heraklitodmijailovica

8/3/2019 HeraklitOdMijailovica

1/10

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

TEMA: HERAKLIT

Uenik: Slobodan Mijailovi IV-2 (2005/06)

Srednja tehnika kola, Sombor


2/10

2

Rezime:

Heraklit je bio grki mislilac kojeg su zvali mranim filozofom zbog udnogkaraktera. Po njemu prvi princip sveta arhe, nije nita drugo nego borba suprotnosti.Vatra kao najznaajniji element stvari-predstavlja onaj pravi arhe. Logos za Heraklita jeprirodni zakon koji regulie borbu suprotnosti. Logos je jedan te isti za sva bia.

Heraklit je prvi mislilac koji je filozofiju s puta kosmologije skrenuo na stvari kojeimaju veze sa ivotom na zemlji. Saznanje sveta je mogue iskljuivo razumom koje nampomae da shvatimo smisao rasta i propadanja u prirodi.

ovekov zadatak je da otkrije racionalan pristup istine o nastajanju, rastu ipropadanju u prirodi i da to povee sa svojim ivotom.

Kljune rei:

LOGOS, ARHE, VATRA, HEROJSKI MORAL, BITAK, NEBITAK,SUPROTNOST, DUA, ANTITETIKI POSTUPAK


3/10

3

SADRAJ

Heraklit

- REZIME I KLJUNE REI- IVOT I LINOST- ONTOLOGIJA I KOSMOLOGIJA- ANTROPOLOGIJA- KRITIAR HELENSKE KULTURE- ODJECI U PROLIM VREMENIMA- FRAGMENTI- LITERATURA


4/10

4

IVOT I LINOST

iveo je od 535 do 475 sin Blonsonov, Herakontov. Neki izvori tvrde da se odrekaokraljevske asti u korist svog brata. Bio je kraljevskog porekla jer je vukao lozu atinskog

kralja Kodra iji je sin Androkle bio osniva Efesa, najvee Jonske varoi posle Mileta.Bio je radikalan aristokrat ne samo po duhu, ve je bio srodnik Platonu sa ijim seshvatanjem saglaavao. Uestvovao je u javnom ivotu svog grada. Pripadao je onimljudima koji se sami povlae u sebe. Po Dils Krancu sauvano je 145 fragmenata, odkojih se za poslednjih 19 smatra sumnjivim. Njegova filozofija se smatra napretkom uodnosu na elejsku filozofiju. Za Heraklita dijalektika je princip ovoga to jeste, kaoprincip jedinstva suprotnosti ona ne pripada samo misaonoj svesti oveka nego jeshvaena kao osnova samog objektiviteta. Odbio je da napie zakone za Efeane jer jesmatrao da se nalaze pod vlau loe vlade.

Vie je voleo da provodi vreme u prirodi i nije Mario za gomilu to i pokazujeodlomak:Ta kakav bi mogao biti njihov razum? Doputaju da ih vode narodni pevai, a

uiteljica im je svetinja, jer ne znaju da su mnogi ravi, a malo ih je dobrih. (frg.104)Diogen je opisao da je Heraklit poslednje dane ivota proveo povukavi se iz drutva.ivei sam u umi hranei se liem i travama sve dok se nije sasvim razboleo. Pri krajuivota vratio se u grad u nadi da e ga lekari izleiti, meutim, oni ga nisu razumeli iumro je sa ezdeset godina. Njegova filozofija se zasniva na odredjivanju pravihvrednosti. Misterije svoje mudrosti pisao je u saetoj i zadahnutoj kratkoi u antitezamapunim sakrivene harmonije i u slikovitim nagovetajima. Sve to je izlagao zasnivalo sena vlastitim doivljajima. Svoju mudrost izloio je kao genijalan umetnik. Smatrao je dasvet doivljava svako na svoj nain. Sve to se moe vie saznati, to ja vie cenim.(frg.55)

Kada je Sokrat proitao Heraklitov spis izjavio je:to sam razumeo izvrsno je, a

mislim da je izvrsno i ono to nisam razumeo samo bi za to trebalo delfski gnjurac(D.L.|||22). Zbog tako udnog naina pisanja dobio je nadimak mrani. Samo oni koji ganisu razumeli tako su ga nazvali.

