hirurŠka oboljenja gornjih respiratornih...

Click here to load reader

Post on 30-Aug-2019

7 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • . HIRURKA OBOLJENJA GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA

    Gornji respiratorni putevi podrazumevaju:nos sa svim pripadajuim upljinamavazdune kese kod konja

    faringslaringsTraheju

    Hirurka oboljenja bronhijalnog stabla I plua mogu se izvoditi samo u veoma specifinim uslovima i uglavnom se lee internistikim metodama

    Gornji respiratorni putevi su funkcionalna aerodinamina arhitektura koja treba da omogui pasau velikih koliina vazduha do nivoa alveola posebno kod sportskih ivotinja.Razliite patoloke alteracije spreavaju adekvatan prolaz vazduha kroz gornje respiratorne puteve do alveola a izvestan broj tih lezija se moe hirurki reiti.

    Sistolni volumen konja je 800-1200 ml krvi I ona treba da se razlije na nekih 200-300 kvadratnih metara alveolarne povrine

  • BOLESTI NOSA I NOSNE UPLJINE

    Povrede nosa,nosne peurke,njuke ili rila

    Povrede nosne upljine

    Hronini kataralni rinitis

    Nekroza konha

    Prelom nosne kosti

    Krvarenja iz nosa

    Strana tela u nosnoj upljini

    Paraziti u nosu

    Tumori nosne upljine

    Oiljci nosne sluznice

    Tumori

  • POVREDE NOSA,NOSNE PEURKE,NJUKE ILI RILA

    -to su razliite traume,posekotine,ugrizistavljanje brnjuke kod svinja ili alke bikovima,ujedi nosne peurke kod pasa

    Simptomi zavise od stepena povrede I moe nedostajati koa,ili da visi komad koe,da le ledirana rskavicau svakom sluaju ulaz u respiratorni komad koe,da le ledirana rskavicau svakom sluaju ulaz u respiratorni trakt je oteen,a time I redukovan I osnovni simptom je oteano disanje,krkljanje,zvidanje a kod svinja esto I tetanus.

    Terapija opta ili lokalna anestezija ( n. infraorbitalis ) da bi se izvrilo ivenje I po potrebi plastika. Velike ivotinje se vezuju na dve strane da se ne bi eale a dobro je te rane premazivati ribljim uljem koje spreava nastanak krasta.

  • POVREDE NOSNE UPLJINE prvenstveno septuma uboji,proboji,razderotine a moe biti zahvaena I kotana osnova.rane mogu biti povrne ili perforativneSimptomi oteano disanje,najee sa inflamacijom koju prati iscedak a vrlo esto I epistaksa.Terapija - obino te povrede zarastaju per secundam ili ,ako je mogue zaiti ih ( od kraja ka napred I naizmenino ).ih ( od kraja ka napred I naizmenino ).

    HRONINI KATARALNI RINITIS posledica je nekroze konha,empijema,bolesti zuba,tumora,stranih tela u nosu,preloma kostia obino se ispoljava kao dugotrajni jednostrani gnojno-nekrotini iscedak. Terapija se svodi na upotrebu antibiotika po antibiogramu I lokalno ispiranje-tuiranje

  • NEKROZA KONHA posledica preloma kostiju,bolesti zuba,drebeakaI to prednjeg dela ventralne konhe kliniki se ispoljava jednostranim gnojno-putridnim iscetkom neprijatnog mirisa,jednostranom nosnom dispnejom I

    otokom regije nosa.Terapija trepanacija pa ekstirpacija nekrotizovane nosne koljke a potom

    kroz trepanacioni otvor irigacija.

    PRELOM NOSNE KOSTI najee processus nasalis-a,traumatske osnove,kao pokriveni ili otvoreni, koji se ispoljava kao otvorene

    rane,udubljenja,deformiteti,krvarenja,iscedak Terapija uklanjanje kotanih delova a potom plastika kojom e se podii

    ulegnuti delovi a po potrebi I trepanacija sa irigacijom.

