holangiopankreatografija primenom magnetne rezonance ... · intrahepatièni žuèni putevi...

Holangiopankreatografija primenom magnetnerezonance (mag netic res onance cholangiopancre-atography-MRCP) je relativno nova, neinvaziv-na metoda u proceni bolesnika sa pankreatobili-jarnim bolestima èija je dijagnostièka taènost ko-mparabilna sa invazivnom endoskopskom retro-gradnom holangiopankreatografijom (endosco-pic retrograde cholangiopancreatography- ERCP

Jedna od najvažnijih indikacija za primenu MRCP-asu maligne opstrukcije žuènih puteva i pankreasnogkanala. Pregled ukljuèuje primenu standarnih sekvenci za pregled abdomena pre i posle primene kontrast-nog sredstva, sa prikazom pankreatobilijarnog siste-ma u nekoliko ravni koje se prilagodjavaju bolesnikui lokalizaciji patološkog procesa. MRCP je metoda koja je jednostavna, ne izlaže bolesnika radijaciji, ne za-hteva anesteziju, manje je zavisna od operatora i omo- guæuje bolju vizualizaciju puteva proksimalno od me-sta opstrukcije. Time se tokom jednog pregleda sag-ledavaju ne samo promene u pankreatobilijalnom sis-temu veæ i u drugim abdominalnim strukturama štopoveæava dijagnostièku taènost MR i èini je op timal-nom metodom u evaluaciji ovih bolesnika.

Kljuène reèi: magnetna rezonanca,holangiopankreatografija, bilijarnostablo, pankreas

UVOD

Holangiopankreatografija primenom magnetne rezo-nance (mag netic res o nance cholangiopancreatogra-

phy - MRCP) je relativno nova metoda neinvazivneprocene bolesnika sa bolestima bilijarnog sistema i pank-reasa. Niz studija je pokazalo da je dijagnostièka taènostove metode uporediva sa retrogradnom holangiopankre-atogrfijom (endoscopic holangio - pcholangiopancreato-graphy - ERCP) u mnogim stanjima kao što su holedoho- litijaza, maligne opstrukcije žuènih i puteva i pankreasnihputeva, kongenitalne anomalije ekstrahepatiènih žuènihputeva i pankreasnog kanala, hronièni pankreati

tis1,2,3,4,5, neuspeli ERCP6 kao i prisustvo bilijarno-ente-riènih anastomoza7. U nekim ustanovama MRCP je po-stala inicijalni pregled u prikazivanju bilijarnog sistema,dok je ERCP rezervisan za terapijske indikacije8.

TEHNIKA

Ne postoji opšte prihvaæeni standardizovani protokol zaMRCP jer on zavisi od klinièke indikacije i same institu-cije u kojoj se vrši pregled. MRCP se obièno izvodi fastspin-echo (FSE) sekvencom u T2w relaksacionom vre-menu sa uskom (više preseka) i širokom (jedan presek)debljinom preseka sa zavojnicom za telo tokom slobod-nog disanja u trajanju od 4 do 6 minuta9,10. Iz ovako dobijenih slika, vrši se trodimenzionalna rekonstrukcija teh-nikom maximum in tensity pro jection - MIP. Iako slikedobijene na ovaj naèin podseæaju na standardne holangi-ograme koji su bliski mnogim klinièarima, prostorna re-zolucija je niža zbog efekta “uproseèavanja volumena”svih struktura koje se nalaze u datom preseku a slike sunedovoljno oštre jer se sig nal uproseèuje tokom disanja icrevne peristaltike. Ova sekvenca se koristi u kombinacijisa novijom, sin gle-shot FSE sekvencom koja je kraæa, iz-vodi se uz zaustavljanje disanja (breath hold) èime sesmanjuju artefakti nastali disanjem, poveæava se odnosizmedju signala i šuma (sig nal-to-noise ratio) i time sepoveæava kvalitet snimaka11. Medjutim, zbog manje pro-storne rezolucije manje je pouzdana za preciznu eva-luaciju detalja. Za dobro prikazivanje svih puteva, po-trebno je da se naèini šest ili sedam preseka u koro-nalnoj ravni debljine 20 mm najpre kroz rep pankreasa, asvi ostali se prave sa razmakom od 15o.

