gramatika 5

7/22/2019 gramatika 5

1/136

Milo{ Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA

za peti razred osnovne {kole


2/136

UREDNIK

dr Tiodor Rosi}

RECENZENTI

dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,O[ Desanka Maksimovi} u Beogradu

Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,

O[ Bora Stankovi} u Beogradu

Re{ewem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 650-02-00263/2008-06/01

odobreno je izdavawe i upotreba ovog uxbenika u petom razredu osnovnih {kola.


3/136

Milo{ Kova~evi}

SRPSKI JEZIK

I JEZI^KA KULTURAza peti razred osnovne {kole

Beograd, 2009.Srpska {kola


4/136


5/136

5

PROSTA REÊNICA

SUBJEKATSKI I PREDIKATSKI SKUP REÎ (Obnavqawe i pro{irivawe)

Proqe}eProqe}e

On je jahao. Ponosito se uspravio u sedlu. Zategao je uzdu. Jezdi kao kakav delija prekoplaninske doline. Razqu}en kow grize pomamno |em. Frk}e i baca mlaku, gustu pjenu.

Meka zemqa se ugiba pod kopitama. Oko wega struji svijetli, vreli proqetni dan. Povrh

wega, u toplom treperavom vazduhu, ne{to vri, dr{}e i kao da lagano {umi: proqe}e,

proqe}e!

Sino} je do velikih ve~ernica sjedio s Vidom pred hanom. Svijet je prolazio drumom.

Odozdo, uz drum razlijegala se poznata ko~ija{ka pjesma. Vida je zadrhtala. Topla, vla`-

na rumen oblila joj je obraze. Ona je stidqivo oborila glavu. On joj je ne{to nespretno,

zbuweno rekao. I izgubio se u mlakom ve~erwem sumraku.

Danas je na ovom vedrom, svijetlom danu jo{ vi{e razdragan. U grudima mu se budi i

di{e ìvo, drhtavo, toplo vrewe. Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji. Kroz du-{u mu struji slatka neodoqiva ~e`wa. Za ~im ni sam ne zna.

Trza uzdu. Nesvjesno, pomamno bode kowa.

(Petar Ko~i}, prilago|eno)

|em gvozdeni deo uzde koji se stavqa kowu u usta


6/136

6

Svaki tekst, pa i ovaj Ko~i}ev, sastavqen je od re~enica. Glavni ~lanovi re~enice su

subjekat i predikat. Koliko se re~enica u navedenom tekstu sastoji samo od subjekta i

predikata?

To su samo dve re~enice:

On je jahao.

Vida je zadrhtala.

U re~enici subjekat ~esto nije izraèn, jer se podrazumeva, kao na primer:

îtam (= Ja ~itam). Pi{emo (= Mi pi{emo). Ja{e{ (= Ti ja{e{). Jahao je (= On

je jahao). Zadrhtala je (= Ona je zadrhtala).

Iz navedenih primera se vidi da se predikat i subjekat uvek slaù i u rodu i u bro-

ju. Ako je subjekat u jednini, i predikat mora biti u jednini. Tako se ne moè re}i *Mi

~itam, nego samoJa ~itam iliMi ~itamo, jer mi ozna~ava mnoìnu, a ~itam jedninu,i sl.

Ako predikat pokazuje rod, on se sa subjektom mora slagati i u rodu. Tako se, na pri-

mer, ne moè re}i *On je zadrhtala, nego samo Ona je zadrhtala, jer on ozna~ava mu{ki

rod, a glagol u pro{lom vremenu zadrhtala je ènski rod.

A kakav moè biti predikat? U obe navedene Ko~i}eve re~enice predikat je izraèn

glagolom (jahao je, zadrhtala je).

U sastavu predikata, me|utim, ne moraju biti samo glagoli, nego to mogu biti i druge

vrste re~i, naj~e{}e imenice ili pridevi. To jasno pokazuju slede}i primeri:

Milica je u~enica.

Otac je radnik.

Sestre su lepe.

Dete je dobro.

U navedenim primerima kao deo predikata upotrebqene su ili imenice (u~enica, rad-

nik) ili pridevi (lepe, dobro).

Re~enice koje u svom sastavu imaju samo subjekat i predikat zovu se

proste re~enice.

Predikat koji u svom sastavu ima i neku neglagolsku re~ naziva se

imenski predikat.

Predikat koji se sastoji samo od glagola naziva se glagolski predikat.


7/136

7

Navedi jo{ primera prostih re~enica s imenskim predikatom i pokaì slagawe

takvog predikata u rodu i broju sa subjektom!

Izdvojili smo iz Ko~i}evog teksta samo dve re~enice kao proste. Kakve su ostale

re~enice u tekstu?

Nijedna od wih nije sastavqena samo od subjekta i predikata. U svakoj ima i jo{ neki

drugi re~eni~ni ~lan. Pogledajmo kako je nastala slede}a re~enica:

Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji.

I ova re~enica ima svoj subjekat i predikat: Osje}aji naviru, ali su uz wen subjekat

(osje}aji) navedena i tri atributa kao wegovi dodaci (nejasni, sna`ni, nepoznati).

Atribut se obi~no dobija na pitawe: KOJI? ili KAKAV?

A ~ime moè biti pro{iren predikat? Koji su dodaci predikatu? To lako moèmo

uo~iti u slede}e dve re~enice iz Ko~i}evog teksta:

Zategao je uzdu.

Svijet je prolazio drumom.

U prvoj re~enici sa izostavqenim subjektom (on) predikat je pro{iren objektom (uz-

du). A objekat se dobija na pitawe: KOGA? ili [TA? [ta je on zategao? Uzdu; Koga je on

video? @enu. U drugoj re~enici predikat je pro{iren prilo{kom odredbom za mesto

(drumom). A prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na pitawe: GDE?, KUDA?, KAMO? Na ko-

ja pitawa dobijamo prilo{ku odredbu za vreme i na~in?

U predikatskom skupu re~i istovremeno mogu biti navedeni i objekat i jedna ili

vi{e prilo{kih odredbi. Odredi od kojih dodataka su sastavqeni predikatski skupovi

u slede}im Ko~i}evim primerima:

Ona je stidqivo oborila glavu.Ponosito se uspravio u sedlu.

Nesvjesno, pomamno bode kowa.

U svim dosada{wim primerima u re~enici je bio upotrebqen ili sam subjekatski

skup re~i ili sam predikatski skup re~i. Ali, re~enica istovremeno moè imati i sub-

jekatski i predikatski skup re~i. Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u

slede}im re~enicama iz teksta:

Razqu}en kow grize pomamno |em.

Meka zemqa se ugiba pod kopitama.

Ako se uz predikat navede objekat ili neka prilo{ka odredba (za mesto,

vreme, na~in, uzrok i dr.), dobija se predikatski skup re~i.

Pro{irivawem subjekta atributima dobija se subjekatski skup re~i.


8/136

8

Skup re~i druk~ije se zove sintagma. Prosta pro{irena re~enica nastaje, dakle, kada

se umesto subjekta ili predikata upotrebe subjekatski ili predikatski skup re~i (sub-

jekatska ili predikatska sintagma). Subjekatski skup re~i (subjekatska sintagma) jeste

spoj subjekta i jednog ili vi{e atributa, a predikatski skup re~i (predikatska sintag-

ma) jeste spoj predikata i objekta, ili predikata i neke prilo{ke odredbe. Tako su sub-

jekat i predikat glavni ~lanovi re~enice, a atribut, objekat i prilo{ke odredbe su za-

visni (podre|eni) ~lanovi re~enice.

Objekat i prilo{ke odredbe uvek su zavisni ~lanovi predikatskog skupa re~i.

A da li je atribut samo deo subjekatskog skupa re~i? Da li je atribut upotrebqen u sub-

jekatskom skupu re~i u slede}im primerima iz teksta?

Jezdi kao kakav delija preko planinske doline.Frk}e, i baca mlaku, gustu pjenu.

U navedenim primerima atributi nisu upotrebqeni u subjekatskom skupu re~i, nego

su dodaci imenicama koje vr{e slu`bu ili prilo{ke odredbe (u prvom primeru) ili

objekta (u drugom primeru). U tim primerima atribut je deo predikatskog skupa re~i.

Prona|i u tekstu sve atribute koji nisu dodaci subjektu, nego su dodaci imenicama u

slu`bi objekta ili neke prilo{ke odredbe.

Sastavi nekoliko re~enica u kojima je atribut dodatak imenici u sastavu imenskog

predikata!

Re~enice koje u svom sastavu imaju ili samo subjekatski skup re~i, ili samo

predikatski skup re~i, ili oba zajedno nazivaju se proste pro{irene re~enice.

Atribut nije dodatak samo subjektu. On mo`e biti dodatak imenici i onda

kada je ta imenica u re~enici objekat, prilo{ka odredba ili deo imenskog

predikata. Atribut, prema tome, mo`e biti u sastavu i subjekatskog i

predikatskog skupa re~i. On obi~no stoji ispred imenice koju odre|uje.


9/136

9

GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKAT

U slede}im re~enicama odredi predikate:

1. Ja sam u~enica.

2. Svaki dan idem u {kolu.

3. Brat je student.

4. On je vredan.

5. Sve ispite pola`e na vreme.

6. Majka je radila u preduze}u.

7. Sada je ona direktorka.

8. Otac je bio pilot.

9. Posle je radio na aerodromu.

10. Uskoro }e oti}i u penziju.

Koje re~enice imaju glagolski, a koje imenski predikat? Po ~emu se razlikuju glagol-

ski i imenski predikat?

Glagolski predikatje uvek iskazan u nekom li~nom glagolskom obliku

(sada{wem vremenu, budu}em vremenu, pro{lom vremenu...). U sastavu

glagolskog predikata, osim glagola, nema nijedne neglagolske re~i.


10/136

10

Imenski predikat se, prema tome, uvek sastoji od:

a) glagolskog dela (od nekog oblika nepotpunog glagola) i

b) imenskog dela (imenice, zamenice, prideva ili broja).

Na primer:

Moja drugarica je lepa. On je bio prvi. Ta kwiga je moja. Moj brat }e biti pilot.

IMENSKI PREDIKAT

MOJA DRUGARICA JE LEPA

glagolski deo imenski deo

predikata predikata

Imenski deo predikata druk~ije se zove predikativ. Imenski predikat u svom sas-

tavu uvek, dakle, ima predikativ. Predikativ je neglagolska re~ u imenskom predikatu.

Imenski predikatuvek se sastoji od dva dela: od glagola nepotpunog zna~ewa

(naj~e{}e su to oblici glagolajesam i biti: sam, si, je, smo..., sam bio, si bila,

su bili..., }u biti, }e{ biti..., nisam, nisam bio, ne}u biti...) i neke

neglagolske re~i: prideva, imenice, zamenice ili broja.


11/136

11

IMENI^KI DODACI

ATRIBUT

LenaLena

Lena zalepi koverat i ba{ htede da ustane od stola, a u sobu u|e Dimitrije. Prozori

su bili otvoreni, àluzine podignute; lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje

tanko tkivo pokazivale potamnelo predve~erwe nebo. Sa terase je dopirao àgor gosti-

ju pome{an sa huktawem jednog automobila koji je leteo kamenim putem izme|u hotela i

visokog brega. Lena se za trenutak smete, ali brzo sakrije pod ono pismo koje je adreso-

vano na wenu drugaricu ono drugo svoje pismo, i onda obadva strpa pod jednu kwigu na

stolu.

U sobi zavlada nepodno{qiva ti{ina. Dimitrije primeti Leninu uzbu|enost. On je

to vi{e ose}ao nego {to je prime}ivao. Zagrliv{i je oko ramena, on polako sede na

naslon od stolice.

[ta ti je Leno~ka? Mislila si o ne~emu vrlo tajnom i ja sam te prekinuo, zar ne?

Bilo ti je kao da je neko ~uo sve ono {to si ti mislila, bilo ti je kao da su te uhvatili

u nekom velikom prestupu.

Da, ba{ je tako kako ti kaè{ slaga Lena.

(Branimir ]osi})

àluzine kapci na prozorima


12/136

Osnovni imeni~ki dodatak, znamo ve} od ranije, jeste atribut. Videli smo, tako|e, da

atribut nije ~lan samo subjekatskog skupa re~i (subjekatske sintagme) nego je dodatak

imenici u bilo kojoj wenoj re~eni~noj slu`bi, pa moè biti ~lan i predikatskog skupa

re~i (predikatske sintagme).

Prona|i u tekstu: a) atribute koji su dodaci subjektu,

b) atribute koji su dodaci objektu i v) atribute koji su dodaci

imenici u slu`bi prilo{ke odredbe.

