DobrodoliOvo je gramatika panskog jezika

DaljeAUTOR

Za pokazivanje menija,

kliknite ovde

lanovi Poreenje

Imenice Posedovanje

Izrazi Posebni glagoli

Kalendar, brojevi Pridevi

Negacija Predlozi

Pitanja Upotreba glagola

Zamenice

lanovi

Del i Al

Nazad

Rod imenica

Mnoina imenica

Nazad

Upoznavanje

Izrazi

Potranja(Potreba)Nazad

Dani u nedelji

Brojevi 1-100

Brojevi preko 100

Redni brojevi

Kazivanje vremena

Godinji kalendarNazad

Odrine i neodreene reinada-nita

algo-neto

nadie-niko

alguien-neko

ningn-niko

algn-neko, neto

ninguno/a-niko, ni jedan(a)

alguno/a/os/as-neto

nunca-nikada

siempre-uvek

tampoco-nijedan

tambin-takoe

ni... Ni-ni

o...o-ma koji, ili

panci koriste duplu negaciju, sa no koje prethodi glagolu i negativne rei koja se nalazi iza

glagola: No conozco a nadie (bukvalno, Nikog ne poznajem); No trabajo nunca; No hablo

francs tampoco; No tengo nada, itd. U dodavanju, na da/ne pitanja(odgovore) da biste odgovorili

negativno, trebate da upotrebite drugo no: Necesita usted algo?-- No, no necesito nada.

NAPOMENA:pre imenice mukog roda u jednini, ninguno i alguno otputaju zadnje slovo-o i

stavljaju akcenat na u: ningn taxi, algn restaurante, ali ninguna cajera, de ninguna manera

(nema anse).

Nazad

Da/Ne pitanja(odgovori)

Pitanja-Upitne rei

Nazad

Poreenje:kao

Poreenje:drugaiji

Mucho, Muy, PocoNazad

Posesivni pridevi

Najprostiji nain da izrazite posedovanje ns panskom je da razumete prisvojne(posesivne) prideve.

JEDNINA

mi, mis-moj

tu, tus-tvoj, neslubeno

su, sus-Va, slubeno

su, sus-njegov, njen

MNOINA

nuestro/a, nuestros/as-na

vuestro/a, vuestros/as-va, neslubeno/ [U paniji]

su, sus-va, slubeno

su, sus-njihov

Prisvojni pridev prethodi imenici na koju se odnosi. Kraj prideva odrava broj stvari u posedu: mi casa, mis

libros, nuestra casa, nuestros libros, su casa, sus libros, itd.

Nuestro i vuestro odravaju rod (muki ili enski) kao i broj: nuestras amigas, vuestros amigos, itd.

Poto su i sus mogu imati vie znaenja (va,slubeno), jednina i mnoina; njegov; njen; njihov, muki

ili enski), druga struktura se ponekad koristi za razjanjenje: odreeni lan + imenica + de + posednik.

su libro = el libro de...usted

l

ella

Juan

ustedes

ellos

ellas

Juan y Mara

Nazad

Gustar

Hacer

Hay

Izrazi sa glagolom Tener

Pedir i Preguntar

Povratni glagoli

Saber i Conocer

Ser/Estar:Oblici

Ser/Estar:Upotreba

Upotreba glagola HaceNazad

Oblici

Upotreba

Nazad

Para i Por

Korisni predlozi

Glagol+a, de ili en

Nazad

Naredbe

Nepravilne naredbe

Conditional

Nepravilni glagoli za conditonal

Slubene naredbe

Budunost

Imperfekat

Vie o glagolima

Prolost

Nepravilni glagoli(prolost)

Iskazivanje sadanjosti(indicativ)

Nepravilni glagoli(sadanjost)I

Nepravilni glagoli(sadanjost)II

Perfekat

Sadanjost(progressive)

Preterit pravilnih glagola

Preterit i imperfekat

Preterit-nepravilni glagoli

Preterit pravopis

Stem-Promena glagola

Konjunktivni oblici

Konjunktiv I

Konjunktiv II

Konjunktiv III

Konjunktiv IV

Konjunktiv V

Konjunktiv VI

Nazad

Ti i Vi

Pokazne

Posredne objekatske

Mesto objekatskih zamenica u reenici

Neposredne objekatske

Mesto u reenici

Uzajamni postupci

Povratne zamenice

Line zamenice

Upotreba rei lo

Upotreba rei seNazad

Odreeni i neodreeni lanoviU panskom, lanovi imaju etiri forme,i oni moraju da se slau

sa imenicom u broju (jednina ili mnoina) i rodu (muki ili enski)

Odreeni lanovi:za muki rod el i enski la (jednina)

Muki-los, enski las (mnoina)

Neodreeni lanovi:za muki rod un i enski-una (jednina)

Muki-unos, enski-unas (mnoina)

Primeri: el aeropuerto, los billetes, la empleada, las oficinas, un

hombre, unos dlares, una seora, unas conversaciones.

Nazad

"Del" i "Al"U panskom, postoje samo dva sastavljanja, del i al, i oni su obavezni.Kad god imate

odreeni lan el i odmah ga sledi predlog de morate da ih prespojite u del(iva bia,

muki rod).Kad god imate odreeni lan el odmah sledi predlog a, morate napraviti

prespajanje u al.(predmeti)

Es el dinero del seor Gonzlez. (de + el)

Vamos al hotel. (a + el)

Napomena:"De" i "a" se ne spajaju sa drugim lanovima.

Es el dinero de la seora Garca.

Es el dinero de los pasajeros.

Vamos a la oficina.

Vamos a las reuniones.

U panskom, re a odmah prethodi objektu reenice kada objekat pripada osobi ili

osobama.

Ovo lino a, formira prespajanje na slini nain kao predlog a.

Thomas llama a la secretaria.

Thomas llama al secretario.

Voy a ver a la seora Garcia.

Voy a ver al seor Garcia.

Nazad

Sve imenice su ili mukog ili enskog roda. To je prosti gramatiki

pojam. Imenice koje pripadaju mukoj populaciji ili ivotinjama, i veina

imenica koje se zavravaju na -o su u mukom rodu. (Jedan izuzetak je la

mano ruka). Veina imenica koje pripadaju enskoj populaciji ili

ivotinjama, i veina imenica koje se zavravaju na-a, -cin, -papa -tad

su u enskom rodu. (Nekoliko izuzetaka su el da, el problema, el drama,

i el programa). Imenice koje imaju druge zavretke, ili imenice koje su

izuzeci pravilima, moraju da se naue napamet: el billete, el dlar, el

valor, itd.

Nazad

panske imenice koje se zavravaju na samoglasnik grade mnoinu

dodavajui slovo-s.Imenice koje se zavravaju na suglasnik, grade

mnoinu dodavanjem nastavka-es. Imenice koje se zavravaju na

suglasnik-z menjaju z u c pre dodavanja-es: el lpiz (olovka), mn. los

lpices. Imenice koje imaju zadnji slog akcentovan u jednini izgubie

akcenat kada je imenica u mnoini: la conversacin, las conversaciones;

la razn (razlog), las razones, itd.

Dobro je to kada je imenica u mnoini odreeni i neodreeni lanovi

moraju biti u mnoinskom obliku: un hombre>unos hombres; la

conversacin>las conversaciones.

Mnoina imenica mukog roda se koristi kada opisuje grupu sainjenu od

mukaraca i ena: los amigos (ukljuujui i mukarce i devojke

prijateljice).

Nazad

Neslubeno

Antonio, conoces a mi amigo, Paco?

Antonio, da li poznaje moga druga Paca?

Antonio, quiero presentarte a mi amigo, Paco.

Antonio, eleo bih da te upoznam sa mojim drugom Pacom.

Hola. Qu tal?

Zdravo, Kako si?

Slubeno

Sr. Rodrguez, permtame presentarle a mi socio, Santiago Silva.

G-dine Rodrguez, dopustite mi da vas upoznam sa mojim partnerom,

Santiagom Silvom.

Sra. Silva, le presento a la Sra. Rodrguez.

G-o Silva, eleo bih da upoznate g-u Rodrguez.

Mucho gusto.

Drago mi je.

El gusto es mo.

Meni takoe.

Nazad

Pozdravljanje i utivi izraziBuenos das.Dobro jutro, dobar dan.

Buenas tardes.Dobar dan.

Buenas noches.Dobro vee, laku no.

Hola!Zdravo(ao)!

Cmo est usted?Kako ste? (slubeno)

Cmo ests?Kako si? (neslubeno)

Qu tal ests?Kako si? (neslubeno)

Qu tal?Kako stoje stvari?

Muy bien, gracias.Veoma dobro, hvala.

Adis. Hasta luego.Zbogom.Do skorog vienja.

Hasta maana.Do sutra(vidimo se sutra).

Muchas gracias.Mnogo Vam hvala.

De nada.Nema na emu.

Por favor.Molim Vas.

Perdn. Con permiso.Izvinite.Pardon.