Iako su njegove ideje zasnovane na vlastitom prouavanju prirode i oveka, na njegasu uticali stariji Jonski filozofi, a posebno Anaksimandar.

Heraklit smatra de je stvarnost sveta uslovljena veitim nastajanjem, a saznanjem togdogaaja kao istinito saznanje sveta tj. logosa mogue je iskljuivo razumom.

Postojanje jeste rizik, rat, opasnost, ali to predstavlja napor da se spozna logos za kojisu sposobni samo umni ljudi.

Aristotel smatra da Heraklit postavlja tvrdnju da postoji samo jedno koje ostaje, doksve ostalo postaje njegovim preoblikovanjem. Osim jednog, sve to jeste tee, te nita

nije stalo. Pojam jednog odmah ukljuuje pojam mnotva. Pojam nepokretnog jednogiskljuuje kretanje, promenu ili razliku. Za Heraklita je tako miljenje ono to je

neistinito. Miljenje se mora povezivati, to znai ono to jeste nije naprosto i neki bitakni nebitak nego se u jednom nalazi to drugo u bitku je ne bitak tj. bitak i nita su jedno teisto.

Heraklitova doktrina moe se podeliti na ontologiju, kosmologiju, antropologiju, sanjom su u vezi njegova psihologija i etika.


5/10

5

ONTOLOGIJA I KOSMOLOGIJA

Heraklit je video da na svetu nema nieg postojanog, nego da se sve neprekidnomenja, da samo promena postoji kao neto postojano.

Sve postaje da nestane i nestaje da ponovo postane.Svet nije neto nepromenljivo to bi za svagda bilo gotovo ve se menja i Heraklit ga

uporeuje sa izmeanim napitkom koji se rastura ako se ne mea (frg.145). Zbogmenjanja svugde ima suprotnosti. Svaka stvar se menja i svaka promena predstavljasredinu izmedju dva suprotna stanja ili prelaznu taku gde se dodiruju suprotne pojave odkojih priroda stvara sklad.

O skladu govori:Priroda tei da od suprotnog stvori sklad, a ne od jednog. Tako je muki pol sastavila

sa enskim, a ne oboje istovremeno.To ini i umetnost ugledavi se na prirodu slikarstva poto pomea razne boje,

napravi sliku koja se slae sa uzorima , muzika pomea visoke i niske tonove i stvara

harmoniju.Slojevi celo i necelo, sloeno i nesloeno, skladno i neskladno, iz jednog iz svega i

sve iz jednog(Arist.De mundo 5,396 b=7 frg.10).Antiki postupak Heraklit primenjuje na sve dogaaje i predmete i smatra da sve to

postoji u naem svetu, postoji uzajamnim uticajem suprotnosti.One se suprodstavljaju jedna drugoj, sukobljavaju se, a na kraju dolazi do sklada.Ono to je jedno drugom suprotno sjedinjuje se iz razliitih zvukova nastaje

najlepa harmonija i sve postaje borbom. (frg.8)Heraklit je najrevolucionarniji mislilac jer naelo ivota vidi u borbi.Svaka stvar pojavljuje se da sama sebe porekne; time to tako postupa svojim biem

stvara svoju suprotnost; svoje nebie. Od svih suprotnosti najvee su ivot i smrt, one se

slivaju jedna u drugu.Besmrtni su smrtni, smrtni su besmrtni, jer je ivot smrt onih, a smrt onih ivot

ovih. (frg.62)Kao to ivi u nama ivo i mrtvo, budno i spavaivo i mlado i staro. Jer ovo kada se

promeni postaje ono i ono kada se promeni postaje ovo. (frg.88)ivot i smrt su vezani i jedno bez drugog se ne mogu zamisliti. Smrt se pokazuje

samo na ivot, izvan ivota ona ne postoji i zbog toga bez veze sa ivotom se ne moezamisliti.

