Filozofski fakultet

Univerziteta u Beogradu

- odeljenje za arheologiju -

izborni predmet:

Grci i drugi – kolonizacija i helenizacija

Seminarski rad na temu:

Odnosi između Grka i Egipćana

Mentor: Studenti:

Prof. Dr. Babić Staša Pejanović Marija

Stijepović Milica

Stevanović Jovanka

Beograd

maja, 2006.

Istorijski okvir

Tokom arhajskog perioda intenzivirani su kontakti Grka sa drugim kulturama

Mediterana. Veze sa Egiptom uspostavljene su u ovom razdoblju, koje se jednim delom

poklapa sa vladavinom Saiske dinastije u ovoj zemlji. Pomenutoj egipatskoj dinastiji prethodi

treći međuperiod, obeležen dezintegracijom carstva i uporednom vladavinom stranaca,

Libijaca i Nubijaca. Egipat je teško stradao u Asirskim osvajanjima 671. i 663. godine pne.,

nakon čega na presto stupa XXVI dinastija, poznata kao Saiska, koja je ostvarila ogroman

uspeh, krunisan preporodom Egipta kao velike međunarodne sile.1

Uloga najamnika u egipatskoj vojsci

Zasluga za ponovno ujedinjenje faraonske države pripada Psamteku I (664-610), čiji je

otac Nekau I(672-664) vladao u Saisu pod asirskim okriljem. Psamtek je na očevo mesto

došao uz Asirsku pomoć; najpre je kontrolisao polovinu oblasti Delte, sa glavnim uporištem u

Saisu (kao i u Memfisu i Atribisu). Tokom narednih petnaestak godina zavladao je ostatkom

zemlje, kako diplomatskim sredstvima, tako i dobro opremljenom vojnom silom sastavljenom

od stranih plaćenika. Predpostavlja se da je 658. god. pne. dobio podršku lidijskog kralja

Giga, kako bi se oslobodio asirske kontrole. Ta podrška je podrazumevala i slanje jonskih i

karijskih plaćenika, za koje Herodot tvrdi da se radi o piratima , koji su se usled lošeg

vremena nasukali na egipatsku obalu.

Plaćenike, koji su mu pomogli u osvajanju vlasti, Psamtek I nije platio na uobičajen

način - plemenitim metalima ili novcem, nego ih je, prema Herodotu, nagradio dodelivši im

deo zemlje sa obe strane Peleuzijskog rukavca Nila, između grada Bubastisa i Sredozemnog

mora, u severoistočnoj Delti; Herodot dalje navodi da su na tom prostoru formirani vojni

logori (stratopeda).2

I Psamtekovi naslednici koristili su grčke najamnike. Za stanje u vreme vladavine

njegovog sina, Nekaa II, direktnih podataka u izvorima nemamo. Međutim, na korišćenje 1 Ален Б. Лојд, Позни период ( 664-332. г. пре н.е.), у:Оксфордска историја старог Египта, приредио Ијан Шо, Београд, Clio, 2004, 533-569.2 Herodot, II 154; II 178-179.

1

najamničkih trupa bi mogao da ukaže grčki bronzani oklop nađen u kući sa egipatskim

nameštajem, u gradu Karhemiš-u, u kojem je Nekau pretrpeo 605. poraz od Vavilonaca.

Herodot pominje da je ovaj faraon sagradio flotu bornih galija sa kljunovima za probijanje

brodova, koje su mogle biti rani tip trireme. Postoji mogućnost da je tom prilikom koristio

grčke brodograditelje.3

Grčki najamnici su bili u službi i narednog egipatskog vladara, Psamteka II (595-589),

i to prilikom kampanje protiv Kušita, što saznajemo na osnovu grčkih natpisa sa kolosalnih

statua u Abu Simbelu. Natpisi sadrže i imena i države iz kojih pojedini grčki najamnici

potiču, a između ostalog zahvaljujući ovim natpisima saznajemo i kako je egipatska vojska u

to vreme bila organizovana. Bila je podeljena na jedan deo koji su činili Egipćani i drugi

sastavljen od najamnika - pri čemu je nad oba komandu imao egipatski zapovednik.