Nazad

Postoji odreeni broj naina da se izrazi potranja u panskom jeziku. Na

primer moete koristiti naredbe koje sadre por favor (Molim Vas):

Tragame un caf, por favor. Za potranju, ponekad se koristi glagol

querer: Quiere traerme un caf?; (bukvalnoDa li elite da mi donesete

kafu, molim Vas?).

Kada elite da pitate za uslugu, takoe moete da upotrebite glagol

querer: Querra hacer una llamada a los Estados Unidos (eleo bih da

zovem telefonom nekog u SAD ili Quisiera hacer una llamada a los

Estados Unidos (eleo bih da zovem telefonom nekog u SAD).

Ponekad moete da upotrebite glagol poder na isti nain: Puede usted

decirme? (Da li biste mogli da mi kaete?) ILI Podra usted

indicarme? (Da li biste mogli da mi pokaete ?).

Nazad

Los das de la semana:

el lunes-ponedeljak; u ponedeljak

el martes-utorak; u utorak

el mircoles-sreda; u sredu

el jueves-etvrtak; u etvrtak

el viernes-petak; u petak

el sbado-subota; u subotu

el domingo-nedelja; u nedelju

Dani se u panskom piu malim slovima za razliku engleskog i drugih

jezika.Kada elite da ukaete da se neto deava svakog ponedeljka,

svake subote, itd., upotrebite mnoinski oblik lana: los lunes, los

sbados, itd. Po panskom kalendaru, prvi dan u nedelji je ponedeljak.

Druge korisne fraze: maana (sutra), pasado maana (prekosutra),

hoy (danas), esta noche (veeras).

Nazad

1-uno

2-dos

3-tres

4-cuatro

5-cinco

6-seis

7-siete

8-ocho

9-nueve

10-diez

11-once

12-doce

13-trece

14-catorce

15-quince

16-diecisis

17-diecisiete

18-dieciocho

19-diecinueve

20-veinte

21-veintiuno

22-veintids

23-veintitrs

24-veinticuatro, itd.

30-treinta

31-treinta y uno

32-treinta y dos, itd.

40-cuarenta

41-cuarenta y uno, itd.

50-cincuenta

60-sesenta

70-setenta

80-ochenta

90-noventa

100-cien Nazad

101-ciento uno/a

200-doscientos/as

300-trescientos/as

400-cuatrocientos/as

500-quinientos/as

600-seiscientos/as

700-setecientos/as

800-ochocientos/as

900-novecientos/as

1.000-mil

2.000-dos mil

1.000.000-un milln

Ciento se koristi sa brojevima 1-99 za brojeve od 101-199: ciento setenta

y nueve, itd. Cien se koristi i za brojeve vee od 999: cien mil, cien

millones, itd. Kada brojevi od 200-900 prethode imenici , slau se sa tom

imenicom u rodu: trescientas habitaciones, itd. mil nema mnoinski oblik

(tres mil, seis mil) ali milln ima: dos millones, cinco millones, itd. Nazad

primer(o)-prvi

segundo-drugi

tercer(o)-trei

cuarto-etvrti

quinto-peti

sexto-esti

sptimo-sedmi

octavo-osmi

noveno-deveti

dcimo-deseti

Redni brojevi moraju da se slau sa imenicom uz koju se nalaze: la

octava semana, el sexto piso, el cuarto da, la primera semana, itd.

NAPOMENA: primero i tercero odvajaju-o kada prethode mukoj

imenici: el primer da, el tercer da.

Uopte govorei, redni brojevi iznad 10 nisu uobiajeni u panskom

jeziku. Nekad ete uti nekog spikera da kae el piso (nmero) veinte, la

leccin (nmero) catorce itd. Nazad

Da biste pitali koliko je sati na panskom, pitajte Qu hora es? Da biste

pitali u koliko sati se neto deava, pitajte A qu hora....?

Upotrebite glagol ser da biste rekli koliko je sati.Na poetku uvek emo

rei glagol es.Na primer Sada je tano jedan sat: Es la una, es la una y

diez, es la una y media. Za vreme posle jedan, koristite son: Son las dos,

son las nueve, son las once y veinte, itd. Posle pola sata treba prei na

sledei i oduzeti minute (3:50 =Sada je deset minuta do etiri = Son las

cuatro menos diez).

Re media znai pola sata,a cuarto etvrt sata(15 minuta). Son las cinco y

media (5:30), son las nueve y cuarto (9:15), son las once menos cuarto

(10:45).Drugi korisni izrazi su de la maana (jutro), de la tarde (po

podne) ili de la noche (no), la medianoche (pono), el medioda

(podne).

Nazad

Praznici i specijalni dogaaji

la Semana Santa-Sveta nedelja

la Pascua (Florida)-Uskrs

el Da de Independencia-Dan nezavisnosti

el Da de los Muertos-Dan duhova(umrlih)

la Nochebuena-Badnje vee

la Navidad-Boi

la Noche Vieja-Dan pred novu godinu

el Da de Ao Nuevo-Prvi dan u novoj godini

el aniversario-Godinjica

el cumpleaos-roendan

los das festivos/ las fiestas-praznici

las vacaciones-raspust(odmor)

felicitaciones!estitamo!

Datumi, godinja doba, meseci u godini

La fecha-Datum

Cul es la fecha de hoy?Koji je danas dan(datum)?

(Hoy) Es el primero de abril.Danas je prvi april.

(Hoy) Es el cinco de marzo.Danas je peti mart.

NAPOMENA:Redni broj primero se koristi za izricanje prvog dana u mesecu, ali osnovni brojevi (dos, tres, itd.) za druge

dane tog meseca.

Las estaciones del ao/godinja doba

el invierno-zima

la primavera-prolee

el verano-leto

el otoo-jesen

se(p)tiembre-septembar

octubre-octobar

noviembre-november

diciembre-december

Nazad

Los meses del ao/meseci u godini

enero-januar

febrero-februar

marzo-mart

abril-april

mayo-maj

junio-jun

julio-jul

agosto-avgust

se(p)tiembre-septembar

octubre-oktobar

noviembre-novembar

diciembre-decembar

Pitanja i odgovori " Da / Ne "

Uobiajen nain da pitate nekog da/ne pitanje u panskom je lako.

Promenite intonaciju glasa poveavanjem zvunosti vaeg glasa na kraju

pitanja:Usted trabaja en Mxico? Drugi nain da konstruiete pitanje je

da zamenite mesto subjekta i glagola: Trabaja usted en Mxico?; Est

todo bien?; Necesita usted algo ms?

Da biste odgovorili na pitanje potvrdno, ponite sa S (da): S, trabajo

en Mxico. Da biste odgovorili na pitanje odrino, ponite sa No, i stavite

drugo no ispred glagola: No, no trabajo en Mxico.

Nazad

Upitne rei

Cmo? (Kako.ta?)

Cmo ests?(Kako si?)

Cmo te llamas? (Kako se zove?)

Dnde? (Gde?)

Dnde est el hotel? (Gde je hotel?)

Qu? (ta?)

Qu hora es? (Koliko je sati?)

Qu es esto? (ta je ovo?)

Qu necesita usted? (ta vam treba?)

Cunto? Cunta? (Koliko?)

Cuntos? Cuntas? (Koliko(za mnoinu)?)

Cuntos das? (Koliko dana?)

Cuntas personas? (Koliko osoba?)

Cundo? (Kada?)

Cundo llegas? (Kada stiete?)

Quin? Quines? (Ko?)

Quin es ella? (Ko je ona?)

Quines son ellos? (Ko su oni?)

Cunto dinero necesitas? (Koliko ti je novca potrebno?)

Cuntas cervezas quieres comprar? (Koliko piva eli da kupi?) Nazad

Da biste uporedili imenice, prideve, ili priloge koji su isti (kao) sledite

sledee instrukcije

tan + pridev ili prilog + como

Eduardo es tan inteligente como Roberto.Eduardo je inteligentan kao

Roberto.

Eduardo habla tan rpido como Roberto.Eduardo govori brzo kao

Roberto.

tanto/a/os/as + imenica + como

Tengo tanto dinero como t.Imam novca koliko i ti.

Bebo tanta cerveza como t.Pijem toliko piva kao i ti.

Ella tiene tantos amigos como yo.Ona ima toliko prijatelja kao ja.

Upamtite da se tanto slae u rodu i broju sa imenicom koju opisuje:

tantas horas, tantos das, itd.

Nazad

Komparacija nejednakosti

Kada uporeujete predmete i bia koji nisu jednaki(nemaju iste osobine) (vie od;

manje od, bolji od, itd.), koristite ove formule

ms + pridev/prilog/imenica + que = vie od

menos + pridev/prilog/imenica + que = manje od

Roberto es ms alto que Pablo. Roberto je vii od Pabla. Pablo es menos alto que

Roberto. Pablo je nii od Roberta.

Roberto habla ms rpido que Pablo. Roberto govori bre nego Pablo.

Pablo habla menos rpido que Roberto. Pablo govori sporije od Roberta.

Roberto tiene ms amigos que Pablo. Roberto ima vie prijatelja od Pabla.

Pablo tiene menos amigos que Roberto. Pablo ima manje prijatelja od Roberto.

