gradjevinar br 14

СТАЛНИ ДОДАТАК

ЕНЕРГИЈА

14ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

СептембарОктобар 2008.Цена 200 дин

НОВА ХЕ“Бук Бијела” ћедонети вишкове

САЈМОВИ24. сајам грађ.у Новом Саду

ЛегализацијаШта је камен спотицања у легализацији

ИнтервјуАлександра Дамљановић-ПетровићПомоћник министра за заштиту животне средине и просторно планирање

Преваре у станоградњи

Држава и купци кратких рукава

Реч уредника

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

www.gradjevinar.info

Директор, главни и одговорни уредникИван Сретеновић

УредникСветлана Николић-Петровић

[email protected]

Директор маркетингаСања Јашовић

sanja.j@plantec co.rs

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Асистент маркетинга:Маријана Адамов

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANT

grafi [email protected]

Штампа,,Штампарија Матија” д.о.о.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624

ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму

ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд) COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

На ша ку ћа

Ни је те мељ основ ку ће, већ дру штве ни ам би јент и за кон. За то су не до ста так ур ба ни стич ких пла но ва, не ре ше-ност ка та стар ске еви ден ци је и нео п ход ност де на ци о на-

ли за ци је зе мљи шта, са мо не ки од про бле ма са ко јим ће се Ср би ја, као јед на ве ли ка бал кан ска ку ћа су о чи ти, уко ли ко же ли да уђе у дру штво уре ђе них др жа ва.

Сво јом но вом, те мат ски осве же ном кон цеп ци јом на по ве ћа ном бро ју стра на “Гра ђе ви нар” ће би ти лист ко ји ће пом но пра ти ти све ин тен ци је у том прав цу. У кон так ту са над ле жни ма и струч ња ци-ма на сто ја ће мо да об у хва ти мо сва ак ту ел на кре та ња у овој обла-сти и из не се мо кон крет не ана ли зе.

У овом бро ју има ће мо не ко ли ко но вих ру бри ка: Са зна ће мо ко-ли ко се од ма кло у про се цу ле га ли за ци је бес прав не град ње у по је-ди ним оп шти на ма, по том о не да ћа ма ко је у по сто је ћој за кон ској ре гу ла ти ви мо гу да за де се гра ђа не при ли ком ку по ви не ста но ва! И ин тен ци ја ма но вог За ко на о ур ба ни зму и град њи чи ја је из ра да у то ку, као и по год но сти ма ко је ће до не ти оп шти на ма и гра ђа ни ма Ср би је.

Да не за бо ра ви мо. Већ на пр вим стра ни ца ма овог ча со пи са, ви-де ће те ка ко се лич но сти из јав ног жи во та из ја шња ва ју по во дом на ја ва вла сти о об ра чу ну са гра ђе вин ском кри ми на лом у Ср би ји. И чу ти по не што, о на шим ути сци ма са про те клог 30. сај ма гра ђе ви-нар ства у Бу дви, јер као што зна те ми смо лист, ко ји ре дов но пра ти сва де ша ва ња у овој обла сти!

Као и обич но ту је и наш До да так, по све ћен енер гет ским ре сур-си ма, у ко ме ће овог пу та чи та о ци из пр ве ру ке мо ћи да се упо зна ју са пи о нир ском срп ским по ду хва том - со лар ном енер ги јом на кро-ву јед не оп шти не и то ме до кле се сти гло са пла ни ра ном из град њом хи дро цен тра ле на Дри ни.

У осве же ној кон цеп ци ји на шег ли ста, ба ви ће мо се ли цем и на-лич јем по сто је ће ре гу ла ти ве, про јек ти ма и до стиг ну ћи ма у гра-ђе ви нар ству, ис ку стви ма гра ђа на, до брим и ло шим при ме ри ма у обла сти ин ве сти ци ја! Илу стро ва ће мо и хва ли ти до бро, ар гу мен то-ва но из но си ти кри ти ке.

Отво ре ни смо за Ва ше су ге сти је, пи та ња ! Ја ви те се, по ша љи те свој ко мен тар!

Ко ли ко смо у мо гућ но сти на сто ја ће мо да за нео ду ми це гра ђа на и ин ве сти то ра у са да шњем прав ном и “гра ђе вин ском” ви ла је ту, нађе мо ре ше ње!!

С. Ни ко лић Пе тро вић

4 ГРАЂЕВИНАР

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFOWWW.PLANTEC.CO.RS

АКТУЕЛНО

Преваре у станоградњи- Држава и купци кратких рукава

Легализација - Шта је каменспотицања у легализацији

ИНТЕРВЈУ

Александра Дамљановић,помоћник министра за ЗЖСПП-Викендица као електрана

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Сајам грађевинарства у НС -Сајам који гради Србију

Утисци - Јадрански сајам грађ.- Србија губи битку у црногор-ском грађевинарству

Утисци - Нишки сајамграђевинарства

ДОДАТАК ЕНЕРГИЈА

39. КГХ - Теме сајма

Општина Врачар -Соларним панелима до уштедеЕнергетски пројекти - Бук Бијела ће донети вишкове

СРПСКО КОСОВО

Косово - Север косова на туристичкој мапи

ЗАНИМЉИВОСТИ

Илиноис САД - Облакодери у ветровитом граду

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

24

1609

33

30

49

38

51

ГРАЂЕВИНАР 5

61

58

54

По сла ник Но ве Ср би је: Алек сан дра Јан ко вић : Сум њам !„Во ле ла бих да ве ру јем на ја ва ма вла да ју ће ко ал ци је, али

у са мој вла сти по сто је ра зно род не сна ге. Док јед ни глу ме из на не нађе ње што та ква ма фи ја уоп ште по сто ји, дру ги су огре зли у тим кри ми нал ним по сло ви ма. А не дав но хап ше-ње у Зре ња ни ну, из гле да ло ми је као по ка зна ве жба, мар ке-тинг са по ру ком, „ето ми се об ра чу на ва мо са ман гу пи ма из сво јих ре до ва“. Сум њам да ће Вла да у тој на ме ри оти ћи да ље од Зре ња ни на.“

Бив ши ми ни стар од бра не Пр во слав Да ви нић: То тра-жи ЕУ!

„Чу је мо да је то сло же ни про блем јер је грађе вин ска ма-фи ја узе ла ма ха и у ма њим гра до ви ма Ср би је. Али, си гу ран сам да др жа ва рас по ла же ме ха ни зми ма и ве ру јем да ће ис тра ја ти у ре ша ва њу тог про бле ма, тим пре што на ње га скре ћу па жњу пред став ни ци ЕУ, за чи је се члан ство за ла же-мо. ЕУ тра жи да се ус по ста ви и при ме њу је за ко но дав ство у овој обла сти, ка ко би се ство ри ли усло ви за без бед ни је ин ве сти ци је, јер смо упра во у обла сти грађње за ни мљи ви стра ним ин ве сти то ри ма“.

По зна ти адво кат у обла сти имо вин ских од но са и град-ње, Ми ло рад Стој ко вић: Са мо по ли ти кан ство!

„Ни сам си гу ран да је Вла да искре на. Ми слим да је то по-ли тич ки по тез крат ког да ха, ко ји ће да се при ме њу је се лек-тив но и огра ни че но. У су прот ном, др жа ва не са мо што би мо ра ла да про ме ни и при ла го ди их ЕУ, већ да на пра ви и ра-ди кал ну ка дров ску и пер со нал ну чист ку љу ди у ло кал ној и град ској упра ви и пра во суђу“.

Бив ши фуд ба лер Ду ле Са вић: При че за би ра че!„То су са мо при че но ве Вла де. Не ве ру јем да власт има

на ме ру да се об ра чу на и са јед ном ма фи јом, од свих за ко је смо чу ли да по сто је“.

По во дом не дав них на ја ва Вла де да ће се др жа ва ухва ти ти у ко штац са кри ми на лом у обла сти ур ба ни зма и град њи,

по ку ша ли смо да са зна мо шта о то ме ми сле на ши су грађа ни: по зна ти бе о град ски прав ни ци, пред став ни ци пар ла мен та и лич но сти из јав ног жи во та. Ми шље ња су по де ље на: док јед ни ве ру ју обе ћа њи ма ми ни стра по ли ци је Иви це Да чи ћа, дру ги не скри ва ју ре зер ву у истин ску спрем ност др жа ве да се об ра чу-на са грађе вин ском ма фи јом.

Ф О Р У М


Шеф Зе мљи шно -књи жног оде ље ња Дру гог оп штин ског су да, Дра ган Бе но вић: Ве ру јем Вла ди!

„Ве ру јем у на ме ре Вла де, да ће др жа ва учи ни ти што је по-треб но да се то ме ста не на пут“.

Адво кат Не над Ву ка со вић: Да ле ко смо од ре па!„Ис ку ства ми го во ре, да ри ба смр ди од гла ве. Слу ша ју-

ћи њи хо ва обе ћа ња од 2003. го ди не, ни сам при ме тио да се оти шло да ље од ре па. Не ис кљу чу јем да ће они по хап си ти и мо жда про це су и ра ти по је ди не пред у зи ма че и ди рек то ре грађе вин ских фир ми, али ће као и увек до са да они у вр ху оста ти не до дир љи ви. Ни грађе вин ска, ни ти би ло ко ја дру га ор га ни зо ва на ма фи ја у Ср би ји, не мо же функ ци о ни са ти без коп че у вр ху вла сти. Док се не раш чи сти у вр ху, док се не ки ми ни стри не по хап се, не ма нам спа са од ма фи је“.

Би зни смен и пред сед ник Еко ном ског са ве та ДСС: Не над По по вић: По треб ни су до ка зи!

“Ви со ке це не ква драт них ме та ра у Бе о гра ду упра во дик ти-ра ју при пад ни ци те ма фи је. Али, же ље су јед но, а мо гућ но сти дру го. Др жа ва има оба ве зу и за да так да се об ра чу на са том ма фи јом. Ви де ће мо ко ли ко ће би ти упор на у то ме, до ка за ти оп ту жбе је вр ло сло же но“.

По сла ник ДС и пред сед ник за ко но дав ног од бо ра Скуп-шти не Ср би је, Влат ко Рат ко вић: Пред сто ји об ра чун!

„Вла да Ср би је фор ми ра на је између оста лог на плат фор ми ко ја по др зу ме ва об ра чун са кри ми на лом и ко руп ци јом. По-ли ци ја, ту жи ла штво и Ми ни стар ство прав де тре ба да ра де свој по сао. С об зи ром да се ин сти ту ци је си сте ма ста би ли зу ју, пред на ма је про цес же сто ког об ра чу на са том по ша сти, ко ја у пре ход ном пе ри о ду ни је би ла са се че на“.

Пред сед ник ЛДП, Че до мир Јо ва но вић: Не ве ру јем др жа-ви!

„Из ја ве вла сти не мо же мо да схва та мо озбиљ но, док се власт са ма не про ме ни. Др жа ва је кре и ра ла ат мос фе ру у ко јој смо сви при нуђе ни да на ко руп ци ју при ста је мо као об лик жи-во та. Ап со лут но не ве ру јем у на ме ру др жа ве да се озбиљ но упу сти ла у от кла ња ње пред у сло ва ко ји за по сле ди цу има ју ко руп ци ју. Мо жда ће по ли ци ја да ухап си не ког пред у зи ма ча, и ње га тре ти ра као др жав ног не при ја те ља број је дан. Али, не ве ру јем у об ра чун дра жве са гра ђе вин ском ма фи јом, ко ји по-чи ње у Зре ња ни ну“.

Ф О Р У М



Ме ђу оја ђе ним гра ђа ни ма ко ји су за ових не ко ли ко го ди на

из гу би ли сва ки на ду да ће до ћи до соп стве ног кро ва над гла вом, су и куп ци ста но ва у ули ци Сла нач ки пут број 131н. Ра до ви на згра ди чи ја је из град ња за по че та 2000. го ди не, још увек ни су од ма кли од гру бе фа зе, али у овом објек ту ко ји је про јек то ван на 5 300 квм и бро ји сто ста но ва, ни ко за пра во не зна ко ли ко је ста но ва про-да то. У днев ној штам пи свих ових го ди на ре дов но се огла ша ва про да ја ста но ва на овој ло ка ци ји, али сто ти-њак ку па ца из пр ве тран ше, ко ји су по чет ком 2000. пла ти ли ста но ве, сум-ња ју да је ин ве сти тор Ми лан Је ре мић ви ше пу та про да вао исте ста но ве. Од оства ре не за ра де и екс тра про фи та, ка ко смо ус пе ли да са зна мо у По ре-ској упра ви, овај ин ве сти тор др жа ви ни је пла тио ни ди на ра.

По чет ком ма ја 2001. го ди не, Бе о-гра ђа нин Дар ко Ми ју шко вић је ку-пио стан на овој адре си. Је ре ми ћу је на ру ке ис пла тио 30 000 ма ра ка и

пре ма уго во ру, та да пот пи са ном у адво кат ској кан це ла ри ји, ин ве сти тор се оба ве зао да ће кљу че ве ста на од 40 квм, пре да ти куп цу у ро ку од три ме-се ца. До са да је про шло се дам го ди на, а Ми ју шко вић је из гу био на ду да ће икад ви де ти свој стан, али и ин ве сти-то ра.

- Ра до ви су та да сти гли до пр ве

пло че, и ре че но нам је да ће би ти за-вр ше ни за 90, мак си мал но 120 да на, ка ко је ка сни је на пи са но у уго во ру. Ако се за то вре ме не за вр ше, ин ве сти-тор се оба ве зао да ће пла ћа ти пе на ле од 250 ма ра ка ме сеч но, што та ко ђе сто-ји у уго во ру, при се ћа се Ми ју шко вић, ко ји је по чет ком 2000., био са мо је дан од три де се так ку па ца ко ме је Је ре мић,

Истражујемо Преваре у станоградњи

Др жа ва и куп ци крат ких ру ка ва

Пре ма не дав но об ја вље ним по да ци ма, у Ср би ји има ви ше од 20 000 пре ва-ре них гра ђа на ко ји су због мут ног по сло ва ња ин ве сти то ра оста ли крат ких па пи ра или џе по ва. Ови пр ви, има ли су ви ше сре ће по што су ус пе ли да се до мог ну кро ва над гла вом, али због мањ ка вих про је ка та и гра ђе вин ских до-зво ла, не мо гу да укњи же сво је ста но ве. По сто ји, ме ђу тим и ве ли ки број пре-ва ре них, ко ји су аван сно у пу ном из но су пла ти ли стам бе не ква дра те, али ка-сни је ни су ус пе ли да ви де ни ин ве сти то ра ни ти сво је ста но ве

ПишеСветлана Николић-Петровић


у пр вој тран ши, про дао ста но ве. У тек за по че тој стам бе ној згра ди, под истим уго вор ним про по зи ци ји ма и це ни од 800 ма ра ка по ква драт ном ме тру. За кон га, ме ђу тим, ниг де ни је оба ве зао да за вр ши згра ду.

- То су нам по твр ди ли над ле жни ор га ни и адво ка ти. На одо бре њу за град њу ко је је ње му из дао град ски Се кре те ри јат за ур ба ни зам и гра ђе-вин ске по сло ве пи ше да је ин ве сти-тор оба ве зан да за две го ди не поч не град њу, али не и кад мо ра да је за вр-ши. Ишли смо код се кре та ра Не на да Ко ма ти не, али он ни је знао да нас упу ти шта да ра ди мо. Ре као нам је да под не се мо зах те ве град ској гра ђе вин-ској ин спек ци ји, да ће она иза ћи на ли це ме ста и до не ти за кључ ке, ка же Ми ју шко вић.

Ра до ви на згра ди ко ја је про јек то-ва на на пре ко 5.000 ква дра та, су у ме ђу вре ме ну од ма кли на 50 од сто од по чет не фа зе. Куп ци твр де да је од сто ти њак пла ни ра них и про јек то ва-них, Је ре мић исте ста но ве про да вао ви ше пу та.

- Стан ко ји је та ко ђе по чет ком 2000. ку пио Пе тар Ђуз, Је ре мић је пре из ве сног вре ме на по ку шао

да про да Жељ ку Ка ти ћу. Би ли смо у бли зи ни гра ђе ви не слу чај но, кад је на и шао ку пац Ка тић, ко ји је не зна-ју ћи за це лу при чу, ка па ри сао стан пре ко аген ци је „Син ги ду нум плус“. Ми смо му ре кли да тај стан већ има вла сни ка, па је Ка тић од у стао од ку по-ви не и тра жио да му се вра ти но вац,

при ча Гор да на Бо жу лић, ко ја је још ок то бра 2001. ку пи ла стан од 30 ква-дра та на пр вом спра ту, у тој згра ди.

Да је имао лу ду сре ћу, по твр дио је и Ка тић, ко ји је о про да ји тих ста но ва са знао пре ко ли ста „Огла си“.

- Пи са ло је „ста но ви бли зу цен тра за 800 евра по квм“. Ја вио сам се и за-ка зан ми је са ста нак са ди рек тор ком аген ци је „Син ги ду нум“, Би сер ком Ђор ђе вић. Од ве ла ме је да по гле дам и ка па ри сао сам са 1000 евра. Ка сни је сам оти шао да оби ђем гра ђе ви ну, да ви дим ка ко иду ра до ви. Спа зио сам са мо не ку дво ји цу -тро ји цу ко ји се му ва ју. Слу чај но сам ту на ба сао на две же не, ко је су ми ис при ча ле шта их је сна шло са тим Је ре ми ћем. Да ле су ми те ле фон Пе тра Ђу за ко ји је ту ра ни је ку пио стан и он ми је по ка зао сво је па пи ре. Звао сам Би сер ку из аген ци је и вра ти ла ми је но вац, на во-ди Ка тић, ко ји је у стра ху од не при јат-но сти са Је ре ми ћем, је два при стао да му се об ја ви име.

Пре ва ре ни ка жу да не по сто је вра-та у др жа ви на ко је за ових не ко ли ко го ди на ни су за ку ца ли. Од оп шти не Па ли лу ла на чи јој се те ри то ри ји на-ла зи обје кат, пре ко Се кре та ри ја та за ур ба ни зам и град њу, Град ске гра ђе-вин ске ин спек ци је, МУП-а, Пр вог оп-штин ског су да, ту жи ла штва...

Ишли су у Ми ни стар ство за ин-фра струк ту ру, пи са ли Ко шту ни ци, Јо чи ћу, по кој ном Бог да но ви ћу, Та ди-ћу... Ишли у Г17 и ДС.

- Сви ма смо се обра ћа ли. У ви ше

на вра та, груп но под но сли кри вич не при ја ве, по след њу кри вич ну при ја ву Пр вом оп штин ском су ду, ко ју је нас че тр де сет ку па ца пот пи са ло, под не-ли смо де цем бра 2007. го ди не. По што ту жи ла штво ни је ре а го ва ло, не ко ли-ко нас под не ло је и кри вич ну ту жбу. Пла ти ли смо ста но ве, оста ли без кро-ва над гла вом, али уме сто да про на ђу и ухап се Је ре ми ћа, на ма суд на ла же да пла ти мо суд ске так се од 30- 40 хи-ља да ди на ра.