Koje re~i naj~e{}e vr{e atributsku slu`bu? To lako moèmo zakqu~iti i po atribu-

tima u slede}oj re~enici iz teksta:

... lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje tanko tkivo pokazivale potamnelo

predve~erwe nebo..

Od {est atributa ~ak je pet izraèno pridevima. Pridevi naj~e{}e vr{e slu`bu

atributa. Atributi iskazani pridevima obi~no ozna~avaju osobinu imeniceuz koju stoje.

Zato se oni i dobijaju na pitawe KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? ili KOJI?, KOJA?, KOJE?

Ali pridevi u slu`bi atributa mogu odre|ivati imenicu i po pripadnosti. Takav je,

na primer, slede}i atribut izraèn pridevom:

Dimitrije primeti Leninuuzbu|enost.

Atributi koji odre|uju kome ili ~emu pripada ono {to se obeleàva imenicom dobi-

jaju se na pitawe ÎJI?, ÎJA?, ÎJE?

Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e pridevi odre|ivati imenicu po pripad-

nosti.

Uz prideve, slu`bu atributa ~esto vr{e i pridevske zamenice (u prvom od navedenih

primera to je zamenica svoj). A pisac je upotrebio i zamenicu wena (... adresovano na

wenudrugaricu...). Atributi mogu biti i sve druge pridevske zamenice. Evo samo neko-

lika primera:

Donesi moj{e{ir.

Tvoja torba je lepa.

Videli smo wihovuk}erku.

Na{li smo nekakvutorbu.

On nije nikakav ~ovek.

12


13/136

13

Pridevske zamenice u slu`bi atributa, kao i pridevi, odre|uju imenicu po pripad-

nosti ili po osobini. Oni pokazuju ~emu pripada ili kakvu osobinu ima ono {to je oz-

na~eno imenicom. Zato se i atributi izraèni pridevskim zamenicama, kao i oni koji

su izraèni pridevima, dobijaju na pitawa ÎJI?, ÎJA?, ÎJE? (kad ozna~avaju pri-

padnost) i KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? (kad ozna~avaju osobinu). Odredi, postavqaju}i

odgovaraju}a pitawa, koje od navedenih pridevskih zamenica u na{im primerima

odre|uju imenicu po pripadnosti, a koje po osobini.

I brojevi se javqaju u slu`bi atributa, kao npr.:

... sakrije ... ono drugo svoje pismo...

Prvi takmi~ar je bio iz na{e {kole.

Brojevi u slu`bi atributa naj~e{}e se dobijaju na pitawe KOJI?

A mogu li i imenice biti u slu`bi atributa?

Mogu, {to pokazuju i slede}i primeri iz teksta:... on polako sede na naslon od stolice.

... onda obadva (pisma) strpa pod jednu kwigu na stolu.

U prvom primeru imenica stolica (u obliku od stolice) odre|uje imenicu naslon. Da

ta imenica ima slu`bu atributa, pokazuje i to {to je moèmo zameniti pridevom:

NASLON OD STOLICE = STOLIÎNNASLON


14/136

Kao i pridev stoli~in i imenica u obliku od stolice ima slu`bu atributa. To naj-

boqe pokazuje i pitawe na koje se ta imenica moè dobiti: KOJI naslon? Naslon OD

STOLICE.

A znamo ve} da na pitawe KOJI dobijamo samo atribute. Na isto pitawe dobijamo i

atribut na stoluu drugom primeru: KOJA kwiga? Kwiga NA STOLU.

Po{to se uz svaku imenicu moè dodati wen atribut, tako i imenica u slu`bi

atributa (isto kao i imenica u slu`bi subjekta, dela imenskog predikata, objekta ili

prilo{ke odredbe) moè imati svoj atribut. Takav primer imamo i u slede}oj re~eni-

ci iz teksta:

Sa terase je dopirao àgor gostiju pome{an sa huktawem jednog automobila.

U skupu re~i huktawe jednog automobila oblik imenice automobila atribut je imeni-

ci huktawe, a brojjednogatribut je uz imenicu automobila. Imamo, dakle, dva imeni~kaskupa re~i (dve imeni~ke sintagme): a) huktawe automobila (imenica automobila

odre|uje po pripadnosti imenicu huktawe, jer se ovaj skup dve imenice moè zameniti

i pridevsko-imeni~kim skupom: automobilsko huktawe) i b) jednog automobila (skup

imenice i atributa izraènog brojem).

HUKTAWE JEDNOG AUTOMOBILA

Tako se moè ulan~avati veliki broj atributa jedan sa drugim, ~ine}i sve {iri i{iri imeni~ki skup re~i (imeni~ku sintagmu).

Atribut je imeni~ki dodatak koji odre|uje imenicu naj~e{}e

po osobini ili pripadnosti onoga {to ona ozna~ava. Atributi se

dobijaju na pitawa: KAKAV?, KAKVA?, KAKVO?, KOJI?, KOJA?, KO-

JE? i ÎJI?, ÎJA?, ÎJE?

Atributsku slu`bu vr{e pridevi, pridevske zamenice, brojevi i

imenice.

14

Koliko ima atributa u skupu kwiga moje dru-

garice iz osnovne {kole. Odredi koji se atribut

dodaje uz koju imenicu u navedenom primeru.


15/136

15

APOZICIJA

Nu{kaNu{ka

Bila nedeqa, a mene jedva otrgli sa svadbe. Kom{ija Trajko èni sina prvenca. Ku}a

mu odmah do na{e. Majka i otac oti{li tamo na ve~eru, a mene doveli da nije sama

Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela. Jedno, da ima ko ku}u da o~isti i

ru~ak zgotovi dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i Nu{ka toga dana provede; da

iz na{e ba{te preko zida gleda svadbu i ono {to }e se igrati celoga dana. I Nu{ka je

gledala celi dan. (...) Bio je silan svet u igri. âk sam i ja igrao. Hvatao se do najboqih

momaka. Oni me rado primali, ne radi mene, ve} radi Nu{ke, na{e go{}e, ~ije je belo

okruglo lice sijalo preko zida ispod grawa i li{}a. I otud je gledala ovamo u oro, ali

tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naro~ito Mladena, crvena vi-soka momka iz wene mahale, koji je ~ak ovamo do{ao i ubi se vode}i kolo i daju}i

bak{i{a Ciganima. I da joj, vaqda, pokaè da je voli, on, kad kolo povede, ne pu{ta ni-

jednu devojku do sebe, ve} uzme mene, wenog ro|aka, kao da sam ja ne{to ona!

(Borisav Stankovi})

oro narodno kolo


16/136

16

U tekstu je upotrebqena i slede}a re~enica:

... a mene doveli da nije sama Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela.

U ovoj re~enici imamo jedan imeni~ki dodatak s kojim se do sada nismo susretali.

Takav dodatak imamo i u slede}im re~enicama:

Marko, moj najboqi prijateq,uvek mi pomaè u~iti.

U goste nam je do{laJelena, mala devoj~ica.

U navedenim primerima uz jednu imenicu upotrebqena je druga imenica, sama (Nu{ka,

go{}a) ili sa svojim atributima (Marko, moj najboqi prijateq; Jelena, mala devoj~ica).Tom drugom imenicom kazuje se na drugi na~in upravo ono {to zna~i i prva imenica.

Na dva na~ina imenuje se isto lice. I kad kaè Nu{ka i kada kaè go{}a, u navedenome

tekstu pisac tim imenicama ozna~ava istu osobu.

Dodatak imenici kojim se jo{ jednom imenuje ve} imenovana osoba ili predmet nazi-

va se apozicija. Apozicija se uvek izraàva imenicom (samom ili pra}enom wenim

atributima). Ta imenica u slu`bi apozicije uvek stoji iza imenice koju odre|uje i

obi~no ima isti oblik kao i ta imenica.

Apozicijaje dodatak imenici. Ona je uvek izraèna imenicom.

To je imenica koja je upotrebqena iza imenice ~iji je dodatak.

Apozicija je drugo ime onoga {to je ozna~eno prvom imenicom.

Ovo je odlomak iz pri~e Nu{ka poznatog srpskog pisca Bore

Stankovi}a. O ~emu se u ovome odlomku govori? Kako je opisan Nu{-

kin odnos prema svadbarima? Izdvoj detaqe koji najboqe odslikava-

ju wen na~in gledawa svadbe. A kako je pisac opisao Mladenov i

de~akov odnos prema Nu{ki?

U navedenom tekstu ima jo{ primera za

apoziciju. Prona|i ih! Obrati pa`wu na

pisawe apozicije! Kako su u tekstu pisane

apozicije?

Apozicija se uvek u pisawu odvaja zapetom. Ako nije na kraju re~enice,

ona se odvaja sa obe strane zapetama.


17/136

17

Je li svaka imenica uz imenicu apozicija? Pogledajmo jedan primer iz teksta:

Kom{ija Trajko `eni sina prvenca.

Ovom primeru sli~ni su i slede}i:

Novinar Petar Jankovi} radi u Politici.

Matematiku mi predaje profesor Markovi}.

U~enici najvi{e vole nastavnicu Lelu Petrovi}.

Imamo li u navedenim primerima apozicije?

U ovim primerima nemamo apozicije, iako su i tu upotrebqene dve imenice jedna uz

drugu.

U ovim primerima prvom imenicom ozna~ava se zvawe ili zanimawe osobe koja je oz-

na~ena drugom imenicom. Tek ako bi imenica za zvawe, zanimawe i oslovqavawe do{la

iza vlastite imenice, dobili bismo apoziciju, kao npr.:

U Politici radi Petar Jankovi}, novinar. Sina `eni Trajko, na{ kom{ija.

Zapamtite:

U apozicije ne spadaju imenice kojima se ozna~avaju zvawa, zanimawa i

oslovqavawa kada one dolaze ispred vlastitih imenica. Te imenice se ta-

da ne odvajaju zapetom, jer one nisu apozicije (nego imaju zna~ewe blisko

zna~ewu atributa). Tek kada se upotrebe iza vlastite imenice, imenice za zvawe i zani-

mawe dobijaju slu`bu apozicije, i zato se tada od vlastite imenice odvajaju zapetom.


18/136

18

GLAGOLSKI DODACI

PRAVI (BLI@I) I NEPRAVI(DAQI) OBJEKAT

R a z g o v o rR a z g o v o r

Moji su, pobratime, iz drugog kraja zemqe. Ovaj o kome ti pri~am je neki seqak s pla-

nine Tare. Jutros je doputovao da kupi testeru. Ja treba da mu pomognem.

E, sva{ta s tobom! Taj za kojega ti tvrdi{ da je bio s tobom, eno ga celo popodne na

Tari, u Kremnima, u zaseoku Tarabi}a. Sa sinom se~e {umu. Nego, plati ti lepo meni

pi}e. Poru~i i sebi. I nemoj da ùri{. To {to ima{ u xepu jakne baci. Popi}emo po

jednu lozu. îm ispijemo pi}e, pre|i preko puta, u Putnik. U agenciji kupi kartu za

Dubrovnik. Kad sleti{, idi odmah na Stradun, u Gradsku kafanu; Dubrov~ani bi rekli:

kavanu. Tu }e{ naru~iti espreso i lozu. Tada }e{ videti jednog ~oveka; boqe re}i:

sre{}e{ se sa jednim ~ovekom. Onaj ko te posluì, uz pri~u o vremenu i tome sli~no,

re}i }e ne{to {to ne}e{ razumeti. Ipak, zapamti te brojke. Kreni odmah ka Gradskom

arhivu. Podseti se brojke. Uporedi je s brojem, oznakom koju ja upravo ispisujem, a koju

}e{ tek tada otvoriti. Na|i dokument pod tom oznakom. I{~itaj to. Ako otkrije{ kqu~ otkri}e{. A ako ne otkqu~a{ taj spis, onda ti vi{e nema pomo}i. Ali, o tome }emo

razgovarati kad se vrati{.

(Janko Vujinovi})


19/136

19

U tekstu ima dosta primera za objekat. Znamo ve} da je objekat glagolski dodatak; da je

deo predikatskog skupa re~i. A {ta se objektom izraàva? Uo~imo to u slede}im primer-

ima iz teksta:

Tada }e{ videtijednog ~oveka.

Tu }e{ naru~iti espreso i lozu.

Da li bi ove re~enice bile ispravne bez izre~enih objekata? Da li bi misao koja sewima iskazuje bila potpuna bez navedenih objekata? Moè li se staviti ta~ka iza

predikata a da se re~enicom prenese bar minimalno saop{tewe (informacija)?

Poku{ajmo:

*Tada }e{ videti. *Tu }e{ naru~iti.

