historija bosanskoga jezika- grupa autora prof.bos.jezika

8/13/2019 Historija Bosanskoga Jezika- Grupa Autora Prof.bos.Jezika

1/55

HISTORIJA

BOSANSKOGAJEZIKA


2/55


3/55

*Sveti iril(grki: ; 826/827- 869) i Sveti Metod(grki:; 815- 885) krdanskisu sveci.

*862. poslanstvo moravskogkneza Rastislavazatrailoje od cara Mihajla

biskupa i svedenikekoji depropovijedati na slavenskom jezikukrdanskuvjeru.

*Bradasu se za ovaj posao ozbiljno spremili; Dirilje sastavio prvo slavenskopismo (glagoljicu) i na jezik makedonskih Slavena iz okolice Soluna (koji su

od djetinjstva dobro znali) preveli su najnunijecrkvene knjige. Na taj sunainstvorili prvi slavenski knjievnijezik i postavili temelje slavenskojknjievnosti. Godine 863. bradakreduna put i stiu864. knezu Rastislavukoji ih je gostoljubivo primio, ali uspjeh njihove misije, mnogobrojni uenicii narodne simpatije izazivaju reakciju njemakogklera. Protiv slavenskihmisionara poinjepodmukla borba njemakogsvedenstva. Glavniargument protivnika slavenske liturgije bila je tzv. trojezinateorija premakojoj postoje samo tri sveta jezika na kojima se mogu vritivjerski obredi:hebrejski, grkii latinski.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/826http://hr.wikipedia.org/wiki/827http://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/815http://hr.wikipedia.org/wiki/885http://hr.wikipedia.org/wiki/862http://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rastislav&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/863http://hr.wikipedia.org/wiki/864http://hr.wikipedia.org/wiki/Hebrejskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hebrejskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/864http://hr.wikipedia.org/wiki/863http://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rastislav&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/862http://hr.wikipedia.org/wiki/885http://hr.wikipedia.org/wiki/815http://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/827http://hr.wikipedia.org/wiki/826http://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki


4/55

GLAGOLJICA


5/55

Baanskaploaje starohrvatski spomenik, pisan glagoljicomotprilike 1100.godine, a potjeeiz crkve sv. Lucijeu Jurandvorukod Bakena otoku Krku.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1100.http://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jurandvorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ba%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ba%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jurandvorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_svete_Lucije_na_Krkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1100.http://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljica


6/55

BOSANICA - BOSANSKA DIRILICA


7/55

Humakaploapredstavlja natpis na kamenoj ploikoji je uzidan u franjevaki

samostanna Humcu kod Ljubukog
http://bs.wikipedia.org/wiki/Samostanhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ljubu%C5%A1kihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamenhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamenhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Samostanhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ljubu%C5%A1kihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ljubu%C5%A1kihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Samostanhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamenhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamenhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamen


8/55


9/55


10/55

Steakje vrsta kamenog nadgrobnogspomenika. Stedcisu nastali u srednjem

vijekui oslikavaju taanjiivot, a vedinomsenalaze u Bosni i Hercegovini, ali ima ih i u

Hrvatskoj, Srbijii Crnoj Gori. Obinosu

ukraeniprizorima iz ivota, lova, vitekihturnira ili natpisima na bosanici.

Stedcisu se postavljali od druge polovice 14.

stoljedado sredine 16. stoljeda. Dijele se napoloene(sanduci, ploei sljemenjaci), koji suu vedini, i uspravne(stubovi, stele i krstae).
http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srbijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosan%C4%8Dicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosan%C4%8Dicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srbijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijek


11/55


12/55

Konstantin Filozof (pisac s kraja 14. i

poetka15. vijeka) u spisu "Skazanieizjavljeno o pismeneh" spominje

bosanski jezik uz bugarski, srpski,slovenski, ekii hrvatski.


13/55

TURSKI PERIOD


14/55

Bonjacisu ostali vezani za svoj

jezik i od kraja 15. do poetka 20.vijeka stvaraju knjievnadjela i na

orijentalnim jezicima. Blizu tri

stotine stvaralaca u tom perioduostavilo je raznorodna djela,

najveim dijelom na turskom,

arapskom i perzijskom jeziku.


