zoologijaHibridne `ivotinje

Iako se razli~ite `ivotinjske vrste uprincipu ne razmno`avaju me|usob-no - {to je deo definicije biolo{kih vr-

sta - neke bliske vrste se mogu raz-mno`avati. Npr. konj i magarac moguproizvesti mulu i mazgu, sli~an primerje i spoj lava i tigra liger (od engl.lion+tiger).

Brojni su primeri hibrida nastalih ~o-vekovim me{anjem u ̀ ivotinjski ̀ ivot.Donedavno se mislilo da takvi hibridiu prirodi ne postoje. Biolozi su smatra-li da se u prirodi divlje `ivotinje retkoili nikada me|usobno pare i da, ako idode do parenja, njihovi potomci osta-ju sterilni, {to je evolucijski }orsokak.Ali, novija istra`ivanja ukazuju na to

da se i u prirodi odvija hibridizacijavrsta i da ~ak igra va`nu ulogu

u evoluciji ̀ ivotinja omogu}a-vaju}i im da se prilagode

novim uslovima `ivota inovim stani{tima.

Jedan medved umesto dva

Tokom 2006. zabele-`en je prvi primerak hi-brida dve vrste: grizlija(Ursus arctos horibilis) ipolarnog medveda (Ursusmaritimus). Prona|en je udivljini kada su ga odstre-lili lovci u Kanadi. AnalizaDNA je pokazala da je ̀ i-

votinja imala karakteristike grizlija i po-larnog medveda. Hibrid je dobio imepizzly, polizzly i grolarni medved. ̂ akje predlo`eno i ime nanulak (od kom-binacije eskimskih imena za polarnogmedveda (nanuk) i grizlija (aklak). Ia-ko se znalo da grizliji i polarni medve-di mogu da se pare u zoolo{kim vrto-vima - 17 hibridnih medveda postoji uzoo vrtovima u svetu - ovo je prvi putda je takav primer otkriven u prirodi.Uslovi ̀ ivota u zoolo{kim vrtovima sudruga~iji pa niko nije o~ekivao da bi sete dve vrste medveda, razli~itog izgle-da i razli~itih ̀ ivotnih navika (grizli vo-li kopno, polarni medved voli led i vo-du) mogli pariti i u prirodi.

U nema~kom zoolo{kom vrtu Osna-bruck Zoo polarni medvedi i grizliji sudr`ani u istom prostoru od 1980. Tekposle 24 godine na{ao se par koji separio tako da je `enka grizlija okotiladva grolarna medvedi}a. Zoolozi su ihodvojili od roditelja da bi prou~avalipona{anje i razvoj ovih vrsta i 2009.godine objavili studiju u stru~nom ~a-sopisu Der Zoologische Garten.

Polarni medvedi su ve}i od grizlija,a grolarni medvedi su po veli~ini u sre-dini izme|u grizlija i polarnog medve-da. Imaju duga~ak vrat sli~an polarnimmedvedima, i grbu na le|ima kao gri-zliji. Glava im je deblja od polarnogmedveda ali u`a od grizlijeve, imaju vi-dljiv rep kao polarni medvedi. Polarnimedvedi imaju krzno na stopalima ko-je ih {titi od hladno}e arkti~kog leda a

• Magazin za nauku, istra`ivanja i otkri}a • planeta.digitalnikiosk.com •

Biolo{ka raznolikost se ubrzano smanjuje jer `ive vrste izumiru {iromsveta. Biolozi ka`u da je ovo izumiranje jedno od najve}ih u istorijiplanete, sli~no onome kada su izumrli dinosauri. I dok brojnevrste izumiru, malobrojne se prilago|avaju promenama:

neke `ivotinje koje su postale razli~ite vrste pre vi{e hiljada godina, sada se ponovo spajaju u jednu vrstu

me|usobnim parenjem - hibridizacijom - da bi se prilagodile novim `ivotnim prilikama

GROLARNI MEDVEDI I KOJVUKOVI

5050

hibridne zivotinje 2str.qxd 26.2.2010 22:38 Page 1

5151

grizliji nemaju dlake na stopalima. Gro-larni medvedi imaju dlake na stopali-ma, ali znatno manje od pravih polar-nih medveda. Njihovo krzno je spoj ka-rakteristika krzna roditelja pa su obi~-no beli sa sme|im mrljama.

Po pona{anju, grolarni medvedi susli~niji polarnim - kao {to se polarni me-dvedi uzdi`u na zadnje noge da biprednjim stopalima udarali o led dokga ne razbiju i do|u do plena, tako igrolarni medvedi instinktivno grabe itresu plen pokretima glave sleva nade-sno, kao polarni medvedi, po ~emu sudruga~iji od grizlija.

Pre`iveti i na ledu i na kopnuPolarni medvedi i grizliji su se odvo-

jili u dve razli~ite vrste pre 200-300.000godina. Polarni medved je verovatnoevoluirao od mrkog medveda, a grizlise menjao prilago|avaju}i se ̀ ivotu naArktiku. DNA analize su pokazale da supolarni medvedi sli~ni mrkim medvedi-ma, da je jedna populacija mrkih me-dveda na Aljasci geneti~ki sli~nija po-larnim nego drugim populacijama mr-kog medveda. To zna~i da polarni me-dvedi verovatno poti~u od populacijemrkog medveda na Aljasci, da su deokoji se odvojio, uputio na Arktik i tamoprilagodio druga~ijem `ivotu.

