POKLONI PRIJATELJU I OLAKAJ MU TEGOBESVE O HEMOROIDIMA - ULJEVIMAMIRKO MIJOVI

SADRAJ Uvod HEMOROIDI Definicija hemoroida Simptomatski hemoroidi Esencijalni hemoroidi Kako se prepoznaju hemoroidi Klasifikacija hemoroida Spoljni hemoroidi Unutranji su hemoroidi Hemoroidalna bolest se deli na etiri stadijuma. Patologija hemoroida Prolaps (ispadanje) hemoroida Uzroci nastanka hemoroida Nastanak i razvoj hemoroida mogu pogorati NAPOMENA kod hemoroida Simptomi hemoroida Da li su pregledi bolni Dijagnoza Diferencijalna dijagnoza KONVENCIONALNO LEENJE HEMOROIDA Fotokoagulacija Medikamentni tretman Vazoprotektivi Inekciona terapija Podvezivanje ili ligiranje. Paklenizacija Elektrokoagulacija. Hirurka intervencija Kriohirurgija Hemoroidektomija Uspesi operativnih zahvata. FITOTERAPIJA ajevi protiv hemoroida Meovito korienje meavina za obloge i aj AROMATERAPIJA Podela aromatinih ulja po grupama Aromtina ulja za kupke i mazanje kod hemoroida HOMEOPATIJA Zakon slinosti Homeopatija je zasnovana na etiri glavna zakona. Kako deluje homeopatija Skladitenje energije Skladitenje energije vibracija Francuski tim Klinika homeopatija Klasina homeopatija Tri vrste reakcije kod homeopatije ta sve lei homeopatija Homeopatki lekovi kod hemoroida AKUPUNKTURA Pojam kineska medicina Dijagnostika u akupunkturi AURIKULOTERAPIJA TERAPIJA KRISTALIMA

Prva akra Drugu akru Treu akru etvrta akra Peta akra esta akra Sedma akra TENI KRISTALI Blokada prve akre: HEMOROIDI I MEDICINSKA ASTROLOGIJA Embrion antena za zvezdane poruke Astro-dijagnoza Zraenja URINOTERAPIJA Biohemiske komponente urina Korisna delovanja i primena urina AJURVEDA Praktini saveti po G. Malahovu - ajurveda Ajurvedsko gledite na hemoroide Vebe za leenje hemoroida Ajurveda Neto iz istorije hemoroida OPSTIPACIJA Biljna vlakna uvaju srce, debelo crevo i liniju Kontraindikacije za primenu laksantnih sretstava Neeljena dejstva kod primene biljnih laksantnih sretstava Fitoterapija u leenju opstipacije Akupunktura protiv opstipacije Aurikuloterapija protiv opstipacije Homeopatski lekovi protiv opstipacije Astrologija i opstipacija Kristali i opstipacija Urinoterapija protiv opstipacije IENJE KRVNIH SUDOVA PUCANJE VENA ZAPALJENJE VENA I RANE PROIRENJE VENA ZA POVEANJE OTPORNOSTI KAPILARA - ISPOD KOE KRVARENJA UVEANA JETRA ZASTOJ U KRVOTOKU JETRE ENERGOFITAKU FLASTERI

UVODHemoroidalna bolest je veoma uestalo oboljenje, meutim veoma se malo pie o njoj a o mogunostima leenja jo manje. Ovom knjigom sam eleo samo skrenuti panju kako se sve mogu leiti hemoroidi. Veoma kratko sam pokuao objasniti neke alternativne metode leenja koje ve vekovima postoje. Danas ivimo u svetu gde su nam svake informacije malte ne dostupne, ali na alost i dezinformacije ili u blagom sluaju prikrivanje nekih injenica. U svetu postoje oko 130 alternativnih metoda leenja koje imaju veoma uspeha u saniranju nekih bolesti. Mnoge metode su zarobljene u svom geografskom prostoru, dok se na neke druge vri hajka, zaboravljajui pri tom da smo upravo tim starim metodama preiveli kao oveanstvo, kada jo nisu postojali sintetiki lekovi. Savremena medicina je postigla ogroman napredak u dijagnostici i zato bih savetovao svakog oveka da se prvo obrati lekaru i iskoristi te blagodeti napretka. Najgora je stvar samom sebi postavljati dijagnozu ili blioj okolini ako za to ne postoji odreeno znanje i tehnikih mogunosti. Alternativne metode dijagnosticiranja mogu samo posluiti samo kao korektor u diferencijalnoj dijagnozi. Danas smo pretrpani informacijama o raznoraznim plaenim studijama koje pobijaju uspenost alternativnih metoda leenja. Uzmimo, na primer, homeopatiju kao jedan vid leenja energetskim informacijama. Za mnoge naunike to ne postoji i kao neodrivo je a zaboravlja se pri tome da se zadnjih 30 godina lome koplja u kvantnoj fizici o jednom informacionom paradoksu, da li se informacija gubi ili opstaje kada je usisa crna rupa u svemiru. Znai nepobitno je da informacija u atomima postoji i tu vie nema dileme, a svaki atom i deli atoma je u stvari energetsko stanje. Znai energetska informacija je tu a to je ne prihvataju sem fizike i neke druge prirodne nauke to je ve neto drugo. Mnoge alternativne terapije su upravo zasnovane na tim nekim informacionim energijama, na samom protoku energije i nije ni udo to su na udaru savremene farmakologije jer se ta energija nalazi svuda oko nas i svakome je dostupna. Svako ima pravo da se lei po nekom svom nahoenju i da bude informisan o tome, ali nema svako znanje da postavlja dijagnozu. Zato kada je u pitanju u ovom sluaju hemoroidalna bolest prvo se obratite lekaru da tano utvrdi i da dijagnozu, jer nije svako krvarenje anusa hemoroidalna bolest. Veoma je bitno da se to ranije sazna uzrok krvarenja jer nekada vam vreme moe spasiti ivot, a o skraenoj duini vremena leenja da i ne priamo. ajevi koji su ovde napisani su od mnogih autora irom sveta, poev od profesora i doktora pa sve do poznatih i nepoznatih travara. Svaki je aj nekome pomogao, jer samo njegovo pojavljivanje u javnost dokazuje njegovu vrednost. Ni jedna kombinacija ajeva ne moe biti univerzalna za neku bolest jer ne postoje ni identini ljudi a ni njihove anamneze zajedno sa simptomima i uzrocima.

Ako patimo od neke bolesti, to je zato to smo izgubili smisao naeg duhovnog ivota. Ona je signal koji nas poziva da postanemo opet celina C. G. Jung

HEMOROIDIHemeroidni vorii, uljevi, zlatna ila; Latinski: haemorrhoides, noduli haemorrhoidales Engleski: hemorrhoids Francuski: hemorroides Italijanski: emorroidi Nemaki: hamorrhoiden, goldader. DEFINICIJA Hemoroidi su proirene vene i arterije koje su smetene ispod sluzokoe krajnjeg dela debelog creva. Najee se ne ispoljavaju nikakvim simptomima i nisu bolni. Svaki simptom (bol, krvarenje, vlaenje, ispadanje, slivanje sluzi, sekundarna anemija) upuuje na to da je dolo do poremeaja, na primer, tromboze ili upale. Ponavljanje tegoba se naziva hemeroidnom boleu iji je najei simptom krvarenje. Treba razjasniti da nekada i postojanje veoma velikih hemoroidalnih voria ne znai i obavezno prisustvo tegoba. Radi se, o venama koje odnose krv iz analne regije. Postoje takozvani spoljanji hemoroidalni pleksus i unutranji hemoroidalni pleksus. Spoljanji pleksus je vie na povrini, a smetnje drenae u sistemu donje uplje vene mogu izazvati bolest spoljanjih hemoroida. Najee oboljevaju trudnice, zbog pritiska uveane materice na donju uplju venu. Veliki, nabrekli modrikasti nabori obino se povlae nakon poroaja, ali na njihovom mestu zaostaju takozvane analne plitke, u obliku veih konih nabora. Njima se esto pridruuju analna fisura i poveana analna papila. Najmanje jedna od tih promena ostaje eni poslije poroaja. Dalji razlozi spoljanjim hemoroidima mogu biti: dugotrajno sedenje, hronina opstipacija, neprimerena ishrana, jak fiziki napor i dr. Meutim, ni mukarci nisu poteeni od spoljanjih hemoroida. Postoje zatim: Simptomatski hemoroidi i esencijalni hemoroidi Simptomatski hemoroidi - Simptomatski hemoroidi se stvaraju kada postoji prepreka krvnom protoku kroz venu porte (kao u cirozi jetre): u tom smislu simptomatski ili sekundarni hemoroidi poprimaju znaenje kompenzacije, omoguavajui portalnoj krvi prolazak u donju uplju venu. Esencijalni hemoroidi - Esencijalni ili primarni hemoroidi, koji su najei, predstavljaju, opet, pravu bolest vena podruja analnog pleksusa (marnog spleta). Pogaaju najee osobe u uzrastu izmeu 25 i 50 godina, ali i deca mogu imati problema sa hemoroidima. Dakle hemeroidi su vei ili manji vorii proirenih vena koje na granici koe i sluzokoe pri otvoru gunjaka stvaraju krvne sudove pripadnice dveju bezlisnih venskih spletova u tom podruju. Ti spletovi krvnih sudova (plexus haemorrhoidalis internus submucosus i externus subcutaneus) stoje meusobno u ravnopravnoj vezi. Proirenja (varice) na pojedinim mestima u tim spletovima, vidljiva su iznad okoline i stvaraju spomenute vorie i vorove razliitih veliina. vorovi koji pripadaju submukoznom spletu zovu se unutranji hemeroidi ili podsluzni (oni koji se ne vide), za razliku od spoljanjih, potkonih, koji su vidljivi kao usamljene, ee viebojne tvorevine plavkasto crvene boje, poreane poput venca u krugu oko analnog otvora. Hemoroide imamo skoro svi. Najee se ne ogledaju nikakvim simptomima i nisu bolni.

Hemoroidni jastuii predstavljaju normalnu strukturu zavrnog dijela marnog creva koji obezbjeuju hermetinost i kontrolu tenosti i gasova. Izgraeni su od krvnih sudova, miinih i elastinih vlakana i vezivnog tkiva. Smjeteni su ispod sluzokoe. O hemoroidnoj bolesti govorimo kada se u ovim formacijama pojave tegobe. Postojanje ak i velikih hemoroidnih jastuia u odsustvu tegoba ne predstavlja razlog za lijeenje. Na kraju debelog creva je anus. Ispod sluzokoe mara je venski splet koji ima sitne vorie. Usled navedenih uzroka ovi se mali vorii pretvaraju u vorove, koji se golim okom ne vide. Ovi proireni venski vorovi su uljevi ili hemoroidi. Spoljni hemoroidi su na kraju mara, a unutranji su unutar debelog creva. Bolest poinje u asu kad u voriu doe do upale i do tromboze. U sluaju upale vori nabrekne, postaje tamnoplave do crnkaste boje, vrlo je bolan pa smeta pri sedenju i u hodu. Posle odgovarajueg leenja, naroito pri mirovanju, nestaju upalne promene, vori splasne, a od njega ostaje jo samo produetak hipertrofine koe, koji visi na granici izmeu koe i sluzokoe mara kao resica (fibroza voria). Doe li do prsnua upaljenog vora, sadraj se moe isprazniti pa se na njegovom vrku moe primetiti perforativni otvor. Ako na tom mestu nastane zaraza gnojnim klicama, vor se pretvara u apces i konano u ulkus. Pacijentima smeta i pojaano luenje sluzi i iritacija predela oko anusa. Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo redovnim pregledima, doslednim sprovoenjem saveta lekara i leenjem ova bolest moe kontrolisati. Naroito je vano obratiti se lekaru kada se radi o hemoroidima prvog stepena, jer u tom sluaju je saniranje ovog stanja mnogo jednostavnije i uspenije. To je bolest koja izaziva smetnje kod velikog broja bolesnika. Izaziva i razne nedoumice, kao i strahove, pogotovo od malignog oboljenja. S jedne strane taj je strah pozitivan jer "tera" ljude kod lekara, ipak iako je taj strah u veini sluajeva neopravdan, dolazak kod lekara omoguava dijagnostikovanje nekog teeg oboljenja, dodue u vrlo malom postotku. Iako postoje razne pretpostavke, pravi je uzrok nastanka hemoroidalne bolesti nepoznat. Hemoroidi su vrlo esti. Svaka etvrta osoba ima ovaj problem u nekom periodu ivota. Smatra se da ak 50% osoba iznad 50 godina pati od hemoroida, i nikada ne prelaze u malignu bolest ali vrlo mali broj oboljelih osoba trai strunu pomo KAKO SE PREPOZNAJU U najveem broju sluajeva pacijenti se ale na neugodan oseaj teine i peenja u predelu anusa, u drugim sluajevima, opet, postoji vrlo izraen svrab u tom podruju. Postoje sluajevi u kojima osoba primeuje da ima hemoroide jer zapaa da stolica izgleda kao da je premazana crvenom bojom i to prvenstveno tokom izbacivanja stolice gubi pokoju kap svee krvi: to oznaava daje prolazak stolice, ili zbog mehanikog ili zbog kvaseeg delovanja koje izaziva, uzrokovao prskanje pokojeg hemoroidalnog voria s posledinim krvarenjem. Na prvom mestu podseamo na lakou s kojom hemoroidni vorii bivaju zahvaeni flebitikim procesima, tj. upalom proirenih vena. U tom sluaju vorii postaju napeti, nabrekli, zacrvenjeni, uveavaju se, postaju vrlo bolni, izazivaju lanu potrebu za stolicom; stolica pojaava bolnost, a moe se pojaviti i temperatura. Krvarenje iz mara je uvek razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku pranjenja creva, onda su u pitanju najverovatnije hemoroidi. Ali, pri najmanjoj sumnji, naroito posle 50. godine ivota ili ako je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka creva, potrebno je obaviti detaljne preglede. Pri ispoljavanju drugih simptoma takoe se treba obratiti lekaru

