BIBLIOTEKA: MISTIKAUredniciRadoslav BratiFilip David, spoljni urednikHauard LavkraftSLUAJARLSADEKSTERA VORDA(sa pogovorom: Natprirodna strava u knjievnosti od istog pisca)Prevela sa engleskogGordana Velmar-Jankovi BIGZNaslov originalaH.P. Lovecraft: The Case of Charles Dexter Ward Copyright (c) 1990 BIGZHauard LavkraftSLUAJ CARLSADEKSTERA VORDAROMANGlava prvaO IZVESNOM ISHODUI O IZVESNOM PROLOGUiIz privatne bolnice za umobolne u blizini Providensa, RodAjlend, nestala je nedavno jedna krajnje neobina osoba.Pacijenta je, pod imenom Carls Dekster Vord, u bolniki pritvor, teka srca, smestio ojaeni otac koji je budnim okom pratio kako njegovo ludilo od puke ekscentrinosti prerasta u mranu maniju sa nagovetajima ubilakih te-nji i sa udnovatim promenama u sadrajima svesti. I leka-ri priznaju da ih je njegov sluaj prilino zbunio, jer su ispoljene nastranosti bile i fizioloke i psiholoke prirode.Prvo, pacijent je bio neshvatljivo star za svojih dvade-set est godina. Duevni poremeaj, istina, moe da izazo-ve naglo starenje, ali je lice ovog mladia imalo onaj pre-vejani izraz koji obino dobijaju samo ljudi u poznoj staro-sti. Drugo, u njegovim organskim procesima uoene su udne nesrazmernosti koje su u medicini bile potpuno ne-poznate. Disanje i rad srca odvijali su se u zbunjujuem neskladu, glas se gubio i prelazio u apat, varenje je bilo nepojmljivo usporeno i svedeno na najmanju moguu me-ru, a nervne reakcije na uobiajne nadraaje odudarale su od svih dosad zabeleenih sluajeva, i onih normalnih i onih patolokih. Koa je bila gotovo mrtvaki hladna i su~ va, a elijski sklop tkiva preterano sirov i razlabavljen. ak je i velika maslinastozelena belega od roenja na nje-govom desnom bedru bila iezla, a na grudima se pojavio vrlo neobian mlade ili crnkasta pega kojoj pre toga nije bilo ni traga. Ukratko, svi se lekari slau daje kod Vorda proces metabolizma bio usporen do nevienih razmera. arls Vord je i u psiholokom pogledu predstavljao jedinstven sluaj. Njegovo ludilo nije imalo nikakve slino-sti sa bilo kojom vrstom duevne bolesti opisanom i u onim najnovijim i najpodrobnijim dosjeima, pa je zato i shvaeno kao mentalna mo koja bi od njega stvorila geni-ja ili vou da nije dobila tako udne, iskrivljene i grotes-kne oblike. Doktor Vilet, porodini lekar Vordovih, tvrdi da se sveukupna umna sposobnost pacijenta, sudei po od-zivu na sve to je izvan sfera njegovog ludila, znatno pove-ala posle pojave bolesti. Vord je, istina, odvajkada uioi odvajkada se bavio istraivanjem starina, ali ak ni u svojim najblistavijim ranim radovima nije pokazivao takvuudesnu pronicljivost, takav posmatraki dar i takvu spo-sobnost poniranja u sutinu stvari kakve je ispoljio u toku ispitivanja kojima su ga podvrgli lekari za duevne bolesti. Mladiev um je, inilo se, bio toliko blistav, toliko luci-dan, da je uistinu bilo teko izdati zvanian nalog za upu-ivanje u bolnicu; i tek je na osnovu svedoenja drugih i na osnovu bezbrojnih, nenormalnih praznina u njegovom skladitu informacija, koje su toliko odudarale od njegove inteligencije, ipak na kraju smeten u ludnicu. Sve do ne-stanka, Carls Vord je bio prodrljiv ita, sjajan sagovor-nik i zanimljiv kozer, koliko mu je to doputao jedva ujni glas; i otroumni posmatrai koji, naravno, nisu mogli da predvide njegovo bekstvo, sasvim su nepristrasno proricali da e on vrlo brzo biti otputen iz bolnikog pritvora.2Jedino je doktor Vilet, koji je prisustvovao roenju arlsa Vorda i od tada budno pratio deakov telesni i umni raz-voj, strepeo, ini se, od pomisli na tu buduu slobodu. Doiveo je strane stvari i doao do uasnog otkria, anije smeo da ga poveri svojim sumnjiavim kolegama. Uo-stalom, i on je pomalo zagonetan u toj svojoj povezanosti sa sluajem Vord. Poto je poslednji video pacijenta pre bekstva, pojavio se posle tog poslednjeg razgovora s njim u stanju koje je odraavalo meavinu uasa i olakanja, a toga su se mnogi prisetili kada se, tri sata kasnije, pronela vest o Vordovom bekstvu. I samo to bekstvo jedno je od nerazjanjenih uda u bolnici doktora Vejta. Prozor otvo-ren nad usekom od ezdeset stopa nikako nije mogao da objasni ovaj beg, ali je injenica da je mladi posle razgo-vora sa Viletom nepobitno iezao. Ni Vilet javno ne nudi nikakvo objanjenje iako je, ini se, na neki udan nain sada u dui spokojniji no to je bio pre pacijentovog bek-stva. Istina, neki slute da bi on rado rekao i mnogo vie kad bi bio siguran da e se u njegovu priu poverovati.On je zatekao Vorda u bolnikoj sobi, a ipak su bolniari po njegovom odlasku zaludu kucali na ta vrata. A kada su ih otvorili, pacijenta tu vie nije bilo, u sobi su ih doekali samo otvoren prozor i ledeni aprilski vetar to je duvao u oblaku siune plaviastosive praine koja ih je gotovo uguila. Tano je da su psi zavijali, ali se to deavalo dok se Vilet jo nalazio u sobi, a psi posle nikoga nisu uhvatili i vie nisu pokazivali nikakvu uznemirenost. Vordovom ocu je vest odmah saoptena telefonom i on je, ini se, bio vie alostan nego iznenaen. Ali pre no to ga je po-zvao lino doktor Vejt, sa gospodinom Vordom je razgo-varao Vilet; obojica su poricala da bilo ta znaju o bekstvu i da su bilo na koji nain sauestvovali u njemu. Od nekih prisnih i pouzdanih prijatelja doktora Vileta i Vorda stari-jeg dobijene su izvesne tanune niti vodilje, ali su i one suvie fantastine da bi se u njih poverovalo. Ostaje jedino injenica da do dana dananjeg nije otkriven nikakav trag nestalog umobolnika.arls Vord se bavio starinama od najranijeg detinjstva i tu sklonost, bez sumnje, duguje staroj varoi u kojoj jeiveo, kao i ostacima prolosti koji su ispunjavali svaki ku-tak starog porodinog zdanja u Ulici vidikovac, na vrhu brda. Tokom godina, njegova privrenost starinama posta-jala je sve vea, tako da su istorija, genealogija i izuava-nje kolonijalne arhitekture, nametaja i umetnikih pred-meta istisli, naposletku, sve ostalo iz delokruga njegovog interesovanja. Ove sklonosti valja upamtiti jer su od zna-aja za prouavanje njegovog ludila; one, dabome, ne sa-injavaju apsolutno jezgro tog ludila, ali igraju veliku ulo-gu u povrinskoj formi bolesti. Praznine u znanju, koje su lekari za duevne bolesti odmah uoili, bile su, sve, veza-ne za stvari iz savremenosti i nepromenljivo su nadoknai-vane isto toliko ogromnim ali, spolja gledano, i prikrive-nim znanjem vezanim za stvari iz prolosti i drevnog doba, kad god bi se to znanje podstaklo vetim ispitivanjem: is-pitivau se moglo priiniti da je pacijent doslovno prene-sen u neko predanje vreme posredstvom neshvatljive sa-mohipnoze. Najudnije je bilo to da Vorda vie nisu inte-resovale starine o kojima je toliko znao. Prestao je, izgle-da, da ih ceni ba zato to je toliko znao o njima, i svi njegovi napori, u poslednje vreme, bili su oigledno usme-reni na to da ovlada onim optim, najprostijim injenica-ma iz modernog sveta koje su bile tako potpuno i toliko oevidno izbrisane iz njegove svesti. To da je dolo do brisanja velikih razmera trudio se da prikrije koliko je god mogao; meutim, svima koji su ga posmatrali bilo je jasno da je celokupni program itanja i razgovora podreen Vordovoj oajnikoj elji da posisa ona saznanja o sop-stvenom ivotu i o obinoj praktinoj i kulturnoj pozadinidvadesetog veka koja je bezuslovno morao da ima budui da se rodio 1902. godine i obrazovao u kolama naeg do-ba. Lekari za duevne bolesti se sad pitaju na koji se nain odbegli pacijent, s obzirom na to da mu je skladite datau velikoj meri okrnjeno, bori sa sloenim svetom dananji-ce; preovladuje miljenje da se najverovatnije pritajio" u nekome smernom i netegobnom poloaju i da e u njemu ostati sve dok mu se skladite savremenih informacija ne popuni i ne dostigne normalnu ravan.Poetak Vordovog ludila je predmet ustre rasprave medu lekarima za duevne bolesti. Doktor Limen, istak-nuti bostonski psihijatar, smeta ga u period 19191920, dakle u poslednju godinu deakovog kolovanja u Akade-miji Mouzis Braun", kada je odjednom sa izuavanja pro-losti preao na izuavanje okultnog i odbio da se prijavi na koled sa obrazloenjem da za svoj raun vri istraiva-nja od mnogo veeg znaaja. Ova pretpostavka se, bez sumnje, temelji na injenici da je Vord ba u to vreme promenio svoje navike i poeo uporno da traga po grad-skoj arhivi i po starim grobljima za izvesnim grobom isko-panim 1771. godine; u pitanju je bio grob jednog pretka,Dozefa Karvena, ija je dokumenta, kako je tvrdio, pro-naao iza zidnih ploica u jednoj vrlo staroj kui Olni Kor-ta, na Stempers Hilu, u kojoj je, kao to bejae poznato, iveo Karven.Neosporno je to da se u zimu 19191920. godine u Vordu zbila velika promena; ba tada je naglo prekinuo da se bavi antikvitetima i gotovo oajniki uronio u prou-avanje oblasti okultnog, i kod kue i u inostranstvu.Sa svim tim se ne slae jedino doktor Vilet, a svoj sud zasniva na prisnom i neprekidnom druenju sa pacijen-tom, kao i na nekim zastraujuim istraivanjima i otkrii-ma do kojih je sam doao u vezi sa njim. I to to je doktor doiveo ostavilo je dubok trag; glas mu drhti kad pria o tome, ruka mu drhti kad pokua da pie o tome. Vilet priznaje da bi promena nastala 19191920. godine mogla, po pravilu, da oznai poetak postupnog propadanja Car-Isa Vorda koje je dostiglo vrhunac u uasnom, beskrajnotunom, neprirodnom otuenju 1928. godine, ali na osno-vu linog posmatranja misli da u ovom sluaju postoji jed-na tanana ali i znaajna osobenost. Mada otvoreno prizna-je da je mladi po temperamentu oduvek bio neuravnote-en, bezrazlono podloan pojavama koje ga okruuju i isto toliko bezrazlono oduevljen njima, on odbija mo-gunost da je rana promena oznaila stvarni prelaz iz du-evnog zdravlja u ludilo i veruje u Vordovu izjavu da je otkrio ili ponovo otkrio neto to e, po svemu sudei, za ljudsku misao biti od udesnog, neprocenjivog znaaja..Pravo ludilo, tvrdi Vilet, nastupilo je sa kasnijom pro-menom: onda kad je Vord pronaao portret i stare rukopi-se Dozefa Karvena; kad se vratio sa putovanja u neka udnovata inostrana mesta i pod neobinim, tajanstvenim okolnostima izgovorio neke strahotne bajalice; kad je sa-svim jasno oznaio odgovore na te bajalice i u samrtnim mukama ili u nekome neobjanjivom duevnom stanju na-pisao jedno oajniko pismo; kad je proao talas vampiri-zma i zlokobnog ogovaranja u Potakitu; kad je njegova memorija poela da iskljuuje slike iz savremenog sveta i glas poeo da mu se gubi a fiziki izgled trpeo promenu koju su, kasnije, zapazili toliki ljudi.Tek je u to vreme, istie Vilet sa neuobiajnom esti-nom, Vord poeo haotino da se ponaa, iako bi njegova tvrdnja u vezi sa presudnim otkriem mogla biti potkrep-ljena dovoljno vrstim dokazima. Prvo, dva vrlo razumna radnika bila su prisutna kada je mladi pronaao stare ru-kopise Dozefa Karvena. Drugo, Vord mu je lino jed-nom prilikom pokazao te hartije i jednu stranicu iz Karve-novog dnevnika, i svaki je taj dokument po svemu izgle-dao nepatvoren. Udubljenje u kome je Vord, kako je tvr-dio, pronaao te rukopise uistinu postoji, video gaje, na-mah, i Vilet, iako u okruenju u koje je teko poverovatii koje moda nikada nee moi da bude provereno. Tu su, zatim, jo i neke zagonetke i koincidencije vezane za Orneova i Hainsonova pisma, pa problem Karvenovog rukopisa i onoga to su detektivi obelodanili o doktoru Alenu; a uz sve to i strana poruka ispisana majunim idrevnim latinskim pismenima koju je Vilet, doavi