hijerarhijska uredjenost zivih sistema

7/21/2019 Hijerarhijska Uredjenost Zivih Sistema

1/55


2/55

Sistematikaje nauna disciplina koja prouava raznovrsnost ivog sveta,uzroke raznovrsnosti, grau i filogeniju, na osnovu ;ega se vr[i njihova

.

Taksonomija prouava principe, metode i pravila klasifikacije biljaka, te se

moe shvatiti kao deo sistematike.


3/55

Ja se ne snalazim

ba najbolje u

ovo uvi.

a o ure ovu

gomilu rafova?


4/55

Ovde je potrebno uvesti

neki red?


5/55

Identifikacija odre

ivanje iru isan e svih oblika ko i sepojavljuju.

Nomenklatura davanje imena.

Hijerarhija razvrstavanje oblikaprema stepenu slinosti

(srodnosti).


6/55

Identifikacija odreivanje i

grupisanje svih vrsta koje sepojavljuju na Planeti.

vrstama (binomna

nomenklatura).

Hijerarhija razvrstavanje vrsta.


7/55

Identifikacija predstavlja utvrivanje osobina kojima se odlikuje.

promenljivost pod uticajem spoljanje sredine. Te osobine ne bi

trebalo potpuno zanemariti, jer su one osnova za pojavljivanje novih .

krzno je proarano tufnama koje nemajuunutranje take

krzno je proarano tufnama koje imajuunutranje take


8/55

Nomenklatura oznaava postupak davanja imena ivim biima.au na imena ivi i a su na atins om jezi u. aziv sva e vrste sesastoji iz dve rei (binomna nomenklatura), pri emu je prva re

naziv roda, a druga reje odrednica za vrstu.


9/55

Hijerarhija je postupak razvrstavanje vrsta prema stepenusro nosti. Smatra se a su ve vrste sro ne u o i o imaju

zajednikog pretka.

a sonoms a a egor a e aps ra an po am, o ozna ava svetaksone, sve grupe organizama, koji stoje na jednom istom nivou u

hijerarhijskoj klasifikaciji. Osnovna kategorija u biolokojas ac e vrs a spec es .


10/55

Vrste koje su meusobno jako sline,odnosno imaju zajednikog pretka u

blisko rolosti, obuhvaene su viomtaksonomskom kategorijom, koja se

naziva rod (genus).

Rodovi koji su meusobno jako slini,

odnosno imaju zajedni

kog pretka,kategorijom, koja se naziva familija

(familiae).


11/55

Vie taksonomske kategorije od famije su red (ordo), razred (classis) .

nazivaju osnovne taksonomske kategorije.


12/55

Osim njih, postoje i pomone taksonomske kategorije, koje slue da.

razdela je carstvo (regnum). Via od carstva i ujedno vrhunskataksonomska kategorija je domen. Postoje tri domena ivihorgan zama u ac er a ac er a , rc aea ucarya.

Escherichia coli Halobacterium Ostreococcus


13/55


14/55

Carstvo AnimaliaRazdeo Chordata

Razred MammaliaRed CarnivoraFamilija Felicidae

o an eraVrste

Panthera leo (B)

Panthera ardus CPanthera onca (D)


15/55

Crocus kosaninii

Crocus chr santhus Crocus alidus Crocus adami

rocus vernus

Crocus flavus

Crocus rujanensis Crocus sublimis

Crocus tommasinianus

RodCrocus L.

Crocus olivieri


16/55

Carstvo PlantaeRazdeo Magnoliophyta

Razred LiliopsidaRed IridalesFamilija Iridaceae

o rocusVrste

Crocus veluchensis

Crocus scardicusCrocus chrysanthus

i dr.


17/55


18/55

Or anske vrste se nikada ne avl a usamostalno, veuvek ostvarujuinterakcije sa spoljanjom sredinom.S ol an u sredinu or anizama inenjene abiotike i biotike komponente ekoloki faktori.

Spoljanja sredina nije uvek i nasvakom mestu dareljiva prema ivim

,svoj opstanak vode vrlo teku borbu.

spoljanje sredine.


19/55

Or anela

Nivoi organizacije ive materije

elija tkivo

individua

Nivoi organizacije ekolokih sistema

jedinka ili individua populacija

ekosistem biom biociklus ios era


20/55


21/55


22/55


23/55


24/55


25/55

Ramondia nathaliae Loxodonta africana

Jedinke ili individue predstavljaju pojedinane predstavnike neke organske vrste,koji obezbeuju rast i razvie i opstanak vrste.


26/55

Ramondia nathaliae Loxodonta africana

Populacija je grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odreeni prostor, ameusobno su povezane odnosima razmnoavanja.


27/55

ivotna zajednica ili biocenoza je skup svih vrsta organizama na odreenom deluprostora, koji meusobno stupaju u odnose ishrane i zatite.

up popu ac a raz t vrsta o n ocenozu n e s u a an.


28/55

Ramondietum nathaliae

Biocenoza afrike savane

Biocenozu grade sve vrste biljaka (fitocenoza), ivotinja (zoocenoza), mikroorganizama.


29/55


30/55

Ekosistem ili bio eocenoza e edinstvo biocenoze i bioto a i redstavl a vrhunskusintezu u ekologiji.