Tokom velike nude se primeuje krv, najee na toaletnom papiru. Trombozirani hemoroid u kojem se krv zgruala, uzrokuje vrlo jaku neugodu kroz dan-dva, ali se zalei spontano. Nakon krvarenja bolovi oslabe ili potpuno prestanu. Meutim, krvarenje se moe javiti i na poetku i u toku defekacije, a ponekad krv brizga u tankom mlazu to naroito uplai pacijenta.Takva stanja podrazumevaju neodlono obraanje lekaru jer je indikovano nakon detaljnog pregleda uiniti tamponadu do konanog reavanja problema. Postoje tri osnovna hemoroidna vora. Lijevi boni, desni prednji i zadnji. Prema svojoj izraenosti dijelimo ih na 4 stepena. PODELA HEMOROIDA PO SVOJOJ IZRAENOSTI I MESTU Klasifikacija hemoroida Postoje dva tipa: unutranji i spoljanji. Spoljni hemoroidi su oni koji se javljaju van analnog kanala, ispod sfinktera, u poetku se takoe sastoje od kolekcije dilatiranih vena, ali su umesto mukoznom membranom prekriveni s koom Ponekad su bolni i mogu biti povezani s oticanjem i upalom. Svrab i packanje esto se javljaju, ali su vie rezultat iritacije koe. Ukoliko vena pukne i ponu se stvarati ugruci nastaje hemoroidna tromboza. Unutranji su hemoroidi smeteni odmah iznad krunog sfinkterinog miia koji dri anus prirodno zatvorenim, i sastoje se od proirenih vena prekrivenih tankim slojem mukozne membrane poreklom od creva. U najveem delu obraenih klinikih sluajeva spoljanji i unutranji hemoroidi postoje istovremeno; ei su unutranji koji zbog kontinuiranog prolaska stolice imaju sklonost izduivanju nanie, do izlaska kroz sfinkter pa se stoga moe naii na znaajne komplikacije kao to su krvarenja s poslednom malokrvnou ili mogu postati lokalizacija upalnih procesa Za unutranje hemoroide postoje dva posebna tipa komplikacija: prolaps (ispadanje) sluzokoe i strangulacija. Strangulacija hemoroida je, uzrokovana grem analnog sfinktera koji se, iritiran lokalnim upalnim pojavama, snano kontrahuje oko ispalih hemoroida; oni zbog toga postaju tvrdi, ljubiasti, izrazito bolni, poveani i, ako spazam potraje, mogu se odvojiti i otpasti uz isputanje krvi i stvaranje ira. Unutranji hemoroidni vorii pokazuju sklonost izduivanju prema nanie i izlasku izvan mara, to uzrokuje povlaenje sluzokoe zavrnog dela debelog creva prema dole: tako dolazi do prolapsa sluzokoe. U ovom podruju nema receptora za bol pa unutranji hemoroidi ne bole pa pacijenti koji imaju unutranje hemoroide esto i ne znaju da ih imaju Nevidljivi unutranji vorovi, nepromenjeni u svojoj strukturi, teko se mogu napipati prstom pri rektalnom pregledu. Oni izazivaju oseaj pritiska u podruju anusa i krsta, a bolesnici se esto ale na zastoj stolice. Prvi je znak njihovog postojanja primesa krvi na povrini stolice bolesnika ili pojave krvavih mrlja na veu ili na toaletnom priboru. Treba naglasiti da su unutranji hemoroidi uvek prisutni, ali predstavljaju oboljenje u onom trenutku kada prolabiraju (poveaju se i izlaze kroz marni otvor) ili kada krvare. Razvoj hemoroidnog napada moe ii u dva pravca: prestanak upalnog procesa unutar jedne nedelje da bi se kasnije ponovio s razliitom vremenskom udaljenou, ili njegovo napredovanje sve do nastanka apscesa punih gnoja i krvi i njihovog kasnijeg otvaranja u spoljnu sredinu sa stvaranjem analnih fistula ili ireva.

Hemoroidalna bolest se deli na etiri stadijuma. Zavisno od uznapredovalosti stanja uz primenu mera higijensko-dijetetskog reima planira se i leenje. U poetnom stanju bie dovoljno povremeno korienje antihemoroidalnih krema i epia. Za uznapredovala stanja u svetu i kod nas su iroko prihvaene dve vrste leenja, sklerozaciona terapija i primena gumi ligatura po Baronu, ili njihova kombinacija. Prvi stadijum Hemoroidi prvog stadijuma potiu od podsluzokonog vaskularnog. Oni se mogu poveati po broju i veliini i mogu krvariti posle stolice. Oni se pruaju u upljinu anusa i vide se pregledom anoskopom, ali ne ispadaju napolje. Pri prvom stadijumu, spoljanji hemoroidalni vorovi relativno su male veliine, zategnutoelastine konzistencije i nalaze se nie od zupaste linije. Bolni su na dodir. Koa u perianalnoj (okolina anusa) oblasti moe biti hiperemisana (prepunjena krvlju). Karakteristine su albe na oseaj peenja i svraba, koji se naroito pojaavaju pri defekaciji. Drugi stadijum Kao i hemoroidi prvog stadijuma i hemoroidi drugog stadijuma mogu se komplikovati krvarenjem. Pri II stadijumu, mogu se videti izraeniji otok veeg dela perianalne oblasti i hiperemija. Na dodir ove oblasti ili pritisak prstom u oblasti pravog creva javlja se rezak, prodoran bol. Bolesnici se ale na snane bolove u oblasti anusa, naroito pri hodu i u sedeem poloaju. Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni vorovi prolabiraju kada se bolesnik napree, kao npr. prilikom defekacije. Tada su hemoroidi vidljivi spolja. Po prestanku naprezanja, povuku se u analni kanal. Treci stadijum Pri III stadijumu, cela okolina analnog otovra zahvaena je upalnim otokom. ak i ovlano dodirivanje hemoroidalnih vorova rezultuje jakim i otrim bolom. U analnoj oblasti vidni su tamnocrveni ili crvenomodri unutranji hemoroidalni vorovi, pokriveni vlaknastim opnama. U odsustvu savremenih metoda leenja, moe nastupiti ak i nekroza hemoroidalnih vorova! Sluzokoa koja ih pokriva moe biti izranavljena, a javljaju se i delovi crne boje sa naletom fibrina. U naroito zaputenim sluajevima, moe doi i do razvoja paraproktitisa (upala pravog creva i tkiva koja ga okruuju). Trei stadijum hemoroidalne bolesti karakterie prolaps koji je dugotrajan. Ponekad je potrebna manualna repozicija. Ipak se u veini sluajeva povlae tokom spavanja. Zato bi bolesnicima bilo preporuljivo obavljanje nude u veernjim satima. Ova vrsta hemoroida je komplikovanija jer vrlo lako ispada iz rektuma, najee prilikom kalja, kijanja ili podizanja tereta, a prolaps moe biti i veoma opsean. Takoe, za njih je karakteristino da se u veini sluajeva iskomplikuju krvarenjem. etvrti stadijum Hemoroidi IV stadijuma predstavljaju zaputenu i najteu fazu bolesti.vorovi su stalno prolabirani (ispali) i u njima postoji jako izraen venski zastoj. Ne mogu se ni manuelno vratiti (reponirati), stalno vlae, obilno krvare i esto se komplikuju ukljetenjem, trombozom, zapaljenjem i jakim bolovima

PATOLOKA ANATOMIJA. U poetnom stanju razvoja bolesti prvo se deava umnoavanje elastinih vlakanaca u krvnim sudovima, venama. To dovodi do proirenja njihovog zida, koji biva sve tanji, dok se na njegovom spoljanjem delu stvara u znatnom meri fibrozno vezivno tkivo, to u njemu uzrokuje oigledno skruenje (skleroza). Proirenja u venama imaju oblik kesica ili su jajolika. Jedan je hemeroidni vor obino graen od vie takvih proirenja, koja kadikad ine jedan jedinstven prostor, potpuno odeljen od okoline, opkoljen prilino oporim tkivom koje je slino ahuri. Hemeroidni vori u svom poetku nije jo sam za sebe bolest. To je samo promenjeno stanje u krvnim sudovima. Krvarenje iz hemoroidnih vorova moe biti i jae, tako da krv trca u toalet, a moe biti i vrlo teko. Obilno krvarenje moe kod nemarnih bolesnika uzrokovati i teko stanje anemije.Vrlo su este, konano, kombinacije hemoroidi - prskotine mara (analne regade). Koja u ponekim sluajevima, posebno ako su nedostajali prethodni subjektivni simptomi, otvara simptomatologiju i navodi pacijenta da ode kod lekara na pregled. Postoje, meutim, brojne druge komplikacije hemoroida. Ukljetenje hemoroida nastaje u uznapredovalom stadiju hemoroidalne bolesti, i to obino naglo posle stolice. Zbog ukljetenja, u hemoroidalnim vorovima nastaje tromboza. Takvo je stanje popraceno jakim bolovima u anorektumu, a anus izgleda poput "rascvetane rue". nakon ega moe uslediti pretvaranje voria u oiljak (mariska, bradavica): to je jedan oblik spontanog izleenja, u koji se, meutim, ne treba previe pouzdati. Manualna repozicija u pravilu ne pomae Hemoroidi su izrazito est poremeaj kod cirotiara (ciroza jetre); stvaraju se jer hemoroidalni venski pleksusi predstavljaju odvodni put za vensku krv iz vene porte, koja u jetru ulazi oteano zbog anatomske prepreke na koju venski tok nailazi u tom organu. Ova injenica izaziva poveanje venskog pritiska sa slabljenjem zidova hemoroidalnih vena Hemoroidi mogu izazvati smetnje sline onima koje se primeuju kod kolitisa (upale debelog creva). Hemoroidi posebno izazivaju spazam analnog sfinktera, ometajui pranjenja stolice koje je stoga usporeno. PROLAPS (ISPAD) HEMOROIDNIH VOROVA. Unutranji hemoroidni vorovi esto ispadnu s analnom sluzokoom pred otvor anusa (prolaps). To se dogaa zbog toga to je sluzokoa od promene koje se zbivaju ispod nje, postala pominija; ona je ranije vezana za podlogu, pa prilikom napora pri defekaciji biva potisnuta pred otvor. Uz prolaps hemeroidnih vorova moe da prolabira i vei deo zida debelog creva. Prolaps se ili spontano povrati u otvor, ili se, kao to je obino, dade lako povratiti uz neznatan pritisak prstima preko sterilne gaze. Kadikad je zbog gra sfinkterinog miia u anusu repozicija nemogua, jer su se prolabirani vorovi hemeroida ukljetili pa lee pred otvor kao tamnoplavi, crnkasti, nabrekli debeli nabor crevne sluzokoe koji ga potpuno pokriva. Prolaps i ukljetenje hemeroida vrlo je bolno stanje. Ukoliko se ispad brzo ne povrati, moe doi do teke upale i nekroze ispalog dela creva. Svrabe, greviti bolovi, neistoa, sve to vrlo uznemiruje bolesnika, koji izbegava i svaki pokuaj ispranjavanja stolice, a to opet uzrokuje niz drugih smetnji. Bolesniku tada preporuuje mirovanje, toaletu, regulaciju stolice, analgetika i antihemoroidalne masti s anestetickim delovanjem. U pravilu se smetnje smiruju za dve nedelje. Ako su promene toliko izraene ili toliko bolne da se ne mogu smiriti analgeticima, indicirano je operativno lecenje. Manje - vie veina trudnica ima hemoroide u trudnoi ali samo kod manjeg broja dolazi do izrazitih tegoba, tako da se u pojedinim sluajevima nakon poroaja oni moraju ak i operativno tretirati. Ipak, operacije u trudnoi zbog ovog problema su retke.