Prime}ujemo da tim re~enicama ne{to nedostaje. U wima glagol traì dopunu: goto-

vo zahteva navo|ewe predmeta (objekta) na kome }e se vr{iti wegova radwa. Ta dopuna

koju obuhvata radwa glagola u predikatu dobija se na pitawe: KOGA? (ako je dopuna

imenica kojom se ozna~ava ìvo bi}e) ili [TA? (ako je dopuna imenica kojom se

ozna~ava ne{to neìvo). Proverimo:

Vide}e{ tada KOGA? ili: KOGA }e{ tada videti?

Tada }e{ videti ÔVEKA.

Naru~i}e{ tu [TA? ili: [TA }e{ tu naru~iti?

- Tu }e{ naru~iti ESPRESO i LOZU.

Glagolski dodatak koji ozna~ava bi}e ili predmet koji su obuh-

va}eni glagolskom radwom (na kojima se vr{i glagolska radwa)

naziva se objekat. Objekat koji se dobija na pitawe KOGA? (za

ìvo) ili [TA? (za neìvo) naziva se pravi ili bliì objekat.

Pogledajmo slede}e primere:

Onajkoji te posluì...re}i }e NE[TO...

Ja vidim WEGA. Ona GA posmatra.

Postavqaju}i pitawe KOGA? i [TA?,

prona|i u tekstu sve prave (bliè) objek-

te koji su izraèni imenicom.

Ima li u tekstu primera u kojima

pravi objekat nije izraèn imenicom?


20/136

Kao {to vidimo, pravi objekat iskazuje se ne samo imenicama nego i zamenicama (we-

ga i ga su oblici zamenice on i ono).

Da li se svaki objekat dobija na pitawe KOGA? Ili [TA? Da li na takvo pitawe do-

bijamo objekte u slede}im primerima iz teksta:

... sre{}e{ se SA JEDNIM ÔVEKOM.

Ali, O TOME }emo razgovarati kad se vrati{.

Navedeni objekti (sa jednim ~ovekom i o tome) ne mogu se dobiti na pitawe KOGA? ili

[TA? Koja pitawa moramo postaviti da bismo dobili navedene objekte? Poku{ajmo:

SA KIM }e{ se sresti? Sre{}e{ se SA JEDNIM ÔVEKOM.

O ÊMU }emo razgovarati? Razgovara}emo O TOME.

Jesu li to pravi (bliì) objekti?

Nisu, jer se pravi objekti dobijaju samo na pitawe KOGA? ili [TA?

Ovo su nepravi ili daqi objekti.

Objekti koje ne dobijamo na pitawe KOGA? ili [TA?, nego na

neko drugo pitawe nazivaju se nepravi ili daqi objekti. Nepravi

objekti dobijaju se na razli~ita pitawa, kao {to su: KOME? Ê-

MU? NA KOGA? NA [TO? S KIM? ÎME? O KOME? O ÊMU? i

druga.

Neki glagoli zahtevaju navo|ewe pravog, a neki navo|ewe nepravog objekta. A ima li

glagola uz koje istovremeno mogu do}i i pravi i nepravi objekat?

Takav jedan glagol imamo u tekstu, u slede}oj re~enici:

SA SINOM se~e [UMU.

Prvi objekat (sa sinom) dobijamo na pitawe SA KIM(E) se~e?pa je to nepravi objekat,

dok drugi objekat ({umu) dobijamo na pitawe [TA se~e?pa je to pravi objekat.

20

Ima li u tekstu jo{ re~enica u kojima je uz isti glagol upotre-

bqen i pravi i nepravi objekat?

Izdvoj iz teksta sve neprave objekte izraène imenicom ili za-

menicom, postavqaju}i razli~ita pitawa na koja se moè dobiti

nepravi objekat.


21/136

21

PRILO[KE ODREDBE

Rasipni vladarRasipni vladar

Nekada davno ìveo je jedan vladar koji je dugo vladao svojom zemqom. Predvodio je

vojsku u ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa i uvek pobe|ivao. U wegovom

carstvu sagra|eni su mnogi zamkovi i vile, gde bi se vladar, kada je {etao i putovao po

svojoj zemqi, odmarao. Dvorci i palate su bili uvek puni wegovih slugu i podanika.

Tamo su dolazili dràvnici i ugledni putnici iz celog sveta. Caru su donosili vredne

poklone i on im je isto tako uzvra}ao. Voleo je provode i pijanke, kao i ~esta duga puto-

vawa raznim kontinentima. Narod mu je svuda radosno klicao gde bi i{ao i kuda bi pro-

lazio, nosili su wegove slike i wegove darove. (...)U posebnim parkovima i lovi{tima hrawene su svakojake ìvotiwe, jer je car mnogo

voleo da lovi. Tu su donesene retke vrste ìvotiwa iz Azije, Afrike, Novog Zelanda...

Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene s velikim rogovima, opasne divqe zveri i med-

vede. Wegove sluge su dresirale ìvotiwe koje bi slale tamo gde bi car stajao ili sedeo

sa zapetom pu{kom ili karabinom. Psi traga~i i goni~i jurili su ìvotiwe. Zbog pu-

cawa psi su lajali i zavijali. Nakon odstrela pravili su piknike uz logorsku vatru, a

najboqi lovci dobijali nagrade. Tu se mnogo jelo i pilo do duboko u no}. Kaù da je to

bio jedan od najskupqih vladara sveta.

(Radoslav Brati})


22/136

Pisac je u tekstu ~esto navodio prilo{ke odredbe. Pogledajmo koje je sve prilo{ke

odredbe pisac upotrebio:

Tamo su dolazili dràvnici i ugledni putnici iz celog sveta.

U wegovom carstvusagra|eni su mnogi zamkovi i vile...

U ove dve re~enice imamo tri prilo{ke odredbe za mesto. Postavi pitawa na koja se

mogu dobiti te prilo{ke odredbe. U tekstu ima jo{ prilo{kih odredaba za mesto.

Prona|i ih. îme su te prilo{ke odredbe izraène?

Prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na razli~ita pitawa: GDE?, ODAKLE?, DOKLE?,KUDA? i sl. Ona se iskazuje raznim oblicima imenica, kao {to su u navedenim primer-

ima: iz celog sveta, u wegovom carstvu. Tako|e se iskazuje i i posebnim re~ima koje vr{e

slu`bu prilo{ke odredbe a imaju zna~ewe mesta. To su razli~iti prilozi za mesto, kao

{to su, na primer: tamo, ovde, onde, tu, svuda, odande, dovde, dole, gore itd.

Uz prilo{ku odredbu za mesto u tekstu je vrlo ~esto navo|ena i prilo{ka odredba za

vreme.

Evo samo nekolika primera iz teksta za ovu prilo{ku odredbu:

Nekada davno ìveo je jedan vladar...

Predvodio je vojskuu ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa...

Prilo{ka odredba za vreme dobija se naj~e{}e na pitawe: KADA? Ona se, kao i pri-

lo{ka odredba za mesto, iskazuje oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukci-

jama), kao {to je u navedenom primeru:u ratovima, a vrlo ~esto i prilozima za vreme, kao

{to su: tada, onda, uvek, nekada, davno, ju~e, danas, sutra, malopre, itd.

22

Za vladara koga opisuje pisac kaè da je bio jedan od najskupqih

vladara sveta. Izdvoj osobine i postupke vladara koji potvr|uju

takav pi{~ev zakqu~ak. Kako je pisac opisao odnos vladara prema

podanicima i narodu, a kako wihov prema wemu? Prona|i re~enice

u kojima je pisac te odnose najboqe odslikao re~ima. [ta iz toga

moè{ zakqu~iti o na~inu vladavine ovoga vladara?

Kojim su sve prilozi-

ma iskazane prilo{ke

odredbe za mesto u ovometekstu? Izdvoj ih!


23/136

23

Zna{ od ranije da postoji i prilo{ka odredba za na~in. Tu prilo{ku odredbu imamo

u slede}im primerima iz teksta:

Narod mu je svuda radosno klicao... ... on im je isto tako

uzvra}ao. ... tamo bi car stajao ili sedeo sa zapetom pu{kom ili

karabinom.

Prilo{ka odredba za na~in dobija se na pitawe: KAKO? Ona se iskazuje naj~e{}e

prilozima:radosno (je klicao), isto tako (je uzvra}ao), dobro (u~i),lepo (pi{e), i sl.

Moè se obeleìti i oblicima imenica (naj~e{}e predlo{ko-pade`nim konstruk-cijama), kao npr.: sa zapetom pu{kom (je sedeo), ùrnim koracima (je oti{ao), i sl.

A koju prilo{ku odredbu imamo u slede}im primerima? Na koje pitawe moèmo do-

biti tu prilo{ku odredbu?

Tu se mnogojelo i pilo...

Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene...

Ovu prilo{ku odredbu dobijamo na pitawe KOLIKO?

Koliko se jelo i pilo?

Jelo i pilo se mnogo. Kolikoje car voleo da ubija jelene?

Car je najvi{e voleo da ubija jelene.

Prilo{ka odredba koju dobijamo na pitawe KOLIKO? naziva se prilo{ka odredba

za koli~inu. Ova prilo{ka odredba izraàva se naj~e{}e prilozima koji ozna~avaju

koli~inu (prilozima za koli~inu), kao {to su: mnogo, malo, prekomerno, premalo, premno-

go, pomalo, najvi{e, najmawe, itd. Moè se izraziti i konstrukcijom (spojem) imenice sa

brojem kao npr.: Putovao je deset dana. U~io sam tri sata i sl.

U tekstu se nalazi i slede}a re~enica, sa prilo{kom odredbom o kojoj jo{ niste

u~ili:

Zbog pucawa psi su lajali i zavijali.

Istu prilo{ku odredbu imamo i u slede}im primerima:

Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti. On je zato ostao kod ku}e.

Prona|i u tekstu sve prilo{ke odredbe za

vreme izraène:

a) oblicima imenica, i b) prilozima za vreme.


24/136

24

[ta se ozna~ava istaknutom prilo{kom odredbom? Na koje pitawe se ta prilo{ka

odredba moè dobiti?

Ova prilo{ka odredba dobija se na pitawe: ZA[TO?

Za{to su psi lajali i zavijali? Lajali su i zavijali zbog pucawa.

Za{to Marko nije do{ao u {kolu? Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti.

Za{toje on ostao kod ku}e? On je zato ostao kod ku}e.

Ovom prilo{kom odredbom ozna~ava se uzrok zbog koga se vr{i ili ne vr{i radwa

predikata. Prilo{ka odredba kojom se iskazuje uzrok vr{ewa ili nevr{ewa glagolske

radwe naziva se prilo{ka odredba za uzrok. Prilo{ka odredba za uzrok se naj~e{}e

obeleàva oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao {to su: zbog

pucawa, zbog bolesti, a retko i prilozima koji zna~e uzrok (a to su samo prilozi: zato i

stoga). Ovu prilo{ku odredbu naj~e{}e dobijamo na pitawe: ZA[TO? ili ZBOG ÊGA?

Prilo{ke odredbe su glagolski dodaci kojima se ozna~ava oso-

bina ili koli~ina glagolske radwe ili okolnosti (situacije) u ko-

jima se ta radwa vr{i ili ne vr{i. Osobina glagolske radwe

izraàva se prilo{kom odredbom za na~in, koja se dobija na

pitawe: KAKO? Koli~ina glagolske radwe izraàva se prilo{-

kom odredbom za koli~inu, koja se dobija na pitawe: KOLIKO?Okolnosti pod kojima se vr{i glagolska radwa mogu biti razli-

~ite, a naj~e{}e su to mesto, vreme i uzrok. Te okolnosti obeleà-

vaju se: a) prilo{kom odredbom za mesto, koja se dobija na pitawa:

GDE?, ODAKLE?, DOKLE? i KUDA?, b) prilo{kom odredbom za

vreme, koja se obi~no dobija na pitawe: KAD? i v) prilo{kom

odredbom za uzrok, koja se naj~e{}e dobija na pitawe: ZA[TO?

ili ZBOG ÊGA?

Sve ove prilo{ke odredbe mogu se izraziti ili prilozima ili

oblicima imenica i zamenica (u predlo{ko-pade`nim konstruk-

cijama) kao i spojem imenice i broja.


25/136

25

UPRAVNI INEUPRAVNI GOVOR

(Obnavqawe i pro{irivawe)

Tata i sinTata i sin

Kad mene moj tata upita: Sine, {ta je tvoj posao?, ja kaèm: Ja sam osnovac i moj

posao je da znam tri puta tri je devet i dva puta dva je ~etiri.