Tokom vladavine vladavine Aprija, sledećeg faraona ove dinastije, saznajemo da

Libijci traže egipatsku pomoć (571 g. pne.) kako bi se izborili sa Kirenom, grčkom kolonijom,

koja je osnovana oko 630. na njihovoj teritoriji. U ratu koji je usledio Egipat je pretrpeo

poraz. Poražena je vojna formacija sastavljena od pripadnika egipatskog vojnog staleža

libijskog porekla, poznata kao machimoi4. Doživevši poraz, machimoi su se pobunili protiv

povlašćenog položaja Grka i Karijaca u vojnoj hijerarhiji, što je njihovom vođi, Amazisu II,

pružilo priliku da pomoću tih trupa 570. porazi Aprijeve plaćenike kod Memfisa i uzurpira

egipatski presto.

Došavši na vlast, Amazis je imao drugačiji pristup kirenskom problemu. Već 567.

sklopio je sa ovom grčkom kolonijom savez protiv Vavilonaca, navodno učvršćen njegovom

ženidbom sa kirenskom princezom. Amazis, prema Herodotovoj tvrdnji savez sklapa i sa

Spartom, kao i sa tiraninom Polikratom sa Samosa. Poklonio je sto talenata vrednu stipsu za

izgradnju hrama u Delfima; Kireni je darovao pozlaćenu statuu Atene, hramu Here sa Samosa

dve drvene statue, a dve kamene figure hramu Atene na Lindosu. Ovim donacijama Amazis je

učvršćivao veze sa grčkim svetom, očekujući da mu se uzvrati materijalnim vrednostima, ili -

što je verovatnije, vojnom podrškom.

Prateći dalje Herodota, saznajemo da su najamničke snage početkom Amazisove

vladavine (570-526) premeštene iz stratopeda sa Peluzijskog rukavca Nila u Memfis, zbog

antigrčkog raspoloženja, da bi kasnije bile vraćene, kako bi se načinila protivteža sve

ozbiljnijoj persijskoj pretnji.

3 Möller A., Naukratis: Trade in archaic Greece,Oxford University Press, 2000.4 Ален Б. Лојд, Позни период, 533-569.

2

Astrid Moler pretpostavlja da se stratopeda mogu identifikovati sa nalazištima Tel

Dafeni (Dafne) i biblijskim Migdolom, koji je od nje udaljen 32 km ka istoku5. Herodot

veruje da su utvrđenje u Dafni osnovali Egipćani u vreme Psamteka I. Dok je iz tog doba

otkriven mali broj grčkih nalaza, velika većina potiče iz vremena Amazisa II. Nađena je

znatna količina grčke pešadijske opreme, a ovo mesto je verovatno bilo i pomorska baza iz

koje su mogle operisati bojne galije grčkog tipa, što ukazuje na značajnu ulogu koju su

najamnici imali u egipatskoj mornarici6.

U Migdolu su pored egipatskih i siro-palestinskih posuda iz 6. veka pronađene i

istočno-grčke amfore sa Hiosa, Lezbosa i Samosa, kao i posuda sa Korinta.

Kao što je već pomenuto, egipatski faraon Psamtek I se grčkim najamnicima odužio za

pomoć koju su mu pružili darujući im zemlju u Delti. Naredni vladari su nastojali da ove

snage zadrže na tlu Delte, u kojoj se tada nalazila i egipatska prestonica, Sais, kako bi im uvek

bili na raspolaganju u cilju da održe nezavisnost države, stalno ugrožene Kušitima sa juga,

Libijcima sa zapada, Asircima, a kasnije i Persijancima sa istoka.

Emporion Naukratis

Osim što su se oslanjali na grčke najamnike, egipatski vladari su uspostavili i

trgovačke veze sa Grcima, kako bi ojačali privredu svoje zemlje.Uporedo sa osnivanjem

pomenutih vojnih logora, stratopeda, uspostavljeno je od strane pripadnika dvanaest grčkih

polisa, jedino grčko trgovačko središte na tlu Egipta - Naukratis (625. god. pne.).