Od te dve vrste, polarni medvedi susada na hladnom Arktiku, a grizliji uplaninskim {umama i tundrama. Ipak,ponekad se grizliji odva`e na led; ob-zirom na globalno otopljavanje i to-pljenje leda na Arktiku, mnogi zoolo-zi misle da }e polarni medvedi sve ~e-{}e zalaziti tamo gde je do sada bora-vio grizli - u kopnena stani{ta. Nekismatraju da }e se, ako se led ne otopiprebrzo, polarni medvedi prilagoditi`ivotu na otopljenom kopnu, dok dru-gi smatraju da }e izumreti jer ne}eimati vremena da se prilagode druga-~ijem na~inu `ivota.

Tre}a opcija je da }e, ako su hibridipolarnog medveda i grizlija sposobnida se ramno`avaju, dakle ako su plod-ni (hibridi izmedu `ivotinjskih vrstaobi~no nisu plodni, za razliku od bilj-nih vrsta gde je hibridizacija ~est i nor-malan na~in specijacije i nastanka no-vih vrsta biljaka) nastati vrsta grolarnogmedveda koja }e se prilagoditi novimuslovima `ivota. Dakle, klimatske pro-mene }e direktno uticati na evolucijuovog velikog sisara pa }e se specijacijaodviti hibridizacijom dve sada odvoje-ne vrste. Takva nova vrsta bi mogla dapre`ivi i na ledu, kao polarni medved, ina kopnu, kao grizli.

Dok }e grizli verovatno opstati kaovrsta u delovima stani{ta koji se ne po-klapaju sa polarnim medvedom, pita-nje je ho}e li polarni medved uop{teopstati kao vrsta, naro~ito ako se ark-ti~ki led otopi. Ali, umesto da se tragovoj vrsti sasvim izgubi, ona }e izgleda

postojati kao grolarni medved.

Izme|u vuka i kojota Drugi primer uspe{ne hibridizacije

opisuje studija objavljena u ~asopisuBiology Letters u 2009. Re~ je o me{an-cu vuka (Canis lupus) i kojota (Canis la-trans) na severoistoku SAD-a. Ve}i odkojota a manji od vukova, ti me{anci sunazvani kojvukovi (coywolves engl. ‘za-igrani vukovi’). Imaju ve}u glavu od ko-jota i {ire telo, {to im omogu}ava da lo-ve srne koje su ina~e prevelik plen zakojote. Po{to su ljudi potamanili vuko-ve u tim delovima Amerike i igrali va-`nu ekolo{ku ulogu, otvorila se biolo-{ka ni{a koju su ranije ispunjavali vu-kovi. Kojoti su bili premali da bi lovilikao vukovi, ali su posle hibridizacije savukovima postali dovoljno veliki da pre-uzmu njihovu ekolo{ku ulogu.

Ranije su biolozi mislili da su kojvu-kovi samo ve}i kojoti, rezultat takozva-ne fenotipske plasti~nosti: kao {to suneki ljudi ve}i, tako i neki kojoti moguvi{e narasti. Ali, novo istra`ivanje DNA

i morfologije njihovih kostiju i lobanjeu New Yok State Museum ukazuje na toda su ve}i zbog hibridizacije s vukovi-ma i vukovih gena.

Kojoti se lako prilago|avaju ljudimapa `ive i po gradovima, dok se vukovidr`e dalje od ljudi. Me{anjem kojota ivukova, nastali su hibridi koji imajusposobnost kojota za su`ivot sa ljudi-ma i snagu i spretnost vukova za lov nasrne kojih ima mnogo otkada nema vu-kova koji su ih lovili u pro{losti. Njiho-vi hibridi imaju jo{ jednu prednost: mo-gu da se razmno`avaju. Zasad nisu no-va vrsta jer hibridizacija jo{ uvek traje -kojoti se pare sa kojvukovima, kojvu-kovi sa vukovima i vukovi sa kojotimatako da, umesto jedne nove vrste, iz-gleda da nema jasne granice izme|uvukova i kojota - kao da su jedna vrsta(iako vukovi ~esto napadaju i jedu ko-jote). Ovo zna~i da se geni vukova i ko-jota, a i pasa, mogu me{ati njihovim pa-renjem.

Kojvukovi imaju prednost nad vuko-vima koji ne vole stani{ta u blizini lju-di, ali i nad obi~nim kojotima koji nemogu da love velike ̀ ivotinje. To je koj-vukovima omogu}ilo da se {ire Ameri-kom u nova stani{ta pet puta br`e ne-go {to to ~ine kojoti. Ovo upu}uje nazaklju~ak da su se kojoti genetski po-bolj{ali i postali super-kojoti me{aju}ise sa vukovima.

Kojoti se {ire Amerikom oko Velikihjezera: severoisto~no, du`im putem iz-nad jezera, i isto~no, kra}im putem is-pod jezera. Severoisto~nim pravcem se{ire pet puta br`e jer su tamo do{li ukontakt sa kanadskim vukovima s koji-ma su se parili stvaraju}i bolje prilago-|ene hibride.

Kako }e ljudi prihvatiti kojvukove?Mogu li oni da zamene vukove i preu-zmu njihovu ulogu u prirodi? Ili ih tre-ba istrebiti i ponovo naseliti vukove unjihova stara stani{ta? Spoj vukove hra-brosti i kojotskog urbanog ̀ ivota omo-gu}ava da se kojvukovi ~esto pojavlju-ju u predgra|ima gradova Kanade iAmerike gde pla{e ljude i ponekad je-du ku}ne ljubimce i doma}e `ivotinje.

Mi}o Tatalovi}

zoologija

hibridne zivotinje 2str.qxd 26.2.2010 22:39 Page 2