grad jan ska neposlusnost u savremenoj politickoj teoriji

ISSN 1820 6700 Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

GODINJAK 2009GODINA III BROJ 3 DECEMBAR 2009.

Beograd

Mr Vladimir Pavievi109

UDC 323.25. 321.01

GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJISaetak U radu se definiu i analiziraju kljune karakteristike koncepta graanske neposlunosti i preispituje njegova pozicija u savremenoj politikoj teoriji. Graanska neposlunost se analizira u svetlu dileme da li postoji taka na kojoj dunost potovanja zakona koje je usvojila veina prestaje da bude obavezujua s gledita prava odbrane sopstvenih sloboda i dunosti i suprotstavljanja nepravdi. Prvi deo rada posveen je tumaenju pojmova graanin i graanstvo. Ova celina sadri kratki uput na genezu ovih pojmova i njihovo znaenje u savremenoj politikoj teoriji. U drugom delu teksta daje se pregled optih karakteristika koncepta graanske neposlunosti te razliitih razmatranja sadrine ovog koncepta u teorijama Rolsa, Rastina, Habermasa, arpa, Frimena, Toroa i Volcera. Zakljuna razmatranja usmeravaju nas ka tvrdnji da dobro ureena drutva posmatraju princip graanstva kao svoju sredinju ustanovu, a da koncept graanske neposlunosti prihvataju kroz njegovu korektivnu funkciju preko koje se dodatno ostvaruje legitimizacija vlasti. Kljune rei: graanin, graanstvo, graanska neposlunost

Kreont: Pa greim li to svoje pravo potujem? Antigona: Ne potuje kad gazi pravo boije.110

Graanin je temelj i potpora svake zajednice koja svojim lanovima ostavlja prostor za autonomno odluivanje o pitanjima bitnim za njihove ivote i funkcionisanje zajednice. Onoga trenutka kada su se pojedinci, rasuti u prirodnom stanju, udruili i stvorili drutvo i dravu, kako bi olakali svoje delovanje, oni su ustanovili i odreeni sistem normi, kojima je regulisan njihov meusobni odnos. U tom polju, koje je sa jedne strane omeeno vlau u dravi, a sa druge principom graanstva, odvija se itav politiki ivot zajednice. Zbog toga su pravom, kao

109 110

Asistent, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: [email protected] Sofokle, Antigona, u : Eshil, Sofokle, Euripid; Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968., str. 104. (744-745)