Сам ин ве сти тор Је ре мић, за ових не ко ли ко го ди на по при мио је ка рак-те ри сти ке фа та мор га не и фе ник са. Фи зич ки га има и ње го ви по сло ви ду-пли ра не про да је ста но ва и гра ђе на ви ше ло ка ци ја у срп ској пре сто ни ци успе шно те ку. Али су он и клан чи ји је фронт мен, фак тич ки и кри вич но не ви дљи ви за ту жи ла штво и по ре ске ор га не.

У ку по про дај ним уго во ри ма, ина-че, с по чет ка 2000.го ди не Је ре мић на-сту па као фи зич ко ли це, да би ка сни-је, 16. но вем бра 2004. у Бе о гра ду ре ги-стро вао фир му „СН ГРАД ЊА“ д.о.о., у Ју ри ја Га гри на број 227, са осни вач ким уло гом од 8.000 евра. Ка ко смо не зва-нич но ус пе ли да са зна мо у По ре ској упра ви, Је ре мић се по ја вљу је и као овла шће но ли це фир ме „ГРА ЂЕ ВИ-НАР“ и „С БИ РО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ“ у Це тињ ској број 6, и „НО ВО ГРАД ЊА 2. ДЕ ЦЕМ БАР“ доо, у ул. Бу ле вар Ми-хај ла Пу пи на број 10, у Бе о гра ду.

Па, уко ли ко су по да ци ко је смо до-би ли од ку па ца и при бли жно тач ни,

Истражујемо


да је од 100 ста но ва у згра ди про дао 90, и да је сва ки про дао са мо је дан пут, Је ре мић је на 5.250 квм узео бли зу 4 ми ли о на евра. На име по ре за на до бит ко ји је при ја вио др жа ви, до са да је са зна је мо, укуп но пла тио око 7.000 ди на ра. Од то га 5. 500 ди на ра у 2006., и 1.618 ди на ра у 2007. го ди ни.

Је ре мић се по ја вљу је као ин ве сти тор и дру гих ло-ка ци ја у гра ду: згра да у ули ци Вој во де Вла хо ви ћа, и у Ми ри је ву. Куп ци га опи су ју, као „ста рог, оро ну лог из гле да“, па су уве ре ни да иза ње го вих по сло ва сто ји не ка моћ на ор га ни зо ва на гру па. Сма тра ју да он „мен-тал но и фи зич ки ни је у ста њу да са мо стал но ор га ни зу-је пре ва ру ова квих раз ме ра“ и да је он са мо ис ту ре на ру ка хо бот ни це ко ји се же до са мог вр ха др жа ве.

- Не ко ли ко пу та смо се обра ћа ли Град ској гра ђе вин-ској ин спек ци ји и град ском се кре та ру за ура би зам и град њу. Об ја сни ли су нам да за кон не оба ве зу је ин ве-сти то ра да за вр ши обје кат и упу ти ли нас на суд, па смо Пр вом оп штин ском ту жи ла штву под не ли ви ше од де сет кри вич них при ја ва. Та мо ни ко не ре а гу је. Да ли је мо гу ће да за ко ни у Ср би ји шти те са мо кри ми нал ног ин ве сти то ра, пи та ју се вла сни ци?

По ру ка струч ња ка: Не ку пуј мач ку у џа ку !

Уко ли ко ис тра је у свом на у му да трај но оја ди куп це, у са да шњој прав ној ре гу ла ти ви, ова квом ин ве сти то ру не фа ли ни дла ка са гла ве. У до ма ћој прак си, у обла сти ин ве сти ци ја и град ње, на жа лост ово ни је уса мље ни слу чај. Је ре мић и ње го ве жр тве су про из вод за кон ског ва ку ма ко ји зја пи у прав ном си сте му Ср би је, у обла-сти град ње.

До ско ра шњи др жав ни се кре тар за гра ђе ви ну Ми ни-стар ства за ин фра струк ту ру, Ми лан Ми ље вић ка же да су то ком ње го вог ман да та би ле че сте пред став ке пре-ва ре них гра ђа на. На во ди да је „од стра не бан кар ског ло би ја осу је ће на на ме ра овог ми ни стар ства да се ста-не на пут ова квим ин ве сти ци ја ма“.

- Ми слим да се кључ на гре шка За ко на о пла ни ра њу и из гра ђи, на ла зи у чла ну 2. тач ки 30 овог за ко на ко ји до зво ља ва да ин ве сти тор прак тич но мо же би ти сва ко. Да кле, ни јед но за ин те ре со ва но ли це, за би ло ко ју вр сту и на ме ну пла ни ра ног објек та, не мо ра би ти упи са но у Аген ци ју за при вред не ре ги стре, не мо ра да има бан кар-ске га ран ци је, ни ти ли цен це, ни ти да бу де упи са но као по ре ски оба ве зник. Па, осим што не пру жа ју ни ка кву прав ну и ма тер јал ну си гур ност куп ци ма, та кви ин ве-сти то ри као фи зич ка ли ца не при ја вљу ју ни по рез на екс тра про фит и углав ном су не ви дљи ви за по ре ске ор-га не, ка же Ми ље вић.

Ола ка за кон ска ре гу ла ти ва, од су ство си та и ре ше та, ишло је на ру ку слу жба ма ло кал них вла сти, ко је су за је дан исти обје кат из да ва ле одо бре ња за град њу, не кад и ви ше пу та.

- Пр во из да ју Пе тру Пе тро ви ћу, па он да су ин ве сти то-ру тог објек та чи ме се ства рао ла нац из вр га ва ња по ре-ских оба ве за и пре ва ра. За кон о пла ни ра њу и из град њи из 2003. је при лич но ли бе ра лан у схва та њу пој ма



ин ве сти то ра, али и по ред мог за ла га-ња ни је при хва ће но да се Из ме на ма и до пу на ма за ко на из 2006.го ди не, то дру га чи је ре гу ли ше.

- Пред ла гао сам про ме ну тог чла-на 2 да ин ве сти тор не мо же би ти тре-ти ран као фи зич ко ли це, уко ли ко не пра ви за соп стве не по тре бе. Али, до-че кан сам на нож, да је то спре ча ва ње ам би ци ја ин ве сти то ра, на во ди Ми ље-вић. Он упо зо ра ва гра ђа не да не бу ду ла ко вер ни, да ни ка ко не ку пу ју ста-но ве за ко је је уго во ром пред ви ђе на пре да ја у си вој фа зи, јер је сва ка ку по-ви на пре укњи жбе мач ка у џа ку.

Сма тра да онај ко гра ди за по тре бе тр жи шта, прет ход но мо ра би ти ре ги-стро ван као прав но ли це.

- Та да се мо же го ни ти, уту жи ти, од ње га се мо гу тра жи ти сол вент ност и бан кар ске га ран ци је. Код нас су у ко му ни зму, пре 30 го ди на ре ци мо, при ли ком град ње за јав не по тре бе би ле нео п ход не бан кар ске га ран ци је, а са да ни је оба ве зан ни ка кав бан кар-ски де по зит од ко га би се у слу ча ју не ис пу ње ња уго во ра вра тио но вац куп ци ма.

Са рад ник Ин сти ту та за пре вен ци-ју кри ми на ла, бив ши на чел ник Оде-ље ња за су зби ја ње ор га ни зо ва ног фи нан сиј ског кри ми на ла УБ ПОК-а, Јо сип Бо гић ка же да ова кве кри вич не рад ње има ју еле мен те ор га ни зо ва ног кри ми на ла, „ако у ње му уче ству ју три или ви ше уве за них ли ца“. Али, они се не мо гу на ћи под уда ром За ко-на о ор га ни зо ва ном кри ми на лу јер тај за кон тре ти ра са мо кри ми нал не

рад ње за ко је је нај ма ња за пра ће на ка зна че ти ри го ди не за тво ра.

- Ни смо уса гла си ли на ше за ко но-дав ство са ме ђу на род ним кон вен ци-ја ма ко је смо пот пи са ли. На ше за ко-но дав ство за од ре ђе на де ла пред ви ђа те же ка зне, од 1-10 или 3-15 го ди на за тво ра, али не из обла сти фи нан сиј-ског кри ми на ла, где је са мо за фал си-фи ко ва ње нов ца пред ви ђе на нај те жа ка зна од 5 до 15 го ди на, ка зао је Бо-гић.

Он на гла ша ва да је Ср би ја пот пи-са ла Кон вен ци ју о тран сна ци о нал-ном ор га ни зо ва ном кри ми на лу у Па-лер му, Кон вен ци ју УН о бор би про-тив ко руп ци је, Европ ску кон вен ци ју о бор би про тив ко руп ци је, и “да све оне као је дан од бит них еле ме на та за од ре ђе не кри вич не рад ње, пред ви ђа-ју нај ма њу за пре ће ну ка зну од 4 го ди-не за тво ра. У Ср би ји је то ра ти фи ко-ва но али ни је при ме ње но“.

Истражујемо


- Ни наш но ви Кри вич ни за ко ник из 2006. го ди не ни је уса гла шен са тим кон вен ци ја ма. Ука зи вао сам на мањ ка-во сти и кад су у пи та њу ко руп тив на кри вич на де ла, ко јих мо жда нај ви ше има упра во у обла сти ур ба ни зма и град-ње. Ра ни је смо за та кве слу ча је ве има ли ка зну за тво ра од 3-15 го ди на за тво ра. Но вим Кри вич ним за ко ни ком, за нај-те жа ко руп тив на кри вич на де ла, гор ња гра ни ца је сма ње-на на 12 го ди на, иако је Ср би ја по ко руп ци ји у свет ском вр ху.

Што се ти че на ше при че с по чет ка тек ста, Бо гић на гла-ша ва да би та кве ства ри тре ба ле да се пред у пре де про пи-си ма у обла сти ин ве сти ци ја, од до би ја ња до зво ла до ре ги-стро ва ња фир ми.

- Да нас сва ко, без ка пи та ла и рад не сна ге мо же да ре-ги стру је гра ђе вин ску фир му. И чак да суд ство ефи ка сно ра ди, да се ефи ка сно спро во ди из вр шни по сту пак, под усло вом да је ин ве сти тор ре ги стро вао фир му, он од го ва-ра са мо осни вач ким уло гом од 500 евра.

Бо гић на по ми ње да би се не са мо кри вич но, већ и оста-ло за ко но дав ство, у обла сти фи нан си ја и ре ги стро ва ња фир ми тре ба ло про ме ни ти, та ко да бан ке пра те при вред-не су бјек те у сми слу по сто ја ња бан кар ских га ран ци ја, ко-јим би се у слу ча ју пре ва ре на ми ри ла по тра жи ва ња по ве-ри ла ца.



Актуелно Легализација

Шта је камен спотицања у легализацијиПо сту пак ле га ли за ци је бес прав но по диг ну тих обје ка та ко ји је за по чео пре пет го ди на те че мно го спо ри је не го што се оче ки ва ло. Кри ви цу за ова кво ста ње гра ђа ни при пи су ју ком пли ко ва ној и зах тев ној за кон ској ре гу ла ти ви као и неа жур но сти ло кал них ор га на упра ве. Над ле жни, ме ђу тим, упо зо ра ва ју да су ис кљу чи во кри ви гра ђа ни јер до ла зе са не пот пу ном до ку мен та ци јом и не ре ше ним имо вин ско-прав ним од но си ма. Глав ни про-блем по њи хо вим ре чи ма, су „не ра шчи шће ни имо вин ско-прав ни од но си на гра ђе вин-ским пар це ла ма“. Овај про блем мо же се ре ши ти де об ним по ступ ком сук це со ра пар це-ла, ко ји, у слу ча ју непо сто ја ња са гла сно сти свих ко ри сни ка пар це ле, мо же пред су дом да тра је го ди на ма. Па, уко ли ко се за ко ном не омо гу ћи лак ше спро во ђе ње овог по ступ-ка, на ме ће се за кљу чак да ле га ли за ци ја у Ср би ји не ће би ти окон ча на ни у на ред них два-де сет го ди на.

ПишеСветлана Николић-Петровић

Гра ђа ни ко ји су по ди гли бес прав не објек те до 13. ма ја 2003.го ди не, пре ма тврд ња ма над ле жних и За ко ну о

пла ни ра њу и град њи ко ји је сту пио на сна гу ју на исте го ди-не, има ли су пра во да до 13. но вем бра 2003. под не су зах те-ве за ле га ли за ци ју. Пре ма по да ци ма већ из на ред не го ди не, од укуп но под не тих 157 000 зах те ва ко је су у над ле жно сти бе о град ских оп шти на ре ци мо, у 2004. раз ма тран је тек де-се ти део тог бро ја. Тврд ње та да шњег ми ни стра ур ба ни зма и гра ђе ви не Дра го сла ва Шу мар ца „да ће ло кал не и град ске вла сти у Ср би ји, би ти у оба ве зи да гра ђа ни ма у ро ку од два ме се ца од под но ше ња зах те ва до ста ве нео п ход не са гла-сно сти“, по ка за ле су се ис хи тре ним. Јер, и по ред ка сни јег про ду же ња ро ка при ја ве за ле га ли за ци ју, од бли зу по ла ми-ли о на под не тих при ја ва на те ри то ри ји Ср би је, од 2003. до да нас, оста ло је не ре ше но ско ро 90 од сто.

У над ле жном ми ни стар ству су не дав но под се ти ли, да је Из ме на ма и до пу на ма За ко на о пла ни ра њу и град њи, то-ком 2006. про ду жен рок за ле га ли за ци ју и да је у Бе о гра ду и уну тра шњо сти укуп но од 425 000 зах те ва до са да ле га ли-зо ва но 50. 000 обје ка та, што у про се ку из но си 11,5 од сто. Ов де на во де да се број под не тих зах те ва, углав ном по кла-па са ствар ним бро јем бес прав но по диг ну тих обје ка та и од-ба цу ју ци фру о ми ли он бес прав них обје ка та из 2003., као не тач ну. На во де да је нај е фи ка сни ја Вој во ди на са 15 од сто ле га ли зо ва них обје ка та, за тим уну тра шњост Ср би је са 14, док Бе о град ка ска са све га 6 од сто.

У бе о град ској оп шти ни Сав ски Ве нац, ко ја по кри ва пре-

сти жне ло ка ци је Се њак и Де ди ње, ис ти чу да је њи хо ва оп-шти на нај у спе шни ја у спро во ђе њу ле га ли за ци је. Ов де је укуп но под не то 3. 000 при ја ва, од че га је 650 зах те ва про-шло ур ба ни стич ке кри те ри ју ме, а из да то је 272 гра ђе вин-ских до зво ла. Али, ис ти чу да су „не пот пу на до ку мен та ци ја и не ра шчи шће ни имо вин ско-прав ни од но си глав ни ка мен спо ти ца ња ве ћој ефи ка сно сти“.

- Зе мљи ште се ре ци мо још во ди на вла сни ка ко ји је пре-ми нуо, а ни је спро ве де на оста вин ска рас пра ва, јер се је дан на след ник на ла зи у ино стран ству. Ми као ор ган не мо же-мо да бу де мо кри ви, под но си лац зах те ва мо ра да до не се пра во сна жно оста вин ско ре ше ње да је он на сле дио пра во ко ри шће ња тог пла ца. Мо ра те да ре ши те сво ји ну, пи та ње


зе мљи шта, па је у мно гим слу ча је ви ма по треб но из вр ши-ти пре пар це ла ци ју, фи зич ку де о бу зе мљи шта и ми их упу-ћу је мо на Суд, ка же за наш ча со пис, по моћ ник на чел ни ка Оде ље ња за гра ђе вин ско-ко му нал не по сло ве, Зо ран Стан-ко вић.

Ле га ли за ци ја објек та је за гра ђа не ком пли ко ван по сту-пак јер по др зу ме ва ис пу ња ва ње ур ба ни стич ких усло ва, да се обје кат укла па у ур ба ни стич ке и ре гу ла ци о не пла но ве, ако они по сто је за ту те ри то ри ју на ко јој је ни као обје кат.

- Љу ди по гре шно схва та ју да, кад про ђу та ко зва ну Ко ми-си ју за ле га ли за ци ју, да су за вр ши ли по сао. Не, та да на сту-па сле де ћа фа за про ве ре па пи ра, кад се гле да прав ни основ. С об зи ром да је др жа ва вла сник зе мљи шта у Ср би ји, под но-си лац зах те ва, фи зич ко или прав но ли це мо ра да до ка же да је ко ри сник зе мљи шта на ко ме је по диг нут обје кат. Стран-ка тре ба да упу ти зах тев ка та стру да из вр ши сни ма ње и пре пар це ла ци ју пар це ле, да се то он да спро ве де кроз ка та-стар не по крет но сти. Нпр. јед на пар це ла ре ци мо од 50 ари, ако је има ла озна ку 100/1, са да до би је озна ке 100/1, 100/2, 100/3...По сле то га, уко ли ко су оста ли ко ри сни ци пар це ла са гла сни стран ка мо же Уго во ром из ме ђу ко ри сни ка пар це-ла, да из вр ши фи зич ку де о бу пар це ла. Уко ли ко не по сто ји са гла сност свих ко ри сни ка пар це ла, или је не ко од њих од-су тан или ван зе мље, стран ка мо же пре ко су да, Зах те вом за де о бу пар це ла, ко ји се спро во ди у ван пар нич ном по ступ-ку, тра жи ти да из дво ји сво ју пар це лу.

Ка да се је дан про блем го ди на ма гу ра под те пих, он да га је те шко ре ши ти - за кљу чу је Стан ко вић, на гла ша ва ју ћи да је Ср би ја на сле ди ла ве ли ке про бле ме у овој обла сти од пре два де сет -три де сет го ди на, да су пра ви ла за ин ди ви ду ал ну и по ро дич ну град њу би ла ри го ро зна, а да је дру штве но и др жав но гра ђе но ми мо за ко на и ка та стра.

- Ко му ни сти су пра ви ли чи та ва на се ља ко ја ни су књи-же на, ни је се ре ша ва ла зе мљи шна књи га, па са да има мо Ко њар ник или Ми ри је во ре ци мо ко је се во ди као по љо при-вред но зе мљи ште, воћ њак или ви но град, ка же он.

У оп шти ни Па ли лу ла ко ја об у хва та при град ска на се ља, од укуп но под не тих 22 000 при ја ва за ле га ли за ци ју, ур ба-ни стич ке кри те ри ју ме је про шло ма ње од 2.000 пред ме та, и од 2003. до да нас укуп но је из да то око че ти ри сто ти на гра ђе вин ских до зво ла.

Ов де та ко ђе оце њу ју, да нај ве ћи про блем пред ста вља ју не ре ше ни имо вин ско-прав ни од но си. На во де при мер пар-це ле на ко јој по сто ји ре ци мо 20 ко ри сни ка и да би се је дан обје кат ле га ли зо вао по треб на је са гла сност свих.