Neki komparacijski oblici su nepravilni i moraju da se ue napamet.

bueno,bien/mejor-bolji

malo,mal/peor-gori

joven/menor-mlai

viejo/mayor-stariji

Nazad

"Mucho," "Muy" i "Poco"

Mucho (mnogo) i poco (nekoliko) mogu biti bilo koji pridevi i prilozi.

Pridev odreuje imenicu, dok prilog obino odreuje glagol, pridev, ili

drugi prilog. Kada su oni pridevi, prethode imenici, i imaju etiri oblika,

prikazujui rod i broj: mucho, mucha, muchos, muchas, itd. Npr., mucha

(poca) cerveza, muchos (pocos) hombres, mucho (poco) dinero, muchas

(pocas) amigas.

Kada su mucho i poco prilozi, ne menjaju oblik. Oni se obino nalaze iza

glagola, i menjaju veoma mnogo ili veoma malo: Roberto trabaja

mucho (poco).

Muy je prilog. Zamenjuje veoma: muy rpido, muy interestante, muy

bien. Nikada ne koristite muy sa mucho. Da biste izrazili veoma veliku ili

malu koliinu neega, upotrebite muchsimo/a i poqusimo/a.

Nazad

Glagol gustar bukvalno znai biti prijatan, ali najee ima znaenje eleti, dopadati se.Me gusta

este hotel znai Svia mi se ovaj hotel (bukvalno, Ovaj hotel mi je prijatan). Da biste priali o

tome ta se nekom drugom dopada ili ne dopada, upotrebite prikladnu posrednu objekatsku

zamenicu ispred glagola. Kome se neto svia?

me (meni)-nos (nama)

te (tebi [neslubeno])-os (vama [neslubeno])

le (njemu, njoj, Vama [slubeno])-les (njemu, njoj, Vama [slubeno])

Kada opisujete ta se Vama dopada ili ne dopada, upotrebite posrednu objekatsku zamenicu me

ispred glagola. Obino, gustar se koristi samo u dva naina: gusta (Za neku stvar kome se dopada

ili ne dopada) ili gustan (Za vie od jedne stavri koje se dopadaju ili ne dopadaju): Me gusta el

restaurante; Me gustan los tacos. Da biste rekli da Vam se neto ne svia, stavite no ispred

posredne objekatske zamenice: No me gusta el hotel; No me gustan las enchiladas. Izbegavajte da

koristite gustar da bi priali o ljudima koji Vam se dopadaju, poto to ima seksualne konotacije u

pojedinim regijama.

ta je prijatno? El hotel? Me gusta el hotel, Te gusta el hotel, Le gusta el hotel, Nos gusta el

hotel, Os gusta el hotel, Les gusta el hotel. Los tacos? Me gustan los tacos, Te gustan los tacos,

Le gustan los tacos, Nos gustan los tacos, Os gustan los tacos, Les gustan los tacos.

Upamtite da se glagolski oblik, gusta ili gustan, slae u jednini i mnoiti sa gramatikim

subjektom, stvari ili stvarima koje se nekome sviaju, ne sa osobama koje se nekom sviaju.

Konano, kada glagol stoji iza gustar, bie u infinitivu: Me gusta comer tacos.

Nekoliko drugih glagola u panskom jeziku imaju iste osobine kao gustar. Kliknite ovde da vidite

listu takvih glagola i sline primere. Nazad

Glagoli slini gustar-uDa li ste zapamtili naine u kojima se koristi? Za nekoliko drugih uobiajenih glagola

koristite isti nain:

doler (ue)-povrediti

importar-biti vaan

encantar-mnogo se dopadati

Interesar-biti interesantan

faltar-biti bez neega(nemati neto)

molestar-dosaivati, uznemiravati

fascinarto-fascinirati

parecerto-izgledati, pojaviti se(stvoriti se)

fastidiar-svaati se

preocupar-brinuti

hacer falta-biti bez neega(nemati neto)

quedar-ostati, biti ostavljen

(A m) me molestan los embotellamientos de trfico.(A ti) te interesan estos libros?(A

usted) le fascinan las representaciones folklricas.(A Elena) le encanta el pescado.(A

nosotras) no nos queda mucho tiempo.(A vosotros) os preocupa la idea?(A ustedes) les

faltan 30,000 pesos.(A ellas) les duele la cabeza.Nazad

"Hacer"

Glagol hacer je nepravilan u sadanjem vremenu.Morate da ga uite

napamet.

HACER (napraviti, uraditi)

hago hacemos

haces hacis

hace hacen

Glagol hacer se koristi da bismo postavili pitanja Qu hace usted? (ta

radite?), ali odgovor na ovo pitanje obino sadri drugi glagol: Leo un

libro (itam knjigu), itd. Odgovorite sa hacer samo kada pravite neto:

Hago un pastel (Pravim kola).

Nazad

Znaenje glagola HayHay je nepravilan oblik glagola haber. Prevodimo ga sa Nalazi se, ili ima, a

upotrebljava se da se istakne postojanje ili prisustvo nekoga ili neega:

Hay un restaurante bueno cerca de aqu.Blizu odavde se nalazi dobar restoran.

Hay muchos taxis en la calle.Ima mnogo taksija u ulici.

Hay cinco socios en la firma.U firmi se nalaze pet partnera.

Hay diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazi deset slubenika.

Kada elimo njime da izrazimo prolost, glagolski oblik postaje haba (nepotpun) (ili

ponekad hubo):

Haba (Hubo) un restaurante bueno cerca de aqu.Blizu odavde se nalazio dobar

restoran.

Haba (Hubo) muchos taxis en la calle.Bilo je(nalazilo se) mnogo taksija u ulici.

Haba (Hubo) cinco socios en la firma.U firmi je bilo pet partnera.

Haba (Hubo) diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazilo deset slubenika.

Zapamtite, hay, haba i hubo istiu prisustvo ili postojanje nekoga ili neega. Ako

istiete odreeno mesto neke osobe ili neega, upotrebite oblik od estar:

Roberto est en casa.Roberto je u kui.

Silvia y Elena estn en el mercado.Silvia i Elena su u prodavnici.

La carta est en la mesa.Pismo je na stolu.

Los libros estn en el suelo.Knjige su na podu.

Nazad

Nekoliko izraza sa glagolom Tener

Jeziki izraz je izraz koji ne moe biti bukvalno preveden sa jednog jezika

na drugi. Nekoliko jezikih izraza u panskom jeziku sadri glagol tener,

morate ih uiti napamet.

teneraos biti (u ovom sluaju imati)...godina

tener hambre-biti gladan

tener sed-biti edan

tener fro-biti hladan

tener calor-biti vru(topao)

tener prisa-biti u urbi(uriti)

tener sueo-biti pospan

tener razn-biti u pravu

no tener razn-ne biti u pravu

tener miedo (de)-plaiti se

tener ganas (de)-eleti neto (raditi neto)

tener que + infinitive-primoravati nekog da uradi neto

Nazad

"Pedir" i "Preguntar"

Oba glagola, pedir i preguntar znae pitati ali oni nisu zamenjivi.

Preguntar znai pitati pitanje: Roberto le pregunta dnde est la oficina

(Roberto je pita gde je kancelarija). Pedir znai pitati za neto, i takoe

se koristi sa znaenjem naruiti (u restoranu): Roberto le pide

informacin (Roberto je pita za informaciju). Roberto pide los tacos

(Roberto naruuje taco).

Pedir je pomalo i nepravilan, i trebali biste da ga nauite napamet.

PEDIR (pitati za, naruiti)

pido pedimos

pides peds

pide piden

Nazad

Nekoliko uobiajenih povratnih glagolaacostarse (ue)-ii na spavanje

Levantarse-ustajati

Afeitarse-brijati se

Llamarse-zvati se

Baarse-kupati se

Ponerse-obui se(odeu)

despertarse (ie) probuditi se(ustati)

Quitarse-skinuti se(odeu)

divertirse (ie)-uivati

Sentarse-sesti

dormirse (ue)-zaspati

sentirse (ie)-oseati

Lavarse-umivati se

vestirse (i)-obui se

NAPOMENA:Kod povratnih glagola infinitiv se uvek zavrava na-se. Kada konjugujete

glagol, upamtite da napravite zameniki oblik dopisujui osobu kojs vri radnju:

dormirse (ue) > me duermo, te duermes, se duerme, nos dormimos, os dorms, se

duermen.

(Upamtite da samoglasnici u zagradi (ue) (ie), itd. ukazuju da glagol ima stem promenu.

Nazad

Saber i Conocer

Oba glagola saber i conocer znae znati, ali se ne zamenjuju(ne koristi

bilo koji). Saber je znati informaciju (No s el nmero de telfono;

Sabe usted dnde est el restaurante?), ili znati kako uraditi neto (No

sabemos conducir). Conocer je znati osobu (Conozco a la Sra. Garca;

Conoces a mi hermana?), ili biti upoznat sa mestom ili stvarima (No

conocen la ciudad). Oba glagola su nepravilna i morate da ih uite

napamet

SABER

s sabemos

sabes sabis

sabe saben

CONOCER

conozco conocemos

conoces conocis

conoce conocen

Nazad

"Ser" i "Estar"

panci imaju dva glagola koji znae biti: ser i estar. Oba su nepravilna

u sadanjem vremenu, i njihove oblike morate da uite napamet.