  • KRVARENJA IZ NOSA - EPISTAXIS, RHINORRHAGIA posledica su trauma,udaraca,preloma kostiju,stranih

    tela,sondiranja,laringoskopijeteneaka,IAKTerapija polivanje temena hladnom vodom I velikim tamponom zatvoriti nosni otvor a potom primena hemostatika K vit. 0,1 mg/kg, C vit 20 ml

    i.m., adrenalin 5-10 ml s.c.

    STRANA TELA U NOSNOJ UPLJINI - hrana,iver,delovi fraktura

    PARAZITI U NOSU Estrosis ovis i Linquatula serrata canisTUMORI NOSNE UPLJINE POLIPI kao fibromi,adenomi,karcinomi I sarkomi ( vremenom izboe nosnu kost ) a javljaju se I aktinomikomi I

    dermoidne ciste.Operacije tumora ove regije se izvode u nivou oiju sa tri strane se see koa I podigne a onda oscilirajuom testerom se kost,takoe sa tri strane

    isee ali pod uglom,tako da poklopac nalegne krioterapijo,,ekscizijom ili ekrazerom se tumor uklanja kost se ije icom,periost hromiranim

    ketgutom O a koa neresorbtivnim materijalom (najlon) rana zarasta za 10-14 dana.

  • BOLESTI FRONTALNOG I MAKSILARNOG SINUSA

    Povrede sinusnih upljina

    Hydrops

    EmpyemaEmpyema

    Tumori sinusnih upljina

    Osteodistrophia fibrosa

    Rhinitis atrophicans suum B.bronchiseptica

  • POVREDE SINUSNIH UPLJINA ispoljava ju se kao impresija (udubljenje) ili fraktura posledice preloma su brojne,od empijema,modanih abscesa,flegmone orbiteTerapija ukloniti komadie kosti a ulegnute delove podii,posle trepanacije,I ispirati rivanolom,permanganatom I sl.Sinusitis,kao posledica, moe biti ispoljen kao hidrops ili empijem.HIDROPS SINUSA nakupljanje tenosti seromukoznog karaktera,kao posledica kataralne inflamacije kada nastaje retencija eksudata zbog zatvaranja komunikacionog otvora maksilarne I nosne upljine.Sinusni prostor se proiruje,komprimujui kosti koje vremenom postaju porozne i izdiu se.EMPYEMA - nakupljanje gnoja u upljinama sinusa kao posledica EMPYEMA - nakupljanje gnoja u upljinama sinusa kao posledica drebeaka,gnojne infekcije,abcediranja korena zuba ili periodonta,povrede I preloma kostiKliniki se ispoljava jednostranim,dugotrajnim,gnojno-putridnim iscedkom neprijatnog mirisa,posebno ispoljenim kada se glava spusti na dole kost moe biti ispupena a perkusioni zvuk je mukao.Rengenografska dijagnostika je najpouzdanija.Terapija antibiotska terapija I pred antibiograma retko uspeva kao I ispiranja ,na pr. 2% povidonom u koliini od 100 ml.U dijagnostike ali I terapeutske svrhe kod postojanja hidropsa ili empijema,primenjuju se dva hirurka zahvata perkupana centeza ili t

  • PERKUTANA CENTEZA

    Perkutana centeza maksilarnog sinusa se izvodi tako,da poto se s.c. aplikuje lokalni anestetik,napravi rez na koi od 1 cm a kost probije TAUNMANOVIM KLINOM-koji ide samo 1 cm u dubinu klin je debljine katetera za i.v. KLINOM-koji ide samo 1 cm u dubinu klin je debljine katetera za i.v. infuziju kroz otvor na kosti se ubaci kateter I aspirira sadraj ( za bakterioloku analizu ) potom se sistemski I lokalno sa odreenim antibiotikom nastavlja tretman svakodnevno se u bocu fiziolokog rastvora doda ciljani antibiotik I ispira sinus rastvor istie na nozdrve ponavljati svakodnevno tokom 14 dana

  • TREPANACIJA SINUSATrepanacija sinusa se izvodi u optoj anesteziji,posle brijanja I dezinfekcije. Rez na koi moe biti ili okrugli,sa odstranjivanjem koe, ili krstast,kada se

    koa razmie na sve etiri strane.