Jedinstvo svih suprotnosti predstavlja Bog, apsolutno bie koje proima sve. Odnosizmeu apsolutnog i relativnog; izmedju Boga i pojavnog sveta je Bog.

Bog je dan-no, leto-zima, rat-mir, sitost-glad. A menja se isto tako kao ulje kad se

pomea sa mirisom, pa dobije ime po mirisu svakog od njih. (frg.67)Heraklit u posmatranju prirode, primene naune analize sve biva sastavljenjem

rastavljenog i rastavljanjem sastavljenog, razdvajanjem jednog i sjedinjavanjemrazdvojenog, skladom rasklada i raskladom sklada.

Harmohija je rezultat ukrtanja nekog rezultata ili posledica intrakosmikih snagakoje se bore jedna sa drugom. To je naelo razdvojenog jedinstva, ujedinjenog dvojstva,prijateljstva suprotnosti. Lenjin kae da je to sr dijalektike.


6/10

6

Heraklit kae:Rat je roditelj svemu i car svemu, jedne je uio bogovima, drugeljudima, jedne robovima, druge slobodnima. (frg.53) Ali, treba znati da je rat optapojava i borba da se sve raa borbom i nunou. (frg.80)

Pozitivno aktivnost u kojoj se razvila ne samo specifina i lokalna panhelenska,stadionska i hipodromska agonistika koja je sluila negovanju i jaanju tela nego i svi

rodovi umetnosti: pesnitvo (lirsko) epsko, vajarstvo, slikarstvo, politika, filozofija, pa iratovi i sve strne kiptavog helenskog ivota.Heleni su umirali sa verom da sve i u zagrobnom ivotu gledati nadmetanje i sami se

nadmetati.(Pind. Ol.||61 ss,Pla.Apol.S.41 A ss).Heraklit je eleo da odredi supstrat neprekidnog postojanja i nastajanje svega i to je

naao u vatri koja je fina i fluidna, prasupstancija, koja se razlikuje od obine vidljivevatre.

Vatru kao prvi princip Heraklit nije uzeo zato to je ona od svih stvarinajnepostojanija ve zato to je aktivna sila koja izaziva promene ne samo u prirodi ve iu tehnikim deavanjima.

Postoje dva osnovna procesa u kojima se vatra pretvara u sve i sve se ponovo vraa u

nju.Prvi princip je put nanie i to je postojanje, rat, borbaKada se vatra zgunjava ovlai i kada se utvruje, postaje voda; a kada voda vrsne

pretvara se u zemlju.Drugi proces je put navie i na tom putu sve se postepeno vraa u oganj

razreivanjem i to je izgaranje, sloga i mir. Prelazna su stanja kretanje i ivot, a granicemirovanja smrt, ali se preko granice uvek ide u kretanje i ivot. Ti procesi ne bivajusluajno nego se vre po stalnom zakonu, koji Heraklit pretvara u opti prirodni zakon(naziva se jo i opti um, uzrok svega, tvorac bia, merilo istine, sudbina nunosti, a sveto veni ivi oganj koji upravlja svetom kao munja).

Heraklitov pogled na svet:-sve se menja to iz jednog stanja prelazi u drugo, iz mirovanja u kretanje, iz ivota usmrt i obrnuto;-sve je podvrgnuto zakonu jedinstva i neprestane borbe, ali ne kao materija nego kaoizgaranje;-ceo svemir proima opta zakonitost kojom se odrava njegovo jedinstvo;

ANTROPOLOGIJA

Psihologija

Heraklit posmatra oveka kao moralno bie. Uzimajui duu kao vatru, jer je vatraneto lepo i nematerijalno da moe bit i dua.

On gradi most izmeu visine objektivnog i subjektivnog i zbog toga se kosmolokouenje spaja sa etikim.


7/10

7

Nia materija voda i zemlja, ine organsko telo, a vatra je dua kao ivotvorno naelobez ega bi organsko telo bilo isto to i neorgansko, bilo bi nesposobno za kretanje iivot.