- То је че сто и фи зич ки те шко при ба ви ти јер не ки од вла-сни ка ре ци мо и не жи ве ов де, не ки су у ино стран ству па би мо жда не ким за кон ским и под за кон ским ак ти ма, ту област тре ба ло дру га чи је ре гу ли са ти, ка ко би по сту пак фи зич ког раз гра ни че ња пар це ла ишао лак ше а што би убр за ло и про-цес ле га ли за ци је, ка жу у Оде ље њу за гра ђе вин ско-ко му нал-не по сло ве СО Па ли лу ла.

Шта ка же суд

Не ле га лан обје кат не мо же да се укњи жи, да се ста вља под хи по те ку или у про мет под тр жи шним усло ви ма. Али да би се убр зао по сту пак ле га ли за ци је те шко је из у ме ти

про пи се и ак те, ко јим би се дру га чи је ре гу ли сао пи та ње сво ји не зе мљи шта, ка же за “Гра ђе ви нар” шеф зе мљи шно-књи жног оде ле ња Дру гог оп штин ског су да у Бе о гра ду, Дра-ган Бе но вић.

- Љу ди су ку по ва ли де ло ве пар це ле, ре ци мо по ло ви ну, или 1/4 пар це ле, по ди гли ку ће пре де сет-два де сет го ди на, али оне не мо гу да се укњи же, ни ти ле га ли зу ју, ако ни је фор ми ра на тач на пар це ла на ко јој се обје кат на ла зи. Прав-ну- фи зич ку де о бу на са мим пар це ла ма ра де су ко ри сни ци пар це ле. Ако по сто ји во ља свих су ко ри сни ка то се, Уго во-ром о фи зич кој де о би, за вр ши за 24 са та. Ако не ма те во ље, ван пар нич ни по сту пак пред Су дом ко ји по кре ће је дан од су ко ри сни ка мо же да тра је го ди на ма. Да би се ре гу ли сао имо вин ски од нос на зе мљи шту и тач но раз гра ни чи ло ко ји део пар це ле при па да вла сни ку ко ји је на том де лу по ди гао обје кат, по треб но је да се би ло сво јом во љом, или пред су дом сло же сви ко ри сни ци те пар це ле. То по не кад иде спо-ро, али те шко је у ре гу ли са њу сво јин ских од но са не што но-во из ми сли ти, за кљу чу је Бе но вић.

- По сто ји став Вр хов ног су да да не га ти ван од го вор оста-лих су ко ри сни ка, за ле га ли за ци ју бес прав но по диг ну тог објек та на тој пар це ли, не ма прав ну за шти ту. Зна чи, ако се не ко од оста лих ко ри сни ка пар це ле про ти ви ле га ли за ци ји не ког објек та на тој пар це ли, то не оме та по сту пак ле га ли-за ци је, јер све вре ме док се гра дио тај бес прав ни обје кат оста ли ко ри сни ци пар це ле су зна ли да се обје кат гра ди, а ни су пред у зе ли ни шта про тив тог ком ши је, ко ри сни ка пар-це ле на ко јој се по ди же обје кат.

Али, по ре чи ма Бе но ви ћа, та мо где не ма план ских ака та, „фи зич ко раз гра ни че ње зе мљи шта, та ко зва них пар це ла ци ја ни је услов ле га ли за ци је бес прав но по диг ну тог обје ка та“. Пи-та ње је ме ђу тим, да ли се овај став су да спро во ди у прак си ло кал них ор га на. Јер про звољ на су ту ма че ња, не ки сма тра ју да је то став из по је дич ног суд ског слу ча ја, а не суд ске прак се да би се ге не рал но при ме њи вао од стра не ло кал них ор га на.

Али Бе но вић је из ри чит, да „у про се цу ле га ли за ци је др жа ва не по ста вља фи зич ку де о бу пар це ле као услов, јер јед но став но не ма план ских ака та, ко јим би би ла до зво ље на пар це ла ци ја“.

- Кад др жа ва усво ји Де таљ ни план и омо гу ћи фи зич ко из два ја ње пар це ле, он да је на има о ци ма пра ва да ре гу ли-шу сво је су ко ри снич ке од но се, на тој гру пи фор ми ра них

Легализација


гра ђе вин ских пар це ла. Кад се усво ји план ски акт и из вр ши фи зич ка де о ба пу тем ка та стра, он да је на има о ци ма пра ва да уре де сво је од но се на та ко фор ми ра ним пар це ла ла ма, а то мо гу Уго во ром о фи зич кој де о би зе мљи шта или зах те-вом за фи зич ку де о бу у ван пар нич ном суд ском по ступ ку, где уко ли ко се не ко од су кор си ни ка не ода зи ва на суд ске по зи ве или је од су тан из зе мље, суд по ста вља при вре ме ног за ступ ни ка.

План ски акт до но си др жа ва, од но сно ре пу бли ка, од но-сно оп шти на. Њи хов не до ста так на ве ли ком де лу те ри то ри-је Ср би је је нај ве ћи про блем код про ме та не из гра ђе ног гра-ђе вин ског зе мљи шта у др жав ној сво ји ни ко ји је За ко ном о пла ни ра њу и из град њи до пу штен од 15. ма ја 2003. го ди не.

- Тим за ко ном про мет не из гра ђе ног зе мљи шта тре ба ло је усло ви ти по сто ја њем План ског ак та, да се мо же ку пи ти пар це ла ко ја је пред ви ђе на као гра ђе вин ска пар це ла. Она има сво је ме ре, гра ни це, ку пац ку пи фор ми ра ну гра ђе вин-ску пар це лу и ре шио је про блем имо ви не за сва вре ме на. Ова ко, не до стат ком План ског ак та, др жа ва га гу ра у бес-прав ну град њу, ка же Бе но вић.

Гра ђа ни не у ки да се из бо ре са про бле мом

По зна ти бе о град ски адво кат у овој обла сти, Ми ло рад Стој ко вић, за наш ча со пис на во ди, да гра ђа ни ни су об у че-ни да та кве ства ри са ми ре ша ва ју са др жа вом, би ло у ван-пар нич ном, пар нич ном или управ ном по ступ ку. Сва ки слу-чај је спе ци фи чан, па би тре ба ло да се обра те адво кат ској кан це ла ри ји, јер су про пи си и про це ду ре ком пли ко ва ни, по сто ји пу но мо да ли те та и слу ча је ва ко је је и по ред нај бо-ље во ље не мо гу ће ре ши ти.

- Не са мо због ко мли ко ва них про пи са, већ због по сту па-ња ра ни јих вла сни ка и ин ве сти то ра ко ји су под обич ним или нео бич ним за кон ским и не за кон ским усло ви ма до шли у по сед објек та или ко ри сни штво зе мљи шта.

За кон пред ви ђа да се мо же из вр ши ти ле га ли за ци ја објек-та, осим ако је по диг нут на фор ми ра ној гра ђе вин ској пар це-ли. Али, пар це ла се на жа лост че сто не са сто ји од ка та стар-ских пар це ла. У на шој прак си ка та стар ска пар це ла ни је но-

си лац свих ин фор ма ци ја не го су то ком вре ме на у упо тре-би би ле ур ба ни стич ке и гра ђе вин ске, а ни ка да ка та стар ске пар це ле. И ка да је у пи та њу План ска до ку мен та ци ја мо ра се пр во ис хо до ва ти гра ђе вин ска пар це ла. Ра ни јих го ди на, где су ра ђе ни Де таљ ни ур ба ни стич ки пла но ви фор ми ра не

су пар це ле јер се уз ДУП пра вио и план пар це ла ци је. Да нас, ка да је у пи та њу из ра да пла но ва Де таљ не ре гу ла ци је, план пар це ла ци је ни је оба ве зан па се вр ши кроз Ур бан си тич ки про је кат, што гра ђа ни из свог џје па мо ра ју да фи на си ра ју. И тај про је кат не за ви си са мо од же ље ин ве сти то ра, не го у Бе о гра ду ре ци мо, мо ра пр во да га одо бри Се кре те ри јат за ур ба ни зам, па на црт, за тим јав на рас пра ва, за тим се ра ди Ур ба ни стич ки про јект ко ји усва ја Скуп шти на гра да. Тек та-да се при сту па фор ми ра њу пар це ла.

У јед но став ни јим слу ча је ви ма, где по сто је план ски ак ти, али зе мљи ште на ко ме је по диг нут обје кат не ма фор ми ра ну гра ђе вин ску пар це лу, или се са сто ји из ви ше ка та стар ских пар це ла на ко јим по сто ји ви ше ко ри сни ка, да би се усво јио Урб ни стич ки акт по треб на је са гла сност свих ко ри сни ка.

Та мо где по сто је план ски ак ти нај јед но став ни ји на чин да се из вр ши пар це ла ци ја или пре пар це ла ци ја је да се над-ле жном ор га ну обра ти ра ни ји вла сник зе мљи шта, зах те-вом за пар це ла ци ју. Не сре ћа у за ко ну је што та кав вла сник нај че шће ни је ме ђу жи ви ма или је на адре си ко ја је не по зна-та са да шњим ко ри сни ци ма, на во ди Стој ко вић.

По ње му, нај хит ни је би тре ба ло про ме ни ти про пи се, и то од ре ди ти ту ту ла ра зе мљи шта и из вр ши ти де на ци о на ли-за ци ју да би по сто ја ла при ват на сво ји на зе мљи шта фи зич-ких ли ца, пред у зе ћа, као и зе мљи ште ко је је у сво ји ни др жа-ве, од но сно је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве.

- Али, не да де кла ра тив но план ским ак том про гла се не-ко зе мљи ште да је ту пред ви ђе на грађ ња објек та од јав ног ин те ре са. Не го да др жа ва та ко ђе бу де оба ве зна да от ку пи то зе мљи ште по тр жи шним усло ви ма. Уве сти, ка ко је то и у дру гим зе мља ма, ин сти тут пра ва гра ђе ња и про пи се под ко јим се усло ви ма мо же гра ди ти и под ко јим ће се усло ви-ма и на ко ји вре мен ски рок, да ва ти зе мљи ште у за куп, ра ди из град ње обје ка та.

Раз ли чи ти ар ши ни - ма ли на уда ру

Иако од сто ји ве ли ки број при ту жби гра ђа на на по сту па-ња ло кал них и град ских вла сти у по ступ ку из да ва ња Одо-бре ња за град њу и Упо треб них до зво ла, ни је по зна то да је до са да у Ср би ји не ко од го ва рао.

За кон је про пи сао санк ци је про тив од го вор них ли ца, углав ном пре кр шај не ка зне, ка же до ско ра шњи др жав ни се-кре тар мин стар тва за ин фра струк ту ру, Ми лан Ми ље вић. Али, ни је по зна то да је због кр ше ња ур ба ни стич ких пла но-ва код из два ња до зво ла или при ме не за ко на од стра не гра-ђе вин ских ин спек ци ја код ру ше ња обје ка та, не ко у Ср би ји кри вич но од го ва рао, а за кон и пла но ви у овој обла сти се, по ње го вим ре чи ма, спро во де оте жа но и се лек тив но.

Иако по сто ји ве ли ки број при ту жби гра ђа на на по сту-па ња ло кал них и град ских вла сти у по ступ ку из да ва ња Одо бре ња за град њу и Упо треб них до зво ла, ни је по зна-то да је до са да у Ср би ји не ко од го ва рао.



- Та мо где су из да ти Ур ба ни стич ки усло ви ми мо ур ба-ни стич ких пла но ва или где је ин ве сти тор на сво ју ру ку по сту пио ми мо Ур ба ни стич ких усло ва и про јек та, ур ба ни-стич ки ин спек тор је у оба ве зи да, у ро ку од 15 да на од при-је ма зах те ва, на ло жи оп штин ској од но сно град ској упра ви по ни ште ње Ур ба ни стич ких усло ва. Ин спек тор сво јим ре-ше њем мо же да по ни шти Одо бре ње за град њу ако обје кат ни је из гра ђен у скла ду са про јект ном до ку мен та ци јом, али та ква ре ше ња се оте жа но спро во де у Ср би ји, ба рем ка да су у пи та њу ве ли ки објек ти и круп не ин ве сти ци је, ис ти че Ми ље вић.

Пре ма го ди шњој кон тро ли овог ми ни стар ства утвр ђе но је, „да се у 98 слу ча је ва ру ше са мо ма ли објек ти, ку ћи це, га ра же и огра де“, док ве ли ке гра ђе ви не ко је у сто ти на ма ква дра та пре ко ра чу ју про јект ну до ку мен та ци ју, „оста ју не-так ну те“.

Са овим се сла же и про фе сор Ар хи тек тон ског фа кул те-та Ми о драг Ра ле вић, ко ји ка же да је ур ба ни стич ка сли ка Ср би је и Бе о гра да, од раз вре ме на у ко ме жи ви мо.

- Над ле жне ло кал не упра ве и Сек тре та ри јат за ур ба ни-зам и гра ђе вин ске по сло ве се по на ша ју као да су оста ли у прет ход ном вре ме ну. И да ље ре ша ва ју ства ри на прин ци-пу при ват ног ми шље ња и по зи ци је да од лу чу ју. Фор мал-но, они по сту па ју у скла ду са за ко ном, али га спро во де по соп стве ном ту ма че њу, за го ва ра ју ћи ин те ре се од ре ђе них гру па, на во ди Ра ле вић. По ње го вој оце ни, „по сто ји ве ли-ки број че сто осно ва них при ту жби гра ђа на, на објек те у из град њи, ко ји сво јим га ба ри ти ма над ма шу ју ур ба ни-стич ке про пи се, угро жа ва ју ви зу ру и осун ча ност окол-них објек та“.

Гра ђа ни тре ба да бу ду агил ни ји

Број из да тих одо бре ња за град њу у Оп шти ни Ра ко ви-ца, про цен ту ал но пра ти број до сад ле га ли зо ва них обје ка-та у Ср би ји. До са да је од 7 000 при ја ва за ле га ли за ци ју, ко је су под не те 2003. го ди не, у овој оп шти ни до да нас из-да то око 800 одо бре ња за град њу.

Шеф ти ма за ле га ли за ци ју, Оде ље ња за имо вин ско-прав не по сло ве Сне жа на Пе тро вић, ис ти че да је основ ни про блем што стран ке уну тар сво је пар це ле, ни су ре ши ле имо вин ско-прав не од но се.

- Не ре ше на фи зич ка де о ба пар це ле, не ра шчи шће ни

су вла снич ки од но си, не ре ше не гра ни це пар це ле.. Има те јед ну пар це лу, на њој тро ји ца хо ће да бу ду не за ви сни ко-ри сни ци, то се не мо же ре ши ти ле га ли за ци јом, ка же Пе-тро вић.

По ње ним ре чи ма, уко ли ко на јед ној пар це ли по сто-ји ви ше ко ри сни ка, по треб но је ура ди ти Ур ба ни стич ки про је кат, да би се фор ми рао број пар це ла ко ји би био у са гла сно сти са План ским ак том. На кон то га, ко ри сни ци зе мљи шта мо гу да се по де ле, за шта је по треб но и да се сви ко ри сни ци уса гла се Уго во ром о фи зич кој де о би.

- Али, не до ста так фи зич ке де о бе зе мљи шта ни је смет-ња ле га ли за ци ји. Зна чи, уко ли ко на јед ној пар це ли по-сто ји ви ше обје ка та, ти ме и ви ше ко ри ни ка зе мљи шта, а сва ко од њих је ре ци мо бес прав но по ди гао свој обје кат, ако је реч о по ро дич ној зо ни, да су објек ти у скла ду са план ским ак том, фи зич ки нео де ље на пар це ла, то ни је пре-пре ка ле га ли за ци ји. Јер, за кон ка же да на јед ној пар це ли мо же би ти ви ше обје ка та, то ур ба ни зам до зво ља ва, али не до зво ља ва пра во јер ле га ли за ци јом свог објек та, они ни су ре ши ли имо вин ско-прав не од но се у по гле ду зе мљи-шта.

За то ни је увек кри ва др жа ва, ка ко се то код нас ту ма чи, већ гра ђа ни ко ји не ма ју свест да тре ба да ре гу ли шу сво је имо вин ске од но се, гра ђа ни тре ба да бу ду агил ни ји, не ма ни ког ко ће то да им ре ши, уме сто њих.

Вој во ди на: Ста тут без но ви на

у до ме ну ур ба ни за ма и град ње

Ре ше ње за за ча ра ни круг

Но ви Ста тут ко ји ће до би ти Вој во ди на не ће ути ца ти да до са да шње спро во ђе ње За ко на о ур ба ни зму и гра ђи. Ово нам је по твр дио на чел ник Град ске упра ве за ур ба ни зам и стам бе не по сло ве Но вог Са да, Зла ти бор Па у нов.

Он је на вео да „не ма са зна ња да би Ста тут не што мо-гао про ме ни ти у овој обла сти“, иако про блем по сто ји, јер се по сту пак ле га ли за ци је и у Но вом Са ду успо ре но



спро во ди. Има ју ћи у ви ду и на кнад-ни рок ко ји је др жа ва одо бри ла за под но ше ње при ја ва, у Но вом Са ду је укуп но под не то 23. 827 при ја ва. Од тог бро ја, 5.500 обје ка та је про шло ур ба ни стич ке усло ве, а до кра ја про-шле го ди не из да то је 2. 800 одо бре ња за град њу.

Мо ра се при зна ти да у од но су на Бе о град, то ни је ни ма ло за не мар љи-ва ци фра.

- Во ле ли би да смо би ли ефи ка сни-ји, али про блем је што су љу ди у овом гра ду од не ка да шњих вла сни ка, са да

се то зо ву ко ри сни ци, ку по ва ли град-ско гра ђе вин ско зе мљи ште, а да то исто зе мљи ште ни ка да ни су ис пар це-ли са ли.

Тај ко им је про дао зе мљи ште ни је за ин те ре со ван да под не се зах тев за пар-це ли за ци ју, да се утвр ди да је он ра ни ји соп стве ник, а ти ко ји су ку пи ли не ма ју пра во да под не су зах тев да се утвр ди да су они куп ци.

И то је да нас је дан ве ли ки про блем. За ча ре ни круг у ко ме љу ди, иако су ку-пи ли зе мљи ште и на ње му по ди гли обје-кат, не мо гу да се ле ги ти ми шу као вла-

сни ци, од но сно ко ри сни ци пар це ла.Је ди ни на чин да то стран ке ре ше

је сте про је кат пар це ла ци је, што ра де ге о дет ске слу жбе, па се он да, уко ли ко по сто ји ме ђу соб на са гла сност иде на пот пи си ва ње и ове ру уго во ра.

Це лу при чу мо гу ће је убр за ти ма-лом из ме ном за ко на.