    Trepanacija se obavlja na mestima gde je kost omekala ili je ispupena a ako ne postoje ti orijentiri, na sledeim takama :

    eoni sinus uz samu medijalnu liniju, 1-2 cm,iznad gornje linije onih lukova

    eoni sinus u nivou medijalnog onog ugla izmeu njega I medijalne linijeeoni sinus u nivou medijalnog onog ugla izmeu njega I medijalne linijeMaksilarni sinus za prst od ruba criste facialis,na sredini izmeu oka I kraja

    kriste,mada se to mesto moe pomerati dorzo-ventralno.Periost se sljuti i povue na stranu i trepanatorom,prenika 2 cm se izvadi kruni komad kosti ulazi se u maksilarni sinus a onda tupim instrumentom

    ( prav pean ),probija tanka kost konhalnog sinusa,ime se ulazi u nosnu upljinu kroz nainjen otvor se provlai gaza iz sinusa u nosnu upljinu ili je jo bolje za to upotrebiti fleksibilni kateter perforisan na vie mesta,kroz

    koji e se vriti ispiranje ( ako se koristi gaza kao dren mora se menjati na 5-7 dana) sve dok iscedak postoji a to moe potrajati i 14-21 dan,pa i due.

  • TUMORI SINUSNIH UPLJINA sarkomi,karcinomi sluznice i osteosarkomi ( polaze sa periosta razarajui kotano tkivo )

    OSTEODISTROFIJA FIBROZA kod hladnokrvne drebadi,svinja,pasa,ovaca...ispoljava se kao simetrino obostrano izboenje kostiju koje ograniavaju nosnu upljinu a kosti postaju meke.Osteoblasti kostno tkivo transformiu u vezivno a nabujalo osteoidno tkivo Osteoblasti kostno tkivo transformiu u vezivno a nabujalo osteoidno tkivo razgrauju osteoklasti.Etiologija je nerazjanjena ali je svakako u pitanju greka mineralnog metabolizma,najverovatnije uslovljena alteracijama paratireoideje.

  • BOLESTI DRELA

    Spektar oboljenja drela je velik ali im je svima zajedniko da uslovljavaju suenje vazdunih puteva,dajui iroku lepezu kliniki razliitih respiratornih

    umova a redovno se ispoljavaju i disfagijom sa regurgitacijom,neretko aspiracijom i posledinom aspiracionom pneumonijom.

    Jedina prava i pouzdana dijagnostika metoda je endoskopija a u nekim sluajevima i rengenografija.

    FaringitisStrana tela u dreluStrana tela u drelu

    Paraliza drelaDorzalna dislokacija mekog nepca

    Rostralno pomeranje palatofaringealnog lukaLimfoidna hiperplazija drela

    Tumori drelaCiste na epiglotisu

    Ciste korena jezika u drelu

  • ZAPALJENJE DRELA-PHARINGITIS retko primarno oboljenje izuzev mehanikog oteenja sluznice a obino posledica afekcije respiratornim

    virusima influenca,EHV1, EVA,adenovirusi...drebeaka ili patoprocesa iz okoline ( sinusi,vazdune kese ).

    Gutanje je oteano,febra,ukoena glava i vrat,otok retrofaringealnih limfnih vorova sa abcediranjem,dispneja,iscedak iz nosa...

    Terapija antibiotici,sulfopreparati i kortikosteroidi sistemski a lokalno mazanje hiperemizirajuim sredstvima ( na bazi

    mentola,kamfora,joda,DMSO...)

    STRANA TELA U DRELU daju kliniku sliku faringitisa pre svega kod pasa i maaka ( kosti ) ili goveda ( repa,jabuka...)

    PARALIZA DRELA esta komplikacija faringitisa i drugih lezija praenih dubljim lediranjem tkiva i oteenjem nerava ( ogranaka n.vagusa ).

    Onemogueno ili oteano gutanje a esto ga prati i paraliza jednjaka i jezika ( pl.pharingeus).Dg. endoskopija

    Terapija visoke doze antibiotika i kortikosteroida ,kao i B kompleks ( B1).