A kada ja moga tatu pitam: Tata, {ta je tvoj posao?, on odgovara: Ja sam metalac i moj

posao je da znam da obradim metal.

(Neboj{a Nikoli})

Nave{}emo jo{ jedan razgovor, u kome se najboqe moè uo~iti na koje se sve na~ine

mogu oblikovati re~enice sa ta~no zapisanim re~ima u~esnika razgovora:

Posle nastave Milan i Marija su produìli pe{ice do ku}e, jer oboje stanuju blizu

{kole. Pred samom ku}om Milan je Mariju upitao:

Marija, ho}e{ li i ti s nama danas i}i u bioskop?

Ne mogu, danas imam mnogo posla u ba{ti, odgovori Marija.

Ipak }e{ i}i, re~e Milan, jer }emo ti mi pomo}i da zavr{i{ sve poslove, pa

}emo onda svi zajedno u bioskop.

Ta~no zabeleène ne~ije re~i nazivaju seupravni govor. Upravni govor se obeleàva

navodnicima. Uz upravni govor obi~no dolaze pi{~eve re~i (re~i onoga koji pri~a),

koje obja{wavaju ko govori, kako govori i sl. Kako }e biti napisan upravni govor, za-

visi od toga gde su sme{tene pi{~eve re~i u odnosu na upravni govor.

Ko je razgovarao u odlomku iz pri~e Moj tata je metalac

Neboj{e Nikoli}a? [ta je rekao otac, a {ta je rekao sin? Je li

wihove re~i pisac ta~no naveo? Kako nazivamo ta~no zapisane

ne~ije re~i? Kako se one u tekstu obeleàvaju, kojim znacima?


26/136

26

U razgovoru Milana i Marije iskori{tene su sve mogu}nosti navo|ewa upravnog go-

vora. Taj razgovor pokazuje da odnos pi{~evih re~i i upravnog govora moè biti

napisan na tri na~ina: 1) pi{~eve re~i dolaze ispred (pre) upravnog govora, 2) pi{~eve

re~i dolaze iza (posle) upravnog govora i 3) pi{~eve re~i umetnute su izme|u re~i up-

ravnog govora. Ta tri na~ina pisawa upravnog govora mogu se predstaviti i ovako:

1) ________________________: __________________________.

2) ________________________, __________________________.

3) ________________________, ______________, ____________________.

Napi{i na drugi i tre}i na~in slede}u re~enicu:

Jelena upita: Gospodine, molim Vas, moète li mi re}i koliko je sati.

Uporedi koja je razlika izme|u navedenog teksta u upravnom govoru i tog istog teksta

u neupravnom govoru:

Pred samom ku}om Milan je upitao Mariju da li }e ona s wima danas i}i u

bioskop. Marija je odgovorila da ne moè, da danas ima mnogo posla u ba{ti.

Milan je rekao da }e ona, ipak, i}i, jer }e joj oni pomo}i da zavr{i sve

poslove, pa }e onda svi zajedno u bioskop.

Ovaj tekst je dat u neupravnom govoru, jer re~i govornika (Milana i Marije) nisuverno prenesene, nego su prilago|ene onome ko o wima govori ili pi{e. Prilago|ene su,

zna~i, licu koje ne u~estvuje u govoru. Zato su i svi glagoli i sve zamenice iz prvog i dru-

gog lica preba~eni u tre}e lice. Neupravni govor tako predstavqa prepri~avawe up-

ravnog govora, i zbog toga se u wemu ne upotrebqavaju navodnici.

Izdvoj sve razlike koje prate preno{ewe upravnog u neupravni govor u navedenom

tekstu. Prenesi u neupravni govor slede}u re~enicu.

Nastavnik je rekao: Danas }u vam objasniti upravni i neupravni govor.

Kakav je poloàj pi{~evih re~i

prema upravnom govoru u navedenom

tekstu Tata i sin, a kakav u tekstu

razgovora Milana i Marije?

Moè li se razgovor izme|u Milana

i Marije, koji je dat u upravnom govoru,

napisati i u obliku bez navodnika, u

neupravnom govoru?


27/136

27

PROMENQIVE INEPROMENQIVE REÎ

MarijaMarija

Kada po~nu zvijezde nijeme,Po|ite po Semberiji,

Kaìte tad, krizanteme,

Ne{to lijepo o Mariji.

(Bo{ko Lomovi})

Na Vardaru na zelenom,

Gdje maj {u{ti i }arlija,

Igra se sa svojom sjenom

Niko drugi ve} Marija.

Vjetrovi se topli niùSa juga, od \ev|elije,

[ta bi dali da vam stiù

Draga pisma od Marije?

îni mi se kako ptice

I mirisi najwe`niji

Bagrema i kamilice

Lete na jug, ka Mariji.

Volio bih da naslikam

Prah svileni {to ga liju

Vita breza i jasika

Sa visina na Mariju.

Za{to, kad nad torwem plavimStane pono} da izbija

Ja ne spavam ve} se pravim

Kako spavam o, Marija?

Za{to vidim labudove,

Kao snijeg pred ko~ijom,

kako nekom barkom plove

Izdaleka sa Marijom?

Kako pesnik slika svoju qubav prema Mariji?

U kojim stihovima je posebno nagla{ena wegova

~e`wa? Kako poku{ava premostiti daqinu koja

ga razdvaja od Marije?


28/136

28

Pesnik je svaku strofu zavr{io istom re~ju imenicom Marija. Ima li ta imenica

u svim strofama isti oblik? Uporedimo sve oblike imenice Marija koje je pesnik

upotrebio u pesmi:

MARIJ A

MARIJ E

MARIJ I

MARIJ U

MARIJ A

MARIJ OM

MARIJ I

[ta moèmo uo~iti: po ~emu se podudara, a po ~emu razlikuje imenica Marija u ra-

zli~itim strofama pesme?

U svakoj od strofa imenicaMarijaupotrebqena je u razli~itom obliku. U sastavu te

imenice u razli~itim okruèwima (strofama) uo~avamo jedan nepromenqivi deo(Marij- ) i jedan promenqivi deo (-a, -e, -i -u, -om).

Nepromenqivi deo re~i zove se osnova re~i ili gramati~ka os-

nova, a promenqivi deo re~i zove se nastavak re~i ili gramati~-

ki nastavak. Gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i; on se

nastavqa na gramati~ku osnovu.

Sve re~i koje se sastoje od gramati~ke osnove i gramati~kog nas-

tavka potpadaju pod promenqive vrste re~i.

Osnova re~i i nastavak re~i ~ine puni oblik jedne promenqivere~i.

U promenqive re~i, videli smo, spadaju imenice, jer im se u razli~itim re~eni~nim

okruèwima na gramati~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki nastavci.

Izdvoj sve imenice iz navedenepesme i poku{aj im odrediti gra-

mati~ku osnovu i nastavak!


29/136

29

Ali nisu samo imenice promenqive re~i. Ima u pesmi i drugih re~i koje nisu ime-

nice, a ipak su promenqive, jer imaju gramati~ku osnovu i nastavak. Jesu li i glagoli

promenqive re~i?

Nave{}emo jedan glagol iz pesme i staviti ga u razli~ite re~enice da to pokaèmo:

Prah svileni... LIJU vita breza i jasika.

Prah svileni SU LILE vita breza i jasika.

LI]E prah svileni vita breza i jasika.

Glagol LITI, kao {to se vidi, ima istu osnovu, a razli~ite nastavke u sada{wem,

pro{lom i budu}em vremenu. Tako je i sa ostalim glagolima. Zato su i svi glagoli, tako|e,

promenqive re~i.

A pridevi? Jesu li oni promenqive re~i? Moèmo li kod prideva izdvojiti gra-

mati~ku osnovu i gramati~ke nastavke? Pokaìmo to na jednom pridevu iz pesme, koji

navodimo u razli~itim re~enicama:

Vetrovi se TOPLI niù.

Od TOPLIHvetrova vrlo je sparno.

Ne volim TOPLE vetrove.

I pridevi su, dakle, promenqive re~i.

Ima li u tekstu pesme re~i koje nisu ni imenice, ni glagoli, ni pridevi a da su ipak

promenqive? Pogledajmo jednu re~ iz teksta u razli~itim re~enicama:

îni MI se kako ptice... lete na jug...

MENE pozdravqaju ptice {to lete na jug.

O MENI one pevaju.

Istaknute re~i su razli~iti oblici zamenice JA.

Sve zamenice su, tako|e, promenqive re~i.

A u promenqive re~i spadaju i brojevi, {to pokazuju i slede}i primeri (od kojih je

prvi iz pesme):

Igra se sa svojom sjenom niko DRUGI ve} Marija.

To sam saznao od DRUGOG ~oveka.

Daj to DRUGOJu~enici.


30/136

30

Promenqive re~i su: imenice, glagoli, pridevi, zamenice i

brojevi.

Jesu li u pesmi Marija sve re~i promenqive? Moè li se kod svih re~i iz pesme iz-

dvojiti gramati~ka osnova i gramati~ki nastavak? Izdvoj iz pesme sve promenqive

re~i.

Koje re~i su ostale? Ostale su, na primer, slede}e re~i iz pesme:

ZA[TO ... ja ne spavam...

... nekom barkom plove IZDALEKA sa Marijom.

Prah svileni {to ga liju vita breza Ijasika.

Vjetrovi se topli niù SAjuga, OD \ev|elije.

[ta bi dali DA vam stiù draga pisma OD Marije.

Svaka od istaknutih re~i ima isti oblik u bilo kom re~eni~nom okruèwu. Ove re~i

nemaju gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak, nego se sa istim oblikom pojavquju u

svakoj re~enici.

Re~i koje u razli~itim re~eni~nim okruèwima ne mewaju svoj

oblik nazivaju se nepromenqive re~i.

Nepromenqive re~i nemaju gramati~ke osnove i gramati~kognastavka, nego se uvek pojavquju u istom obliku.

Razvrstaj sve re~i iz pesme u

dve grupe: a) promenqive re~i,b) nepromenqive re~i.


31/136

31

NEPROMENQIVE RE^I

Rastanak s bezbri`nim djetiwstvomRastanak s bezbri`nim djetiwstvom

Kad izbi{e na zaravan pred {kolom, dje~aci spazi{e kako iza bregova, tamo negdje

nad Unom, rastu, klup~aju se i {ire oblaci gusta dima.

Gore na{i rezervoari nafte i benzina! muklo re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu

dvori{ta.

Jesu li to Nijemci zapalili? {apatom upita Jovan~e zure}i u zakovitlane dimove.

Ne znam, djeco. Mo`da su ih na{i vojnici bacili u vazduh da ne padnu u ruke nepri-

jatequ.

Jovan~etu po|e uz tijelo ~udna, dotad nepoznata jeza, zapali mu ~itavo lice i {umno

ga ponese nekud navi{e. Mo`da je sa wima i na{ Nikoletina! pomisli sav o{amu}en, u vatri uzbu|ewa.

Ne da rezervoara Nijemcima u ruke!

Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo, pod mo}nim talambasima dima i ogwa, i da se uz

tutaw i grmqavinu, nosi s Nijemcima zajedno s Nikoletinom, koji vitla i bije oko sebe

svojim ogromnim ru~erdama. Treperio je, te{ko disao i obeznaweno gledao u daqinu, a

kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake, u~iteqicu i {kolu, on ih sve za~u|eno

preletje pogledom kao da se pita:

[ta }u ja ovdje?

Jo{ se jednom obazreo oko sebe i odjednom osjeti da se vi{e ne mo`e vratiti u {kol-

sku klupu, uzeti kwige i mirno po~eti s ~itawem. Pa ja vi{e nijesam |ak, gotovo je! pro{apta on kao da se budi iz sna.

Tog trenutka prestalo je ono pravo, bezbri`no djetiwstvo |a~kog haramba{e

Jovan~eta. Nastalo je jedno drugo djetiwstvo, oprqeno mrazom rata, dje~a{tvo malog bun-

tovnika, nekada{weg odmetnika iz Prokina gaja.

(Branko ]opi})

ta(la)mbas ratni bubaw


32/136

32

Koje re~i, osim prideva, naj~e{}e stoje ispred imenica. Uo~imo to u slede}im

primerima iz teksta:

Kad izbi{e na zaravan pred {kolom...

... re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu dvori{ta.

Mo`da su ih na{i vojnici bacili uvazduh...

Znamo da uz imenicu naj~e{}e stoje pridevi u slu`bi atributa. Da li su istaknutere~i uz imenice pridevi? Imaju li te re~i slu`bu atributa? Imaju li osnovu i nastavke?

Jesu li to promenqive ili nepromenqive re~i? Kakva je wihova uloga u re~enici?

