hananska religija sa neta

8/18/2019 Hananska Religija Sa Neta

1/21

Invazija naroda s mora

Iz ranog drugog milenijuma pre Hrista, Ugarit je izronio kao trgovačka lukana obali moderneSirije (Ras Šamra). ko !"#$. pre Hrista, tu je %ormulisano prvo al%abetsko pismo, klinasto,utisnuto u glinu. Religijske posvete, čini,molitve, spiskovi bogova i, iznad svega, mitovineodre&ene starosti bili su preno'eni u novo pismo, sve do invazija naroda s mora koje su

uni'tilegrad oko !!#. godine pre Hrista.Na vrhu ugaritskog Panteona nalazio se nedelatno božanstvostvoriteljUniverzuma i otac bogova, transcendentalan i benevolentan, paipak poprilično udaljen i nemoćan i istisnut od strane rigoroznog Baala(odnosnoBaala, nazvanog !inom "aganovim, bogom oluje poputmesopotamijskog#dada$ Pisari i narodni kult poznaju vi%e od jednog &la iliBaala ' istini zavolju, njihova su imena generalno Bog ili ospod ' a neki od&lova ili Baalaverovatno su bili povezani sa geogra)skom lokacijom ili sakvalitetima kojisu pridavani božanstvu$ Baal je bio *oćni, +naj koji je visoko, ahačoblaka, Princ i ospod -emlje$ U mitovima, on se takmičio sa

amom(*ore, zlim .proždiračima., i sa *ot (!mrt, koja ga jeprivremeno pobedila

&lova žena bila je #tira (#%era, kraljevska božica sa nekim atributimamora$*nogo je upečatljivija #nat, sestra ili bračna partnerka Baalova i, %to jemnogo važnije, moćna boginja ljubavi i rata koja je pokatkadaprikazivanakako stoji na lavljim le/ima$ 0asnije ujedinjena kao #%tart va#nat(#starta, izra%će u potonju sirijsku morsku boginju plodnosti #targatisčije je obožavanje nastavljeno i u ranom hri%ćanskom periodu$ *e/udrugim bogovima koji su se pojavljivali na ugaritskim listama su se na%li i #rs

va1amem (zemlja i nebo, mesečev bog i boginja, neke Baalovekćerke, jutarnja i večernja zvezda (2enera, 0otar zanatlija, 3a%ap (plamen ikuga,izvesni 4urijan i drugi uglednici$ Preci, a posebno loza kraljeva, bilisutako/e oboženi i obožavani, a skupina manje važnih bogova nijebila poimence navo/ena$

Hanansko bogosluženje

*ako nalazi metala i %igurina od terakote dokazuju, vera u Ugaritu je često bila usredsre&enana dva para+ na kraljevski par, koji je bio snaga iznadsveta, l i -tirat i na par bogova koji suaktivni u svetu, /aal i -nat. 0ekesu %igurine ostavljene kao votivni predmeti u sveti'tima. 1na se

da je Ugaritimao 2ramove koji su bili posve3eni /aalu i 4aganu, a verovatno idrugim bogovima. 5eliki 2ramovi u kojima su se nalazile %la'i6e i rezerve ulja i vinaostavili suvi'e podataka o narodnoj religiji od mali2 sveti'ta. 7oda6i odr8avnom, kultu pokazuju kralja ikralji6u na vr2u institu6ije i aktivne uritualima, na %estivalima i u molitvama za za'titugrada.Sve'teni6i i ni8i red religiozni2 zvaničnika nadgledali su 2ramove i kultneaktivnosti kojesu uključivale ponude, 8rtve (neke spaljene), proči'3enja, i brigu o drvenom liku bo8anstva.


2/21

7osebna grupa mu'kara6a bavila se kultomumrlog, čiji je prvobitni ritual bio orgastičkagozba pogrebne 6eremonije bile su i banketi kojima je trebalo pridobiti naklonost umrlog.4okazivračanja pokazuju da je postojala klasa omen9sve'tenika, a na&ene gline sau6rtanom jetrom ukazuju na ekstirpa6iju (gatanje gledanjem u unutra'njeorgane), kao 'to je praktikovano u:esopotamiji. :agija i prizivanjeodre&eni2 bo8anstava koja bi 'titila i pru8ala sigurnost bili su

verovatno rasprostranjeni me&u popula6ijom.Ugaritska mitologija na prvom mestu govori o borbama za suverenost$$$$"vaugaritska epska teksta su bajke o 0irti i o #khatu$ 5 jedna i druga počinjukraljem i običnim čovekom koji se bore da izleče svoju nesreću %to nemajudece6 poznata tema !taroga zaveta$ Njihove molbe usli%ili su bogovii takopočinju nizovi ljudsko'božanskih intriga7 #nat je izazvala smrt #khata,željenog sina, po%to ju je on uvredio dok je ona poku%avala da uzme njegovmagični luk. *irta se za 8enu izborio ratuju3i, ali je zaboravio zakletvu koju je dao -tirati irazboleo se da bi ga kasnije jedan od nji2ovi2 sinova optu8io za nepravdu u obavljanjukraljevski2 du8nosti. Uprkos često %ragmentarnoj sačuvanosti ove literature, ona dopunjuje na'usliku sveta 9istorijskog, mitolo'kog i religioznog 9 koji 3e Izraeliti okupirati i prenet izapadnoj

kulturi.;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;Veliki hramovi u kojima su se nalazile flašice i rezerve ulja i vinaostavili su više podataka oreligiji

4ananska država nastala je na tlu dana%nje !irije oko 89:;$ g$p$n$e <dominantan grad Ugarit < veliki hramovi za bogusluženja

4ananci su stvorili prvo al)abetsko pismo, klinasto, utisnuto u glini

2rhovni bog &l ili 5l < stvoritelj Univerzuma i otac bogova

Najmoćniji bog Baal < onaj koji je visoko, jahač oblaka, gospodar zemlje

*ot < bog smrti

Kanaan


3/21

7odručje 7alestine u kojoj se nalazi zemlja *anaan

Kanaan je naziv za područje zapadno od


4/21

drugog tisu3lje3a, u tekstovima pisanim klinastim pismom u :ariju, 0uziju, Ugaritu i =ell el9-marni, prona&eni su nazivi poput *ina22i i *ina2na. 1načenje ti2 naziva nije posve jasno.