SER (biti)

soy somos

eres sois

es son

ESTAR (biti)

estoy estamos

ests estis

est estn

NAPOMENA:Obratite panju da su skoro svi oblici glagola estar

akcentovani.

Nazad

Ser i estar imaju brojne upotrebe koje ete uiti kroz Vae panske studije. Ser moe biti

upotrebljen sa dosta bezlinih izraza, takav kao es importante, es interesante, es ridculo.

U dodavanju, nekoliko uobiajenih upotreba ser ukljuuje:

-- identifikovatu osobu ili stvar

Soy el secretario de la seora Garza.

-- izricanje vremena, dane u nedelji ili datum

Hoy es domingo. Es el diez de mayo. Son las nueve de la maana.

-- izricanje nacionalnog porekla

Nosotros somos de Mxico, pero ellos son de Uruguay.

-- opisivanje karakterisike ili poteze osobe ili predmeta

Mara es inteligente. Yo soy tmido. El restaurante es grande, pero bueno.

-- kazivanje ta neko radi

Antonia es profesora y yo soy ingeniera.

Nekoliko uobiajenih upotreba glagola estar su:

-- pri kazivanju lokacija osobe ili predmeta

Estoy en el restaurante.

-- da se opiu oseajne ili psihike okolnosti nekoga ili neega

Octavio y Juan estn ocupados. Alicia est bien, pero yo estoy mal.

Nazad

Upotrebe glagola Hace

Glagol hace se koristi u nekoliko vremenskih izraza.To su jeziki izrazi i

trebate ih uiti napamet.

Qu tiempo hace?Kakvo je vreme?

Hace buen tiempo.Vreme je lepo.

Hace mal tiempo.Vreme je loe.

Hace fro.Hladno je.

Hace calor.Toplo je(vrue).

Hace viento.Vetrovito je.

Hace sol.Sunano je.

Hace fresco.Vreme je super.

Kada upotrebljavamo vremenske izraze i glagol u sadanjem vremenu,

(desde) hace znai izvesnu koliinu vremena: (Desde) Hace un mes estoy

en Mxico (Nisam bio u Meksiku mesec dana). Kada upotrebljavamo sa

prolim vremenom, znai pre: Lo conoc hace seis aos (Upoznao sam

ga pre est godina).

Nazad

Slaganje prideva

Pridevi nacionalnosti i pridevi koji se zavravaju na-o imaju etiri oblika

da bi odravali rod (muki, enski) i broj (jednina,mnoina). Pridev se

mora slagati u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: el hombre

mexicano, la mujer mexicana, los hombres mexicanos, las mujeres

mexicanas, un hotel bueno, una cerveza buena, unos hoteles buenos, unas

cervezas buenas, itd.

Pridevi koji se zavravaju na-e ili na suglasnik imaju samo dve forme,

jedninu i mnoinu. Ovi pridevi ne odravaju normalno rod imenice: un

hombre interesante, una mujer interesante, unos hombres interesantes,

unas mujeres interesantes, un precio especial, una comida especial, unos

precios especiales, unas comidas especiales

Nazad

Mesto prideva u reeniciPridevi koji opisuju kvalitete imenice(ta se nekome ili neemu dopada)

obino se nalaze iza imenice: un precio especial, un hotel bueno, una

mujer inteligente, itd. Pridevi koliine i demonstrativni(pokazni) pridevi

prethode imenici: cinco habitaciones, muchos taxis, pocas personas, otro

da, este da, esta noche.

Ponekad ete primetiti da panski spikeri menjaju neke od ovih pravila;

ne primer, Moda ete nekada uti da panski spiker stavlja opisne

prideve ispred imenice: un nuevo chofer, un buen da, unos excelentes

hoteles. Ove izmene su za stilistike svrhe i samo malo menjaju

znaenje, stavljajui vie znaenja na prideve nego obino. Izuzetak

ovome je pridev grande. Ispred imenice, grande postaje gran i znai

vaan ili veliki.

Nazad

Predlog para se koristi da se izrazi sledee:

za-Trabajo para ganar plata.

namena, za koga je neto-El libro es para ti.

za (vreme)-Estudien esta leccin para maana.

za, prema (mesto)-Salimos para Acapulco.

Korienje neega-Es un hotel para turistas.

za (uporeujui sa drugima)Para m, el espaol es fcil.

za (u slubi)Trabajo para la universidad.

Nemojte da pomeate tree lice jednine glagola para sa predlogom para. Sadraj reenice bi trebao da Vam pokae koji je

deo govora i ije je znaenje najloginije.

Nekoliko upotreba predloga por

Por se koristi da se izjasni sledee:

by, by means of-por tren, por avin, por telfono

through, along-por la playa o por el parqueduring,

in (time period)-por la maana, por la tarde

because of, due to-estoy nerviosa por el examenfor,

in exchange for-Te doy $20 por el libro.

for the sake of-Lo hago por la familia.

for, in order to get-Voy por caf.

for (for a period of time)-Estar aqu por dos horas.

In idiomatic expressions:

por Diosfor Havenova korist

por ejemplo na primer

por eso-zbog toga

por favor-molim Vas

por fin-konano

por lo general-u opte

por lo menos-najmanje

por si acaso-samo u sluaju

por primera/za prvog/

ltima vez-poslednji putNazad

Nekoliko korisnih predloga

cerca de-blizu, kraj

lejos de-daleko,daleko od

antes de-pre

despus de-posle

encima de-na vrhu

debajo de-ispod

delante de-ispred

entre-izmeu

durante-za vreme

a la izquierda de-nemati pravo na

a la derecha de-pravo na

frente a-obloga

en frente de-ispred

detrs de-iza

U panskom jeziku, zamenice koje se nalaze posle predloga su iste kao line zamenice,

osim za prvo i drugo lice u jednini: m, ti. Es para m, es para ti, es para ella, es para

ustedes, itd. Jedan izuzetak ovome je izraz izmeu tebe i mene, entre t y yo. Oblici

conmigo (sa mnom) i contigo (sa tobom) su nepravilni i morate da ih uite napamet

Nazad

Nekoliko glagola koji zahtevaju predloge

1.Ispred sledeih glagola nalazi se predlog a.

aprender a (uiti (neto))

ensear a (uiti (nekoga))

ayudar a (pomoi (nekome))

invitar a (pozvati (nekoga))

comenzar a (poeti (neto))

ir a (ii (negde))

empezar a (poeti (neto))

volver a (povratiti (neto))

2.Ispred sledeih glagola se nalazi predlog de.

acabar de (zavriti)

olvidarse de (zaboraviti (neto)))

acordarse de (setiti se (neega))

tener ganas de (dopadati se (nekome))

dejar de (prestati (neto))

tratar de (pokuati (neto))

3. Ispred glagola insistir (insistirati) nalazi se predlog en, i zove se konjuktivni u ispunjenom

uslovu ako je tu promena subjekta.

4. Ispred glagola pensar (misliti) mogu da se nau en ili de, zavisno od znaenja: Pienso en ti

(Mislim o tebi [Ti si u mojoj mati]). Qu piensas de ella? (ta mislite o njoj? [Kakva je

tvoja reakcija, tvoje oseanje o njoj?])

ZAPAMTITE: Predlozi se koriste samo kada je objekat iza glagola. Ako nije, tada se ne koriste

predlozi: Me ayudas a limpiar las ventanas? S, te ayudo. Nazad

Neslubene Tu naredbePotvrdne t naredbe imaju istu grau kao tree lice jednine (l, ella,usted)

sadanjeg vremena: Habla (t); Cierra (t) la ventana; Limpia (t) los

dormitorios; Come (t) las verduras; Trae (t) los regalos; Corre (t) en

el parque.

Negativne t naredbe imaju istu grau kao t iz konjuktivne sadanjosti:

No hables (t); No cierres (t) la ventana; No limpies (t) los

dormitorios; No comas (t) los chocolates; No traigas (t) los regalos; No

corras (t) en el parque.

Kao sa usted (Vi) komandama, upravljake, posredne i povratne zamenice

se dodaju na potvrdne naredbe: treme, explcame, djalo, levntate,

sintate, itd.

Upravljake, posredne i povratne zamenice prethode negativnoj t

naredbi: no me traigas, no me expliques, no lo dejes, no te levantes, no te

sientes, itd.

Nazad

Nepravilne Tu naredbe

Postoji samo nekoliko nepravilnih t naredbi, i one su nepravilne samo u

potvrdnom naredbnom obliku. Negativni naredbni oblici su isti kao sa t

iz konjuktivne sadanjosti.

decir: di, no digas

hacer: haz, no hagas

ir: ve, no vayas

poner: pon, no pongas

salir: sal, no salgas

ser: s, no seas

tener: ten, no tengas

venir: ven, no vengas

Nazad

Kao u buduem vremenu, conditional se gradi dodavanjem nastavaka (-a, -as, -a, -

amos, -ais, -an) infinitivu glagola. Nemojte da meate conditionalne oblike-er i -ir

glagola sa imperfektom.Zavretci glagola su dodati stemu, a ne infinitivu.