Re~i nad, pred, uz, u i sl. obi~no stoje ispred imenica. One se

predlaù ({to zna~i leè pred) imenicama, pa se zato zovu

predlozi. Predlozima se ozna~avaju odnosi imenica prema drugim

re~ima u re~enici. Oni su nepromenqiva vrsta re~i. Uti~u na ob-

lik imenice pred kojom stoje (zato, na primer, ne moèmo re}i:

*On sediu ku}a, nego samo: On sediu ku}i).

Prona|i u tekstu sve predloge.

[ta se ozna~ava slede}im (istaknutim) nepromenqivim re~ima? Kakvu slu`bu imaju

te re~i u re~enici?

... iza bregova, tamo negdje nad Unom... klup~aju se i {ire oblaci gusta dima.

Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo...

... a kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake...

... on ih sve za~u|eno preletje pogledom...

Kom skupu, subjekatskom ili predikatskom, pripadaju istaknute re~i?

Navedene re~i pripadaju predikatskom skupu re~i. One uvek imaju slu`bu neke prilo{-

ke odredbe u re~enici, i to: a) prilo{ke odredbe za mesto (tamo, negdje, okolo), b) prilo{-

ke odredbe za vreme (najzad, ve}) i v) prilo{ke odredbe za na~in (za~u|eno). Takve nepro-

menqive re~i, koje u re~enici vr{e slu`bu prilo{ke odredbe, nazivaju se prilozi.

O kakvom rastanku s detiwstvom pisac govori? [ta je dovelo do

preranog rastanka s detiwstvom? Kako je Jovan~e doìveo taj izne-

nadni trenutak rastanka sa {kolom i bezbri`nim detiwstvom?

Podvuci re~i i delove teksta gde se to raspoloèwe najboqe

pokazuje.

Izdvoj iz teksta promenqive re~i!


33/136

33

Prilozi su nepromenqive re~i koje se prilaù (dodaju)

glagolima da ozna~e osobinu (na~in) glagolske radwe ili situaci-

ju (okolnost) u kojoj se ta radwa vr{i. U re~enici uvek imaju

slu`bu neke prilo{ke odredbe: za mesto, vreme, uzrok, na~in,

koli~inu, itd.

Posebno treba obratiti pa`wu na priloge koji se po obliku podudaraju s pridevima.

Treba strogo razlikovati prideve i priloge koji su isti po obliku, kao npr.:

a) Milan je dobro dete. To je lepo odelo.

b) Milan dobrou~i. To je lepo napisano.

U primerima pod (a) re~i dobro i lepo su pridevi, jer su dodaci imenici i imaju

slu`bu atributa (dobro dete,lepo odelo). Te prideve dobijamo na pitawe: KAKVO (dete,

odelo)? U primerima pod (b) dobro i lepo su prilozi, jer su dodaci predikatu i imaju

slu`bu prilo{ke odredbe za na~in (dobrou~i,lepoje napisano). Ovakve priloge dobi-

jamo na pitawe KAKO (u~i, je napisano)? Osim toga, pridevi su promenqive, a prilozi

nepromenqive re~i.

Ima li jo{ nepromenqivih re~i u navedenom tekstu? [ta ozna~avaju slede}e re~i iz

teksta? Kakva je wihova uloga u re~enici?

Gore na{i rezervoari nafte i benzina!

... najzad (je) do{ao k sebi i vidio okolo |ake...

... odjednom osjeti da se vi{e ne moè vratiti u {kolsku klupu.

Ove nepromenqive re~i sluè za povezivawe re~i, skupova re~i i re~enica u ve}e ce-

line, pa se zato zovu veznici.

Veznici su nepromenqive re~i koje sluè za povezivawe re~i i

re~enica.

Izdvoj sve priloge iz

navedenog teksta i odre-

di wihovu slu`bu i

zna~ewe!

Prona|i i podvuci sve

veznike u navedenom tekstu!


34/136

U tekstu imamo i slede}u re~enicu:

Mo`daje sa wima i na{ Nikoletina!

Uporedimo zna~ewe istaknute re~i sa sli~nim re~ima u slede}im re~enicama:

S wima je, verovatno, na{ Nikoletina!

S wima je, sigurno, na{ Nikoletina!

On ba{ to ne zna.

Nau~i bar istoriju!

[ta se ozna~ava ovim nepromenqivim re~ima?

Navedenim re~ima onaj koji govori izri~e svoj stav (odnos) prema sadràju ili cele

re~enice (stav sigurnosti, verovatno}e, mogu}nosti i sl., kakav je slu~aj s re~ima mo`da,

sigurno, verovatnou navedenim primerima) ili svoj stav prema sadràju samo jednog dela

re~enice (kao u primerima s re~ima ba{, bar). Takve re~i nazivaju se re~ce.

Re~ce su nepromenqive re~i kojima govornik iskazuje svoj emo-

cionalni stav (odnos) prema sadràju cele re~enice ili nekog

wenog dela.

U nepromenqive re~i spadaju i uzvici. Evo nekoliko primera:

Joj, {to je hladno!

Ej, do|i ovamo!

Oho, koliko on pojede!

[ta se izraàva uzvicima?

Uzvici su nepromenqive re~i kojima se naj~e{}e izraàvaju

li~na ose}awa i raspoloèwa, kao {to su ose}awe bola, straha, ra-

dosti, divqewa, iznena|ewa i sl.

Zakqu~imo: koje sve vrste re~i pripadaju nepromenqivim re~ima?

Nepromenqive re~i su: prilozi, predlozn, veznici,uzvici i

re~ce. Od svih nepromenqivih re~i samo prilozi mogu vr{iti

slu`bu re~eni~nog ~lana, i to slu`bu prilo{ke odredbe. Ostale

nepromenqive re~i (predlozi, veznici, uzvici i re~ce) nikad sa-

me ne mogu vr{iti slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana: ni subjekta,

ni predikata, ni atributa, ni objekta, ni prilo{ke odredbe.

34


35/136

35

SLO@ENA REÊNICA

[kolski drug[kolski drug

Kwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam. Sve narodne pesmice u selu, svi kalen-

dari brzo su pro{li kroz moje ruke. Onda sam po~eo moliti {kolskog druga Vasu da mi

posudi na ~itawe neku svoju kwigu. On ih je imao mnogo. Wegov otac bio je bogat, pa mu

je u gradu ~esto kupovao lepe kwige. Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu,

hvalio se wome, pokazivao nam ju je. Naro~ito ih je pokazivao meni, jer je poznavao moju

glad za kwigama. Kwigu bi mi pokazao, ali mi je ne bi dao u ruke.

I ùdeo sam za wima. Ponekad ih sawao.

Jednog jutra Vaso je doneo u {kolu novu kwigu sa neobi~no lepim slikama. Po~eo sam

ga saletati da mi je da na ~itawe. On mi je, na moje veliko iznena|ewe, tog jutra zbiqa i

dade. Brzo se, me|utim, predomislio. Za vreme ~asa pruì ruku ispod klupe da izvadi

svoju kwigu iz moje torbe. Bio sam brì i pritisnuo je obema rukama. Vaso me je grubo

odgurnuo, pa zaka~ismo moju tablicu. Ona slete s klupe, pade i razbi se u komadi}e. Svi

de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali su prema nama dvojici. Stari u~iteq

tako|e.

(Aleksa Miki}, prilago|eno)

Kako je pisac opisao odnos izme|u {kolskih drugova?

[ta de~ak koji govori voli od malih nogu? Kako je

prikazan wegov drug Vaso? [ta de~ak od wega kao drugao~ekuje? Da li Vaso izneverava de~akova o~ekivawa?


36/136

Videli smo da postoje proste i proste pro{irene re~enice Proste su one koje se sa-

stoje od subjekta i predikata, koje nemaju dodatke (nemaju pro{irewe) subjekta ili

predikata, pa ih zato moèmo zvati i nepro{irenim prostim re~enicama. Pro{irene su

one proste re~enice koje nastaju pro{irewem subjekta ili predikata wihovim dodacima.

[ta je zajedni~ko i nepro{irenim i pro{irenim prostim re~enicama? Izdvoj iz

teksta sve nepro{irene i pro{irene proste re~enice i obrati pa`wu na predikat.

Koliko ove re~enice imaju predikata u svom sastavu? îme su izraèni predikati?

Sve proste re~enice i nepro{irene i pro{irene u svom sastavu imaju samo jedan

predikat. Predikat se uvek izraàvali~nim glagolskim oblikom, svaki predikat u svom

sastavu mora imati bar jedan li~ni glagolski oblik (npr.: prezent ili sada{we vreme,

perfekat ili pro{lo vreme, futur ili budu}e vreme itd.). Odredi kojim su li~nim

glagolskim oblicima obeleèni predikati u prostim nepro{irenim i pro{irenim

re~enicama u tekstu!

Koliko predikata ima u slede}im re~enicama iz teksta? Da li te re~enice ozna~ava-

ju samo po jednu radwu?

1. Svaku kupqenu kwigu Vasoje donosiou {kolu, hvalio se wome, pokazivao nam juje.

2. Svi de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali suprema nama dvojici.

3. Naro~ito ihje pokazivao meni, jerje poznavao moju glad za kwigama.

4. Kwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam.

U prvoj re~enici upotrebqena su tri predikata, koji ozna~avaju tri razli~ite rad-we. U drugoj re~enici su dva predikata; u tre}oj tako|e dva predikata, i u ~etvrtoj

tri predikata. Po tome vidimo da ovo nisu proste re~enice (ni nepro{irene, ni pro-

{irene), jer proste re~enice mogu imati u svom sastavu samo jedan predikat.

Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata

nazivaju se sloène re~enice. Koliko ima predikata u sloènoj

re~enici, toliko ima prostih re~enica u sastavu sloène re~eni-

ce.

Sloène re~enice nastaju tako {to se vi{e prostih (nepro{irenih ili pro{ire-

nih) re~enica spoji u jednu re~enicu:

1) Svaku kupqenu kwigu Vasoje donosiou {kolu,

2) hvalio se wome,

3) pokazivao nam ju je.

36


37/136

37

U navedenoj re~enici (a isti je slu~aj i sa na{om drugom re~enicom) proste re~enice

se niù jedna za drugom.

U ~etvrtoj re~enici takvog nizawa nema, nego ulazak prostih re~enica u sastav

sloène moèmo prikazati na slede}i na~in:

1) Kwigu sam zavoleo

2) ~im sam nau~io

3) da ~itam.

U ovoj re~enici proste re~enice se ne niù u sloènoj re~enici, nego jedna drugu

nadopuwavaju.

Druga prosta re~enica u sastavu ove sloène re~enice prema prvoj re~enici ima is-

tu slu`bu kakvu ima prilo{ka odredba za vreme u prostoj re~enici prema predikatu. A

tre}a re~enica dopuwava drugu na isti na~in kao {to objekat dopuwava predikat u pros-

toj re~enici.

Granice me|u prostim re~enicama u sloènoj re~enici ~esto moèmo prepoznati po

veznicima.

Jedna vrsta veznika povezuje samo proste re~enice u sloènoj. Takvi su, na primer,

veznici: da, kad, kako, ~im, dok, jer, ako, iako, zato {to, kao {to, kao da i mnogi drugi.

Druga vrsta veznika moè povezivati i re~i ili skupove re~i u prostoj (pro{irenoj)

re~enici, ali i proste re~enice u sastavu sloène re~enice. Takvi veznici su: i, pa, te,

ni, niti, no, a, ali, nego, ve}, ili, a kamoli.

Izdvoj iz teksta sve sloène

re~enice i pokaì od koliko

prostih re~enica je svaka od wih

sastavqena.


38/136

PROMENA IMENICA

Sve imenice su promenqive re~i. A sve promenqive re~i, ve} smo nau~ili, imajugramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak. To zna~i da promenqiva re~ u razli~itim re-

~eni~nim okruèwima zadràva istu osnovu, a mewa svoj gramati~ki nastavak.

Uporedimo oblike imenicerukau slede}oj narodnoj poslovici:

RUKA RUKU MIJE, OBRAZ OBADVIJE.

[ta je gramati~ka osnova, a {ta gramati~ki nastavak u dva istaknuta primera

imeniceruka?

Znamo ve} da je osnova onaj deo re~i koji se ne mewa, dakle onaj deo re~i koji je isti u

wenim razli~itim upotrebama. U navedenom primeru gramati~ka osnova je RUK- (jer je

taj deo isti i uruka, i uruku), a gramati~ki nastavci su -a i -u:

RUK-A

RUK-U

Gramati~ka osnova kod imenica zove se imeni~ka osnova (u navedenim re~ima to je os-

nova ruk-), a ona se dobija kada se odbije gramati~ki nastavak. Dodavawem razli~itih

nastavaka na imeni~ku osnovu dobijaju se razli~iti oblici imenica (ruka, ruke, ruci,

rukom, ruke, rukama i sl.).