UZROCI RAZVITKA HEMEROIDA. Pravi uzrok nastanka hemoroida nije sasvim poznat, ali se zna da od svih sisara jedino se kod oveka sree ovo oboljenje. Objanjenje lei u uspravnom stavu oveka, usled ega se, zbog sile zemljine tee, vene zavrnog dela debelog creva proiruju. Meutim, postoje mnogi predisponirajui faktori za nastanak uljeva. esto i dugotrajno sedenja, kao i nepravilna ishrana, jedan su od najbitnijih faktora nastanka bolesti. Usled dugotrajnog sedenja osobe esto pate od neredovne stolice, praene njenim izostankom i po nekoliko dana. U nekim zemljama Zapada osiguravajua drutva ne osiguravaju profesionalne vozae (jer su hemeroidi jedna od njihovih najeih profesionalnih bolesti) ukoliko u svom vozilu nemaju obezbeena antidekubit sedita. Postanak hemeroida tumai se lokalnim venskim zastojem krvi u perifernim delovima debelog creva, do kojeg dolazi od pritiska tvrdih fekalnih masa na njegove sudove pri defekaciji. I hronina opstipacija pogoduje njihovom razvitku. Dok u arterijama vlada arterijski krvni pritisak od 80 do 120 mm Hg u venama je pritisak vrlo nizak. Stoga, da bi krv ipak mogla tei vene su snabdevene venskim zaliscima - ventilskim zaliscima koje omoguuju jednosmjerno gibanje krvi, prema srcu. Meutim, ti zalisci mogu vremenom oslabiti, pa i propasti, a u tom sluaju njihova funkcija se gubi. Tada dolazi do staze krvi. To znai sa se krv sporije kree prema srcu, kumulira se u donjim delovima organizma te vri pritisak na vene udova. Tada moe doi do pojave varikoznih vena tj. "proirenih vena". Takoe, jedna od vrlo estih oboljenja vena jesu i hemoroidi. U venama ovog podruja, kao i uopte u venama portalnog venskog sistema, nema zalistaka; prema tome u njima dolazi mnogo lake do zastoja krvi nego u ostalim venama, onima koje imaju zalistke. Osim toga je poznato da se vene hemoroidales superiores, koje u svom poetku prolaze u zidu creva, ispod sluzokoe, probijaju u svom kasnijem toku pod sluzokou kroz sitne otvore u miiima crevnog zida. Taj njihov tok pogoduje nastajanju krvnog zastoja u njima. I zastoj krvi u portalnom optoku, kao i sve promene koje vre neki pritisak na vene u maloj karlici (trudnoa, tumori), mogu delovati u istom smislu. Meu iniocima koji pridonose stvaranju ove bolesti na prvom mestu treba spomenuti promenu zidova vena, zbog steenih uzroka (zbog prethodnih upala vena), osim toga, moe postojati odreena uroena slabost vena; to objanjava uestalost naslednog karaktera hemoroida i neretko istovremeno postojanje drugih bolesti vena, kao to su varikoziteti donjih udova i varikokela (proirenje vena testisa). Neki su autori tvrdili da su hemeroidi novonastali krvni sudovi u smislu angioma (Reinbach, Hartung). Meutim, ova tvrdnja vredi samo za opte promene krvnih sudova u detinjstvu. Ima strunjaka koji kao uzrok za razvoj hemeroida pretpostavljaju da se u defekaciji menja smer strujanja krvi u portalnom podruju, slino onome to se zbiva u donjim ekstremitetima ljudi s proirenim venama, pa bi ta privremena promena krvnog strujanja bila odgovorna za postanak varica u oblasti anusa. Rasne razlike meu ljudima nemaju u postanku hemeroida nikakvu ulogu, iako postoje i takva miljenja. Poznato je da postoji predispozicija za ovu bolest. Utvreno je da se u nekim porodicama bolest javlja ee. Od velikog je uticaja i velika koliina masti ili povieni nivo mokrane kiseline u krvi. Od hemoroida oboljevaju i deca, ali se kod njih hemoroidi ne operiu. Tegobe su esto povezane sa zatvorom koji se ne regulie u duem periodu i zato je vrlo vano spreiti poremeaje rada creva. Treba im davati puno tenosti i ne dozvoliti da provede puno vremena na noi i nauiti ih da ne "trpe" nego da redovno prazne creva. to se ishrane tie, ona je veoma bitna jer, na primer, u nekim zemljama Azije i Afrike, gde je zastupljena ishrana sa puno vlaknastih ostataka, populacija nezna za ovo oboljenje.

Najee se pojavljuju kod onih osoba koje mnog sede, koja upotrebljavaju jela jako zainjena ljutom paprikom i biberom. Takve osobe nemaju lako pranjenje creva, ve se ono izvodi sa velikim naprezanjem i napinjanjem. Pojavljuje se kod muzikanata i duvaa stakla koji se napinju pri sviranju i duvanju. Takoe imaju krojai i obuari koji mnogo sede. Hemoroide dobijaju i bolesnici koji pate od prostate, jer se jako napreu prilikom mokrenja. Predmenstrualni period, kao i trudnoa i poroaj, pogoduju pojavi tegoba. U poslednje vreme veliki broj fitnes centara privlai mlade ljude da rade na spravama, naroito onim koje oblikuju trbune miie i dovode do poveanog pritiska u trbuhu, to, takoe, uslovljava pojavu tegoba i proirenje hemeroidnih vena. Hemoroidi se esto javljaju za vreme trudnoe i prilikom samog poroaja. Zbog pritiska uveane materice na vene trbuha, a pre svega na donju uplju venu i vene male karlice, usporava se protok venske krvi u predelu rektuma i donjih eksremiteta. Tegobe uzrokovane ovim poremeajem uglavnom su vezane za drugu polovinu trudnoe kao i period nakon poroaja. Naime, retko se problemi sa hemoroidima javljaju do 20 nedelje trudnoe (5 mesec). Glavni uzrok nastanka hemoroida je opstipacija zatvor. Opstipacija (zatvor) je veoma est zdravstveni problem koji se manifestuje kao neredovno i oteano pranjenje creva, uz oskudnu i tvrdu stolicu. Obino se pod opstipacijom podrazumeva manje od 3 stolice nedeljno, ali je raspon normalnog pranjenja creva od 2-3 stolice dnevno do 1 u 3 dana. Prema svetskim statistikama skoro svaka trea osoba pati od opstipacije. Uestalost raste sa starou i ene su vie pogoene ovim problemom. Radi se o velikom medicinskom problemu to potvruje i veliki broj poseta lekaru, kojih je samo u SAD-u 2.5 miliona godinje, dok su trokovi za laksative 800 miliona dolara! Gotovo da nema osobe koja nije, barem jednom u ivotu, imala problem sa opstipacijom. U veini sluajeva to stanje kratko traje i ne zahteva specijalne analize i leenje. Veoma je bitno prepoznati uzroke koji dovode do opstipacije jer tada sebi moemo najlake pomoi. Usled proirenja hemoroidnih vorova u sluzokoi mara nastaju nabori. U udubljenjima izmeu nabora zadrava se pomalo neistoa, koja se stalno drai i izaziva otok sluzokoe. To izaziva oseanje vreline i punoe u maru. Na ovo se vrlo esto nadovezuje nesnosni svrab u maru. Neprestano eanje prouzrokuje povrne ranice i ekcem i pogorava svrab, koji iezava tek posle odstranjenja ili isceljenja uljeva. Tvrda stolica izaziva esto krvarenje iz hemoroida. Pri naponu za vreme vrenja nude, iz povreenog hemoroida tee krv kapljui ili u mlazu. Vrlo su este teke malokrvnosti zbog stalnog odliva krvi iz hemoroida. Verovatno je da razvoju hemoroida doprinosi dui boravak u sedeem poloaju, kada su miii sedalne oblasti oputeni i nema prirodne podrke analnih krunih miia. Nastanak i razvoj hemoroida mogu pogorati: nedovoljna koliina vlaknastih materija u ishrani; sedei nain ivota, premalo kretanja; odve vrele kupke; gojaznost; puenje; zatvori; tei oblici proliva; dugotrajan kaalj; naprezanje pri defekaciji; podizanje tekih predmeta; trudnoa (osobito poslednje tromeseje); poroaj; tumor pravog creva.

NAPOMENA kod hemoroida: - paziti da se ne pojavi opstipacija - ne nadraivati eludac alkoholnim piem - ne upotrebljavati u ishrani slana, ljuta i zainjena jela - paziti se od prehlade, posebno donji deo tela - izbegavati dugotrajno hodanje i rad u stojeem poloaju - nikad ne sedeti na hladnom, posebno na metalu - posle svakog toaleta koristiti samo hladnu vodu SIMPTOMI. Najei je znak hemeroida svrabe u podruju anusa. On moe biti sasvim ogranien, na vor, a moe se protegnuti i na celu oblast oko njega. Mnogi se bolesnici ale osim na svrab i na ar i greve u anusu, naroito u vezi s ispranjavanjem creva. Krvarenje jedan od vrlo estih znakova bolesti hemeroida, uvek je povrno, takasto ili prugasto, svetlocrvene boje, nikad nije ispremeano sa stolicom, ono je terminalno, to jest, pojavljuje se samo pri kraju vrenja nude. Krv iz anusa moe da se pojavi i spontano, bez defekacije, u pauzi izmeu dve stolice ili posle neke lagane traume u analnoj regiji. Krvarenje iz anusa je obino vrlo ozbiljan simptom bolesti, kojoj se mora obratiti najvea panja. Pri svakom krvarenju iz mara mora lekar da nastoji pronai izvor, jer - kako je poznato - krvarenje iz anusa pojavljuje se i u toku drugih bolesti u debelom crevu, tako i zbog raka, koji se na alost esto previdi, jer se obino kad se bolesnik ali na krvarenje iz debelog creva, misli na hemeroide, a ne na karcinom. Zatim kao to su polipi i tumori, akutna i hronina zapaljenja sluzokoe debelog creva, uroene malformacije krvnih sudova ili proirenja na zidu debelog creva - divertikulumi, zapaljenske promene sluzokoe rektuma (proktitis), kao i jo mnoge druge bolesti. A to moe biti sudbonosno za bolesnika. Krvarenje iz rektuma kod osoba starijih od etrdeset i pet godina moe biti posledica prisustva i rasta tumora u preko 20% pacijenata oba pola. Naalost, i danas se deava da se ovakva stanja nedovoljno ozbiljno shvate, krvarenje iz rektuma olako i bez detaljnog ispitivanja pripie hemoroidima, i tako izgubi dragoceno vreme u otkrivanju i leenju tumora, najee malignih. Kada se treba obratiti lekaru? Krvarenje iz mara uvek je razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku pranjenja creva, verovatno su uzrok hemoroidi. Ali pri najmanjoj sumnji, posebno posle 50. godine ivota ili ako je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka creva, potrebno je obaviti temeljan pregled, u prvom redu kolonoskopiju i rektoskopiju. Pri oitavanju drugih simptoma takoe se treba obratiti lekaru (jaki bolovi koji upuuju na pojavu tromboze tj. ugruka, oseaj teine, svrab ili iscedak koji mogu biti znak fisure anusa, apscesa ili polno prenosive bolesti). Da li su pregledi bolni? Bolove izaziva irenje hemoroida ili tromboza u njima, a ne pregled. Ipak, u nekim sluajevima pregled se vri u lokalnoj anesteziji jer se zbog pritiska dodatno izaziva nadraaj, odnosno bol. Pregled se sastoji od detaljnog pregleda anusa uz pomo prsta i eventualno anoskopije pregled unutranjosti anusa uz pomo malog instrumenta sa ogledalom kakav se koristi u ginekologiji. ee se, meutim, izvodi rektoskopija, odnosno pregled ne samo anusa ve i celog zavrnog dela debelog creva. DIJAGNOZA hemeroida je vrlo jednostavna kad se radi o spoljanjim vorovima, a vri se inspekcijom, najbolje u kolenolaktenom poloaju bolesnika. vorovi su uoljivi sami od sebe odmah im se raire obe glutealne polovine ili pozove bolesnik da se napne kao da e pustiti stolicu. Unutranji vorovi se ne vide a i pri pipanju obino ih je teko prepoznati sa sigurnou jer su mekani. Oni pretstavljaju nepravilne izboine na sluzokoi koje je pri rektalnom pipanju