  • DORZALNA DISLOKACIJA MEKOG NEPCA ( DDSP )DDSP je povremena ili stalna nepravilna pozicija slobodnog kaudalnog ruba mekog nepca prema epiglotisu.Primarni razlog je nepoznat ali sekundarno nastaje kao posledica empijema vazdunih kesa,limfoidne hiperplazije drela i hemiplegije laringsa.Dorzalno pomereno meko nepce smanjuje dijametar nazofaringsa,poveava otpor vazduha,pa nastaje turbulencija vazduha i zato konj pri tranju GUTA JEZIK.Prva faza sputa se gornji deo faringsa,nastaje kontrakcija Prva faza sputa se gornji deo faringsa,nastaje kontrakcija palatofaringealnog luka prema aritenoidnim rskavicama.Druga faza podie se rostralni deo mekog nepcaTrea faza nastaje kaudalna retrakcija laringsa.Disanje je vrlo buno,ponekad kao roptanje i davljenje konjari takvim konjima vezuju jezik.Dg. endoskopija i to odmah posle napora.

    Th. hirurki zahvat

  • Th. hirurki zahvat RESEKCIJE STERNOHIEOIDNOG MIIA sternohieoidni i omohieoidni mii se nalaze sa ventralne strane vrata i pomau respiraciju time to povlae larings i dovode do VENTRALNE DEVIJACIJE EPIGLOTISA U INSPIRIJUMU,uslovljavajui time laringopalatealno zatvaranje.

    Operie se na stojeem konju ( Domosedan-Butorfanol) rez je na nivou sredine vrata u medijalnoj liniji,duine 6-8 cm ti su miii odmah pod sredine vrata u medijalnoj liniji,duine 6-8 cm ti su miii odmah pod koom i tanki su fascija sternohieoidnog miia se ispreparie,mii povue iz rane,ligira i resekcira a onda se na 4-5 cm to isto ponovi ( odstrani pare miia ) krajevi se retrahuju - fascija i kutani mii se iju resorbtivnim koncem a koa najlonom javlja se otok ali za 14 dana grlo moe poeti sa radom.

    ROSTRALNO POMERANJE PALATOFARINGEALNOG LUKA anomalija koja prati predhodno stanje i reava se na isti nain.Nastaje kao posledica abnormalnog razvoja laringealnih rskavica,zbog ega aritenoidne rskavice budu kaudalno pomerene u odnosu na palatofaringealni luk.

  • LIMFOIDNA HIPERPLAZIJA DRELA u osnovi je hronini faringitis sa izraenom reakcijom limforetikularnog tkiva u mladih konja uobiajena

    reakcija na imunoinsulte,EHV1, influenca...Oteano disanje uz sve simptome koji to prate,kaalj,iscedak iz nosa...Dg. endoskopija- bujanje limfoidnog tkiva posebno u gornjem delu faringsa,od hipertrofije ivica faringealnih tonzila pa sve do stepena

    hipertrofisanog tonzilarnog tkiva,koje izlazi van faringealnog udubljenja.Th. konzervativna i hirurka.

    Konzervativna terapija upotreba penicilina dva puta dnevno po 20000 i.j./ kg

    aerosol ili ispiranje nitrofurazonom i DMSO u odnosu 3:1 sa 2% prednisolona, 3 puta dnevno, ili kombinacija gentamicina i 0,2% predisolona.prednisolona, 3 puta dnevno, ili kombinacija gentamicina i 0,2% predisolona.Hirurki tretman VENTRALNA LARINGOTOMIJA elektrokauterizacija kroz inciziju na laringsu opta anestezija ivotinja u leni poloaj rez je na nivou gde linija vertikalnog ramusa mandibule preseca medijalnu liniju vrata rez je 10 cm tupo se prepariu hioidni miii i ukae se perilaringealna fascija larings se otvara skalpelom a otvor iri makazama see se do tireoidne rskavice endoskop se uvodi nazalano i osvetli prostor meko

    nepce se irokim peanom podigne a kauterom spale limfni folikuli ostavi se da zarasta per secundam tokom 21-30 dana, s tim da do 15.tog dana postoji

    otok i secerniranje rane.

  • TUMORI DRELA papilomi,karcinomi,fibromi a kod goveda aktinomikotini vorovi- uklanjaju se ekstirpacijom preko usta ekrazerom.

    CISTE NA EPIGLOTISU retencione ciste sluznih lezda,pendularne,presvuene sluznicom drela a ispunjene sluznom masom

    uklanjaju se ekrazerom.