MALIGNE OPSTRUKCIJE

Pankreasni kanalMaligne opstrukcije žuènih puteva najèešæe nastaju

usled neoplazmi pankreasa. Najveæi broj neoplazmi pan-kreasa su adenokarcinomi porekla glavnog pankreasnogkanala u glavi pankreasa dok su holangiokarcinomi,

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .

Holangiopankreatografija primenom magnetnerezonance: dijagnostièki znaèaj u malignim bolestimabilijarnih i pankreasnih puteva

R.M. Maksimoviæ1, R.D. Milenkoviæ2,M.S. Kratovac Dunjiæ2, G.B. Liliæ2, D.M. Mašuloviæ1,B.A. Banko2, M.Miliæeviæ3

1Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Centar zaradiologiju i magnetnu rezonancu, KCS, Beograd 2Centar za radiologiju i magnetnu rezonancu, KCS, Beograd3Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Institut zabolesti digestivnog sistema, KCS, Beograd

/STRUÈNI RADUDK 616.361/.37-006.04-073DOI:10.2298/ACI0904127M

emi

ze

r

metastaze i limfadenopatija redji uzroci nastanka ovih opstrukcija12.

Primenom sekvenci u T1w i T2w relaksacionim vreme-nima, bez i posle primene kontrastnog sredstva, poveæavase specifiènost nalaza usled vizualizacije ekstraduktalnihstriktura. Adenokarcinomi su diskretno hipointenzni uT1w slikama, izo/ hiperintenzni u T2w a posle primenekontrasta u T1w FS obièno su hipointenzni, ali mogu dabudu i hiperintenzni (slika 1A, B). Snimci posle primenekontrastnog sredstva omoguæuju dobru procenu odnosasa krvnim sudovima i prisustvo metastaza u limfnim èvo- rovima13,14,15. (Slika 1A, B, C)

U više od 50% sluèajeva adenokarcinoma, promena naglavnom kanalu pankreasa je okluzija, ali može da se vidii nepravilna stenoza, dilatacija proksimalnog dela kanala,znak duplog kanala (double duct sign) (slika 1C). Znakduplog kanala na MRCP-u se najèešæe odnosi na stenozuili okluziju u glavnom pankreasnom kanalu i žuèovodu,ali može da se vidi i kod stenoze žuèovoda i ventralnogdela pankreasnog kanala. Dugaèke stenoze kanala, po-gotovo u telu i repu, najèešæe su maligne a kratke seuglavnom vidjaju u bolesnika sa hroniènim alkoholnimpankreatitisima16. Ipak, normalna širina pankreasnog ka-nala ne iskljuèuje moguænost prisustva karcinoma pa-nkreasa jer je njegov kalibar oèuvan u 20% pacijenata samalignim procesom pankreasa. Tu mor može da se razvije i u boènim granama i tada se invazija glavnog pankre-asnog duktusa registruje samo u uznapredovalim sluèaje-vima. U oko 33% sluèajeva se vidi invazija krvnihsudova što onemoguæava resekciju pankreasa17. Takodjeje važna procena prisustva metastaza u limfnim èvoro-vima koja se vidja u oko 50% sluèajeva. Zbog velikogbroja malih struktura u peripankreatiènom prostoru,

128 R.M. Maksimoviæ i sar. ACI Vol. LVI

SLIKA 1 A, B, C.

ADENOKARCINOM PANKREASA. A. U GLAV PAN-IKREASA SE VIDI U T1W FS SLICI HIPERINTENZNAZONA, RELATIVNO OŠTRO OGRANIÈENA UODNOSU NA TELO PANKREASA (STRELICA). B.POSLE PRIMENE KONTRASTNOG SREDSTVA DO-LAZI DO OPACIFIKACIJE TUMORSKE PROMENE(STRELICA). C. MRCP. VIDI SE ZNAK DUPLOG KA-NALA ZBOG OKLUZIJE GLAVNOG PANKRE- ASNOG KANALA U PREDELU GLAVE PANKREASA IDISTALNOG DELA ŽUÈOVODA.