- Јед на ре че ни ца у за ко ну би си гур-но убр за ла ту про це ду ру. На и ме у за-ко ну је ре че но да „ра ни ји соп стве ник мо же под не ти зах тев оп штин ском ор га ну упра ве да се утвр ди то ње го-во пра во на зе мљи шту“. Ту би са мо тре ба ло до да ти: „ и ли це ко ји има прав ни ин те рес“. Па би он да тај по-сту пак мо гло по кре ну ти и ли це ко је је ку пи ло зе мљи ште. Да кле, са да шњи вла сни ци, од но сно ко ри сни ци, ко ји су од пр во бит ног вла сни ка ку пи ли зе мљи ште, мо гли би над ле жној оп-штин ској упра ви да под не су зах тев за пар це ла ци ју зе мљи шта. Код нас у Но вом Са ду је то Упра ва за имо вин-ско-прав не по сло ве.

По во дом ста ва Вр хов ног су да Ср би је из 2005. го ди не ко ји ка же да „не га тив-на из ја ва оста лих кор си ни ка пар це ле не мо же да ути че на про цес ле га ли за-ци је“, Па у нов ка же да се тај став од но си на слу ча је ве где се не ки од ко ри сни-ка пар це ле, или ком ши ја про ти ве по ступ ку ле га ли за ци је објек та. Вр хов ни суд сма тра да та кво про ти вље ње не сме да оме та про цес ле га ли за ци је јер, ако се ни је про ти вио док је обје кат гра ђен, он да се не мо же сма тра ти ре ле-вант ним ка сни је на кнад но про ти вље ње кад је обје кат из гра ђен, с об зи ром да ка сни је про ти вље ње, по ста ву Вр хов ног су да, зло у по тре ба пра ва.

- Ми смо има ли та кве слу ча је ве и по ку ша ли смо у по ступ ци ма да их спро-ве де мо, али дру го сте пе ни ор ган то ни је ува жа вао. Сма тра се да је то став Вр хов ног су да за кон кре тан слу чај, а не ста но ви ште у сми слу суд ске прак се.

Легализација


Интервју

Ви кен ди ца као тер мо е лек тра наСу штин ски не до ста ци За ко на о ур ба ни зму и град њи из 2003.го ди не су у са мој ње го вој при ме ни, због че га су у Ми ни стар ству за за шти ту жи вот не сре ди не и про стор но пла-ни ра ње на ја ви ли до но ше ње но вог за ко на. Ми ни стар ство је упу ти ло по зив свим ре ле-вантним су бјек ти ма, над ле жним ор га ни ма, не вла ди ним ор га ни за ци ја ма да из не су сво је при мед бе и су ге сти је. Вла да би до кра ја го-ди не тре ба ло да на чи ни но ви на црт За ко на, ко ји би се по чет ком 2009. на шао у скуп штин-

ској про це ду ри.

РазговаралаСветлана Николић-Петровић

О про ме на ма и тран фор ма ци ја ма по сто је ћег за ко на, за “Гра ђе ви нар” го во ри по моћ ник ми ни стра Алек-

сан дра Да мља но вић Пе тро вић. Екс клу зив но за наш лист она на ја вљу је „да ле ко јед но став ни ју про це ду ру од по сто је-ће, за по ро дич ну град њу и објек те до че ти ри сто ти не ква-драт них ме та ра“.

По ње ним ре чи ма сви сег мен ти по сто је ћег за ко на тре ба-ло би да до жи ве про ме не, по чев од про стор ног пла ни ра ња и ур ба ни зма, где тре ба ус по ста ви ти фле си бил ну про це ду-ру за до но ше ње из ме не пла на. „Пла но ви ни су Бо гом да ни, нео п ход но је да по сто ји јед но став на про це ду ра, ка ко би се они при ла го ди ли ствар ном жи во ту“, ка же Да мља но вић

- Пред ви ђен је ве ли ки број пла но ва ко је оп шти не до са-да из ра зно ра зних раз ло га ни су до не ле. Ту се ми сли на про-стор не и ур ба ни стич ке пла но ве. За др жа ће мо број про стор-них пла но ва, али ће мо им ре де фи ни са ти са др жи ну, од но-сно да ти дру ги ка рак тер у од но су на онај ко ји има ју пре ма ва же ћем за ко ну. Кад је реч о ур ба ни стич ким пла но ви ма, уме сто че ти ри по сто је ћа, сма њи ће мо тај број на је дан, са из у зет ком да се мак си мал но мо же до не ти још је дан план. За оп шти не ко је то не ис по шту ју у не ком про пи са ном ро-ку, пред ви де ће мо ве о ма озбиљ не санк ци је.

Шта то прак тич но зна чи ? - То зна чи да ће зе мља Ср би ја у ро ку од го ди ну или две

да на, ко ли ко то вре мен ски пред ви ди мо, би ти план ски по-кри ве на. Јер је ди но ако има те план ски основ мо же те да из-да те гра ђе вин ску до зво лу, од но сно одо бре ње за из град њу. Без то га, ви се по на ша те су прот но за ко ну. Зна чи, же ли мо да ство ри мо за све оп шти не прав ну за кон ску мо гућ ност да у за ко ни том по ступ ку из да ју одо бре ње за град њу.

Шта оп шти на тим за кон ским из ме на ма до би ја ? - Ре де фи ни са ње про стор них и сма ње ње ур ба ни стич ких

пла но ва за оп шти ну зна чи: ма ње ко шта, бр же тра је. При-ме ни ће мо ин те гри са ни при ступ пла ни ра њу про сто ра, што под ра зу ме ва од го вор ни ји при ступ др жа ве, пре ма про сто-ру ко ји је је дан је ди ни. До са да су пла но ви пред ста вља ли ле га ли за ци ју за те че ног ста ња, а не раз вој, бу дућ ност, са да мо ра мо да пла ни ра мо не што што ће да ко ри сте на ши уну-ци. До са да се пу ко ад ми ни стр ра ло гра ђе вин ским зе мљи-штем, али то је ис цр пљив ре сурс и мо ра мо га ра ци о нал но ко ри сти ти.

Ка же те да је дру ги сег мент про ме на - гра ђе вин ско зе-мљи ште ?


Александра Дамљановић - Петровић

- Да. Оно ме то до ло шки оста је уну-тар овог за ко на, зна чи не ће мо у овом тре нут ку пра ви ти но ви за кон о гра ђе-вин ском зе мљи шту. На сто ја ће мо да ка-те го ри ја ра ни јих соп стве ни ка (ко ји ма смо по сто је ћим за ко ном да ли мо гућ-ност да сво је пра во ко ри шће ња ста ве у про мет), овим за ко ном „lex le ge“ стек-ну пра во сво ји не на том зе мљи шту. То ће би ти су штин ска из ме на у од но су на по сто је ћи за кон.

Ако не до ста је План ски акт, а зе-

мљи ште пре ђе у сво ји ну, мо же на ста-ти про блем ?

- Тај основ ни ур ба ни стич ки до ку-мент зна чи ће да све што је уну тар тог пла на је град ско гра ђе вин ско зе мљи-ште. План не ће и не сме де тер ми ни са-ти сво ји ну над зе мљи штем. А, пред-у слов за ква ли тет но ре ша ва ње свих ових од но са, про стор ног пла ни ра ња, зе мљи шта и ур ба ни зма је до но ше ње За ко на о по вра ћа ју имо ви не и до но ше-ње За ко на о јав ној имо ви ни ко ји ће се ба ви ти по де лом јав не др жав не имо ви-

не из ме ђу ре пу бли ке, по кра ји не и ло-кал не сма о у пра ве.

Да ли ће у но вом за ко ну би ти за др-жан тер мин “ко ри сник” зе мљи шта?

- Ин тен ци ја Пред ло га и Из ме на но-вог За ко на о ур ба ни зму и град њи је да пра во „ко ри шће ња“ пот пу но не ста не из на ше прак се и из на шег жи во та, тј. да се ту на пра ви дис кон ти ну и тет са оним со ци ја ли стич ким пра вом. Јер то пра во тер ми но ло шки не зна чи ни шта, а су штин ски је зна чи ло све. Циљ је да то пра во пот пу но не ста не из прав ног про ме та и да се кон вер ту је у дру ге об ли ке рас по ла га ња, пре све га пра ва сво ји не. О то ме ка ко ће се зва ти сви ин сти ту ти рас по ла га ња пре ра но је го-во ри ти. Кад је реч о јав ној др жав ној

имо ви ни, Ми ни стар ство фи нан си ја већ ра ди на црт За ко на о јав ној имо-

ви ни, као и на црт За ко на о по вра ћа ју. Став на шег ми ни стар ства је био да по-сто је не спор не ства ри ко је не за ди ру у над ле жност фи нан си ја и не мо ра ју че ка ти си стем ско ре ша ва ње, од но сно до не ше ње За ко на о по вр ћа ју, да би се са да шњим ко ри сни ци ма вра ти ла сво-ји на. На и ме ако сте ви по овом за ко ну сте кли пра во да сво је пра во ко ри шће-ња про да те, то је нај ви ши ста ди јум рас по ла га ња. За што то он да да то не на зо ве мо пра вим име ном? А то име је сво ји на. Ти ме по ла ко у прав ну прак су уво ди мо пра во при ват не сво ји не на град ском гра ђе вин ском зе мљи шту.

Помоћник министра за заштиту животне средине и просторно планирање

Но ви за кон ће до зво ли ти пре нос гра ђе вин ске до зво ле, али и ре де фи ни-

са ти по јам ин ве сти то ра.

- На пра ви ће се раз ли ка из ме ђу оних ко ји гра де за тр жи ште и соп стве не по-тре бе. Ови пр ви мо ра ће да по ло же не ку вр ста га ран ци ја. Схва та мо да не мо же да се тра жи по ла га ње де по зи та за це лу ин ве сти ци ју јер би то бло ки ра ло ин ве-сти то ра. Али, тра жи ће мо обез бе ђи ва ње де по зи та за од ре ђе ну фа зу гра ђње.


Тре ћи сег мнет је из град ња обје ка та? - Да. Циљ нам је да се убр за и упро сти про це ду ра за из-

да ва ње Гра ђе вин ских до зво ла. Ка ко би се гра ђа ни ма олак-шао по сао при ба вља ња до зво ла, би ће ус по ста вљен си стем да стран ка има што ма ње кон так та са слу жбе ни ци ма ко ји то ре ша ва ју, као и јав ним пред у зе ћи ма чи је усло ве мо ра ју да при ба ве, већ да се то све ра ди с јед ног ме ста. Ми већ са да има мо од ред бу, „да слу жбе но ли це кад при ми зах тев за из да ва ње Ак та о ур ба ни стич ким усло ви ма, има оба ве зу по слу жбе ној ду жно сти да при ба ви све по треб не са гла сно-сти“. Али у прак си, то не функ ци о ни ше. На пра ви ће мо са-да да то функ ци о ни ше. То је по зна ти ин сту тут европ ског пра ва,

ко ји гла си: је дан шал тер за све. Да по ку ша мо да се стран-ка не мал те три ра. Да не тр чи по гра ду, већ да до ђе на јед но ме сто и за вр ши све.

Но ви за кон ће пра ви ти раз ли ку у ве ли чи ни објек та ? - Да. Кључ на мањ ка вост по сто је ћег за ко на је, што је јед на-

ко тре ти рао ви кен ди цу и ре ци мо из град њу тер мо е лек тра не. Не пра ви раз ли ку из ме ђу ве ли ких и ма лих. Но ви за кон упро-сти ће про це ду ру за по ро дич ну град њу, крај ње по јед но ста ви-ти про це ду ру за објек те до 400 квм и пред ви де ти шта тре ба, а шта не при ја вљи ва ти при ли ком град ње. Та ко ђе, скра ти ће про це ду ру ко ја под ра зу ме ва из ра ду Идеј ног и Глав ног про-јек та, као и са мо из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле, ко ја ће се тре ми но ло шки упра во та ко и зва ти, а ко ја се до са да са сто ја-ла из две ета пе: одо бре ња за град њу и при ја ве ра до ва. То је ком пли ко ва ло при чу. Из ме на је и та, што ће јед ним кли ком на дуг ме, на свом ра чу на ру, сва ко мо ћи да ви ди шта је до-зво ље но гра ди ти на јед ној пар це ли. По сто ја њем План ских ака та и тран спа рент но ћу, су зби ће се про из вољ ност и дис-кре ци о но пра во слу жбе ни ка да о то ме од лу чу ју, а ти ме и мо-гућ ност ко руп ци је ло кал них ор га на упра ве.

Но ви за кон ће до зво ли ти пре нос гра ђе вин ске до зво ле, али и ре де фи ни са ти по јам ин ве сти то ра.

- На пра ви ће се раз ли ка из ме ђу оних ко ји гра де за тр жи-ште и соп стве не по тре бе. Ови пр ви мо ра ће да по ло же не ку вр ста га ран ци ја. Схва та мо да не мо же да се тра жи по ла га-ње де по зи та за це лу ин ве сти ци ју јер би то бло ки ра ло ин ве-сти то ра. Али, тра жи ће мо обез бе ђи ва ње де по зи та за од ре ђе ну фа зу градње.

Над ле жни ор га ни твр де, да је глав ни про блем ле га ли за-ци је, не по сто ја ње фи зич ког раз гра ни че ња пар це ла?

- Да. Али ту се при ме њу је од ред ба из За ко на о осно ва-ма сво јин ско-прав них од но са. Ту је про блем што се град ња на не ком зе мљи шту бло ки ра јер је дан од се дам на ест ко ри-сни ка, тј. вла сни ка зе мљи шта не ће да гра ди. Али, то ни је у над ле жно сти на шег ми ни стар ства, већ Ми ни стар ства фи-нан си ја ко је је над ле жно за из ме ну сво јин ско-имо вин ских за ко на. Прак тич но, на ма се због то га пла но ви не ре а ли за-ци ју. Знам да су не ке др жа ве то дру га чи је уре ди ле, та ко што се тра жи ла ве ћин ска са гла сност, од ре ци мо 70 од сто вла сни ка, а пар це ла се фор ми ра по слу жбе ној ду жно сти. По сто ји бо ја зан да би се то у Ср би ји за вр ша ва ло суд ским спо ро ви ма. У сва ком слу ча ју, нео п ход но је то за ко ном од-ре ди ти и ре де фи ни са ти, али по на вљам то је у над ле жно сти Мин стар ства фи нан си ја, ка же Да мља но вић и под се ћа да о то ме по сто ји став Вр хов ног су да Ср би је, тј. два опреч на ста ва.

- У јед ној пре су ди Вр хов ни суд ка же: „ако гра ди ис кљу-чи во на де лу за ко ји је фи зич ка де о ба из вр ше на не тре ба са гла сност су вла сни ка пар це ле“. По сто ји и дру ги став ко ји ка же: „без об зи ра на фи зич ку де о бу, у скла ду са од ред ба ма За ко на о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, по треб на је са гла сност су вла сни ка пар це ла“.

Та ко да има мо два прав на схва та ња Вр хов ног су да и оп-шту кон фу зи ју. Па се мо ра при ме њи ва ти од ред ба за ко на истог ран га, ко ја ка же да је по треб на са гла сност свих су вла-сни ка, оце њу је Да мља но вић.

Интервју

28 ГРАЂЕВИНАР28 ГРАЂЕВИНАР

Од 750 уче сни ка ово го ди шњег кон гре са гра ђе ви не из це лог

све та, излагала је само неколицина из сваке од области грађевине. Ме ђу њи ма и срп ски Ин тер -мост а.д., чи-ји је про јек ат мо ста преко реке Тисе у Ади тре ћи по ре ду из ла га ња (од укупно десет излагача), свр стан у пет нај зна чиј ни јих свет ских до стиг ну ћа у обла сти мо сто град ње.

Кон грес гра ђе ви не, ко ји је од 17. до 19. сеп тем бра ове го ди не одр жан у Чи ка гу, по кри ва раз ли чи те сег мен те гра ђе ви нар ства. Ово го ди шњи по бед-ник у обла сти мо сто град ње је Ки на, чи ји је мост ра спо на 1 088м достигао свет ски ре корд. Мост преко реке Ти се, чи ји је про јек тант и из во ђач бе о град ски Ин тер -мост а.д., ви нуо се међу најбоља гра ђе вин ска до сиг-ну ћа ове обла сти и као та кав на шао у књи зи посвећеној конгресу, нај бо-љих свет ских из ла га ча за 2008. го ди-ну, под на зи вом „Збор ник ра до ва за 2008“

Пројекат Ада, ко ји спа ја Ба нат и Бач ку, спада у мо сто ве ве ћих ра спо-на. Ње го ва ду жи на из но си 246м, а сам пи лон је 60м из над ко ло во за.

За овај про је кат, упо тре бље на је че лич на кон струк ци ја де мон ти ра ног мо ста пре ко Ду на ва у Вил схо фе ну у Не мач кој, ко ји је био и узор мо сту у Ади. У од но су на не мач ки мо дел сво јом ре кон струк ци јом мост у Ади

до био је знат но ве ће ра спо-не (167м), али и дру ге но-ви не јер је пре про јек то ван чи тав си стем и на пра вље на ком плет на ре кон струк ци ја.Мост у Ади ти ме је до био ве ћи ра спон и си стем ко сих за те га. За пра во, од мо ста ко-ји је имао оштру вер ти кал ну кри ви ну (ра спо на 25м и 60 м), на пра-вље на је кон струк ци ја са знат но ко ри-го ва ном и убла же ном кри ви ном, чи-ме су до би је ни и бо љи са о бра ћај ни еле мен ти.

Мост је зна ча јан и због но ви на ко-је су при ме ње не у са мом про јек ту. То су при ла зне кон струк ци је ко је се по пр ви пут код нас ра де од ар ми ра не зе-мље, што пред ста вља знат ну уште ду за у зе те по вр ши не зе мљи шта на ко јој се из во де ра до ви. Та ко ђе, са ма ме то-до ло ги ја гра ђе ња мо ста је ор ги нал на, об зи ром да се на ла зи из над пре вод-ни це ши ри не 11м и не до зво ља ва ула зак ве ћих плов них обје ка та. Због то га су за по тре бе из во ђе ња ра до ва би ли про јек то ва ни и на пра вље ни спе-ци јал ни уре ђа ји.

Ра до ви на мо сту су за по че ли у ју ну 2007. го ди не, а мон ти ран је по чет ком ју ла 2008. го ди не. Тре нут но је у то ку из ра да при ла зних кон струк ци ја чи ји се за вр ше так оче ку је по чет ком 2009 го ди не, као и при ла зних пу те ва ко ји

ће би ти до вр ше ни то ком 2009. го ди-не. Вред ност самог моста је 6,5 ми ли-о на евра.

На пројекту Ада, Ин тер -мост а.д. са ра ђује са компанијом „Fressynet“, ко ја је задужена за ко се за те ге, али је но си лац свих гра ђе вин ских ра до-ва, ком па ни ја Ин тер -мост а.д., као и са мог про јек та (чји је идеј ни тво рац про фе сор Стип анић, ко ји је и уго во-рио по сао из град ње мо ста у Ади).

