gradovi - travel magazine ?· davosu, jer moj tata obožava kvalitetna vina. ... - davos selo (davos...

Download Gradovi - Travel Magazine ?· Davosu, jer moj tata obožava kvalitetna vina. ... - Davos selo (Davos Dorf) i Davos trg (Davos Platz). U okviru ovih delova postoje i manje

Post on 05-Feb-2018

218 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Na korak do Neba davos

    T e k s T Jelena Milivojevi f o T o g r a f i j e Destination Davos Klosters | Stefan Schlumpf

    44

    Gradovi

    | TRAVEL MaGaZINe 45TRAVEL MaGaZINe |

  • lavni element: Oaravajui vazduhKada na trenutak zamurim i po-mislim na mali ivopisni raj, tako

    visok da dotaknem nebo, znajte pomislila sam na Davos. Obasjan suncem 200 dana u godini. Kompetentan da potvrdi opis

    ,kristalno ist. Pravi maneken meu gra-dovima, struan da istakne svako godinje doba. Uukan meu vajcarskim Alpima zatien je od snanih vetrova i slinih

    (Talstrasse). Obe su jednosmerne. Taltrase ka severu, a Promenade ka jugu. Ovo je ve trei put da dolazim u Davos i verujte mi, jo od prvog dolaska nauila sam da etam. Pomenute ulice su poput horizontalnih linija, pa se ne moemo izgubiti. Sve ulice izmeu vode ili do jedne ili do druge. Kreni-mo pravcem pruanja grada (jug - sever). Od dela Davos Glaris, koji je zapravo predgrae, prolazimo pored Fauenkirha (Frauenkrich), dela posveenog Bogorodiinoj crkvi, to jest Crkvi nae Gospe.

    Privukla me je graevina sa malom kupolom na vrhu, kompleksom hotela i apartmana oko nje. Celo naselje u duhu crkve. Ulazimo u Davos trg, gde sa desne strane moemo videti pital (Spital), veliku okrunu bolnicu. Nastavimo putem prema Taltrase ulici i nailazimo na kolu za skijanje i snoubording (Skischule und Snowboardschule). Nedaleko od ove kole moe se videti jedan od najpopularnijih hotela, Gria Hotel (Grischa Hotel), koji ima etiri zvezdice, pa samim tim i besplatan internet, parking, skijanicu i jo mnogo toga po ceni od 196 eura po noenju.

    U ovom hotelu moete govoriti ak i na arapskom, to je dokaz da dolaze turisti iz raznih krajeva. Svraala sam do recepcije i mogu vam rei da je savreno isto, a osoblje veoma organizovano. Poto je u blizini pomenuta kola skijanja, naii ete na veliki broj prodavnica originalne sportske opreme. Jedna takva je nadomak

    hotela i zove se Swissrent. Radi svakim radnim danom od 8.00 do 18.30h, ba kao i

    Bardill Sport Shop.Sve prodavnice vezuju se za odgovaraju-

    u destinaciju, koja obezbeuje mogunost bavljenja sportom. Iako nisam profesi-onalni sportista morala sam da uem u jednu od njih da bih utvrdila kako mi stoji sportska oprema. Da li sam kojim sluajem roena da je nosim.

    Kada nastavimo kroz istu ulicu naila-zimo na Europar (Eurospar), prodavnicu poznatu u zemljama nemakog govornog podruja, po niskim cenama prehram-benih proizvoda. Usput emo proi pored velikog broja hotela, koji nude razno-vrsne usluge. Idui dalje sa leve strane moemo videti ogromni portcentrum (Sportzentrum), sportski centar koji zastupa poznati Davoski hokejaki klub (Hockey Club Davos). Osnovan je 1921. godine i do sada je osvojio 30 ligakih titula. Ako ste zainteresovani za hokej znate gde moete da doete da uivate u utakmicama ili susretima sa sportistima. Ova dvorana po svojoj veliini podsetila me je na Beogradsku Arenu.