svesti posle uasavajueg doivljaja, pronaao u svom depu. Od svega su, meutim, najupeatljivija dva ishoda do kojih je doktor, pomou izvesnog para formula, doao u toku svojih poslednjih istraivanja, jer su ti ishodi nedvoj-beno potvrdili i autentinost dokumenata i istinitost njiho-vih udovinih podrazumevanja, ba u trenutku kada su ove hartije zauvek izmakle ljudskom pronicanju.3Raniji ivot arlsa Vorda treba posmatrati kao neto to je pripadalo koliko prolosti toliko i starinama koje je takostrastveno voleo. U jesen 1918. godine, uz neskriveno oduevljenje prema vojnoj obuci toga doba, upisao se u Vojnu kolu Mouzis Braun" koja se nalazi u neposrednoj blizini njegovog doma. Glavno staro zdanje, sagraeno 1819. godine, oduvek gaje oaravalo i podsticalo njegovo istanano oseanje za staro, a prostrani park Vojne akade-mije privlaio je njegovo oko osetljivo na lepotu predela. Drutvenim delatnostima se malo bavio i vreme uglavnom provodio kod kue, u besciljnim etnjama, na asovima, na vebama, i u traganju za antikvarskim i genealokim podacima u Gradskoj venici, u Narodnoj biblioteci, u Ateneumu, u Istorijskom udruenju, u bibliotekama Do-na Kartera Brauna i Dona Heja, na Braunovom univerzi-tetu i u tek otvorenoj biblioteci epli u Ulici korist. Moe-mo i da zamislimo kako je izgledao u tim danima: visok, vitak i plavokos, pametnih, pronicljivih oiju i lako povije-nih lea, nemarno odeven, bio je vie bezazleno nespretan nego privlaan deak.Njegove etnje su se uvek pretvarale u pustolovni po-hod u drevnu prolost a on je, zahvaljujui bajnoj staroj varoi, uspevao da sebi doara ivu i povezanu sliku pro-hujalih vekova. A kako je njegov dom bio veliko dordi-jansko zdanje na samom vrhu okomitog brda koje se uzdi-e istono od reke, mogao je sa prozora na pobonom delu kue da, uz laku vrtoglavicu, prelee pogledom preko svih grozdastih vrhova tornjeva, kupola, zvonika, krovova i visokih kua donjeg grada to su stremili ka purpurnim brdima seoskog predela na onoj drugoj strani. Tu je on bio roen i sa toga divnog klasinog trema od dvostruke opeke dadilja ga je prvi put izvezla u kolicima i provela pored male bele seoske kue od koje je, pre dvesta godi-na, varo i poela da se iri ka dostojanstvenim koledima du velelepne ulice u kojoj su stara etvorougaona zdanja od opeke i manje drvene kue sa uskim dorskim tremovi-ma i tekim stubovima spokojno snevali, postojani i nepri-stupani sred svojih raskonih bata i bujnih vrtova.Vozila ga je dadilja i kroz pospanu Kongdon ulicu ko-ja se, useena u strmo brdo, pruala sloj nie, sa svojimistoku okrenutim kuama na izdignutim terasama. One manje kue u njoj bile su jo starije, jer se varo irila ba od njih i od njih pela uz brdo; u tim se, dakle, vonjama dojio koloritom toga neobinog, starinskog kolonijalnog sela. Dadilja bi zastajala na Terasi zvanoj Vidikovac i tu bi, sedei na klupi, askala sa andarima; a ono to se kao jedno od prvih seanja urezalo deaku u svest bilo je veli-ko, ka zapadu okrenuto, izmaglicom obavijeno, more kro-vova i kupola i zvonika i dalekih bregova koje je ugledao jednog zimskog popodneva sa prostranog ograenog nasi-pa a koje se, tako rumeno i mistino, uzdizalo naspramgrozniavog, apokaliptinog zalaska sunca i njegovih ude-snih crvenih i zlatnih i purpurnih i zelenih boja. Ogromna mermerna kupola Dravne kue isticala se i izdizala kao masivna silueta, dok je kip koji ju je ukraavao na neki fantastian nain bio ovenan sjajnim krugom zahvaljujui pukotini otk'rinutoj u nekom od niskih, razastrtih oblaka to su arali plameno nebo prelivom svojih boja.im je malice poodrastao, krenuo je u svoje este uvene etnje; u poetku sa dadiljom koja gaje nestrpljivo vukla za sobom, a potom i sam, utonuo u sanjarenje i razmiljanje. Onda se osmelio i iao dalje, niz to gotovo okomito brdo, zalazei svaki put u sve starije i sve neobi-nije ravni stare varoi. Uputio bi se, oklevajui, suvie oprezno, niz strmu ulicu Denkis. koja je svojim zadnjimzidovima i kolonijalnim zabatima izbijala na ugao senoviteUlice korist, gde bi se naao pred starim drvenim spome-nikom sa dverima izmeu dva jonska pilastra, a onda po-lako etao pored starih kua sa zabatima i ostacima prvo-bitnih seljakih dvorita, pa pored kuerine sudije Darfija, njenih razvalina sa jo vidljivim tragovima dordijanske velelepnosti. Odatle je ta etvrt prelazila u prljave sokake, ali su ogromni brestovi bacali prijatne senke na trg i deak bi nastavljao put du dugih redova kua izgraenih pre Revolucije1. Idui pored tih kua sa velikim sredinim dimnjacima, klasinim portalima i dvostrukim kamenim stepenitima, mali arls je lako mogao da zamisli kako su one izgledale u vreme kada je ulica bila nova i kada sucrvene potpetice i vlasulje isticale ivopisne zabate, sa zna-cima propadanja sada tako vidljivim.1 prema zapadu se brdo sputalo isto toliko strmogla-vo sve do stare Gradske ulice koju su osnivai trasirali1636. godine uz samu ivicu reke. Od nje su se nizali bez-brojni sokaci sa kosim, zbijenim kuercima neprocenjivo vrednim zbog njihove drevnosti; ali on se, mada opinjen i oaran, tek mnogo kasnije usudio da probije kroz njiho-vu arhainu okomitost iz straha da se i ti sokaci i ti kuerci ne pretvore u san ili u vratnice kroz koje se ulazi u svet neznanih uasa. Manje mu je strahotan bio nastavak puta1 Rat koji su amerike kolonije vodile sa Engleskom izmeu 1775.du Ulice korist i du gvozdene ograde skrovitog groblja svetog Jovana, pored bone strane Kolonijalne kue iz 1761. godine i pored Krme kod zlatne lopte" koja se sada raspadala a u koju je navraao Vaington. U Ulici susretanje pogledao bi navie, ka istoku, i video izvijeno stepenite koje je glavnom drumu omoguavalo da se vere uz padinu, ili bi pogledao nanie, ka zapadu, i video staru kolonijalnu kolsku zgradu od opeka kako se, preko dru-ma, smei znaku sa ekspirovom glavom na zgradi u kojoj su se pre Revolucije tampali listovi Providence Gaene i Country Journal. Naiao bi, potom, na gizdavu Prvu bap-tistiku crkvu iz 1775. godine, ija se rasko ogledala u neuporedivom, kienom zvoniku i u dordijanskim kupo-lama koje lebde nad njom titei je. Odavde je, ka jugu, okolina postajala sve lepa i pretvarala se u cvetni bokor udesnih ranih zdanja; ali, i ovde su puteljci i uski prolazi vodili niz strmu liticu, na zapad; avetinjski u svom arhai-nom stilu i zaronjeni u trule to se presijava u duginim bojama, tano na onom mestu gde se bezboni stari dok, sred poliglotskih poroka i poliglotske prljavtine, prisea svojih velianstvenih dana vezanih za Istonu Indiju, staja-li su, ukotvljeni, istruleli brodovi i dereglije zamuena po-gleda, sa tako preivelim imenima kao to su Sveanj,Zlatna poluga, Zlato, Srebro, Novac, Dablun2, Soveren\ Forinta, Dolar, Desetak i Cent.Ponekad bi se, sad ve visok i pustolovnijeg duha, mladi Vord usudio da sie u taj koloplet rasklimatanihkua, polomljenih greda, varljivih stepenika, isprepletanih balustrada, crnpurastih lica i neuvenih mirisa; krivudao bi od Junog kopna do June vode, istraujui dokove na kojima su se jo dodirivali mali zaliv i zvuni parobrodi, a onda se vraao na sever, po nioj ravni, du stovarita savisokim usiljenim krovovima, sagraenim 1816. godine, pa preko prostranog trga kod Velikog mosta na kojem i da-nas, na nekadanjim lukovima, vrsto stoji Trnica iz 1773. Na tome bi trgu zastao da se napoji omamljujuom krasotom stare varoi koja se uzdizala na strmom predgor-ju, ukraena svojim dordijanskim ukama i ovenanaogromnom novom kupolom crkve verske sekte Krien sa-jens4 kao to je London ovenan kupolom crkve svetog: Dablun stari panski zlatnik. Prim. prev.1 Soveren funta sterlinga od zlata, nazvana tako zbog vladareve * Krien sajens versko uenje i crkva zasnovani na teoriji da suPavla. Najvie je voleo da na to mesto stigne u kasno po-podne, kada iskoeno sunce optoi zlatom i Trnicu i vr-hove brda i zvonike pa baci ini na sanjalake, uz gat ukotvljene lae, kao to je zaaravalo i lae Providensa kada bi plovile za Indiju. Posmatrao bi taj prizor sve dok mu se od silnog zanosa ne bi zavrtelo u glavi a onda bi se u suton, na povratku kui, uzverao uz padinu pored stare bele crkve, penjao sve vie i vie uskim strmim stazama i gledao kako zlatni odsjaji izviruju iz siunih kockastih ili lepezastih prozora, visoko izdignutih iznad dvostrukog ste-penita sa neobinom ogradom od kovanog gvoa.U drugo doba dana, i u kasnijim godinama, udeo jeza jakim kontrastima; prvo bi etao po tronim kolonijal-nim etvrtima severozapadno od svog doma, dakle po kra-ju gde se brdo strmoglavljuje ka nioj uzviici Stempers Hila sve do njegovog geta i crnakih uderica zbijenih oko mesta sa kojeg su, pre Revolucije, kretala bostonska po-tanska kola; potom po ljupkom junjakom carstvu koje presecaju Dordcva i Vilijemsova ulica, pa ulice sa zvu-nim nazivima kao to su Mo i Blagonaklonost, na ijim su padinama ostala sauvana predivna imanja sa ostacima vrtova okruenim zidovima i strmim zelenim puteljcima u kojima sahnu nebrojene udesne uspomene. Ta vrljanja su, zajedno sa pomnim izuavanjima koja su ih pratila, mnogo doprinela njegovom ogromnom znanju i u njemu razvila vrsnog poznavaoca starina; i to ogromno znanje, koje je na kraju iz svesti arlsa Vorda izbrisalo ceo savre-meni svet, najbolje ilustruje mentalno tle na koje je one sudbonosne zime 19191920. godine palo seme da iz nje-ga iznikne tako udan i tako straan rod.Doktor Vilet je ubeen da je, sve do te zlosrene zimeu toku koje je dolo do prve promene, Vordova strast pre-ma starinama u potpunosti bila liena svake morbidnosti.Njega su groblja privlaila samo svojom skrovitou i isto-rijskom vrednou, i on u sebi nije nosio nita to bi moglo da lii na nasilje ili na divlji nagon. A onda je postepeno, prikriveno i podmuklo usledio, ini se, neobini nastavak genealokog trijumfa koji je Vord ispoljio prethodne godi-ne kada je, meu precima svoje majke, otkrio izvesnog dugovekog oveka po imenu Dozef Karven, koji je iz Sa-lema doao u Providens meseca marta 1692. godine i o kome se apatom prenosio itav niz potpuno neverovatnih i obespokojavajuih pria.Vordov ukunukundeda Velkam Poter oenio se1785. godine izvesnom Anom Tilinghast, kerkom Go-spode Ilajze, keri kapetana Dejmsa Tilinghasta", ali o Aninom ocu porodica nije sauvala ni jedan jedini spo-men. Kada je krajem 1918. godine iitavao izvorna grad-ska dokumenta u rukopisu, mladi genealog Vord je naiao na zabeleku o dozvoli za legalnu promenu prezimena na osnovu koje je 1772. godine izvesna gospoa llajza Kar-ven, udovica Dozefa Karvena, zajedno sa svojom sedmo-godinjom erkom Anom, ponovo uzela svoje devojako prezime Tilinghast; a to zbog toga to imja Soprunika Jejo publinom Osudeniju podvergnuto bi erez Priini etogo to obelodaneto bi posle smerti jevo a to stara po-dozrenija potverdi. B eto tolko ena jego voverena ne bi, svakogo Sojuza i v misli s Jim osvobodena"5. Taj doku-ment je izaao na videlo kada su se, pukim sluajem, odle-pila dva briljivo slepljena lista koja su oduvek, kako se i utvrdilo temeljnom proverom brojevima obeleenih stra-na, vaila kao jedan.arlsu Vordu je odmah bilo jasno da je otkrio dotad nepoznatog ukunukundedu. Otkrie ga je dvostruko uz-budilo zato to je ve bio nauo, a i proitao, nejasne alu-zije koje su se odnosile na tu linost o kojoj je ostalo sau-vano tako malo i to turih podataka, ako se izuzmu oni obelodanjeni tek u nae doba, pa mu se inilo da je kova-na