Са пра вом да уђе у ред де сет ода-бра них из ла га ча, ме ђу 750 ком па ни ја ко је су уче ство ва ле на овој свет ској ма ни фе ста ци ји, ко ма ни ји Ин тер -мост а.д. и на шој зе мљи ука за на је у Чи ка гу ве ли ка част. Пре зен та ци јом свог про јек та на Ти си, ко ја га је ви ну-ла у пр вих пет свет ских зве зди мо сто-град ње, Ин тер -мост а.д. је до био ве-ли ко на дах ну ће за бу ду ћи рад и но ве про јек те.

Представљамо

На ме ђу на род ном кон гре су гра-ђе ви не под на зи вом „Ме ђу на-род на асо ци ја ци ја за мо сто ве и ин же њер ске кон струк ци је“ ко ји се одр жа ва јед на пут го ди-шње, про јек том мо ста преко реке Тисе у вој во ђан ској Ади, бе о град ска фир ма Ин тер -мост а.д. у Чи ка гу осво ји ла не сва ки-

да шње при зна ње.

Интер-Мост а.д.

Текст и обрадауредништво Грађевинара


Сајам који градиСрбијуМе ђу на род ни са јам гра ђе ви нар ства ће уз Са јам

„In ve stex po“ по ве за ти ула га ње у из град њу и гра-ђе вин ску опе ра ти ву.То ће би ти ујед но и од лич на при ли ка да се оку пље ним фон да ци ја ма и ком па ни ја ма из зе мље и ино стран ства, за ин те ре со ва ним за ин ве сти ра ње у Ср би ји, по ка жу по тен ци ја ли до ма ћих гра ђе вин ских фир ми, али и да се пре зен ту ју њи хо ва мо гућ ност и оспо со бље ност за из во ђе ње ра до ва и у зе мља ма у ре ги о ну, а ка ко се оче ку је, ове го ди не сво је про из во де пред ста ви ће нај е ми нент ни ји про из во ђа чи гра ђе вин ског и изо ла ци о ног ма те ри ја ла, и у Ср би ји и ино стран ству.

Са јам гра ђе ви нар ства у Но вом Са ду је је ди ни са јам тог ти па у ре ги о ну ко ји се одр жа ва је се њем тер ми ну, а пра ти свет ске трен до ве исто род них сај мо ва у Ха но ве ру, Лај пци-гу, Па ри зу, Бир мин ге му, Лон до ну и Бо ло њи. Иако је и у про лећ ном тер ми ну ин те ре со ва ње из ла га ча, као и струч не и ши ро ке пу бли ке би ло зна чај но, оче ку је се да ће у овом, по-зном је се њем тер ми ну Са јам има ти још ве ћи од јек јер је то вре ме ка да се при пре ма ју пла но ви и про јек ти за на ред ну го ди ну. Циљ Но во сад ског сај ма је да спо ји до ма ће и стра не ин ве сти то ре и гра ђе вин ске ком па ни је и да им у ам би јен ту са јам ског на сту па омо гу ћи са рад њу у но вим про јек ти ма.

Оче ку је се уче шће око 50 еми нент них фир ми, а одр жа-ва њем у тер ми ну Сај ма ин ве сти ци ја „In ve stex po” ство ре-ни су из у зет но до бри усло ви да се оку пље ним аген ци ја ма, фон да ци ја ма и ком па ни ја ма из зе мље и ино стран ства, за-ин те ре со ва ним за ин ве сти ра ње у Ср би ји, по ка жу по тен ци-ја ли до ма ћих гра ђе вин ских фир ми, али и да се пре зен ту ју њи хо ве мо гућ но сти и оспо со бље ност за из во ђе ње ра до ва у зе мља ма у ре ги о ну, а по се ти о ци ће би ти у при ли ци да упо-зна ју и но ве из ла га че. Пр ви пут у Но вом Са ду из ла же не-мач ка фир ма „Sa la man der”. Пре ко за ступ ни ка у Бе о гра ду по ну ди ће ши рок из бор ви со ко ква ли тет них и естет ски об-ра ђе них алу ми ни јум ских про фи ла за про зо ре и вра та. Пре-ми јер но ће се по ја ви ти и бе о град ски „Synex” сą жи ча ним је згри ма, за тим зе мун ски „Сте пен” и бе о град ска „Ли бе ла”. Но во сад ска „Дар ме да” д.о.о. ну ди ар ма ту ре и жи ча не мре-же, а че лич не кон струк ци је, гра ђе вин ску и алу ми ни јум ску

бра ва ри ју, ли мар ске и по кри вач ке ра до ве те ме рин ски „Ал-фа пласт”. За ступ ник не мач ког „Ka indl” фир ма „Ве до”д.о.о. - Бе га љи ца, ко ја је из ла га ла на „Ло ри сту” на ја ви ла је да ће пр ви пут на Сај му гра ђе ви нар ства пред ста ви ти и тех но-ло ги ју бру ше ња. Про из вод њу и пре ра ду жи це и жи ча них про из во да пред ста ви ће „Syner ge tic” д.о.о. из Кр ње ше ва ца.

Пре ма оном што су до са да на ја ви ли из ла га чи, на Сај-му ће би ти и но ви те та и по бољ ша ња у спек тру по ну ђе ног гра ђе вин ског ма те ри ја ла и опре ме. Ин ду стри ја гра ђе вин-ског ма те ри ја ла у Срем ским Кар лов ци о ма, ко ја по слу је у окви ру „Ne xe“ гру пе, пред ста вља се но ви те том – „тер мо“ бло ко ви ма. Про из ве де ни су, ка ко ка жу, по на ци о нал ним и европ ским стан дар ди ма, сą олак ша ном гли не ном ма сом, за до во ља ва ју нај сто же про тив по жар не стан дар де и по бољ-ша ва ју звуч ну и изо ла ци ју од зра че ња. За хва љу ју ћи мо дер-ној тех но ло ги ји у про из вод њи се тро ши ма ње енер ги је, па се ти про из во ди свр ста ва ју у ред еко ло шких. Нов про из-вод – зид не и под не ке ра мич ке пло чи це „Trend li ne“ има АД По лет ИГК из Но вог Бе че ја, та ко ђе члан „Ne xe“ гру пе. Но во сад ски „Air co“ д.о.о. има швед ску опре му за вен ти ла-ци ју, а тех но ло ги ја „sa ve click“ за спа ја ње и мон та жу це ви за вен ти ла ци ју је јед на од оних но ви јег да ту ма са ко јом ће та фир ма упо зна ти по се ти о це Сај ма гра ђе ви нар ства у Но-вом Са ду.

На Сај му ће би ти и ве лик број про из во да из ино стран-ства, али и ди рект них из ла га ча из зе ма ља у окру же њу. Из Оси је ка у Хр ват ској је фир ма „Опе ка”ко ја пред ста вља про грам „еуро терм”, а из Звор ни ка, сą ар ма ту ра ма и нај-са вре ме ни јим гра ђе вин ским ма ши на ма, до ла зи фир ма „Pro mex”.

Из ла га че на Сај му гра ђе ви нар ства по др жао је По кра-јин ски се кре та ри јат за ар ки тек ту ру, ур ба ни зам и гра ди-тељ ство, чи ји ће пред став ни ци бо ра ви ти на Сај му и у ди-рект ним кон так ти ма пре зен то ва ти пла но ве и про јек те.У ам би јен ту Кон гре сног цен тра „Ма стер“ Дру штво ар хи те ка-та Вој во ди не и Ин же њер ска ко мо ра Ср би је на ја вљу ју за ни-мљи ва струч на пре да ва ња и ску по ве.

Манифестација

Са јам гра ђе ви нар ства одр жа ва се два де сет че-твр ти пут на Но во сад ском сај му, али пр ви пут у је се њем тер ми ну од 4. до 8. но вем бра, исто вре-ме но са Ме ђу на род ним сај мо ви ма „In ve stex po“

ко ји ће тра ја ти дан кра ће.


Ср би ја гу би бит ку у цр но гор ском гра ђе ви нар ству

Кад је реч о до бро до шли ци при вред ни ци ма из Ср-би је, хте ли или не, на ме ће се ути сак да по ли ти ка

ни је оста ла по стра ни. Не чуј но, ти хо по ти ски ва ње срп ске гра ђе вин ске ин ду стри је из не ка да шње брат ске ре пу бли ке, под се ћа на не та ко за бо ра вље на вре ме на, кад је при вре да на овим про сто ри ма пла ћа ла свој да нак по ли ти ци.

У од но су на прет ход ну го ди ну, сеп тем бар ски са јам гра-ђе ви нар ства у Бу дви бе ле жи по ве ћа ње бро ја за ку па, за 25 од сто. А, за по тре бе из ла га ча, из да то је би ло и 40 из ла гач-ких ку ћи ца.

Ме ђу тим, у од но су на оне ко ји се пр ви пут по ја вљу ју у Бу дви и ко ји не ма ју ве ћих при мед би, из ла га чи из прет ход-них го ди на не кри ју да су „мо жда пре ви ше оче ки ва ли”. По њи хо вим ре чи ма у ор га ни за ци ји ово го ди шње са јам ске при ред бе про ве ја ва не до ста так по слов но сти и флек си бил-но сти, па је свој до ла зак је дан број про шло го ди шњих из ла-га ча ис ко ри стио за крат ку по се ту сај му, а ве ћи део вре ме на за оби ла зак Ста рог гра да и Ја за где се у вре ме са јам ског хе пе нин га одр жа вао кон церт свет ске поп зве зде Ма до не.

Ове го ди не, сво је про из вод не про гра ме, при ка за ли су про зво ђа чи из Бра зи ла, Ду ба и ја, Ин ди је, а због бли же и бо-ље пут не ве зе, по ве ћан је био и број из ла га ча из Хр ват ске,

Бо сне и Хер це го ви не и Сло ве ни је. Ово на уштрб јед ног бро-ја фир ми из Ср би је ко је оце њу ју да осим не по сред ног при су-ства сво ју по ну ду мо гу да из ло же пре ко свог пред став ни ка или ре кла мом у не ком од спе ци ја ли зо ва них ча со пи са ко ји се на сај му ди стри бу и ра ју. Ме ђу срп ским при вред ни ци ма би ло је и оних ко ји су ус пе ли да на пра ве до бре по слов не до го во ре и ко ји су нам обе ћа ли да ће се и сле де ће го ди не оба ве зно по ја ви ти. На ро чи то ако ор га ни за тор Ја дран ског сај ма осим так се за за куп из ло жбе ног про сто ра, уна пре ди усло ве ор га ни за ци је и бо рав ка ка ко би се уче сни ци и из ла-га чи тих не ко ли ко да на осе ћа ли при јат ни је.

На и ме, јед на од нај у че ста ли јих при мед би из ла га ча би ла је не до ста так про сто ра за пар ки ра ње, са ко јим се то ком го-ди шњих од мо ра као и у вре ме ор га ни зо ва ња ве ћих ман фи-ста ци ја, Бу два тра ди ци о нал но су о ча ва, па су по ред стан-дард них тро шко ва, ца рин ских да жби на, за ку па про сто ра, но ће ња и оста лог, из ла га чи пре ма су ге сти ја ма Упра ве сај-ма би ли при ну ђе ни да из дво је још пет евра по да ну, ра ди ко ри шће ња пар кинг ме ста.

У по ме ну тим став ка ма ни је из о ста ла ни она о ко ри-шће њу јав ног то а ле та, с об зи ром да се ор га ни за тор ни је по бри нуо да у окви ру из ло жбе ног про сто ра обез бе ди до-вољ но хи ги јен ске усло ве тоалета. Упра во због ре жи ма

Утисци

За хва ју ћи ве ли ком при су ству из ла га ча, 30. са јам гра ђе ви нар ства ко ји је кра јем сеп-тем бра одр жан у Бу дви, про шао је у зна ку јед не од нај ве ћих ма ни фе ста ци ја Ја дран-ског сај ма. На око 7.500 ква драт них ме та ра из ло жбе ног про сто ра, сво је про гра ме при ка за ло је 350 из ла га ча, из 35 зе ма ља ре ги о на и све та. Али до бру мар ке ти шку при-пре му, и ре кор дан од зив из ла га ча, ка ко то по не кад би ва на овом пар че ту Бал ка на,

ни је пра ти ла и од го ва ра ју ћа са јам ска ор га ни за ци ја

нај ра зно вр сни јих так си и це на, укљу чу ју ћи и ону еко ло-шку ко ја се од но си на сва во зи ла ко ја уђу у Цр ну Го ру, ни су пра ти ли од го ва ра ју ћи усло ви бо рав ка у са јам ским ха ла ма. Јер, за раз ли ку од про шло го ди шњег кад су све жи ји да ни ишли на ру ку из ла га чи ма, део уче сни ка ово го ди шњег сај-ма, био је при ну ђен да по не ко ли ко са ти днев но про во де у вре лим сла боклма ти зо ва ним и не про ве тре ним ха ла ма.

Над ле жни гра да ме ђу тим твр де, „да је Бу два и овог сеп-тем бра спрем но до че ка ла све го сте“ ко јих је, због по ме ну-тог кон цер та, би ло три де се так хи ља да ви ше не го у пе ри о-

ду про шле го ди не.Ис тичу да је град ве ли ка сред ства уло жио у ре ша ва ње

про бле ма пар кин га, про ши ри ва ње бу ле ва ра, но ве тро то-ар ске ра све те, об но ви при ла зних пу те ва, ре ша ва ње про-бле ма хи ги је не и слич но, што се искре но при ме ћу је, већ при ула ску у град. Ве ле леп ни стам бе но-по слов ни цен тар, до ду ше у из град њи, про гу тао је ру жни по јас из ме ћу гра да и обал ног ше та ли шта, док се апарт ман ске згра де по ла ко пе њу уз бу дван ску до ли ну до ни жих уз ви ши ца.

Број ни бил бор ди до бро до шли це на ру ском је зи ку и дру-ги нат пи си, ру ска му зи ка из обли жњих ка фи ћа, је лов ни-ци, реч ни ци, ру ски ча со пи си и но ви не штам па ни у Цр ној Го ри, ја сно го во ре да је ве ли ки део цр но гор ског Ја дра на, до био но вог вла сни ка.

Наш за кљу чак је да ће и по ред не ких ор га ни за ци о них ма ња ка во сти, са јам на сре ћу над ле жних и гра ђа на Бу две, и убу ду ће пу ни ти град ску ка су.

Оно што га сва ка ко чи ни по пу лар ним и не из бе жним за од ре ђе не гра не у гра ђе вин ској ин ду стри ји су ве ли ки ин-фра струк тур ни по сло ви и по сло ви у обла сти ста но град ње и ин ди ви ду ал не град ње, ко ји су због ве ли ког при ли ва стра-ног ка пи та ла на при мор ју, у за ма ху, али и ко ри шће ње фон-до ва од стра не Европ ске уни је ко ји се, ове го ди не, ите ка ко при ме ћу ју у об но ви пут не мре же.

Утисци


ПишеИван Сретеновић

За тво ре ни про сторПо гре шно је убе ђе ње да ко ро зи ја не пред ста вља про-

блем зе че лич не еле мен те у за тво ре ним про сто ри ма, ко ји су за шти ће ни од фак то ра око ли не. У слу ча ју да по сто ји че-ста кон ден за ци ја на по вр ши ни, ко ро зи ја на не за шти ће ном че ли ку по ста је ве ли ки про блем. У тим усло ви ма то пло цин-ко ва ње обез бе ђу је ви ше од 40 го ди на жи вот ног ве ка. То пло цин ко ва ње је у ве ли кој ме ри би ло ко ри шће но за за шти ту уну тра шњих че лич них еле ме на та у из ло же ни јим сре ди на-ма, као што су ба зе ни за пли ва ње и пи ва ре.

У во ди: хлад на во даВе ћи на во да са др жи со ли ко је про у зро ку ју во де ни ка ме-

нац, ко ји мо же да об ли ку је за штит ни слој на уну тра шњим по вр ши на ма по цин ко ва них це ви це во во да, што по ве ћа ва трај ност, пре вла ке и пре ко 40 го ди на. Уко ли ко тих со ли не-ма, као што је то уоби ча је но у ме ким во да ма, трај ност се по ве ћа ва на но ше њем 2-слој не би ту мен ске пре вла ке.

У во ди: вру ћа во даКа рак те ри сти ке во де ко је про у зро ку ју на ста нак во де ног

ка мен ца ва жне су и у вру ћој во ди и омо гу ћа ва ју трај ност из над 10 го ди на. Код тем пе ра ту ре пре ко 60 0C, цинк у не-ким во да ма мо же да по ста не ка то дан на че лик и не обез бе-ђу је ви ше до вољ ну за шти ту уко ли ко је за штит ни слој оште-ћен. На ме сти ма где би мо гла да на ста не слич на си ту а ци ја, мо гу ћа је упо тре ба маг не зи јум ске ано де ко ја шти ти то пло по цин ко ва ни че лик.

У во ди: мор ска во да Мор ска во да је агре сив ни ја од слат ке во де. Уко ли ко је

пред мет стал но по то пљен, уоби ча је ни сте пен ко ро зи је је из ме ђу 10 и 15 μm/го ди шње. По та па ње у при мор ском под руч ју, стал на из ло же ност мор ској во ди или по та па ње у то плим троп ским во да ма мо же да про у зро ку је уве ћа ни сте пен ко ро зи је.

У зе мљиЖи вот ни век за ко па не пре вла ке у зе мљи мо же да ва ри-

ра у за ви сно сти од, на при мер, вр сте зе мље- ње не ки се ло-сти и об ра ђе но сти (кон так ти рај те Са вез гал ва ни зе ра за да ље са ве те). Пре по ру чу је се ра спон pH од 5,5 до 12,5, тј. од сла бе ки се ло сти до ба зно сти. Зе мља ко ја са др жи пе пео и гли ну по себ но је штет на. У мно гим слу ча ји ма пре по ру чу-је се упо тре ба би ту мен ског рас тво ра пре ко пре вла ке – по-себ но ка да је по цин ко ва ни че лик за ко пан у зе мљи или на тач ки где из ла зи из бе то на. По цин ко ва ни че лик је мо гу ће без бед но угра ди ти у бе тон. За по ве ћа ну за шти ту у зе мљи тре ба на не ти де бље сло је ве пре вла ке.

У кон так ту са др ве томВр ло ки се ло др во, као на при мер храст, ке стен, цр ве ни

ке дар и је ла, мо гу ће је упо тре би ти у кон так ту са по цин ко ва-ним че ли ком под усло вом да су по вр ши не пре не по сред ног кон так та изо ло ва не.

У кон так ту са дру гим ме та ли маПо сто ји са мо ма ла до дат на ко ро зи ја цин ка ко ја је

ре зул тат кон так та са ве ћи ном ме та ла у го то во свим ат мос-фер ским усло ви ма. Би ме тал на ко ро зи ја мо же да на ста не при ли ком по та па ња или на ло ка ци ја ма, где па да ви на ма ни је омо гу ће но глат ко оти ца ње или ису ши ва ње на кон такт-ним по вр ши на ма.