Polisi, za čije stanovnike se veruje da su učestvovali u uspostavljanju Naukratisa su: Hios,

Samos, Teos, Klazomena, Faselis, Milet, Egina, Rodos, Halikarnas, Fokida, Knid i Mitilena.7

Zahvaljujući svom položaju na kanopskom rukavcu Nila, nedaleko od same prestonice

Saisa, Naukratis je raspolagao izvanrednim komunikacijama i za spoljnu i za unutrašnju

trgovinu. Egipćani su dozvolili Grcima da se bave trgovinom na tlu njihove države, ali od

Herodota8 saznajemo da je za vreme vladavine Amazisa II ova njihova delatnost ograničena

samo na oblast Naukratisa. Po njemu ovo ograničenje je bilo sprovedeno tako što je Grcima

bilo zabranjeno uplovljavanje u druge rukavce Nila; u slučaju da su zbog vremenskih prilika

5 Möller A.., Naukratis, pp6 Ален Б. Лојд, Позни период, 533-569.7 Herodot, II 178.8 ibid

3

bili onemogućeni da uplove u kanopski rukavac, morali su da prebace svoj tovar na egipatske

barke.

Međutim, postoje i nalazi koji ne idu u prilog ovoj Herodotovoj tvrdnji. U egipatskim

gradovima Kom Firin i Kom Kortas, u blizini Naukratisa, otkrivena je grčka keramika iz

sedmog, šestog i petog veka pne., što ukazuje na trgovačke veze ovih gradova sa Grcima.9

Koji su interes Grci imali za trgovinu sa Egiptom? U antičkom svetu Egipat je bio

poznat kao žitnica, a obzirom na nedovoljno raspoložive obradive zemlje na tlu pojedinih

grčkih polisa, razumljivo je što su stanovnici tih polisa pokazali interesovanje za trgovinu sa

ovom zemljom. Međutim, mi nemamo pisanih podataka o snabdevanju žitom iz Egipta ali

Astrid Muler pretpostavlja, na osnovu Herodotove tvrdnje da su se Grci snabdevali žitom iz

njihovih emporiona na obali Crnog mora, da je žito najverovatnije nabavljano i iz Egipta, s

obzirom da Herodot i Naukratis naziva emporionom.10

Osim žita Grci su iz Egipta mogli nabavljati i lanene tkanine koje su koristili za izradu

odeće i užadi; zatim papirus, koji je od klasičnog doba bio glavni materijal na kome se pisalo;

možda i minerale, slonovaču, ebonovinu, smole za pripremanje parfema, posude od alabastera

i drugo. Svi ovi nalazi ipak ne potvrđuju uspostavljanje pravih trgovačkih odnosa između ove

dve kulture, ali nam barem sugerišu da su postajali pojedinačni kontakti. Naime, pronađeni su

predmeti sa grčkim natpisima, koje su sami Grci posvetili egipatskim hramovima. Takva je

figura stojećeg Ozirisa sa lunarnim diskom, iz 400. god. pne; bronzana statua Izide sa Horus

detetom; u Memfisu je nađen reljef sa predstavom Mut i Amona, gde je Amon izjednačen sa

Zevsom, iz perioda između 550. i 525.god. pne. Ovi predmeti ukazuju da Grci nisu neizbežno

bili ograničeni na oblast Naukratisa. Međutim, nije jasno da li su Grci, koji su ove predmete

posvetili egipatskim hramovima i živeli u mestima gde se ti hramovi nalaze.11

Za prisustvo Grka južno od Memfisa, dokazi su oskudni. Ova činjenica bi mogla da

ukaže na to da su Egipćani zaista ograničili Grke na oblast Delte, ali bi sa druge strane mogla

da znači i da su sami Grci imali afinitet prema Delti, zbog prisustva saiskih vladara u obližnjoj

prestonici, koji su im pružali izvesne privilegije.12

Kada su u pitanju proizvodi sa grčkog tla za koje su Egipćani bili zainteresovani, na

prvom mestu je srebro, koje je, u vidu kovanica ili u poluprerađenom obliku, čest nalaz u

Egiptu, naročito u oblasti Delte. Obično se pretpostavlja da Egipćani nisu vrednovali i

koristili grčku keramiku, ulje i masline, ali su prilikom novijih iskopavanja u Abusiru, u tri

9 www.artic.edu/~livin/research10 Möller A., Naukratis, pp11 www.artic.edu/~livin/research12 ibid

4

egipatska groba (U-djahhoresea, Iuffaa i Imakh-kheret-reseneta) otkrivene grčke keramičke

posude sa Samosa, Hiosa, Lezbosa, Mileta, Klazomene i ostalih polisa sa obale Male Azije,

što su upravo neki od onih polisa koji su učestvovali u uspostavljanju naselja u Naukratisu.