itava zavera kako bi se ta linost izbrisala iz svih sea-nja. Povrh toga, ono to je izbilo na videlo bilo je tako neobino i izazovno da se ovek morao zapitati ta su to kolonijalni letopisci tako brino i istrajno pokuavali da prikriju i zaborave, ili je bar morao podozrevati da su raz-lozi za jedno takvo brisanje bili daleko znaajniji nego to se inilo.Pre toga se Vord zadovoljavao, u asovima dokolice, samo matanjem o starom Dozefu Karvenu; ali kada je otkrio da je i sam potekao od tog briljivo zabaurenog" osobenjaka, upustio se, na krajnje sistematian nain, u traganje za svim raspoloivim podacima o njemu. To uz-budljivo istraivanje donelo mu je najzad rezultate koji su premaivali i najsmelija oekivanja, jer su stara pisma, dnevnici i svenjevi neobjavljenih memoara, pronaeni napauinom obavijenim tavanima Providensa i na drugim mestima, sadravali mnoge pasuse koji, neophodni za ras-vetljavanje bolnih stvari, nisu zasluivali da budu uniteni. Jedno vano obavetenje pristiglo je ak iz dalekog Nju-jorka, gde je deo kolonijalne prepiske sa Rod Ajlenda po-hranjen u jednom muzeju. Meutim, onaj uistinu presu-dan predmet koji je, po miljenju doktora Vileta, prouzro-kovao Vordovu propast, sastojao se od svenja hartijakoji je, u avgustu 1919. godine, mladi pronaao iza zidnih ploa trone kue u Olni Kortu. I to je, jamano, otvorilo one mrane procepe ije je dno bilo dublje od ponora.Glava druga0 IZVESNOM PRETEI1 O IZVESNOM UASUiDozef Karven je, sudei po deliima legendi otelovljenih u svemu onom to je Vord uo i otkrio, bio jedan veoma neobian, zagonetan i neshvatljivo straan ovek. Iz Sale-ma je pobegao u Providens univerzalno utoite uda-ka, slobodnjaka i pobunjenika u trenutku kada se digla uzbuna zbog vradbina, pobegao iz straha da i njega ne optue kao volebnika zato to se u osami bavio tajanstve-nim hemijskim ili alhemijskim opitima. Taj tridcsetogodi-njak bledog, bezbojnog lica brzo je ispunio uslove potreb-ne nezavisnom itelju Providensa i kupio zemljite severno od imanja Gregorija Dekstcra, u podnoju ulice Olni. Ku-u je sagradio na Stempers Hilu, zapadno od Gradske uli-ce, na mestu koje je kasnije postalo Olni Kort; a onda je1761. godine, na istom zemljitu, podigao mnogo veu ku-u, i ona tu stoji i dan-danas.Elem, prva neobinost vezana za Dozefa Karvena bi-la je da on, inilo se, nikako ne stari, da izgleda isto onako kako je izgledao i kad je doao. Godinama se bavio po-morsko-trgovakim poslovima, ubirao pristaninu taksu za iskrcavanje tovara sa brodova na dokovima u blizini zato-na Maji End i pozamanim svotama pomagao da se pono-vo izgrade Veliki most 1713. godine i Samostalna parohi-jalna crkva na samom brdu; i sve je vreme imao izgledoveka izmeu trideset i trideset pet godina, izgled koji je teko opisati. Kako je iz decenije u deceniju njegova jedin-stvena mladolikost privlaila sve veu panju, Karven je tu injenicu uvek objanjavao izjavama da potie od do-brog soja i izdrljivih predaka i da vodi jednostavan ivot koji ne moe da ga iscrpe. Kako se jedna takva jednostav-nost mogla usaglasiti sa neobjanjivim dolascima i odlasci-ma tajanstvenog trgovca, i sa udnim svetlucanjima njego-vih prozora u gluvo doba noi, to varoanima ba i nijebilo sasvim jasno, pa bejahu vrlo skloni tome da njegovoj netaknutoj mladosti i dugovenosti pripiu i neke druge uzroke. Po miljenju veine, Karvenovoj mladolikosti um-nogome je doprinosilo neprekidno meanje i kuvanje he-mikalija. Naveliko su kolale glasine o udnovatim materi-jama koje je iz Londona i sa ostrvlja Karipskog mora do-vlaio na svojim laama ili nabavljao u Njujorku, Bostonu i Njuportu; a kada je u Providens doao stari doktor Da-bez Bauen i preko puta Velikog mosta otvorio apoteku sa znakom Jednoroga i Avana, bez prestanka se prialo o lekarijama, kiselinama i metalima koje je utljivi, uzdrani samotnik stalno kupovao i poruivao kod njega. Uvereni da Karven poseduje udesna i njima neznana medicinska znanja, bolesnici i paenici svih vrsta obraali su mu se za pomo; pa iako je on, inilo se, njihovu veru podsticao na neki neobavezan nain i uvek im davao udno obojene napitke, uoeno je vrlo brzo da su njegove usluge nesre-nicima retko bivale od koristi. Naposletku, kad je prote-klo vie od pedeset godina od dolaska ovog stranca u Pro-videns, a da itavo to razdoblje nije ostavilo ak ni petogo-dinju vidljivu promenu ni na njegovom licu ni na njego-vom telu, svet je poeo da apue sve zloslutnije i da mu sve ee ispunjava elju za izdvojenou koju je on odu-vek otvoreno ispoljavao.Privatna pisma i dnevnici iz tog perioda obelodanjujui mnoge druge razloge zbog kojih je Dozef Karven izazi-vao koliko divljenje toliko i strah, i na kraju bio izbegavan kao poast. Njegova strast prema grobljima, na kojima su ga viali u svako doba dana i noi i u svakoj prilici, bila je ozloglaena, iako niko nikad nije posvedoio da je na tim mestima uinio neto to bi se uistinu moglo nazvati skrnavljenjem. Karven je na drumu Potakit imao farmuna kojoj je najee iveo u toku leta i na koju je, jaui na konju, dolazio u razliite udne sate dana i noi. Na tom imanju su jedine vidljive sluge, koje su i obraivale zemlju i pazile kuu, bile jedan zlovoljan brani par Indi-janaca iz plemena Narangasit; mu mutav i obeleen ud-nim oiljcima i ena odbojnog lica, potekla iz meavineindijanske i crnake krvi. Prislonjena uz glavnu zgradu, nalazila se laboratorija u kojoj su vreni hemijski opiti. udni raznosai i nosai koji su pred sporednim vratanci-ma istovarali boce, vree i sanduke, razmenjivali su utiske o fantastinim staklencima, o loncima za topljenje i kuva-nje, o posudama za pretakanje i destilaciju i o velikim pe-ima koje su uspeli da zapaze u donjoj prostoriji punoj polica. I apatom su proricali da e utljivi haemiar" a pod tim su podrazumevali alkemiar vrlo brzo pronaikamen mudrosti. Najblii susedi te farme Fenerijevi. udaljeni od nje samo etvrt milje naveliko su irili jo udnije prie o najneverovatnijim zvucima koji, kako su uporno tvrdili, dopiru nou iz Karvenove kue. uju se krici i neprekidni urlici, govorili su oni; i nimalo im se nije dopadalo ogromno stado koje se tiskalo na panjaci-ma, jer toliki broj grla stoke uistinu nije bio potreban da bi se jedan usamljeni starac i dvoje Indijanaca snabdeli mesom, mlekom i vunom. A i vrsta stoke se, izgleda, me-njala iz sedmice u sedmicu, jer su nova stada neprekidno otkupljivana od stoara iz Kingstauna. Pored toga, i velika kamena sporedna zgrada, koja je umesto prozora imala visoke uske proreze, delovala je odvratno i sablanjivo. Dokoliari okupljeni oko Velikog mosta svata su raz-glabali o Karvenovoj gradskoj kui u Olni Kortu; ne toliko 0 onoj lepoj i novoj, sagraenoj tek 1765, kada je njen vlasnik morao imati blizu sto godina, koliko o onoj prvoj, niskoj graevini, sa potkrovljem koje nije imalo prozore i ije su ivice bile od indre, jer je Karven tu drvenu grau sa velikom predostronou spalio im je kua sruena.Istini za volju, u njoj je bilo manje tajnovitosti; ali, svetlost u gluvo doba noi, zagonetnost dvojice crnpurastih strana-ca koji su predstavljali i jedinu muku poslugu, gnusobno, nerazgovetno mumlanje nepojamno stare domaice Fran-cuskinje, ogromne koliine hrane to su se unosile u kuu u kojoj su ivele samo etiri osobe, kakvoa ili boja poje-dinih glasova koji su se, u priguenom razgovoru, esto mogli uti u razno doba noi sve je to, povezano sa onim to se ve znalo o farmi u Potakitu, bilo sasvim do-voljno da i ovo mesto izae na rdav glas.O Karvenovom domu se pripovedalo i u viim, oda-branim krugovima, jer kako se doljak postepeno uvlaio u crkvu i sve ee uestvovao u promenama u ivotu va-roi, tako je, prirodno, postepeno upoznavao i ljude iz vi-eg stalea, za;ije je drutvo i razgovor bio dobro pri-premljen i spreman da u njima uiva. Znalo se da Dozef Karven potie iz ugledne porodice, jer Karvenove ili Ker-venove iz Salema u Novoj Engleskoj nije trebalo predstav-ljati. Ispostavilo se da je Dozef Karven u najranijoj, mlado-sti mnogo putovao, da je izvesno vreme iveb u Engleskoj 1 da je bar dvaput due boravio na Dalekom istoku; a njegov govor i nain izraavanja su, kad bi blagoizvoleoda se njima slui, odavali uenog i visoko obrazovanog Engleza. On lino, meutim, iz nekih samo njemu pozna-tih razloga, nije mario za drutvo. Iako retkog posetioca nikad nije obeshrabrivao, uvek je oko sebe podizao takav zid uzdranosti da je malo ko uspevao da smisli ta bi mu mogao rei a da ne zvui budalasto.I u njegovoj zagonetnoj, zluradoj oholosti nazirao se izvestan prezir, kao da su mu sva ljudska bia postala do-sadna i glupa zato to se on kree meu neobinijim i ja-im entitetima. Kada je doktor ekli. iz Bostona, doao 1738. godine na poloaj glavnog rektora Kraljeve crkve, pourio je da poseti onoga o kome je toliko sluao; ali iz kue je izaao vrlo brzo zbog nekih zlokobnih nagovetaja koje je osetio u izlaganju svog domaina. arls Vord je rekao ocu, dok su jedne zimske veeri razgovarali o Kar-venu, da bi silno eleo da zna ta je tajanstveni starac is-priao uenom sveteniku, jer svi hroniari navode da je doktor ekli odluno odbijao da ponovi i jednu re od onoga to je uo. Taj estiti ovek bio je potpuno prenera-en i uvek je, kad god bi se pomenuo Karven. naoigled prisutnih gubio onu ivahnu graansku uglaenost po ko-joj je bio nadaleko uven.Jo je nedvosmisleniji bio razlog zbog kojeg je drugi ovek od ukusa i dobrog drutvenog vaspitanja izbegavao oholog samotnika. Gospodin Don Merit. stariji i otmen Englez sa izrazitim sklonostima ka knjievnosti i nauci, doao je iz Njuporta u varo koja je tako brzo sticala ugled i podigao letnjikovac na mestu zvanom Vrat na kome se danas uzdiu najvelelepnije palate. Don Merit je iveo u visokom stilu i u velikoj udobnosti, imao prve koije i prve livrejisane sluge u varoi, i silno se ponosio svojim telesko-pom, svojim mikroskopom i svojorn odabranom bibliote-kom engleskih i latinskih knjiga. uvi da je Karven vla-snik najbolje biblioteke u Providensu, gospodin Merit muje odmah otiao u posetu i bio primljen mnogo srdanije nego veina prethodnih posetilaca. Divljenje to ga je sa dubokom iskrenou iskazao prema prostranim, prepunim policama na kojma su pored grkih, latinskih i engleskih klasika stajale gomile filozofskih, matematikih i naunih knjiga, ukljuujui dela Paracelzusa. Agrikole, Van Hel-monta, Silvijusa, Glaubera, Bojla. Berhavea. Bekera iStala, podstaklo je Karvena da svome gostu predloi pose-tu farmi u Potakitu. iako do tada tamo nikoga nikad nije odveo, pa se njih dvojica odmah odvezoe koijama go-spodina Merita.Gospodin Merit je uvek bio spreman da prizna da utoj seoskoj kui uistinu nije video nita strano, ali je tvr-dio da su naslovi knjiga posebnih izdanja posveenih magi-ji, vradbinama, alhemiji i teologiji, koje je Karven drao u prednjoj sobi, bili ve sami po sebi dovoljni da ga ispune dugotrajnim gnuanjem. Toj predrasudi je, moda, dopri-neo i izraz lica koji je imao domain dok je gostu pokazi-vao sve te knjige. Neobina zbirka, pored gomile dela pro-senih vrednosti na kojima gospodin Merit i nije preterano zavideo njihovom vlasniku, obuhvatala je gotovo sve ka-baliste, demonologe i vraeve koji su bili poznati svetu; bejae to uistinu prava riznica u okviru mranih i sumnji-vih oblasti alhemije i astrologije. Hermes Trismegistus u Menardovom izdanju, Turba Philosopharum, Geberovo delo Liber Investi Gatonis, pa Klju mudrosti, kabalistiki ohar, kompleti Albertus Magnus, Ars Magna et UltimaRejmonda Lalija u Zecnerovom izdanju, Thesaurus Che~ micus Rodera Bekona, Fladov Clavis Atchimiae, Tritemi-jusov rukopis De Lapide Philosophico sve je bilo tu. Srednjovekovni hebrejski i arapski pisci bili su zastupljeni u velikom broju, a gospodin Merit preblede kao krpa kada je, skinuvi sa gornje police predivno opremljenu knjigu sa upadljivom nalepnicom Qanoon-e Islam, shvatio da u rukama dri zabranjeno delo Necronomicon ludog arap-skog pisca Abdule Alhazreda o kome je nekoliko godina ranije u potaji sluao neopisive udovinosti, jer su nekako ba u to vreme u jednome udnom ribarskom seocetu, Kingsportu kod zaliva Masausets, razoblieni neuveni, grozomorni obredi.Najudnije je, meutim, bilo to to je estiti gospodin priznao da ga je, neshvatljivo, najvie uplaila jedna goto-vo beznaajna pojedinost. Na ogromnom stolu od maha-gonija leao je, okrenut naopake, potpuno pohaban i vrlo redak primerak Borelusove knjige, sa mnogim zagonetnim belekama na margini i izmeu redova, ispisanim Karve-novom rukom. Knjiga je bila otvorena negde na polovini; i tu je veoma debelim i nervoznim potezima pera, ispod redova mistinih slova gotice, jedan odcljak bio obeleen tako upadljivo da gost naprosto nije odolco elji da vidi o emu je re. Da li mu je panju privukla priroda obelee-nog mesta ili grozniava nezgrapnost poteza pera kojimasu ti redovi bili podvueni, to ni sam gospodin Merit nije mogao da kae; ali, neto ga je u tom spletu silno kosnulo i na neki udan nain duboko uznemirilo. 