15/55

U etiri vijeka osmanlijskevladavine uoavaju se tri razvojna

toka:1. Prvi je pisana aktivnost nanarodnom jeziku i bosanici.2. Drugi je stvaralatvona turskom,perzijskom i arapskom jeziku.

3. Trei, alhamijado-literatura,knjievnatvorevina na narodnomjeziku i arapskom pismu.
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alhamijado-literatura&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alhamijado-literatura&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alhamijado-literatura&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alhamijado-literatura&action=edit&redlink=1


16/55

Djela na orijentalnim jezicima sumnogobrojna,ali sve viese i u njih

unosi duh narodnog poetskogjezikog bia i izraza kao toje tosluaj u poeziji D. Bajezidagia(umro 1566/1603), M. NerkesijeSarajlije (oko 1584-1635), A.

Rizvanbegovia-Stoevia (1839-1903), H. Rizvanbegovieve (1845-1890).
http://bs.wikipedia.org/wiki/1566http://bs.wikipedia.org/wiki/1603http://bs.wikipedia.org/wiki/1584http://bs.wikipedia.org/wiki/1635http://bs.wikipedia.org/wiki/1839http://bs.wikipedia.org/wiki/1903http://bs.wikipedia.org/wiki/1845http://bs.wikipedia.org/wiki/1890http://bs.wikipedia.org/wiki/1890http://bs.wikipedia.org/wiki/1845http://bs.wikipedia.org/wiki/1903http://bs.wikipedia.org/wiki/1839http://bs.wikipedia.org/wiki/1635http://bs.wikipedia.org/wiki/1584http://bs.wikipedia.org/wiki/1603http://bs.wikipedia.org/wiki/1566


17/55

Muhamed Hevai Uskufi, autor prvog bosanskog

rjenika


18/55

Rjenik je dovren1631. godine i objavljen podimenom "Makbul-i 'arif", a bolje poznat podpopularnim nazivom "Potur-ahidi"


19/55

Bonjaci, vojni zapovjednici, pisalisu tzv. krajinika pisma

dubrovakim vlastima, glavarima uCrnoj Gori, uskokim starjeinama,hrvatskim starjeinama u slubiAustrije i Venecije. Ona su pisana nabosanskom jeziku , veinom ikavski,ali ih ima i ijekavskih ako su pisanaiz Hercegovine; pisana subosanicom (kurzivnom irilicom).
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1


20/55

Evlija elebija, osmanski putopisaciz 17. st, u poglavlju "jezik

bosanskog i hrvatskog naroda"svoga uvenog putopisa hvaliBonjake, za koje kae: "kako im jejezik, tako su i oni isti, dobri irazumljivi ljudi". Govori o

bosanskom jeziku koji je po njemublizak latinskom, a spominje ibosansko-turski rjenik M. H.

Uskufije.
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evlija_%C4%86elebija&action=edit&redlink=1


21/55

Umihana uvidinaje roena u Sarajevu oko 1794. Umrlau Sarajevu oko 1870. Umihana uvidina je prvapjesnikinja Bonjakinjai jedna od prvih pjesnikinja nanaem

jeziku.


22/55

SARAJLIJE IDJU NA VOJSKU

Evo danas sedam godin dana

Kako cvili bosanska fukara:

Niti ima paeni vezira,Dok ne oepaaAli-paa.

A imoepaaAli-paa,On popisa svu butum Krajinu,Svu Krajinu i Hercegovinu,

Najotragu mlade Sarajlije,

Sarajlije, mladejeniareI pred njima gazi Memi-agu.

Umihana uvidina


23/55


24/55

"Gramatika bosanskog jezika zasrednje ol nepotpisanog autoraFrane Vuletia, prva je gramatika u

Bosni i Hercegovini zainterkonfesionalno kolstvo.

Zemaljska vlada BiH tampalaju je1880. g. Doivjelaje vieizdanja i

bila u upotrebi do 1911, s tim tood1908. g. nosi naziv "Gramatikasrpsko-hrvatskog jezika".
http://sh.wikipedia.org/wiki/1880http://sh.wikipedia.org/wiki/1880


25/55

AUSTROUGARSKI

PERIOD


26/55

U doba austrougarske uprave nazivbosanski jezik (Kallay ga je forsiraosvojom nacionalnom politikom dasuzbije hrvatski i srpski nacionalni

pokret) postaje i slubeni, ali ga tauprava poslije i naputa,akceptirajui ime srpskohrvatski

jezik.