HABLAR:

hablara hablaramos

Hablaras hablarais

Hablara hablaran

COMER:

comera comeramos

comeras comerais

comera comeran

VIVIR:

vivira viviramos

viviras vivirais

vivira viviran

Conditional se upotrebljava kada priamo o stvarima koje bismo eleli da se ostvare pri

odreenim okolnostima (Un permanente le quedara bien [Jedan permanentan bi eleo

da lii na tebe), ili da postavimo uljudne molbe (Me gustara [pedir] el pescado [elim

(da naruim) ribu]). Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za conditional

DECIR:

dira diramos

diras dirais

dira diran

HABER:

habra habramos

habras habrais

habra habran

HACER:

hara haramos

haras harais

hara haran

PODER:

podra podramos

podras podrais

podra podran

QUERER:

querra querramos

querras querrais

querra querran

SABER:

Sabra sabramos

Sabras sabrais

Sabra sabran

PONER:

pondra pondramos

pondras pondrais

pondra pondran

SALIR:

daldra saldramos

saldras saldrais

saldra saldran

TENER:

tendra tendramos

tendras tendrais

tendra tendran

VENIR:

vendra vendramos

vendras vendrais

vendra vendran

Nazad

Slubene naredbe

Kada neposredno direktno adresirate osobi ili osobama koje biste zvali usted ili ustedes, dajte toj osobi slubene naredbe stavljajui yo oblik u

sadanjosti menjajui zavretak-ar glagola u-e za jedninu (usted) naredbe ili-en za mnoinu (ustedes) naredbi i menjajui zavretak-er/-ir glagola u

-a ili -an.

Pravilni glagoli

-AR-buscar > busque, busquen*

dejar > deje, dejen

hablar > hable, hablen

llamar > llame, llamen

-ER/-IR-comer > coma, coman

insistir > insista, insistan

leer > lea, lean

vivir > viva, vivan

Glagoli sa neparvilnim yo oblicima

conocer (conozco) > conozca, conozcan

decir (digo) > diga, digan

or (oigo) > oiga, oigan

poner (pongo) > ponga, pongan

salir (salgo) > salga, salgan

tener (tengo) > tenga, tengan

traer (traigo) > traiga, traigan

venir (vengo) > venga, vengan

Stem-Promena glagola

almorzar (ue) > almuerce, almuercen*

cerrar (ie) > cierre, cierren

empezar (ie) > empiece, empiecen

jugar ( ue) > juegue, jueguen*

pedir (i) > pida, pidan

perder (ie) > pierda, pierdan

servir (i) > sirva, sirvan

volver (ue) > vuelva, vuelvan

*NAPOMENA: Pravopisna promena je potrebna da biste ouvali zvuk infinitiva koji se zavrava na-car, -gar, i -zar: c > qu, g > gu, i z > c.

Nekoliko glagola imaju nepravilne naredbne oblike i morate da ih uite napamet:

dar > d, den

estar > est, estnir > vaya, vayan

saber > sepa, sepan

ser > sea, seanNazad

Kako govoriti o budunosti?Postoji dosta naina da biste priali o budunosti u panskom jeziku. Najlake je koristiti priloku frazu

ukazajui na budunost (tao kao maana, ms tarde, luego, a la(s) +vreme, i tako dalje) sa glagolom u

sadanjem vremenu: maana voy al aeropuerto (Sutra u ii na aeredrom); luego hablamos por telfono

(razgovaraemo kasnije telefonom); a las cinco nos encontramos en la oficina de correos (sreemo se kod

pote u pet sati).

Drugi nain da priate o budunosti je sa buduim vremenom. Budue vreme se gradi dodavanjem nastavaka-

, -s, -, -emos, -is, -n na infinitiv glagola. Prouite sledee primere.

HABLAR (govoriti)

hablar hablaremos

hablars hablaris

hablar hablarn

COMER (jesti)

comer comeremos

comers comeris

comer comern

VIVIR (iveti)

vivir viviremos

vivirs viviris

vivir vivirn

Neki glagoli imaju nepravilne oblike za budue vreme. Kliknite ovde da vidite ove glagole.

Drugi veoma prosti nain da priate o budunosti je korienje glagola ir u konjuktovanom obliku u

sadanjem vremenu, posle koga sledi predlog a i infinitiva: voy a comer (Idem da jedem; Jeu); vas a

comer, va a comer, vamos a comer, vais a comer, van a comer, itd. Ovim nainom se obino govori u

panskom jeziku.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za budue vremeDECIR:

dir, dirs, dir, diremos, diris, dirn

HABER:

habr, habrs, habr, habremos, habris, habrn

HACER:

har, hars, har, haremos, haris, harn

PODER:

podr, podrs, podr, podremos, podris, podrn

QUERER:

querr, querrs, querr, querremos, querris, querrn

SABER:

sabr, sabrs, sabr, sabremos, sabris, sabrn

PONER:

pondr, pondrs, pondr, pondremos, pondris, pondrn

SALIR:

saldr, saldrs, saldr, saldremos, saldris, saldrn

TENER:

tendr, tendrs, tendr, tendremos, tendris, tendrn

VENIR:

vendr, vendrs, vendr, vendremos, vendris, vendrn

Nepravilni glagoli za budue vreme imaju istu grau kao nepravilni glagoli za conditional, ali se

koriste sa nastavcima za budue vreme-, -s, -, -emos, -is, -n. Nazad

Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-ar su:

bailar (igrati), buscar (traiti), cambiar (menjati, promeniti),

comprar (kupiti), desear (eleti), estudiar (uiti), hablar (govoriti),

llegar (doputovati (stii)), necesitar (trebati), pagar (platiti),

preguntar (pitati), regresar (vratiti), tomar (uzeti, piti), trabajar

(raditi).

Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-er su:

aprender (uiti), beber (piti), comer (jesti), comprender (razumeti),

creer (misliti), leer (itati).

Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-ir su:

abrir (otvoriti), asistir (pomagati), escribir (pisati), insistir

(insistirati), recibir (primiti), vivir (iveti).

Nazad

Particip(prolost)Particip se gradi dodavanjem nastavka-ado pravilnim glagolima koji se

zavravaju na-ar i -ido parvilnim glagolima koji se zavravaju na-er ili-ir.

Tada se stari(ar, er, or, ir) zavretak gubi i zamenjuje novim nastavcima:

hablar > hablado; poder > podido; vivir > vivido, itd.

Particip se esto koristi kao pridev (ponekad sa glagolom estar). Tada,

ima etiri oblika, odravajui rod i broj imenice koju opisuje:

El precio est confirmado.Ulaz je potvren.

Los fondos estn confirmados.Novana sredstva su potvrena.

Las reservaciones estn confirmadas.Rezervacije su potvrene.

Particip se takoe koristi sa glagolom ser da bi se konstruisala pasivna

reenica: La comida fue preparada. (Hrana je pripremjena). Particip

odrava rod i broj imenice koju opisuje.

Nazad

Sledei glagoli imaju nepravilan particip i morate ih uiti napamet

Abrir-abierto

Decir-dicho

Cubrir-cubierto

Descubrir-descubierto

Escribir-escrito

Hacer-hecho

Morir-muerto

Poner-puesto

Resolver-resuelto

Romper-roto

Ver-visto

Volver-vuelto

Akcenat se ubacuje u particip-er i -ir glagola sa stem zavrecima u

samoglasniku: caer > cado, creer > credo, leer > ledo, or > odo, traer

> trado, itd.

Nazad

U panskom jeziku svi infinitivni oblici glagola zavravaju na -ar, -er,ili -ir. Stem je infinitini oblik bez -ar, -

er, or -ir na kraju. Svi pravilni glagoli su konjuktovani u sadanjem vremenu dodavajui sledee nastavke

stem glagola:

-AR Glagoli

yo-o

t-as

l, ella, Ud.-a

nosotros/as-amos

vosotros/as-is

ellos, ellas, Uds.-an

-ER Glagoli

yo-o

t-es

l, ella, Ud.-e

nosotros/as-emos

vosotros/as-is

ellos, ellas, Uds.-en

-IR Glagoli

Yo-o

T-es

l, ella, Ud-e

nosotros/as-imos

vosotros/as-s

ellos, ellas, Uds. -en

PRIMERI KONJUGACIJA

HABLAR (GOVORITI)

stem: habl-

hablo

hablas

habla

hablamos

hablis

hablan

COMER (JESTI)

stem: com-

como

comes

come

comemos

comis

comen

VIVIR (IVETI)

stem: viv-

vivo

vives

vive

vivimos

vivs

viven

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola u sadanjem vremenuNeki glagoli nisu po obrazcu koje ste uili za pravilne glagole za sadanjost, i morate da ih uite napamet. Na primer, yo(za

prvo lice jednine) salir, tener, i venir su nepravilni: salgo, tengo, i vengo. U dodavanju, za druge oblike glagola tener i venir

kao kod preferir i querer, kada je stem samoglasnik-e- naglaen, postaje ie : tienes, vienes, prefieres, quieres, itd. U slinim

sluajevima, stem samoglasnik -o- u poder postaje ue kada je naglaen: puedes. U panskim renicima, ove promene su

napisane pored infinitiva glagola: preferir (ie); poder (ue), itd.