31/55

Ramondietum nathaliae+ bitop

os s em a r e savane

os s em re n a s ena

Posledn ih odina u raksu sve vie ulazi termin habitat ili ti stanita, ko i u osnovipredstavlja sinonim za ekosistem.


32/55

Biom je skup meusobno fiziognomskislinih i funkcionalno povezanihekosistema n r. biom listo adnih umabiom etinara, biom stepa, biom mora iokeana itd.). Obino su biomi

karakteristini za odreene klimatskezone, pa se naz va u zono om .

Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u,

voda, slatka voda i kopno.

Svi biociklusi zajedno ine vrhunskojedinstvo ive i neive prirode, jedanvrhunski ekoloki sistem ogromnih

, .

Biosferuine oni delovi atmosfere,hidrosfere i litosfere koji su naseljeniivim biima.


33/55


34/55

Primarna produkcija (proizvodnja organske materije iz ugljen-dioksida i vode u procesu fotosinteze)

Primarnu produkciju obavljajubiljke (primarni producenti iliautotrofi), koje predstavljaju

na nii nivo trofike hi erarhi e.


35/55

Sekundarna produkcija oznaava preradu unete organske hrane udruge organske materije. Sekundarnu produkciju obavljaju ivotinje

Sekundarnu rodukci u obavl a uivotinje (sekundarni producenti

ili konzumenti ili heterotrofi)

herbivore (. koje se hrane

biljkama) i karnivore (. koje.


36/55

Redukcijaje proces razlaganja uginulih organizama, odnosno organskematerije do neorganskih materija koje se koriste u mineralnoj ishranibil aka.

Proces redukcije obavljaju

bakterije i gljive (reducenti ilirazlaga i)

Organska materija se razlae doamonijum jona i nitrita, koji setrans or iu u bil a a dostu nenitrate.


37/55

primarnim producentima, azavrava se nekim od

trofiki lanac ili lanacishrane.

Pozicija organizma utrofikom lancu redstavl atrofiki nivo.


38/55

Lanci ishrane nikadanisu linearni, vesuu lavnom meusobno

isprepletani i

inetrofike mree.


39/55

Sekundarna rodukci a herbivora euvek nia od primarne produkcije ismanjuje se na svakom viem

trofikom nivou. Na ta naintrofika struktura ima formupiramide u sluaju kada seredstavi u edinicama

brojnosti ili biomase trofike piramide.

Piramide brojnostiPiramide biomase


40/55


41/55

Ima velianstvenosti u ovom pogledu na ivot, sa njegovim razliitimmoima koje je Tvorac prvobitno udahnuo u nekoliko oblika ili samo u

, ,zakonu gravitavije kree po svojoj krunoj putanji, od jednog takoprostog poetka stvorio beskonaan broj najlepih i najdivnijih

,(Charles Darwin, The Origin of Species).


42/55

Za raznovrsnost ivih organizama ovek se

interesuje od onog momenta kada je kao svesno,koristi u svojoj ishrani i za druge svoje potrebe.

.


43/55

Pojam bioloka raznovrsnost ili

svih vrsta mikroorganizama, biljaka, gljivai ivotinja, kao i njihovih zajednica,

ocenoza.


44/55

Pre 60 mil. godinaPre 500 mil. godina

Pre 350 mil. odina


45/55

Raznovrsnost svekolikog ivota na Zemlji predstavljena je i nainfraspecijskom nivou, a time obilje razliitih gena i genskih kombinacija

(GENETIKI DIVERZITET).


46/55

Pre 420 mil. godina Pre 350 mil godina Pre 60 mil godina


47/55

g Pre 350 mil. godina Pre 60 mil. godina


48/55

AnimaliaMonera

Protista

Fungi


49/55

Procene razliitih autora oukupnom broju vrsta ivihor aniza a na Ze l i sekreu od 5 do 80 milionavrsta!?!

0

.000

0

0.

00

00

.000

2.

000

21

.

4

.0

8 7


50/55


51/55

Opti

produkcija kiseonika

rimarni roducentisekundarni producentireducenti

fitosanacija vazduha i vode

Primarnu organsku produkciju obavljaju zelene biljke, a

procesi sekundarne produkcije i razgradnje se odvijajuzahvaljujui svim ivim biima koja ine svekolikibiodiverzitet na Planeti, sasvim je jasno da je biolokaraznovrsnost osnovni uslov odvi an a elementarnihekolokih procesa, kruenja materije i proticanja energije.


52/55

Primarnom or anskom rodukci omu procesu fotosinteze nastaju

organska jedinjenja neophodna za

ivih bia (sekundarna produkcija)...


53/55

... a u atmosferu se osloba

a kiseonik, neophodan za opstanak aerobnihorganizama.

Kiseonik se o avl u e tek nakon o ave rvih asimilacionih mikroor anizama(bakterija i modrozelenih algi), pre oko 2,5 milijardi godina.


54/55

Odvijanje produkcionih procesa zahteva utroak nekog oblikaenergije, a veliki deo energije, zajedno sa delom materije, akumulira

se u po enc a nu energ u os n gor va.


55/55

Praktini

upotreba u ishranie ov e e, g ve vo n e

medonosne biljkezainske biljke

u rasne e vo n e

iva bia kao bioindikatorifitosanacija vazduhapre avan e vo e

graevinski materijaltekstilna vlakna i koa

n p gmenupotreba u kozmetici

hijerarhijska uredjenost zivih sistema

Documents