nekada bila zapaljena u tuoj zemlji. Paradoksalno, ali duhovnost je jo uvek ostala vaan aspekt moga ivota. Mogao sam da provodim sate piui o dubini do koje sam pao, a ipak da uveravam sebe da doivljavam duboko duhovno iskustvo. Jedan razlog je bio to sam se zakleo da se neu ponovo petljati sa teim drogama, kao to su kokain i LSD. Ali negde usput obeanje je bilo prekreno. Na nekim urkama i u trenucima hotimine slabosti, poeo sam sa drugima da uzimam kokain ili dva, LSD tu i tamo i malo haia ako se mogao nai. Kompromisi su postali beskrajni i pokrivali su skoro svaki aspekt moga ivota, to je u sutini bilo sadrano u onom otrcanom rok 'n' rol sloganu "Seks i droga i rok 'n' rol".

328

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Druga prekretnica moga ivota 1992. doiveo sam drugu prekretnicu svoga ivota. Gospod je upotrebio dve osobe da utiu na moj ivot na odreen i trajan nain. Jedna od njih je bila Su, mlada dama koja je na kraju postala moja ena. Druga je bila devojica data na usvajanje posle roenja i koja je sanjala o susretu mnogo godina. Sreo sam Su po prvi put 1988. u Kejp Taunu, na koncertu uivo na kome sam ja svirao. Ponovo smo se sreli godinu dana kasnije u jednom restoranu u kome je bila kelnerica, i ne znajui da smo bili ono dvoje ljudi koji su se sreli godinu dana pre toga. Oba puta smo se dopali jedno drugom. 1990., skoro dve godine nakon susreta sa Su, imao sam priliku da sretnem svoju ki koja je bila usvojena skoro deset godina pre toga u jednoj adventistikoj porodici, pastora Tinusa Pretorijusa i njegove ene Leni. Odmah sam zavoleo svoju ki Loni, kako su je njeni roditelji koji su je usvojili nazvali. Mogao sam u njoj da vidim toliko mnogo slinosti sa mnom i osetio sam udnu, novu emociju koju nikada ranije nisam doiveo. U normalnim okolnostima takav susret se nikada ne bi ni zbio. Kada se dete daje na usvajanje bioloki roditelji gube svoja prava da ga ponovo vide. Ali dobrota i briga ovog pastora i njegove ene ne mogu se preceniti. Za manje od godinu dana od njihove prve posete meni, preselili su se sa mojom kerkom u Kejp Taun. Pastor Tinus je bio odreen za dve lokalne adventistike crkve. Ovaj novi odnos imao je ogroman uticaj na moj ivot navodei me da jo jednom razmotrim svoje bedno duhovno stanje. Upravo u to vreme dobio sam ponudu od jedne prijateljice sa jakim vezama u muzikoj industriji u Los Anelesu da nastavim sa svojom muzikom karijerom u Sjedinjenim Dravama. Potencijalne prilike su bile suvie veliko iskuenje da bi se odbile i ja sam obavio sve potrebne aranmane da to pre odem. Ali, Bog je imao druge planove za mene. Su je saznala za seminar o proroanstvima koji se odravao blizu naeg doma. Odluili smo da idemo na sastanke. Nadao sam se da u saznati neto novo to bih mogao da upotrebim za snimanje muzike na kome sam radio. Na seminaru o proroanstvima sam saznao daleko vie nego to sam se nadao. Kao rezultat tih sastanaka otkazao sam kartu i putne aranmane za Sjedinjene Drave. Za dva meseca Su i ja smo bili krteni u adventistikoj crkvi. Sve je izgledalo kako treba. Novootkrivene istine zadovoljile su naa najdublja uverenja. Pa ipak, samo tri meseca kasnije, napustili smo crkvu. Rok muzika je jo uvek bila u mojoj dui. I ponovo sam svirao na binama irom zemlje sa svojom elektrinom gitarom koja mi je visila o vratu, istresajui poruku rok 'n' rola oaranoj publici kuda god sam iao.