У кон так ту са хе ми ка ли ја маКон такт са хе ми ка ли ја ма тра жи по се бан трет ман. Ши-

рок је ра спон хе ми ка ли ја ком па ти бил них са по цин ко ва-ним че ли ком. Ду го трај ни или че сти кон так ти са ки се ли на-ма и ја ким ба за ма ни су пре по руч љи ви.

Ви со ка тем пе ра ту раТо пло цин ко ва на пре вла ка ће из др жа ти трај ну из ло же-

ност тем пе ра ту ри око 200 0C и по вре ме но из ло же ност до 275 0C без ика квих по сле ди ца. Код ви ших тем пе ра ту тра до ла зи до одва ја ња спољ них сло ја цин ка, али ипак ле гу ра ко ја пред ста вља глав ни ну за шти те оста је не так ну та. Од го-ва ра ју ћа за шти та је, да кле, обич но обез бе ђе на до тач ке то-пље ња ле гу ре (око 530 0C).

У кон так ту са гра ђе вин ским ма те ри ја ли маВла жни мал тер, це мент и гипс про у зро ку ју благ ефе кат

на гри за ња на то пло цин ко ва ну пре вла ку за вре ме су ше ња или у то ку зи да ња. Тај ефе кат се пре ки да ка да се про цес за вр ши.


ЕФИ КА СНОСТ ТО ПЛОГ ЦИН КО ВА ЊА У ДРУ ГИМ ОКРУ ЖЕ ЊИ МА

Метал-цинкара д.о.о. Кнеза Милоша бб. Ћуприја

тел. 035-471-947, фаx.035-473-080, тел/фаx 035-477-416E-mail: [email protected]

www.metalcinkara.co.yu

“Метал-цинкара”


36 ГРАЂЕВИНАР36 ГРАЂЕВИНАР

Због по твр ђе ног ква ли те та сво јих про зво да, М- Про-фил бе ле жи кон стант но по ве ћа ње по сло ва ња, про ши ре ње и мо дер ни за ци ју про из вод ног про гра ма. За се дам го ди на по сто ја ња, од 2001. ка да је осно ва но до да нас, пре ра сло је у фир му са 70 за по сле них. На до ма ћем тр жи шту ис про фи ли-са ло се у јед но од нај у спе шни јих и на мо дер ни јих пред у зе-ћа у обла сти про звод ње гра ђе вин ског ма те ри ја ла.

Без прем ца на срп ском тр жи шту

Про из вод ни про грамПро из вод ња и мон та жа сен двич-па не ла, тра пе зно и

си ну сно про фи ли са них ли мо ва и ли мо ва у об ли ку цре-па, пра те ћег при бо ра, као и ге о тек сти ла, бент отеxа и ар ма тур не мре же у обла сти ни ско град ње, пра ти нај ви ше стан дар де ква ли те та.

По си сте му „кључ у ру ке“, М-ПРО ФИЛ из во ди са мо стал ну из град њу мон та жних обје ка та - про из вод них ха ла, про дај них обје ка та, по слов них про сто ра, пре ма вла-сти тим идеј ним и про јект ним ре ше њи ма и са уград њом вла сти тих про из во да.

Ква ли тет но и еко ло шкиПо ред по слов них, М-ПРО ФИЛ је по-

ста вио пред со бом и ви со ке ква ли та тив-не и еко ло шке ци ље ве. Пре у сме ра ва њем и уса вр ша ва њем сво је про из вод ње у прав-цу си сте ма ме наџ мен та ква ли те та и ме-наџ мен та за шти те жи вот не сре ди не, ово пред у зе ће успе шно до би ја сер ти фи кат за ИСО 9001:2000 и ИСО 14001:2004. Ула зак у си стем ИСО стан дар да свр ста ло је М-

Про фил у ранг вр хун ских про из во ђа ча. Кон стант ним одр-жа ва њем и по ди за њем ни воа ква ли те та про из вод ње, пред-у зе ће на пре ду је из да на у дан при до би ја ју ћи све ве ћи број за до вољ них ку па ца.

Но ви не и уште де Ка ко би обо га тио сво ју па ле ту про из во да, и учи нио је

бо љом и све о бу хват ни јом, М-Про фил је као јед ну у ни зу но ви на, за по чео и про из вод њу ГЕ О-ТЕК СТИ ЛА и БЕНТОТЕXА на ме ње-них ни ско град њи. Са вре ме на из ра да под ло га у ни ско град њи не за ми сли ва је без упо тре бе ГЕ О ТЕК СТИ ЛА. Ње-го ве основ не функ ци је су: СЕ ПА РА-ЦИ ЈА, ФИЛ ТРА ЦИ ЈА, ДРЕ НА ЖА, ЗА ШТИ ТА И СТА БИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА, а ње го вом упо тре бом до ла зи по сти же се уште да и до 30%.


Ста ра Па зо ва,Го лу би нач ки пут бб

022/310-147, 022/310-517

“М-Профил”


Нишки сајамграђевинарства

Велико интересовање излагача за Ниш и нишки регион

Овогодишњи Сајам грађевине и опремања , који је, од 11-14 септембра, одржан у нишкој хали Чаир, оправдао је очекивања излагача и посетиоца. На изложбеном простору у Хали и спољашњем простору, који су били резервисани и продати месецима унапред, приказале су своје производне програме и понуду најпознатије домаће и стране компаније. Показло се да је ове године нишко тржиште веома занимљиво представницима компанија које у свом производном програму нуде опрему за гасификацију. У хали су биле заступљене фирме из свих области грађевинарства, почевши од опекарских производа, боја, лакова, изолационих материјала, свих врста столарије, аутоматских врата, грејних тела, камина, керамике, противпожарних материјала, заштитне опреме, најновијих компјутерских програма у области архитектуре и грађевине, као и система и опреме за одржавање и чишћење објеката.

На платоу око Хале Чаир посетиоци су се сусрели са најновијим моделима грађевинских машина. Уједно, могли су да присуствују и демонстрацији њихових радних могућности.

Драго нам је, наглашавају организатори Сајма из нишке сајамске куће “Colex doo.” – да су поред страних фирми и нишке фирме , попут Југоимпеksа , показале да потпуно одговарају великим захтевима тржишта и да су у могућности су да понуде сам врх - најквалитетнију и најпоузданију понуду производа намењених гасификацији домаћинстава и индустријских објеката.

Трудили смо се да на Сајам доведемо грађевинска предузећа од националног значаја, али и да нишка предузећа добију прилику да промовишу свој рад и презентују производне програме који ни мало не заостају за конкурентским фирмама- каже за наше читаоце организатор Сајма, директор комуникација НИСАЈМА, Катарина Станковић. Југ Србије је познат по најбољим грађевинцима, а Ниш, ево четврти пут за редом, сваког септембра постаје центар стручних дешавања региона.

За одржавање ове манифестације добили смо велику подршку стручњака нашег града као и излагача са претходних сајмова, јер је преко 80 одсто излагача са

претходних сајмова грађевине неколико месеци унапред резервисало исте штандове на којима су били претходне године. Пажњу посетилаца Сајма привукла је понуда реномираних европских фирми, али и производни програми које су изложиле компаније из бивших југословенских република - Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније. Све ово потврђује да нишки Сајам грађевине и опреме, сигурним корацима иде ка међународно признатом сајму.

Сајамски тим НИСАЈМА-COLEXA DOO, који чине стручњаци из области архитектуре, грађевине, машинства, маркетинга и односа са јавношћу, анимирао је стручну јавност читаве земље и скренуо пажњу на велике могућности које нишко тржиште пружа грађевинским фирмама. О значају и могућностима које овај Сајам отвара у еврорегиону и на коридору 10, најбоље говори интересовање представника грађевинских фирми из Бугарске и Грчке који су били гости Сајма и упознали се са новим могућностима успостављања пословне сарадње у региону.

IV сајам грађевине и опремања пратиле су бројне презентације нових производних програма и промоције најновијих књига професора нишког Грађевинског факултета. На Сајму је била присутна и Инжењерска комора Србије која је на свом штанду организовала презентације појединих сегмената свог рада.

Утисци

На преко 4 500м2 спољашњег и унутрашњег изложбеног простора у хали Чаир излагале најпознатије грађевинске фирме из целе Србије и бројне стране фирме. Сајамску манифестацију пратиле бројне мултимедијалне презентације нових производних програма и промоције

најновијих књига из области грађевине и архитектуре

Текст и обрадауредништво Грађевинара


Успешни послови “Градитељ”

Градитељ донео оригинално решење

По во дом чи ње ни це да су ус пе ли да до ђу до је дин-стве ног ре ше ња ко је је ус пе ло да за до во љи по тре бе

куп ца,фир ме „IN GRAP-OM NI“ ДОО из Ва ље ва, из Гра ди-те ља по ру чу ју „ни је на на ма да рас пра вља мо о зах те ви ма ку па ца, већ да ко ли ко је у на шој мо ћи ис пу ни мо њи хо ва оче ки ва ња“.

У „Гра ди те љу“ на во де да је „IN GRAP-OM NI“ ДОО ре но-ми ра на фир ма, и њи хов ду го го ди шњи по слов ни парт нер. Ка жу да је ку пац ду го раз ми шљао о то ме ко ји би му мо дел ас фалт не ба зе нај ви ше од го ва рао. Да ли је то ста бил на ба за ве ћег ка па ци те та, пре но си ва (тран спор та бил на ба за) или ул тра мо бил на ас фалт на ба за?

С об зи ром на при ро ду по сла ко јим се ба ви фир ма In-grap-om ni и по тре ба на шег вр ло ди на мич ног тр жи шта са дру ге стра не, до шли смо до за кључ ка да би њи ма од го ва ра-ло да има ју све три ас фалт не ба зе, али то на рав но не би би-ло еко ном ски оправ да но. Та ко да се на кон ви ше ме сеч них пре го во ра и тра га ња за ре ше њем ко је би у пот пу но сти за-до во љи ло ви со ке зах те ве куп ца у на шем по сло ва њу, ко нач-но је по чет ком ове го ди не ис кри ста ли са ла иде ја и кон цепт ко ји ће вре ме ном си гур но по ме ри ти стан дар де у кон фи гу-ри са њу ас фалт них ба за, оце њу ју у „Гра ди те љу“.

Ка жу да се „до шло до иде ја да се ку пи јед на ас фалт на ба-за ко ја би по по тре би би ла ста бил на, а по по тре би ул тра мо-бил на“. За по ста вља ње мо бил не ас фалт не ба зе „EasyBatch“ ода бра на је ло ка ци ја -Лај ко вац.

Ова мо бил на асфлтна ба за је за тим пре тво ре на у ста-бил ну, с тим што су јој при до да ти си ло си за ин тер ни и ми не рал ни фи лер, за тим ре зер во ар за ма зут, ре зер во ар за

би ту мен, фик сна бе тон ска на во зна рам па као и си лос го то-вог ас фал та. Сви ови до дат ни си сте ми су уна пред би ли ис-про јек то ва ни и по сла ти фа бри ци ка ко би се ин те гри са ли у но ву ас фалт ну ба зу. Ти ме су ре сур си мо бил не ба зе знат но по ве ћа ни, па она мо же да функ ци о ни ше као и сва ка дру-га ста бил на ас фалт на ба за. Ве о ма је ва жно да ти ме што је по ста ла ста бил на она ни је из гу би ла по год но сти мо бил не ал фалт не ба зе. Да се као мо бил на, уко ли ко по сто ји по тре-ба, без до дат них еле ме на та ко ји је чи не ста бил ном, пре ба-ци на дру гу ло ка ци ју и то у ро ку од јед ног да на. Ти ме је у мо гућ но сти да кон ку ри ше за по сао у би ло ком де лу на ше зе мље. Па и ши ре.

Ку по ви ном јед не мо бил не ас фалт не ба зе фир ма „In grap-om ni“ је за пра во до би ла и ста бил ну ба зу, и ти ме у по слу оти шла ко рак да ље.

- За ни мљи во је би ло, да при ли ком де фи ни са ња кон цеп-та ас фалт не ба зе ку пац „In grap-om ni“ за пра во ни је же ле-лео да при хва ти си лос за го тов ас фалт, ко ји ну ди наш до-ба вљач у стан дард ној вер зи ји. Тра жи ли су да им по ну ди мо си лос ко ји ће од го ва ра ти њи хо вим по тре ба ма. И ми смо по же љи куп ца, од лу чи ли да се та кав си лос про из ве де у Ср би ји. Ан га жо ва ли смо фир му „New Ele ment“ доо из Бе-о гра да ко ја је при хва ти ла да у ро ку од 45 да на ис про јек ту-је си лос, као и фир му „TSS Me ta lin du stry“ из Кра гу јев ца (бив ши Фи лип Кља јић) ко ја је пре у зе ла оба ве зу да га за исти вре мен ски рок, про из ве де. За ком плет ну ауто ма ти ку и елек тро ни ку се по бри ну ла фир ма „Ва ске елек тро ник“ из Но вог Са да. Све фир ме ко је су уче ство ва ле у овом про јек-ту, бла го вре ме но су оба ви ле свој по сао, и си лос је ста вљен у функ ци ју. Ње го ва укуп на за пре ми на је 25 м3. Опре мљен је са си сте мом за ме ре ње укуп не ко ли чи не го то вог ас фал-

Не дав но је у Лај ков цу пу ште на у рад пр ва мо бил на ас фалт на база на те ри то ри ји Ср би је. Реч је о “EasyBatch” ул тра мо бил ној ас фалт ној ба зи ита ли јан ског про из во ђа ча “SIM AM MANN”, је дин стве них тех нич ких и тех но ло шких ка рак те ри сти ка и мо гућ но сти да по по тре би бу де и ул-тра ста бил на. За све, нај за слу жни ја је фир ма „Гра ди тељ“ из Но вог Са-да, ко ја је ју ла ове го ди не ис по ру чи ла, мон ти ра ла и пу сти ла у рад ову

пр ву мо бил ну ас фал та ну ба зу у Ср би ји

E a s y B atc hп о ж е љ и с р п с ко г к у п ц а

ГРАЂЕВИНАР 41ГРАЂЕВИНАР 41

та чи ја се вред ност очи та ва у кон трол ној ка би ни ас фалт не ба зе, као и на ко ман дом ор ма ру си ло са. По се ду је си стем за одр жа ва ње и мо ни то ринг тем пе ра ту ре ас фал та сна ге 18 кW, као и си стем за за гре ва ње пне у мат ских ис пу сних вра та сна ге 1.6 кW, тер мич ку изо ла ци ју и алу ми ни јум ску пре крив ку, при ступ не плат фор ме на сва кој ета жи, скип ко-ли ца ком плет но из ра ђе на од „Har do xa“ са ауто мат ским си-сте мом за отва ра ње вра та, си стем за пр ска ње скип кор пе и кон теј не ра са емул зи ја ма про тив ле пље ња ас фал та, све тло-сну и звуч ну сиг на ли за ци ју, „Har dox“ оја ча ња на кон теј не-ру и фре квент но ре гу ли са ну по гон ску гру пу сна ге 37 кW, об ја шња ва ју у „Гра ди те љу“.

Ово ис ку ство са мо је још је дан до каз да кључ успе ха ле жи у до број ор га ни за ци ји и из бо ру пра вог кон цеп та. И на рав но про на ла же њу пра вог по слов ног парт не ра ко ји је у ста њу да од го во ри на по тре бе и пру жи пу ну по др шку у то ку екс пло а та ци је опре ме.

“Градитељ”

Нови Сад - Бул. Слободана Јовановића 4а, 021 480 8 480

Београд - Моше Пијаде 17б, Врчин, 011 80 55 707

Чачак - Костићева бб, Прељина, 032 381 733

Ниш - IX Бригаде 10, 018 536 222

посетите нас

www.graditelj-group.com


KOMBOУ складу са трендовима,

предузеће „Металка Мајур“ из Јагодине, регионални лидер у производњи електро галантерије, развило је модуларни програм прекидача и прикључница, под називом „Комбо“ који ће се на тржишту појавити следећег месеца.

Предности модуларног програма у односу на стандардне програме прекидача и прикључница су бројне и очигледне. Производи заузимају знатно мање простора на зиду јер су димензије модула мање од стандардних производа. Производи се продају засебно, као модули и украсни оквири, тако да крајњи корисник величину и изглед финалног производа потпуно прилагођава сопственим потребама. Дизајн производа, палета боја за

украсне оквире, као и широк избор луксузних материјала за оквире (право дрво у неколико дезена, „Corian DuPont“ са кристалима правог кварца, итд.), у визуелном смислу овакав програм издваја од стандардних и представља уживање за сва чула.

Квалитет производног програма „Комбо“ такође је максимални домет „Металке Мајур“ и базиран је на дугогодишњем искуству бројних инжењера које је преточено у техничко решење које гарантује дугогодишњи квалитетан рад производа, што уз строгу контролу квалитета приликом процеса производње и монтаже и потпуну усаглашеност са међународним стандардима чини програм „Комбо“ врхунском линијом производа за примену и у

најзахтевнијим системима електро инсталација.

Програм „Комбо“ награђен је на овогодишњем Сајму технике у Београду посебним признањем „Корак у будућност“ које стручни жири додељује производима који технолошким и техничким решењима представљају највише техничке и технолошке домете у својој бранши

Вест

модуларни програм “Металке мајур”


НО ВИ ДЕ ЗЕ НИ ФО ТО ТА ПЕ ТАОве је се ни „Ro ma Com pany“ је

свој асор ти ман фо то та пе те по зна тог не мач ког про из во ђа ча „Ko-mar“, про ши ри ла нај но ви јим де зе ни-ма из ко лек ци ја „Styl“ и „Na ti o nal ge o-grap hic“.

Ове ко лек ци је пред ста вља ју шар-мант ну ком би на ци ју тра ди ци о нал них фо то та пе та нај но ви јег ди зај на и ква ли-те та, а њи хо ва глав на те ма је при ро да са свим сво јим ча ри ма.

Као ква ли те тан „ma de in Ger many“

про из вод, „Ko mar“ фо то-му ра ли ну де ве ли ки из бор мо ти ва и ве ли чи на, и то по ве о ма ни ским це на ма..

Ши ри асор ти ман фо то та пе та мо-же те ви де ти на сај ту или у Роминим малопродајним објектима.