1 toga se pasusa seao do kraja ivota; prepisao ga je iz seanja u svoj dnevnik i jednom ak pokuao da ga izrecituje prisnom prijatelju, doktoru Cekliju, a onda odustao od te namerc videvi do koje su mere ve prve rei teksta uzbudile ue-nog i uglaenog pastora. Pasus je glasio:Sutastvenije ivotinjskije Soli mogue jeste tako pri-premiti i ouvati da svaki umstveni i vetini vian elovjek moe u sobstvenoj sobi za rad imati vasceli Nojev koveg i prizivati po volji istoje Obliije ivotinje iz Praha Njezi-na. Metodom sovsem slinijem i Filozof mogao bi, ne slu-ei se vradbinama zloinakijem, Obliije svakogo svoje-go Pretka iz Sutastvenijeh Soli Ljudskoga Praha prizvatiu koje telo Jego pretvoreno bi."Ipak, najstranije prie o Dozef u Karvenu mrmljale su se u blizini dokova, du junog dela Gradske ulice.Mornari su sujeverni ljudi, pa su na laama kojima su pre-vozili beskonane koliine ruma i robova, na alupama sa melasom, na gusarskim brodovima i na velikim jedrenjaci-ma sa dve katarke koji su pripadali trgovcima i kapetani-ma porodica Braun, Kroford i Tilinghast pribegavaliudnim znakovima zatite im bi ugledali vitku, varljivo mladalaku figuru oveka sa utom kosom i blago povije-nim ramenima kako ulazi u Karvenova skladita u Dablun ulici ili razgovara sa kapetanima i nadzornicima tovara na dugakom keju, gde su Karvenove lae, uvek nemirne, leale ukotvljene ili pak neumorno uplovljavale u luku i isplovljavale iz nje. Karvenovi kapetani i inovnici mrzeli su svoga gazdu i bojali ga se, a svi njegovi mornari bili su melezi, olo sa Martinika, iz Havane ili iz Por Roajala.Brzina kojom su se jedni mornari zamenjivali drugima bu-dila je, u izvesnom smislu, najjai i najodreeniji strah ko-jim je starac mladalakog izgleda bio okruen. im bi neki od Karvenovih brodova pristao u luku, posada bi dobijala slobodan izlaz u grad, a neki mornari i nalog da obave odreene nabavke i izvre ove ili one porudbine; a kadabi se posada ponovo nala na okupu, bilo je gotovo sigur-no da e u grupi nedostajati jedan ovek ili vie ljudi. i-njenica da je najvei broj porudbina i nabavki bio vezan za farmu na putu Potakit i da je vrlo mali broj mornara vien u povratku sa tog mesta dobijala je sve vei znaaji nije se zaboravljala; zato je, vremenom, Dozefu Karvenu bivalo sve tee da zadri svoje tako udno odabrano brod-sko osoblje. Na kraju su mnogi mornari naputali posao im bi uli glasine koje su kolale o brodovima ukotvljenim u Providensu, pa je za tajanstvenog trgovca nastojanje da begunce zameni novim mornarima sa Kariba predstavljalo sve vei i sve tei problem.Ve 1760. godine bio je Dozef Karven odbaen o-vek, osumnjien za mutne, grozovite radnje i za savezni-tvo sa demonima koji su ljudima izgledali jo gnusobniji i jo opasniji zato to ih nisu mogli ni imenovati, ni razu-meti, i to se ak ni njihovo postojanje niim nije moglo dokazati. Poslednja kap prepunila je au kada se 1758. godine proneo glas o nestanku izvesnog broja vojnika: u martu i aprilu te godine, pripadnici dva kraljeva puka na putu za Novu Francusku bili su, izvesno vreme, smeteni uProvidensu, ali je pri odlasku ustanovljeno da broj nestalih vojnika znatno prevazilazi uobiajni proek dezertera. Glasi-ne su se zasnivale na injenici da su Dozefa Karvena vrlo-esto viali u razgovoru sa strancima u crvenim injelima;a kako je broj nestalih vojnika neprekidno rastao* ljudi se prisetie da su se sline^ udne pojave javljale i meu Kar-venovim pomorcima. ta bi se dogodilo da pukovi nisu dobili nareenje za pokret, to uistinu niko ne moe da kae.U meuvremenu su se ovozemaljski poslovi zagonet-nog trgovca razvijali sa velikim uspehom. Karven je drao monopol u gradskom trgovanju salitrom, crnim biberom i cimetom i sa lakoom je gotovo sve pomorsko-trgovake firme, osim Braunove, pridobio za uee u uvozu mesin-ganih predmeta, indiga, pamuka, vunenih tkanina, soli, brodskog pribora, gvozda, hartije i engleske robe svih vrsta. Duandije kakve su bili Dejms Grin, iji je duan u ipsajdu nosio natpis Kod slona", Raselovi sa znakomZlatnog orla na drugoj strani mosta, ili Klark i Najtingejl,ija je radnja nedaleko od Nove kafane nosila znak Tiga-nja i Ribe, zavisile su skoro u potpunosti od njega u odno-su na robu koju su prodavali. A poslovni dogovori sa me-snim destilatorima alkohola, sa mlekarima i stoarima iz indijanskog plemena Narangasit, kao i sa njuportskim vo-skarima, doprineli su tome da Karven postane jedan od najveih izvoznika Kolonije.Iako ozloglaen i tako rei iskljuen iz zajednice, onje u svakoj prilici usrdno ispunjavao svoje graanske du-nosti. Kada je Kolonijalno zdanje izgorelo do temelja, upi-sao je, kao svoj doprinos, zamanu svotu novca i tako je,zahvaljujui tom zajmu, 1761. godine sagraeno novo zda-nje od opeka da bi i dan-danas stajalo na elu kua u sta-roj glavnoj ulici. Te iste godine pomogao je da se, posleuvene oktobarske oluje, ponovo izgradi Veliki most. Na-doknadio je bezbroj knjiga Narodnoj biblioteci kada je njena riznica izgorela u poaru koji je zahvatio Kolonijal-no zdanje i dao ogroman prilog kupovinom obveznica zaj-ma pomou kojeg su blatnjavo etalite i izrovana Gradska ulica bili poploani oblutkom, sa peakom stazom po sre-dini. Nekako u isto vreme, sagradio je jednostavnu ali sjaj-nu novu kuu sa portalom koji je predstavljao pravi tri-jumf rezbarstva. A kada su se privrenici Vajtfildove sekte kalvinistikih metodista 1743. godine izdvojili iz brdske cr-kve doktora Kotona i osnovali, na drugoj strani mosta, Crkvu akona Snoua, Karven je otiao sa njima, premdaje njegov ar brzo utihnuo a prisustvo u crkvi bivalo sve rede i rede. Uprkos tome, nastavio je da neguje pobo-nost, kao da je njome eleo da odagna senku koja ga je bila prognala u izolaciju i koja bi ako budno ne pazi na nju, ubrzo mogla da ugrozi velike poslovne uspehe.Izgled tog udnog, bledog i bezbojnog oveka, ak ni sredovenog a izvesno ipak starog itav jedan vek, koji je konano nastojao da se izbavi iz oblaka straha i mrnje suvie nejasnih da bi se mogli savladati i analizirati, bio je, u isti mah, i patetian i dramatian i gnusan. Ali, mo bogatstva i spoljnih gestova dovoljno je velika, tako da je mogla unekoliko da ublai neskrivenu odvratnost koju je sredina ispoljavala prema njemu; a do te male promene dolo je kada su njegovi mornari naglo prestali da ieza-vaju. Pored toga, Karven je sad oigledno obilazio groblja u velikoj tajnosti i sa pootrenom opreznou. jer ga nika-da vie na njima nisu viali, pa su ak i glasine o neobinim zvucima i raznim ujdurmama na njegovoj farmi u Potakitu dobile manje razmere. Meutim, koliina hrane koju je troio bila je i dalje neprirodno velika i zamena jedne vrste stoke drugom i dalje neprirodno esta. Uprkos tome, svedo naih dana kada je arls Vord u biblioteci ipli prona-ao Karvenove knjigovodstvene izvetaje i raune, nikomeivom nije palo na pamet osim, moda, jednom ogore-nom momku da napravi jezivo uporeenje izmeu veli-kog broja crnaca koje je tokom 1766. godine uvozio iz Gvineje i obespokojavajue malog broja onih za koje je ispostavio uredne raune trgovcima robija kod Velikog mosta i plantaerima u pokrajini Narangasit. Ne treba, da-kle, nimalo sumnjati u to da su prepredenost i dovitljivost ovoga gnusnog oveka postajale gotovo natprirodne im bi se nametnula potreba da se njima slui.Naravno, i dejstvo tih zakasnelih napora da se neke stvari isprave bilo je, neminovno, slabano. Karvena su i dalje svi izbegavali, i niko nije imao u njega poverenja; sama injenica da je u tako dubokoj starosti ostao mlado-lik bila je dovoljan razlog za takav stav. Najzad je i onuvideo da e njegovo veliko bogatstvo kad-tad poeti da se krnji; sloena ispitivanja i tajanstveni opiti, bez obzira na to u emu su se sastojali i zbog ega su se vrili, zahte-vali su bez sumnje ogromna ulaganja; a kako bi ga prome-na sredine liila trgovakih prednosti koje je uspeo da stekne u Providensu, nije mu ilo u raun da u tom asu zapoinje novi ivot u nekome drugom kraju. Razum mu je nalagao da popravi svoje odnose sa iteljima Providensa i da svojim prisustvom vie ne izaziva optu atmosferu ne-lagodnosti i ogorenja, prekid razgovora i providne izgo-vore zbog poruivanja robe kod drugih trgovaca. I njegovi inovnici, svedeni na jadnu i bespomonu grupicu onih ko-je vie niko ne bi primio u slubu, zadavali su mu velike brige; a pomorce, kapetane i njihove pomonike uspevao je da zadri samo zahvaljujui lukavstvu pomou kojeg je nad njima sticao izvesnu nadmo hipotekom, nekom pismenom obavezom, nekom priznanicom ili, pak, obave-tenjem koje bi, obelodanjeno i razglaeno, moglo da ugrozi i njihovo blagostanje i njihov ugled. Hroniari su sa strahopotovanjem zapisivali da Karven u mnogim slu-ajevima ima gotovo volebnu mo u otkrivanju porodi-nih tajni i da se njima slui u vrlo sumnjive i krajnje mra-ne svrhe. U toku poslednjih pet godina svog ivota mogao je, ini se, do nekih podataka, koje je tako hitro i umeno umeo da iskoristi za svoje ciljeve, doi samo kroz neposre-dan razgovor sa odavno mrtvim osobama.Ba u to vreme, prepredeni uenjak pribegao je i po-slednjem oajnikom pokuaju da povrati poloaj i ugled u zajednici. Do tada nepopravljiv samotnjak, neoekivano je odluio da sklopi probitaan brak i za nevestu odabere mladu gospu iji e porodini ugled spreiti njegovo igo-sanje i skinuti sumnju sa njegovog doma. A moda su ga na brak navodili i neki drugi, dublji razlozi, koji su bili toliko izvan znane kosmike sfere da su se mogli nazreti tek u hartijama pronaenim sto pedeset godina posle nje-gove smrti, premda se prava istina nikada nee saznati. Karven je, razume se, bio savreno svestan toga da bi sva-ki njegov pokuaj udvaranja na uobiajen nain naiao nauas i gnev, pa je zato buduu izabranicu poeo da trai u krugu onih roditelja na koje je mogao da izvri pritisak.Ali, ispostavilo se da, s