Veruje se da su ove posude sadržale vino i ulje. Budući da su nađene u grobnom kontekstu,

zaključujemo da su Egipćani pomenute proizvode ipak koristili i da su im pridavali veći

značaj nego što se mislilo.13

Sa stele faraona Nektaneba I, koja je nađena u Velikom temenosu u Naukratisu, a koju

je on posvetio hramu Neit u Saisu, saznajemo o taksama koje su Grci plaćali u vidu zlata,

srebra, drveta i ostalih proizvoda. Osim što sa ovog spomenika zaključujemo da su Egipćani

koristili grčku drvnu građu, stela je i dokaz o postojanju propisa koji su se odnosili na

plaćanje taksi, koje su bile obavezne za sve grčke trgovce. Ovaj spomenik je iz 380. god.

p.n.e. Potvrda o postojanju ovih odredbi pre pomenutog perioda nema, ali se pretpostavlja da

su slične postojale još za vreme vladavine Amazisa II, jer se na samoj steli nalazi natpis koji

ukazuje na postojanje ovih taksi i u ranijem periodu.14

Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je postojala trgovačka razmena između Grka u

Naukratisu i stanovnika grčkih polisa. Međutim, u samom Naukratisu postoje nalazi keramike

iz Atine, Korinta i Sparte, za koju se smatra da je distribuirana posredstvom Egine, obzirom

da pomenuti polisi nisu imali direktnog kontakta sa Egiptom. Nađene su i figuralne vaze koje

su služile za smeštanje mirišljavih ulja, a koje uglavnom potiču sa Rodosa, zatim statuete i

mali reljefi od gline sa Korinta i Rodosa - za koje se ne zna da li su doneti u tom obliku ili su

u Naukratis transportovani samo kalupi za njihovu izradu. Skarabeji proizvedeni u radionici u

Naukratisu pronađeni su širom Mediterana-u Kireni, na Rodosu, Hiosu, Samosu, Argosu, u

Kartagini i Španiji. Veruje se da su Grci radije koristili domaće grčko ulje, kao i vino, pa se

smatra da su i ove proizvode nabavljali iz grčkih polisa, bilo svojih matičnih ili nekih

drugih.15

13 www.egiptomania.com/lista/iuffa.htm14 Möller A., Naukratis, pp15 ibid.

5

Kada govorimo o grčko-egipatskim odnosima, putanja istraživanja nas nezbežno vodi

do Naukratisa. Upravo proučavanje statusa, geografskog položaja, topografije i arheoloških

nalaza u Naukratisu, kao i pisanih izvora o njemu dopušta nam bolje razumevanje odnosa ove

dve različite kulture. Pri tome treba imati na umu nekoliko činjenica:

Pre svega, da Naukratis nije bio apoikia niti polis

Zatim, treba voditi računa o statusu koji je Naukratis imao iz perspektive Grka sa

jedne i Egipćana sa druge strane

I konačno, da je upravo Naukratis mesto sučeljavanja, spajanja i difuzije dva potpuno

različita sistema, kako u kulturnom, tako i u političkom i ekonomskom smislu.