mogue zameniti s normalnim naborima. U sluajevima dvoumljenja postaviti e se dijagnoza na temelju anoskopije ili rektoskopije. Direktni se pregled moe izvriti i u lokalnoj anesteziji posle prethodnog irenja analnog sfinktera KAKO SE UTVRUJE DALI IMATE HEMEROIDE Najeu dijagnozu postavlja sam pacijent alei se na tegobe kao to su: krvarenje posle stolice, bolovi posle tvre stolice, ili se neto promenilo u predelu anusa od pre nekoliko meseci. Dabi se dijagnoza potvrdila, mora se uraditi pregled zavrnog dela debelog creva pomou instrumenta koji se zove anoskop. U svetu su najmoderniji aparati napravljeni od silikonske plastike za jednokratnu primenu. Prednost tih aparata u odnosu na ranije metalne je u tome to omoguuje potpuno bezbolan pregled (razlog zbog kojeg pacijenti izbegavaju pregled) i zatita od infektivnih bolesti kao to su AIDS, utica i dr. Ovim putem se utvruje stepen oboljenja, posle ega se donosi odluka o vrsti i nainu leenja. Ukoliko posle pregleda postoji i najmanja sumnja da pored hemoroida postoji jo neko oboljenje, pregled i ispitivanja moraju da se proire, posebno kada je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka debelog creva. DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA. Prepoznavanje i razlikovanje hemoroidnih vorova prema ostalim promenama u podruju anusa nije teko. Razlikovanje unutranjih vorova od fisura u anusu mogue je samo pomou anoskopa. Uz hemoroide nije retka i istovremena pojava fisura. Polipi (adenomi) rektuma prepoznaju se po obliku i po tome to su vrlo pomini i to im je obino osnovica ua od same izrasline. Kad prolabirani vise izvan analnog otvora, dadu se lako reponirati; pri tom se stekne i uvid u odnos tumora prema podlozi. Osim toga adenomi su uvek svetlije obojeni od hemoroida, koji su uvek vie plaviaste boje. Uiljeni kondilomi razvijeni i na koi u neposrednoj blizini oko mara, karakteristini su po mnogobrojnosti i po tome to su retko kad smeteni samo na tom jednom mestu. Njihova je povrina uvek glatka, dok je na tromboziranim hemoroidnim vorovima veinom neravna ili nepravilne slike. iroki kondilomi luetine prirode imaju vlanu plou; osim toga njihovi nosioci obino pokazuju i druge znakove sekundarnog luesa (sifilisa). Rektalni prolaps moe se zameniti s prolabiranim hemoroidnim vorovima. Meutim, ispali vorovi obino su i ukljeteni, a karakteristini su po tamnocrvenoj i plavoj boji koja kad ikad prelazi u crnkastu, dok je boja ispalog creva obino svee crvena, a njegova povrina glatka. Ukljeteni hemoroidi redovno su bolni, a ispad creva nije Kadikad se moe dogoditi da se zameni bolest raka na anusu sa ispalim hemoroidima. Zamena ovih bolesti moe biti sudbonosna, pa je naroito vano da se pregled anusa u sumnjivim sluajevima (stariji ljudi) izvri s posebnom panjom (inspekcija, Palpacija), zatim rektalnim ispipavanjem i upotebom potebnih instrumenata (ano-rektoskop). Rak na anusu retka je bolest. Anamneza bolesnika s hemoroidima je dugogodinja. Stanje dobrog oseaja izmenjuju se s pogoranjima. U toku bolesti raka tegobe bivaju s vremenom tee, poputanja nema. vorii raka su na opip tvrdi, naroito pri rubu. To je vrlo znaajno za prepoznavanje. Oni su vie spljoteni od hemoroidnih i brzo se raspadaju na povrini. Rak mara razara kadikad i okolnu kou. Hemoroidni vorovi smeteni su strogo samo u podruju sluzokoe. lezde u pregibu su u sluajevima bolesti raka poveane, tvrde i bezbolne, a u bolesti hemoroida veinom su nepromenjene. Najbolje je kada se osoba javi lekaru nakon prvih simptoma, jer se oboljenje u poetnoj fazi lako lei. Naalost, osobe se javljaju lekaru tek kada doe do ozbiljnih promena, to iziskuje i ozbiljnije leenje. Kliniko ispitivanje zapoinje uzimanjem preciznih podataka od pacijenta o vremenu nastanka tegoba i njihovom nainu ispoljavanja. Ispitivanje se nastavlja digitorektalnim pregledom i detaljnim endoskopskim pregledom od strane hirurga.Unutranji hemoroidi zaista predstavljaju najei razlog krvrenja iz rektuma (rektoragija). Meutim, kod svake rektoragije treba uvek misliti

i na ostale bolesti koje se manifestuju krvarenjem.Na prvom mestu treba misliti na tumore (pre svega maligne) koji nastaju u rektumu i analnom kanalu. Zato je neophodno uraditi pregled instrumentom rektosigmoidoskopija i sa svih sumnjivih promena uzeti uzorke tkiva (biopsija) koji se moraju detaljno mikroskopski pregledati (histopatoloki pregled) od strane patologa. Kod bolesnika starijih od etrdeset i pet godina sa upornim krvarenjem, promenama u navici crevnog pranjenja (naizmenine pojave zatvora i perioda sa prolivastim stolicama) neophodno je pregledati debelo crevo celom njegovom duinom. Danas su standardna dva naina pregleda: rendgensko snimanje uz upotrebu barijumskog kontrasta koji se daje kroz anus irigografija i endoksopski pregled aparatom sa hladnim svetlom i optikim uveanjem kolonosokopija. Oba pregleda se u trudnoi ne praktikuju, ve tek nakon poroaja ukoliko se tegobe i dalje nastave. Jer, u svakom sluaju razvoju i rastu ploda hemoroidu ne mogu nakoditi. Zbog toga je pre poetka leenja neophodno uiniti opti pregled bolesnika i njegovog debelog creva. Najjednostavnijim pregledom hirurg ili gastroenterolog mogu da dijagnostikuju do trideset procenata tumora debelog creva, a kada se otkriju na vreme, ovi veoma agresivni tumori se mogu i izleiti. Svi ovi pregledi su neprijatni, ali ne i posebno bolni, te ih uz adekvatnu pripremu treba uiniti imajui na umu njihovu vrednost. LEENJE HEMOROIDA Leenje moe biti konvencionalno (konzervativno medikamentozno, inekciono i operativno) i nekonvencionalno (fitoterapija, akupunktura, homeopatija i neki drugi alternativni vidovi pomoi)

KONVENCIONALNO LEENJENakon to je pregledom utvreno da su hemoroidi uzrok bolesnikovih tekoa (i skljuivanjem drugih bolesti), zapoinje se leenje koje je u poetku konzervativno. Najee je dovoljno regulisati stolicu i osigurati bolesniku mekanu stolicu, i to dijetom i blagim laksativima. Kako je ranije reeno, bilo bi dobro regulisati stolicu u veernjim satima, tj. pre spavanja, jer se u snu hemoroidi povlae. Osim regulacije stolice, bitno je izbegavanje prezainjene hrane, kao i svakodnevna higijena analne regije (pranje hladnom vodom). Na tritu postoji niz antihemoroidalnih krema i epia. Bitno je znati da ti preparati ne lee hemoroidalno oboljenje, nego olakavaju simptome bolesti. Bolesnici sa hemoroidima su nervozni i jako osetljivi. Ne smeju jesti zabiberena, zaljuena, zamaena, zakiseljena i jako zasoljena jela. Takoe ne smeju jesti suhomesnate i konzervisane proizvode. Hrana mora biti kaasta. Jesti to vie crnog hleba, voa, povra, kompota, kuvanu penicu sa mlekom. Konzervativno je leenje inicirano u poetku bolesti, kad su vorovi maleni, kad nisu trombozirani, kad je krvarenje neznatno i kad ne ispadaju. Leenje se sastoji u dijetetskim merama i u brizi za redovnu stolicu. Laksancije, hladne sedee kupke, teloveba (naroito plivanje) deluju povoljno. Od lekova preporuuju se razni puderi, masti, mnogobrojni antihemeroidni analni epii (Posterisan, Rectasol), ali je pored svega uvek veoma vana higijena i istoa. U konzervativne mere leenja hemoroida ubraja se i inekciozna terapija. Leenje od hemoroidalne bolesti zahteva prilagoavanje ivotnih navika i naina ishrane ovom stanju kao i lekarsku pomo. Za trajno leenje hemoroida danas su u svetu zastupljene 3 priznate metode, i to: - skleroterapija ili inekciozno leenje - podvezivanje ili ligiranje hemoroida - operativno leenje

Postoje jo neke metode leenja hemoroida koje nisu dale tako dobre rezultate. Lijeenje sklerozacijom i ligaturama se izvodi ambulantno. Vazoprotektivi su lijekovi za lijeenje bolesti vena - pri tome se ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena. Vene su krvni sudovi koje vode krv sa periferije prema srcu. No, kada se kae "vena" uglavnom se misli na vene koje vode deoksigeniziranu krv iz tela u srce, mada postoje i plune vene koje vode oksigeniziranu krv iz plua u srce. Za razliku od arterija koje imaju jake i izdrljive vieslojne zidove, vene imaju slabije zidove. Ukoliko su u pitanju tei oblici hemoroida ili komplikacije hemoroida tada esto antihemoroidalije ne pomau. Tada se koriste nefarmakoloke metode lijeenja - hemoroidoliza i galvanska elektroterapija, ligature, skleroterapija, kriohirurgija, laserska, IR ili BICAP koagulacija te hirurki zahvati hemoroidektomija. Nekim osobama s vrlo tekim oblicima hemoroida moe pomoi samo hirurgija. U veini sluajeva olakanje se oseti nakon 3 7 dana leenja. Bolesniku se propisuju protivupalni lekovi, kreme i masti, a u nekim sluajevima i inekcije ili epii. Korienje krema i masti preporuuje se samo kratko vreme kako bi se izbegli nadraujui efekti na sluzokou. Uz leenje je neophodna i besprekorna higijena: pranje neutralnim sapunom i hladnom vodom nakon svakog pranjenja creva, a potom i temeljno suenje. Za ublaavanje bolova pomoi e tuiranje ili kupke hladnom vodom, te blaga masaa kockicom leda uvuenom u prezervativ. U sluaju vrlo bolne tromboze s nateenou nee biti dovoljno uobiajeno leenje, ve je potrebno pri lokalnoj anesteziji hirurki odstraniti ugruak. Bolovi tada trenutno prestaju. Drugi postupci se preporuuju nakon smirivanja akutnog stanja. Elastini povoji esto se kombinuju s krioterapijom (leenja ledom) i mogu znatno ublaiti hemoroidne tegobe, ali ovi postupci mogu biti bolni, a ponekad mogu izazvati i neeljene nuspojave. Fotokoagulacija je potpuno bezbolan postupak bez neeljenih nuspojava i naknadnih komplikacija. Zraenje hemeroida infracrvenom svetlou moe da pomogne pacijentima da izbegnu bolove i operaciju. Uz pomo novog instrumenta slinog laseru, nazvanog fotokoagulator, mlazom infracrvene toplote izaziva se koagulacija krvi u hemeroidu i oteeni krvni sud se zaepljuje i povlai. Postupak je veoma precizan, tako da nema oteenja zdravog okolnog tkiva, kao to moe da bude sluaj kod terapije inekcijama, pa su i bolovi manji. Osim toga, nije potreban nikakav anestetik u toku zahvata, troak nije veliki, a moe se obavljati ambulantno. Autor Don OKonor koji je sa svojim kolegama do sada leio skoro 1000 osoba sa hemeroidima, bez ikakvih komplikacija. Postupak treba ponoviti 2 3 puta u toku 3 nedelje. Moe se vriti i u trudnoi. Hemoroidalni cvorovi drugog stadijuma mogu se lijeciti postavljanjem takozvanih elasticnih ligatura po Baronu. Neleeni hemoroidi mogu dovesti do brojnih komplikacija: Zbog zastoja krvi i zapaljenja sluzokoe anusa esto dolazi do zgruavanja krvi u hemoroidnim voriima. Ako se zgruana krv pretvori u oiljasto tkivo, vori se zatvori i namesto njega ostaje tvrda oiljasta sisica. Hemoroid se sam zaleio. Ali moe se desiti da se vor zapali i zagnoji. Iz anusa ispadnu uljevi i uklete se sa sluzokoom u mii-zatvara anusa. uljevi oteknu, postanu tamnocrveni, otvrdnu, ranjave i na pritisak i pipanje su vrlo bolni. Iz sluzokoe anusa lui se crvenkasta tenost. Usled jakih bolova nije

mogue vrenje nude. Leenjem otok splasne, vorii se smanje i pretvore u tvrde oiljaste sisice, poreane u obliku bradavica oko anusa. Ako vorovi zagnoje, moe nastati teka krvna infekcija, vrlo opasna po ivot. Pacijentima smeta i pojaano luenje sluzi i iritacija predela oko anusa. Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo redovnim pregledima, doslednim sprovoenjem saveta lekara i leenjem ova bolest moe kontrolisati. Naroito je vano obratiti se lekaru kada se radi o hemoroidima prvog stadijuma, jer u tom sluaju je saniranje ovog stanja mnogo jednostavnije i uspenije. Sve te navedene metode pracene su vecim brojem komplikacija, a dugorono gledano, javlja se velik broj recidiva oboljenja. Za hemoroidalne vorove treeg i etvrtog stadijuma indiciran je operacijski zahvat kojim se odstranjuju i unutranji i vanjski hemoroidalni vorovi. Ako je korektno uinjena, vrlo je mali broj recidiva, kao i poslijeoperacijskih komplikacija u obliku jake bolnosti, relativne inkontinencije i posleoperativne stenoze. Medikamentni tretman Medikamentna terapija temelji se na higijeni ishrane i tela, koja e garantovati redovno pranjenje i time izbei zastoj stolice. Dijeta ne iziskuje preterane rtve, nego se treba ograniiti na izbegavanje previe obilnih jela bogatih iritirajuom hranom i piem (salame, senf, alkohol, kafa itd.). Ako se javi zatvor, potrebno je pranjenje olakati uzimanjem umerenih koliina vazelinskog ulja ili parafina, izbegavajui laksative (sredstva za ienje) koji uopteno mogu biti iritirajui. Lokalni bol moe se ublaiti toplo-vlanim oblozima, toplim sedeim kupkama i epiima dekongestiva (supstanci koje smanjuju navalu krvi), posebno je preporuljivo izbegavati predugo sedenje. Hemoroidi prvog stadijuma lee se lekovima u vidu masti i epia (Factu) Ovu mast mogu koristiti i trudnice. U moru medikamenata i masti naveu samo neke: Panlax pripada grupi veoma pouzdanih preparata koji se odlikuje dobrom podnoljivosti. Prema standardima FDA Panlax (bisakodil) pripada B grupi, to znai da je bezbedan za upotrebu u trudnoi. Panlax deluje tako to podstie peristaltiku (pokretljivost) creva i time dovodi do njihovog pranjenja. Tablete treba uzimati uvee i to cele, bez lomljenja ili vakanja, da bi se delovanje ispoljilo ujutru. U sluaju primene epia efekat pranjenja nastaje brzo, ve nakon 15-60 minuta. Panlax se sa uspehom koristi kod dugotrajne opstipacije, kod pripreme za radioloka ispitivanja ili hirurke intervencije, nakon operacija, kod pripreme i nakon poroaja, kod akutnih pogoranja hemoroida. Hepathrombin H se u praksi pokazao kao veoma efikasan u otklanjanju simptoma hemoroidalne bolesti, svraba, bola, peenja, vlaenja. Pomae regeneraciju vezivnog tkiva i ubrzava zaleenje. Radi izbegavanja recidiva (ponovnog ispoljavanja problema) savetuje se upotreba Hepathrombina H jo 7 dana nakon prestanka tegoba. Hepathrombin H mast i epii se efikasno koriste u terapiji hemoroida, tromboflebita analnih vena, analne fisure i ekcema, kao i kod pripreme za operaciju i leenje tromboziranih i operisanih hemoroida. Bitno je naglasiti da je pored visoke efikasnosti Hepathrombin H preparat koji moe da se pohvali i injenicom da u dosadanjoj praksi nije bilo zabeleenih neeljenih dejstava.

