graditeljsko naslede 5.predavanje.pdf

8/14/2019 GRADITELJSKO NASLEDE 5.predavanje.pdf

1/34

GRADITELJSKO NASLEE/OBNOVA i ZATITA IIMETODE ZATITE ZIDOVA I STUBOVA

ZIDOVI I STUBOVI MOGU BITI UGROENI UVEOJ ILI MANJOJ MERI, U ZAVISNOSTI ODFAKTORA KOJI NEGATIVNO DELUJU, A

KOJI SU VENAVEDENI FUNKCIJA I MESTO U ZGRADI ZIDOVA I

STUBOVA ODREUJE, TAKOE, OBIM

INTERVENCIJE (PREGRADNI ILI NOSIVIZIDOVI, UKRASNI ILI NOSIVI STUBOVI)

PRETHODNO SE MORAJU REGISTROVATISVE STARIJE INTERVENCIJE NA ZIDOVIMA ISTUBOVIMA I PROCENITI NJIHOV UINAK.


2/34

METODE ZATITE ZIDOVA I STUBOVA

OSNOVNI POSTUPCI POPRAVKE STARIHZIDOVA I STUBOVA SU:

1. PREZIIVANJE

2. POPRAVKA SPOJNICA3. POPRAVKA PRSLINA (IVANJEM,

INJEKTIRANJEM)4. UTEZANJEM

5. ISPRAVLJANJEM

6. OJAANJEM

7. PODUPIRANJEM

8. KOMBINOVANIM POSTUPCIMA


3/34


PRI IZBORU TEHNIKOG POSTUPKA TREBA

POTOVATI U NAJVEOJ MERI VREDNOSTKULTURNOG DOBRA I SVOJSTVAORIGINALNIH MATERIJALA.

JEDNA OD NAJVANIJIH KARAKTERISTIKASTARE GRAEVINE JE MALTER KOJI JEKORIEN I IJA RECEPTURA TREBA DA

SE PONOVO PRIMENI.


4/34


ORIGINALNI SLOG ZIDA SREDNJOVEKOVNE CRKVE


5/34


OTEENJA MOGU BITI U RASPONU ODUGROAVANJA DEKORATIVNOG IZGLEDA DOSTABILNOSTI CELE GRAEVINE:

- OTEENJA OBLOGE- OTEENJA ZIDNE MASE

- GUBITAK TOPLOTNE ZATITE

- KOROZIJA MATERIJALA

- UGROENA KONSTRUKCIJSKA NOSIVOST

-

OTEENA RAVNOTEA NOSEIH KONSTRUKCIJA(KONZOLNI ISPUSTI, ERKERI)

- OTEENJA KOJA HORIZONTALNO POMERAJU

ZIDNU MASU


6/34


TRI FAZE RUENJA ZIDA VERTIKALNIM PRITISKOM

a. mrvljenje maltera b.lom opeka c. uruavanje zida


7/34


PROCENAT DOTRAJALOSTI JE SREDNJAVREDNOST SVIH, ZA NESMETANUUPOTREBU, BITNIH ELEMENATA.

POVEZUJE SE SA UPOTREBLJIVOU

ZGRADE. STEPEN DOTRAJALOSTI S IZRAAVA SE U

PROCENTIMA DOTRAJALOSTI ZGRADE I NJENIHKOMPONENATA OPREDELJUJE SLEDEA

STANJA:-

izvanredno-ispravnost ouvana; S do 15%,- odlino sa neznatnim povrinskim

oteenjima; S do 15%. (u osnovi ispravnostouvana)

- dobro stanje, sa znacima naruenosti, ali jeupotrebljivost obezbeena; S do 30%.


8/34


- zadovoljavajue sa prslinama i deformacijamau doputenim granicama i sa vie oteenja;S do 45% (u osnovi upotrebljivost

obezbeena)- nezadovoljavajue; S do 60%; (upotrebljivost

delimino naruena) Nuna sanacija ili

zamena elemenata.- havarijsko stanje komponenti i/ili

konstrukcije;S preko 60% Nuan je prekidkorienja i analiza opravdanosti sanacije

Za srednje ozbiljna oteenja sanacijom je

mogue postii normalnu upotrebljivost


9/34


U FRANCUSKOJ SE OTEENJA DELEPREMA EFEKTIMA NA:

- oteenja koja utiu na estetiku zgrade (bezozbiljnih konsekvenci po objekat),

-

oteenja koja utiu na trajnost zgrade ilinjenih elemenata,

- oteenja koja utiu na stabilnost zgrade.