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

329

Nema vee bede nego poznavati istinu, a ipak beati od Gospodnje posveujue sile. Pobuna, kompromis i tuga usledili su posle nekoliko koraka koje sam napravio ka Hristu. Ali zahvaljujem Bogu to nikada nije digao ruke od mene. Uprkos svojim plaljivim koracima ka Hristu, nisam bio voljan da se razbijem o Stenu. Konana prekretnica Teko je poverovati koliko puta sam se vratio na rok scenu pre nego to sam se trajno oslobodio. Jo jednom sam se kompromitovao vrativi se na svoj preanji ivot kao rok muziar. Jedino to sam znao da radim da bih preiveo bilo je sviranje. Nisam imao veru u Isusa koja mi je bila potrebna da bih video sebe kako pravim radikalni raskid sa muzikom scenom, pa makar i po cenu finansijskog gubitka za izvesno vreme. Oigledan problem preivljavanja postao je mehanizam koji je avo koristio da me ponovo uhvati u zamku. U to vreme sam formirao svoj sopstveni bend koji se zvao "Projekat Kain", prikladno ime za moj duhovni oaj. Bio sam zauzet oko snimanja sa Dankan Mkkejom, popularnim klavijaturistom poznatog benda 10CC, kada sam dobio poziv da idem u Port Elizabet, grad koji se nalazio oko 700 milja severno od Kejp Tauna. Ugovor je traio da sviram tamo tri meseca. Bio sam najmljen kao solo rok umetnik da sviram est veeri u nedelji u jednom od glavnih nonih lokala u gradu. Port Elizabet je postao konana prekretnica moga duhovnog hodoaa. Iznajmio sam kuu daleko od grada blizu predivne usamljene plae. Poto su moji nastupi bili uvee, imao sam vremena u toku dana da se etam plaom i razmiljam o svemu to se dogodilo u mom ivotu za proteklih nekoliko godina. Verujem da je to mesto bilo gde je Bog eleo da budem. Vei deo mog profesionalnog ivota proveo sam okruen oboavaocima i rok muziarima. Ali napokon, naao sam se na usamljenoj plai na koju me je Bog doveo da se suoim licem u lice sa svojom grenom prolou. U toku ta tri meseca oseao sam kako mi Sveti Duh govori kao nikada ranije. Mnogo dana proveo sam na toj usamljenoj plai ispitujui najskrivenije kutke svoga zbunjenog uma. Ponekad mi je bilo veoma teko da se suoim sa skrivenim istinama svoje ranjene due. Obuzimao bi me bol i stid i putao sam da suze pokajanja teku kao reke kristalno iste vode da speru mrlje mojih greha. Ponekad sam skoro mogao da osetim prisustvo Bojeg Duha koji me je grdio i teio donosei duhovno isceljenje mome ivotu. Vrata prihvatanja stajala su irom otvorena. Konano, hrabro sam proao kroz njih i zatvorio za sobom vrata svojoj grenoj i tamnoj prolosti. Po povratku kui, juna 1994., Su i ja smo doneli odluku da uz Boju milost vie nee biti vraanja u svet roka. Raskinuo sam sve svoje poslovne odnose sa rok muzikom scenom. 15. januara

330

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

1995. mi smo se venali i odluili da svoje ivote posvetimo specijalnoj slubi za one koji trae osloboenje od hipnotike moi rok muzike. Pomaganje drugima da bi se oslobodili od roka Danas sebe vidim kao zahvalnog ivog svedoka za ono to Bog moe da uini za one koji su voljni da Mu dopuste da promeni njihov ivot i ukus. Cilj nae slube je da pomognemo hrianima svih denominacija da pobede svoju zavisnost od rok muzike i da razviju potovanje prema dobroj hrianskoj muzici. U toku proteklih nekoliko godina putovao sam po Africi, Evropi i Severnoj Americi drei seminare o "Muzici i bogosluenju" u crkvama, kolama, na univerzitetima, u bolnicama i mnogim drugim mestima. itave crkve su preispitale svoj stav o upotrebi religioznog roka nakon to su saznale sve injenice o mentalnim, fizikim i duhovnim efektima. Za mene je najvee zadovoljstvo kad vidim ljude koji su nekada bili ljubitelji moje rok muzike kako za sobom zauvek ostavljaju disharmoninu atmosferu roka i predaju svoj ivot Gospodu. Najvie se brinem za one koji veruju da rok muzika moe s pravom da se upotrebi za slubu Bogu, ako je tekst religiozan ili govori o Isusu. Bio sam svedok pogrenog zakljuka ove pretpostavke mnogo puta u svom ivotu. Rok muzika, u bilo kojoj verziji, stimulie ljude fiziki a ne uzdie ih duhovno. Video sam plodove "hrianskog" roka na koncertima uivo. Oni u sutini nisu drugaiji od onih sa svetovnim rokom. Sluao sam svakojaka opravdanja za upotrebu te muzike za slubu svetome Bogu, ali nijedno od njih nije biblijsko. Odabiranje dobre muzike Iskustvo me je nauilo da postoji opasnost u uenju ljudi kako da biraju dobru muziku pruajui im jasno izdiferenciranu klasifikaciju onoga to bih ja smatrao prikladnom muzikom za sluanje, i svetovnom i religioznom. To ne znai da je odabiranje dobre muzike jednostavno stvar linog ukusa. Ukus, bilo da potie iz kulturne ili razvijene line naklonosti, mora biti podreen izvesnim muzikim, psiholokim, fiziolokim i duhovnim/biblijskim kriterijumima. Drugim reima, samo zato to sam razvio ukus za hevi metal ili da non-stop sluam Mocartov rekvijem ne znai da je za mene to dobar izbor muzike. Ljudi koji su izgubili svoj ukus za vodu zato to su godinama uivali u viskiju nisu u poziciji da prue dokaze da je viski zdraviji od vode.