*anaan se etimolo'ki tumači kao 1emlja 6rvenog grimiza, jer se nekad u *anaan ubrajala iAeni6ija, gdje se od razni2 morski2 'koljki pravila grimizna boja, po kojoj je 6ijelo područje bilo

poznato. 1a *anaan se upotrebljavaju različiti nazivi+ Izrael, 7alestina, Sveta zemlja ili be3anazemlja. U /ibliji se, nakon vladavine kralja Salomona, ju8ni dio zove *raljevstvo


5/21

a#al ( biblijski 2ebrejski G, tako&er i kao aal) je sjeverozapadna semitska titula koja

odgovara riječi gospodarB!C a koja se koristila za razna bo8anstva 9 za'titnike gradova na>evantu, istovjetne ili slične akadskom Bēluu. aalist ili baalit je riječ koja označava'tovatelja /aal.

/aJal je riječ koja se mo8e koristiti za svako bo8anstvo ili čak ljudske slu8benike unekim tekstovima se koristi kao zamjena za Hadada, boga ki'e, groma, plodnosti i poljoprivrede te gospodara 0eba. S obzirom da je samo sve3eni6ima bilo dozvoljenokoristiti njegovo sveto ime,Hadad, kolokvijalno se koristilo ime /aJal. U /iblijil seme&utim /aJal rijetko koristi za Hadada, gospodara nad skup'tinom bogova svete planine na 0ebu, i umjesto toga se koristi za brojna lokalna bo8anstva i du2ove koji se'tuju kroz kultne prikaze, od koji2 se svaka naziva ba‛al a u 2ebrejskoj /ibliji koristi ukontekstu la8nog boga.

$%&'(&'

KL MNONPQNQ, TVWVXQ QXYNOVPQNQ

$)&'(&' (ZQW. [\[] ^J-'tart^) Q WN_ WV`N_ TQNcTOV` PVQO_, NN Q Ofc WNV _TPVTc_QX Qf h_X_XYN_, QQN_, QXN_XN_ N OVVXN__ VNZ PVTQNZ.MVO_NL_YNf QXV` NQX_ PVcff XQ T_V VXN VWNYN L_TcfPQXN f QLNYN_ TVXNZQWQTOV (‛Aštar , ‛Attar N .). PNTN_ NL _XQ VX_ TQ __ O_V Aš-tar-tu,

_NVXTOQ c_WNYQ Q _O VVQ f QLf T_ Kc_, _ f TPV_Lff NLQf _TNTOV` O__T_Z_VX_ N Tc_QNXQ `__ N_ TcVN _ Q WN_ ZVXV WVq_XTcV PVQXfcV` QTc_.O_ c_XTONPYN_ `_TN w ^-startx^, _ fἈ yQPcf_`NXcN Q L_TcfPQX _O N VWNO

{| ̂ -star}t2^.Ἀ `fTcNX OVNTcN VWNOQ Estart N Astart . ~_TVQcTOV cQOTcf NQ TQNL`V__ [•\€ ‚ƒ„ ^ -'t}re ^, QV_cXV fTQ fW_YN__ T_V`_TXNO_ NL QNʻ ṯ [ •ƒ ב ^b}'e ^, ṯ T_VcX_ Tc_.

*'+(,'-

• ! …cNVV`N_

• ? y_O_X_ PVTcNcfYN_

• " †_PVQXQ

• @ ‡QˆQQXYQ

• # ‰NcQ_cf_

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biblijski_hebrejski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjeverozapadni_semitski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjeverozapadni_semitski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Baal#cite_note-1http://sh.wikipedia.org/wiki/Baal#cite_note-1http://sh.wikipedia.org/wiki/Levanthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Levanthttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Isto%C4%8Dni_semitski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bel_(mitologija)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bel_(mitologija)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nebeski_bog&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kultna_prikaza&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hebrejska_Biblija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=La%C5%BEni_bog&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%90%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.95.D1.82.D0.B8.D0.BC.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A1.D0.B0.D0.BA.D1.80.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.82.D1.83.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.9D.D0.B0.D0.BF.D0.BE.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biblijski_hebrejski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjeverozapadni_semitski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Baal#cite_note-1http://sh.wikipedia.org/wiki/Levanthttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Isto%C4%8Dni_semitski&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bel_(mitologija)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nebeski_bog&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kultna_prikaza&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hebrejska_Biblija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=La%C5%BEni_bog&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%90%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.95.D1.82.D0.B8.D0.BC.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A1.D0.B0.D0.BA.D1.80.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.82.D1.83.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.9D.D0.B0.D0.BF.D0.BE.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0


6/21

• yPV_Q QLQ

.&/01213/-'

KfTc_YN_ ONP_TOQ OV_XNYQ NL QQX_ __NXQ ‹__O_Q T_ PQTc_VˆVNcNXV` TQcNNc_ X_ Œ_ˆVTf. KL Encyclopaedia Biblica (!D$").

‹_OV X_VN ˆVX _fNTNX, NVXV PV_c_O _ Q Tc_c_ QXV PNNOV PfcffŽNTQcV X__ LQLf T XQW_ P_f (‘ ‘’ ‘“”‘ ὗ ἀ ῆ ἀ B!C), V`fŽQ _ PQTc__QcNVVOV VW_QQ, PV OVQ NQ VQ WV`NQ V_LN V `OQ QN – ^astxr^, cVἀLX_N LQL_.B?C f LQLf T XQW_ P_f, OVf Q X_VXV PVX__ Tc_c_, V_ _ Q WNVO_O_ QcQVNc. PNV` VV NVXVV cN VqQ PVTQVNcN XfNL_cNON_cQN_. MNQ cNTONZ OV_XNY_ NL ". QO_ N_ L_ PQTc_f XQO_O_ V_XN VWQO_c,V`fŽQ QcQVNc, TQcQX X_ XQO_ON OVN_ OV_ PQTc__f Z_ N f OV_ Tf NL`Q_

WNN fPQ`XfcN VVN (`. ναός ζυγοο!ο"#$νος ^na—s z˜gop2oro™menos^).B"CBaC

Œ_V NQ VV` WVq_XTc_ Q, TfQŽN PV L_PNTN_ Qc_X_ PVQXfcNZ `_V_, O_V NPVQXf NL %&'()* +',&' (ZQW. [\[] ^Jas2tšret2^), `_TNV cVQc VXVTXV cV.

›QX Ofc _NNV TQ PV yQVLQf PfcQ ˆQXNONZ OVVXNTc_.