TENER (imati)

tengo tenemos

tienes tenis

tiene tienen

QUERER (eleti)

quiero queremos

quieres queris

quiere quieren

PODER (biti u mogunosti)

puedo podemos

puedes podis

puede pueden

VENIR (doi)

vengo venimos

vienes vens

viene vienen

PREFERIR (pretpostaviti)

prefiero preferimos

prefieres prefers

prefiere prefieren

SALIR (napustiti)

salgo salimos

sales sals

sale salen Nazad

Jo nepravilnih glagola u sadanjem vremenuOvi glagoli se obino koriste u panskom jeziku i, poto im se drugaije gradi sadanje vreme od pravilnih

glagola, morate ih uiti napamet

IR (ii)

voy vamos

vas vais

va van

PONER (staviti)

pongo ponemos

pones ponis

pone ponen

DAR (dati)

doy damos

das dais

da dan

DECIR (kazati, rei)

digo decimos

dices decs

dice dicen

TRAER (doneti)

traigo traemos

traes trais

trae traen

OIR (uti)

oigo omos

oyes os

oye oyenNazad

Perfekat

Sadanje svreno vreme se gradi koristei konjuktovani oblik nepravilnog

glagola haber sa past participle.

he comido hemos comido

has comido habis comido

ha comido han comido

The past participle ne menja oblik kada se koristi u perfektu. Na primer,

Ella ha comido, nosotros hemos comido, ustedes han comido,

itd.Sadanje svreno vreme se koristi da ukae na prolo vreme. U

potvrdnom obliku, ukazuje na radnju koja ve ima mesto (Elena ha

llegado [Elena je stigla]); u odrinom, ukazuje na neto to se jo nije

dogodilo (No ha llegado [Jo nije stigla]).

Nazad

Prezent progresiv se gradi koristeenjem konjuktovanog oblika glagola

estar i gerundiva. Gerundivi su sainjeni za glagole koji se zavravaju na

-ar dodavanjem-ando stemu; za glagole koji se zavravaju na-er ili -ir,

dodavanjem -iendo stemu: hablando, bailando, trabajando, comiendo,

viviendo, diciendo, itd. Kada se nenaglaeno-i- nalazi izmeu dva

samoglasnika, postaje-y-: leer > leyendo; creer > creyendo, itd.

Prouite ove primere: Roberto est trabajando; Thomas est comiendo;

Ellos estn hablando; Nosotros estamos preguntando; T ests viviendo

en un hotel... itd. Ponekad ete nai ovu grau korienu u dijalogu i

podeavanjima, ali trebalo bi da zapamtite da prezent progresiv nije

uobiajen u panskom jeziku. (trabajo, estudio, itd.) Vie se koristi da

ukae postupak u progresu.

Nazad

Preterit je prolo vreme u panskom jeziku. Koristi se za kazivanje neega to se

ZAVRILO u prolosti.Nastavci za preterit su dodati na stem infinitiva(habl-, com-,viv).

Upamtite da-er i -ir glagoli imaju iste nastavke u preteritu.

-ar glagoli

HABLAR

habl hablamos

hablaste hablasteis

habl hablaron

-er glagoli

COMER

com comimos

comiste comisteis

comi comieron

-ir glagoli

VIVIR

viv vivimos

viviste vivisteis

vivi vivieron

NAPOMENA: Ver nema akcenat u preteritu: vi, viste, vio, vimos, visteis, vieron.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola u preteritu

Postoje dosta glagola koji su nepravilni u preteritu.Njih morate da uite napamet.

DAR:

di, diste, dio, dimos, disteis, dieron

IR:

fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueron

SER:

fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueron

Preostali nepravilni glagoli imaju zavretke-e, -iste, -o, -imos, -isteis, -ieron. Upamtite da

ti nastavci nisu akcentovani. O ovim glagolima moete uiti u nepravilnom preteritu

stema i upotrebiti odgovarajue nastavke.

NAPOMENA: Tree lice jednine glagola hacer ima pravopisnu promenu c > z: hizo.

Takoe, tree lice mnoine glagola decir i traer nema-i- na kraju: dijeron, trajeron.

hacer > hic-

estar > estuv-

tener > tuv-

poder > pud-

poner > pus-

querer > quis-

saber > sup-

venir > vin-

decir > dij-

traer > traj-

Nazad

Glagoli koji imaju stem promene u sadanjem vremenu nemaju iste promene u preteritu.

Glagoli koji se zavravaju na-ar ili -er nemaju stem promenu u preteritu: pensar (ie) >

pens, pensaste, pens, pensamos, itd.; volver (ie) > volv, volviste, volvi, volvimos, itd.

Glagoli koji se zavravaju na-ir imaju stem promenu u preteritu, ali samo u treem licu

jednine i mnoine. Ova promena nije uvek ista kao za sadanje vreme. U renicima, stem

promene za preterit se nalaze u zagradama dalje sledi informacija o stem promeni u

sadanjem vremenu.

DORMIR (ue,u)

dorm, dormiste, durmi, dormimos, dormisteis, durmieron

PEDIR (i,i)

ped, pediste, pidi, pedimos, pedisteis, pidieron

Glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i-zar imaju pravopisnu promenu u prvom licu

jednine glagola, gde c > qu, g > gu, i z > c. Setite se da se slina pravopisna promena

javlja za ove glagole u slubenim naredbama i sadanjem konjunktivu.

buscar > busqu

pagar > pagu

empezar > empec

Glagoli koji se zavravaju na dva nenaglaena samoglasnika imaju pravopisnu promenu

u treem licu jednine i mnoine:

creer > crey, creyeron

leer > ley, leyeron

caer > cay, cayeron Nazad

Stem-Promena glagola: Sadanje vremeNeke od glagola koje sam pre naveo(preterit:pravopis) kao pravilne su zapravo stem-promenljivi glagoli . To znai da je tu mala pravopisna izmena

u stemu glagola. Ponekad se u glagolima menjaju sledei navedeni delovi:

e > ie

PENSAR (misliti)

pienso pensamos

piensas pensis

piensa piensan

o ili u > ue

VOLVER ((po)vratiti)

vuelvo volvemos

vuelves volvis

vuelve vuelven

e > i (ir glagoli samo)

PEDIR (pitati)

pido pedimos

pides peds

pide piden

Upamtite da nosotros i vosotros oblici glagola nemaju stem promene, a u drugim licima imaju.

Vie Stem-promenljivih glagolae > iecerrar (zatvoriti)

empezar(poeti)

pensar(misliti)

perder( izgubiti)

preferir(vie voleti)

querer(eleti)

o ili u > ue

almorzar(ruati)

dormir(spavati)

jugar(igrati (igre))

poder(biti u mogunosti)

volver((po)vratiti)

e > i

pedir(pitati)

servir(servirati) Nazad

Stvaranje Present Subjunctive pravilnih glagola

Da biste sainili sadanji konjunktiv veine glagola, dodajte line nastavke za sadanji konjunktiv na yo oblik present oduzmite zavretak-o. Za

konjunktiv, -ar glagoli imaju zavretke-e, -es, -e, -emos, -is, -en, i

-er / -ir glagoli imaju nastavke-a, -as, -a, -amos, -is, -an. (Zapamtite da tree lice [l/ella/usted i ellos/ellas/ustedes] pravilnih glagola u

konjunktivu imaju istu grau koja se koristi u slubenima naredbama.)

-ar glagoli

HABLAR

hable hablemos

hables hablis

hable hablen

-er glagoli

COMER

coma comamos

comas comis

coma coman

-ir glagoli

VIVIR

viva vivamos

vivas vivis

viva vivan

Samo za slubene naredbe,poto je oblik sadanjeg konjunktiva uzet od yo oblika prezenta, stm-promenjivi glagoli i glagoli koji su nepravilni u yo

obliku imaju istu nepravilnost sadanjem konjunktivu. Pri dodavanju, glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i-zar imaju iste pravopisne promene

koje ste uili za slubene: c > qu, g > gu, i z > c. (Pogledajte listu nepravilnih glagola i stem-promenjivih glagola za slubene naredbe ako trebate to

da ponovite.)

Glagoli koji su nepravilni za slubene naredbe su takoe nepravilni za sadanji konjunktiv.

Nepravilni glagoli za sadanji konjunktivOvi glagoli su nepravilni u sadanjem konjunktivu i morate da ih uite napamet:

DAR

d demos

des deis

d den

ESTAR

est estemos

ests estis

est estn

HABER

haya hayamos

hayas hayis

haya hayan

SABER

sepa sepamos

sepas sepis

sepa sepan

IR

vaya vayamos

vayas vayis

vaya vayan

Nazad

Konjunktiv posle bezlinih izrazaPosle bezlinih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), elje, naredbe,

pretpostavljanje,molbu, potrebu, miljenje,itd., konjunktiv se koristi u zavisnom uslovu,

posle rei que:

Es importante que usted hable con la directora.Vano je da govori sa direktorom.