Za due je smrt u tome da postanu voda, a za vodu da postanu zemlja, a iz zemljepostaje voda, a iz vode dua. (frg.36)

Da je dua istovetna s vatrom, Heraklit navodi stanje pijanstva i pomuene svesti gdedua sebe vlagom smanjuje, gubi od svoje duevne sutine.

Dok je dua vezana za telo, dok je udaljena od boanske vatre ona podnosi tekumuku, ali umovanjem i moralnom delatnou oslobaa se vezanosti za telo i pribliava seboanskoj vatri dok se u Hadu ne posveti.

I zato Ljude posle smrti eka ono emu se ne nadaju i to ne slute. (frg.27)

GNOSEOLOGIJA

Izvor pravog saznanja je u razumu:Budui da se inilo da je ovek snabdeven dvema organima za saznanje istine, ulnim

opaanjem i razumom, Heraklit misli da je ulno opaanje nepouzdano i da se jedinorazum postavlja kao merilo istine.

Oi i ui ljudima su loi svedoci, ako imaju varvarske ui.Ali tvrdi da se sve moe videti, uti, nauiti-to naroito ceni. (frg.54)On ipak ne veruje oima i uima kao jednim izvorima istine, do istine se dolazi

razumom.

ETIKA

Od znaaja je problem etikog merila. Mera boanske vatre u dui jeste i meraovekove moralnosti i sree.

Narav je oveku njegova sudbina. (frg.119) Ukoliko je dua vlanija, utoliko jetea borba koja se vodi meu idejama, oseajima i elementima volje.

Teko je boriti se sa srcem jer ta god ono hoe, to kupuje pod cenu svoje due.(frg.85)

U odbrani zakona i zaviaja, graani su spremni da podnesu najvee muke pa ak i dartvuju svoj ivot samo da ne izazovu podsmeh javnog mnjenja, a da dobiju pohvale

prijatelja. U ratu poginulima odaju potu i bogovi i ljudi.Kako treba upravljati dravom njegova etika i politika nose klasnu obojenost.Zakon je i to kad sluamo volju jednog jedinog. (frg.33)Kao najvii cilj moralnog uenja Heraklit daje prednost optem zakonu i

samoprevazilazenju. (frg.115) Oni su osnovni pricipi njegove etike.Etike norme mogu imati samo relativno, a nikad apsolutno obeleje. Moral je u

neprestanom menjanju-to je prirodni proces u odnosu na socijalni organizam.


8/10

8

KRITIAR HELENSKE KULTURE

Heraklit se pojavljuje kao najstrasniji kritiar helenske kulture. Odaje pohvalu jonskim misliocima-Talesa priznaje kao najranijeg ispitivaa neba. (frg.38) Ima i onih

iju filozofiju nije priznavao:-odbacuje matematiara i filozofa Pitagoru-Ksenofona

Mesto spoljanjeg ritualnog oienja Heraklit zahteva potpuno unutranje oienje itrai pravo i duboko religiozno obraanje samom optem zakonu.

Sa celim filozofskim stavom Heraklit se pojavljuje kao nosilac starih i kao strastanprorok novih shvatanja i zato je razumljivo to ga efeki novac i gortinska statuaprikazuje kao novog Heraklita.

ODJECI U PROLIM VREMENIMA

Najraniji odraaj Heraklitovog uenja o logosu jest Anaksagorino uenje o umu.Heraklit nije imao uenike, ali je imao pristalice koji su se zvali heraklitovci. Od njihnajpoznatiji je Kratil iz Atine Platonov prvi uitelj u filozofiji.

Pod Heraklitovim uenjem bio je i sam Platon. U sedmoj knjizi Drave pokazujekako je ovek zatvoren u peini nesposoban da vidi dnevnu svetlost i kako mu se samodijalektikim postupkom duhovno oko, zakopano u blatu neznanja, pomalo die i penjeznanju.(533 10)

Platon je svoja osnovne misli razvio iz Heraklitove ideje.