Tip I

Tip II

Tip III

SLIKA 2

KLASIFIKACIJA MALIGNE STENOZE PO BIS-MUTH-U. TIP I - TU MOR ZAHVATA PROKSIMALNIDEO ZAJEDNIÈKOG HEPATIÈNOG KANALA ŠTEDE-ÆI BIFURKACIJU. TIP II - TU MOR BIFURKACIJE KOJI ZAHVATA DISTALNIJE HEPATIÈNE PUTEVE TIP III - TUMOR BIFURKACIJE SA PROPAGACIJOM PREMASEKUNDARNIM INTRAHEPATIÈNIM ŽUÈNIM PUTE- VIMA.

detekcija blago uveæanih limfnih èvorova može biti teškadok je otkrivanje metastaza u limfnim èvorovima koji sunormalne velièine nemoguæa. Uveæani limfni èvorovi neutièu bitno na tok leèenja jer u odsustvu drugih znakovaneresektabilnosti pankreasa ne predstavljaju kontrain-dikaciju za hirurško leèenje18.

Ogranièenje MRCP-a je evaluacija intrapankreatiènogdela zajednièkog žuènog voda blizu papile. Opstrukcijaampularnog dela žuèovoda može nastati usled ampu-larnog karcinoma, stenoze papile usled zapaljenja, dis-funkcije Oddi-evog sfinktera, edema papile usled nedav-nog prolaska kalkulusa ili pankreatitisa, kao i kod impak-tiranog kalkulusa. ERCP ima prednost u vizualizaciji ove regije jer dozvoljava direktnu vizualizaciju papile i biop-siju eventualne lezije. Osim toga, može se izvesti i

manometrija Oddi-evog sfinktera kao i fluoroskopsko is-pitivanje dinamike toka žuèi.

Ekstrahepaticni žuèni putevi

Najèešæi maligni tu mor ekstrahepaticnih žuènih putevaje hilarni holangiokarcinom koji zahvata proksimalni deo zajednièkog hepatiènog kanala a nekada i bifurkaciju ièini 70% svih holangiokarcinoma (Klatskin tu mor)19.Prema Bis muth-u, hilarne stenoze mogu da se podele utri grupe u zavisnosti od lokalizacije tumorske mase(slika 5)

Tumor može da se razvija kao fokalna stenoza dužinejedan do tri centimetara, difuzna striktura ili, u manjembroju sluèajeva, kao polipoidna formacija. Na popreènimpresecima može da se vidi kao tumorska masa u

Br. 4 Holangiopankreatografija primenom MR: dijagnostièki 129znaèaj u malignim bolestima bilio i pankreasnih puteva

SLIKA 3 A, B, C, D.

HILARNA STENOZA. A. CENTRALNI EKSTRAHEPATIÈNI HOLANGIOKARCINOM. U T1W SLICI VIDI SEHIPOINTENZNA PROMENA U HILUSU JETRE (STRELICA) KOJA JE B. DISKRETNO HIPERINTENZNA(STRELICA) U T2W SLICI. C. MRCP UKAZUJE NA OPSTRUKCIJU ZBOG PRISUSTVA TUMORSKE MASE UNIVOU BIFURKACIJE KOJA ZAHVATA I DISTALNIJE ŽUÈNE PUTEVE SA IZRAŽENOM DILATACIJOMŽUÈNIH PUTEVA OBA LOBUSA (BISMUTH TIP II). D. STENOZA LEVOG HEPATIÈNOG PUTA KAOPOSLEDICA RANIJE OPERACIJE, HOLECISTEKTOMIJE.

projekciji hilusa sa konsekutivnom dilatacijom intrahepa-tiènih žuènih puteva koja je u T2w slikama hiperintenznaako ima mucina, dok skirusna forma tumora ima niži in-tenzitet signala ili je izointenzna sa susednim strukturama(slika 3A, B, C, D). Medjutim, tumori velièine jedan dodva centimetra ne mogu da se vide20.

Posle primene kontrastnog sredstva dolazi do neho-mogene progresivne opacifikacije tumorske mase. Neka-da može da se vidi okluzija portne vene bez poveæanjadijametra krvnog suda kao i uveæanje hilarnih limfnihèvorova. Diferencijano dijagnostièki dolazi u obzir tra-uma, sekvele prethodne intervencije, kompresija metas-tatski uveæanih limfnih èvorova, limfom, hepatocelularnikarcinom ili karcinoma žuène kese.