27/55

Potiskivanje bosanskog jezika u stranu jasno je

vidljivo i po datumima. Od 1.1.1879.upotrebljavan je naziv bosanski jezik - kao

slubenijezik u Bosni i Hercegovini. Od23.1.1879. na sjednici Bosanske komisije bilo je

zauzeto stanoviteda se naziva "bosanskizemaljski

jezik". Ali u provizornom poslovniku za organevlasti u BiH od 16.2.1879. veje upotrebljenaoznaka "srpsko-hrvatski jezik". Naredbom

Zemaljske vlade od 4.10.1907. g.odreeno je da se

"ima posve napustiti naziv 'bosanski jezik' i da seimade zemaljski jezik nazivati 'srpsko-hrvatski

jezik'.


28/55


29/55

Krajem 19. i poetkom 20.st. pojavljuju sebonjaki, srpski, hrvatski i jevrejski asopisi.

Prvi bonjaki knjievni asopis, koji je

odigrao vanu ulogu u kulturnom i jezikompreporodu Bonjaka, je asopis BEHAR, koji se

pojavljuje 1900.godine.


30/55


31/55


32/55

Prvi bonjaki latinini pisci krajem 19.i poetkom 20.st. su:Safvet-beg Baagi, Edhem Mulabdi,

Osman Nuri Hadi, Musa azim ati,emsudin Sarajli, Abdurezak HifziBjelevac, Avdo Karabegovi

Hasanbegov...


33/55

MUSA AZIM ATI


34/55

JUGOSLAVENSKO

DOBA


35/55

Bosanski jezik izmeu dva svjetska rata svoje

pisane forme razvija u sklopusrpskohrvatskoga jezika. Naziv bosanski jezik

nestaje iz zvanine upotrebe, ali svijest o

njemu ne zamire. U svojim djelima uvaju ga:Hamza Humo, Hasan Kiki, Zija Dizdarevi,Ahmet Muratbegovi, Alija Nametak...


36/55ZIJA IZAREVID


37/55


38/55

Najznaajniji me

u njimasu:

SKENDER KULENOVI

MEA SELIMOVI

MEHMEDALIJA MAKDIZDAR


39/55

SKENER KULENOVID


40/55

RUKOPIS MEE SELIMOVIDA


41/55

MEHMEDALIJA MAK DIZDAR


42/55

Taj starobosanski jezik ovaj pjesnik nije

smatrao mrtvim, nego nepravedno

zaboravljenim i obaenim, pa je u pjesnikojverbalnoj preobrazbi stara bosanska rijepostajala savremena i sasvim moderna. U

njegovoj poeziji transmutacija starog

bosanskog jezika iz povelja, starih spisa, sa

stedaka, u moderni pjesnikiiskaz uraenajebez nacionalne mitologije, bez patetike i

glorifikovanja te prolosti.

Muhamed ator(o poeziji Maka Dizdara)


43/55

BOSANSKO DOBA


44/55

Posljednja decenija XX stoljeanajvanija je i najpresudnija je u

razvoju bosanskoga knjievnogjezika.


45/55


46/55


47/55


48/55


49/55


50/55

U septembru 1998.g. u Bihau jeodranSimpozij o bosanskomejeziku , prvi te vrste u historiji, na

kojem su se okupili vodeibonjaki i bosanskohercegovakifilolozi i lingvisti.


51/55

Savremeni bonjaki pisci vraaju sekorijenima bosanskoga jezika i

njegovim izvornim mogunostima:Nedad Ibriimovi AbdulahSidran Jasmina MusabegoviDevad Karahasan Irfan HorozoviZilhad Kljuanin Hadem

Hajdarevi...


52/55

BOSANSKI JEZIK spada ujunoslavenske jezike, kao dio ireg

srednjojunoslavenskog dijasistema, kojiine nekoliko veih dijalekatskih grupa.

Junoslavenski jezici pripadaju uojporodici slavenskih jezika, a slavenskijezici su dio velike indoevropske jezike

zajednice.