80

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

najsnanijim integrativnim faktorom politikog poretka, utvrena pravila koja se u politikoj borbi i u politikom polju moraju potovati. Graanin je, dakle, srce takvog poretka i on treba da ponese odgovornost za funkcionisanje javnog polja u okviru zajednice, a njegova odgovornost se temelji na pravu kao sili koja je neutralna u odnosu na svaku vrstu arbitrarnosti. Sredinje pitanje ovog rada glasi: da li bi se u poretku politike, koji se smatra demokratskim, mogla zamisliti situacija u kojoj bi akt graanina bio nadreen postojeem pravnom sistemu. Ili, drugaije formulisano: da li poverenje u graanina moe i sme prevazii neizostavno potovanje neutralnosti i nepristrasnosti normativnih naela? Ovim radom nastojim da definiem polje koje u politikoj teoriji jeste predmet diskusija i polemike, i da dam doprinos pokuaju da se rasvetli dilema oko vrednovanja ina graanske neposlunosti. Zato je pojam graanina nuno postaviti na sami poetak naeg razmatranja. 1. GRAANIN, GRAANSTVO I NEPOSLUNOST 1.1. Pojam graanina Samo se u onim drutvima koja omoguavaju demokratinost politikog procesa i koja poivaju na liberalno-demokratskim pretpostavkama, moe govoriti o graaninu. Status graanina podrazumeva odreeni krug prava, sloboda i dunosti kojima individua raspolae u okviru politike zajednice kojoj pripada, a svaka dobro ureena zajednica pretpostavlja jasno i precizno formulisana prava i dunosti pripadnika te zajednice. Ljudska prava i slobode su onaj limit koji vlast ne sme da prekorai ukoliko slovi kao demokratska. Njima se graanima zajednice garantuje sloboda (sloboda pod zakonom) i omoguavaju izvesna prava koja im pruaju ansu da sami utiu na funkcionisanje zajednice i da na odgovarajui nain mogu da vre kontrolu onih koji se nalaze na vlasti. etiri su korpusa ili generacije sloboda i prava oveka: graanska, politika, socijalno-ekonomska i nova ljudska prava (ekoloka i ina). Ova prava i slobode nikako nisu apsolutni, ve se mogu ograniiti ukoliko njihovim korienjem bivaju povreena ili ugroena ista prava drugih ljudi. U okviru ovih prava, specifinu teinu svakako imaju politika prava jer se preko njih odvija proces politike subjektivizacije graanina, putem kojeg on postaje kljuna figura u politikoj zajednici. Pojedinci imaju i odreene dunosti prema zajednici: plaanje poreza, potovanje zakona i ustavnog poretka itd. Ove dunosti su rezultat onih razmatranja koja svoje teorijsko ishodite nalaze u klasinim delima, najpre poput veine pojmova politike teorije u teorijskoj batini antike Grke. Obligacija, u najstroem politikom znaenju predstavlja individualnu odgovornost prema zakonu, politikoj vlasti i ostalim pripadnicima politike zajednice. To je obaveza utemeljena zakonom. Na ovakav nain odreenom pojmu graanina prethodila je njegova duga geneza. Stari Grci vezivali su za pojam graanina pojam slobode i aktivno uee u politikom ivotu. Graanima se nisu mogli smatrati robovi, stranci i ene. Ako bismo mogli zapitati nekog starog Grka ta ga je razlikovalo od varvara,..., on bi rekao, a u stvari i jeste

Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI

81

rekao: varvari su robovi; mi Heleni smo slobodni ljudi.111 Sloboda, tj. eleutheria, re koju mi nepotpuno prevodimo sa sloboda112, jeste pojam koji je bio differentia specifica graanina polisa u odnosu na druge ljude. Razlika izmeu graanina i stranca bila je jaa nego prirodna veza izmeu oca i sina.113 Robovi nisu smatrani ljudima te nisu ni mogli imati graanska prava, dok varvari nisu poznavali slobodan ivot niti su mogli pronai najbolji nain ivljenja. Taj najbolji nain ivljenja je podrazumevao upranjavanje moralnog, duhovnog, estetskog, drutvenog i praktinog ivota, to je bilo nemogue svim narodima, sem Grcima. Status graanina je, naravno, mogao biti priznat pod odreenim uslovima i varvarima i robovima, ali je isto tako Atinjanin, npr. mogao i izgubiti svojstvo graanina. Kada je re o enama, one su pripadale oikosu, domainstvu, izvanpolitikoj sferi. Atinska ena je bila toliko beznaajna u sferi javnosti da ona nije imala ak ni svoga imena. Kito navodi da je u Atini bio obiaj da se udata ena ne pominje po sopstvenom imenu (recimo Kleobula) ve kao Nikanorova ena.114 Stari Rim je takoe odvajao graane od drugih ljudi, ali je ovaj pojam u relativno dugoj istoriji starog Rima doivio znaajnu genezu. Dok se prvobitno smatralo da je graanin Rima samo slobodan pripadnik grada Rima, poetkom 3. veka svojstvo graanina bilo je priznato svim slobodnim stanovnicima Rimskog Carstva.115 Srednji vek doneo je slobodu iteljima gradova koji su postali slobodni i u kojima su cvetali zanatstvo i trgovina. Gradovi u severnoj Italiji i u nekim krajevima Engleske i Francuske priznavali su zanatlijama i trgovcima status graana. Taj status je kasnije vezivan za ekonomski status ljudi i njihovo imovinsko stanje. Reprezentativna javnost feudalnog drutva nije poznavala graane u onom smislu u kojem su to inili slobodni srednjevekovni gradovi. Feudalna rascepkanost zemlje omoguila je vlasnicima da sami daruju status graanina. Tako je najvei broj ljudi feudalnog drutva ostao neslobodan i nazivan je podanicima. Tek su graanske revolucije omoguile snaan prodor graanske klase i obezbedile graanski status irem sloju ljudi. Tako je Deklaracija o pravima oveka i graanina iz 1789. godine proklamovala osnovna prirodna prava oveka slobodu, svojinu,111 H. D. F. Kito, Grci, Matica srpska, 1963., str. 7-8.