obzirom na njegove vrlo visoke i neobine zahteve u pogledu lepote, obrazovanja, miraza i drutvenog ugleda, takvu devojku ba i nije lako nai. Na-posletku se njegovo traganje i procenjivanje svelo na naj-ui izbor: na gazdinstvo jednog od njegovih najboljih i naj-starijih pomorskih kapetana; izbor je pao na udovca otme-na porekla, neokaljane asti, koji se zvao uti Tilinghasti ija je jedinica Ilajza ispunjavala sve uslove, osim izgleda da postane bogata naslednica. Kapetan Tilinghast je, ko zna zato, bio u Karvenovoj vlasti; i pristao je na taj bogo-hulni brak posle jednog uasnog razgovora voenog u e-tiri oka u kapetanovoj kui u obliku kupole na brdu Pauer Lejn.Ilajza Tilinghast je, u to vreme, imala osamnaest godi-na i bila odgajena gospodski u onoj meri u kojoj su todozvoljavale sve nepovoljnije novane prilike njenog oca. Pohaala je kolu Stivena Deksona preko puta etalita, ali je najvie nauila od svoje majke koja je 1757. godine umrla od boginja i koja je svoju jedinicu priljeno upuiva-la u sve vetine i u sve tajne ivota gospodskog domain-stva. Jedan Ilajzin vez, koji je izradila u devetoj godini, visi i dan-danas na zidu Istorijskog udruenja Rod Ajlen-da. Ona je, posle majine smrti, vodila celu kuu uz po-mo samo jedne stare crnkinje. Njena rasprava sa ocem u vezi sa Karvenovom prosidbom morala je uistinu biti vrlo muna, ali nigde nije zapisana. Izvesno je samo to da je Ilajzina veridba sa mladim Ezrom Vedenom, drugim po-monikom kapetana na Krofordovom potanskom broduEnterprise iznenada raskinuta i da se devojka 7. marta1763. godine venala sa Dozefom Karvenom u baptisti-koj crkvi, u prisustvu najuglednijeg skupa kojim se grad mogao diiti; obred venanja obavio je mladi Semjuel Vin-son. U listu Gazette objavljena je, o ovom dogaaju, krat-ka vest, a u veini primeraka koji su se sauvali do danas, ta vest je ili iseena ili iscepana. arls Vord je, posle upor-nog i dugotrajnog traganja po arhivi jednoga privatnog ko-lekcionara, pronaao jedan jedini kompletan primerak tih novina i sa uivanjem uoio besmislenu uglaenost jezika i naina izraavanja:,,U veer, prolog ponedeonika. G. Dozef Karven. iz ove varoi. Trgovac po zanimanju, venao se sa g-icom llajzom Tilinghast. kerkom Kapetana u-tija Tilinghasta, mladom damom ije su izvesne Oso-bine za svaku Pohvalu to mnogo doprinose lepoti njene Osobe, jer e zajedno ukrasiti supruniko sta-nje i ovekoveiti Blaenstvo ovog braka."Zbirka pisama Derfi Arnold, koju je arls Vord. uoi prvog napada ludila, pronaao u privatnoj kolekcijiMelvila F. Potersa iz Dordove ulice, a u kojima su opi-sani i ovaj i prethodni period, baca jasnu svetlost na sra-motu i uvredu koju je taj neprikladni brak naneo Provi-densu. Ali kako se drutveni uticaj Tilinghastovih nikako nije mogao porei. Dozef Karven je ipak doiveo to da mu u kuu dolaze linosti koje ni u snu ne bi nagnao da preu prag njegovog doma. Njega, naravno, ni sada sre-dina nije prihvatala u potpunosti a njegova nevesta je, prema optem shvatanju, bila paenica u toj silom namet-nutoj pekulaciji, ali je ovaj brak, u svakom sluaju, une-koliko odloio unitenje konanim igosanjem. Nain na koji se udni mladoenja ophodio prema svojoj eni izne-nadio je i nju i zajednicu, jer Dozef je Ilajzi ukazivao izuzetnu panju i beskrajnu ljubaznost. Nova kua u Olni Kortu bila je sada osloboena svih obespokojavajuih po-java i Karven je, prerjida je esto odsustvovao i vreme provodio na farmi u Potakitu koju njegova ena nijednom nije posetila, vie nego ikad u svom dugogodinjem ivlje-nju u Providensu liio na normalnog graanina. Samo je jedna osoba ostala u otvorenom neprijateljstvu i nepomir-ljivom sukobu sa njim mladi brodski oficir ija je verid-ba sa Ilajzom Tilinghast bila tako naglo raskinuta. Ezra Veden se javno zaklinjao na osvetu i sada je, iako po prirodi miran, blag i nean, gajio sve jau mrnju i nepo-pustljivu osvetoljubivost koje nisu predskazivale nita do-bro muu-uzurpatoru.Sedmog maja 1765. godine roena je Karvenova jedi-na ki Ana. Krstio ju je preasni Don Grejvs iz Kraljeve crkve, kojoj su neposredno posle venanja prili i mu i ena i na taj nain uinili ustupak jedno drugom, s obzi-rom da je, do tada, jedno pripadalo kongregacijskoj a drugo baptistikoj crkvi. Vest o Aninom roenju je, kao i vest o venanju obavljenom dve godine ranije, bila is-trgnuta iz veine primeraka crkvenih i gradskih anala; arls Vord je uz najvee tekoe obe zabeleke pronaao tek kad je otkrio svoje srodstvo sa udovicom koja je pro-menila prezime; iz tih otkria poteklo je ono grozniavo interesovanje koje je mladog Vorda i odvela vrhuncu,u ludilo. Krtenicu je, uistinu, pronaao na vrlo neobian nain: prepiskom sa naslednicima privrenog doktora Grejvsa koji je, naputajui sveteniku slubu posle izbi-janja Revolucije, poneo sa sobom komplet kopija svih do-kumenata. A Vord se dosetio da se obrati tom izvoru obavetenja zato to je ve tada znao da je njegova pra-pra-prababa Ana Tilinghast Poter bila lan Episkopske cr-kve.Ubrzo posle roenja svoje keri, dogaaja kome se,kako je izgledalo, obradovao sa arom koji se nikako nije uklapao u njegovu uobiajnu hladnou i odbojnost, Kar-ven je odluio da pozira za portret. Taj rad je poverio vrlo darovitom kotlananinu Alegzanderu koji je u to vreme iveo u Njuportu a kasnije postao uven kao prvi uitelj Gilberta Stjuarta. Slikareva kiica je, kau, verno doarala Dozefa Karvena na slici koja e ostati na zidu biblioteke u kui u Olni Kortu, ali nijedan od dva stara dnevnika u kojima se pominje ovaj portret ne nagoveta-va ta se sa tom slikom zbilo kasnije i gde je ona mogla da bude premetena. U tom je periodu nastrani uenjakispoljavao znake neuobiajne zamiljenosti i sve slobodno vreme provodio na farmi u Potakitu. Po svemu izgleda, a tako se i tvrdi, da se nalazio u stanju velikog a prikrive-nog uzbuenja, izuzetne napetosti ili uasne nedoumice: kao da oekuje neki fenomenalni dogaaj, kao da je na tragu nekoga udesnog otkria. Hernija ili alhemija su, ini se, igrale u svemu tome veliku ulogu, jer je on iz kue preneo na farmu gotovo sve svoje knjige posveene tim oblastima.Karven je, meutim, i dalje izigravao privrenog su-graanina, spremnog da u svakom trenutku izvri svoje graanske dunosti i u svakoj prilici podravao voe ka-kve su bili Stiven Hopkins, Dozef Braun i Bendamin Vest u svim njihovim nastojanjima da kulturu varoi uz-dignu na vii nivo, budui da je u to vreme taj nivo bio daleko nii nego u Njuportu, naroito u odnosu na svet lepih umetnosti. Pomogao je Danijelu Denkinsu da 1763. godine otvori knjiaru i od toga dana bio njegova najboljamuterija, a stalnu novanu potporu je pruao i prezadu-enom Ustu Gazette koji je svake srede izlazio sa znakom olienim u Sekspirovoj glavi. U politici je svesrdno podr-avao guvernera Hopkinsa u borbi protiv Vordove stranke ije je glavno uporite bilo u Njuportu, a njegov uistinu uzbudljiv govor u Heers Holu 1765. godine protiv odvaja-nja Severnog Providensa u poseban, nezavisan grad sa pravom glasa u Zakonodavnoj skuptini, doprineo je vie od svega drugog da se predrasude nagomilane protiv njega unekoliko ublae. Jedino se Ezra Veden, koji ga nije ispu-tao iz vida, cinino smekao na tu silnu spoljnu aktivnost; i otvoreno se kleo da je sve to samo maska iza koje se krije besramno, nezakonito trgovanje najcrnjim Tartaruso-vim bezdanima. Osvetoljubivi momak je sistematino prouavao i tog oveka i njegove postupke, kad god bi se nalazio u gradu i u luci u kojoj bi itave noi provodio kraj ukotvljenih brodova, u malom i uvek spremnom ribar-skom amcu; a im bi ugledao svetlost u Karvenovim skla-ditima, neumorno bi pratio trgovev veliki amac koji se, s vremena na vreme, neujno iskradao iz luke i plovio kroz zaliv. Ezra Veden je, kad god je to bilo mogue, budno motrio i na farmu u Potakitu, gde su ga, jednom prilikom, gadno izujedali psi koje je na njega napujdao stari indijanski brani par.2U jesen 1770. godine, Veden je shvatio da se neto naglo menja i privlai panju radoznalih ^varoana. Karven je kao kakav pohabani ogrta zbacio sa lica izraz neizvesno-sti, napetosti i iekivanja i zamenio ga izrazom ravo pri-krivenog, pobedonosnog zanosa. Bilo mu je, oigledno, teko da se obuzda i ne obelodani ono to je pronaao, saznao ili postigao; ali potreba za tajnovitou nadjaala je elju da svoja radovanja podeli sa drugima, jer nikada nikom nije ponudio nikakvo objanjenje. I upravo je posle ove promene koja se, po svemu sudei, zbila jo poetkom jula, zlokobni uenjak poeo da zaprepauje ljude nago-vetajima da poseduje ona obavetenja koja su samo nji-hovi davno mrtvi preci mogli da mu prue i saopte.Ali, ova promena ni u kom sluaju nije oznaila i pre-stanak Karvenovih potajnih, grozniavih delatnosti. One su se, naprotiv, poveavale iz dana u dan, tako da su nje-gove pomorsko-trgovake poslove sve vie preuzimali i obavljah kapetani koje je sad drao u svojoj vlasti spona-ma straha isto toliko jakih koliko je jak bio i strah od bankrotstva. Karven je bio potpuno digao ruke od trgova-nja robljem, tvrdei da je dobit od toga posla sve manja.Svaki slobodan trenutak provodio je na farmi u Potakitu, premda se, s vremena na vreme, mogao uti i pokoji glas o njegovom prisustvu na mestima koja su se, iako ba ne u neposrednoj blizini, ipak nalazila u okolini nekog grob-lja, pa su se ljudi skloni razmiljanju pitali da li je uistinudolo do promene u navikama starog trgovca. Ezra Veden je, iako su periodi uhoenja nuno bili kratki i povremeni zbog njegovih estih odlazaka na due plovidbe, nosio u sebi onu osvetniku upornost koja je nedostajala veini praktinih graana i farmera, i zato je Karvenove delatno-sti podvrgavao ispitivanju kakvom do tada nisu bile pod-vrgnute.Mnogi neuobiajeni manevri brodova udnog trgovca primani su zdravo za gotovo iz prostog razloga to su vre-mena bila burna a svaki kolonista vrsto reen da se su-protstavi odredbama uvenog Zakona o eeru koji je spu-tavao slobodnu trgovinu. Krijumarenje i izvrdavanje pro-pisa bili su pravilo u zalivu Naragansit, a nona iskrcava-nja tovara zabranjene robe najobinija, svakodnevna poja-va. Ali Veden se, poto je iz noi u no pratio dereglije i manje alupe koje su se pod njegovim budnim okom iskra-dale sa dokova u Gradskoj ulici gde su se nalazila Karve-nova skladita, brzo uverio da zlokobni podvaladija ne radi sve to samo zato da bi izbegao' naoruane brodove Njegovog velianstva. Pre promene do koje je dolo 1766. godine, njegovi veliki amci bili su uglavnom puni okova-nih crnaca koji su prevoeni preko Zaliva i iskrcavani na nekim mranim mestima du obale, severno od Potakita,a odatle vueni uz okomitu liticu, preko kopna dovoeni na Karvenovu farmu i tu zatvarani u veliku sporednu ka-menu zgradu koja je, umesto prozora, imala samo uske proreze. Posle velike promene, izmenjen je celokupni pro-gram. Istoga je asa obustavljen uvoz robova, a izvesno vreme izostale su i ponone plovidbe zalivom. A onda je, u prolee 1767. godine, Karven primenio novu taktiku.Dereglije su se ponovo iskradale sa crnih, tihih dokova, ali su sada kroz zaliv plovile samo do izvesnog mesta, sa-mo do rta Nankit, tu se sretale sa udnim brodovima raz-liitih vrsta i veliina i od njih preuzimale tajanstveni to-var. Karvenovi mornari bi onda taj tovar iskrcali na obalu, preko kopna ga prebacili na farmu i tamo ga ubacili u istu zagonetnu kamenu zgradu u koju je ranije smetano crna-ko roblje. Ovaj tovar se, gotovo