10/34


PRIPREMA MALTERA ZA POPRAVKU:- LABORATORIJSKO ISPITIVANJE POSTOJEEG

MALTERA I UTVRIVANJE NJEGOVOGSASTAVA

- NA OSNOVU SASTAVA POSTOJEEGMALTERA I UGROENOSTI MESTA KOJE SEPOPRAVLJA FORMIRA SE RECEPT ZA NOVUMALTERSKU SMESU (MOGU SE DODAVATIPLASTIFIKATORI, STABILIZATORI, AERATORI IORIGINALNI DODACI /SLAMA, TRSKA,SVINJSKE EKINJE, MAJE DLAKE, LJUDSKAKOSA I DR./)

- SAVREMENA PRAKSA VIE NE PREPORUUJECEMENTNE MALTERE ZA SPOMENIKEKULTURE


11/34


NEPRIMERENA UPOTREBA CEMENTNOG MALTERAOKO RENESANSNE STRELNICE OD TRAVERTINA


12/34


NOVI MALTER MORA BITI, BOJOM,STRUKTUROM, KONSTRUKCIJSKIM

DETALJEM I NAINOM NANOENJA,USKLAEN SA POSTOJEIM MALTEROM

NOVI MALTER MORA BITI MEKI I

POROZNIJI AKO SE PRIMENJUJE NAOPEKU I KAMEN

NOVI MALTER MORA BITI JEDNAKO MEKANILI MEKI, JEDNAKO POROZAN ILIPOROZNIJI OD POSTOJEEG MALTERA


13/34


RAZVOJNE FAZE JEDNE SPOJNICE KROZ VREMEa. XV vek spojnica od krenog maltera (1:2), zatvoreni profilb. XVII vek rastroena spojnica, zaobljene ivice zidne masec. XIX vek popravljana spojnica cementnim malterom koji nije

povezan sa starimd. XX vek obnovljena spojnica, odstranjena oteena masa, kreni

malter povezan sa starim, na povrini se vidi razlika u patini

a. b. c. d.


14/34


RAZLIKA U BOJI ORIGINALNIH IPOPRAVLJENIH SPOJNICA


15/34


PRSLINE SE DELE NA PASIVNE I AKTIVNE

I JEDNE I DRUGE SE POPRAVLJAJU NA ISTI

NAIN, U ZAVISNOSTI OD VELIINE IMESTA GDE SE NALAZE.

TRI OSNOVNA NAINA POPRAVKE:

- ZAIVANJEM PRSLINA

- BANDAIRANJEM PRSLINA

- INJEKTIRANJEM PRSLINA


16/34


ZA ZAIVANJE PRSLINA SE KORISTE KLAMFE KOJE SEPOSTAVLJAJU UPRAVNO NA PRSLINU TAKO DA OBUHVATEMIN. 5 CM SA SVAKE STRANE. PRSLINE SE OISTE, ISPERU

VODOM, POSTAVE SE KLAMFE I PRSLINA SE ZAPUNI MALTEROM.UKOLIKO SU PRSLINE IRE, U NJIH SE UBACUJU KOMADICIKAMENA ILI OPEKE KAO ISPUNA, I ZAPUNE SE MALTEROM



17/34


BANDAIRANJE JE RANIJE BIO VEOMASLOEN PROCES KOJI SE PRIMENJIVAOKOD VEIH PRSLINA I PUKOTINA.

DANAS SE KORISTI NEKOLIKO VRSTAFRP VLAKANA (fibre reinforced polymer)

TRI OSNOVNA TIPA FRP VLAKANA:1. UGLJENINA (KARBONSKA) CFRP

2. STAKLENA GFRP3. ARAMIDNA AFRP


18/34


ILUSTRACIJA BANDAIRANJA RAZNIHDELOVA GRAEVINE FRP VLAKNIMA

FPR VLAKNA



19/34


TESTIRANJE FRP VLAKANA NA ZIDU OD OPEKE



20/34


INJEKTIRANJE I ZAPUNJAVANJE RAZLIITIM EMULZIJAMA,SMOLAMA I MALTERIMA KAMENA I OPEKE



21/34


PRECIZNO INJEKTIRANJE MALIH PRSLINA



22/34


UTEZANJE ZIDOVA GVOZDENIM ZATEGAMA JESTARI METOD KOJI SE I DANAS PRIMENJUJE



23/34


UTEZANJE ZIDOVA UBACIVANJEM OJAANJAU PRAZNINE NASTALE TRULJENJEM DRVENIH

GREDICA (SANTRAA) /najee betonska masa/



24/34


ISPRAVLJANJE I OSIGURANJE NAGNUTIH ZIDOVASE PREDUZIMA U RAZNIM SLUAJEVIMA, ALISAMO DO TRENUTKA KADA LINIJA NAGIBA PRETIDA IZAE VAN TEITA GRAEVINE.