112 I upravo ta svest o dostojanstvu oveka dala je takvu vanost i snagu rei (eleutheria V. P.) koju mi samo nepotpuno prevodimo sa sloboda. - Kito, Grci, str. 8. Prikaz veze pojma slobode sa principom graanstva daje Milan Podunavac u svojoj knjizi: Princip graanstva i poredak politike. Razmatrajui pitanje politike dinamike ideje, Podunavac je zapisao: Sredinji pojam grke politike filozofije je pojam slobode (...) Kako to pokazuje u svojim uvenim predavanjima o politikim principima evropske civilizacije francuski istoriar i politiki pisac Gizo, u starih Grka, kasnije i kod Rimljana, pa i u ranim feudalnim dravama, pojam slobode se izjednaava sa principom graanstva. 113 114 Fistel De Kulan. Antika drava, Plato, Beograd , 1998., str.235. Kito, Grci, str. 273.

115 Milan Mati, Milan Podunavac, Politiki sistem, teorije i principi, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1996., str. 234.

82


bezbednost i otpor ugnjetavanju. U lanu 1. Deklaracije zapisano je sledee: Ljudi se raaju i ive slobodni i jednaki u pravima. Drutvene razlike mogu biti zasnovane samo na zajednikim koristima. Od antikog shvatanja pojma graanin do modernih razmatranja principa graanstva protekli su vekovi borbe za dostojanstvo ljudskog ivota. Osvajanje slobode dovelo je i do vrstog pozicioniranja principa graanstva u politikoj teoriji i njegovoj primeni u praksi. 1.2. Princip graanstva Princip graanstva karakteristian je po snanoj individualistikoj osobenosti koja ga ini suprotstavljenim svim holistikim i kolektivistikim principima. Princip graanstva pretpostavlja polje normativno ureenih odnosa izmeu graana sa jedne i drave sa druge strane, kao i odnosa izmeu samih graana.116 Njime se uspostavljaju pravila unutar kojih e se odvijati javni ivot u jednoj politikoj zajednici. Drugim reima, izmeu graana postoji neka vrsta zamiljenog drutvenog ugovora , kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi. Osnovni sadraj ovoga principa predstavljaju lina, politika i socijalno-ekonomska prava koja su pojedinci osvojili u borbi sa razliitim oblicima autoritarnog voenja javnih poslova od strane jednog oveka ili nekolicine ljudi. Pored toga, bazini okvir principa graanstva ini graanska odgovornost i samosvesnost graanina koji u modernim, kompleksnim drutvima jeste subjekt koji kroz aktivan odnos prema odreenim drutvenim pitanjima vri stalni proces legitimizacije politikog poretka. Ali, kada su ljudi shvatili koliko je opasna dravna vlast, reili su da je ogranie pravnim normama i sferom neprikosnovenih prava pojedinca.117 Ova ogranienja predstavljaju branu nasrtaju dravne vlasti na autonomiju graanina i omoguavaju mu da budno prati te procese. Drugim reima, ivotna potreba za postojanjem vlade118 nagoni graanina da kreira svojevrsni institucionalni aranman kojim bi pomirio elju za potovanjem sopstvene autonomije i vrednost svakog ljudskog bia sa moguim neadekvatnim intervencijama vlasti u sferu privatne slobode graana kao nezavisnih individua. Zato se pojedinci moraju suoiti sa odgovornou, te negirati aristotelovsku postavku o ropskoj prirodi ljudske due koju navodi Isaija Berlin u svom radu: etiri ogleda o slobodi.119

116 Princip graanstva uvek pretpostavlja: a) opti status - svima koji uivaju taj status garantuje se punopravno lanstvo unutar politike zajednice; b) jednakost - svi koji pripadaju politikoj zajednici imaju ista prava i iste obligacije. 117 118 Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996., str. 16. Fridrih, Kontitucionalizam, str. 26.