    CISTE KORENA JEZIKA veliine od oraha do jajeta,obino kod hladnokrvnjaka u osnovi su to teratoidne tvorevine od ostataka ductus

    tireoglosusa.

  • BOLESTI VAZDUNIH KESAAEROSACULITIS-ZAPALJENJE VAZDUNIH KESATIMPANIJA VAZDUNIH KESAEMPIJEM VAZDUNIH KESAMIKOZA VAZDUNIH KESAZAPALJENJE VAZDUNIH KESA-AEROSACULITIS posledica drebeaka,prodora hrane,abscesa iz okoline ili gljivinih infekcija.Ukoliko je samo klasian kataralni proces nastaje hidrops a njegova posledica Ukoliko je samo klasian kataralni proces nastaje hidrops a njegova posledica moe biti nastanak konkremenata inspisacijom ( sasuivanjem eksudata ). ispoljava se kao otok u predelu parotisa,jednostran iscedak kad se glava sagne,disfagijom...

  • TIMPANIJA VAZDUNIH KESA meteorizam,kao posledica nakupljanja vazduha,uslovljavajui pritisak vei od atmosferskog,najee sa infekcijom 4 puta ee obolevaju enska drebad i to arapske rase.Oboljenje je po nekima nasledno ili je posledica upornog kalja,kada vazduh dospeva u vazdune kese zbog prinudnog izdisanja,kada se poveava pritisak u divertikulumu,te se normalno otvaranje faringealnog otvora tokom gutanja naruava.Izaziva obstrukciju vazdunih puteva,disfagiju,kompresiju traheje,disanje na usta velik i timpanian otok parotidne regije drebad pri tranju ili sisanju kao da hre.sisanju kao da hre.Dg. rendgenolokiTh. uspostaviti komunikaciju drelne upljine i vazdunih kesa endoskopskim postavljanjem katetera ili da se hirurki otvori fistula izmeu dve kese da bi se obolela praznila preko zdrave.Oboljenje je progresivno i prognoza je nepovoljna.

  • EMPIJEM VAZDUNIH KESASvaka vazduna kesa ima zapreminu oko 300 ml i to ilustruje koliko je to velik prostor.Uz njih se nalazi unutranja karotidna arterija, kao i n.facialis, n.glossopharingeus, n.vagus i n.accessorius.Empijem vazdunih kesa je posledica nakupljanja gnoja u njima,nastao kao krajnji stadijum inflamacija nasofaringsa,abcediranja retrofaringealnih lim.v.,trauma...Gnoj nema gde da otie i vremenom se sasuuje i od korpuskularnih elemenata,stalnim pokretima glave,formiraju se inspisacioni kamenovi-HONDROIDI, kojih moe biti 20-30Parotidna regija je oteena jednostrano uz disfagiju,regurgiraciju na nos i usta,sa jednostranim gnojnim iscedkom iz nosa pri sputanju glave usta,sa jednostranim gnojnim iscedkom iz nosa pri sputanju glave nejei uzronik je beta-hemilitini streptokok.Dg. kateterizacija,endoskopija i RoTh. evakuacija gnoja i uspostavljanje prohodnosti tube auditive.Parenteralno penicilin ili ampicilin uz sulfo preparate tokom 10-14 dana,kao i lokalno ispiranje preko endoskopa sa 500 ml fiz.rastvora sa antibiogramski odreenim antibiotikom ili sa istom koliinom 5-10% povidonom.

  • Hirurki tretman VIBORGOVA METODA ventralna drenaa vazdunih kesaViborgov trougao mesto gde relativno nema vanih neurovaskularnih struktura- dorzalno tetivna incizija sternomandibularisa,ventralno lingvofacijalna vena i rostralno vertikalni ramus mandibule.opta anestezija postrani poloaj traheotomija da se sprei asfiksija priprema operacionog polja rez na koi od 6-8 cm odmah iznad lingvofacijalne vene uspravno- parotidna lezda se pomera preparie se napred i na gore i ukae se spoljana karotida koja lei na vazdunoj kesi napred i na gore i ukae se spoljana karotida koja lei na vazdunoj kesi vazduna kesa se punktira i aspirira sadraj vazduna kesa se tupo makazama otvara i postavi perforirajui dren rana se ne ije a dren stoji 7 dana dok incizija zarasat per secundam,uz svakodnevnu dezinfekciju rane uz parenteralnu