%&'(). +',&/ VX_ TQ QVXV __ O_V Tc_XV WVq_XTcV, f VV Tf_f O_V WV`N_yNV_X_. ~QfcN, P__ f VN _ Q QX Ofc L_ QQ yfNœ,B#CBCBCBFC _ PV TQf TfQŽN V V_XNQ,BbC WNV _TPVTc_QX PV Œ_QTcNXN N _ `_ Q f QfT_Nf Vq__V N TœyVVVX.B!$CB!!CB!?C

LQN NNTcQ_Y_ PVTcV_V Q Q_X Z_ PVTQŽQX VV WV`NN.

†_ X_cPNTf O__ ~QQ ~V_TOV`, Tc_c_ TQ VVN f QLf T_ _fcVZcVXN WVq_XTcV‹_VV. †_ NTcV X_cPNTf _TXV TcVN _ Tf Q PVcV_N f WVXN ˆQXNON NZ_X_XTON QTcN_, _N TQ XQ LX_ PVfL_XV _ N V Q Ofc WNV VPcQPNZ_ŽQX.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%81%D1%83&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-3http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-3http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-6http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-7http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-8http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-9http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-9http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-11http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-11http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-12http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-12http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-13http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-14http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B5_%D0%9C%D0%BE%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%88&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#.D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%81%D1%83&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-3http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-6http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-7http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-8http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-9http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-11http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-12http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-13http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-14http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B5_%D0%9C%D0%BE%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%88&action=edit&redlink=1


7/21

QXV TV TPNTf Œfc_Z X_VN _ TQ TfPf`_ O__ NWVT_, ~__O_XQ_, L__,NLQf VTc_V`, N Tc_c_.B!"C

Tc_c_ Q T_c_X_ L_ WV`Nf XQW_ Vcf_ ˆVNcN X_N_O _XN_ (`. 0 !αν1αὐ ^urana^, XQWQTO_). ‹__ `fTcNX O_qQ X_ QXV QTcf _ TQ X_ QLNOf PfXTOV fXVX_

LVQ Tc_c_ (lin2ua 3unica 4uno Astarte 5ocatur ), VX PNcV N_ f Nf fXVXf žQQTcf (V_c. celeste, XQWQTO_). Tc_c_ Q NQXcNˆNOV_X_ O_OV T_ ~QTQYV c_OV N T_ P_XQcVMQXQV, cV TQ PNPNTfQ Q`NP_cTOV VXVTXV _NVXTOV fcNY_f.

ŒVLX_c_ Q PN_ V cVQ O_OV Q ŸQT, L_fWQX f Vf WV`Nf, fLQV VWNQ WNO_ N VQVNTcf X_ ‹Nc. †_ VTXVf cV`_ f OV Q X_Tc_V Nc V …VPN. yNVXf Q cV PVTQVQXVX_ PQTc___ f Z_f N X_ XVYf _ f Nf, f OV TQ Tc_c_ O_V L_cNcXNY_ `__ (`. 6ο78ο 9ονῦ ^polio62on^) c_OVQ ___ X_ XVYf _N T_ LNXV OfXV _O TQ V~__NXV` QQX_ VWQQq__X Q _X q_VTcN PVVV TQŽ__ X_ VcNYf NLQTXQ.

*'4('25' 6(1%&/&78/-'

QLN T_ NLVN_ L_ T_O_Xf PVTcNcfYNf, ‡VWQc . ¡QX _N (`. :obert A; r;) cN _ VXV cV NL`Q_ X_ XQO_O_ ˆ_VLXN TPNT_O V NQ _fcV_ ¢ X__Q NZPQcX_QTc_O NL XcNOQ, fOfffŽN cf N YOQXQ VYQ, f Tc_N VqQ _ WfQ TPNT_O V TQ`_XQOVNYNXQ NZ, _ XNQ NTOfQXV XN cV _ TQ _N V T_V QXV+ hQVVcf,B!@C N_PVfL_XVTc Q NX_Q PV QNON LX_OV PNc__. ~QfcN, £VX ¤Q (QX`. >o?n @ay) fTV _XOf 4oes t2e ld =estament Re%er to Sa6red 7rostitution and 4id it -6tuall˜ ¥ist in-n6ient Israel¦ (K_ N f yc_V L_Qcf PVQX_ V T_O_XV PVTcNcfYNN N Q N VX_L_P_V PVTcV__ f QXV KL_Nf¦) XQ T_qQ TQ f PVcPfXVTcN T cN, X_VQŽN cV _ TQNLQTXN NLVN VXVTQ X_ ('+C& QVQ h_X_X_ ¢ X_ ‹NP_, PfXTOf TQQXf ˆNOfN QXNONf (NWVT, hQNVPV, ˆ_O_). ycV`_ Q, O_OV VX cN, _X TNT_ cNcN _

TN VXN PVcNf V QXV` QNXV` NLV_ ¢ ˆ_VLXV` hQVVc_, OVN _fN_ T_V X_NWVT, N f PV_Lf X_ ‹NP_. §c_NQ, ‰fON_X T_ y_VT_cQ, OVN TQ PVLN_ X_ T_LX_QNL PQ fOQ f QLN T_ T_O_XV PVTcNcfYNV f NWVTf, PVO_L_V TQ PVfL_XN N X_f`N PVN_,B!#C O_V cV cV N T_ ¡QX PNLX_Q X_ f`V QTcf.

Kanaanska mitologija

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-15http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%90._%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-16http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-16http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-17http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-15http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%90._%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-16http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0#note-17


8/21

/aal, najve3i bog u *anaanskoj mitologiji

Kannanska mitologija je skup mitova i vjerovanja razni2 naroda na području *anaana, gdje joj je bilo upori'te, Sjeverne -%rike, te /liskoga Istoka uop3e, u periodu od pretpovijesti do pojave judaizma, a do danas se odr8ala tek djelimično kod =uarega.

9azvoj i karakteristike


9/21

!. -nat, bo8i6a prirode i plodnosti

?. -'era2, 5elika :ajka, 8ena lova

". /aal, vr2ovni bog, bog plodnosti

@. 4agon, bog zemljoradnje, plodnosti navodnjavanja

#. l, najve3i bog, Stvoritelj

. 'mun, bog zdravlja

.


10/21

l s dva lava

:l ( bog) je bio vr2ovni bog kojeg su 'tovali Semiti. 1van je i Il. 7o'tovan je kao ota6čovječanstva i mu8 kralji6e neba -'ere.

0atpis s planine Sinaj otkriva nam riječi 5ječni l, 'to se mo8e tumačiti i kao 5ječni /og.

l je bio va8no bo8anstvo u *anaanu. :o8da je bio pustinjski bog. 0jegova su dje6a Hadad, ?