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

331

Svi smo izgubili oseaj posredstvom popularnih medija i naa sposobnost da uspeno napravimo razliku izmeu dobre i loe muzike (mnotvo drugih stvari) ozbiljno je kompromitovana. Dakle, da bi neko napravio dobar izbor po pitanju muzike, treba da postavi pet probnih pitanja: Da li ta muzika zaista ima da kae neto vredno? Da li se moralne istine prenose tekstualno i instrumentalno u poruci te muzike? Ili je ta muzika ulagujua, puna ponavljanja ili gruba? Koja se namera krije iza te muzike? Da li ona alje pozitivnu ili negativnu poruku? Kada slua muziku, da li nalazi da se ona slae sa kriterijumima koje iznosi Pavle u Filibljanima 4:8 o razmiljanju i sluanju svega to je isto, ljubazno, milostivo i dostojno hvale? Da li te ta muzika uzdie duhovno ili te stimulie fiziki? Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je iskreno i iskusno sluanje. Da li se namera muzike prenosi uspeno? Drugim reima, da li je muziar kao prenosilac poruke dobar u tome to radi? Da li stvara atmosferu potovanja ili lakoumnosti? Da li su muziki instrumenti koji se koriste pogodni za prenoenje namere muzike? Na primer, ako muzika zahteva tene, duge, melodine note, da li su instrumenti koji se koriste takvi da mogu da proizvedu samo kratke, udarake tonove? Da li traimo vodstvo Svetoga Duha u naem biranju i svetovne i religiozne muzike? Moramo da se prisetimo da se duhovne stvari mogu samo duhovno razabrati. To znai da nam je potreban Sveti Duh da nas vodi u naem biranju muzike. To posebno vai za dananje vreme kada smo izloeni tolikim informacijama, muzikim i ostalim, koje ine da gubimo oseaj. Ne moemo da se oslonimo samo na svoje rasuivanje i ukus kada se radi o biranju dobre muzike. Moramo dopustiti Svetome Duhu da nas prosvetli da bismo znali da li muzika koju sluamo duhovno uzdie ili ima buntovni, depresivni uticaj. Treba da budemo svesni da nije samo teka, bit muzika ta koja moe da ima negativan efekat na nas. Neki drugi tipovi muzike bez bita uopte mogu da nas srue u duboku depresiju. Neki od tih muzikih stilova mogu da se nau u klasici, iako se obino preporuuju kao alternativa za moderni pop i rok. Veoma je bitno dopustiti Svetome Duhu da nas vodi u ispravnom tumaenju da li je atmosfera neke pesme pozitivna ili negativna. To ne znai da stavljamo na stranu one smernice koje identifikuju one aspekte rok muzike kojima se moe prigovoriti. To znai da emo pokazati svoje dobro prosuivanje u skladu sa vodstvom Svetoga Duha. Taj proces moe da nas dovede do toga da odbacimo neki anr muzike u celini.