  • MIKOZA VAZDUNIH KESA GUTUROMIKOZA prisustvo micelijuma koji se razmnoavaju na sluznici prodirui u submukozu Aspergillus nidulans.Razmnoavanje micelijuma podstie proliferaciju vezivnog tkiva sa osifikacijom,koje moe zahvatiti vremenom ak i karotide ( aneurizma )U poetku epizode krvarenja iz nosa a kasnije nastaju i neuroloki poremeaji.poremeaji.Th. pokuati povidonom,sodom bikarbonom,kanestenom ili nistatinom.

  • BOLESTI LARINGSA-GRKLJANA

    LARINGITIS

    RANE GRKLJANA

    EDEM GLOTISA

    HONDROM GLOTISAHONDROM GLOTISA

    ZAGLAVLJIVANJEEPIGLOTISA

    HIPOEPIGLOTIS

    HEMIPLEGIJA LARINGSA

  • LARINGITIS-ZAPALJENJE GRKLJANSKE SLUZNICE obino prati faringit,traheit i bronhit ( IAK,EHV1,EVA,influenca,drebeak...)bolan,suv kaalj izjutra ili pri izvoenju,pri napajanju i u napadu kalja krene obostrani iscedakTh. antibiotici,sulfopreparati i deksametazonesta komplikacija je hronini fibrozni perilaringitis

    RANE GRKLJANA traumatizacija samo sluznice ili i rskavice smanjuje se lumen disajnih organa prisutna strana tela uslovljavaju nastanak gnojnonekrotinih pa i flegmonoznih procesa okolinegnojnonekrotinih pa i flegmonoznih procesa okolinepovrede uslovljavaju i krvarenja razliitog stepena ali i aspiraciju krviukoliko je disanje oteano radi se traheotomijaTh.- antibiotici,kortizoni uz ishranu sa tla ( ceenje) i primenu mekih hraniva ( mekinje i eer ).

  • EDEM GLOTISA KVINKEOV EDEM alergijeske osnoveEdem glotisa posledica je otoka sluznice na bazi ili infekcije ili alergijske reakcije a ako zahvati i submukozu otvor grkljana se smanjujeposledica je faringitisa,tonzilitisa,aerosakulitisa,drebeaka,antraksa,svinjske kuge,udisanja vrueg vazduha ili dima,uboda insekata...mogu je i kao stazni edem jugularki i karotidanastaje brzo i ivotinja je uplaena,ima glad za vazduhom,cijanozu sluznica,prepunjene vene i mogua je asfiksijaTh.- adrenalin,antihistaminici,kardijaci,kortizoni,C i K vit.,traheotomijaHONDROM LARINGSA tumor rskavice ali i razliite hondropatije,kao to su bujanje hijaline rskavice,distrofina kalcifikacija ili hronini hondritis su bujanje hijaline rskavice,distrofina kalcifikacija ili hronini hondritis hirurko uklanjanjeZAGLAVLJIVANJE EPIGLOTISA ENTRAMPENT poremeaj funkcije epiglotisa nastao kao posledica otoka ariepiglotinog prevoja,koji omoguuje normalno pomeranje epiglotisaotok plicae epygloticae posledica je inflamacije epiglotisa u vezi faringitisa,hemiplegije,cisti epiglotisa,aritenoidnog hondroma...oituje se kao davljenje posebno kod veih optereenjaDg.- endoskopijaTh. hirurki endoskopski obrezati nabujalu sluznicu plicae ariepygloticae