119 I Aristotel je bio u pravu: mnogi ljudi su robovi po prirodi, i kada se oslobode okova oni nemaju moralnih i intelektualnih potencijala da se suoe sa odgovornou, s odve irokom mogunou izbora izmeu alternativa; i tako, gubei jednu vrstu okova oni nuno tragaju za drugom ili sami iskivaju nove. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1992., str. 93.


83

Graani moraju biti odgovorni i prema osnovnim naelima demokratskog poretka. Oni uvek treba da imaju na umu da lina superiornost, bilo rasna, intelektualna, moralna ili obrazovna, ne moe nikada da ustanovi zahtev za politikim povlasticama, ak ni onda kada takva superiornost moe da bude utvrena.120 Podjednaku odgovornost graanin mora nositi i prema majoritetnom naelu demokratskog odluivanja, imajui uvek u vidu da postoji sfera opteg dobra i optih vrednosti o kojima mora postojati bazini konsenzus u zajednici i u odnosu na koje manjina mora biti zatiena. Time se istovremeno spreava i tiranija veine i tiranija manjine. Princip graanstva omoguava pluralizam miljenja i ideja i istovremeno kreira mehanizme za njihovo ujednaavanje time to sa jedne strane omoguava javnu debatu i razmenu argumenata i informacija, a sa druge strane ih usmerava i kanalie ka mestima odreenim za donoenje odgovarajuih odluka. Princip graanstva u najveoj moguoj meri promovie i graansku hrabrost, kojom se individua suprotstavlja nametnutim i nepravednim odlukama. Graanska hrabrost se najbolje oituje u akciji koja se vodi radi pruanja otpora nezakonitoj vlasti ili odlukama koje vreaju graanski duh. Graanin se na taj nain sukobljava sa vrednostima i odlukama nametnutim spolja. Ova osobina graanina najbolje se oituje u inu graanske neposlunosti, to predstavlja sredinju kategoriju ovog teksta. 1.3. Graanska neposlunost Graanska neposlunost je koncept nastao u krilu modernog konstitucionalizma, kao supstitut predmodernih ideja o ogranienju i otporu vlasti. Oblike graanske neposlunosti u rudimentarnom vidu nalazimo ve kod starih Grka, a sutinu otpora prema vladi koja se grei o pravdu, kazuje Antigona121 odgovarajui na Kreontove optube:Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu, ni Pravda, sustanarka donjih bogova, to ljudima ove postavie zakone. Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu

120

Karl Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafiki zavod, Beograd, 1993., str. 82.

121 Veoma upeatljivu alegorijsku sliku ina graanske neposlunosti daje arko underi u svom radu: Graanska neposlunost kao prometejska krivica. Opisujui mit o okovanom Prometeju, on navodi: Ovo je prvi sluaj da otpor protiv vlasti pokree pitanje savesti i morala. Pojam morala za raspusne olimpske bogove do tada nije znaio gotovo nita. Jedna od karakteristika mita i sveta u mitu je odsustvo vremena. Ova praznina omoguava mitu da ivi. Mitoloki bogovi, ui Euhemeros iz Mesene, nisu nita drugo do heroji i istaknuti ljudi, proglaeni bogovima. Kada se izgubi vreme javljaju se bogovi i mit. A kada se pojavi Prometej netaknuti boanski svet se posmatra sa distance i tada Prometejeva borba postaje realnost. arko underi: Graanska neposlunost kao Prometejska krivica, u: Zbornik radova Beogradske otvorene kole, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2000, str. 46.