U 4ananu, stari naziv za lokalne bogove plodnosti$ B@l se relativno kasno pojaviokao poseban bog ki%e, poprimiv%i, kako se čini, speciAčne )unkcije svih tihbožanstava$ *ada u 4ananu ne postoje takve žarke letnje su%e na kakve nailazimou *esopotamiji, ciklus godi%njih doba dovoljno je bio izražen da bi do%lo doobjedinjavanja vi%e božanstava u tom bogu plodnosti koji nestaje odvodeći sa

http://hr.wikipedia.org/wiki/Boghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Semitihttp://hr.wikipedia.org/wiki/A%C5%A1erahttp://hr.wikipedia.org/wiki/A%C5%A1erahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Planinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Planinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sinajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanaanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mot&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jahvehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jahvehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Molek&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Baal&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Baal&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Monoteizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Semitihttp://hr.wikipedia.org/wiki/A%C5%A1erahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Planinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sinajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanaanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hadadhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mot&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jahvehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Molek&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Baal&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Monoteizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otac


11/21

sobom jesenje ki%ne oblake u donji svet$Pobediv%i boga mora ama, izgradiv%i kućuna brdu !a)on i zaposev%i mnogobrojne gradove, B@l objavi da vi%e ne priznajeprevlast *ota, .smrti.$ *otu, li%enom B@love gostoprimljivosti i prijateljstva, birečeno da ubuduće na zemlji posećuje samo pustinje$ U odgovor na taj izazov, *otpozva Bala u svoje obitavali%te da okusi njegovu hranu'blato$ Upla%en, i ne mogav%i

da izbegne stra%ni odlazak u zemlju mrtvih, B@l se spari s teletom kako bi snažnijidočekao predstojeće isku%enje, te krenu na put$ &l i drugi bogovi obuko%e pogrebnuodeću, posu%e glave pepelom i osakati%e udove, dok #nat, uz pomo% boginje sunca1apa%, vrati B@lovo telo da ga pokopa$ &l postavi na Balov upražnjeni presto boganavodnjavanja #thtara, ali je boginji #nat stra%no nedostajao njen pokojni muž ibrat$ Uzalud je preklinjala *ota da B@la vrati u život, a njeni poku%aji da kod drugihbožanstava pobudi zanimanje za to nai/ose na uzdržanu ravnodu%nost$ ako je #natmorala da napadne *ota, rastrgnuv%i ga na komade .o%trim nožem., razvejav%i muudove .vetrenjačom za žito., spaliv%i ga .u ognju., samlev%i ga u .žrvnju. i.razasuv%i mu ostatke po poljima.$ U me/uvremenu, &l u snu ugleda povratakplodnosti, %to je ukazivalo na to da B@l nije stvarno mrtav, te naloži 1apa% da otvorioči tokom svojih dnevnih putovanja ne bi li spazila B@la$ Ubrzo potom na/o%e B@lapotpuno oživelog, a #thtar pobeže s prestola$ 5pak, *ot je imao dovoljno snage daiznova napadne B@la, i mada su tom prilikom svi bogovi bili na B@lovoj strani,nijedan protivnik ne mogade da nadvlada drugog$ Na kraju se ume%a &l i otera*ota, donev%i B@lu pobedu$+vaj mit, čiji se delovi nalaze na pločama iz 3as 1amre,odnosi se na smenu godi%njih doba$ B@l je bog ki%e, grmljavine i munja$ .5 kedrovivenu na dodir desnice njegove.$ am, gospodar slanih voda, prepusti B@lu zvanjeduha ki%e i biljnog svetaB@l je bio sin &la*ada je B@l sam nadvladao ama, nijeizvesno da li se borio i s Cotanom ' Cevijatanom iz !tarog zaveta$ -namo, me/utim,da je #nat .smrvila vijugavu zmiju, sedmoglavu optuženicu.$ os jedan primer

uticaja mesopotamskog načina mi%ljenja nalazimo u razlozima koje B@l navoditvrdeći da mu je potreban .dom.$ 4rana koja mu je prino%ena na žrtvu bila je suvi%eslaba za boga .%to ja%e na oblacima.$ +d 0artagine do Palmire nalazili su se hramoviposvećeni B@l'4amonu, .gospodaru oltar s tamjanom., kojeg su rci poistovećivali s0ronom$ Na .gori 0armilskoj. prorok 5lija ozloglasi veru kralja #hava u moć B@lovukada, na 5lijin zahtev, .pade oganj ospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen iprah, i vodu u opkopu popi.$ Potom 5lija naredi narodu da pobije .proroke 2alove.,čime obezbedi da se ahve i dalje po%tuje u 5zrailju$

rvo mjesto na koje je trebalo udariti bio je sam centar idolopoklonstva, grad Jerihon, koji jebio sagrađen tako da nijedna vojska nije imala šanse da ga osvoji.Djeluje malo okrutno da je Bog želio da se ovi ljudi potpuno istrijebe, i to je jak argument

mnogima da se ne radi o istom Bogu kada govorimo o Starom i Novom avjetuNe možemo


12/21

amisliti šta se odvijalo u toj emlji, i kako su ti narodi živjeli, ali namo da, kad je kasnije

!rael pao u idolopoklonstvo, kad su po"eli upražnjavati okultiam, žrtvovati svoju decu, i

još puno gadosti, #ospodin ih je opominjao da ne rade ono što su radili narodi koji su živjeli

u emlji prije njih, što na"i da je kanaanski narod "inio takvo lo,

$%&%&'(% )*+-% /&%012*

0anaan7 bogovi prirodeDD +d oko 8E;;$ do 8F;;$ g$pr$ 0r$ Palestina se zvala 0anaan$ U njemu jeD zivjela mjesavina rasa, uglavnom semitske s bliskim rodacima na sjeveru,D u !iriji$ 0ad je 5zrael oko 88;;$ g$ pr$ 0r$ preuzeo vlast nad zemljom,D neki su 0anaanci zadrzali na sjeveru odvojene drzave, u podrucju koje suD rci zvali Genicija (sadasnji Cibanon$ Njihove su se kultura i religija iD dalje razvijale i utjecale su na narod koji je zauzeo susjedna podrucja$

D 5skopani hramovi, religijski predmeti i natpisi govore nam ponesto oD religiji 0anaanaca i Genicana$ +stale nam in)ormacije pricaju hebrejske,D grcke i latinske knjige$ "revni je 5zrael bio upozoren da izbjegava svakiD dodir s kanaanskom religijom, zapravo da izbrise svaki njen trag sa zemljeD koju je trebalo naseliti (5zlazak F9$DD 0anaanski hramoviDD 5skapanjima su u gradovima 0anaana otkriveni ostaci mnogih malih hramovaD koji su se sastojali samo od prostorije s nisom nasuprot ulazu, gdje je