    Ljubiteljima dobrog vina preporuujem da svrate u Kaufman vainhandlung (Ka-ufmann Weinhandlug), prodavnicu vina sa prepoznatljivim ukusom. Leo Hilinger, vlasnik vinarije, tvrdi da je izrada vina i bli-skost sa prirodom njegova filozofija. Tamo obavezno svratim prilikom svake posete Davosu, jer moj tata oboava kvalitetna vina. Pri izlasku iz pomenute glavne ulice, ulazimo u ulicu Banoftrase (Bahnofstra-sse), koja se nalazi u delu pod nazivom Davos Dorf, a koja nas vodi na sever grada i do samog Davoskog jezera.

    udesno jezeroDavoserze (Davosersee) je prirodno ledniko jezero, nastalo kao posledica klizita, to jest povlaenja leda. Nalazi se u delu grada Davos Wolfgang. Sve do 1920. godine ovo jezero bilo je korieno tokom cele godine za sport i turizam. Meutim, od gradnje tunela (1922. godine), koji se nalazi pored jezera, ono se koristi za proizvodnju elektrine energije tokom zimskog perioda, to je veoma ekonomi-no. Tada optinska organizacija za korist elektrane istisne odreenu koliinu vode, taman da ostane dovoljno za uivanje u pogledu. Temperatura vode je tada veoma

    smeten u zagrljaju vajcarskih alpa, visok 1.560 metara nadmorske visine, dom je svetskog ekonomskog foruma (Wef), istog vazduha i kole zimskih sportova. Luksuz na vajcarski nain. krenite sa mnom u Davos!

    veih vremenskih neprilika, pa moete biti oputeni da vam eir nee tako lako odle-teti sa glave, iako ste skoro pa na vrhu sveta. Preporuljivo je doi u zimskoj sezoni i piti vazduh koji je ukusniji od svih pia. Smatra se da vazduh u Davosu navodi puae na odvikavanje od cigareta. Ovu injenicu lino moe da potvrdi i moja majka koja je naviku da udie nikotin zamenila navikom da udie zdravlje.

    Podruje dananjeg grada prvobitno su naselili Retoromani 1219. godine, iji trag se

    i danas osea u vazduhu. Ulicama prostruji jo po koja re na retoromanskom, poput pozdrava Grieci (Gruezi). Pod peatom turistike destinacije poinje da se vodi u 18. veku, kada je postao mikroklimatska vazduna banja. I dan-danas vai za oazu zdravlja koja podstie ljude da se vraaju u ove predele. Zdravlje je uvek na istoj adresi. Vazduh bogat kiseonikom glavna je nagrada svih elija koje su zaslune da ne starimo. Podeljen je na dva glavna dela

    - Davos selo (Davos Dorf) i Davos trg (Davos Platz). U okviru ovih delova postoje i manje etvrti: Davos Glaris, Davos Wolfgang i Davos Laret.

    etnja od juga ka severuStigli smo u sam grad! Ukoliko ste zabrinuti zbog nepoznatog, budite bez brige. Lako emo se snai. Visoki gospodin ima dve glavne ulice - Promenade i Taltrase

    G

    Dovoljno je da znate samo jedan od svetskih jezika, da bi vas u Davosu razumeli.

    Cirih

    BernDavos

    eneva

    Davos je atraktivan turistima tokom cele godineFoto: Destination Davos Klosters | Marcel Giger

    Davos Dorf

    Zimska idila u samom centru grada

    gradovi

    46 | TRAVEL MaGaZINe 47TRAVEL MaGaZINe |

  • moemo videti glavnu potu ovog grada. Prilikom pokuaja da poaljem razgled-nicu nisam se najbolje snala s jezikom. Meutim, to radnici za alterom nije smetalo. Razumela me je i sve vreme je bila nasmejana, pa se nijednog trenutka nisam osetila kao stranac.