Da nema sunca koliko stoji do ostalih zvezda bila bi no. (frg.99)Pod njegovim uticajem bili su i sofisti Protagora, Antifont, Demokrit i jonskamedicina.

U rimsko doba ga itaju i prouavaju Marko Aurelije, Plotin, Protfirije, Proklo Zavreme preporoda heraklitovsku kosmiku antitetiku obnavlja filozof Bernandino Telezio(1508-1588). Njegova filozofija se zasnivala da postoje dva osnovna principa, toplota ihladnoa i jedna supstancijalna materija.

Pod uticajem toplote materija se rastee i razreuje, a pod uticajem hladnoesmanjuje i zgunjava.

Heraklitova misao da sve neprestano tee, da svagde postaje I da sve prolazi slino eizreci ordano Bruno u jednom predavanju u Tuzli, Sve se menja nita ne propada.

Od druge polovine 18-tog veka heraklitova eristika utie na pesni

ku filozofskumisao. Od nemakih pesnika najvie je nadahnut Gete.

Heraklitov dijalektiki metod razradio je Hegel (1770-1831) koji ga je proglasio zaspekulativnog filozofa i izjavio da nema nijednog heraklitovog stava koji on nije usvojio itime se posluio u svojoj logici.

Duhovno srodstvo je oseao Nie. Na njegovu filozofiju Nie nadovezuje svojeuenje o postojanju to je Heraklit umom obdarenu vatru uzeo kao osnovnuprasupstanciju.

Heraklit govori da je ispunio samog sebe, a Nie je ginuo za sebe.


9/10

9

Pesnik i mislilac koji je filozofske ostatke efekog filozofa itao u originalu i divio sebio je Laza Kosti.

Posle njega bio je inspirisan Vladimir Nazor koji je ak i ispevao pesmu PANTAREI.

FRAGMENTI

UVODNI PRINCIP

113 - Razumnost je pristupana svima89 - Budni imaju jedan jedini i opti svet (a oni koji spavaju)-svako se okree svome

posebnom73 - Ne treba raditi i govoriti kao oni koji spavaju

KORELATIVNOST, JEDINSTVO I IDENTITET SUPROTNOSTI

54 - Nevidljivi spoj jai je od vidljivog21 - to budni gledamo-jeste smrt, to u snu-jeste ivot3 - Sunce je iroko koliko oveije stopalo

KOSMOLOGIJA

7 - Kad bi sve stvari postale, dim nozdrve bi ih raspoznale84a - Menjajui se (vatra) otpiva123 - Postanak (stvari) obino ostaje skriven

O DUI

60 - put navie i nanie jedan je te isti115 - Dua ima veru koja samu sebe poveava118 - Duama je radost da postanu vlane

OPTI RAT

42 - Homer je zasluio da bude izbaen sa javnih nadmetanja i ibom devetan iArhiloh (isto tako)


10/10

10

PROSVETITELJSKA POLEMIKA PROTIV PRAZNOVERICA

119 - Karakter je oveka njegov (dobar ili zao) duh96 - Leeve bi pre trebali napolje baciti nego li ubre

HERAKLITOVA TEOLOGIJA

78 - oveija priroda nema saznanja dok boanska ima41 - Samo je jedno mudro: imati saznanje kako sve, do pojedinosti biva upravljano16 - Kako bi se ovek mogao sakriti pod onim to nikad ne zalazi

O SAZNANJU

55 - Sve to se moe videti, uti, nauiti tome ja dajem prednost22 - Oni koji trae zlato-mnogo zemlje prekopaju, a malo nalaze

47 - Ne zakljuujemo nasumice o najvanijim stvarima

ISTORIJSKI FRAGMENTI

105 - Homer je bio astrolog38 - Tales je prvi prouio zvezde97 - Psi laju na one koje ne poznaju

LITERATURA:

Miroslav Markovi, HERAKLIT FRAGMENTI , Grafos - Beograd, 1979.Milenko A. Perovi, ISTORIJA FILOZOFIJE , Grafomedija - Novi Sad, 2003/4

heraklitodmijailovica

Documents