Es necesario que Elena tome un taxi.Potrebno je da Elena uzme taksi.

Es terrible que no sepas hablar espaol!Odvratno je da ne znate da govorite panski.

Es posible que sea el efecto de la comida.Mogue je da je to efekat hrane.

No es preciso que usted tome medicina especial.Nije potrebno da uzimate specijalne

lekove.

Ponekad, ako izraz ne odrava elju specifine osobe da uradi neto, ali umesto izjave da

bi ljudi obino trebali da urade neto, onda se uzima infinitiv (-ar, -er, -ir ), a ne

konjunktiv.

Es necesario evitar el alcohol.Potrebno je da izbegavate alkohol.

Es preferible ir en autobs.Poeljno je da idemo autobusom.

Es posible comprar comida aqu.Moda(mogue je da) emo ovde kupiti hranu.

Nazad

Konjunktiv u prilokim odredbamaAko se radnja nije jo dogodila, panski spikeri e upotrebiti konjunktiv

posle odreenih prilokih odredbi kao: tan pronto como (brzo (uskoro)

kao), cuando (kada), despus de que (posle), en cuanto (uskoro

kao), hasta que (dok), i mientras (u to vreme, dokle).

Podemos hablar del tema cuando usted llegue.

(jo nije stigao)

Puedo quedarme en un hotel mientras est en Mxico.

(ve sam dugo u Meksikufor however long I am in Mexico jo nisam

otiao)

Elena viene tan pronto como yo encuentre un apartamento.

(Jo nisam naao stan)

Ako je radnji ve dato mesto i ne sumnjamo oko njenog ishoda,

konjunktiv se ne upotrebljava: Cuando estuve en Acapulco, fui a la playa

(Bio sam u Akapulku u prolosti).

Nazad

Nekoliko stem promena i pravopisnih promena u sadanjem konjunktivuU sadanjem konjunktivu, -ar i -er stem-promenljivi glagoli imaju istu grau stem promena kao u sadanjosti, samo su

nastavci drugaiji.

PENSAR VOLVER

(ie) (ue)

piense vuelva

pienses vuelvas

piense vuelva

pensemos volvamos

pensis volvis

piensen vuelvan

DORMIR PREFERIR

(ue, u) (ie,i)

duerma prefiera

duermas prefieras

duerma prefiera

durmamos prefiramos

durmis prefiris

duerman prefieran

-Ir stem-promenjivi glagoli imaju malo drugaiju grau u konjunktivu nego u sadanjem vremenu. Prisetite se da su ovo isti

glagoli koji imaju razliitu stem promenu u preteritu, u treem licu jednine.Ista stem promena viena u preteritu je viena u

konjunktivu u nosotros/as i vosotros/as oblicima.

Glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i -zar imaju pravopisnu promenu u svim oblicima sadanjeg konjunktiva, gde c > qu, g

> gu, i z > c:

BUSCAR PAGAR

busque pague

busques pagues

busque pague

busquemos paguemos

busquis paguis

busquen paguen

EMPEZAR

empiece

empieces

empiece

empecemos

empecis

empiecenNazad

Konjunktiv posle glagola volje

Jedna od najuobiajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje,

kao to su querer (eleti(hteti)), desear (elei), insistir en

(insistirati), mandar (naruiti), preferir (vie voleti), prohibir

(spreiti(zabraniti)), recomendar (to predloiti), decir (rei nekome

neto), pedir (pitati nekoga da uradi neto), i permitir (dozvoliti).

Zapamtite da u ovakvim primerima upotreba konjunktiva sa glagolima

volje u dijalozima, jedna osoba govori drugoj ta eli da uradi. Tu mora

biti promena subjekta da bi se upotrebio konjunktiv: jedan subjekat eli

da utie da drugi subjekat uradi neto. Thomas quiere que la operadora

llame...; Thomas quiere que la secretaria le indique...; Thomas quiere que

el camarero le traiga..., itd. Konjunktiv se koristi posle zdruenosti que u

ispunjenoj odredbi reenice. Ako tu nema promene subjekta, konjunktiv

se ne upotrebljava: Thomas quiere comer; Thomas quiere llamar; Thomas

quiere encontrar..., itd.

Nazad

Konjunktiv glagola oseanjaKonjunktiv se koristi posle odreenih izraza oseanja, kada spiker

pokazuje oseanje o postupcima druge osobe, kao na primer Me alegro de

que ests aqu (Drago mi je to si ovde). Konjunktiv se takoe

upotrebljava posle bezlinih izraza oseanja, kao Es una lstima que no

puedas acompaarnos (teta je to ne moete da poete sa nama).

Trebali biste da prepoznate ove izraze kao neto to zahteva upotrebu

konjunktiva u ispunjenom uslovu, posle rei que: alegrarse (biti drago),

esperar (nadati se), sentir (saaljevati), temer (plaiti se),

asombrarse (biti iznenaen), sorprenderse (iznenaditi), enfadarse

(biti ljut), enojarse (biti ljut), es una lstima (teta je), es triste

(tuno je), es escandaloso (skandalozno je), es terrible (odvratno je),

itd.

Nazad

Konjunktiv u izrazima sumnje

Konjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar

(sumnjati), no creer (ne verovati), no estar seguro/a (biti nesiguran),

no es verdad (nije istina), es dudoso (sumnjivo je), no es cierto (nije

tano), itd. Konjunktiv se koristi posle rei que u ispunjenom uslovu

reenice: Dudo que pueda llegar antes de las nueve; No creo que el viaje

sea largo; Es dudoso que la casa est amueblada; No es cierto que tengan

pescado en el mercado.

Ako nema sumnje ili neizvesnosti u spikerovoj misli, tada se upotrebljava

prezent(indikativ): Es cierto que mis padres vienen para Navidad; No hay

duda de que sus nietos quieren verlos; Creo que van a estar aqu dos

semanas.

NAPOMENA: Creo que i no dudo que su izrazi neizvesnosti, prema

tome zahtevaju indikativ u ispunjenom uslovu. No creo que i dudo que su

izrazi sumnje koji trae konjunktiv u ispunjenom uslovu.

Nazad

Preterite i imperfekat

Preterit se koristi da se izrazi zavrena radnja u prolosti. Izvesne rei kao

to su ayer (jue), anoche (sino), el ao pasado (prole godine), i la

semana pasada (prole nedelje), su povezane sa preteritom, poto

obino pripadaju odreenom dogaaju koji se zavrio.

Imperfekat se koristi da se izraze radnje koje su bile uobiajene ili su se

desile u prolosti. Nema preporuka da li su ili nisu ove stvari ikada bile

zavrene, ili da li se one nastavljaju u sadanjem vremenu. Izrazi kao

siempre (uvek), frecuentemente (uestalo), i todos los das

(svakodnevno), su esto povezani sa imperfektom. Razlika izmeu

preterita i imperfekta je esto veoma mala, i ak nacionalni(panski)

spikeri se ponekad ne slau oko toga koji oblik je taan. Trebali biste da

dobro prouite primere i pokuate da razumete i podrite nacionalne

spikere.

Nazad

Moda ste ve uili jedno prolo vreme u panskom jeziku, preterit, koji se koristi da priamo o radnjama ili

dogaajima koje su se dogodili. Imperfekat je drugo prolo vreme u panskom jeziku. Upotrebljavamo ga da

priamo o radnjama ili dogaajima koji su bili u toku u prolosti, stvarima koje su bile uobiajene, ili koje su

se desile pre dugo vremena. Takoe se koristi i da se opie aktuelni um, psihiki, ili oseajne okolnosti u

prolosti, i kae vreme u prolosti.

-ar glagoli -er glagoli -ir glagoli

HABLAR COMER VIVIR

hablaba coma viva

hablabas comas vivas

hablaba coma viva

hablbamos comamos vivamos

hablabais comais vivais

hablaban coman vivan

Samo tri glagola su nepravilna u imperfektu .

IR SER VER

iba era vea

ibas eras veas

iba era vea

bamos ramos veamos

ibais erais veais

iban eran vean

U imperfectu ne postoje stem-promene. Glagoli koji su stem-promenjivi u prezentu(sadanjem premenu) ili

preterutu(prolom) su konjuktovani kao pravilni glagoli u imperfectu: volva, jugaba, pensaba, perda, itd.

Nazad

Slubeno i neslubeno ti i Vipanci imaju dva oblikati, slubeni (usted [Ud.] ustedes [Uds.]) i

neslubeno (t, vosotros). Obino, ako dobro poznajete osobu da bi je

zvali po imenu, upotrebite t. Ako govorite sa osobom sa Gospodine ili

Gospoo sa prezimenom upotrebite usted.Ako niste sigurni koji oblik da

upotrebite, bolje je da ponete sa usted. Domai(panski) spiker vie

savetuje da koristite t jer je prikladnije.