u celosti, sastojao od ku-tija i duguljastih, pravougaonih, vrlo tekih sanduka koji su podseali na mrtvake kovege.Kad god bi se naao u providensu, Veden bi iz noiu no, iz potaje, osmatrao farmu; sa osmatranice bi odsu-stvovao samo kada bi tle pokrio sneg koji je izdajniki otkrivao sve tragove, svaki otisak stopala. Ponekad bi seak i u to zimsko vreme, idui drumom ili prelazei preko zaleene reke, prikradao to je mogao blie uasavajuem mestu da bi video kakve su tragove ostavili oni koji su tim putem proli pre njega. Uvidevi da se ta bdenja ponekad kose sa dunostima pomorca, Veden je unajmio drugaraiz krme Eliejzera Smita i njemu poverio zadatak da u njegovom odsustvu osmatra zlokobnu farmu. Sada su njih dvojica, neosporno, mogla da pokrenu itavu lavinu neo-binih glasina a to nisu uinili samo zato to su znali da bi time upozorili divlja koju su gonili i upropastili lov. Hteli su da saznaju neto odreeno pa da onda stupe u dejstvo. A ono to su saznali moralo je biti uistinu porazno, jer je arls Vord nekoliko puta rekao svojim roditeljima da bes-krajno ali to je Veden kasnije spalio svoje belenice. Sve to se moe rei o njihovim otkriima zasniva se na onom to je Eliejzer Smit ukratko zabeleio u svom ne ba mno-go razumljivom dnevniku a to su drugi hroniari i pismo-pisci stidljivo ponavljali na osnovu izjava koje su dve uho-de dale na kraju: farma u Potakitu bila je samo spoljni omota sveobuhvatne, gnusne, pogibeljne opasnosti, po nameri i dosegu tako duboke, neshvatljive i neopipljiveda se mogla jedva nazreti ali nikako i pojmiti.Dolo se do zakljuka da su Veden i Smit bili ubedeni da se ispod farme nalazi niz tunela i katakombi i da u njima, pored starog Indijanca i njegove ene, boravi i ve-liki broj nepoznatih osoba. Kua je bila stara graevina iz sredine sedamnaestog veka, sa usiljenim vrhom, sa ogrom-nim dimnjakom i sa nekoliko kula, a prozori u obliku romba imali su reetke; laboratorija se nalazila u zgradi koja se, u izvesnom smislu, naslanjala na kuu i bila okre-nuta severu, i na toj se strani krov sputao gotovo do sa-mog tla. Ta zgrada je stajala izdvojena od ostalih; a ipak je, sudei po razliitim glasovima koji su se u njoj mogli uti u najneobinije sate dana i noi, morala biti povezana sa drugim zgradama tajnim podzemnim prolazima. Ti gla-sovi su, pre 1766. godine, bili as sumanuto mrmljanje, as crnaki apat a as mahniti krici, praeni neobinim pojanjem ili bajanjem. Posle te godine, dobili su jo neo-biniji i jo uasniji vid, jer sada je to bila itava skala zvukova: mrmorenje kao izraz tupog povinovanja, tutnja-va kao izraz pregovaranja, cviljenje kao izraz preklinjanja, dahtanje kao izraz ozlojeenosti i uzvici kao izraz prote-sta. Glasovi su, izgledalo je, govorili razliitim jezicima ukojima se Karven dobro snalazio, jer se njegov hrapavi glas lako mogao prepoznati kako odgovara, prekoreva, pre ti.vinilo se, dakle, da u kui ivi vie osoba: Karven,neki zatvorenici i straari tih zatvorenika. Iz nje su dopira-li glasovi koje ni Veden ni Smit nikada do tada nisu uli, iako su dobro poznavali svetske luke, ali su dopirali i oni koje su bez napora mogli da prepoznaju kao glasove koji govore na ovom ili onom stranom jeziku. Razgovor je uvek liio na katehizam: Karven je, inilo se, iznuivao obavetenja od uasnutih ili pobunjenih zatvorenika. Veden je u svoju belenicu, od rei do rei. unosio odlomke razgovora koje je prislukivao, jer su se engleski, francuski i panski, a on je znao sva tri jezika, esto upo-trebljavali; ali, belenice je spalio, nita se nije sauvalo.Ostala je zapisana samo njegova izjava da su, osim gnu-sobnih dijaloga kojima se Karven naslaivao i u kojima su se pominjali davni dogaaji vezani za mnoge porodice Providensa, pitanja i odgovori koje je on uspeo da razume bili uglavnom istorijske i naune prirode i odnosili se na vrlo daleku prolost i na vrlo daleka mesta. Jednom prili-kom je, na primer, neki as razjaren a as zlovoljan stvor ispitivan na francuskom jeziku o pokolju u Limou to ga je 1370. godine izvrio Princ Tame, kao da je za taj zloin postojao neki skriveni razlog koji je zatvorenik morao da zna. Naime, Karven je tog zatvorenika ako je on uop-te bio zatvorenik pitao da li je nareenje za pokolj izdato zbog Znaka Jednoroga otkrivenog na oltaru u drev-noj rimskoj grobnici iza katedrale ili zbog toga to je Princ Tame, na skupu vetica, izgovorio Tri Rei. A poto nije dobio odgovor, inkvizitor je oigledno pribegao kaznenim merama, jer se zauo strahovit vrisak, posle kojeg je usle-dila tiina; zatim mrmljanje i tupi udarci.Niko nikada nije mogao da posvedoi da je takvojnekoj raspravi bilo na koji nain prisustvovao ili video ne-to svojim oima, poto su prozori uvek bili zastrti tekim draperijama. Samo se jednom, u toku razgovora na ne-kom nepoznatom jeziku, na zavesi ukazala senka koja jepotresla Vedena, jer ga je podsetila na jednu od lutaka iz predstave koju je u jesen 1764. godine gledao u Heers Holu. Neki ovek iz Dermentauna, Pensilvanija, izuzetno je vesto izvodio mehaniki spektakl a oglaavao ga je ova-ko: Prizori iz slavnog Grada Jerusalema! PredstavljamoVam Jerusalem, Hram Solomonov, Njegov KraljevskiPresto, uvene Kule i Brda a i Stradanje Spasitelja naeg od Vrta Getsemanskog do Raspea na Brdu zvanom Gol-gota! Umetniko Delo Vajara zasluuje da bude vieno od Radoznalaca!" U tom asu je slualac koji se bio priu-njao do samog prozora prednje sobe u kojoj se vodio raz-govor tako podskoio da je indijanski brani par napujdao na njega sve pse na imanju. Posle toga se iz kue vie nikada nije uo razgovor, pa su Veden i Smit zakljuili daje Karven prostor svog delovanja premestio u podzemne odaje.A da su takve odaje uistinu postojale bilo je sasvimjasno iz mnogo razloga. Prigueni krici i bolno jecanje do-pirali su, s vremena na vreme, iz onog to je liilo na vrsto tle, sa mesta koja su bila daleko od svake graevi-ne; a na obali reke, tamo gde se gorje strmom liticom sputa u dolinu Potakit, pronaena su, skrivena gustim grmljem, luna hrastova vrata sa tekim okovom koja su bez sumnje bila ulaz u pilju unutar brda. Kada su i kako te katakombe sagraene, to Veden nije mogao da kae,ali je esto isticao da grupe nevidljivih radnika mogu veo-ma lako stii sa reke do toga mesta. Dozef Karven je svoje mornare meleze uistinu iskoriavao u mnoge svrhe! U toku jakih prolenih kia 1769. godine, Veden i Smit su opet budno motrili na strmu renu obalu iekujui ovoga puta da neku od podzemnih tajni voda iznese na videlo; na kraju im se, kao nagrada za trud, ukazao neobian pri-zor: u dubokim jarugama izdubljenim u nasipu gomilalesu se u nedogled ljudske i ivotinjske kosti. Za jednu takvu pojavu mogla su postojati mnoga objanjenja, s obzirom na to da se na oblinjoj farmi gajila stoka i da su se u blizini nalazila stara indijanska groblja, ali su Veden i Smit iz svog otkria izvukli drukije zakljuke.Onda se u januaru 1770, dakle u vreme kada su Ve-den i Smit uludo raspravljali o tome ta bi valjalo misliti ili uraditi u vezi sa svim tim zbunjujuim pojavama, dogo-dio sluaj sa brodom Fortaleza. Razjarena spaljivanjem dravne patrolne alupe Liberty u Njuportu prethodnog leta, carinska flota pod vodstvom admirala Volosa pojaa-la je budnost i zavela strogu kontrolu stranih brodova; i tako je naoruani jedrenjak Njegovog Velianstva Cvgnet, kojim je Upravljao kapetan Hari Lei, zarobio jednog ju-tra, posle krae potere, deregliju Fortaleza iz Barselone, Spanija, iji se zapovednik zvao Manuel Aruda; laa je, kako je pisalo u brodskim knjigama, plovila iz Kaira, Egi-pat, za Providens. A kada je na njoj izvren pretres sa ciljem da se pronae prokrijumarena roba, utvrena jezaprepaujua injenica da se ceo tovar sastoji iskljuivo od egipatskih mumija i daje upuen Mornaru A.B.C. u", koji svoju robu treba da preuzme dereglijom kod Rta Nankit. Kapetan Aruda je odbio da otkrije identitet pri-maoca, tvrdei da je to poslovna tajna i da je uvanje po-slovne tajne pitanje asti. Sud Viceadmiraliteta u Njupor-tu, u nedoumici kako da postupi u ovom sluaju s obzirom na to da je na jednoj strani tovar robe koja se ne krijum-ari a na drugoj protivzakonita tajnost podataka iz brod-skih knjiga, prihvatio je kompromisno reenje koje je po-nudio vii carinik Robinson: oslobodio je brod, ali mu je uskratio pristajanje u bilo koju luku u vodama Rod Ajlen-da. Kasnije se prialo da je brod vien u bostonskom pri-stanitu, premda nikada javno i zvanino nije uao u tu luku.Ovaj krajnje neobian dogaaj privukao je izuzetnu panju u Providensu, gde je vladalo opte miljenje da iz-meu tovara egipatskih mumija i zlokobnog Dozefa Kar-vena postoji sasvim odreena veza. Kako su njegova egzo-tina istraivanja i uvoz nepoznatih hemikalija bili opte-poznati, a njegova ljubav prema grobljima budila podozre-nje svih itelja, nije trebalo mnogo mate pa da se ba sa njim povee udovini tovar koji nije ni mogao biti name-njen nekome drugom stanovniku Providensa. Karven se, kao da je bio svestan tog opravdanog uverenja svojih su-graana, u vie navrata potrudio da uzgred pomene veliku hemijsku vrednost balsama pronaenih u mumijama; mi-slio je, moda, da e tom napomenom razglaenoj aferi dati prirodniji vid, a onda je naglo prekidao razgovor, od-bijajui da na bilo koji nain prizna svoje uee u njoj. Veden i Smit su, razume se, bili potpuno ubeeni u to da je tovar bio namenjen Karvenu i neumorno su razvijali svoje teorije o njemu i njegovim udovinim delima.I sledee je prolee, kao ono prethodno, obilovalo ja-kim kiama, i osmatrai su uporno njukali po renoj obali iza Karvenove farme. Kako su pljuskovi spirali velike de-love zemlje, otkrili su nove gomile kostiju, itave kosturni-ce, ali nisu naili na bilo kakav trag koji bi ukazivao napodzemne odaje ili na tajna skrovita. Meutim, u selu Potakit, samo milju nie, na mestu gde reka u slapovima pada preko stenovitih platoa, poele su da kolaju nove glasine. Tu, gde su se dopadljive stare seljake kue i ku-erci verali uz brdo sa seoskog mosta i gde su ribarski brodii leali ukotvljeni uz svoje usnule gatove, kruile su prie o predmetima ili o stvarima koje su plutale niz reku i koje bi se metanima ukazivale u trenutku kada bi padale niz slapove. Potakit je dugaka reka, krivuda kroz bezbroj naselja od kojih svako ima svoje groblje, a prolene kie su, kako smo ve rekli, bile neuobiajeno obilne; u sva-kom sluaju, ribarima oko mosta se nimalo nije dopao is-kolaen pogled jedne od tih stvari koja je klizila niz slapu mirne vode, a ni nain na koji je druga stvar kriknula, iako je po stanju u kome se nalazila pre spadala u one predmete koji, poznato je, ne vrite. Taj glas je naterao Smita jer Veden je u tom asu plovio morem da u najveoj urbi zae na obalu reke iza farme, uveren da e ba tamo pronai dokaze o postojanju neke prostrane pi-lje. Ali, nije otkrio ni najmanji trag nekog prolaza ili ne-kog otvora na tom delu okomite obale, jer je bujica osta-vila iza sebe vrst zid od meavine zemlje i grmlja. Smit je ak pokuao i da kopa, ali je vrlo brzo digao ruke od tog posla zbog oiglednog neuspeha a moda i iz straha od mogueg uspeha. Zanimljivo je razmiljati o tome ta bi uporni i osvetoljubivi Veden uradio da se, u to vreme, naao na kopnu.3U jesen 1770, Veden je zakljuio da je kucnuo as da i druge upozna sa svojim otkriima, jer je tada ve raspola-gao mnotvom injenica koje su se mogle povezati u jednu celinu; imao je, osim