Da Naukratis nije bio ni apoikia niti polis, proizilazi više iz arheoloških podataka, nego

iz pisanih izvora. Herodot u svojoj drugoj knjizi stvara zabunu uptrebljavajući izraz ''polis

Naukratis'' – ali, on to čini samo u nedostatku pogodnijeg termina za imenovanje grčkog

naselja na teritoriji Egipta. Indikativno je da Herodot govoreći o Naukratisu izbegava da

upotrebi izraz osnovan 16, što je izraz prikladan za apoikia, već umesto toga koristi

termin uspostavljen. Primetno je i odsustvo zajedničkog etnikona na votivnim darovima u

Naukratisu, što je važan determinator pri postojanju polisa. Pored toga, u Naukratisu nije

otkrivena nekropola, ali je sasvim moguće da nije ni postojala, već da su se stanovnici

Naukratisa sahranjivali u svojim matičnim polisima, upravo iz tog razloga što se ovde nisu,

kakav bi bio slučaj u apoikistima osećali kao u svojoj novoj domovini. Za razliku od apoikia,

Naukratis nije imao ni svog boga zaštitnika. Naukratis je zapravo bio emporion. 17

Osnovna razlika između apoikia i emporiona je bila ta što je emporion predstavljao

spontano formiranu, običnu etnički izmešanu trgovačku zajednicu, dok je apoikia morala

imati matični olisa koji je osniva u nekom određenom momentu.18 U vezi sa ovom razlikom,

treba postaviti pitanje da li je uopšte bilo moguće da Grci osnuju neku od svojih apoikia na

teritoriji Egipta. Odgovor je da nije - jer se nijedan farao Saiske dinastije ne bi odrekao

suvereniteta nad zamljom koju dodeljuje, naročito ne jednom stranom etničkom elementu.

Herodot nam takođe saopštava da je Naukratis bio jedini emporion na teritoriji Egipta19.

Možemo se takođe zapitati zašto ih nije bilo više? Usamljenost Naukratisa ne znači da Grci ne

bi uspostavili više takvih trgovačkih luka, naročito ako se ima u vidu prostranstvo Delte

16 Möler A., Naukratis, 183.17 ibid, 183-215.18 ibid19 Herodot, II 179.

6

Razlog tome je političko i administrativno uređenje Egipćana, koji su, ograničavanjem

kretanja i trgovine Grcima na jedno mesto, želeli da olakšaju sebi kontrolu nad trgovačkim

prometom i prikupljanje poreza.

Sa druge strane, iz Herodotovog kazivanja se ne može nazreti da su preduzete mere

ograničavanja Grci doživljavali tragično. To se može tumačiti jedino time da zapravo nisu

imali drugog izbora nego da se prilagode situaciji u kojoj pravila određuje neko drugi. Jedino

prilagođavanjem tuđim pravilima igre su Grci mogli očuvati to svoje trajno naselje u Egiptu,

kako bi iskrčili sebi put do resursa u kojima su njihovi matični i drugi polisi oskudevali.

Naukratis je ujedno bio mesto u kome se ostvarivala komunikacija dve različite kulture.

Ta komunikacija je bila dvosmerna i konstuktivna, te je po Sokratovom majeutičnom principu

''porađala'' nešto novo, do čega obe strane u korespodenciji inače ne bi došle samostalno.

Egipatski uticaji na Grke se očituju u stilu keramičke produkcije, posebno na keramici

koja je nazvana ''naukratiska'',20 zatim u pojedinim dekorativnim elementima u grčkoj

hramovskoj arhitekturi,21 u stilu i načinu izrade arhajske kamene plastike,22 i u određenom

stepenu naklonjenosti Grka ka sinkretizmu grčkih i egipatskih božanstava.23

Takođe, pojedini votivni natpisi24 pružaju primere postepenog upoznavanja Grka sa

egipatskim jezikom. Poznavanje jezika bi samo nadalje moglo poboljšati, ne samo

komunikaciju između ove dve kulture, nego i njihovo međusobno razumevanje.

Važno je istaći da su u oba kulturna miljea postojali nedodirljvi aspekti, na koje se nije

moglo uticati – čime se upravo i čuvala osobenost i razlika ovih kultura – zbog čega Grci na

primer uvoze mermer za izgradnju Apolonovog hrama u Naukratisu iz Efesa ili glinu sa

grčkog kopna za izradu svojih posuda.25

20Möler A., Naukratis, pp. 136-140; vidi takođe web stranicu http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html ; Boardman, Greeks Overseas, 123, fig. 139-141.21http://homepage.mac.com/apephotep/academic/Greek/egypt_on_ionic/index.html - Egyptian Influence on Ionic Temple Architecture, Lucas Livingston, Special Studies: Directed Research Project, University of Notre Dame, December 12, 2000.