METODE SU RAZLIITE, U ZAVISNOSTI ODTEHNOLOKIH MOGUNOSTI SLUBE ZATITE.

U POJEDINIM SLUAJEVIMA SE ZIDOVI NEISPRAVLJAJU U POTPUNOSTI, JER PRETIOPASNOST OD KOLAPSA ORIGINALNOG GRADIVA,

KOJE JE DUGO VREMENA NAPREZANO IPROMENJENA MU JE STRUKTURA.



25/34


JERININA KULA U MALOM GRADU SMEDEREVSKE TVRAVEU VREME SANACIJE NAGNUTOST JE BILA cca 2.5 m

UZROK NAGINJANJA SUFOZIJA PESKOVITO-GLINOVITI SLOJ TLAOKO KULE, NEPOSREDNO ISPOD NIVOA TERENA, ODNOSNO

ZAKOENJA DONJEG DELA KULE IZVEDEN JE ARMIRANO-BETONSKIPRSTEN, SA PREPUSTIMA KA DUNAVU, KOJI JE UKLINJEN U TEMELJ

KULE



26/34


KAMPANILE U PIZI NAGIB 5629'



27/34


TLO ISPOD TEMELJA ZVONIKA PRIVREMENA STABILIZACIJA

POSTAVLJANJEM OLOVNIHBLOKOVA UZ TEMELJE



28/34

PRIVREMENO UVRENJEDOK SE IZVODE RADOVI

METODA "UKLANJANJAZEMLJE" U MALIMKOLIINAMA KOJA TRAJENEKOLIKO GODINA I VRAAGRAEVINU ZA ONOLIKO

STEPENI KOLIKO JE POTREBNODA BUDE STABILNA



29/34

PODUPIRANJE ZIDOVA MOE SE RADITIRAZLIITIM MATERIJALIMA

STABILIZACIJA SE OSIGURAVA SUPROTNOOD SMERA U KOJEM SE ZID NAGINJE

PODUPIRANJE MOE BITI- VIDLJIVO (PODUPIRAI UZ POVRINU ZIDA)

- SKRIVENO (PODUPIRAI U LICEVIMA,

KOJI SE POKRIVAJU)



30/34


PODUPIRANJE FASADNOG ZIDA UBACIVANJEM PAROVAELINIH IPKI U KANALE U ZIDU, KOJE SU UKOTVLJENE U

GLAVNU KONSTRUKCIJU; KANALI SU ZAPUNJENI MALTEROM I

NISU VIDLJIVI (PATENTIRANI SISTEMI RAZNIH FIRMI)



31/34

OJAANJE ZIDOVA I STUBOVASPREZANJEM SA NOVIM ZIDOM (betonskim

ili od raznih plastinih masa)

MNOGI SPOMENICI KULTURE SU TRAJNOOJAANI TORKRETOVANJEM BETONSKE

MASE U ELINU MREU KOJOM SUPOKRIVENI ZIDOVI GRAEVINE



32/34


PREZIIVANJE ZIDOVA I STUBOVA MOEBITI PARCIJALNO ILI CELOVITO

KOD PARCIJALNOG PREZIIVANJA UVEKSE PREZIUJE NETO VEA MASA KAKOBI SE VRE POVEZALA SA ORIGINALNIMZIDNIM TKIVOM.

KOD PREZIIVANJA SE PODRAAVATEHNIKA ORIGINALNOG SLOGA, AMATERIJAL MOE BITI SEKUNDARNOPRIMENJEN ILI NOVI



33/34

TRIJAA ORIGINALNIH OPEKA KOJESE KORISTITI U PREZIIVANJU

UKLANJANJE ZIDA KOJI E SEPOTPUNO PREZIDATI



34/34

OBELEAVANJE I

UVANJE KAMENIH BLOKOVAI KAMENIH RELJEFNIH I SKULPTORALNIHUKRASA RADI PREZIIVANJA

graditeljsko naslede 5.predavanje.pdf

Documents