84


da boje, nepisane, stalne zakone pretei moe; ti si ipak smrtan stvor. Od danas nisu oni, ni od jue ne, no veno vae, niko ne zna otkad su.122

Neposredniji koren ideje graanske neposlunosti nalazimo u predmodernim konstitucionalnim borbama koje su otelovljene u srednjevekovnim traktatima o borbi protiv tiranske vlasti. Tekstovi Tome Akvinskog, Henrija Brektona, Juniusa Stefanusa Brutusa, Marsilija Padovanskog, Viljema Okema itd. govore nam o pravu na otpor tiranskoj vladavini i o okolnostima pod kojima e se legitimnim i dozvoljenim smatrati i tiranicid tj. ubistvo tiranina. Jo je Toma Akvinski pisao o uslovima u kojima e se valjanom i ak poeljnom smatrati i pobuna protiv tiranije. U tiranskoj dravi, pravo na tiranicid je legitimno sredstvo borbe, smatra Toma Akvinski. Posebno zanimljivim ine se studije Henrija Brektona i S. J. Brutusa.123 U radu De legibus et consuetidinibus Angliae, nastalom sredinom 13. veka, Brekton pravi razliku izmeu politike vlasti i prava, smatrajui da postoji sfera u kojoj je vladar ogranien zakonima zajednice. Svako ko se udruuje ima gospodara, ali ako je kralj bez uzda, to jest bez zakona, oni (zajednica) treba da mu namaknu uzde.124 Srednjevekovno naslee ini jedan koren koncepta ogranienja dravne vlasti. Karl Fridrih smatra da funkciju ogranienja vladara o kojoj govori Brekton imaju baroni, slobodni gradovi i iznad svega crkva. I uopte, konstatuje Fridrih, pravo na otpor nezakonitoj vlasti bilo je sveprisutno u srednjevekovnom drutvenom poretku, kako na kontinentu tako i u Engleskoj.125 Da je srednjevekovni konstitucionalizam u vrstoj vezi i sa zaecima ideje graanske neposlunosti, potvruje i rad Stefana Juniusa Brutusa Vindiciae Contra Tyrannys. Slavljen je svaki graanin koji se odupire i uklanja tiranskog vladara.126 Brutus samo obnavlja ovu ideju iz koje proizilazi faktiko pravo lanova zajednice da snano reaguju protiv rave vlade. Ako se dosledno drimo ideje da je ona supstitut onih predmodernih ogranienja vladara kojima se pripadnici zajednice koriste kada je opte dobro ili pravda ugroeno od strane vlasti, graanska neposlunost jeste limit do koga pojedinac ili elite na vlasti mogu raunati na minimalnu legitimizaciju od strane pripadnika politike zajednice. Onog trenutka kada graani u nekom aktu koji dolazi odozgo prepoznaju nepravdu, sasvim legitimnim e se smatrati otpor takvoj vladi iskazan kroz graansku neposlunost na isti nain na koji se u srednjem veku smatralo opravdanim tiranoubistvo.

122 123 124 125 126

Sofokle, Antigona, str. 91. (450-457) Navedeno prema: Mati, Podunavac; Politiki sistem, str. 220-224. Navedeno prema: Mati, Podunavac; Politiki sistem., str. 221. Karl Fridrih; Konstitucionalizam, str. 25-25. Mati, Podunavac; Politiki sistem, str. 223.