Вест


Манифестација

39. МЕ ЂУ НА РОД НИ КОН ГРЕС О ГРЕ ЈА ЊУ, ХЛА ЂЕ ЊУ И КЛИ МА ТИ ЗА ЦИ Београд, 3.-5. децембар 2008.годинеТри де сет де ве ти кон грес о кли ма ти за ци ји гре ја њу и хла ђе њу (КГХ) ће се одр жа ти у бе о град ском Са ва Центру, од 3. до 5. де цем бра 2008. го ди не, овај пут по све ћен 100. го ди шњи ци по сто ја ња Ме-ђу на род ног ин сти ту та за хла ђе ње. У обе ле жа ва њу овог ју би ле ја, ко је ће у све ту тра ја ти то ком це ле 2008. го ди не, кон грес о КГХ ће

пред ста вља ти за вр шну све ча ност про сла ве

Теме конгресаТе ме Кон гре са об у хва та ју оне ко је

су у про гра му ра да ко ми си ја Ин сти ту-та Б1, Б2, Е1 и Е2, као и оне ко је се од-но се на да нас нај ак ту ел ни ја пи та ња од по себ ног ин те ре са. То су:

Тер мо ди на ми ка и про це си пре но-са то пло те у КГХ; апа ра ти и уре ђа ји у тех ни ци хла ђе ња; на чи ни уна пре-ђе ња осо би на рас хлад них флу и да с об зи ром на одр жи ви раз вој; пре нос то пло те код при род них и кон вен ци о-нал них рас хлад них флу и да; си сте ми и но ви прав ци у кли ма ти за ци ји; при-ме на фа зно про мењ љи вих ма те ри ја ла у кли ма ти за ци ји; то плот не пум пе и по врат но ко ри шће ње то пло те; снаб-де ва ње то плот ном енер ги јом гра до ва и на се ља, об но вљи ви и дру ги из во ри то пло те; про пи си о ефи ка сној по тро-шњи енер ги је за гре ја ње и хла ђе ње стам бе них и јав них згра да раз ли чи-тих на ме на; одр жи ви раз вој и гло бал-но за гре ва ње са аспек та си сте ма КГХ и уре ђа ја; ауто мат ска ре гу ла ци ја и кон тро ла си сте ма КГХ; да љин ски си-сте ми гре ја ња и хла ђе ња; енер гет ски ефи ка сне згра де.

На кна да за уче шће (ко ти за ци ја) до ма ћих уче сни ка кон гре са је 9.500 ди на ра. Пр ви аутор ра да ко ји је при-хва ћен у про грам кон гре са, осло бо ђен је пла ћа ња. Ко ти за ци ја об у хва та кок-тел до бро до шли це, сен дви че за вре ме по днев них па у за пр вог и дру гог да на Кон гре са, бан кет дру гог да на Кон гре-са, као и ру чак тре ћег да на по за вр шет-

ку Кон гре са. До ма ћи уче сни ци до би ја-ју збор ник ра до ва на срп ском је зи ку, а ино стра ни го сти ком пакт диск са ра-до ви ма на ен гле ском је зи ку. Зва нич ни је зи ци су срп ски и ен гле ски.

ИзложбаТра ди ци о нал на из ло жба опре ме

КГХ одр жа ва се па ра лел но са Кон гре-сом у про сто ру Са ва цен тра. За ин те ре-со ва ни за из ла га ње тре ба да се обра те на те ле фон ор га ни за то ра +381 11 323-00-41 или да се ин фор ми шу пре ко ин-тер нет сај та www.kgh-kon gres.org.

Студентски програмДру гог да на Кон гре са ор га ни зу је

се по се бан про грам за сту ден те. Пред-ви ђе ни су оби ла зак из ло жбе, ин фор-

ма тив на пре да ва ња из под руч ја КГХ, као и за јед нич ки ру чак.

Пред се ник Ор га ни за ци о ног од бо-ра је др Бра ни слав То до ро вић, to do-rob @e u net.rs

Имејл адре са ор га ни за то ра је sme its @e u net.rs.Ге не рал ни по кро ви тељ кон гре са је

„Фил тер Фри го“ из Бе о гра да, а про-грам ски спон зо ри кон гре са су:

Ин же њер ска ко мо ра Ср би је, При-вред на ко мо ра Ср би је, Ми ни стар-ство за енер ги ју и ру дар ство Ср би је, Ме ђу на род ни ин сти тит за хла ђе ње, Аме рич ка асо ци ја ци ја AS HRAE, Европ ска фе де ра ци ја за гре ја ње и кли ма ти за ци ју RE HVA.


Енергија

СОЛАРНИМ ПАНЕЛИМАдо уштеде струјеПро је кат со лар ног ко ри шће ња енер ги је у згра ди Оп шти не Вра чар, као до пу на кла-сич ном елек тро си сте му, би ће зав шен на про ле ће. По ста вља њем со лар них па не-ла, кла сич на по тро шња стру је у лет њем и зим ском пе ри о ду, про сеч но ће би ти сма-ње на за 10 од сто, ка же за “Гра ђе ви нар”пред сед ник елит не бе о град ске оп шти не

Пред сед ник СО Вра чар, Бра ни мир Ку зма но вић ка-же да има пу но по ве ре ње у струч ња ке Елек тро тех-

нич ког фа кул те та у Бе о гра ду ко ји су при пре ми ли Сту ди-ју из во дљи во сти и на пра ви ли про цен те уште де кла сич не енер ги је, ти ме и сма ње ње про дук ци је штет них ма те ри ја у ва зду ху. Ипак, у Ср би ји је ово пи о нир ски по ду хват, па ће пред но сти со ла ног на па ја ња енер ги јом ти ме и сма ње ња сте-пе на за га ђе ња у од но су на кла сич ни енер го си стем, пре ци-зно би ти из ве де не тек кад “но ви си стем за жи ви”.

Реч је о ин ве сти ци ји вред ној 20 ми ли о на ди на ра, у ко јој Ми ни стар тво за на ци о нал ни ин ве сти ци о ни план (НИП) уче ству је са 30 од сто, а пре о ста лих 70 фи на си ра Вра чар и Град. Тен дер ска до ку мент ци ја је при пре ме ље на и у то ку је на бав ка со лар них па не ла, на во ди Ку зма но вић.

- Ср би ја не про из во ди со лар не па не ле, па ће мо мо ра ти да их уво зи мо из ино стран ста ва, а то је про це ду ра ко ја под-ра зу ме ва рас пи си ва ње тен де ра и из бор по ну ђа ча. На да мо се да ће то би ти зав ше но то ком ових зим ских ме се ци и да ће на про ле ће по че ти по ста вља ње па не ла.

Па не ли ће по кри ва ти 150м2 кро ва згра де, ко ји укуп но бро ји три сто ти не ква дра та. Уград њи па не ла прет хо ди ће и при прем ни тех нич ки ра до ви на кро ву, из ме ђу оста лих и за ме не ку ћи це лиф то ва ста рих ви ше од че тр де сет го ди на.

- Сва ког да на со лар ни па не ли ће про из во ди ти је дан део енер ги је по тре бан за рад оп шти не док ће се ви кен дом, кад оп шти на не ра ди, ви шко ви вра ћа ти у елек трич ну мре жу. И што се са мо про јек та ти че има ма пу но по ве ре ње у струч-ња ке ЕТФ-а.

Со лар ни па не ли има ју свој рок тра ја ња, вре ме њи хо ве екс пло а та ци је из но си 25-30 го ди на. Кроз ма њу ме сеч ну по-тро шњу стру је уло же ни но вац ће се за 10 -15 го ди на вра ти-

ти оп шти ни.- Та кве ми ни елек тра не по сто је у свим ју го и стич ним зе-

мља ма Евро пе, док оста так Евро пе, ме ђу ко ји ма пред ња чи Не мач ка већ де це ни ју ко ри сти овај вид про из вод ње елек-трич не енер ги је. Пре ма про це ни за пад них зе ма ља, уште де у кла сич ном елек тро си сте му, со лар ним па не ли ма из но се 4-12 од сто, за ви сно од то га да ли је зим ски или лет њи пе ри-од. Ако Нем ци са њи хо вом кли мом има ју ко ри сти од то га, има ће мо и ми, па ће мо по след њих пет или де сет го ди на екс-пло а та ци је си сте ма на згра ди оп шти не, бес плат но ко ри сти-ти енер ги ју, ка же Ку зма но вић.

Осим еко ном ских пред но сти, то су сва ка ко и еко ло шке.


- То су тзв. фо то на пон ске ће ли је ко је при ма ју сун че ву енер ги ју и пре-тва ра ју је у елек трич ну. Као је дан ге не-ра тор ко ји да је 10 по сто стру је. Би ће по ста вље не на 10. спра ту на ше згра де. С об зи ром да не ма мо окол них згра да ко је нас над ви су ју, и да из гра ђа та квих згра да ни је пред ви ђе на Ре гу ла ци о ним пла ном, не по сто ји бо ја зан од мањ ка при ли ва све тло сти. А, па не ли ће би ти по ста вље ни под ко сим углом и окре ну-ти ка ју жној стра ни. С об зи ром да смо пр ви у Ср би ји ушли у тај про је кат, по-сле го ди ну да на од тре нут ка кад бу ду ин ста ли ра ни, има ће мо пре ци зна ме ре-ња и по дат ке, ко ли ко као зе мља тре ба-мо ући у ту ин ве сти ци ју и да ли с тим тре ба от по че ти ра ни је, или пак са че-ка ти ко ју го ди ну, јер и це не со лар них па не ла у све ту, као и сва тех ни ка па да, док це на кла сич них енер ге на та ра сте.

Ку зма но вић на во ди по дат ке Еврп-

ских зе ма ља, у чи јој укуп ној по тро-шњи елек трич не енер ги је, об но вљи ви из во ри енер ги је, сун це и ве тар у про се-ку уче ству ју са 10 по сто.

- Ми не ма мо ни је дан си стем ве тре-ња ча, а мо гли би да их има мо на ро чи-

то у Вој во ди ни. Фру шка Го ра, Вр шач-ки брег су из у зет но по вољ не ло ка ци је за ве тар. На ша зе мља мо ра да схва ти да је дан део енер ги је мо ра мо до би ја ти на тај на чин, јер осим еко ло шких има-

ју и еко ном ске пред но сти, ис ти че Ку-зма но вић.

У Ја па ну по сто је чи та ве згра де у со лар ним ће ли ја ма. По што су чу ли за наш про је кат, кон так ти ра ли су нас из по зна те ја пан ске фир ме “Kyoce ra”. До-шли су њи хо ви пред став ни ци да се рас пи та ју о ова квом пр вом про јек ту у Ср би ји, па је би ло ре чи о јеф ти ни јој на бав ци па не ла. Че ка мо да се са тим сло жи и њи хо ва цен тра ла у Ја па ну.

Бри ну о еко ло ги ји Ан тр фи ле: Со лар ни па не ли, ни су

је ди на ори ги нал ност ове оп шти не. Због за гад ње ња ва зду ха, на ро чи то иза-зва ним гу сти ном са о бра ћа ја у срп ској пре сто ни ци, у Вра ча ру су вла сти тим при ме ром же ле ли да по ка жу да бри ну о еко ло шкој сли ци. У те свр хе, уме сто кла сич ног во зи ла, за по тре бе слу жбе-не во жње на ба вљен је хи брид ни ауто-мо бил. Ку зма но вић ка же да је во зи ло иде на ба те ри је, де лом на бен зин. Це на тог ауто мо би ла је иден тич на це ни бо-љег кла сич ног во зи ла, из но си пре ко 20 000 евра. А, нај ве ћа пред ност што при ма лим бр зи на ма до 30 ки ло ме та-ра и док сто ји на се ма фо ру, не за га ђу је жи вот ну сре ди ну.

- У не ким гра до ви ма на За па ду, ре-ци мо у Бри се лу, по сто је зо не гра да у ко је не мо же те ући кла сич ним во зи-лом. Због пре ве ли ког бро ја ауто мо-би ла на на шим ули ца ма, и ве ли ког за га ђе ња ко је ства ра ју, ми слим да ће та кве за бра не, јед ном би ти до не те и код нас.

Соларни панели на СО Врачар

У Ја па ну по сто је чи та ве згра де

у со лар ним ће ли ја ма. По што су чу-

ли за наш про је кат, кон так ти ра ли

су нас из по зна те ја пан ске фир ме

“Kyoce ra”. До шли су њи хо ви пред-

став ни ци да се рас пи та ју о ова квом

пр вом про јек ту у Ср би ји, па је би ло

ре чи о јеф ти ни јој на бав ци па не ла.

Че ка мо да се са тим сло жи и њи хо-

ва цен тра ла у Ја па ну.

РазговаралаСветлана Николић-Петровић


Енергетски пројекти

БУК БИЈЕЛАће донети и вишковеМи ни стар ру дар ства и енер ге ти ке у Вла ди Ср би је, Пе тар Шкун дрић, по се тио је Ба ња Лу ку, на ја вив ши до кра ја го ди не “све ча ну про мо ци ју ком па ни је, чи-ји ће за да так би ти рад на ре а ли за ци ји ко ри шће ња хи дро по тен ци ја ла Дри не,

као нај зна чај ни јег хи дро по тен ци ја ла на Бал ка ну”

Раз го во ром срп ског ми ни стра енер ге ти ке са ми ни-стром при вре де, енер ге ти ке и раз во ја Ре пу бли ке

Срп ске, Сло бо да ном Пу хал цом, по ло ви ном сеп тем бра, у Ба ња лу ци по твр ђен је до го вор прет ход не Вла де о стра те-шком парт нер ству Ср би је и РС, за из град њу хи дро е лек-тар не Бук Би је ла. Дво ји ца ми ни ста ра су по сле са стан ка на ве ли „да се до кра ја го ди не оче ку је за вр ше так из ра де Сту ди је из во дљи во сти око из град ње ХЕ на Дри ни, по сле че га сле ди за тва ра ње фи нан сиј ске кон струк ци је и од ре-ђи ва ње тер ми на за по че так ра до ва“.

ХЕ Бук Би је ла и ХЕ Фо ча, укуп но ће има ти око 250 MWh, а спо ра зум о стра те шком парт нер ству за из град-

њу ХЕ Бук Би је ла и ХЕ Фо ча, из ме ђу РС и Ср би је пот-пи сан је ју на про шле го ди не. Има ју ћи у ви ду сни ма ња Дри не и тих ло ка ци ја, као и из ра ду Сту ди је из во дљи во-сти ко ја је за по че та про шле го ди не, ди рек тор Упра ве за од но се са јав но шћу Елек тро при вре де Ср би је, Мом чи ло Це ба ло вић, из ја вио је та да да је „ЕПС пре шао Дри ну“ и по твр дио нам је „да у то ку је из ра да сту ди је, ко ја ће нам по ка за ти ко ли ко је то ис пла тив про је кат“.

- Из ра да Сту ди је из во дљи во сти тре ба ло би да бу де за вр-ше на до кра ја но вем бра, на кон че га ће до кра ја го ди не би ти фор ми ра на за јед нич ка ком па ни ја, чи ји ће су вла сни ци би ти две елек тро при вре де, Ср би је и РС. А, ра до ви би тре ба ли да поч ну до про ле ћа - ка зао је Це ба ло вић за “Гра ђе ви нар”.


Вред ност ХЕ на тро ме ђи Ср би је, РС и Цр не Го ре про це њу је се на 300 ми ли о на евра, ра до ви ће тра ја ти 5-6 го ди на. Али, уме сто пр во бит но пла-

ни ра них 450-до 500 MWh, из ла ском Цр не Го ре из овог про јек та ка па ци-те ти бу ду ће ХЕ, би ће ду пло ма њи. Ипак, би ће од ве ли ке ко ри сте Ре пу-

бли ци Срп ској и Ср би ји, јер ће про-из вод ња ХЕ Бук Би је ла и Фо ча укуп-но из но си ти око 800 ми ли о на КWх го ди шње.

У ЕПС -у ни су же ле ли да ко мен та-

ри шу ко ли ко ће из но си ти по је ди нач-на ула га ња Ср би је и РС и да ли ће с об зи ром на ра ни је ин те ре со ва ња кон це си о на ра део про јек та би ти ис-ту пљен стра ном парт не ру. Али, су-де ћи по ра ни јим из ја ва ма пре ми је ра Ми ло ра да До ди ка, фи нан си је за сад ни су про блем. Јер ка ко је пре ми јер До дик пре из ве сног вре ме на по твр-дио, „на чел ни до го во ри ко ји се ти-чу по је ди нач них ула га ња две Вла де већ су по стиг ну ти“. Кон ци пи ра ни су та ко “да Ср би ја у овом као и свим бу-

Хидроелектрана на Дрини

“Бу ду ћа аку му ла ци ја на ла зи ће

се на те ри то ри ји Ре пу бли ке Срп ске,

па ни је дан цен ти ме тар те ри то ри је

Цр не Го ре не ће би ти за хва ћен”, по-

ру чио По по вић у току свог мандата

Цр но гор ци ма.


ду ћим про јек ти ма са РС, уче ству је у па ри те ту 2 : 1”. Ина че, пре ма пр во бит ном спо ра зу му из 2004.го ди не

ко ји је пот пи сао и пре ми јер Цр не Го ре Ми ло Дју ка но вић, хи дро е лек тар на Бук Би је ла је би ла осми шље на као за јед-нич ки про је кат Ср би је, Цр не Го ре и Ре пу бли ке Срп ске. Уче шћем Цр не Го ре сна га хи дро е лек тра не има ла би 450-500 ме га ва та, а оче ки ва ни го ди шњи при ход про це њи вао се на око 55 ми ли о на евра. Упр кос то ме што је Цр на Го ра хро нич но у де фи ци ту ки ло ват са ти, ко ји пре ла зи 40 од-сто ње них по тре ба елек трич не енер ги је, Цр но гор ци су пре две го ди не об у ста ви ли про је кат, због ри зи ка да би се по ди за њем ви со ке бра не на Дри ни по то пио део до њег то ка Та ре и не ко ли ко ки ло ме та ра Пи ве.

Да са да шња из грд ња тзв. ма ле ХЕ сна ге 150 MWh, не-ће има ти ни ка квих еко ло шких по сле ди ца по Цр ну Го ру, из ја вио је про шле го ди не у име Вла де Ср би је, ми ни стар ру дар ства и енер ге ти ке.

- У сва ком слу ча ју, бу ду ћа аку му ла ци ја на ла зи ће се на те ри то ри ји Ре пу бли ке Срп ске, па ни је дан цен ти ме тар те-ри то ри је Цр не Го ре не ће би ти за хва ћен, по ру чио По по-вић та да Цр но гор ци ма.

Хидроелектрана на Дрини

ПрипремилаСветлана Николић-Петровић


Српско Косово

СЕВЕР КОСОВАна туристичкој мапиПре тва ра њем сво јих, на пр ви по глед, не до ста та ка (не до вољ но раз ви је на ту-ри стич ка при вре да) у аду те ко ји су за пра во у трен ду, овај крај би се мо гао, вр ло бр зо, упи са ти у ту ри стич ку ма пу Ср би је. За оне ко ји су скеп тич ни и пу-ни пред ра су да, ва жно је ис та ћи да је се вер КиМ да нас без бе дан као и сва ки

дру ги крај у Ср би ји.