DELMESON antihemoroidalija Indikacije Spoljanji i unutranji hemoroidi i postoperativna nega Pruritus ani Fizura ani Ekcemi u anorektalnom predelu Vazoprotektivi Antihemoroidalije za lokalnu primjenu Vazoprotektivi su lijekovi za lijeenje bolesti vena - pri tome se ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena. Ultraproct (mast) Ultraproct (epii) Faktu lokalni anestetike Proctosan Heparin krema, gel Heparin je fizioloki antikoagulans, a sastoji se od mukopolisaharida s brojnim sulfatnim i karboksilnim jedinjenjima izrazito negativnog naboja. U lokalnoj primjeni heparin moe djelovati antieksudativno smanjujui propusnost krvnih kapilara pa se smatra da sprjeava nastanak edema. Nadalje smatra se da djeluje antikoagulantno i fibrinolitiki, odnosno trombolitiki, a djeluje i protivupalno - smanjenjem viskoznosti krvi poboljava mikrocirkulaciju. Kreme i gelovi na bazi heparina ublaavaju bol i napetost, poboljavaju pokretljivost i pospjeuju resorpciju edema i hematoma. Uinak traje 8 sati. Realna klinika delotvornost ovih preparata je razliita - kod odreenih pacijenata ovi preparati deluju, kod nekih delomino deluju, ali kod nekih uopte ne deluju. Dakako, ovi preparati uglavnom nisu tetni pa stoga ne postoji vea opasnost od tetnog delovanja - mogua korist ipak je vea od mogue tetnosti ovakvih preparata Detralex Diosmin je delimino hidrogenirani sintetski derivat hesperidina, bioflavonoida koji se ekstrahira iz nezrelih plodova Rutaceae aurantieae, posebne vrste malene narane koja se uzgaja u paniji, Sjevernoj Africi i Kini. Diosmin je, kao i njegova sirovina od koje se proizvodi, deo velikog skupa bioflavonoida. Komercijalno, diosmin nikada ne dolazi kao kemijski potpuno ista supstanca uvek sadrava 10% raznih drugih bioflavonoida, ponajvie hesperidina. Diosmin ima jedinstveni i nauno dokazan mehanizam delovanja, koji mu omoguuje u leenju svih patofiziolokih aspekata venskih bolesti, delujui na vene, limfne, i mikrocirkulaciju. Za veinu bolesti koristi se u dnevnoj dozi od 1000 mg, dok se za pomo kod napada hemoroida koristi u dozama od 2000 do 3000 mg. Escin Escin je ekstrakt semenki divljeg kestena (Aesculus hippocastanum). Escin nije samostalan hemijski entitet - u pitanju je kompleksna smesa raznih triterpenskih saponina. Zatim, u ekstraktu divljeg kestena mogu se nai flavonoidi poput flavonol glikozida, tanina, kinona, stigmasterola, alfa-spinasterola, beta-sitosterola i masne kiseline kao to su linolenska, palmitinska i stearinska kiselina. Escin je najznaajniji po svojem pozitivnom djelovanju na vene i kapilare. Delujui antieksudativno jaa vene i zidove vena te se zato koristi kod simptoma hronine venske insuficijencije kao to su varikozne vene. Vrlo je popularan u obliku krema i gelova. Savet: Za vreme upotrebe lekova obavezno piti kompot od ljiva, pre i posle svakog jela uzeti 10 ljiva sa aom vode od kompota. Bolesnik nesme jesti svinjsko meso, papriku, biber, ni ljuta i kisela jela. Nesme piti nikakav alkohol, po mogunosti izbegavati duvan. Nesme sedeti na hladnim mestima

Inekciona terapija. Danas je leenje ovom metodom veoma brzo, skoro bezbolno i bezopasno, a vri se u ambulantnim uslovima. Bol je sasvim mali i javlja se kod vrlo osetljivih osoba nakon inekcije koja se daje ambulantno. Meutim, ne treba sve hemoroide leiti inekciono. U poetnim fazama oboljenja to je jedna od najzahvalnijih metoda. Danas se upotrebljavaju ve gotovi standarizovani preparati (ranije su u upotrebi bili uljani rastvori, zbog kojih je intervencija bila bolna, to danas nije sluaj), a najee sretstvo je polidocanol (aetoxi - sclerol). Za ovu intervenciju nije potrebna posebna priprema. Izvodi se tako to se osoba postavlja u kolen-lakatni poloaj i kroz anoskop se pod okom naini sklerozacija krvnog suda. Odmah nakon intervencije bolesnik ustaje i sposoban je za hodanje i rad. Bola, uglavnom, nema ili je mali i podnoljiv. Inekciona terapija nema komplikacija, krvarenja su retka. Najee se dogodi da se na mestu primene razvije upala, odnosno apces, uz povienu temperaturu i opte poremeenje zdravlja. Da se takve nugodne posledice izbegnu, vano je da se utricava pod strogom asepsom. Inekciona metoda nije indicirana u sluajevima bolesti bubrega, prostate, ciroze jetre i u trudnoi. Ni ukljetene vorove ili one ve u stanju gangrene ne valja leiti inekcijama. Prema iskustvu mnogih lekara, uspeh je obino dobar, a uz pravilnu indikaciju i tehniku izostaju veinom komplikacije. Jedino se kad i kad javljaju recidivi (oko 15% sluajeva), koje treba ponovo leiti. Kako se nekad radilo. Kao inekciozna sretstva upotrebljavala su se; fenol, kinin i alkohol, zatim rastvor groanog eera, varikocid i druga sklerozantna sretstva. Mitchell, Lange, Voelcker i drugi upotrebljavali su za ubrizgavanje u poetku tenu karbolnu kiselinu a kasnije karbolni glicerin. Posle toga prelo se na karbolnu kiselinu u ulju spomenutih biljaka. Terell, Bensaude utricavaju kinin vezan za ureju, odnosno glicerin. Glicerin se daje i vezan za novokain (antiflebin ili antiproktan Blond - Hoff) Pojedini strunjaci ubrizgavaju pod kontrolom oka kroz anoskop. Koliina inekcionog sretstva za uspeno delovanje iznosi 1 - 3 cm3 (5%-tnog rastvora fenola). Pri ubrizgavanju se eka dok sluzokoa ne pobeli ili ne posivi, a onda se prekida. Sledee ubrizgavanje vri se isto posle otprilike 7 dana na mestu suprotnom od prvobitne inekcije. Ako vorovi zauzimaju celi okrug anusa, potrebno je da se ubrizgavanje vri postepeno okolo naokolo otvora. To obino traje 8 - 10 nedelja (8 - 10 inekcija). Bolesnici se posle ubrizgavanja mogu slobodno kretati; samo se preporuuje da se prvih dana izbegava telesni napor bilo koje vrste. Podvezivanje ili ligiranje. To je veoma jednostavna metoda koja se, takoe, izvodi u ambulantnim uslovima i osoba je posle intervencije sposobna za rad. Posle ove intervencije, ponekad, posle nekoliko sati ili dana, moe doi do nelagnodnosti, pa ak i bola u predelu anusa, koji se moe ublaiti obinim aspirinom. Ovom metodom se vri potpuno izleenje hemoroida, jer se gumenom vezivanjem hemoroid potpuno uklanja, tj. on otpada zajedno sa gumenom ligaturom, to se deava kroz nekoliko sati ili dana. Ova metoda se jo naziva "metoda po Baronu" lekaru koji je izmislio aparat za stavljanje gumene ligature oko hemoroidnog vora. Paklenizacija. Postupak se sastoji u tome da se posle irenja sfinktera u lokalnoj anesteziji ili optoj narkozi pojedini hemeroidni vorovi uhvate tipaljkama, radijalno prema analnom otvoru, a onda Paquelinovim aparatom malo-pomalo pougljene iznad stezaljke. Sloj tako spaljenog tkiva mora biti irok i neto deblji, da se izbegne naknadnom krvarenju. Payr je ovom postupku pridodao i produeni av spaljenog vora s katgutom, takoe s namerom da se sprei krvarenje, koje moe da nastupi i kasnije, kad otpadnu povrni slojevi spaljenog tkiva. Operacija se zavrava tako da se u debelo crevo uvue dui i deblji dren, omotan obinom ili kojom antiseptikom gazom, premazanom sterilnom masti. Operisani bolesnik dobiva posle operacije kroz 3 dana 3 puta na dan po 10 - 15 kapi opijumove tinkture radi zadravanja stolice. Dren u debelom crevu treba da omogui izlaz gasova za to vreme, a odstranjuje se etvrti dan posle operacije. Kroz celo vreme drenae creva bolesnik uzima samo tenu hranu. Posle vaenja drena daje se bolesniku sretstvo za inje creva. Stolice treba redovno pregledavati da nisu krvave.

Elektrokoagulacija. Po Paessleru se postupa tako da se spoljanji hemoroidni vorovi i unutranji, koji se posle irenja sfinktera mogu izvui pred anus, uhvate tipaljkama i stegnu. Zatim se drugom tipaljkom dovodi struja i vri se elektrina koagulacija. Posle toga se odstranjuje nekrolizirano tkivo. Da se izbegne stvaranje oiljnih suenja, preporuuje se da se u jednom navratu ne koagulira vie od 3 vora. HIRURKA INTERVENCIJA Operativno leenje moe biti: leenje komplikacija, ili, potpuno radikalno odstranjenje uljeva. Ovim putem se lee hemoroidi u poodmakloj fazi. Intervencija se obavlja u bolnikim uslovima u optoj ili regionalnoj anesteziji. Posle operacije, bolesnici su vezani nekoliko dana za krevet. Postoji nekoliko tehnika za odstranjenje uljeva, ali se sve svode na to da se oboleli krvni sudovi u celini odseku i odstrane. Najvei broj hemoroida III stadijuma i hemoroidi IV stadijuma lee se jedino uspeno operacijom koja podrazumeva uklanjanje venskog spleta uz briljivo uvanje miia sfinktera (steza) anusa i rekonstrukciju okolne sluzokoe i koe. Operacija je trajno reenje Kada je potrebna operacija? Ako se bolni napadi ponavljaju i nakon sprovedenog leenja lekovima, bolesnik se upuuje na hirurki zahvat. i u sluaju kada se mala krvarenja javljaju ustaljenim ritmom (opasnost od nastanka malokrvnosti) ili ako postane teko hemoroide drati pod nadzorom, bolesnik se upuuje na hirurki zahvat. Zahvat se po pravilu, sprovodi u epiduralnoj anesteziji, a traje pola sata do 45 min. zahvatom se prazne vorii hemoroida ispunjeni ugrucima, a potom se podvezuju vene i arterije. U nekim sluajevima se koristi i laser, ali iskustva pokazuju da se laserom ne pokazuju rezultati bolji od onih koji se postiu klasinim operativnim zahvatom. Nakon operacije, bolesnik u bolnici najee boravi 4 5 dana, odnosno sve dok se stolica potpuno ne regulie. Spreavanjem bola i zatvora olakava se postoperativno stanje. Lokalni postupci (kupke, ispiranje, zavoji) sprovodi se posle izlaska iz bolnice. Neophodna je redovna hirurka kontrola oiljka jednom nedeljno sve dok oiljak potpuno ne zaraste, to traje otprilike 4 6 nedelja. avovi otpadaju sami od sebe. Ako je zahvat uredno izveden, recidivi su vrlo retki. I deca mogu oboleti od hemoroidalne bolesti, ali se kod dece hemoroidi ne operiu. Tegobe su esto povezane sa zanemarenim zatvorom. S toga je vano spreiti poremeaje rada creva. Prema tome, ne valja decu ostavljati da dugo sede na noi. Treba im davati dovoljno tenosti (vode, a ne zaeerenih pia). Treba ih nauiti da redovno jednom dnevno prazne creva, uvek u odreeno vreme, po mogunosti kod kue. Tako e izbei voljno zadravanje stolice dok borave u koli, to moe s vremenom dovesti do zatvora. Kriohirurgija Sastoji se od razaranja hemoroida smrzavanjem, primenom rashladnog instrumenta na bazi tenog azota ili na bazi azotsuboksida. Meutim, treba odmah precizirati da je taj tip intervencije, koji esto trae pacijenti jer je bezbolan i ne zahteva bolniki smetaj ni ostanak u bolnici, mogu samo za neke tipove hemoroida (ne prevelike, bolje ako vezani za zid debelog creva jednostavnom peteljkom, neupaljeni i dobro vidljivi, ak i ako su unutranji); osim toga nije tano, kao to se obino veruje, da ta intervencija ne izaziva nikakve poremeaje. Naprotiv, nakon kriohirurke intervencije, esta je pojava brojnih retkih stolica