Razli~iti oblici u kojima se pojavquju imenice nazivaju se pa-

deì.

Pade`ni oblici se dobijaju kad se na imeni~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki

nastavci. A gramati~ki nastavci kod imenica se zovu pade`ni nastavci. To zna~i da

pade`ne oblike dobijamo kad na imeni~ku osnovu dodamo pade`ne nastavke. Promena

imenica kroz padeè naziva se deklinacija.

Srpski jezik ima sedam padeà. Svaki pade` dobija se na posebno pitawe.

Nave{}emo nazive padeà po redu i pitawa na koji se svaki od padeà dobija.

Prvi pade`zove se NOMINATIV, i dobija se na pitawa: KO? (za imenice za ìvo) i

[TA/[TO? (za imenice za neìvo); npr.:

KO u~i? Sestra. [TA leti? Avion.

38


39/136

39

Drugi pade`zove se GENITIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za ìvo) i ÊGA? (za

neìvo), kao npr.:

Od KOGA je stiglo pismo? Od sestre. ÊGA se pla{i{? Aviona.

Tre}i pade`zove se DATIV, i dobija se na pitawa: KOME? (za ìvo) i ÊMU? (za

neìvo), kao npr.:KOME pi{e{ pismo? Sestri. ÊMU se divi{? Avionu.

êtvrti pade` zove se AKUZATIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za ìvo) i

[TA/[TO? (za neìvo); kao npr.:

KOGA posmatra{? Sestru. [TA posmatra{? Avion.

Peti pade` zove se VOKATIV, i on je pade` dozivawa, pa dolazi uz uzvike: O! Ej!

Npr.:

Ej, sestro! Ej, avione!

[esti pade`zove se INSTRUMENTAL, i dobija se na pitawa: S KIM(E)? (za ìvo)

i ÎM(E)? (za neìvo); kao npr.:

S KIME razgovara{? Sa sestrom. ÎME se vozi{? Avionom.

Sedmi pade`zove se LOKATIV, i dobija se na pitawa: O KOME? (za ìvo) i O ÊMU?

(za neìvo) kao npr.:

O KOME razgovaraju? O sestri. O ÊMU razgovaraju? O avionu.

Svaki pade` ima i oblik jednine i oblik mnoìne.

Obrati pa`wu na osnovu imenice u slede}oj re~enici:

U desnu ruku je uzeo sladoled, jer je u levoj ruci drào novac.

Kao {to vidimo, u jednom obliku imenice RUKA osnova je RUK- a u drugom RUC- . Is-

pred nastavka -I u obliku RUCI do{lo je do promene zavr{nog glasa osnove. To se ~es-

to doga|a. Zavr{ni glas u osnovi u nekim padeìma ispred odre|enih pade`nih nasta-vaka se mewa, kao npr.:

Vojni~e, pozdravi vojnike!

Ona ìvi uAmerici.


40/136

40

Treba zapamtiti:

U svim pade`ima imenice nemaju potpuno istu osnovu. Zavr{ni glas

(suglasnik) osnove ispred nekih pade`nih nastavaka mewa se u neki drugi

glas. To zna~i da neki pade`ni nastavci izazivaju odre|ene glasovne pro-

mene u osnovi imenica (kao npr.: junak juna~e, junaci, junacima; drug

dru e; biblioteka biblioteci, itd.).


41/136

41

NOMINATIV

SrbijaSrbija

Desanka ustaje. Ponovo seda. Lista kwigu sa ~ijih se korica ~ita: Vuk Karaxi}. Lista

i ~ita.

Ja sam u Srbiji ro|en i meni, kao Srbinu, veoma je stalo (kao {to je svugdje u svijetu

svakom po{tenom rodoqubu) do blagostawa svoje otaxbine. Tu sam se podwivio, i vjeru-

jem da od Srbije qep{e zemqe na svijetu nema.

Sklapa kwigu. Po}uti.

E, moj zemqa~e! Moj Vu~e! Nismo ti mi, Srbi, ba{ neke cve}ke. Znamo, brate, biti i

ovakvi i onakvi. I sama sam se u Srbiji rodila, podwivila i po`ivela. Pravo govore}i,

mi, Srbi, qudi smo sevapa i inata. Zavirila sam Srbiji u lice i u du{u joj se zagledala.Svoju sam du{u pred wom otvorila. Od svega, zasigurno znam: Srbija je velika tajna. I za

nas u woj ro|ene, a tek za stranca! Prvo {to sam u Srbiji ~ula bilo je: pesma ptica i gra-

ja |aka. Prve su re~i koje mi padaju na um, uz re~ detiwstvo: za~u|enost, ushi}ewe, `e|

saznavawa, potreba za ne`no{}u, za{titom. Pamtim sne`ni predeo, ogromnost neba,

strah u no}i, slutwe... Pamtim i pamti}u sve...

(Dragomir Brajkovi},Desankine oporuke)

podwiviti se podi}i se, odrasti


42/136

Ima li u navedenom tekstu imenica u nominativu? Podsetimo se da nominativ dobi-

jamo na pitawa KO? (za ìvo) i [TA? (za neìvo).

Prva re~enica teksta glasi:

Desankaustaje.

Kakvu slu`bu (funkciju) ima u toj re~enici nominativ imenice Desanka? Na koje

pitawe moèmo taj nominativ dobiti? Koje zna~ewe ima taj nominativ?

NominativDesanka, koji dobijamo na pitawe KO (ustaje)? ima slu`bu subjekta.

Subjekat koji je iskazan oblikom nominativa zove se

gramati~ki subjekat.

Subjekat Desanka u navedenoj re~enici ima zna~ewe vr{ioca radwe: subjektom je oz-na~en onaj koji vr{i radwu ustajawa.

A imaju li takvo zna~ewe i subjekti u slede}im re~enicama?

Jelenaje tajanstvena.

Rado{je pametan.

Deteje nesta{no.

I ovi su subjekti upotrebqeni u nominativu. Oni su, zna~i, gramati~ki subjekti. Tim

subjektima se, me|utim, ne ozna~ava vr{ilac radwe, jer se predikatom i ne obeleàvaradwa, nego osobina subjekta. Ovim subjektima imenuju se nosioci osobina koje su izra-

ène predikatom.

A kakav je predikat u tim re~enicama: glagolski ili imenski? Koja je neglagolska vrs-

ta re~i upotrebqena u sastavu tih imenskih predikata?

Mogu li i imenice u nominativu biti deo imenskog predikata? [ta je imenski deo

predikata (predikativ) u slede}oj re~enici iz teksta? [ta je subjekat u toj re~enici i

kakvo zna~ewe ima (vr{ioca radwe ili nosioca osobine)? Na koje pitawe dobijamo taj

subjekat?

Srbija je velika tajna.

42

Velika srpska pesnikiwa Desanka Maksimovi} ~ita jednu od kwi-

ga Vuka Karaxi}a. Znate li po ~emu je Vuk Karaxi} jedan od najpozna-

tijih Srba u istoriji? Do ~ega je wemu posebno stalo? [ta na to kaè

pesnikiwa? Koje osobine Srba ona navodi? [ta Vuk, a {ta Desanka

kaù o Srbiji? Kakva se}awa na Srbiju pesnikiwa nosi iz detiwst-

va?


43/136

43

Imenica tajna (a zapravo imenski skup re~i velika tajna) upotrebqena je u nomina-

tivu i ima slu`bu imenskog dela predikata (predikativa) jer zajedno s glagolskim delom

predikata je predstavqa predikat: je (velika) tajna. Uz imenske predikate subjekat u

nominativu obi~no ima zna~ewe nosioca osobine. Odredi nominative u slu`bi imen-

skog dela predikata u slede}im re~enicama:

Milica je u~enica.

Marko je student.

On je pametan ~ovek.

Ova visoka ku}a je lepa gra|evina.

Da li su subjekat i imenski deo predikata u svim re~enicama iskazani samo imeni-

com? U kojim su primerima subjekat i imenski deo predikata izra`eni imeni~kim sku-

pom re~i (sintagmom)?

Nominativje pade` koji se dobija na pitawa: KO? ili [TA? U

re~enici nominativ ima slu`bu (funkciju) ili subjekta ili

imenskog dela predikata (predikativa). Subjekat u nominativu

naziva se gramati~ki subjekat. Gramati~ki subjekat obi~no ima

zna~ewe ili vr{ioca radwe ili nosioca osobine. To zna~i da se

predikatom subjektu pripisuje ili radwa koju on vr{i ili osobi-

na kojom se on odre|uje.

Napi{i po nekoliko re~enica u koji-

ma }e nominativ imati: a) slu`bu subjekta

sa zna~ewem vr{ioca radwe, b) slu`bu

subjekta sa zna~ewem nosioca osobine, v)

slu`bu imenskog dela predikata.


44/136

GENITIV

PoàrPoàr

Crveni kombajni su se zarivali u zlatno runo leta. Za wima su ostajali o{i{ani

p{eni~ni breùqci i svetloùte kocke slame. Ludovao je i vreli ju`ni vetar i unosio

nemir u ve} suvu i krtu letinu... Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika

tupo puf}u po pra{ini. U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi. Jure preko wiva,

kroz kukuruze, preska~u plotove, izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te. Ne{to

vi~u, ali se od vetra ni{ta ne razume. Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha.

Na sve strane se rastr~ala deca. Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glaso-

va. U trku se dodaju kante, kofe, lonci...

Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima. Izvirila je iz dve ogromne buktiweu sewaku. Gorela su dva stoga sena... Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi. Tiskaju se ma-

la i velika, garava, oznojena i od straha ru`na lica. Nad bunarima vitlaju ruke, zateù

se konopci, pqu{ti voda. Uz uàrene kupe propiwu se lonci vode. U mete` uska~u vi`-

qaste de~je figure, donose te{ke lonce vode. Devoj~icama mokre haqinice, isprqane. I

one donose vode. Spletovi de~jih ruku padaju po dr{kama lonaca, grabe se. Grozni~avo

pomaù jedno drugom.

Neko je {apnuo jedno ime. Brzo se saznalo da se jedan de~ak zbog ne~ega ~esto krio u se-

waku. Taj de~ak je sad najvi{e bio upla{en i uznemiren. Ne{to je kri{om izvadio iz xe-

pa i bacio u vatru.

(Milorad Radunovi})

44


45/136

45

U tekstu je pisac upotrebio dosta imenica u obliku genitiva. Svi genitivi nemaju is-

tu slu`bu (funkciju) u re~enici. Koju slu`bu imaju genitivi u slede}im re~enicama iz

teksta?

Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika tupo puf}u po pra{ini.

U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi.

S tim primerima uporedimo i slede}e srodne primere:

Ku}a wegovihroditeqa nalazi se na jednom breùqku.

Sveska moje drugarice veoma je uredna.

Volim ~itati pri~e Branka ]opi}a.

U svim navedenim primerima imenica u genitivu je dodatak drugoj imenici.

Imenica u genitivu sa imenicom ~iji je dodatak ~ini imeni~ki skup re~i: koraci pro-

laznika, huka vetra, ku}a roditeqa, sveska drugarice, pri~e Branka ]opi}a.

ZAPAMTI:

Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (a nije apozicija) jeste

atribut.

Genitivi u navedenim primerima imaju, zna~i, slu`bu (funkciju) atributa. Wima se

ozna~ava pripadawe (posesivnost), zato ih i moèmo dobiti na pitawe ÎJI?, ÎJA?

ili ÎJE? îji koraci? Koraci prolaznika. îja huka? Huka vetra. îja ku}a? Ku}a

roditeqa, itd. Da ovi genitivi imaju zna~ewe pripadawa, vidi se i po slede}em opis-

nom na~inu predstavqawa wihovog zna~ewa:

Ku}a wegovih roditeqa = Ku}a koja pripada wegovim roditeqima = roditeqska ku}a.

Imenica u genitivu naj~e{}e je pra}ena i svojim atributom. Pokaì koji su atribu-

ti upotrebqeni uz imenicu u genitivu.

Jesu li navedeni genitivi dodaci

imenicama ili glagolima? Na koje pitawe

ih moèmo dobiti? [ta se na osnovu toga

pitawa moè zakqu~iti o zna~ewu geni-

tiva imenica u ovim re~enicama?