Иако ни ка да ни је био про мо ви сан као ту ри стич ка де сти на ци ја, се вер Ко со ва и Ме то хи је има шта да

по ну ди по се ти о ци ма. Са сво је че ти ри оп шти не – Ко сов-ска Ми тро ви ца, Зве чан, Ле по са вић и Зу бин По ток за хва-та про стор са обе стра не сред њег то ка ре ке Ибар, оиви чен пла нин ским ма си ви ма: са ис то ка Ко па о ни ком, са за па да Ро го зном, а с ју га Мо кром го ром.

До ли на Ибра би ла је од дав ни на при ма мљи ва пут ни-ци ма на мер ни ци ма, тр гов ци ма и мно го број ним осва ја чи-ма. Кроз њу је про ла зи ло ви ше ва жних пу те ва као што су Рим ски, Тр го вач ки и Кра љев ски пут чи јом је тра сом ра ђе на да на шња Ибар ска ма ги стра ла. О по сто ја њу ових пу те ва све до че ус пут на утвр ђе ња ко ја су их чу ва ла, од ко-јих су нај по зна ти ји Га лић на бр ду Со ко ља чи, код на се ља Со ча ни ца и Зве чан у бли зи ни исто и ме ног на се ља.

Бур на про шлост овог кра ја ука зу је на то ко ли ко је овај про стор по же љан, бо гат и леп. Исто вре ме но, све што је

од кул тур но-исто риј ских спо ме ни ка одо ле ло вре ме ну и ра зор ној мо ћи осва ја ча има да нас не про це њи ву вред ност. На овом под руч ју мо же се ви де ти ар хе о ло шки ло ка ли тет „Mu ni ci pi jum DD“ из II ве ка, за тим ма на сти ри Бањ ска и Со ко ли ца из XIV ве ка, као и ве ли ки број цр ка ва. Ту ри-стич ка атрак ци ја су и ру ше ви не сред њо ве ков них и но ви-јих цр ка ва (цр кви не) ко је пред ста вља ју тра го ве не ка да-шњих на се ља. Ту се и да нас одр жа ва ју са бо ри, а на род се са за до вољ ством оку пља и ве се ли. Оста ци ста рих по ру ше-них утвр ђе ња (ку ле), та ко ђе су вред ни па жње. Ме шта ни их, по пре да њу, при пи су ју де спо ти ци Је ри ни, ко ја је жи ве-ла у пр вој по ло ви ни XV ве ка.

Осим исто риј ских и спо ме ни ка кул ту ре, овај крај има још то га што га чи ни ин те ре сант ним за по се ти о це.

Пла ни не ко је га окру жу ју, иако не ма ју по треб ну ин фра-струк ту ру, по год не су за ал пи ни зам, али и за ла га не шет-ње. Мно го број ни из во ри чи сте, ле де не во де пру жа ју ус-пут при јат но осве же ње. Пла нин ске при то ке Ибра бо га те су по точ ном па стрм ком, па је ово пра ви рај за ри бо лов це. На Ба бић кој ре ци (у Мо крој го ри) је Дом ри бо ло ва ца, а сва ке је се ни, на је зе ру Га зи во де ор га ни зу је се так ми че ње у ри бо ло ву.

Ве ли ки број тер мо ми не рал них из во ра пру жа мо гућ-ност за раз вој здрав стве ног ту ри зма.

Бањ ска – ба ња по зна та по во ди бо га тој сум по ром, тем-

пе ра ту ре од 260Ц до 360Ц, по год на је за ле че ње ко жних и ре у мат ских обо ље ња. У овој ба њи ле чи ло се не ка да го ди-шње и до 5.000 љу ди, али је са да тај број знат но ма њи. Уз ма ла ула га ња др жа ве, ова ба ња би мо гла да по вра ти свој сјај на ра дост по се ти ла ца, али и ло кал ног ста нов ни штва.

Пре тва ра њем сво јих, на пр ви по глед, не до ста та ка (не-до вољ но раз ви је на ту ри стич ка при вре да) у аду те ко ји су за пра во у трен ду: бо га та а не так ну та при ро да, здра ва

хра на, аутен тич на ат мос фе ра, го сто љу би вост ло кал ног ста нов ни штва – овај крај би се мо гао, вр ло бр зо, упи са-ти у ту ри стич ку ма пу Ср би је. За оне ко ји су скеп тич ни и пу ни пред ра су да ва жно је ис та ћи да је се вер КиМ да нас без бе дан као и сва ки дру ги крај у Ср би ји. Ста нов ни ци су углав ном срп ске на ци о нал но сти (98%), а од нос са ал бан-ским ста нов ни штвом је вр ло ко рек тан.

А што се уго сти тељ ских обје ка та ти че, они су у пот пу-но сти спрем ни за пр ве ту ри сте. До ла зак Ме ђу на род них сна га без бед но сти и пре ме штај це ло куп ног При штин ског уни ве зи те та на се вер КиМ-а до при нео је по ве ћа њу бро ја хо те ла и ре сто ра на, као и по бољ ша њу ква ли те та услу ге. Објек ти су углав ном у при ват ном вла сни штву и мо дер но опре мље ни, а оно што их ши ни ствар но до брим је љу ба-зност и пред у сре тљи вост осо бља ко је ће вас увек до че ка-ти са осме хом.

Кул тур ни ка лен дар Ве ли ки број кул тур них де ша ва ња и њи хов ква ли тет,

при ла го ђен свим ста ро сним струк ту ра ма, до каз су да се на овом под руч ју жи ви пу ним плу ћи ма и без стра ха. То-ком чи та ве го ди не не што се на се ве ру Ко со ва и Ме то хи је де ша ва: од так ми че ња у ама тер ском пе ва њу Акор ди Ле-шка у оп шти ни Ле по са вић, Го спо јин ског са бо ра у Ле по са-ви ћу, Фе сти ва ла до ма ћег фил ма, та ко ђе у Ле по са ви ћу, до Џез фе сти ва ла у Зве ча ну.


ПрипремилаНевена Танасковић

Све ти ња на ли сти UNE SCO-a

Ма на стир Бањ ска, за ду жби на и гроб на цр ква Кра ља

Ми лу ти на из 14. ве ка на ла зи се у исто и ме ном ме сту на

5 км од Ко сов ске Ми тро ви це. У 19. ве ку цр ква је пре тво-

ре на у џа ми ју, све до пр вог свет ског ра та. Пр ви пут је

у оро ну лом ста њу кон зер ви ра на 1939., дру ги пут 1990.

го ди не, да би ав гу ста 2004. го ди не, по сле 520 го ди на

осве ће на и по но во при ми ла мо на хе. Ову срп ску све ти-

њу UNE SKO убра ја ме ђу спо ме ни ке уни вер зал не вред-

но сти.

На туристичкој мапи


Занимљивости

ОБЛАКОДЕРИу ветровитом граду

ПрипремилаМаријана Адамов

Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве, ве ли ка зе мља и моћ на на ци ја. Земља ко ју чи не мно го са ве зних др жа ва од

ко јих сва ка има сво ја по себ на обе леж ја и спе ци фич но сти. Јед на од тих др жа ва је и Или но ис, са сво јим глав ним гра-дом, Чи ка гом.

Ве тро вит град, ка ко га још зо ву, пре по зна тљив је по мно-го ства ри. Оно за шта га ве ћи на љу ди у Ср би ји ве зу је, је сте то да се у ње му на ла зи нај ве ћа срп ска ди ја спо ра. По сле Њу-јор ка и Лос Ан ђе ле са, Чи ка го је тре ћи нај ве ћи град у САД.

Чи ка го ка рак те ри ше не ко ли ко ви со ких згра да ко је су до ско ро би ле јед не од нај ви ших на пла не ти. У ту гру пу се убра ја ју ку ла Сирс (Se ars To wer) и АОН Цен тар. Док 2004. го ди не згра да Та и пеи 101 ни је про гла ше на за нај ви шу на све ту, ту ти ту лу је по но сно но си ла Сирс ку ла.

1969. го ди не, ком па ни ја „Sirs, Ro bak & Co“ (Se ars, Ro e-buck & Co) су би ли нај ве ћи про дав ци на ма ло у све ту, са око 350 000 за по сле них. Ди рек то ри Сир са су од лу чи ли да оку пе хи ља де за по сле них у јед ну по слов ну згра ду на за пад-ној стра ни цен тра Чи ка га. Згра да је од мах има ла око 279 000 м2 по слов ног про сто ра. Ка ко се по сао ши рио и број за-по сле них ра стао, по ста ло је ја сно да ће по тре ба за по слов-ним про сто ром би ти све ве ћа, а са мим тим и да ће Сирс ку ла би ти јед на од нај ве ћих по слов них згра да ика да.

Обла ко дер Сирс је би ла нај ви ша гра ђе ви на у Се вер ној

Илиноис САД


Аме ри ци од 1973. го ди не. Ди зај ни-рао је ар хи тек та Брус Гре јем. Ње на ви си на је 442 ме тра и има 108 спра-то ва. Укуп на по вр ши на спра то ва из-но си око 420 000 м2, од ко јих је око 355 000 за из да ва ње. У згра ди по сто-ји 104 лиф та, њих 16 су дабл-де ке ри.

Кон струк ци ја згра де је ком плет-но за вр ше на у ав гу сту 1970. го ди не, свој мак си мум ви сине је до сти гла 3. ма ја 1973. го ди не. Ка да је за вр ше на, ку ла Сирс је пре сти гла Свет ски Тр го-вин ски Цен тар у Њу јор ку, као нај ви-ше зда ње на све ту.

На фа са ди згра де на ла зи се 29 хек-та ра цр них алу ми ни јум ских па не ла и око 16 100 брон зом обо је них про-зо ра. Ход ник на ула зу у згра ду је де-ко ри сан ме тал ним пло чи ца ма.

У фе бру а ру 1982. го ди не две те ле-ви зиј ске ан те не су до да те на врх згра-де, по ве ћа ва ју ћи ње ну то тал ну ви си-ну на 520 ме та ра. Да би се по бољ шао при јем ло кал них тв ста ни ца, 2000. го ди не, за пад на ан те на је про ду же на на 527 ме та ра.

За ни мљи ви по да ци

22. ју на 1974. го ди не у Сирс ку ли је отво рен оп сер ва то ри јум. Сме штен је на 103. спра ту, на 412. ме тру из над по вр ши не зе мље и пред ста вља јед ну од нај ве ћих атрак ци ја у Чи ка гу. По-се ти о ци за вре ме ве тро ви тих да на мо гу да осе те ка ко се ку ла на ги ње око 10 цм од сво је вер ти ка ле на јед ну стра ну. За вре ме ве дрих, сун ча них

Занимљивости Илиноис САД


да на по се ти о ци има ју пре ди ван па но рам ски по глед на је зе-ро Ми чи ген и област око ње га. По треб но је око 45 се кун ди да се поп не те на врх у јед ном од два спе ци јал на лиф та.

Оп сер ва то ри јум на 103. спра ту го ди шње у про се ку по се-ти око 1 500 000 по се ти ла ца.

Пар це ла на ко јој је згра да из гра ђе на, пр во бит но се са сто-ја ла из две пар це ле ко ју је се кла За пад на Квин си ули ца, па се ком па ни ја Сирс на го ди ла са гра дом да за по за ма шну сво-ту од 2.7 ми ли о на до ла ра по ве же две пар це ле и уга си ули цу ко ја је де ли ла.

Уз фа са ду зга де пе ло се до са да дво је љу ди 1981. го ди не Ден Гу двин и 1999. го ди не Алан Ро берт. Ан те не у про се ку го ди шње уда ри гром из ме ђу 650-675 пу та.

Кон струк ци ја згра де је 1973. го ди не при бли жно ко шта-ла око 150 ми ли о на аме рич ких до ла ра, што би у про се ку би ло јед на ко око 950 ми ли о на у 2005. го ди ни.

Згра да ку ле Сирс је ко ри шће на и у мно гим ви део игри-ца ма, а по ја вљу је се и у по след њем на став ку фил ма о Бет-ме ну, „Цр ни Ви тез“.

’’Windy city’’, ве тро ви ти град Чи ка го пру жа број не за ни-мљи во сти ко је при вла че ту ри сте. Јед на од њих је сва ка ко и ку ла Сирс. Сво јом спе ци фич ном кон струк ци јом, оп сер-

ва то ри ју мом, за па њу ју ћом ви си ном и пре див ном па но рам-ским по гле дом на око ли ну чи ни да по се та Чи ка гу ни ка ко не мо же би ти оби чан до ла зак у град. Сва ке го ди не је све ви ше оних ко ји се у то лич но уве ре.

АОН ЦЕН ТАР

АОН Цен тар је мо де ран чи ка шки не бо дер ко га су ди зај-ни ра ле две ар хи тек тон ске фир ме. Са укуп но 83 спра та ко ја до сти жу ви си ну до 346 ме та ра, тре ћа је по ви си ни згра да у Чи ка гу.

Кон стру и са на је за по тре бе упра ве фир ме Стан дард Оил из Ин ди ја не још дав не 1973. го ди не, крат ко у то вре ме је би-ла и нај ви ша згра да у Чи ка гу и че твр та по ви си ни у све ту, по ће му је и до би ла на ди мак Ве ли ки стен (Big Stan).

По ред ти ту ле јед не од нај ве ћих згра да у Чи ка гу, би ла је и нај ви ша ку ла на пра вље на од мер ме ра, пре кри ве на у пот-пу но сти са 43000 пло ча ску по це ног ита ли јан ског мер ме ра. Убр зо се до шло до за кључ ка да је ма те ри јал ко јим је ку ла об ло же на, вр ло не прак ти чан за хлад не и ве тро ви те зи ме у Чи ка гу. 1974. го ди не, са мо го ди ну да на по за вр шет ку град-ње, ма њи ин ци дент у ко ме се јед на од мер мер них пло ча от ка чи ла са фа са де и уда ри ла у згра ду у не по сред ној бли зи-ни, до вео је до до дат ног обез бе ђи ва ња мер мер них пло ча са тра ка ма од нер ђа ју ћег че ли ка, да би се у пе ри о ду од 1990.-1992. го ди не це ло куп на фа са да згра де пре сву кла бе лим гра ни том, мар ке Мари Еири, чи ја је вред ност про це ње на на око 80 ми ли о на до ла ра. Мер мер ко ји је ски нут са фа са де

Занимљивости Илиноис САД


АОН Цен тра, ка сни је је смр вљен и ис ко ри штен као де ко ра тив ни ка мен, око згра де Амо ко ра фи не ри је.

Згра да фир ме Стан дард Оил је 1985. го ди не пре и ме но ва на у згра ду Амо ко. Не бо дер је ка сни је пре и ме но ван у АОН Цен тар, 30. де цем бра 1999. го ди не, иако је АОН кор по ра ци ја по ста ла глав ни ста нар тек 2001. го ди не.

Сим бо лич но осве тље на згра да

80-тих го ди на про шлог ве ка, у по је ди ним кан це ла ри ја ма су на мен ски би ла па ље на све тла, пра ве ћи на тај на чин, ве ли ки крст у вре ме Бо жи ћа. По след-њих го ди на, нај ви ши спра то ви згра де су осве тље ни од ре ђе ним бо ја ма у то ку но ћи, ко је пред ста вља ју не ко го ди шње до ба или се зо ну. За вре ме да на за хвал-но сти ко ри сти се на ран џа ста а зе ле на је за вре ме Бо жи ћа.

При ли ком све ча ног уда ра ња те ме ља згра ди, 6. апри ла 1970. го ди не, хе ли-коп тер се по пео на ви си ну од 346 ме та ра да би на тај на чин по ка зао ко ли ко ће згра да би ти ви со ка.

АОН Цен тар је је ди на гра ђе ви на ко ја има пра вил ни об лик у тзв. „фор ми ку ти је“ а ви ша је од 300 ме та ра, што је чи ни нај ви шом згра дом на све ту без ве ли ке ан те не или ко пља на вр ху. Сва ка стра на згра де има 15 вер ти кал них тра ка цр них про зо ра, ко ји су на ме ште ни из ме ђу тро у га о них бе лих сту бо ва.

Ви си на згра де, спе ци фич но осве тље на фа са да, бе ли гра нит, пред ста вља ју за ми сао ар хи тек те, по сао гра ђе ви на ра и ве ли ка фи нан сиј ска сред ства ко ја су омо гу ћи ла да се све сто чи у ово пре див но ар хи тек тон ско де ло.

На пра вље на је по слов на згра да у ко јој су мно ге фир ме на шле свој про-стор, а гра ђа ни Чи ка га до би ли гра ђе ви ну ко ју де це ни ја ма по но сно по ка зу ју сво јим го сти ма.

Занимљивости

Da li se kroz ovo vreme jake tržišne konkurencije može ići samo preporukom?

Da li je vašoj firmi potreban kompletan Sektor marketinga?

Da li ste planirali da u okviru vaše firme formirate Sektor marketinga i da u stalni radni odnos primite marketing menadžera, PR menadžera, asistenta marketinga, grafičkog dizajnera, promotera i realizatora? Pitanje je, da li vam se isplate troškovi i utrošeno vreme. Nakon odluke da formirate pomenuti sektor, predstoje vam nedelje razgovora sa kandidatima - potraga za “pravim ljudima”. Potom slede jednokratni troškovi za opremanje gore pomenutih radnih mesta, odnosno za računare i kancelarijski nameštaj, koji bi po našoj proceni iznosili oko 300 000 dinara. Naravno, plate dolaze svakog meseca i za nih je potrebno izdvojiti oko 275 000 dinara. Napokon, kad je tim okupljen, potrebno je vreme da se uklopi u jedan projekat, da se upozna sa samom firmom kao i da izvrši izbor firmi za potrebe realizacije marketing plana - medijske kuće, štamparije, produkcijske kuće itd. Uštedite svoje dragoceno vreme. Izbegnite velike troškove.

Kompletan posao prepustite profesionalnoj marketinškoj firmi. Posao Planteka je da klijentima pruži čitav niz usluga iz oblasti marketinga i grafičkog dizajna. Naš tim profesionalaca, omogućiće vašoj firmi fer tržišnu borbu u konkurenciji velikih firmi koje su sve prisutnije na srpskom tržištu.

Koliko košta?

Kompletnu uslugu marketinga i grafičkog dizajna, naši klijenti mogu dobiti za vrednost jedne mesečne bruto plate. Pored navedenih usluga, stiču se i popusti do 50% za oglašavanje u našim časopisima GRAĐEVINAR i OFFICE.

Preporuka je dobra, čuvena firma je još bolja!

USPEH NE MOŽE DA ČEKA

PRAVI MARKETING U SLUŽBI VAŠE FIRMEšest radnih mesta za jednu platu

info telefon: +381 11 3056 [email protected]

www.plantec.co.yu

Vesti: U pripremi je najbolji i najveći veb sajt o srpskom građevinarstvu, kao i velika baza građevinskih firmi. Vreme završetka 15.oktobar 2008.

www.gradjevinar.info i www.buildobserver.com

gradjevinar br 14

Documents