D mogao stajati kip bozanstva$ +stale su prostorije ispred ili poredD svetista vjerojatno bile za svecenike ili su sluzile kao spremnice$ UD nekolicini nam slucajeva debljina zidova ukazuje na to da je postojao iD gornji kat, a na raznim grncarskim proizvodima prikazani su hramovi sD tornjevima$ 2jerojatno su sluzili za posebne obrede, mozda za stovanjeD sunca ili zvijezda$D #ko je hram imao dvoriste, ono je vjerojatno bilo namijenjeno stovaocimaD koji su tamo stajali, dok su samo svecenici ulazili u svetiste$ 2eliki jeD oltar vjerojatno stajao u dvoristu, dok je jedan manji bio unutar zgrade$D -ivotinjske kosti ukazuju na to da su najcesce zrtvovali janjad i jarad, aD na jednom su mjestu klali mladu prasad$ Prinosili su i zrtve vina i ulja,aD palio se i tamjan$D U nekim su hramovima kameni stupovi stajali kao spomenici mrtvima$ "rugiD su bili simboli bogova i predmeti obozavanja pokriveni lijepom tkaninom iD noseni u procesijama da bi ih vjernici vidjeli$ Njihovo staro ime, bethel,D .kuca Bozja. ukazuje na to da je postojalo vjerovanje da u njima zivi bog$D 0ipovi bogova i bozica bili su izrezbareni u kamenu ili drvetu, ili

http://g.pr/http://g.pr/


13/21

D izliveni u metalu$ Bili su prekriveni zlatom, odjeveni u skupocjenu odjecuD i ukraseni vrijednim nakitom ' darom vjernika$ Nema sacuvanih kipova, aliD postoji mnogo malih broncanih kipica koji su vjerojatno kopije onihD velikih iz hramova$ +vi mali bili su nacinjeni za stovaoce da bi ihD prinosili kao zrtvu u hramu ili da ih koriste u molitvama kod kuce$ "ok su

D jos bili novi, vecina je vjerojatno bila presvucena zlatom ili srebrom$D Najuobicajeniji kipovi bili su je)tini grncarski prikazi goleD zene, koja je predstavljala bozicu'majku, darovateljicu plodnosti$D !luzili su kao amajlije$DD 3at, ljubav i mocDD Na sjeveru drevnog 0anaana lezao je trgovacki grad Ugarit$ 5skopavanja odD 8HFH$ godine pruzaju obilje podataka o ondasnjoj religiji$ linene suD plocice, napisane oko 8$9;;$ g$pr$ 0r$, pridodale jednu veoma vaznuD dimenziju za razumijevanje kanaanske misli, dimenziju koja se ne bi moglaD postici samo iz materijalnih ostataka$D Pronadeni tekstovi iz Ugarita sadrze price o bogovima i upute zaD stovanje$ 5z njih doznajemo da su kanaanski bogovi bili kao vecina ostalihD na Bliskom istoku6 bili su prirodne sile$ Na celu im je bio &l, stoD jednostavno znaci .bog.$ +n je bio otac bogova i ljudi$ -ena mu je bilaD #sera, bozica'majka$ &l se u nekim mitovima pojavljuje kao starac,D prestar da bi stvarno djelovao, kojeg su zena i djeca mucili$ U jednoj jeD prici prikazan pijan, drugoj se ozenio dvjema djevojkama koje su muD rodile dva sina, !vanuce i !umrak$D #nat, &lova kcerka, predstavljala je rat$ edna pjesma govori kako je

D poklala ljude iz grada, pricvrstila njihove glave za pojas i veselo seD smijuci prosla gradom kroz krv do bedara$ #nat je bila i bozica ljubavi iD u nekim je pricama opisana kao ljubavnica svog brata Baala$ Baal jeD najpoznatiji kanaanski bog$ Njegovo ime znaci .gospodar. ili .gospodin.,D a bio je zapravo bog vremena, 4adad, .gromovnik.$ ekstovi iz UgaritaD govore kako se Baal borio s amom, morem i pobijedio ga uz pomoc boziceD #nat$ +na mu je pomogla i u borbi s *otom, bogom smrti$ 5ako je #natD samljela *ota kao zito, on se vratio u zivot u neprestanoj napetosti sD drugim bogovima$D Neki tumace taj dugi mit kao objasnjenje prirodnog ciklusa kroz godisnja

D doba, drugi kao prikaz gladi koja se ponavlja, ili kao parabolu o smrti$D *oc nad sezonskim kisama ucinila je Baala omiljenim$ U prvoj knjizi oD 0raljevima (l 0r 8E postoji ziv prikaz posljedica njegove odsutnosti$D !vecenici su ga zaklinjali da prekine susu koja je pogodila zemlju$D -aklinjali su ga da posalje kisu i parali se macevima i kopljimaD pokazujuci svoju odanost$DD Babilonski stovaoci nadali su se da ce se osloboditi briga kroz molitve u

http://g.pr/http://g.pr/


14/21

D kojima su priznavali svoje grijehe i hvalili bogove govoreci da covjek neD moze stvarno shvatiti sto bi trebalo ciniti, premda vecinom govore veomaD opcenito$D "io molitve *arduku7D .3atnice *arduk, ciji je bijes kao bujica, ciji je oprost kao onaj

D voljenog oca$ Nemam mira dok govorim, a nitko me ne cuje$ +cajan sam stoD zovem, a nitko mi ne odgovara$ ako je moje srce postalo slabo i zgrbioD sam se kao starac$ 2eliki gospodaru, *arduk, boze koji oprastas, tko odD svih ljudi moze razumjeti svoju priroduI ko nije grijesioI ko moze znatiD put bozjiI +, kada bih bio dovoljno pazljiv da ne grijesim, kada bihD uvijek trazio mjesta zivotaJ Bogovi su postavili covjecanstvo na nesretanD put, da izdrzi ono sto su mu bogovi nametnuli$ #ko sam ja, tvoj sluga,D grijesio, ako sam presao bozanske granice, ono sto sam ucinio u mladosti,D zaboravi, ma sto to bilo$ 5 razrijesi me krivice, otkloni moje pogreske,D rasvijetli moje brige, rastereti me mojih tjeskoba$ 3atnice *arduk, daj daD zivim da bih te slavioJ.DD +stali bogoviDD +stali bogovi i bozice koje su 0anaanci stovali bili su i !apas ' bozicaD !unca, arik ' bog !unca i njegova zena Nikal$ -atim i 3ese), bog koji jeD na ljude bacio svoje strelice kuge i bolesti6 &smun ' iscjelitelj,D 0otar'i'0asis, bozanstva zanatlija$ !vaki je grad imao svoje glavnoD bozanstvo koje su nazivali .gospodarem. (baal ili .gospodaricom. (baalatD grada$ U iru je glavni bog bio *elkart, sto znaci .kralj grada.$ Bilo jeD mnogo manjih bogova i bozica, duhova planina, izvora i rijeka, koji su