    Pri ulasku u ulicu Promenade vide-emo manje jezero, sa tri velike i etiri manje fontane. Ovo vetako jezero zove se Dorfzeli (Dorfseeli) i napravljeno je s namerom da turisti mogu da uivaju u pogledu dok etaju gradom. Zabeleila sam ga fotografijom. Zanimljivo je koliko se stanovnici ovog mesta trude da im grad izgleda slatko. Preko puta jezera nalazi se iana eleznika stanica (Parsennbahnen). Iskusite njene usluge. Moi ete da uivate u pogledu sa visine, da obiete oblinje pla-nine i stignete do odreenog ski centra. Ali, savetujem vam da pre toga uzmete asove u koli skijanja.

    metara. Tokom sunanih dana sretala sam metane koji rotiljaju uz sam kraj obale, nadomak jezera.

    etnja od severa ka jugu Nakon obilaska jezera preporuujem da krenemo ka drugom delu centra ovog visokog gospodina. Putujui ka ulici Promenade naii emo na deo pod nazivom Davos Dorf, gde se nalazi poznati hotel Turmhotel Victoria. Ima 4* i nudi ak etiri razliita restorana sa batama i posebnim batama za sunanje. Internet i parking su besplatni. Ovaj hotel takoe nudi i skijanicu. Za decu do pet godina boravak je besplatan.

    Idui dalje niz ulicu primetiete jedin-stvenu arhitekturu koja odie duhom tradicije. Dok koraam oseam kako me je mesto prigrlilo i prihvatilo. Sa leve strane, pre ulaska u glavnu ulicu Promenade,

    mljene slike na zidu. U sluaju da ste umorni od etnje, pored jezera se nalazi hotel Zeebiel (Seebel), kao i restoran Zekafe (Seecafe).

    Zapravo je re o hotelu u kome sam odse-la. Ima sobe s pogledom na jezero i okolne planine, a restoran prelepu batu. Svakog jutra kroz prozor sobe posmatrala sam kako se jezero budi. Dok dorukujem gledam spu-tene oblake meu planinama kako polako odlaze. Oarana uitkom jutarnje arolije zavolela sam ovo mesto. Preko puta jezera, na drugoj strani ulice, nalazi se Hohgebirg-sklinik (Hochgebirgsklinik), veoma cenjena klinika u svetu, koja lei od bolesti disajnih organa, kao i od konih i psihosomatskih bolesti. Pacijenti dolaze u velikom broju iz Holandije. Mogu da etaju pored jezera, pa im to pomae pri ozdravljenju.

    Veliki broj turista koji poseti Davos voli svoje slobodno vreme da utroi na etnju oko jezera. Penzioneri laganim korakom preu i po tri kruga, to znai devet kilo-

    dok etate, jer uz samu obalu jezera nalazi se opremljena staza za etnju i biciklizam. Staza je duga tri kilometra, tako da sam prvi put imala priliku da pomazim belog labuda. Samo nekoliko metara od ograene staze moemo videti panjake i farme. Na panja-cima krave, ovce, koze koje pasu, a sa farmi dopire miris domaeg sira i mleka.

    S jedne strane jezera je uma. etnjom kroz umu moemo naii na veverice, koje prilaze radoznalim turistima, oekujui od njih po neki lenik. Jednu vevericu nazvala sam Mia. Tako je pitoma i mala... Poelela sam da je ponesem kui. Na suprotnoj strani od ume vidimo brdace koje je poput ura-

    niska, pa se ne moe koristiti za sportske aktivnosti.

    Na prolee, kada se potreba za grejanjem smanji, voda se vraa i sezona sportova na vodi moe da se nastavi. Tokom leta, zbog termalnih struja veoma je pogodno za jedrenje i surfovanje. Temperatura vode dostie maksimalno 20 stepeni Celzijusa. itelji Davosa tik uz jezero napravili su ko-lu tenisa, kolu odbojke, kolu surfovanja, a moe se iznajmiti i veliki broj pedalina. Uz jezero postoji i besplatan parking.

    Davosko jezero je stanite nekolicine ma-njih ivotinja, poput labudova, pataka, slat-kovodnih riba. Ove ivotinje moete hraniti

    Pored mnotva zvezdananih i krunisanih glava, koje su redovni gosti grada i okoline, 2011. godine za luksuzni odmor opredelio se i princ od Velsa arls, gostujui u Davos Klostersu.

    Ako ste raspoloeni za kafu ili toplu okola-du (za koju znam da je neuporediva) ili pak za neki od ukusnih vajcarskih okoladnih slatkia, preporuuj