Posebna forma ovog karcinoma je distalni tip ekstra-hepatiènog holangiokarcinoma koji se javlja u oko 10%sluèajeva svih ekstrahepatiènih holangiokarcinoma.Makroskopski može da se vidi kao tumorska masa kojaobuhvata žuèovod. Pacijenti sa ovim tipom tumora imajubolju prognozu od Klackinovog tumora21. Na MR možeda se vidi kao zona fokalne stenoze a retko kao poli-poidna masa. U T1w slici, tu mor je hipointenzan a u T2wnajèešæe blago hiperintenzan, nekada sa uveæanim regi-onalnim limfnim èvorovima (slika 4A, B).

Žuèovod može da bude zahvaæen i tumorskim pro-cesom iz žuène kese ili pankreasa. U oko 50% sluèajevatumora žuène kese vidi se maligna stenoza žuèovoda koja najèešæe nastaje direktnom propagacijom tumora ili kom-presijom uveæanih limfnih èvorova. S obzirom da se oko60-70% sluèajeva tumora pankreasa vide u predelu glave, èesta je infiltracija bilijarnih puteva. Najèešæe se vidi stenoza u intrapankreatiènom delu žuèovoda i karakteristišese naglim prekidom kontinuiteta u dužini od nekolikocentimetara, uglavnom nepravilnih kontura22.

Intrahepatièni žuèni putevi

Intrahepatièni tu mor žuènih puteva potièe od malih iperifernih intrahepatiènih žuènih kanala. Histološki, in-trahepatièni holangiokarcinom ima veliki centralni ož-iljak od fibroznog tkiva koji nema maligne æelije u vidutumorske mase, ili može da ima periduktalni ili intra-duktalni infiltrativni rast. Intrahepatièni holangiokar-cinom je drugi najèešæi primarni maligni tu mor jetre,posle hepatocelularnog karcinoma, i èesto je udružen saulceroznim kolitisom. Najveèi broj intrahepatiènih ho-langiokarcinoma može da se vizualizuje na popreènimpresecima23. Intenzitet signala u sekvenci T1w je nizak ana T2w može biti varijabilan, od izointenznog do hiper-intenznog, dok se posle primene kontrastnog sredstva re-gistruje periferna opacifikacija u ranoj postgadolini-jumskoj fazi sa intenzivnom opacifikacijom centralnezone u kasnoj fazi. MRCP pregledom se najèešæe otkri-vaju zone stenoze, difuzna suženja ili polipoidne intra-luminalne mase24, koje mogu da predstavalju rani znaknjegovog prisustva (slika 5A, B, C). Intrahepatièni ho-langiokarcinom ima manju tendenciju da infiltrira portnuvenu u odnosu na hepatocelularni karcinom i èešæe se vi-dja segmentna atrofija.

Žuèna kesa i cistièni kanal

Karcinom žuène kese je najèešæi karcinom bilijarnihputeva koji se èešæe javlja kod žena u šestoj i sedmoj de-ceniji života a faktori rizika su porcelanska žuèna kesa,holelitijaza, hronièni holecistitis, anomalije pankrea-tobilijarnog stabla. U momentu dijagnostikovanja, 75%su neresektabilni tako da je smrtnost oko 88% za godinudana25.


SLIKA 4 A, B.

DISTALNI TIP EKSTRAHEPATIÈNOG HOLANGIO-KARCINOM. A. U T2W SLICI U KORONALNOJ RAV-NI, BELA STRELICA UKAZUJE NA TUMORSKUMASU U DISTALNOM DELU ŽUÈOVODA, DOK JEGLAVNI PANKREASNI KANAL UREDNE ŠIRINE ITOKA. B. MRCP-OM SE PRIKAZUJE TUPA OPSTRUK-CIJA ŽUÈOVODA KONZISTENTNA SA PERIFERNIMTIPOM HOLANGIOKARCINOMA (STRELICA).

Na MR može da se manifestuje tumorskom masom uloži žuène kese, kao fokalno/difuzno asimetrièno ire-gularno zadebljanje zida (15-30%), ili kao polipoidnaintraluminalna masa (15-25%). Na MR tomogramima,tumorska masa u loži žuène kese se teško diferencira odparenhima jetre, dok žuèovod i intrahepatièni žuèni pu-tevi imaju nepravilne ivice26. Èesto su prisutni kalkulusitako da diferencijalno dijagnostièki dolazi u obzir i aku-tni/hronièni holecistitis, kao i ksantogranulomatoznomholecistitis, adenomiomatoza, meatstaze, benigni polipi,kao i direktna invazija žuène kese drugim tumorima. Naj-èešæe se piri u jetru ili u bilijarno stablo (80%)27, a u ma-njem broju sluèajeva u du odenum, kolon, limfne sudove,u peri toneum, kao i hematogeno u druge strukture (slika6A, B).