toga, jo jednog oevica koji je Iako mogao da pobije eventualnu optubu da su ljubomora i elja za osvetom podstakle njegovu uobrazilju. Kao prvu osobu kojoj e se poveriti izabrao je kapetana Dejmsa Metjusona sa broda Enterprise zato to ga je ovaj pozna-vao dovoljno dobro da ne posumnja u verodostojnost pri-e a i zbog toga to je u varoi bio dovoljno uticajan da ga sugraani sasluaju sa potovanjem i strpljenjem. Raz-govor se vodio u gornjoj prostoriji Sabinove krme, neda-leko od dokova, a sastanku je prisustvovao i Smit da bipotkrepio gotovo sva Vedenova tvrenja; na kraju tog raz-govora, kapetan Metjuson je, lepo se videlo, bio duboko potresen. Kao sve ostale graane, i njega su morile zle slutnje u vezi sa Dozefom Karvenom; i bila mu je potreb-na samo ova potvrda i vei broj podataka pa da u potpu-nosti poveruje u istinitost poverljivog izvetaja. Uasnut i smrknut, kapetan je naredio svojim mladim sagovornicima da o svemu tome nikome ivom ne pisnu ni re i saoptio im da e lino preneti ovo obavetenje, pojedinano, grupi od desetak najuglednijih i najpoznatijih graana Providen-sa; doznae njihovo miljenje i posluae najmudriji savet koji e mu oni ponuditi. U svakom sluaju, najhitnije je to da cela stvar ostane u najveoj tajnosti, jer posredi sva-kako nije neto sa im bi mogli da se ponesu i izbore grad- policija ili organizovana grupa graana zaduena za odravanje reda i mira; izuzetno je, dakle, vano da lako zapaljiva narodna masa i dalje ostane u potpunom nezna-nju jer e se, ako do nje dopre deli cele te prie, u ovim ve ionako dovoljno nemirnim vremenima, ponoviti ona Stravina uzbuna koja se pre manje od sto godina digla uSalemu i koja je Dozefa Karvena i dovela u Providens. Prave linosti kojima bi, po njegovom miljenju, tre-balo poveriti mranu tajnu bile bi: doktor Bendamin Vest, iji je lanak o nedavnom prolasku Venere kroz me-ridijan bio jedan od nesumnjivih dokaza njegove uenostii otroumnosti; predsednik Koleda, preasni Dejms Me-ning, koji se upravo doselio iz Vorena i privremeno sme-stio u novu kolsku zgradu u Kraljevoj ulici, u oekivanju da mu se dovri kua na brdu iznad Prezviterijanskog pro-laza; bivi guverner Stiven Hopkins, lan Filozofskog udruenja u Njuportu, ovek slobodoumnih pogleda, lien predrasuda; Don Karter, izdava lista Gazette; sva etiri brata Braun Don, Dozef, Nikolas i Mouzis koja su bila visoko cenjena kao mesni magnati i meu kojima je Dozef vaio kao izuzetno darovit naunik amater; stari doktor Dabez Bauen, ovek velike erudicije, koji je iz prve ruke mnogo znao o Karvenovim udnim kupovinama i nabavkama; i kapetan Ejbreham Vipl, zapovednik gusar-skog broda, neverovatno neustraiv i energian, kome e se, ukoliko se za to ukae potreba, svakako poveriti ozbi-ljan zadatak da rukovodi akcijom. Uostalom, ti se ljudi, ako se pokau blagonaklonim, mogu napokon i okupiti u cilju zajednikog dogovaranja i donoenja odluke o tome da li bi o itavoj toj stvari trebalo obavestiti guvernera Kolonije Dozefa Vontona ili ne.Kapetan Metjuson je svoju misiju obavio sa uspehom koji je premaio sva oekivanja; u grupi odabranih, samo su dvojica-trojica bila pomalo skeptina prema avetinjskojstrani Vedenove prie, a svi ostali su jednoduno smatrali da je neophodno preduzeti najhitniju, tajnu i koordiniranu akciju. Sada je svima njima bilo potpuno jasno da Karven predstavlja neodreenu ali ozbiljnu opasnost, da ugroava blagostanje varoi i Kolonije, i da zbog toga mora biti uklonjen po svaku cenu. Krajem decembra 1770, grupa uglednih graana sastala se u domu Stivena Hopkinsa i dugo raspravljala o merama koje bi trebalo preduzeti. Be-leke, koje je Veden predao kapetanu Metjusonu, proita-ne su sa velikom panjom, a onda su na sastanak pozvani i on i Smit da bi u svojstvu svedoka i usmeno potvrdiliizvesne pojedinosti. I pre nego to se sastanak zavrio, ne-to nalik na strah zahvatilo je ceo skup, iako je kroz taj strah provejavala i nepokolebljiva odlunost koju je najbo-lje izrazilo prostoduno bogohuljenje kapetana Vipla, ije su se psovke i pretnje orile po celoj kui. Oni o toj stvari nee obavestiti guvernera zato to je, oigledno, bilo po-trebno i neto vie od zakonskih mera. Budui da raspola-e tajanstvenim i raznim drugim nepoznatim moima, Karven svakako nije ovek koji bi prihvatio upozorenje i napustio grad. Vrlo bi lako mogao preduzeti niz protivrne-ra a, uostalom, kada bi im se taj kobni, opasni stvor aki povinovao, njegovo preseljenje na neko drugo mesto bilo bi samo prenoenje neistog bremena iz jedne varoi u drugu. U to je doba vladalo bezakonje, a oni koji su se godinama ogluivali o kraljeve poreske ukaze i otvoreno im se rugali svakako nisu bili ljudi koji e ustuknuti pred mnogo ozbiljnijim zadacima na ije ih izvrenje nagoni sveta dunost. Na kraju je jednoglasno doneta sledea od-luka: Karvena treba napasti na njegovoj farmi u Potakitu; velika, organizovana grupa za prepad, sastavljena od za-povednika gusarskih brodova sezonaa, treba da ga iz-nenadi i da mu prui poslednju mogunost da objasni i sebe i svoja dela ili zlodela. Ako se pokae da je posredi luak koji kricima i glumljenim, izmiljenim razgovorima podraava razne glasove, odmah e biti smeten u duev-nu bolnicu. Ako se, pak, otkriju ozbiljnije stvari, ako se ispostavi da podzemne strahote uistinu postoje, onda i on i svi koji su sa njim moraju da umru. A to se moe postii bez huke i buke, tako da ni udovica a ni njen otac ne moraju da znaju ta se stvarno dogodilo.Dok se u Hopkinsovoj kui razgovaralo o ozbiljnim koracima koje treba preduzeti, u varoi se zbio dogaaj toliko straan i neobjanjiv da se izvesno vreme u najiroj okolini ni o emu drugom nije govorilo. Jedne kasne ja-nuarske noi, u kojoj su, obasjane meseevom svetlou, blistale debele naslage snega, odjeknuli su preko reke i zaorili se na strmini brda stravini krici koji su probudili celu varo; bunovni, ljudi su poskakali iz svojih toplih po-stelja i istoga asa su se sve glave nale na prozorima; a itelji oko Vejbosit Pointa na sav uas ugledae ogromnu belu priliku kako mahnito juri preko bledo osvetljene i-stine. Iz daljine je dopirao lave pasa koji je ubrzo prigu-ila buka naglo probuene varoi. Iz kua su, u grupama, sa fenjerima i musketama, istravali ljudi da bi videli ta se deava, ali sve njihovo traganje bilo je uzaludno a trud nenagraen. Ali, sledeeg jutra je jedno dinovsko, mii-avo, potpuno nago telo pronaeno medu zbijenim santa-ma leda na junom nasipu kod Velikog mosta, gde se po-red Ebotove pecare pruao dugaki dok; i pitanje identite-ta ovog predmeta lesa postade tema beskonanih aputanjai matarija. apat se prenosio brzo, manje meu mlaim lju-dima a mnogo vie meu starijim svetom, jer jedino jekod glava porodica to ukoeno lice sa oima iskolaenim od uasa moglo da potrefi pravu icu i probudi uspomene. Ti stariji su, ceptei, razmenjivali kroz apat i mrmljanje isprekidane rei preneraenosti i straha: u tim ukruenim, gnusobnim crtama lica nazirala se slinost tako udesna da je gotovo predstavljala istovetnost istovetnost sa o-vekom koji je umro pre itavih pedeset godina.Meu onima koji su pronali le nalazio se i Ezra Ve-den; poto se prisetio lavea pasa u prethodnoj veeri, od-mah je krenuo ulicom Vejbosit i uputio se preko blatnja-vog mosta odakle je lave i dopirao. Iao je sa nekim ud-nim predoseanjem i nije se iznenadio kada je, stigavi do ruba naselja gde se ulica ulivala u drum Potakit, naiao, u snegu, na veoma udne tragove. Potpuno nagog dina go-nili su i psi i mnogi ljudi u izmama, a tragovi pasa i njiho-vih gospodara mogli su se pratiti vrlo lako na povratku.Bilo je oigledno da su tragai od potere odustali zato to su se suvie pribliili varoi. Veden se zloslutno osmehivao dok je bez napora sledio tragove u snegu sve do njihovog izvorita do farme Dozefa Karvena u Potakitu, jer je predoseao, ak i znao, da e ga oni dovesti pravo do nje. Na njegovu veliku alost, dvorite je bilo tako izgaenoda su se tragovi potpuno izmeali, pa se Veden nije usudio da zemljite paljivije osmotri usred bela dana. DoktorBauen, kod koga je smesta otiao sa novim podacima, iz-vrio je autopsiju udovinog lea i otkrio nastranosti koje su ga duboko porazile. Po svemu je izgledalo da digestivni trakt gorostasa nikada nije bio u upotrebi, dok je kono tkivo po elom telu bilo neshvatljivo sirovo i razlabavlje-no, iako uzroke koji su doveli do takvog stanja nije bilo mogue objasniti. Zaprepaen onim to je stari doktor apatom izgovorio o neverovatnoj slinosti ovog lea sa davno upokojenim kovaem Denijelom Grinom, iji je praunuk Aron Hopin bio nadzornik tovara u Karvenovoj slubi, Veden je postavljao prigodna pitanja sve dok nije saznao gde je Grin sahranjen. Te noi je grupa od desetak ljudi otila na staro Severno groblje i otvorila jedan grob. Raka je bila prazna, ba kao to su i pretpostavljali.U meuvremenu su zaverenici, u dogovoru sa voza-em potanskih kola, zadravali potu Dozefa Karvena i neposredno pre pojave nagog lea, u njoj pronali pismo koje mu je slao neki Dedaja Orne iz Salema i koje je grupu odabranih graana saveznika bacilo u duboko razmiljanje. Delovi tog pisma, prepisanog i sauvanog u porodinoj arhivi u kojoj ga je arls Vord i pronaao, gla-sili su ovako:Uveselenijem ispun'h se na izvestije da na Vei Sta-roj dejstvuje i ne mnim to bolje soinjeno bi u G. Hain-sona u Salem-Selu. Svakojako bejae eto istija Uastnost v etomu to H. zazva a on esa prikup'smo samo malenuju asticu. Nikakoje uspeenije ne poluih etijem to Ti mi posla, jal to Neto nedostatno bi jal to u Re'ma tanost oskudevae erez izgovora mojega ili Tvojega prepisanija. Ni sam ne znaem. Jote hudonostju v hemiestvu ne ovla-dah da Borelusa bi sledit' mog'o, a VII Kniga Necronomi-cona koju Ti mne preporui silnoe zbunentje v men budit. Deri se Onog to nami skazano bi da osobito vnimanije obraaemo na eto kogo zazva't hotimo. Dobro jest Tebe znakomoje ta G. Madera pisa v Beleenijima svojim za _te sam prosudenije mo' stet jesli jeistina istaja eta grozomorna ve. Jote ti zborim ne zaz'vaj One to i' ne mo' ubit', One koji uzvratno moni jesu zazvat' neto sprou Tebe, ibo Ti ondak ni najvema hudoestva polezna ne mona budut. Iti ast od Manijeg jesli Ti se Veije ne Odziva a vladatelstvom veijim od Tebe raspolae. Ustrav'h se kad proit'h da znanije imae ob etom to Ben Zaristnatmik v abonostnom kovegu der-ae, jer poim'h tko Ti ree. I jote molenije na Tebe imaem da ljubezen bude te mi odpie kao da Dedaja jesam a ne kao da Sajmon jesam. V ovakovom Obestvu elovek u sastojaniju nije duije ivot snos't a Ti jesi k znaniju svoemu primio Plan moj po kojemu se kao svoj sobstveni vozvraaem Sin. U nesterpleniju jesam da do-sliim to eto Cerni elovek pojmi od Silvanusa Kocidiju-sa b Kripti v podnoiju Zida Rimskogo, i zahvalnostju bu-det ispolneno serdce moje jesli mne na pozajmlenije dad'M.S.-a kojeg spominal jesi."6Drugo, nepotpisano pismo iz Filadelfije izazvalo je is-to pomno razmiljanje, naroito zbog sledeeg odlomka: Skazanije ob etom da izvestija hoe slat' v samoTvojim korabljima uva'h, izvestan nikako nisam doba v koje i' dat moem. Od Vei ob kojoj govor imados'mo jote Neto potrebujem ali otvet Tvoj moram s najveijom tanostju pojmiti. Poruenije mi poilae da ni edna ast nedostatna ne srne bit' jesli najboljemu Dejstviju te'mo, a sam znae da v etom nikakove pouzdanosti ne ima. Ve-liaja Opastnost jest i veliaje Breme eti koveg celij iz-nosit', a v Varoi (po cerkvam Sv. Petra, Sv. Pavla i Bla-ene Device) to sovsem nevazmono jest. V znaniju svoje-mu derim da mnostvo Nedostatonosti bi v vsem etom to u proedemu Oktobriju zazv'no bi i da Ti jesi v polo-eniju bil da mnoestvo ivuih Uzorkov v upotreblenije vozme prede no najpravijim metodom ne potrefi Ono u 1766.