koje mogu trajati ak i nekoliko dana. Osim toga, nakon smrzavanja, hemoroidi se najpre nadimaju i zacrvene, a zatim, oko estog dana, hemoroidalno podruje postaje crno i gangrenozno da bi se raspalo i odvojilo oko etrnaestog dana. Hemoroidektomija Ako medikamentno leenje nije dalo povoljne rezultate, a smetnje (bolovi, peenje, gubici krvi) su posebno intenzivne i teko podnoljive, i ako s druge strane nije mogua kriohirurgija, ne preostaje nita drugo nego pribei tradicionalnom hirurkom zahvatu odstranjenja hemoroida. Postoperativni tok je uopteno vrlo bolan i neugodan, i zahteva, za razliku od kriohirurgije, bolniki smetaj i ostanak u bolnici nekoliko dana, ali je taj tip intervencije jedini sigurno delotvoran u gotovo svim sluajevima. Whitehead je prvi predloio da se u sluajevima hemoroida odstrani s vorovima i cela sluzokoa u krajnjem delu debelog creva i da se time odjednom radikalno ukloni celo sedite hemoroida. Autor preporuuje da se operacija izvri u lokalnoj anesteziji, jer je tako lake opaziti miine niti sfinktera; a to je vano za njegovo odranje i uvanje. Gustim avom i irokim poprenim hvatanjem sluzokoe u njemu treba spreiti da je avovi preseku i da se sluzokoa uvue. Uspesi operativnih zahvata. Langenbeckova operacija, iako vrlo jednostavna, vodi u 88% - 95% sluajeva izleenju, u 8,4% poboljanju, dok neuspeh iznosi samo 3,6%. Recidivi su dosta retki i iznose do 2%. Celo vreme leenja traje ozmeu 11 - 14 dana. Jednostavno podvezivanje hemoroidnih vorova ima 8% recidiva. Najnepovoljniji je uspeh Whiteheadove metode. Meutim ima i strunjaka koji su njom postigli i dobar uspeh; samo istiu da je metoda tehniki teka i da zahteve naroitu panju. Oni je preporuuju u tekim sluajevima s cirkularnim vorovima. Papayoanu upozorava da je vano da se sa sluzokoom odstrani i submukozni sloj crevnog zida, jer se onda sluzokoa tee odere pa ree dolazi do poremeaja u postoperativnom toku. Posle operacije moe doi do nezadravanja sadraja debelog creva koje se deli na miinu i oseajnu inkontinenciju debelog creva. Miina nastupa posle operativnih povreda analnog sfinktera. Osetna inkontinencija se sastoji u tome to bolesnik ne osea izlaz crevnog sadraja, pa i ne razlikuje vetar od stolice, jer se pri Whiteheadovoj operacije odstranjuje ba onaj deo sluzokoe koji posreduje u refleksu zatvaranja sfinktera. SAVETI Leenje hemoroida pomou razliitih masti, tableta, mikroklistira, tinktura, neinvazivnih metoda, ali i hirurkih operacija od krajnje je vanosti, poto vam u protivnom oni nee dati da normalno ivite. No, ovu je bolest mnogo bolje preduprediti nego leiti, tako da u vam sada navesti neka od osnovnih pravila koje je neophodno imati u vidu kako bi se izbegli problemi sa hemoroidima. Ukoliko po prirodi posla mnogo sedite, potrebno je da barem jednom na as napravite petominutni/desetominutni prekid, kako biste malo prohodali ili se na drugi nain malo fiziki rekreirali. Tapaciranu stolicu bilo bi bolje zameniti nekom sa tvrdom podlogom. Profesionalnim vozaima ne preporuuje se da za volanom provedu vie od tri asa odjednom. U putu treba praviti prekide za vreme kojih je poeljno aktivno se kretati. Neophodno je redovno vebati miie trbuha, kako bi se poboljao krvotok u karlinoj oblasti. Sa druge strane, ne preporuuje se preterano naprezanje miia u toj oblasti. Stoga ne treba raditi naporne vebe, a ne preporuuju se ni vonja bicikla, niti jahanje. Kada je ishrana u pitanju, treba se pridravati takvog izbora koji nee izazvati ni poremeaje rada creva, ni zatvor. To znai da je neophodno jesti manje testa i mlenih proizvoda (izuzev kiselomlenih), a jesti vie povra i obavezno obogatiti ishranu redovnim uzimanjem mekinja. Mineralna voda moe povoljno uticati na podsticanje crevne peristaltike. Veoma je vano regulisati stolicu da bude svakodnevna i ne bude tvrda. To se postie uzimanjem hrane koja je bogata vlaknima celuloze. Pre svega, to su povre, kuvano ito, mekinje, razne

vrste pahuljica, seme lana i tako dalje. Treba izbegavati hranu sa jakim zainima, feferone i slino, kao i estoka alkoholna pia i crno vino u preteranim koliinama. Povremena upotreba parafinskog ulja moe biti od pomoi, dok treba izbegavati razna sredstva za ienje, jer naglim pranjenjem stolice samo mogu pogorati stanje. Za normalno neko pranjenje najprikladniji je kompot od suvih ljiva i smokava, koji se uzima uvee pred spavanje. U toku leenja treba izbegavati maksimalno upotreba alkoholnih pia, paprenih i jakih jela, a puenje treba smanjiti na najmanju moguu meru. Osoba koja ima problem sa uljevima trebalo bi da svakodnevno 6 8 aa vode. Tretman hladnom vodom pomae venama da se skupe i snai im zidove. Tretman se obavlja tako to se na dva minuta sedne u kadu ispunjenu hladnom vodom, s kolenima privuenim do brade. Nivo vode trebao bi da prekrije kukove. Ovo bi trebalo raditi dvaput dnevno. Ostali tretmani vodom korisni za leenje uljeva ukljuuju dugotrajno tuiranje hladnom vodom i hladne obloge, koji se nanose u predelu rektuma sat vremena pre odlaska na spavanje. Da ublaite svrab, perite se neparfimisanim sapunom i vodom, isperite podruje hladnom vodom. Gladovanje i izbegavanje pranjenja stolice su takoe kontraproduktivni. Posle stolice se preporuuje izbegavanje upotrebe toaletnog papira uz obavezno pranje vodom i sapunom. U sluaju veih tegoba mogu pomoi kupke u mlakom rastvoru sapunice. enama u drugom stanju se, u cilju smanjenja zastoja krvi u venama u karlinom predelu, preporuuje svakodnevna gimnastika, etnje, racionalna ishrana sa veim koliinama hrane koja pogoduje varenju i stolici, a zabranjuje se noenje zategnutih i krutih pojaseva i kaieva. IZBEGAVATI Konzervisanu hranu, suvomesnate proizvode, meso. Jake zaine, kafu, alkohol. So, jer velika koliina soli u ishrani izaziva zadravanje tenosti, a time i oticanje svih vena, ukljuujui i uljeve. Treba naroito izbjegavati: belo brano, kolae, peciva,kekse, zatim mahunasto povre, snano tiskanje pri pranjenju, alkohol, jake zaine i crni aj, te kakao iostalo to izaziva zatvor.

FITOTERAPIJANajbolji je lekar priroda jer lei gotovo tri etvrtine gotovo svih bolesti, a nikada ne ogovara kolege. Galen. Fitoterapija je najzastupljenija metoda leenja i zato u se malo vie zadrati na njoj. ovek je deo prirode i svaki put kada je u kontaktu sa njom osea se prijatno i oputeno. ivot urbanog oveka je teak i optereujui jer je daleko od zelenila, plavetnila, pun stresnih situacija, sa loom ishranom i stalnom jurnjavom. Kvalitet, ili bolje rei nedostatak kvaliteta ivota ispoljava se pojavom mnogobrojnih modernih bolesti. Danas se smatra da je ak 80 90% bolesti psihosomatskog porekla. Upotreba biljaka u svrhu ishrane i leenja stara je koliko i samo oveanstvo. Koristei bilje u svakodnevnoj ishrani, ovek je postepeno uoavao njihove lekovite osobine. S obzirom na to da tada nije imao velika saznanja o uzronicima bolesti niti o tome koja bi biljka mogla i na koji nain da se upotrebi za leenje, sve se zasnivalo na iskustvu, a i na posmatranju ivotinja. Sa vremenom su otkrivani razlozi specifine upotrebe lekovitih biljaka za odreene bolesti, tako da je primena lekova postepeno izlazila iz empirijskog okvira i zasnivala se na objanjivim injenicama. Sve do pojave savremene hemije u 16. veku, biljke su predstavljale osnov leenja i profilakse. Istorijski izvori od znaaja za prouavanje upotrebe lekovitog bilja Najstariji pisani zapis o upotrebi lekovitog bilja za izradu lekova i za leenje pronaen je na sumerskoj glinenoj ploica iz Nipura staroj skoro 5000 godina. Ona sadri 12 recepata za izradu lekova u kojima se pominje preko 250 razliitih biljaka, meu kojima i neke alkaloidne: mak, bunika i mandragora. Kineska knjiga o korenju i travama Che-Nung-pen-ts`ao-ching, napisana oko 2800 god. p.n.e., koju neki farmakoistoriari smatraju najstarijom farmakopejom na svetu, sadri opise preko 250 biljnih vrsta domaeg porekla, od kojih se mnoge i danas upotrebljavaju: Posle Huang Di Nei Jing-a, u Kini su napisane mnoge knjige koje su posveene samo lekovitom bilju i vremenom se kineska materia medica irila zbog novih otkria i integracije supstanci i bilja iz kineske narodne medicine i medicine iz ostalih delova sveta kao to su jugoistona Azija, Indija, Srednji Istok i Amerika. 1977. godine je odtampana Enciklopedija kineskih tradicionalnih medicinskih supstanci (Zhong yao da ci dian) koja sadrzi opise 5767 lekovitih supstanci i predstavlja kompletnu kompilaciju kineske biljne tradicije do dananjeg dana. U praksi, lekar kineske tradicionalne medicine obino koristi oko 400 supstanci, veinom biljnog porekla. U Ebersovom papirusu, napisanom oko 1550. god. p.n.e. u Tebi, pominje se veliki broj biljnih vrsta i smea korienih u terapiji. Protumaeni recepti Ebersovog papirusa otkrivaju nam da se korijander koristio za otklanjanje stomanih tegoba, fleka na koi i glavobolje, iz polodova kleke specifinim postupcima se dobijalo etarsko ulje, dok se kiica pripremala za otklanjanje ginekolokih problema, a u obliku vina za poboljanje apetita, protiv nadimanja i greva u stomaku Rimljani su verovali da Rheum, koji su koristili kao purgativ, dolazi sa Bosfora i sa obala Crnog mora. Kineski cimet se koristio kao lek, za kaenje, mirisanje, a kasnije i kao zain dodavan za popravljanje mirisa jelu i piu. Kraljica od Sabe darovala je caru Solomonu, pored ostalog, i cimet kao retkost i skupocenost koja se daruje samo u znak naroitog potovanja i naklonosti. Theophrastos iz Ereza (372-287. god. p.n.e.), koji se smatra ocem botanike, napisao je istoriju biljaka Historia Plantarum u kojoj je sistematizovao preko 450 biljnih vrsta. Potie iz doba mesopotamske kulture (dananja teritorija Iraka). Ploica je ispisana sa obe strane klinastim sumerskim pismom i, prema nekim autorima smatra se najstarijom recepturnom knjigom na svetu. uva se u Muzeju Univerziteta u Filadelfiji, u Pensilvaniji SAD.