Periampularni karcinom

Periampularni tumori su tumori papile, ampule i okol-nih struktura koje se ne mogu izdifernecirati vizuali-zacionim dijagnostièkim tehnikama zbog neposrednogkontakta.

Tipièni znaci koji uzkazuju na tumorski proces u ovojregiji su dilatacija žuèovoda i glavnog kanala pankreasa,nepravilno suženje ili okluzija distalnih delova oba duk-tusa (double duct sign), kao i uveæana papila bez vidljivetumorske mase28,29. Intenzitet signala na nativnim i pos-tkontrastnim snimcima je kao i kod adenokarcinoma pankreasa. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir kar-cinom pankreasa, distalni holangiokarcinom, tumori dru-gog porekla (gastrinom, karcinoid, adenom, metastaze),kao i druge etiologije, kao što je kalkuloza i prisustvoedema (slika 7A, B).

Prednosti

Iako je ERCP i dalje referentni stan dard za prikazivanje pankreatobilijarnog sistema, MRCP je neinvazivna me-toda koja se sve više koristi u dijagnostici bolesti ove re-gije jer ne izlaže bolesnike jonizujuæem zraèenju, ne zah- teva anesteziju a rezultati su manje zavisni od umešnostioperatora. MRCP dozvoljava bolju vizualizaciju kanalaproksimalno od opstrukcije a u kombinaciji sa standar-dnim sekvencama, omogu}uje otkrivanje i ekstrabilija-rnih promena.

Nedostaci

U poredjenju sa ERCP-om, MRCP ima manju pro-stornu rezoluciju tako da je tehnika manje senzitivnim zaotkrivanje patoloških promena na perifernim intrahe-patiènim žuènim vodovima i u boènim granama pan-kreasnog kanala. Takodje, snimanje u fiziološkom, nedi-stendiranom, stanju smanjuje senzitivnost tehnike koja se poveæava ako se uradi snimanje primenom sekretina.Ako postoji sumnja na opstrukciju bilijarnih puteva,ERCP treba da bude prva vizualizaciona tehnika, jer u is- tom aktu može da se uradi sfinkterotomija, dilatacija ilipostavljanje stenta, èime se ne gubi dragoceno vreme oddijagnostike do terapije.


SLIKA 5A, B, C.

PERIFERNI (INTRAHEPATIÈNI) HOLANGIOKARCI-NOM. A. AKSIJALNA T2 SLIKA SA DISKRETNO HI-PERINTENZNOM MASOM (STRELICA) I OPSTRUK-CIJOM LEVOG INTRAHEPATI^NOG KANALA (GLA-VA STRELICE). B. POSLE PRIMENE KONTRASTNOGSREDSTVA, U ARTERIJSKOJ FAZI SE REGISTRUJEHIPOINTENZNA TUMORSKA MASA SA BLAGOMOPACIFIKACIJOM PERIFERNO (STRELICA). C. MRCPSLIKA. STRELICA UKAZUJE NA FOKALNU STE-NOZU DESNOG HEPATI^NOG VODA SA SEKUN-DARNOM DILATACIJOM ZBOG PRISUSTVA MALOGHOLANGIOKARCINOMA

ZAKLJUÈAK

MRCP se sve više koristi u proceni bolesnika sa malig-nim bolestima bilijarnih i pankreasnih puteva zbog svojedijagnostièke taènosti koja je komparabilna sa inva-zivnom ERCP metodom. Ovom metodom mogu da se do-biju informacije ne samo o prisustvu i dužini malignestrikture veæ i o potencijalnoj propagaciji u susednestrukture, infiltraciji krvnih sudova kao i zahvaæenostilimfnih èvorova što je od znaèaja u izboru optimalnog te- rapijskog pristupa u ovih bolesnika.