U panskom jeziku, napravljena je razlika izmeu mnoinskog oblika

ustedes (slubeno) i vosotros/vosotras (neslubeno). U panskoj (latino)

Americi, ipak, ustedes se koristi u obe slubene i neslubene situacije.

Koristite mnoinu kada govorite sa vie osoba.

Nazad

Pokazni pridevi i zamenice

ovaj, ova ovi, ove

este estos

esta esta

taj ta ti te

ese esos

esa esas

Ovaj, ova (pored) ovi (pored)

ese esos

esa esas

Ovaj ova (tamo) ovi(tamo)

Aquel aquellos

Aquella aquellas

Kada upotrebljavamo prideve, pokazni prethode imenici, i moraju da se slau u rodu i

broju sa imenicom koju opisuju: este hotel, esa comida, aquellos hombres, itd.

Kada upotrebljavamo zamenice (ovaj, ,ova ovo, ovi, itd.), pokazne imaju akcenat:

este libro y se (ova knjiga i ovo); esta puerta y sa (ova vrata i ta), itd.

Razlika izmeu ese i aquel je veoma mala.

Nazad

Posredni objekti reenice obino odgovaraju na pitanje kome? ili za koga?: Roberto

me da un regalo (Roberto daj mi poklon); Yo te compro este libro (Kupiu ti ovu

knjigu). Da biste zamenili posredni deo imenice sa zamenicom, morate izabrati pravilni

oblik koji odgovara imenici:

Jednina

me-menito me

te-tebito neslubeno

le-tebi, slubeno(Vama)

le-njemu, njoj

mnoina

nos-nama

os-vama, neslubeno

les-vama slubeno

les-njima

Ponekad panski spikeri ipotrebljavaju oba neposrednu i posrednu objekatsku zamenicu

kada ukazuju na muku osobu. Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite (le ili lo) kada

priate o oveku, moete skoro uvek da upotrebite le.

Nazad

Mesto objekatskih zamenica

Kao to ste videli, i posredne i neposredne objekatske zamenice prethode

konjuktovanom glagolu: Thomas le pide el nmero; Ahora mismo le doy

el regalo; Roberto me recibe y me hace pasar; Yo te indico dnde est la

oficina; No lo conocemos.

Ovi zameniki oblici takoe mogu biti uz infinitiv: Puede decirme dnde

estn los servicios?; Podemos hacerle un precio especial; Vas a

llamarme? Oni takoe mogu biti dodati na gerundive: Estoy

comprndoles los libros; Estamos buscndolo.

Sa potvrdnim naredbama, zamenice su takoe dodate na kraj glagola:

(Las maletas?) Pngalas aqu; Djelo; Dgale lo que le pasa; Trigame

una cerveza.

Sa negativnim naredbama, zamenica prethodi glagolu: No las ponga all;

No me diga.

Nazad

Neposredan objekat reenice odgovara na pitanje ta? ili koga?: ta

eli da vidi? (Grad.) Koga eli da vidi sa terase? (Moju enu.)

Da biste zamenili neposrednu objekatsku imenicu sa zamenicom, morate

izabrati pravilnu neposrednu objekatsku zamenicu, koja odrava rod i broj

imenice koju zamenjuje:

me (mene)nos (nas)

te (tebe, neslubeno) os (vas, neslubeno)

lo, la (Vas, slubeno) los, las (vas (mn.), slubeno)

lo, la (njega, nju) los, las (njih)

Upamtite da neposredne objekatske zamenice, kao posredne objekatske

zamenice, prethode konjunktovanom glagolu: (A m?) Si, ellos me

conocen. (A Elena?) Yo no la conozco. (El dinero?) Lo tengo aqu.

(Las maletas?) No las veo.

Zamenica moe biti dodata na infinitiv: Lo voy a ver or Voy a verlo. Te

quiero ayudar ili Quiero ayudarte.

Nazad

Kada se posredne i neposredne objekatske zamenice pojave u reenici, posredna

objekatska zamenica prethodi neposrednoj objekatskoj zamenici: Me lo dice; Te la

mando ahora. Kada su obe posredne i neposredne objekatske zamenice u treem licu,

posredna objekatska zamenica mora biti zamenjena sa se:

le/les & lo/la/los/las - se lo/se la/se los/se las

Le das los libros a Silvia?

Da li su ovo knjige za Silviju?

S, se los doy.

Da, za nju su.

Les compras los juguetes?

Da li za njih kupuje igrake?

S, se los compro.

Da, za njih ih kupujem.

Me trae un caf?

Da li hoete(moete) da mi donesete kafu?

S, se lo traigo ahora.

Da, doneu Vam[slubeno] sada.

Zapamtite da kada su objekatske zamenice dodate na potvrdne naredbe, gerundive, ili

infinitive, moda ete trebati da ostavite akcenat rei: Bscalo; Estoy buscndolo;

Trigamelo; Voy a trarselo; ali Voy a traerlo.

Nazad

Mnoina povratnih zamenica (nos, os, se) moe da se upotrebi da se

izraze zajedniki ili uzajamni postupci.

Roberto y Thomas se saludan (Oni se (dobro) slau). Elena y Thomas se

escriben (Oni se dopisuju). Ustedes se quieren mucho (Vi se puno

volite). Ustedes se conocen, verdad? (Vi se poznajete, zar ne?).

Vosotros os veis con frecuencia (esto se viate). Nosotros nos

conocemos hace aos (Poznajemo se dosta godina).

Nazad

Povratni glagoli i povratne zamenice

Nekoliko glagola u panskom jeziku su povratni, i uvek se upotrebljavaju

sa povratnom zamenicom. Zamenice prikazuju subjekat (osoba koja vri

radnju), i prethode konjuktovanom glagolu.

MARCHARSE

(yo) me marcho (nostros/as) nos marchamos

(t) te marchas (vosotros/as) os marchis

(Ud., l, ella) se marcha (Uds., ellos, ellas) se marchan

Pravila o mestu povratnih zamenica su ista kao kod posrednih objekatskih

zamenica

Nazad

Line zamenice koje ukazuju ko vri radnju obino prethode glagolima. Oblici linih zamenica su:

Jednina

(ja) yo

[ti (neslubeno)] t

[ti (Vi) (slubeno)] usted

(on) l

(ona) ella

Mnoina

(mi) nosotros, nosotras

[vi (neslubeno)] vosotros, vosotras

[vi (slubeno)] ustedes

(oni) ellos

(one) ellas

Nosotros i vosotros imaju oblike za enski rod (nosotras, vosotras) kada ukazuju na grupu

sainjenu od ena. Ako grupa ima i mukarce i ene, upotrebljava se muki oblik. Takoe, ellos

ukazuje na grupu mukaraca i ena, dok ellas na grupu samo od ena.

Upotreba linih zamenicaPoto veina glagolskih zavretaka u panskom jeziku pokazuje ko vri radnju, u veini sluajeva

nije potrebno da upotrebite linu zamenicu: Trabajo en esta compaia (zavretak glagola-o

ukazuje da je subjekat reeniceJa). Samo kada postoji mogunost zabune, ili spiker eli da

naglasi ko vri radnju, upotrebljava se lina zamenica: Ella es espaola, pero l es norteamericano

(glagol es ima lice on i ona); Yo quiero comer ahora (yo se koristi samo za naglaavanje, ali

nije potrebno). Nazad

Re lo moe biti neposredna objekatska zamenica (njega, tebe),ali

moe takoe biti i neodreeni lan da opie apstraktnu ideju.

Lo ms importante es que ustedes lleguen a tiempo (Najvanija stvar je

da ste stigli na vreme). Lo malo es que Thomas no puede encontrar una

casa amueblada (Loa stvar je da Tomas ne moe da pronae

prodavnicu).

Lo se moe upotrebiti da opie celu situaciju: djelo (zaboravio sam celu

stvar). No lo comprendo (Nita ne razumem).

Nazad

Verovatno ste videli da se Se upotrebljava kao povratna zamenica ali je

takoe ima i u drugim upotrebama:

l. Kao bezlini subjekat ti, jedan(neko), ljudi: Se come bien en este

restaurante (Jedan (neko) dobro jede u ovom restoranu); Cmo se dice

danas en espaol? (Kako se (neko) kae danas na panskom?); Nunca

se sabe (Nikad se(neko) ne zna). Zapamtite da je ovoj konstrukciji

glagol uvek u treem licu jednine.

2. U pasivnoj grai: Aqu se habla espaol (Ovde se govori panski(ovde

je panski jezik govoren)); Se venden libros (knjige su prodate).

Zapamtite da u ovim konstrukcijama glagol moe biti u treem licu

jednine ili mnoine, zavisno na koju stvar ukazujete (gramatiki subjekat)

Pripazite da slubene naredbe od dar, d, gube akcenat kada se doda

zamenica u jednini za potvrdne naredbe: Deme el libro (Dajte mi

knjigu).

Nazad

Duan DamiEmail:dule28@ptt.yu

Nazad