Prema podacima iz Biblije i svete jevrejske knjige Talmuda, prilikom razliitih obreda koji su pratili leenje, kao i za kaenje, koriene su mirisne smole, najee mira (Myrrha) i tamjan (Olibanum). U indijskim svetim kjnigama Vedama spominje se leenje biljem, kojim je ova zemlja bogate i raskone flore obilovala. Mnoge zainske biljke poreklom su iz Indije: morski orai, biber, karanfili i druge. Oslanjajui se na Homerove epove Ilijadu i Odiseju, nastale oko 800.god. p.n.e., saznajemo za 63 biljne vrste iz minojske, mikenske i egipatsko-asirske farmakoterapije. Neke od njih dobile su imena prema mitolokim likovima iz ovih epova, kao na primer oman (Inula helenium L., Asteraceae), nazvan u ast lepe Helene (Jelene) oko koje je voen trojanski rat. Za biljke iz roda Artemisia, za koje se verovalo da vraaju snagu i uvaju zdravlje, naziv je izveden iz korena grke rei artemis, to znai zdrav/io. One su nazvane po uvenoj karijskoj carici Artemisi, koja je i sama mnogo istraivala i gajila lekovite biljke. Originalni biljni lekovi izuzetno su retki i predstavljaju pravi izazov za arheologe i istoriare. Zahvaljujui sauvanim darovima ostavljanim u grobnicama careva iz perioda Ehnatona i Tutankamona (1550-1305. god. p.n.e.) ostao je sauvan jedan broj originalnih biljnih vrsta iz perioda Starog veka. Ove biljne vrste su relativno dobro sauvane. Iz perioda Dioskorida pronaeni su, prilikom kopanja jednog jarka 1962. god. u Neusu, ostaci nekada korienih biljaka za izradu lekova. Prakasta smea, otkrivena na lokaciji nekadanjeg rimskog logora, koji je sruen oko 70. god., sadrala je spraene ostatke 4 razliite biljne vrste: Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima dao popis oko 100 biljnih vrsta koje se moraju gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije, a to su uglavnom bili manastiri. Meu ovim biljkama je najvie lekovitih - alfija, beli slez, nekoliko vrsta mente, mak, kiica, primorski luk, a na prvom mestu je alfija, koju je veliki vladar naroito cenio. Latinski naziv ove biljke potie od starih Latina koji su je nazvali spasonosna biljka (salvare, to znai spasiti, izleiti). alfija je i danas obavezna biljka u svim katolikim manastirima, kao neka vrsta svete biljke. Vec pre 2 500 godina su Germani leili sa onim sto im je priroda dala: Sa travama, biljkama i korenjem. Svi stari narodi su iveli u skladu sa prirodom i verovali u bogove. Mudrost da razumeju prirodne pojave kojima su okruzeni. Tako su Germani umeli da sednu kod potoka u umi i da ga oslukuju razumejui njegovu tajnu. Na isti nain su stekli veliko znanje o lekovitosti bilja, korova i minerala. Danas je to znanje izgubljeno. U laboratorijama se troe milioni dolara da bi ponovo stekli znanje koje smo vec imali. Kod Germana su posebno stare mudre ene negovala to znanje jer su zene osetljivije prema prirodi, ivotu, raanju. Tako su neudate ene bile prve koje su se bavile lekovitim travama i biljem i deo toga iskustva je i danas poznat. Arapi su uveli u farmakoterapiju mnogo novih biljnih vrsta, najvie iz Indije, sa kojom su trgovali. Biljke kao osnov Materia medicae od antike do renesanse Najvaniji pisac starog veka o biljnim drogama je Dioskorid (Pedanios Dioskorides), Grk iz Anazarba, koji je kao lekaro-apotekar Neronove vojske prouavao lekovito bilje gde god je iao sa rimskom armijom. Oko 77. god napisao je. Nauku o lekovima u pet knjiga (De Materia medica libri quinqae). Ovo klasino delo starog veka, koje je mnogo puta prevedeno i tampano, prua obilje podataka o biljnim lekovima koji su inili osnovu materia medicae sve do kasnog srednjeg veka i renesanse. Od ukupno 944 opisanih lekova, 657 je biljnog porekla sa opisima spoljanjeg izgleda, stanita, naina prikupljanja bilja, izrade lekovitog preparata iz nje i njeno terapijsko delovanje. Preovlauju biljke blagog delovanja, ali su upotrebljavane i one koje sadre alkaloide i druge materije jakog fiziolokog delovanja (kukurek, emerika, mak, ljuti, tatula, bunika, velebilje). Od domaih biljaka Dioskorid je najvie cenio vrbu, kamilicu, beli i crni luk, beli slez, brljan, kantarion, koprivu, alfiju, kiicu, koriander, perun, morski luk i emeriku.

Kamilica, poznata pod nazivom Chamaemelon, koristila se kao antiflogistik za leenje rana, uboda, opekotina i ireva, zatim za klistiranje i ispiranje oiju, uiju, nosa i usta. Zbog blagog karminativnog delovanja naroito je pogodna za primenu u deijem dobu. Diskorid je smatrao da deluje abortivno, o emu on pie sledee: Cvet, koren i cela biljka pospeuju menstruaciju, teraju embrion, urin i kamenac, ukoliko se koriste u obliku infuza i kupke. Ovo netano verovanje su kasnije prihvatili i Rimljani i Arapi, pa otuda potie latinski naziv matricaria, izveden iz dve rei: mater, to znai majka, odnosno matrix, to nai materica. Uz opis biljaka vrlo esto su data i imena na drugim jezicima, kao i stanite gde rastu ili se uzgajaju. Znaajno je to je Dioskorid ukazao na mogunost falsifikovanja droga, kako onih domaih, kao to je falsifikovanje opijuma mlenim sokom primorskog utog maka Bilo je i biljaka koje su se koristile kao afrodizijaci, ne radi halucinogenih efekata ve kao Salep tuber zbog izvesne slinosti sa mukim polnim lezdama. U arapskom svetu i danas je ostalo verovanje da je salep najpouzdanije sredstvo za jaanje polne moi, koje se u osnovi bazira na homeopatskom principu slino se slinim lei. U Indiji su se ljubavni napitci (pocula libidinis) izraivali od belog luka, koji se, pored toga, koristio i kao rubefacijens, antiseptik i anthelmintik Mnoge toksine biljke koriene su kao otrovi ili su usled neznanja bile uzrok sluajnog trovanja. Egipani su, prema podacima iz Ebersovog papirusa, za justifikaciju koristili otrov iz breskvinih kotica, a izrada i upotreba ovog otrova bila je poverena samo malom broju svetenika, odnosno lekaropotekara, koji su se morali zakleti da e tajnu uvati. Grki kralj Atal III iz Pergama, odlian poznavalac otrova, imao je vrt gde su uzgajane iskljuivo otrovne biljke iz kojih je dobijao otrove. Upotreba ploda (bobica) velebilja radi sluajnog ili namernog trovanja, samoopijanja i/ili namernog onesposobljavanja za rad ili odbranu, bila je rairena sve do 19. veka. Jo u vreme Dioskorida znalo se za otrovnost ove biljke, jer on opominje da pehar vina sa 4 drahme velebilja sigurno ubija svakog oveka. Grki filozof Herodot prvi ukazuje na vezu izmeu graenja piramida i belog i crnog luka, koji se prema zapisu na piramidama koristio u ishrani da bi graditeljima dao snagu za teak fiziki rad. Interesanto je da je, prema jednom receptu, trudnicama bilo dozvoljeno da ga koriste u ishrani, dok se dojiljama savetovalo da ga izbegavaju, jer se njegov ukus prenosi i na mleko, to bebama ne prija. Najnovija istraivanja pokazuju da su u plodnoj dolini Nila uzgajane mnoge biljne kulture, izmeu ostalih i beli mak (Papaver somniferum var. album L.) iz kojeg se dobijao opijum. Zabeleena su i mnoga sluajna trovanja velebiljem, kao to je ono iz 1813. god., kada se kod Pirne otrovao ceo garnizon francuskih vojnika, ili sluaj iz 1841. god., kada su se mnoge porodice otrovale preko pueva koje su jeli kao poslasticu, a koji su skupljani sa polja gde raste velebilje Koliko je ovek verovao u lekovitost pojedinih biljnih vrsta, najbolje ilustruje podatak da su biljke postajale zatitni znak bogova i boanstava lekova i leenja. U minolskoj civilizaciji na Kritu mak je bio zatitni znak Velike boginje lekova i leenja koja se uvek predstavljala sa aurama maka na obodu kape na glavi. Neke biljne vrste su zbog lekovitosti i iroke upotrebe prerasle u svete biljke, kao to je to sluaj sa crnim i belim lukom, u koji su se zaklinjali egipatski lekaroapotekari, a lukovice ovih biljaka stavljali su kao darove u grobnice kraljeva. Zahvaljujui jakoj aromi, koristili su ih u magijskim obredima, za teranje zlih duhova, mada su u osnovi toga, i ne znajui, koristili dezinfekciona i antibiotska svojstva sumpornih jedinjenja I tropske alkaloidne biljke su se slino vekovima koristile u magijskim ritualima i kao afrodizijaci zbog opijatnog i halucinogenog delovanja, pa su u mnogim kulturama dobijale magijsko ili simbolino znaenje. Najee su se u te svrhe upotrebljavale biljke iz familije Solanaceae: mandragora (Mandragora officinarum L.), velebilje (Atropa belladonna L.) i tatula (Hyosciamus niger L.).

Mandragora je jedna od najpoznatijih svetih biljaka, ija je magijska mo posledica sluajnog sklada dvaju faktora: korena u obliku ljudskog tela sa izraenim mukim i enskim polnim organom i alkaloidnog sastava koji je proizvodio halucinogene efekte, ime je mandragora potvrivala iroko polje svojih moi. Ona se pominje i u Starom zavetu. Narodi Mesopotamije i Egipta su je meali sa drugim tropanskim alkaloidnim biljkama familije Solanaceae u razliitim preparatima koji su se pili ili mazali na kou. Koren u vinu koristili su kao opijajue i omamljujue sredstvo i od njega su pravili figurice koje su nosili kao talismane za dobro zdravlje i zatitu od svih bolesti, a ene za leenje neplodnosti. Osim neobinog korena, korieni su i plodovi poznati pod nazivom Afroditine jabuke, koje su predstavljale simbol ljubavi, to se u simbolinom smislu odralo do danas. U Tutankamonovoj grobnici pronaeni su plodovi mandragore u cvetnom vencu faraona. Rimski enciklopedista Aulus Cornelius Celsus u svom delu De re medica u 1. veku pie da je san mirniji i dublji ako se pod jastuk stavi plod mandragore. Dioskorid ju je koristio kao anestetik tokom hirurkih intervencija, kao lek za oi, abortivno sredstvo i sredstvo za uspavljivanje. Galen je koren mandragore kuvao u vinu kao anestetiko sredstvo, a sa medom je izraivao supozitorije koje su se koristile za uspavljivanje. Meutim, bio je svestan njene otrovnosti, jer ju je svrstao u najkodljivije lekove koji se moraju uzimati umereno da ne bi delovali kao otrov. Hebrejska tradicija je znala za mandragoru, koja je u to vreme vaila za afrodizijak. U srednjem veku mandragora je doivela vrhunac svog ugleda, kada je prozvana maginom biljkom. Sam pomen malog zasaenog oveka izazivao je veliki strah zbog rizika pri sakupljanju. Verovalo se da isputa krik kada se vadi iz zemlje, kako je pisao jo Teofrast , kao i da taj krik moe da ubije onoga ko ga uje, pa su psima preputali da je kopaju. Ovo verovanje pomenuo je i ekspir u tragediji Romeo i Julija. Za mandragoru su se borili, a trgovina je cvetala. Cena je bila utoliko via ukoliko je mandragora bila slinija ljudskom obliju i ukoliko se pol jasnije video. Meutim, prouavanje starih recepata sa nainima izrade lekovitih preparata ponekad je isto tako teko kao i odgonetanje samog naziva biljne vrste iz koje se on izraivao zbog tajnih heraldikih imena, esto prema nazivima ivotinja. Tako je srce jastrebovo naziv za pelen (Artemisia absinthium L., Asteraceae), dok je miji rep naziv za beli slez (Althaea officinalis L., Malvaceae). Pojavom Paracelzusa (1493.-1541. god.) i uvoenjem hemijskih lekova u terapiju (ijatrohemija) ne samo da se nije smanjio interes za lekovito bilje ve je otpoelo hemijsko prouavanje lekovitosti biljaka koje je obeleilo razvoj nauke 17. i 18. veka. Alhemiarsko uenje o signaturama odigralo je vanu ulogu u razvoju sistematike biljaka, jer su prikupljeni morfoloki podaci o biljnim vrstama. Prema verovanju da je lekovitost biljke obeleena njenim izgledom (morfologijom), lekari su, sledei znakove prirode, kantarion preporuivali za leenje rana i uboda, jer listovi ove biljke izledaju kao da su probodeni, dok su se za uticu upotrebljavali cvetovi i korenje ute boje. Travari su jos 1640.g. uspostavili klasifikaciju koja je sadrzavala opise 3800 biljka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe. Uporedo sa razvojem nauke i umetnosti u periodu renesanse razvijala se i farmaceutskobotanika literatura. Meutim, kada je materia medica u pitanju, nije bilo znaajnijih promena tokom Srednjeg veka, pa su se radovi velikih antikih autoriteta, Dioskorida i Galena, neprestano provlaili kao osnova antidotariuma i renesansnih herbarijuma sve do 17. veka. Ova literatura, na latinskom i staroevropskim jezicima, dosta je dobro ouvana, naroito u tampanoj formi i formi bakroreza. Novija otkria ukazuju da mnogi herbarijumi vuku korene jo iz Srednjeg veka.