-tomu godu, i po etomu ja jesam u svijem Veima sledujui Tebi. S nesterplenijem du Tvoju korablju, i svakoje dne izvestija sbiram na Doku G. Bidla."7Tree sumnjivo pismo bilo je na nekome nepoznatom jeziku, nepoznata je bila ak i azbuka. U Smitovom dnev-niku, koji je pronaao arls Vord, prepisana je vrlo nes-pretno samo jedna neobina kombinacija slova; a strunja-ci na Braunovom univerzitetu tvrdili su da je re o abisin-skoj azbuci, iako same rei nisu uspeli da odgonetnu. Ni-jedno od tih pisama nikada nije urueno Karvenu, a nesta-nak Dedaje Ornea iz Salema, koji je ubrzo utvren, uka-zivao je na to da su pojedini ljudi iz Providensa preduzeli u tajnosti vrlo odlune korake. I Udruenje za istoriju Pensilvanije poseduje udno pismo koje je doktor ipen primio u vezi sa prisustvom nekoga nemoralnog tipa u Fi-ladelfiji. Ali kako o preduzetim merama nisu ostale nika-kve zabeleke, najvanije posledice Vedenovih otkria tre-ba potraiti u grupi proverenih i zakletih-mornara i starih, odanih zapovednika gusarskih brodova, koja se u tajnosti i samo nou, okupljala u Braunovim stovaritima.Polako ali sigurno razvijao se plan pohoda na Karve-novu farmu, premda ni posle napada nije ostao nikakav trag o Karvenovim pogibeljnim tajnim delatnostima i mi-sterijama.Iako su preduzete sve mere predostronosti, Karvenje bez sumnje ipak osetio da se neto deava i priprema, jer je ba u to vreme gotovo stalno imao neuobiajeno zabrinut izraz lica. Njegove koije su u svako doba dana i noi viane u varoi i na drumu Potakit, a on je sve vie gubio onu usiljenu veselost koju je u poslednje vreme is-poljavao u elji da razbije predrasude svojih sugraana. Najblii susedi njegove farme, Fenerijevi, primetili su jed-ne noi snaan mlaz svetlosti koji je, uperen pravo u nebo, navirao iz jednog otvora na krovu one iste zagonetne ka-mene zgrade sa visokim, neobino uskim prorezima; i od-mah o tome obavestili Dona Brauna u Providensu. Go-spodin Braun je kao voa odabrane grupe, koja je Karve-nu pretila istrebljenjem, nagovestio Fenerijevima da se preduzimaju izvesne mere. Smatrao je da oni moraju biti obaveteni kao neizbeni oevici pohoda na farmu; a taj poduhvat je objasnio rekavi da je Karven poznata uhoda carinskih vlasti u Njuportu protiv kojih se, javno ili tajno, bori svaki moreplovac, svaki trgovac i svaki farmer u Pro-vidensu. Da li su u tu lukavo sroenu la poverovali susedi koji su imali prilike da vide svakovrsne udnovatosti na farmi nije izvesno, no Fenerijevi su, bez sumnje, bili spremni da svako zlo povezu sa nastranim komijom i ra-do su se prihvatili dunosti koju im je poverio gospodinBraun: da nadziru Karvenovu farmu i da ga redovno izve-tavaju o onom to se na njoj dogaa.4Pretpostavka da je Karven, sudei bar po prvi put vienim svetlosnim mlazevima, na oprezu i da preduzima neuobi-ajene korake, ubrzala je odluku o konanoj akciji koju su tako briljivo bili zamislili lanovi grupe uglednih i ozbiljnih graana. Na osnovu Smitovog dnevnika moe se zakljuiti da se eta od oko stotinjak ljudi okupila u deset sati uvee, u petak 12. aprila 1771. godine, u velikoj sali Terstenove krme sa znakoni Zlatnog lava, na Vejbosit rtu, preko puta mosta. U vodeoj grupi uglednika nalazili su se, pored operativnog rukovodioca Dona Brauna, doktor Bauen, sa torbom punom hirurkih instrumenata, predsednik Mening, bez velike vlasulje (najvee u koloni-jama) po kojoj je bio nadaleko uven, guverner Hopkins, obavijen tamnim ogrtaem, u pratnji svoga brata more-plovca koga je, uz saglasnost ostalih, posvetio u tajnu u poslednjem trenutku, Don Karter, kapetan Metjuson i kapetan Vipl, glavnokomandujui napada. Poto su se uizdvojenoj prostoriji voe dogovorile o svim pojedinosti-ma, kapetan Vipl je izaao u veliku salu, pozvao okuplje-ne mornare na zakletvu i dao im poslednja uputstva. Eliej-zer Smit je zajedno sa voama oekivao Ezru Vedena, ko-ji je dobio zadatak da prati Karvena i izvesti skup o njego-vom odlasku na farmu.Oko deset i trideset zaula se na Velikom motu jaka tutnjava, praena topotom konja; i u tom asu vie nije trebalo ekati Vedena pa znati da je ovek osuen na pro-past krenuo u svoju poslednju no poronih, bezbonikih maijanja. Trenutak kasnije, dok je preko mosta blatnja-vog doka jo odjekivao zvuk koija koje su se udaljavale, pojavio se Veden. Uesnici pohoda su se tiho postrojili na ulici, prebacujui preko ramena kremenjae, muskete, pu-ke za ptice i harpune za lov na kitove koje su poneli od kue. Sa njima su bili Veden i Smit a od graana-zavere-nika kapetan Vipl u svojstvu komandanta, kapetan Hop-kins, Don Karter, predsednik Mening, kapetan Metju-son, doktor Bauen i Mouzis Braun, koji je stigao u posled-nji as i koji nije prisustvovao sastanku u krmi. Poasni graani i stotinjak mornara su smesta krenuli u dugakoj koloni, spremni na sve, ali i sa malom zebnjom u srcu koja se pojavila u trenutku kada su iza sebe ostavili blat-njavi dok i poeli da se penju uz blagi uspon iroke ulice to vodi ka drumu Potakit. A kad su proli pored crkveEldera Snoua, neki su se pohodnici osvrnuli i pogledom oprostili od Providensa koji je leao pod zvezdama ranog prolea. Zvonici i zabati, crni, bajnih oblika, uzdizali su se u udesnoj tiini, a iz malih zatona severno od mosta dopirao je blag, slan povetarac. Najsjajnija zvezda u sa-zveu Lire, Vega, svetlela je iznad visokog brda nadne-tog nad vodom, dok je krunu njegovog drvea presecala linija krovova nezavrene zgrade Koleda. U podnoju brda i du uskih uspinjuih putanja na padini spokojno je snevala stara varo, stari Providens, za iji e spas, bez-bednost i zdravlje ubrzo biti zauvek unitene mnoge udo-vine i bogohulne rabote.Sat i etvrt kasnije, pohodnici su, kako je bilo i dogo-voreno, stigli pred kuu porodice Fener, gde su im doma-ini podneli izvetaj o buduoj rtvi. Karven je na svoju farmu stigao pre vie od pola sata; i odmah po njegovom dolasku blesnuo je, u pravcu neba, udan mlaz svetlosti, premda nijedan vidljivi prozor nije bio osvetljen. Uosta-lom, u toj kui je, u poslednje vreme, uvek vladao mrkli mrak. U tom trenutku pojavio se na jugu jo jedan ogro-man, snaan bjesak i uesnici pohoda shvatie da su se uistinu pribliili pozornici na kojoj se odigravaju svakojaka neprirodna i strana uda. Kapetan Vipl je naredio svojim ljudima da se podele u tri grupe: prva grupa od dvadesetljudi pod vodstvom Eliejzera Smita e izbiti na obalu i braniti pristan u sluaju da Karvenu stigne pojaanje s mo-ra, i tamo e ostati sve dok po glasniku ne dobije nalogda ostalima pritekne u pomo; druga grupa od dvadeset ljudi pod vodstvom kapetana Hopkinsa e se neujno spu-stiti u renu dolinu iza Karvenove farme i sekirama ili ba-rutom e razvaliti hrastova vrata useena u visoku strmu liticu; a trea grupa e opkoliti kuu i oblinje sporedne zgrade. Jednu treinu divizije" predvodi kapetan Metju-son do zagonetne kamene zgrade sa visokim uskim prore-zima, drugu treinu kapetan Vipl do glavne kue, dok e trea treina napraviti obru oko svih zgrada i tu saekati znak za juri.eta kraj reke e izvaliti vrata u litici na jedan zviduk pitaljke i potom zarobiti sve to pokua da izae iz pro-stora iza tih vrata. Na zvuk dva zviduka pitaljke, ui e kroz otvor da bi se suprotstavila neprijatelju ili se pridru-ila ostalim saborcima. eta kod kamene zgrade e takoeekati na ugovorene znake: na prvi zviduk pitaljke pro-valie u zgradu a na drugi sii u podzemni prolaz koji e, pretpostavlja se, otkriti odmah po ulasku; a onda e ulete-ti u arite bitke koja e se, po svoj prilici, odigrati u pe-inama. Trei signal, u sluaju uzbune, sastojae se iz tri zviduka pitaljke i oznaie poziv rezervnim snagama ko-je e u nepoznate dubine ui i iz glavne kue i iz kamene zgrade. Kapetan Vipl je tako bezgranino verovao u po-stojanje katakombi da prilikom razrade operativnog plana neku drugu mogunost nije ni imao u vidu. A kako je njegova pitaljka proizvodila neobino jak i rezak zvuk, nije strahovao od nesporazuma ili pometnje u signalizaciji. Za poslednju rezervu na pristanu koja je, naravno, bila gotovo izvan domaaja zvukova sa farme, predvideo je po-sebnog glasnika u sluaju da mu zatreba i njihova pomo. Mouzis Braun i Don Karter krenuli su sa kapetanomHopkinsom na obalu reke, a predsednik Mening sa kape-tanom Metjusonom prema kamenoj zgradi. Doktor Bauen i Ezra Veden su ostali u udarnoj grupi kapetana Vipla koja je trebalo da izvri prepad na glavnu kuu. A taj na-pad e uslediti im glasnik kapetana Hopkinsa izvesti ka-petana Vipla da je grupa na reci spremna za upad kroz vrata-u litici. Komandant e tada dunuti u pitaljku i jed-nim zvidukom dati znak za pokret, pa e i sve ostale gru-pe rasporeene na raznim stranama istovremeno krenuti u napad na trima takama. Oko jedan sat po ponoi, sve tri grupe napustile su farmu Fenerijevih: jedna se uputila na pristan da bi osujetila iskrcavanje s mora, druga se spu-stila u renu dolinu da bi pronala hrastova vrata useenau liticu, a trea se razdelila da bi opkolila zgrade na Kar-venovoj farmi.Eliejzer Smit, koji se nalazio u eti odreenoj da nad-gleda pristan, belei u svom dnevniku da je mar bio jed-nolian i da su na steni u zalivu dugo ekali; tiinu bdenja prvo je razbilo neto to je liilo na daleki zvuk pitaljke, a potom udna, priguena meavina urlika i krikova, pa pucanj koji je, inilo se, dolazio iz istog pravca. Kasnije se jednom mornaru uinilo da uje puanu paljbu, a onda je, jo kasnije, i Smit osetio damare titanskih gromogla-snih rei koje su odzvanjale negde visoko gore u vazduhu.Pred samo svitanje, pojavio se, sam, potpuno unezveren glasnik iskolaenih oiju, iz ije se odee irio neki nepo-znat, nepojamno straan smrad; izbezumljeni ovek je na-loio mornarima u eti da se u tiini raziu kuama i da nikada vie ne razmiljaju i ne govore o onome koji je bio Dozef Karven, a ni o njegovim sumnjivim nonim rabota-ma. Neto je u dranju glasnika odavalo probuenu svesto grehu, a to se recima nije moglo preneti. Tog mornara poznavali su mnogi iz ete, ali su sad i oni imali utisak da se u njegovoj dui zbilo neto mrano i nerazumljivo, da je ona izgubila ili dobila neto to ga je zauvek razdvojilo od njih. Isti utisak su kasnije ostavljali i drugi stari drugari koji su te noi zali u zonu strave. I oni su, u veini, izgu-bili ili dobili neto nemerljivo i neopisivo. Videli su ili uli ili osetili neto to nije za ljude i to nisu mogli da zabora-ve. Od njih nikada nije potekla nijedna glasina, jer i naj-prostiji instinkti smrtnika imaju neke strane granice. Od toga jednog glasnika preao je na etu kraj pristana ua-san, neiskaziv strah koji je momcima gotovo zapeatio us-ne. Malo je, dakle, glasina ikada poteklo od njih, a dnev-nik Eliejzera Smita je jedini sauvani pisani dokument o pohodu u koji :je vea grupa ljudi krenula od Znaka zlat-nog lava pod zvezdama".arls Vord je, meutim, naiao na jo jedan, prilino neodreen opis tog pohoda u Fenerijevoj prepisci, koju je otkrio u Novom Londonu gde je ivela druga grama poro-dice. ini se da su Fenerijevi, iz ije se kue, iz daljine, mogla videti farma osuena na propast, pratili pogledom kolonu napadaa i sasvim raz