D danas zaboravljeni$D edan je od njih ipak poznat jer se njegov kult odrzao i u rimsko doba$D Bio je to #donis, cije ime takoder znaci .gospodin.$ Cegenda govori kakoD se bozica #starta zaljubila u mladog lovca #donisa, ali ga je ubio njenD ljubomorni muz prerusivsi se u vepra$ !vake godine, u odredeno vrijeme,D rijeka koja tece od Cibanona prema moru, kod Biblosa postaje crvena odD #donisove krvi, a sve ga zene oplakuju$ o je bez sumnje jedan od mnogihD lokalnih kultova 0anaanaca$ 0anaanska religija nije bila religijaD zatvorenog tipa6 strane su bogove uvodili u panteon, poistovjecivali ih sD kanaanskim bogovima ili su ih stovali uz svoje bogove

KLMLM OOQR

QcV` PVVO_ KNf VTPV Q WNV PVT_V X_Vf TV f QQX_ TfcX_ N cQ`VWX_,TNXN VN QQXN_ f OVN_ X_ X_V fOVcPXV PVXVTN TfWNXf TVf. †QO__


15/21

NL_W_XN X_V VqNN WQQ TQ V V`_ VQcXfV N f`N, _qXN, WV`VN_ TQPNOVXNV. ©QX_ WV`VVTcfPXV` Y__ Z__, QL_Q_, PVWN TQ NTcNXTOQ PVVOQ, OVNZ TQV`_ VQP_cN. T_ Y_, Z_, VOfqNV TQ WQQ TNcV _qXNZ PVVO_ OVN f`VV_Zf cV Q Qf WNV NV _ Tf_. VTPV X_QN KNN _ TQ PNO_qQ Y_f. O_ NQ Z_ KNf, QQ+ ªQTN N cN VX_ cV XQTQŽf VXVTN KL_Nf«¦ VX QQ+

ª†Q VXVTN _ XQTQŽQ X_ KL_N_, XQ`V cN N V VY_ cVQ`_ VTc_NN L_PVQTcNVTPVQ. (!. ž_. !F, !9!F)

KN_ PQVqN Y_f VcP_XNOf XQVWN_X Q`_X+ _ X_ `VN ‹_NTOV Y_ T_OfPN @#$PVVO_ M_VNZ N @$$ PVVO_ NL f`_, OVN Qf L_ TcVV QL_QNXN (!. ž_. !F, !D)_OQ, D#$ fNLNY_ N _XOVNL_Y_ Y_QNZ PVcN Q`_ QXV`, QNXV`. K O_ Y_ T_W_ TQ_qXQ PVVOQ TVQ, c__ PNTcfPN KN_ O_ TQf X_Vf N QQ+ ª¤VOQ ŽQcQ Z__cN X_VWQ Tc_XQ. OV Q VTPV V ,̀ NNcQ L_ N _OV N Q M_, NNcQ L_ N. (!. ž_. !F, ?!)

ŒVVOV NL_LV __N_ Y_QN, PQ Y_Q N X_VV, WNV Q V_O_+ _ VXN, PV,PNXQTf qcf+ fXY_ NTQQX_ N Tc_QX_ X_ _, _N V`_ _ XQ PVQŽf, _ VX ŽQPN`VcVNcN f`V`_, N Q`_ X_ _ QcXfcN, _ XN VX XQŽQ _cQ PVcP_N_cN, P_ T_OVXQO_ TV`_ WV`_ PNLN_, P_ OVN TQ WV` V_LVQ V`Q, VX_ XQO_ Q V`. (!. ž_. !F, ?@)

_OV N WN. K fLQQ fXY_, OVQ`_ N _Q, N PN`VcVNQ, N Tc_VQ PNLN_cN NQ M_VVV fc_ V PVXQ, `VVQŽN+ M_Q, fTNN X_T¬ N XN O_O_ `_T_ XN OV`_ _ V`VVN. O_ WN f PVXQ, Tc_Q N TQ f`_cN KN_ `VVQŽN+ ªMNNcQ QŽ_ Q Q VX WV`, __ TQXQcV L_NTNV, NN Q f PVTf, NN X_ Pfcf, NN VqQ WNcN _ TP__, _ TQ PVWfN. (!.ž_. !F, ?)

O__ KN_ VP_N Vc_ VTPVN OVN WQQ _L_QX, (!. ž_. !F, "$) N X_QTcN_, N fXY_ NTQQX_ QcXf X_ _, N X_QN _ TQ Q`V_ qc_ N _ cN Pfc_ VWVX_cVPQ VV, P_ OQQ X_ OVQX_ PQ VTPVV, N QQ+ VTPVQ VqQ _V, KT_OVN KL_NQ, XQO_ _X_T PVLX_f _ TN cN V` f KL_Nf N _ _ T_ Tf`_ cV, N _ T_ PVcVV NQN fNXNV TQ VV. TNN Q, VTPVQ, fTNN Q, _ WN PVLX_V V_ X_V _TN cN, VTPVQ, V`. __ P_Q V`_ VTPVN N TP_N qcf P_QXNYf N _ N O_QX NP_Z, N Vf f VPOVPf PVPN. X_V O_ cV NQ, T_ PVP__ XNNYQ N QOVQ+ ªVTPV QV`, VTPV Q V`¬ __ N QQ KN_+ ŒVZ_c_cQ cQ PVVOQ M_VQ _ XN Q_X XQ fcQQ.K PVZ_c_Q NZ, N KN_ NZ VQQ X_ PVcVO ‹NTVX, N PVO_ NZ VXQ. (!. ž_. !F, "9@$)

§c_ NTNcQ, _ N Q L_ PVVO_ VqNQ`, PVTNQ V_OV` cNfˆ_, X_TcfPNV NQQNXV N _ Q, OVX_XV, WNV PNZ_ŽQX¦ †Q, X_PVcN. ‹_ Y_NY_ T_LX_Q O_OV V TQPVQVQ QXN NQXNYN, PVfN KNN, T_ L_OQcV TVV, _ ŽQ, VP_XQ N V_O_, fNXNcN T NQ cV Q V OVQ`_ V cNZ (!. ž_. !D, "). PVVO, c_ ŽQ, fTc_ NVcNQ, fQ TVQ _N, (!. ž_. !D, ") f PfTcNf `Q, _LV__X f cfP_VTc fTOf,L_qQQ _ fQ. (!. ž_. !D, @)