N k k k ji j i i i k i i b k


53/55

Nek o okumenata koji potvruju ientitet i kontinuitet bosanskogjezika. Ovi zapisi svjeoe o vijekovnom postojanju bosanskoga jezika

Konstantin Filozof (pisac s kraja 14. i poetka 15. vijeka) u svom spisuspominje bosanski jezik uz bugarski, srpski, slovenski, eki i hrvatski.

Duvanjski biskup fra Pavle ragievid 1735., pie a u Bosni ima evetsvedenika koji se u vrenju vjerskih obrea ispomau "bosanskim jezikom",jer ne razumiju obro crkvenoslavenski. oaje a je uenim katolicima u

razgovorima sa pravoslavcima dovoljno da poznaju bosanski jezik.

Isusovac Jakov Mikalja (koji je ivio o 1601do 1654.) u predgovoru "BlaguJezika slovinskoga" iz 1649. eli, kako kae, a uvrsti "najoabranije rijei inajljepe narjeeje" oajudi a je "u ilirskom jeziku bosanski jeziknajljepi", i a bi svi ilirski pisci trebali nastojati a njim piu.

- Alberto Fortis1774. u Veneciji je objavio i u originalu i prijevodu natalijanski bosansku baladu Hasanaginicu- jezik Morlaka naziva: ilirskim,morlakim i bosanskim.

Prema svjeoenju Matije Mauranida koji u svom jelu "Pogle u Bosnu
http://bs.wikipedia.org/wiki/1735http://bs.wikipedia.org/wiki/1601http://bs.wikipedia.org/wiki/1654http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alberto_Fortis&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1774http://bs.wikipedia.org/wiki/1774http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Alberto_Fortis&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1654http://bs.wikipedia.org/wiki/1601http://bs.wikipedia.org/wiki/1735


54/55

Prema svjeoenju Matije Mauranida koji u svom jelu "Pogle u Bosnuuinjen 1839-1840", navoi a sarajevski paa, iako "obro znae turski,arapski i arnautski", ne voli a neko pre njim govori turski i istie "a je naslavni bonjaki jezik o svih najljepi na svijetu". U Putopisu se kae a se uBosni "eglenie Bonjaki".

- Hercegovaki pravoslavni prvaci, meu kojima i Prokopije okorilo, trae oAli-pae Rizvanbegovida a se za vlaiku postavi ovjek vian bosanskom

jeziku. Bosanski biskup Vujiid jo je 1881. godine ovaj jezik zvao bosanskim.

I hercegovaki ustanici su ga tako zvali: Pero Tunguz, jean o njihovih voa,

znao je redi: "Razumi me, oee, bosanski ti govorim!".

Graonaelnik Mostara I. Kapetanovid ne jenoj sjenici 1895. g. zabranjuje dagospoin Stagner neto kae na njemakom jeziku; u zapisniku je naveenokako je rekao "a mi ovje nismo u Beu niti Gracu ved u Mostaru i a treba ase govori bosanski, da svi razumimo".
http://bs.wikipedia.org/wiki/1881http://bs.wikipedia.org/wiki/1881http://bs.wikipedia.org/wiki/1895http://bs.wikipedia.org/wiki/1895http://bs.wikipedia.org/wiki/1881


55/55

- 1898. goine tampana je Gramatika bosanskoga jezika za srenjekole, Frane Vuletida, koja je oivjela nekoliko izanja i bila uupotrebi sve o 1911.goine, s tim to je ista gramatika 1908.godine objavljena kao Gramatika srpskohrvatskoga jezika.

Bosanski jezik je postojao i razvijao se na ovim prostorimavijekovima, a i da je naziv bosanski jezikbio u upotrebi sve do1907.godine kada je odlukom Zemaljske vlade Austro-Ugarskemonarhije taj naziv ukinut.

Ttreba redi a se pri ovoj oluci nije voilo rauna osrednjovjekovnoj ni usmenoj tradiciji Bosne. I pored toga bosanski

jezik je preivio nairanja latinskog, orijentalnih jezika koji su oli sOsmanlijama, zatim njemakog, a i perio jugoslovenstva, onosnosrpskohrvatskog jezika.

historija bosanskoga jezika- grupa autora prof.bos.jezika

Documents