SUM MARY

MAG NETIC RES O NANCE CHOLANGIOPANCREATO-GRAPHY: DI AG NOS TIC DI AG NOS TIC SIGNIFICAN-CE IN MA LIGNANT DIS EASES OF BILE AND PAN -CRE ATIC DUCTS

Mag netic res o nance cholangiopancreatography (MRCP) is a relatively new, noninvasive method in pati- entswith pancreaticobiliary dis eases, which is comparable toinvasive en do scopic ret ro grade cholangiopancreatogra-phy (ERCP). One of the most common in dications forMRCP is malignant ob struction of the bile and pan creaticducts. Stan dard im ag ing pro to col in cludes rou tine ab-dominal study fol lowed by a se quence for MRCP adaptedto each of the pa tients and site of the malignant pro cess.MRCP is a simple to per form, does not ex posure the pa -tients to ra di a tion, re quires no an es the sia, is less op er a torde pend ent and al lows better vi su al iza tion of ducts prox i -mal to an ob struction. Thus, dur ing one ex aminationonly, it is pos sible to as sess not only pancreaticobiliarysystem but also ab dominal structures, which in creases di -agnostic value of MR and is therefore, optimal method in evaluation of these patients.

Key words: magnetic resonance imaging,cholangiopancreatography, biliary system,pancreas

BIBLIOGRAFIJA

1. Czako L. Di agnosis of early-stage chronic pan creati-tis by secretin-enhanced magnetic res onance cholangio-pancreatography. J Gastroenterol 2007; 17: 113-7.

2. Sugiyama M, Haradome H, Atomi Y. Mag netic resonance im ag ing for di ag nos ing chronic pan cre ati tis. J Gas-troenterol 2007;17:108-12.

3. Pungpapong S, Wallace MB, Woodward TA, NohKW, Raimondo M. Ac curacy of en doscopic ultrasono-graphy and magnetic resonance cholangiopancrea-tography for the di agnosis of chronic pan creatitis: a pros-pective comparison study. J Clin Gastroenterol 2007; 41(1):88-93.

4. Are C, Gonen M, D’Angelica M, et al. Differentialdiagnosis of prox imal biliary ob struction. Surgery 2006;140(5):756-63.

5. Sgouros SN, Bergele C. En doscopic ultrasonographyver sus other di ag nos tic mo dal i ties in the di ag no sis ofcholedocholithiasis. Dig Dis Sci 2006;51(12):2280-6.

6. Kaltenthaler EC, Walters SJ, Chilcott J, et al. MRCPcom pared to di ag nos tic ERCP for di ag no sis when biliaryobstruction is sus pected: a sys tematic re view. BMC MedIm ag ing 2006;6:9-12.


SLIKA 6A, B.

KARCINOM ŽUÈNE KESE. A. U KORONALNOJ RAV-NI T2W SLICI, VIDI SE VELIKA TUMORSKA MASAKOJA VRŠI INVAZIJU U DESNI LOBUS JETRE(STRELICE), SA DISKRETNIM ZADEBLJANJEM ZIDAŽUÈNE KESE I ODSUSTVOM MASNOG TKIVA IZMEDJU ŽUÈNE KESE I JETRE. B. MRCP UKAZUJE NAAMPUTACIJU DESNOG ŽUÈNOG PUTA ZBOG INFIL-TRACIJE TUMORSKOM MASOM IZ ŽUÈNE KESE.

7. Kamisawa T, Okamoto T. Pit falls of MRCP in thediagnosis of pancreaticobiliary maljunction. World JGastroenterol 2004;10(20):3034-8.

8. Tamura R, Ishibashi T, Takahashi S. Chronic pan cre-ati tis: MRCP ver sus ERCP for quan ti ta tive cal i ber mea-sure ment and qual i ta tive eval u a tion. Br J Radiol2005;78(934):888-93.

9. Bowes MT, Mar tin DF, Melling A, et al. Sin gle dose oral ranitidine improves MRCP image qual ity: a dou -ble-blind study. Clin Radiol 2007;62(1):53-7.

10. Lee NJ, Kim KW, Kim TK, et al. Secretin-stimu-lated MRCP: pic torial review. Abdom Imaging. 2006;12. 246-9.

11. Masui T, Katayama M, Kobayashi S, et al. Mag -netic res o nance cholangiopancreatography: com par i sonof re spi ra tory-trig gered three-di men sional fast-re cov eryfast spin-echo with parallel imaging tech nique andbreath-hold half-Fou rier two-di men sional sin gle-shot fastspin-echo tech nique. Radiat Med 2006;24(3):202-9.

12. Gabata T, Matsui O, Kadoya M et al. Small pan cre-atic adenocarcinomas: ef ficacy of MR imaging with fatsupression and gad o lin ium enhacement. Ra di ol ogy 1997;193:683-88.