16/21

‡K

&giptu je plaćao dana

Cokacija je prona/ena tek 8HFE$, kada je neki zemljoradnik prilikom oranja poljaslučajno otvorio grobnicu

Prona/eno područje je zapravo bilo gradska nekropola ( groblje Ugarita, koja senalazila u obližnjoj luci *inet'&l Beida

$ "aljnjim iskopavanjem i istraživanjem je otkriven važan drevni velegrad uz Ur i&ridu,

sadržavala je mno%tvo starih tekstova i rukopisa svake vrste$ Bili su to politički,diplomatski, zakonski, ekonomski, obrazovni, administrativni i vjerski tekstovi te

književni spisi neupitne literarne vrijednostisu iskopana dva glavna najveća hrama Ugarita6 jedan u Baalovu čast, a drugi u čast"agona, boga plodnosti$

Prema prona/enim objektima može se ustvrditi da su u hramovima održavani

htonički obredi$

5ako neki tvrde da je i stariji, procjenjuje se da je neolitički Ugarit bio dovoljnoznačajan S tisuća godina pr$n$e$ te da su tada podignute gradske zidine, naime to jebio grad utvrda

Ugaritska religija, uz neke alternativne kultove je zapravo 0aananska religija usvakom aspektu

No i me/u 5zraelcima bilo je prisutno %tovanje boga Baala$ 0asnije je u +bećanoj-emlji Baal postao ozbiljan protivnik njihovom bogu$ 0ad je kralj #hab postao kralj5zraela, sjevernog kraljevstva, Baal je skoro istisnuo 5zraelovog Boga

Neki kanaanski izvori opisuju bogove i božice kao okrutne i krvoločne, koji uživaju ume/usobnoj borbi, bludnosti i raskala%enosti

lagodati ;be


17/21

visoravni. 0a sjeveru te zemlje planine su gotovo 6ijelu godinu bile prekrivene snijegom, dok sena jugu prostirala pustinja. 1bog relje%ne raznolikosti te pogodni2 klimatski2 uvjeta ondje suuspijevale mnoge poljoprivredne kulture. :ojsije je svoje sunarodnjake 8elio pripremiti za blagodati koje i2 očekuju u toj dobroj zemlji te ju je opisao kao zemlju p'eni6e, ječma, vinoveloze, smokava i 'ipaka, zemlju maslina, 'to daju ulje, i meda (#. :ojsijeva F+, F).

U povijesti su neki od plodova zemlje koje je :ojsije spomenuo bili otisnuti na izraelskomnov6u, a danas i2 se mo8e vidjeti na po'tanskim markama. =o svjedoči o plodnosti te zemlje.*ako je izgledalo poljodjelstvo u biblijsko doba¦ Što je ono uključivalo¦ 0avest 3emo samoneke detalje.

=šenica i je"am> Sjetva p'eni6e i ječma odvijala se ujesen, ali ječam je dozrijevao mjese6 dana prije p'eni6e. =e su 8itari6e imale odre&enu ulogu u religiji Izraela6a. 7rimjeri6e na /lagdan beskvasni2 kru2ova, koji se slavio u mjese6u nisanu (u o8ujku i travnju po dana'njemkalendaru), Izrael6i su svom /ogu, erualeFsGa BibliDa). *ru2 od p'eničnog ili ječmenog bra'na bio je glavnanamirni6a u biblijsko doba (Izaija ##+!$).

Vinova loza? smokva i šipak> 4ok su Izrael6i nakon izlaska iz gipta jo' bili utaboreni u pustinji, :ojsije je poslao u2ode da izvide zemlju u koju i2 je vodio. U2ode su sa sobom donijelismokve i 'ipke te mladi6u s jednim grozdom koji je bio tako te8ak da su ga dvoji6a ponijela

na motki (@. :ojsijeva !"+?$, ?"). :o8emo samo zamisliti kako su se ljudi koji su danima putovali pustinjom obradovali kad su vidjeli te plodove. Izrael6i su doista mogli biti sigurni da i2nji2ov /og vodi u dobru zemlju. ®etrdeset godina kasnije, pred sam ulazak u be3anu zemlju,:ojsije je svoje sunarodnjake podsjetio na blagodati koje i2 ondje očekuju.

*ad su se nastanili u be3anoj zemlji, Izrael6i su počeli uzgajati vinovu lozu. Imali su pune ruke posla i prije berbe gro8&a jer je lozu trebalo obrezivati i zalijevati. /udu3i da su se vinogradi

http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/0/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/1http://asrv-a.akamaihd.net/sd/apps/adinfo-1.0-p/index.html?bj1PbmxpbmVCcm93c2VyQWR2ZXJ0aXNpbmcmaD1hc3J2LWEuYWthbWFpaGQubmV0JmM9Z3JlZW4mbz13c2FyJmQ9JnQ9MTsyOzM7NDs1OzY7Nzs4Ozk7MTA7MTE7MTI7MTM7MTQmYT0xNzAwJnM9MTA0NyZ3PXdvbC5qdy5vcmcmYj1iZDImcmQ9JnJpPQ==http://asrv-a.akamaihd.net/sd/apps/adinfo-1.0-p/index.html?bj1PbmxpbmVCcm93c2VyQWR2ZXJ0aXNpbmcmaD1hc3J2LWEuYWthbWFpaGQubmV0JmM9Z3JlZW4mbz13c2FyJmQ9JnQ9MTsyOzM7NDs1OzY7Nzs4Ozk7MTA7MTE7MTI7MTM7MTQmYT0xNzAwJnM9MTA0NyZ3PXdvbC5qdy5vcmcmYj1iZDImcmQ9JnJpPQ==http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/2/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/3/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/4/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/4/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/4/1http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/0/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/1/1http://asrv-a.akamaihd.net/sd/apps/adinfo-1.0-p/index.html?bj1PbmxpbmVCcm93c2VyQWR2ZXJ0aXNpbmcmaD1hc3J2LWEuYWthbWFpaGQubmV0JmM9Z3JlZW4mbz13c2FyJmQ9JnQ9MTsyOzM7NDs1OzY7Nzs4Ozk7MTA7MTE7MTI7MTM7MTQmYT0xNzAwJnM9MTA0NyZ3PXdvbC5qdy5vcmcmYj1iZDImcmQ9JnJpPQ==http://asrv-a.akamaihd.net/sd/apps/adinfo-1.0-p/index.html?bj1PbmxpbmVCcm93c2VyQWR2ZXJ0aXNpbmcmaD1hc3J2LWEuYWthbWFpaGQubmV0JmM9Z3JlZW4mbz13c2FyJmQ9JnQ9MTsyOzM7NDs1OzY7Nzs4Ozk7MTA7MTE7MTI7MTM7MTQmYT0xNzAwJnM9MTA0NyZ3PXdvbC5qdy5vcmcmYj1iZDImcmQ9JnJpPQ==http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/2/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/3/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/4/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/4/1