  • HIPOEPIGLOTIS endoskopski otkrivena,kao kongenitalna mana ili ak i steena kao posledica inflamacije epiglotisa sa posledinom retrakcijom.HEMIPLEGIJA LARINGA MANA ZVIDANJA ILI RNKAIOboljenje opisano pre vie od dva veka,nastalo kao posledica paralize leve grane n.recurens-a,to za posledicu ima upadanje leve aritenoidne rskavice u lumen laringsa koje se kliniki karakteristino ispoljava,posebno u naporu,zvidanjem,roptanjem ili hrkanjem.Etiologija je nerasvetljena smatra se i da je nasledna ali se zna i da je u 25% sluajeva posledica drebeaka,mikoze vazdunih kesa,hroninog faringitisa,empijema vazdunih kesa,povreda rekurensa...Najee se javlja kod dobrih sportskih i radnih konja,posebno u starosti od 3-6 godina,neki smatraju da n.recurens,koji savija oko luka aorte,i tu je utisnut izmeu nje i taheje,trpi dui vremenski period jaku utisnut izmeu nje i taheje,trpi dui vremenski period jaku pulzaciju,tj.pritisak od aorte i da to moe biti razlog njegovim degenerativnim promenama.Zvuk zvidanja je sinhron sa korakom u trenutku kada prednja leva noga naputa tlo u ekstenziji.Dg. endoskopija,auskultacija umova kada se glava povije na dole i desno.Th. ako je sve sluaj,do 6 nedelja,mirovanje,spolja okolinu laringsa mazati hiperemizirajuim sredstvima,grejati lampom,davati B1,omnadin,autohemoterapiju.Jedini siguran metod je hirurki tretman : 1.ekscizija glasnih vreica2. aritenektomija- resekcija aritenoidne rskavice

  • EKSCIZIJA GLASNIH VREICA u Hanoveru jo od 1845.g. a usavravana u dvadesetom vekuekstirpira se sluznica glasnih vreica-postrani dep grkljana ( Morganijev dep) da bi se retrakcijom oiljka glasnice i slepljivanjem aritenoidne rskavice uz osnovu,proirila pukotina grkljanaopta anestezija,ispruena glava i vrat a glava na dolerez se pravi medijalno, 10-15 cm,prepariu miii i okolno tkivo i kukama za rane rairilarings se preseca medijalno ali i njegova veza sa dunikomkaiprst leve ruke se uvue u levu glasnu vreicu i zategne je a potom se ona isee u obliku irilinog slova Gnita se od seenih tkiva ne ije iz rane se oko dve nedelje cedi sluzavo-gnojni iscedak a rana zarasta za 3-4 nedelje a unutranja rana zarasta per gnojni iscedak a rana zarasta za 3-4 nedelje a unutranja rana zarasta per secundam i oiljkom potpun oporavak je za 8-10 nedelja

    ARITENOIDEKTOMIJA uklanjanje aritenoidnih rskavicauraditi prvo traheotomiju opta anestezija- leni poloajpravi se rez za ventralnu laringotomijuzahvata se glasna vreica i to vie sluznice i odsee kroz taj otvor se izvadi cela aritenoidna rskavicamukoza se ije resorbtivnim koncem (00 hromirani ketgut )rana se ventralno ne ije zbog drenae krvi i sekreta rane7 dana po operaciji se vadi i traheotubus

  • BOLESTI DUNIKA TRACHEAOsnovna hirurka lezija dunika je stenoza i ona moe biti od oiljka-traheotomija,obturaciona,kompresivna (abcesi,hematomi,limf.vor. ili od okolnih miia)Reenje stenoze,ukoliko redukuje prolaz vazduha je traheotomija ili dodavanje poliuretanskih prstenova

    BOLESTI PLUAEkstirpacija pojedinih lobusa ili celog plunog krila

  • PRELOMI I FISTULE REBARAFracturae costarum posledice jakih trauma,pokriveni ili otvoreni,sa penetrirajuim ranama (do pleure) ili perforirajui ( probijanje pleure ).obino su iljati prelomi i strana telakod zatvorenih preloma prvo se uoava udubljenje a onda se koa podie i osea krepitacijaosea krepitacijakomplikacije su hematomi,pleuriti pa i pneumonije a ako su prva tri rebra polomljena postoji pritisak na brahijalni pleksus i krvni i nervni i za 2-3 nedelje se javi hromostmogua komplikacija su krvarenja plua,potkoni emfizem,pneumotoraks,dijafragmatske lezije otvoreni prelom rebara uslovljava nastanak fistule rebara-gnojno nekrotini proces na kostima i mekim tkivima neophodna resekcija i uklanjanje sekvestara