Meu najpoznatije predstavnike ove literature ubrajaju se Hortus sanitatis (Vrt zdravlja) i Herbarum vivae eicones, tampani u Nemakoj u 16. veku, kao i Hortus Eystettensis , uraen 1613. god. kao bakrorez. Herbarijum amerikog apotekara francuskog porekla Eliasa Duranda (1794-1873), pod nazivom Herbario nuovo, obuhvatao je preko 10 000 biljnih vrsta i vie od 100 000 primeraka sakupljenih po itavoj teritoriji Severne Amerike. Detaljna analiza Durandovog herbarijuma pokazala je da se obino prvo navodilo ime biljke, koji njen deo se koristi i u koje terapijske svrhe, zatim je objanjavan izgled, mesto gde raste, u kojem periodu se bere, a ponekad i sa im ju je eventualno dobro kombinovati u pripremi leka, a sa kojim biljkama se ne uzima u kombinaciji. Pravu sistematiku biljaka, koja se odrala do danas, postavio je 1735. god. vedski botaniar Carl von Linn Povlaenjem medicine i farmacije u manastire, osnov terapije inilo je 16 svetih biljaka, koje su apotekari kalueri u zapadnoj Evropi obavezno uzgajali u manastirskim vrtovima. Pored ve spomenute alfije, tu su bile rua, ljiljan, mora, nana i grko seme. U veini sluajeva vrednost biljke po tadanjem shvatanju nije zavisila od njene stvarne lekovitosti, nego pre svega da li je biljka ubrana levom ili desnom rukom, u pono, odreenog dana u nedelji ili godini i da li se pri tome ilo unatrake, pevalo, zevalo i slino. Upotreba lekovitog bilja u naem narodu Stari Sloveni poznavali su mnoge biljke, meu njima i one koje su upotrebljavali za leenje. Protiv groznice koristili su pelen i kiicu.. Primorski luk, pargla, perun i celer koristili su se kao diuretika, a zbog adstringentnog delovanja upotrebljavani su hrast i nar. Glavna sveta i udotvorna biljka nae etnofarmacije bio je i ostao bosiljak, koji se i danas gaji ne samo po manastirima, ve i po batama i saksijama. Ova biljka se najee koristila kao svea sirovina ili su se od nje izraivali razliiti preparati za kou. Neke masti i melemi na bazi bosiljka od davnina su poznati, a interesantan je podatak da su pojedini preparati, kao to je Unguentum basilicum, nosili epitet kraljevski melem zbog izuzetne vanosti. Mnoge biljne vrste preuzete iz slovenske etnomedicine i etnofarmacije, prele su u kolsku, naunu farmakoterapiju Srednjeg veka kroz prva pisana dela na srpskom jeziku nastala pri manastirskim bolnicama u Hilandaru, Carigradu i Studenici. Osnivanjem prve apoteke u doba Nemanjia poetkom 14. veka u tada najvanijoj srpskoj luci Kotoru, proirila se upotreba skupih uvoznih i zainskog bilja, iz tropskih i suptropskih krajeva Azije i Afrike. Najstariji sauvani srednjovekovni terapijski zbornici Hodoki zbornik (1390. god.) i Hilandarski medicinski kodeks (13-16. v.) oslanjaju se na Dioskoridovu i Galenovu nauku o lekovitom bilju, koje su predstavljale osnov zapadnoevropske farmakoterapije. U Hilandarskom kodeksu opisano je 100 biljnih vrsta i lekova biljnog porekla. Dioskorid je esto citiran, a biljke koje je on uveo u terapiju posebno su bile cenjene. Istorija moderne farmakologije se zasniva na lekovitom bilju. Mnogi ljudi zaboravljaju da je svima poznati aspirin derivat kore vrbinog drveta, da je morfijum nastao od semenki cveta maka a penicilin od gljiva Farmaceutske laboratorije i dan danas nastavljaju da istrauju aktivne supstance iz biljnog sveta. Interesantan je podatak da skoro etvrtina modernih lekova sadri biljne ekstrakte. Uloga i mesto lekovitog bilja u savremenoj farmakoterapiji Mnoge biljne droge danas se koriste pre svega kao sirovine za ekstrakciju lekovitih principa (opijumski mak, digitalis, raena glavnica, cinhona, ipekakuana, rauvolfija...) Od izolovanja prvih alkaloida pa do danas, u periodu od skoro dve stotine godina, prouen je veliki broj biljaka i izolovano na milione aktivnih komponenti, od ega je samo nekoliko hiljada razliitih alkaloida, ali ni oni se svi ne koriste u savremenoj farmakoterapiji. Iako se farmaceutska nauka bazira pre svega na dobijanju sintetskih ili polusintetskih komponenti, postoji obnovljen interes za izolovanje

farmaceutskih aktivnih principa iz biljaka. Brojne farmaceutske kompanije irom sveta danas ulau velika finansijska sredstva u istraivanje aktivnih sastojaka koji se nalaze ili se pretpostavlja njihovo prisustvo u biljkama koje su vekovima koriene u tradicionalnoj i kolskoj medicini i farmaciji ranijih epoha. Kompanija Merk je nedavno uloila milion dolara u projekat koji ve dve godine traje u Kostariki, a Pfizer troi dva miliona godinje u poslu sa Njujorkom botanikom batom na istraivanje farmakoterapijskog potencijala Severno-Amerike flore. Prema podacima iz 1980. god., u istraivanje lekovitih biljaka na nivou klinikih istraivanja ukljuene su 223 farmaceutske kompanije irom sveta, od ega 107 iz SAD. Ponekad, bez obzira na utroeno vreme i novac, rezultati nisu ohrabrujui. Tako su, na primer, istraivanja Amerikog nacionalnog instituta, ostala bezuspena, jer ni jedan od 114.000 biljnih ekstrakata iz 35.000 biljnih vrsta nije mogao biti upotrebljen za leenje raka. Velika razlika izmeu leenja modernim lekovima i biljem je ta to se hemijski proizvedeni lekovi obino baziraju na jednoj bioloki aktivnoj supstanci koja izaziva specifian fizioloki efekat, dok cela biljka sadri vie aktivnih supstanci koje se obino kombinuju sa aktivnim supstancama drugih biljaka i time pojaavaju eljeni efekat. Lekovi mogu da kontroliu simptome, ali obino ne mogu da u potpunosti eliminiu patoloke procese. Na primer, antibiotici mogu da ubiju bakterije, ali ne mogu da ojaaju imunitet i time ponekad poveavaju anse za dobijanje jo jedne infekcije. Diuretici pomau da se otkloni viak tenosti iz organizma, ali ne poboljavaju funkciju bubrega ili srca. Posle upotrebe lekova veoma esto dolazi do neeljenih efekata, kao to je gljivina infekcija posle upotrebe antibiotika, a mogui poremeaj elektrolita posle dugog uzimanja diuretika nadoknaujemo njihovim unoenjem. Biljni svet broji preko 500.000 vrsta, a u flori Istone Evrope zastupljeno je oko 6500 vrsta. Meutim, broj biljaka koje se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji za pravljenje lekova, i u kozmetikoj industriji za pravljenje kozmetikih preparata, mnogo je manji. Terapeutsko delovanje lekovitog bilja zavisi o prisutnosti isparljivih ulja, azotnih jedinjenja alkaloida, irokom spektru materija u spoju sa razliitim eerima - glikozidi, taninu, smolama, uljima, mastima, ugljenim hidratima, kompleksnim proteinima, enzimima, vitaminima, elementima u tragovima, koji su svi neophodni za dobro zdravlje. Tradicionalna medicina, kao i grko-rimska terapija, kroz ouvane srednjovekovne farmakopeje i renesansne herbrijume, moe da prui vie nego korisne smernice u kojem pravcu da se krene. U nekim sluajevima ovo moe ne samo da potvrdi ispravnost upotrebe kroz vekove ve da dovede do otkria nekih novih aktivnih principa ili da do skoro zaboravljene biljke ponovo vrati u iu interesovanja. In vivo i in vitro istraivanja nekih biljaka tradicionalne kineske medicine, koja se godinama koriste za leenje ekcema, otkrila su sasvim nova antireumatska svojstva ovih biljaka. Slino je bilo i sa Filipinskim ajem (Carmona retuza). Ovakvih primera ima mnogo. Moda e oni podstaknuti ozbiljnija istraivanja starih rukopisnih knjiga o biljkama, koje se nee posmatrati kao istorijska radoznalost nego kao mogui izvori savremene farmakoterapije. Mi ivimo u zemlji bogatoj biljnom florom, naroito lekovitom. Takoe smo poznati i po narodnoj medicini i narodnom iskustvu baziranom na upotrebi lekovitog bilja koji je vekovima neizmenjen sve do danas. Do pre nekih 25. godina ubrane biljke nisu bile ni zatrovane ni ozraene, niti su rasle na mjestima koja im nisu prirodno odgovarala. Razvojem industrije i promjenama klime, poremeaja eko sistema, sve se promenilo. Ipak, to ne znai da ne treba koristiti biljne meavine. Biljke treba sakupljati daleko od ljudskih naselja i industrijskih pogona, to ima dvostruku korist: isto neotrovano bilje, i lep izlet u prirodu. Posebno treba napomenuti, da biljke ne smemo sakupljati u parkovima i drugim javnim mestima, pa i na regionima koji su proglaeni za

nacionalne parkove. Uvek prilikom sakupljanja treba ostaviti nekoliko biljaka za dalje razmnoavanje. Lekovito bilje se sakuplja daleko od prometnih puteva i izvora hemijskog zagadjenja. Sakupljanje cvetova se provodi u vreme razvoja, neposredno pre cvetanja. Pupoljci se beru u prolee pre razvia. Lie se bere u poetku leta. Korenje biljaka je najbolje vaditi pre cvetanja kod jednogodinjih biljaka, a kod viegodisnjih u jesen. Plodovi se beru kada sazru, a ukoliko se beru za suenje neto pre sazrevanja. Kora se skida sa drvea starog dve do tri godine, u prolee, a ako je kora smolasta onda u jesen. Semenje i zrnevlje lekovitog bilja se upotrebljava samo od zrelih plodova. Brati treba paljivo, da se biljka ne gnjei. Bilje se skuplja po suvom vremenu, pre podne, i sui se brzo na toplom vazduhu, ali se ne sme izloiti suncu. Sprema se na zrana mesta gde ne dopire svetlost kako bi se izbegao gubitak lekovitih svojstava. Veina lekovitog bilja zadrzava lekovita svojstva godinu dana nakon branja, ukoliko je pazljivo sueno i skladiteno. Veoma je znaajno da se izvri dobra identifikacija. Pri prvom uzimanju odreene biljke treba poeti sa malom koliinom da bi se ispitala alergijska reakcija organizma; ajeve ne zaslaivati, a ako je to ba neophodno onda koristiti med ili javorov sirup; med se stavlja samo u prohlaen aj (40 - 45 C) jer se na vioj temperaturi razgrauje tako da ostanu samo eeri; Temperatura vode kojom se preliva biljka bogata vitaminom C (npr. ipak) ne bi smela da pree 50 C jer se na vioj temperaturi ovaj vitamin razgrauje; Ima biljaka slinog dejstva koje se meusobno dopunjuju i koje strunjaci nazivaju farmakodinamskim sinergistima. Takve biljke je korisno meati. Ako meavina koju uzimate, ne djeluje ni posle 6 nedelja , prekinite s uzimanjem i potraite savet lekara. Ako pri uzimanju biljne meavine osjetite simptome kao to su glavobolja, proliv, povraanje, osip na koi, smesta prekinite Trudnice valja naroito upozoriti da ogranie uporabu biljnih lekova, osim ako im nije lekar drugaije odredio, ali to ne znai da ne smeju popiti aj od kamilice ili ipka. Ne oslanjajte se previe na informacije iz prodavaonice, jer savet se moe zasnivati iz informacija iz materijala proizvoaa, a ne na naunim injenicama. Postoje biljke koje imaju suprotno dejstvo (antagonisti) i ne smeju se meati. Na primer, hrastovu koru koja zatvara i deluje protiv proliva i koru kruine koja deluje protiv zatvora ne treba koristiti zajedno. Ukoliko nameravate uzimati biljne preparate, detaljno se raspitajte o njima, o njihovom djelovanju i nus pojavama koje mogu izazvati. Biljni lijekovi moraju se uzimati s jednakim potovanjem i oprezom kao i oni konvencionalni lekovi. NE DOZIRAJTE SAMI BILJNE MEAVINE !!! Neke meavine mogu u kombinaciji sa konvencionalnim lekovima izazvati vrlo neugodne pojave. Evropska istraivanja pokazuju da ak 80% osoba koje uzmu biljne meavine osjete neko poboljanje.Ipak,i ovdje je potrebno neko znanje. Biljke sadre niz ak