Pisac je na vrlo slikovit na~in opisao poàr. Kako je opisao

pona{awe qudi kada su ~uli za poàr? Kako ga{ewe poàra? Ko sve

u~estvuje u ga{ewu? Izdvoj karakteristi~ne detaqe koji najboqe ods-

likavaju mete` i uùrbanost qudi pri ga{ewu poàra. Na koji nam

na~in pisac otkriva ko je izazvao poàr (uzro~nika poàra)?


46/136

46

Genitiv kojim se ozna~ava da ono {to je wime obeleèno pri-

pada onome {to je iskazano imenicom uz koju taj genitiv stoji

naziva se prisvojni ili posesivni genitiv. Prisvojni genitiv

uvek ima slu`bu atributa i dobija se obi~no na pitawe: ÎJI?,

ÎJA?, ÎJE?

A kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im primerima? êmu su one dodaci:

glagolu ili imenici?

Za wima su ostajali o{i{ani p{eni~ni breùqci i svetloùte kocke slame.

Gorela su dva stoga sena.

... donose te{ke lonce vode.

I u ovim primerima genitiv stoji uz imenicu i s wom ~ini imeni~ki skup re~i(sintagmu): kocka slame, stog sena, lonac vode. Zato i ovakvi genitivi imaju slu`bu

atributa. Imenica uz koju ovakav genitiv stoji uvek ozna~ava neku koli~inu, dok se ge-

nitivom ozna~ava materija ~ija se koli~ina odre|uje imenicom uz koju genitiv stoji.

Takav genitiv naziva se deoni ili partitivni genitiv.

Kada se genitiv nalazi u imeni~kom skupu re~i uz imenicu ko-

jom se ozna~ava deo onoga {to je obeleèno imenicom u genitivu,

takav genitiv ima slu`bu atributa i zove se deoni ili partitiv-

ni genitiv. Deoni genitiv dolazi uz imenice koje zna~e koli~inu,kao npr.: kilogram hleba, kilometar puta, sat vremena, stogsena,

naramak drva, ~a{a vode, i sl.

A kakvu slu`bu i zna~ewe ima genitiv u slede}im primerima, od kojih je prvi iz na-

vedenog teksta? Pripadaju li ti genitivi imeni~kom ili glagolskom skupu re~i?

I one donose vode.

Kupi hleba.

Genitivi u navedenim primerima stoje uz glagole i dobijaju se na pitawe: [TA? [ta

one donose? Donose vode. [ta treba da kupi? Treba da kupi hleba. Zato oni imaju slu`bu

pravog (blièg) objekta. Genitivom se ozna~ava neodre|ena koli~ina onoga {to je obuh-

va}eno glagolskom radwom. Zato se ovaj genitiv moè dobiti i na pitawe EGA? I taj ge-

nitiv u slu`bi pravog objekta ima zna~ewe deonog genitiva.


47/136

47

Deoni genitiv koji je dodatak glagolu i dobija se na pitawe

[TA? uvek ima slu`bu pravog (blièg) objekta. Takav genitiv

pravog objekta moè se uvek zameniti jednim drugim padeòm ko-

ji se zove akuzativ, kao npr.: One donose vode. One donose vodu; Kupi

hleba. Kupi hleb.

Kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im re~enicama iz teksta? Je li tu gen-

itiv u sastavu imeni~kog ili glagolskog skupa re~i? Na koja pitawa moèmo dobiti te

genitive?

Jure preko wiva... izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te.

Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima.

Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glasova.

Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi.

Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha.

U svim navedenim primerima imenica u genitivu nije upotrebqena sama, nego je is-

pred we (sa wenim atributom ili bez wega) naveden i neki predlog: preko, iz, od, do, oko,

zbog. Spoj imenice ili imeni~ke grupe re~i sa predlogom naziva se predlo{ko-pade`na

konstrukcija. Sve navedene predlo{ko-pade`ne konstrukcije imaju slu`bu prilo{ke

odredbe, i to u posledwem primeru prilo{ke odredbe za uzrok, a u ostalim primerima

prilo{ke odredbe za mesto.

Genitiv s predlozima moè imati razli~ita zna~ewa. Geni-

tivna predlo{ko-pade`na konstrukcija kao dodatak glagolu ima

slu`bu prilo{ke odredbe, i to naj~e{}e prilo{ke odredbe za me-

sto, vreme (npr.: Posle ru~ka iza{ao je u grad) ili za uzrok. Sami

predlozi po pravilu pokazuju koje zna~ewe ima prilo{ka odredba

izraèna genitivnom predlo{ko-pade`nom konstrukcijom.


48/136

48

DATIV

PotvrdaPotvrda

An|elko je od upraviteqa {kole dobio potvrdu slede}e sadrìne:

P o t v r d a

Ova se potvrda izdaje |aku crnom An|elku, kojom mu se dozvoqava da za vreme ~asa

drì kapu na glavi, a iz razloga da wegova }ela ne bi zasewivala o~i ostalim u~eni-

cima.

Upraviteq, svojeru~no

(Aleksandar Popovi})

Potvrda se obi~no izdaje kada ne{to primamo od nekoga ili kada ne{to {aqemo ne-kome. Ona mora da sadrì slede}e podatke: a) {ta se prima ili {aqe, b) ko to prima, v)

ko izdaje potvrdu, g) gde se predaje i d) kada se predaje.

Sadrì li sve te podatke i navedena potvrda? Da li je ovakva potvrda obi~na? [ta je

u woj neobi~no?

Znate li {ta je potvrda?

Za{to se ona izdaje? Kako za-

mi{qate |aka kome se ovakva

potvrda izdaje?


49/136

49

Pisac kaè:

... potvrda se izdaje |aku crnom An|elku.

Imenice |akuiAn|elku (kao i atribut crnom) upotrebqene su u dativu. Dativom je oz-

na~eno lice kome je namewena (upu}ena) potvrda. Dativ, dakle, ima zna~ewe namene

(potvrda je namewena An|elku). Takav dativ odgovara na pitawe: KOME? i ima slu`bu

nepravog (daqeg) objektauz glagol izdavati.

Napi{i jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ imati slu`bu nepravog (daqeg) ob-jekta uz glagole: kupiti, napisati, pokloniti, doneti, pomo}i.

Ima li dativ zna~ewe namene i slu`bu nepravog (daqeg) objekta i u slede}im prime-

rima?

Marko se uputio prema igrali{tu.

Jelena je po{la ka {umi.

Rado{ prilazi ku}i.

Zahtevaju li glagoli uz koje je ovde upotrebqen dativ navo|ewe objekta ili prilo{ke

odredbe? S kojim predlozima su upotrebqene imenice u dativu u navedenim primerima?

U navedenim primerima dativ je upotrebqen uz glagole kretawa, i ima slu`bu pri-

lo{ke odredbe za mesto. Dativom se obeleàva mesto kao ciq prema kome je usmereno

kretawe. Uz glagole kretawa dativ ima zna~ewe usmerenosti glagolske radwe (radwe

kretawa) i upotrebqava se ili s predlozima prema i ka ili bez predloga.

Dativ je pade` kojim se ozna~ava namena ili usmerenost gla-golske radwe. Dobija se na pitawe: KOME? ili ÊMU? i ima slu`-

bu (funkciju) ili nepravog (daqeg) objekta ili prilo{ke odred-

be za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dativ se ~esto

upotrebqava s predlozima prema ili ka.

Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ s predlozima ka i prema ili bez

predloga biti u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto uz glagole: do}i, prima}i se, puto-

vati, kretati se, {etati i tr~ati.

Koji je to pade`? Na koje ga

pitawe moèmo dobiti? [tase tim padeòm ozna~ava; koje

je wegovo zna~ewe?


50/136

AKUZATIV

Mali BaukMali Bauk

Jedne mra~ne pono}i jesewe rodio se u jami Bauk. Bio je tada mawi od senke kakve vrane

i jedva se drào na svojim mekim nogama. Mesec dana nije nikud iz jame izlazio, majka mu

je donosila hranu i pi}e i nau~ila ga da puzi i hoda. A kad je posle mesec dana iza{ao u

jarugu, bio je ve} pravi Bauk, velik i crn, da ga nisi mogao razlikovati od tame ni na

metar razdaqine. Jedino kada zapali svoja dva oka, fewerima sli~na, znao si da je negde

u blizini.

Kad je napunio mesec dana, mati mu je rekla:

Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat. [umar ima desetoro dece, poku{aj no}as da ih

upla{i{. Zajedno sa mrakom do}i }e{ pred wegovu ku}icu, i kad {umarka iza|e napoqeda kupi iverje, ti stani na vrata i izbe~i o~i; a ~im deca udare u dreku, beì opet u mrak

da te {umar ne bi uhvatio.

A {ta da radim ako on pojuri za mnom u {umu? upita upla{eno Mali Bauk svoju

majku.

Brzo se uspuì uz drvo i obesi se o grawe. [umaru }e se od tebe u~initi da je obi~na

no}na tama. A kad on pro|e, si|i pa beì u jamu.

(Desanka Maksimovi})

Obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta:

1) ...majka mu je donosila hranui pi}e.

2) Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat.3) ... upita upla{eno Mali Bauk svoju majku.

4) ... {umarka iza|e napoqe da kupi iverje...

êmu su dodaci istaknute imenice ili imeni~ki skupovi re~i: imenicama ili

glagolima? Postavi pitawa na koja se mogu dobiti ti dodaci? Kako se zovu ti dodaci? U

kom padeù su upotrebqeni? Da li se taj pade` pojavquje bez predloga ili s predlogom u

navedenim primerima?

Navedeni dodaci su pravi (bliì) objekti. Dobijaju se na pitawe: KOGA? (za ìvo)ili [TA/[TO? (za neìvo). Upotrebqeni su u akuzativu bez predloga.

50

O ~emu se u tekstu govori? Postoji li Bauk? Za{to suqudi izmislili Bauka? Kome su namewene pri~e o

Bauku? Kada se one obi~no pri~aju? Za{to odrasli decu

stra{e Baukom? Govori li pisac u tekstu o Bauku kao

stvarnom ili kao nepostoje}em bi}u?


51/136

51

Akuzativ bez predlogaje pade` pravog (blièg) objekta.

Pravi objekat izraàva se, osim akuzativom bez predloga, jo{ i

deonim genitivom koji tada mora biti dodatak glagolu. Svaki de-

oni genitiv pravog objekta moèmo zameniti akuzativom bez pred-

loga, kao npr.:

Donesi krede Donesi kredu; Kupi hleba Kupi hleb; i sl.

Ima li akuzativ u slede}im primerima slu`bu pravog (blièg) objekta?

Tada sam pomislio na majku.

On se razo~araou sestru.

Kada akuzativ s predlozima ima slu`bu objekta, takav objekat je

nepravi (daqi) objekat. To zna~i da je svaki akuzativni objekat spredlozima nepravi objekat, a svaki akuzativni objekat bez pred-

loga pravi objekat.

U slede}im re~enicama iz teksta tako|e imamo upotrebqene akuzative s predlozima.

Kakvo zna~ewe imaju glagoli uz koje su upotrebqeni ti akuzativi? Traè li ti glagoli

navo|ewe objekta? Kakvu slu`bu u re~enici imaju te predlo{ko-pade`ne akuzativne

konstrukcije?

A kad je posle mesec dana iza{aou jarugu, bio je ve} pravi Bauk.

A {ta da radim ako on pojuri za mnomu {umu!

... ti stani na vrata i izbe~i o~i. Brzo se uspuìuz drvo.

U ovim primerima akuzativi s predlozima dolaze uz glagole kretawa i imaju slu`bu

(funkciju) prilo{ke odredbe za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto naj~e{}e

dolazi akuzativ s predlozima: u, na, uz, kroz i niz. Akuzativom s predlozimaui nauvek

se obeleàva samo mesto zavr{etka kretawa, dok se akuzativom s predlozima kroz (npr.:Proputovao je kroz Srbiju),uz i niz (npr.: Si{ao je niz brdo) obeleàva mesto i pravac

celog toka kretawa. Akuzativ u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dobija se na pitawe

KAMO? ili KUDA?

Osim prilo{ke odredbe za mesto, akuzativom s predlozima mogu se obeleìti i druge

prilo{ke odredbe, kao {to su prilo{ka odredba za vreme (na pr.: Doputovao je na Novu

godinu; Do{ao je pred praznik) ili prilo{ka odredba za na~in (npr.: Promrmqao je ne{to

u bradu.).


52/136

Akuzativ s predlozima ~esto ima funkciju (slu`bu) prilo{-

ke odredbe. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za mesto ili

prilo{ka odredba za vreme.

52

Sastavi nekoliko re~enica u kojima

}e akuzativ s predlozima ui na biti u

slu`bi: a) prilo{ke odredbe za mesto i

b) prilo{ke odredbe za vreme.