332

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Kako doneti radikalne odluke u pogledu muzike Kada je suoen sa izazovom da donese radikalne odluke u pogledu muzike, ovek moe da se pita: "ta je onda ostalo za sluanje ako sva rok muzika treba da leti kroz prozor?" Ne dozvolite da vam ovaj stav stane na put. avo bi voleo da verujemo da je rok jedina muzika vredna sluanja. Praktian nain prilaska problemu je da se najpre pogleda sadanja situacija iz drugaije perspektive, a onda da se razmotri budui kurs u pozitivnijem svetlu. Dopustite mi da vam dam pet sugestija koje vam mogu pomoi da donesete radikalne odluke u pogledu muzike. 1. Odlui da postane individua donosei svoju vlastitu odluku u pogledu dobre muzike na osnovu pravih informacija, a ne zbog pritiska ili prema linom ukusu. Nee morati da rtvuje svoj lini ukus ili ono to posebno voli. Oni e jednostavno morati da postanu posveeni i prefinjeni. Nee morati da se vrati u devetnaesti vek ili mrani srednji vek da bi udovoljio Bogu ili iveo ivotom koji potuje hram tela. Jednostavno se radi o tome da se otarasi loe muzike a da zadri dobru muziku. U tom procesu, mada e moda dobiti etiketu okast ili fanatik, pokazae se da si imao hrabrosti da brani ono to veruje da je pravo a ne da sledi gomilu. Zaista, tada e stvarno postati jedinstven. Niko ne voli da ga smatraju ovcom ili zombijem koji sledi gomilu bez ikakve individualnosti, pa ipak to je sluaj sa veinom ljudi. Tako je bilo i u mom sluaju. Skoro sve to sam inio, to se tie muzike, mode, jezika i stava, bilo je direktni rezultat pritiska koji je dolazio od popularnih trendova. Nisam bio individua u pravom smislu te rei. Poeo sam da volim rok zato to je on bio "in" muzika za sluanje. Nosio sam ono to sam nosio zato to je moda diktirala da je to "kul" izgled. U stvari, deo razloga zato postoji "hrianski" rok je taj to se hriani suvie boje da budu drugaiji od sveta. 2. Smatraj svoj novi izbor muzike avanturom, procesom otkrivanja. Odvoji vreme da definie i popravi svoj ukus, da traga za muzikim draguljima u jami muzike trulei. Iznenada, otkrie da je ono to si smatrao jedinom opcijom u muzici bio samo mali deli dobre muzike koja stoji na raspolaganju. Moda e za to biti potrebno traganje i sluanje sa molitvom, ali e se na kraju isplatiti. 3. Razmotri pet principa datih gore za biranje dobre muzike i praktino ih primeni kad slua muziku. Tragaj i zadri ono to je u skladu sa ovim osnovnim pravilima. U tom okviru e imati prostora da pokae svoj vlastiti ukus u muzici. Imaj na umu da se, nakon mnogo godina izlaganja negativnim tipovima muzike, tvoj ukus moda iskvario. Trai od Gospoda da ti pomogne da uvidi u emu je mana

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

333

tvoga ukusa. Kada oseti da ti je to otkriveno, ne oklevaj da preduzme neohodan korak napred. 4. Sluaj paljivo tekst da bi odredio da li jeste ili nije teoloki zdrav. To je veoma vana stvar, jer bi bilo kontradiktorno imati ljupku melodiju sa tekstom koji je totalno nebiblijski i koji insinuira pogrenu poruku. Elen Vajt ispravno ukazuje da je "pesma jedno od najuspenijih sredstava koje utiskuju duhovnu istinu u srce", i koje se moe uspeno koristiti za "objavljivanje evaneoske poruke za ovo vreme".9 To znai da poruka neke pesme - rei i atmosfera - moraju da se testiraju uenjem Pisma. Uostalom, pesma moe da bude propoved. Bilo bi zaista sramno kada bismo dozvolili da se evangelizatori-pevai provuku sa nezdravim doktrinama u svojim tekstovima, a sve u ime slobode izraavanja i umetnike slobode. Evangelizam prua idealnu priliku da se udrui biranje muzike sa ozbiljnim prouavanjem Biblije. Kakva silna kombinacija! 5. Biraj pesme sa tekstom koji se koncentrie na iste i plemenite aspekte ivota. Iako ostaje razlika izmeu muzike koju koristimo za bogosluenje i muzike za linu relaksaciju, princip koji se nalazi u osnovi biranja onoga to je isto i plemenito ostaje isti. Pogledajmo Pavlov savet kada biramo muziku: "A dalje, brao moja, to je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, i jo ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite." (Fil. 4:8)

Zakljuak Moje duhovno hodoae od rok muzike do Stene vekova daje mi razlog da verujem da mnogi iskreni ljudi trae boansko osloboenje od zavisnosti od rok muzike. Radosna vest je da Bog koji je oslobodio mene iz ropstva rok muzici moe da oslobodi svakoga koji mu se obrati za pomo. Mnoge godine koje sam proveo kao izvoa, prvo svetovnog roka a onda "hrianskog" roka, uverile su me potpuno da, u bilo kojoj verziji, rok muzika otelotvoruje duh pobune protiv Boga i moralnih principa koje je On otkrio. Karakteristika koja definie razne forme rok muzike jeste i ostaje ludi, pulsirajui bit koji moe da menja ljudski um i da stimulie fiziki, ulni aspekt ljudske prirode.

9

E.G. White, "Freely Ye Have Received, Freely Give,"Review and Herald (JUne 6, 1912), p. 253.

334

Od rok muzike do stene vekova

GLAVA XIV

Na izazov danas jeste da sledimo primer trojice jevrejskih asnih mladia na polju Duri. Oni su odbili da se poklone pred zlatnim likom na zvuk vavilonske muzike. Neka nam Bog da mudrost i hrabrost da odbacimo muziku Vavilona i da sluimo Bogu muzikom koja Mu ukazuje ast i koja oplemenjuje na karakter.

GLAVA XIV

Od rok muzike do stene vekova

335