18/21

obično nalazili na obron6ima bre8uljaka, valjalo je ulo8iti puno truda kako bi se napravile terasena kojima su rasli trsovi te kako bi se podigla kamena ograda i napravila kula koja je slu8ila kaostra8arni6a. Izrael6i su bili vrsni vinogradari i znali su da loza ne3e uspijevati ako zapustevinograd (Izaija #+!9).

5ino bi se počelo praviti ve3 tijekom berbe gro8&a. ¯rozdovi su se gazili u ka6ama ili gnječili uvinskom tijesku, a sok koji se na taj način dobivao ostavljao se da %ermentira u vino.


19/21

0a 8ivopisnim tr8ni6ama diljem Izraela, s mno'tvom pekarni6a te 'tandova prepuni2svakovrsnog vo3a i povr3a, i dan9danas mo8e se vidjeti obilje smokava, 'ipaka, maslina i drugi2 blagodati koje se na tom području uzgajaju od davnina. =o su samo neke namirni6e koje se ondjemogu kupiti jer se za2valjuju3i suvremenim poljoprivrednim metodama u Izraelu uzgajajumnoge vrste biljaka koje potječu iz razni2 dijelova svijeta. 5elika raznolikost vo3a, povr3a i

8itari6a 'to ondje uspijevaju očit je dokaz da se tu zemlju jo' uvijek mo8e nazvati dobromzemljom (@. :ojsijeva !@+).

AilješkaB

0e'to se gro8&a su'ilo kako bi se dobile gro8&i6e (?. Samuelova +!D).

+bećana -emlja

;beibanonu i planini Hermon na sjeveru.

Narodi +bećane -emlje

http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/10/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/11/0http://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izraelcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Struktura_Obe.C4.87ane_Zemljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Narodi_Obe.C4.87ane_Zemljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Kaanancihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Filistejcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Kanaanska_religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Progon_.C5.BDidovahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tel_Dan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Beer_%C5%A0evahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Afrikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jordan_(rijeka)http://hr.wikipedia.org/wiki/Galilejahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hermonhttp://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/10/0http://wol.jw.org/hr/wol/bc/r19/lp-c/2011645/11/0http://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bog_Otachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izraelcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Struktura_Obe.C4.87ane_Zemljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Narodi_Obe.C4.87ane_Zemljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Kaanancihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Filistejcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Kanaanska_religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obe%C4%87ana_Zemlja#Progon_.C5.BDidovahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tel_Dan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Beer_%C5%A0evahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Afrikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jordan_(rijeka)http://hr.wikipedia.org/wiki/Galilejahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hermon


20/21

Kaananci

ko !"$$9te godine prije *rista *anaan je bio egipatska provin6ija koja je obu2va3ala >ibanon,Siriju i područja koja su kasnije postala Izrael. Uz *anaan6e i -morej6e jo' su neki narodi 8ivjeliu toj zemlji. Izraz *anaan6i obu2va3ao je mje'avinu naroda, a riječ *anaana6 na 2ebrejskom jeziku značila je trgova6. ¯lavne luke na ovom području bile su =ir , Sidon, /ejrut i /iblos. Iz

ti2 luka 6edrovina i posude s uljem i vinom izvozile su se u gipat, Staru ¯rčku i *retu. 1auzvrat, u gipat su stizali papir , luksuzni predmeti, grčka keramika i 8eljezna rudača. 1boggeogra%skog polo8aja *anaana kao mosta izme&u -zije i gipta i njegove trgovačke aktivnosti,narod je bio otvoren svakovrsnim kulturnim utje6ajima. *anaanski gradovi bili su opasaniobrambenim zidinama napravljenim od zemlje i kamenja, da i2 'tite od razbojnika i zvjeradi.Izrael6ima je bilo zabranjeno da se mije'aju i 8ene s pripadni6ama ti2 naroda.

Filistejci

*ad je Izrael okupirao be3anu 1emlju, osvojili su Sredi'nje visočje i povremeno su poku'avalisvoju vlast pro'iriti dolje do obale Sredozemlja. 0o to su područje naseljavali Ailistej6i. 7remda je pod 4avidom Izrael uspio ste3i vlast nad njima za neko vrijeme, mnogo če'3e u povijestiIzraela Ailistej6i su vr'ili pritisak iz svoji2 pet gradova na obalnom području na Izrael6e u brdima. Ailistej6i su 8ivjeli jugozapadno od Izraela i nadzirali obalnu 6estu koja je vodila izgipta.

0anaanska religija

/og je Izraelu na brdu Sinaj zapovjedio da ne smije imati drugi2 bogova osim njega. *ad suIzrael6i zaposjeli *anaan, morali su izbjegavati svaki dodir s kanaanskom religijom. 0o i me&uIzrael6ima bilo je prisutno 'tovanje boga /aala. *asnije je u be3anoj 1emlji /aal postao

ozbiljan protivnik nji2ovom bogu. *ad je kralj -2ab postao kralj Izraela, sjevernog kraljevstva,/aal je skoro istisnuo Izraelovog /oga.

*anaanski su bogovi i bo8i6e bili utjelovljene prirodne sile. 0eka istaknuta bo8anstva nji2overeligije bili su+ Hadad, bog nevremena, -nate, bo8i6a ljubavi i rata, -'era, bo8i6a majka i bo8i6amora, Šama', bog sun6a te Re'e%, gospodar rata i podzemlja. 0eki kanaanski izvori opisuju bogove i bo8i6e kao okrutne i krvoločne, koji u8ivaju u me&usobnoj borbi, bludnosti iraskala'enosti.

Progon Widova

Izgnanstvo ¨idova počelo je #D. godine prije *rista kad su /abilon6i odveli dio naroda u/abilon. 4eset godina kasnije potpuno su uni'tili


21/21

hananska religija sa neta

Documents