53/136

53

VOKATIV

StrahStrah

Lijepa, neobi~no lijepa bila je ta jesen... Kao god {to je bila ta jesen lijepa, tako su

bile lijepe i ve~eri u na{oj su{nici, gdje se ~esto sjedilo do kasno u no}...

Jednom kad su se poslije takvog sijela svi razi{li svojim ku}ama, u su{nici ostados-

mo samo djed i ja. On mi u uglu su{nice napravi leàj, pokri me svojom bundom. Mrak je

navirao u slabo osvijetqenu su{nicu... Posmatraju}i ispod bunde mrak koji je zjapio na

vratima, u~ini mi se kao da }e sad ne{to uletjeti kroz vrata, zgrabiti me i zajedno sa

djedovom bundom odnijeti u pomr~inu. Pri toj pomisli uzdrhtah, skupih se jo{ vi{e i

bundu navukoh do samih o~iju. ]utao je djed, }utao sam i ja i ta ti{ina za mene je bila

te{ka, nesnosna. I da to sve prekinem i ~ujem svoj vlastiti glas, zovnuh djeda: Djede, o djede!

Oj! odazva se on otresaju}i o nagorjelu kladu pepeo iz svoje lule.

[to psi no}as tako ~udno zavijaju?

Kako ~udno? To se tebi samo ~ini... Tako oni uvijek.

Uvijek! A ja to ranije nisam primijetio...

A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a? upita me djed smije{e}i se...

Djede, jesi li se ti kada bojao ~ega?

Ma ~ega da se bojim kad nema ni{ta.

A je li te kada {to prepalo, djede?

Na ovo pitawe djed se opet nasmija.

(Aleksa Miki})

Pisac je u upravnom govoru naveo i slede}e de~akove re~i:

Djede, o djede!

Djede,jesi li se ti kada bojao ~ega?

U kom je padeù de~ak upotrebio imenicu djed? [ta se ozna~ava tim padeòm?

êga se de~ak pla{i? Kako poku{ava

razbiti svoj strah? Na koji na~in pisac

odslikava de~akovu upla{enost? Po ko-

jim detaqima se ona najboqe uo~ava?


54/136

54

Imenica d(j)ed upotrebqena je u vokativu. Tim oblikom imenice de~ak doziva deda.

Zato se i kaè da je vokativ pade` dozivawa. To se vidi i po tome {to vokativ ne dobi-

jamo ni na kakvo pade`no pitawe, nego ga dobijamo stavqawem re~ce za dozivawe ispred

wega, kao npr.: Ej, Milane! O, Jelena!i sl.

A da li i u dedovom obra}awu de~aku upotrebqeni vokativ ima zna~ewe dozivawa? Je

li zna~ewe dozivawa jedino zna~ewe vokativa?

-A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a?

U ovoj re~enici vokativ nema zna~ewe dozivawa, nego ima zna~ewe obra}awa.

Oblikom vokativa deda se samo obra}a de~aku. Vokativ, prema tome, osim zna~ewa dozi-

vawa moè imati i zna~ewe obra}awa ili zna~ewe skretawa pa`we nekome na ne{to.

Oblik vokativa naj~e{}e se upotrebqava u upravnom govoru.

Koju slu`bu u re~enici vr{i vokativ? Ima li slu`bu subjekta, objekta, atributa iliprilo{ke odredbe vokativ u navedenim re~enicama iz teksta?

Vokativ nije re~eni~ni ~lan. On ne vr{i nijednu slu`bu u re~enici: ni slu`bu subjek-

ta, ni slu`bu dela imenskog predikata, ni slu`bu atributa, ni slu`bu predikata, ni

slu`bu prilo{ke odredbe.

Vokativje pade` kojim se obeleàva lice koje dozivamo, kome

se govornik obra}a ili mu skre}e pa`wu na ne{to. Vokativ se

obi~no upotrebqava u upravnom govoru.Vokativ ne vr{i slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana, ni glavnog

ni zavisnog.

Obrati pa`wu na pravopis na pisawe zapete uz vokativ! [ta je karakteristi~no za

pisawe vokativa u navedenim, a i u slede}im prierima:

Ti }e{,Marko, danas odgovarati.

Milice, donesi krede!

Ho}e{ li mi dati xeparac, mama


55/136

55

ZAPAMTI: Vokativ se u pisawu uvek odvaja zapetom. Ako je u sredini

re~enice, vokativ se odvaja s obe strane zapetama.


56/136

56

INSTRUMENTAL

Odlazak u kupovinuOdlazak u kupovinu

Stanovali smo pod obli`wim brdom. Majka, otac i sestra odlu~i{e da danas popodne

krenemo u grad u kupovinu. Morao sam po}i i ja sa porodicom. Oni su oti{li autobu-

som. Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom. Dogovorili smo se da se na|emo pred najve}om

robnom ku}om. Dok sam stigao, majka je sa sestrom pro{etala gradom i razgledala neko-

liko izloga. Najpre sam se susreo sa ocem. On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om. Dok smo

~ekali majku i sestru, razgovarao sam s ocem o tome {ta èlim da mi kupi. Kad su wih

dve stigle, u{li smo u robnu ku}u. Kupili smo za svakog po ne{to: majka je kupila

cipele, otac ko{uqu, a sestra i ja farmerke. Platili smo na kasi kod jedne vrlo qubazne

prodava~ice. To je bila èna s plavom kosom i s crnim o~ima.Posle kupovine svratili smo u poslasti~arnicu, a onda krenuli ku}i. Oni su se po-

novo vozili autobusom. Po{to sam imao bicikl, nisam se mogao vratiti s wima. Nisam

se ni biciklom mogao voziti. Do{ao sam biciklom, ali sam se vratio s biciklom, pe-

{ice.

Oni su oti{li autobusom.

Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom.

Oni su se ponovo vozili autobusom.

Do{ao sam biciklom.

Svim istaknutim imenicama ozna~ava se sredstvo kojim je izvr{ena radwa subjekta

(radwa dolaska, odlaska, vo`we). Taj pade`ni oblik dobija se na pitawe ÎME (su

oti{li / su se vozili)? i naziva se instrumental. Instrumental bez predloga naj~e{}e

ozna~ava sredstvo (oru|e ili instrument) kojim se vr{i glagolska radwa. Takav instru-

mental jeste instrumental sredstva.

Obrati pa`wu na pade`ne oblike u slede}im re~eni-

cama iz teksta! U kom pade`nom obliku su upotrebqene

istaknute imenice? [ta se tim oblicima imenica unavedenim re~enicama ozna~ava? Na koje pitawe dobi-

jamo pade`ne oblike istaknutih imenica?


57/136

57

A da li zna~ewe sredstva ima intrumental i u slede}im primerima iz teksta? Dobija

li se on na pitawe ÎME? ili na kakvo drugo pitawe?

... majka je sa sestrom pro{etala gradom.

Morao sam po}i i ja sa porodicom.

Najpre sam se susreo sa ocem.

... razgovarao sam s ocem...

U navedenim primerima instrumentalom s predlogom s(a) ozna~ava se dru{tvo (u pr-

vom primeru tako se kazuje da je majka zajedno, u dru{tvusa k}erkom pro{etala gradom).

Instrumental koji iskazuje dru{tvo dobija se na pitawe S KIM? Upravo zato {to

obeleàva dru{tvo, ovakav instrumental zove se instrumental dru{tva.

Razmisli za{to je u posledwoj re~enici teksta (Do{ao sam biciklom, ali sam se vra-

tio s biciklom) jednom upotrebqen instrumental bez predloga (instrumental sredstva),a drugi put instrumental s predlogom s (instrumental dru{tva). Je li se de~ak mogao

voziti biciklom uz brdo, ili mu je bicikl pravio dru{tvo po{to ga je gurao pored

sebe?

Instrumental dru{tva uvek dolazi s predlogom s(a), dok se instrumental sredstva

uvek upotrebqava bez predloga.

Instrumentalje pade` koji naj~e{}e ozna~ava ili a) dru{tvo

ili b) sredstvo. Instrumental dru{tva dobija se na pitawe S

KIM? i uvek dolazi s predlogom s(a); instrumental sredstva dobi-

ja se na pitawe ÎME? i uvek dolazi bez predloga.Instrumental dru{tva i instrumental sredstva naj~e{}e vr{e

slu`bu nepravog (daqeg) objekta.

A koje zna~ewe i slu`bu u re~enici imaju istaknuti instrumentali u slede}im

re~enicama iz teksta?

Stanovali smo pod obli`wim brdom.

On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om.

Koju slu`bu u re~eni-

ci vr{i instrumental

dru{tva i sredstva u

navedenim re~enicama?


58/136

58

Instrumental se slaè sa vi{e predloga: nad, pod, pred, za i me|u. Instrumental s tim

predlozima naj~e{}e (kao i u dva navedena primera) ima slu`bu prilo{ke odredbe za

mesto. Instrumental moè imati i slu`bu prilo{ke odredbe za vreme (kao npr.: Nede-

qom idemo na utakmicu) ili prilo{ke odredbe za na~in (kao npr.: Postigli smo to

te{kom mukom) itd.

êmu je dodatak instrumental s predlogom s(a)u slede}oj re~enici iz teksta: imeni-

ci ili glagolu?

Kakvu slu`bu i zna~ewe ima taj instrumental s predlogom s(a)?

To je bila èna s plavom kosom i s crnim o~ima.

U ovom primeru instrumetal s predlogom sodre|uje imenicu èna po boji kose i bo-

ji o~iju. Tim instrumentalom ozna~ava se pratila~ka osobina pojma izraènog imeni-

com (èni se pripisuje, ènu prati plava kosa i crne o~i kao osobina). Takav instru-mental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) ima slu`bu atributa.

Poku{aj zameniti instrumental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) u

navedenom primeru genitivom bez predloga. Moè li se navedeni imeni~ki skup u in-

strumentalu (s plavom kosom, s irnim o~ima) zameniti (sloènim) pridevom?

Svaki instrumental pratila~ke osobine u slu`bi atributa nije, me|utim, mogu}e za-

meniti niti genitivom bez predloga niti sloènim pridevom, kao na primer:

U podrumu je bure s obru~ima. Video sam ~oveka s mantilom preko ruke. @ena s ve-likim {e{irom pro|e plaòm, itd.


59/136

59

LOKATIV

Bajka o vrta~iBajka o vrta~i

Na zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan dugu-

qasti, obli kamen. Li~io je na ogromno, poloèno jaje neke nepoznate i izumrle ptice,

koje se vremenom skamenilo. Iza kamena se nalazilo par~e zemqe. Iz zemqe je stole}ima

izbijalo kr`qavo `buwe, su{ilo se u jesen ili za su{e, a u prole}e ponovo listalo. Po-

nekad bi mu na laku granu pala iz neba jo{ lak{a ptica, a na belom kamenu bi se sun~ao

zelenkasti gu{ter. Opazili bi jedno drugo, gledali bi se koji trenutak, upla{ili, pa se

oboje vra}ali odakle su i do{li: ptica u nebo, gu{ter u pukotinu.

A onda bi danima ~amili sami, okruèni velikom ti{inom, bez pokreta: okrugao ka-

men i kvadrat zemqe...Ali jednoga dana, iznenada, dobi{e i tre}eg suseda. Tik uz obli kamen nastani se

inokosni starac. Ozida izbu od kr{a, otkri tanani izvor u blizini i nastavi svoj os-

kudni ìvot daleko od qudi koji su mu neku golemu nepravdu bili u~inili... Malo-po-

malo, zaima se starac kraj svoje vrta~e. Izvijao se ve} i tanki dim iz izbe, koja se ina~e

po svojoj boji nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj

pustiwi.

Jedino se jo{ uvek izdvajao i belasao veliki obli kamen na rubu vrta~e. U zalazak sun-

ca, na wega bi sedao starac umoran od teretna dana. Posmatrao je nebo. Voleo bi po wemu

da naga|a o sutra{wem vremenu. U neki svoj ~as, javila bi se kratkotrajno i pomuzena

koza, a zatim bi se za~ula i ìvina, koja je na kr{u oko izbe birala legalo. Navratio bii gu{ter na ugrejani kamen, a ptica na jedini `bun koji se jo{ izvijao iz zemqe. Vi{e

se nisu pla{ili jedno drugoga. Bilo ih je sada vi{e oko vrta~e.

(Stevan Rai~kovi})

zaimati ste}i imetak;

izba mawa ku}a, soba;

inokosan sam, bez radne snage;

kr{ kamen.


60/136

60

A sada obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta:

Na zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan

duguqasti, obli kamen.

Izba se nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj pustiwi.

... `ivina... je na kr{uoko izbe birala l

gramatika 5

Documents