13. Domag D, Wessling J, Reimer P, et al. En doscopicretrograde cholangiopancreatography, intraductal ul tra-sonography, and magnetic resonance cholangiopan-creatography in bile duct strictures: a pro spective com-par i son of im ag ing di ag nos tics with histopathologicalcor re la tion. Dig Dis 2004;22(1):18-25.

14. Ichikawa T, Haradome H, Hachiya J et al. Pan cre-atic ductal adenocarcinoma: preoperatice as sessment with he li cal CT ver sus dy namic MR im ag ing. Ra di ol ogy1997; 202:655-62.

15. Kelekis NL, Semelka RC MRI of pan creatic tu -mors. Eur Radiol 1997;7:875-86.

16. Kim JH, Kim MJ, Chung JJ et al. Dif ferential di ag-nosis of periampulary car cinomas at MR imaging.Radiographics 2002;22:1335-52.

17. Loyer EM, Da vid CL, Dubrow RA, Ev ans DB,Chransangavej C Vascular involvment in pan creaticadenocarcinoma: re assessment by thin sec tion CT.Abdom Im ag ing 1996;21:202-6.

18. Warshav AL, Fernandez-del Castilo C. Pan creaticcarcinoma. New Engl J Med 1992;326:455-46.

19. Vogl TJ, Schwarz WO, Heller M, et al. Stag ing ofKlatskin tu mours (hilar cholangiocarcinomas): compari-son of MR cholangiography, MR imaging, and en do-scopic retrograde cholangiography. Acta Radiol2006;47(2):121-9.

20. Park DH, Kim MH, Lee SK, et al. Can MRCP re -place the di agnostic role of ERCP for pa tients withcholedochal cysts? Eur Radiol 2005;15(10):2122-9.

21. Shanmugam V, Beat tie GC, Yule SR, Reid W,Loudon MA. Is magnetic resonancecholangiopancreatography the new gold standard inbiliary imaging? Gastrointest Endosc 2005;62(3):360-6.

22. Park MS, Kim TK, Kim KW et al. Differentiationof extrahepatic bile duct cholangiocarcinoma from be -nign stricture: findings at MRCP ver sus ERCP. Radiol-ogy 2004;233:234-40.

23. Lim JH Cholangiocarcinoma: morphologic classifi-cation ac cording to growth pat tern and imaging find ings.AJR Am J Roentgenol 2003;181:819-27.

24. Han JK, Choi B,Kim A, et al. Cholangiocarcinoma:pictorial essay of CT and cholangiographic find ings.RadioGraphics 2003;22:173-6.

25. Schwartz LH, Black J, Fong Y et al. Gall bladdercarcinoma: find ings at MR imaging with MRcholangiopancreatography. J Comput As sist Tomogr2002;26:405-10.


SLIKA 7A, B.

ADENOKARCINOM PAPILE VATERI. A. U T2W KO-RONALNOJ SLICI VIDI SE TUMORSKA MASA UPROJEKCIJI DISTALNOG DELA ŽUÈOVODA(STRELICA), KAO I B. TEHNIKOM MRCP-A (STRELICA). DIFERENCIJALNO DIJAGNOSTI^KI DOLAZI U OBZIR ADENOKARCINOM GLAVE PANKREASA,DISTALNI TIP EKSTRAHEPATI^NOG HOLANGIO-KARCINOMA, KAO I DRUGI TUMORI.

26. Hakansson K, Christoffersson JO, Leander P et al.On the ap pearance of bile in clin ical MRcholangiopancreatography. Acta Radiol 2002;43 :401-10.

27. Turner MA, Fulcher AS. The cystic duct: normalanatomy and dis ease pro cesses.Radiographics2002;21:3-22.

28. Geier A, Nguyen HN, Gartung C et al. MRCP andERCP to de tect small ampullary car cinoma Lan cet2000;356:1607-08.

29. Irie H, Honda H, Shinozaki K et al. MR imaging ofampullary car cinomas J Comput As sist Tomogr2002;26:711-17.

.

NAPOMENA:Ovaj rad je deo projekta Ministarstva za nauku i zaštitu životne

sredine, Republike Srbije (No. 145063).


holangiopankreatografija primenom magnetne rezonance ... · intrahepatièni žuèni putevi...

Documents