22 Види о томе детаљније у: Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке - напомене о монументалној пластици, Зборник Филозофског факултета XIX (серија А), Београд, 115-120.23 http://homepage.mac.com/apephotep/academic/greeks_egyptian_gods/index.html - - GREEK AND EGYPTIAN RELIGIOUS PARALLELS, Egyptian Gods with Greek Names in Herodotus and Votive Statuary, written by Lucas Livingston, June 7, 2002.24 ibid25 http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html - Saites, Persians, and Greeks, Oh My!, A Brief Look at Egyptian Cultural Influence on Greeks in Egypt during the Saite Period and the Effect of the Persian Conquest,Lucas Livingston, March 25, 2002

7

U naporu da se bolje sagledaju i razumeju odnosi ove dve kulture, svrsishodnu primenu

ima model ''centra i periferije'26', pri čemu se Egiptu dodeljuje uloga cenntra, tj. konzumenta

najrazličitijih vrsta njemu potrebnih resursa sa svoje periferije – Grčke ( odnosno Grka) koji

te resurse nastoje da obezbede.

Ovaj model ima imanentnu dijahroničnost jer dozvoljava moguću zamenu uloga u

nekom odgovarajućem povesnom trenutku, što se zapravo i dešava u pogledu odnosa Grka i

Egipćana u periodu helenizma.27

Kompatibilan sa ovim modelom je i model odnosa među ravnopravnim zajednicama

koji nam omogućava razumevanje daljeg prenošenja i razvijanja preuzetih i vešto

preoblikovanih ideja između različitih grčkih polisa, posredstvom sveprisutnog grčkog

agonskog duha.28

Grci su sve što su videli i čuli prilagođavali svojim potrebama, senzibilitetu – ukratko

svojoj kulturi, razvijajući preuzeto u nekom, ponekad potpuno novom smeru.

Drugim rečima, identifikovanje centra, izvora, počela (arhe) iz koga je neko kulturno

svojstvo preuzeto ili pak periferije koja nešto preuzima, zapravo je tek početak povesti i

arheologije ( kako kod ovog, tako i u drugim brojnim primerima), a ne njen kraj.

26 Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке - напомене о монументалној пластици, стр. 120.27 ibid, 116.28 ibid, 120.

8

Spisak literature i posećenih internet stranica

Literatura:

Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке, напомене о монументалној пластици, Зборник Филозофског факултета XIX (серија А), Београд, 115-122.

Boardman J., The Greeks Overseas - Their early colonies and trade, Thames & Hudson, 4th edition, London, 1999.

Kaplan P., Cross–Cultural Contacts amonд Mercenary Comunities in Saite and Persian Eдypt, in: Meditterranean Historical Rewiew , Vol.18, No.1, June 2003, pp. 1-31.

Möller A., Naukratis : Trade in archaic Greece, Oxford University Press, 2000.

Херодотова историја I, Матица Српска, Београд, 1988. (prevod Milana Arsenića)

Ален Б. Лојд, Позни период ( 664-332. г. пре н.е.), у:Оксфордска историја старог Египта, приредио Ијан Шо, Београд, Clio, 2004, 533-569.

Internet stranice ( posećene tokom februara i marta 2006. godine)

www.artic.edu/~livin/research/

www.egiptomania.com/lista/iuffa.htm

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/

greeks_egyptian_gods/index.html - GREEK AND EGYPTIAN RELIGIOUS

PARALLELS,Egyptian Gods with Greek Names in Herodotus and Votive Statuary,

written by Lucas Livingston, June 7, 2002.

9

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html -

Saites, Persians, and Greeks, Oh My!, A Brief Look at Egyptian Cultural Influence on

Greeks in Egypt during the Saite Period and the Effect of the Persian Conquest,Lucas

Livingston, March 25, 2002

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/Greek/

egypt_on_ionic/index.html - Egyptian Influence on Ionic Temple Architecture,

Lucas Livingston, Special Studies: Directed Research Project, University of Notre

Dame, December 12, 2000.

10