85

2. KONCEPT GRAANSKE NEPOSLUNOSTI U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 2.1. Osnovne karakteristike Sva moderna, demokratska i ustavna drutva poivaju na principu graanstva. Graanska neposlunost predstavlja onaj segment principa graanstva koji graaninu daje pravo da na izvanpravni, nelegalni nain reaguje u odnosu na dravnu vlast u sluajevima kada ta vlast naruava opte dobro i kada se grei o naela morala i pravednosti na kojima poiva jedna demokratska i dobro ureena zajednica. Ovaj koncept polazi od razumevanja graanina kao kljune figure u politikoj zajednici, koji svesno, razborito i slobodno deluje unutar polja omeenog zamiljenim drutvenim ugovorom. U teoriji postoje neslaganja u definisanju graanske neposlunosti, ali se kljunim i neizostavnim mogu smatrati sledee odredbe ovog pojma:127 - Akt graanske neposlunosti je akt neposlunosti u odnosu na zakon. U itavom spektru moguih otpora prema vlasti, graanska neposlunost se odvaja upravo po tome to se otpor prua zakonu koji je usvojen na legalan nain, ali je njegova sadrina u suprotnosti sa elementarnim principima pravde. To ovaj akt ini nelegalnim, ali ne i neopravdanim. U ovom tipu otpora graani se suprotstavljaju aktima vlasti koji pokazuju odsustvo smisla za pravinost i opte dobro unutar zajednice, te se mogu smatrati nelegitimnim. To dalje vodi jasnijem situiranju koncepta graanske neposlunosti izmeu principa legaliteta i principa legitimiteta. - Svaki akt graanske neposlunosti je akt graanske neposlunosti. To znai da je samo nenasilni otpor akt koji se moe podvesti pod ovaj pojam. Svaka upotreba sile i nasilja je u suprotnosti sa osnovnim smislom i znaenjem mehanizma civilne neposlunosti. Ovaj oblik akcije treba da slui kao vid pritiska na subjekte koji u zavrnoj fazi kreiraju politike odluke. On se javlja onda kada ve postojei pritisak javnog mnjenja nije dovoljan i kada je potrebno mobilisati dodatnu podrku zahtevima koji dolaze iz polja graanstva. Zbog karaktera ove akcije o legitimnosti korienja sile i nasilja se nipoto ne moe govoriti, pa se ova sredstva smatraju nepoeljnim. Zato upotreba nasilnih sredstava izlazi izvan duha graanskog protesta i prelazi u neki vid nasilnog otpora. - Akt graanske neposlunosti je javni, a ne privatni akt. Svako lino neslaganje sa nekom odlukom politikih elita na vlasti, ili zakonom koji je proao kroz legislativu, nije akt graanske neposlunosti. Odluka pojedinca da deluje protiv nekog zakona ne moe se smatrati temom naeg razmatranja sve dok takav nastup pojedinac ne kreira i ne pretoi u javni nastup. Ovo tvrenje implicira stav da primarni znaaj graanske neposlunosti lei u mogunosti edukacije graana za javnu sferu, koju javni nastupi imaju. Edukativni karakter tog ina, u smislu jaanja i snaenja politike kulture u okviru jedne zajednice, jeste iznad znaaja aktuelnog suprotstavljanja nepravednom zakonu.127 Richard Wasserstrom, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the Study of Democratic Institutions, Santa Barbara, California, 1966., str. 18.

86


U demokratiji, edukacija se ne razumeva kao instrument vladanja, ve kao priprema graana da budu vladari. 128 To su tri kljune odredbe graanske neposlunosti oko kojih u teoriji, uglavnom, postoji slaganje. Graanska neposlunost je javni, nenasilni otpor nepravednim zakonima, a graani su ti koji nepravdu najjae oseaju. Svaki pojedinac je u zajednicu uao ne da bi nepravdu trpeo, ve da bi iveo u uslovima koji su najmanje nepravedni. 2.2. Graanska neposlunost u Rolsovoj teoriji Ovim odredbama graanske neposlunosti Don Rols (John Rawls) dodaje jo jednu, isto tako vanu - graanska neposlunost je svesno politiki akt.129 Da bi argumentacija ove odredbe bila to kvalitetnija, neophodno je podsetiti se osnovnih postulata Rolsove teorije pravde. Vraajui se uenju o drutvenom ugovoru, Rols nudi tri elementa pravde na kojima se zasniva njegova teorija: a) vrlina drutvenih ustanova; b) kontraktualizam; c) drutvo kao kooperativno preduzee. Kroz vrlinu drutvenih ustanova sugerie se da bez obzira na to kako je drutvo materijalno obezbeeno, ono mora biti i pravedno ureeno. Ako ono nije pravedno ureeno, njegove institucije bi trebalo zameniti drugim principima, a princip kojim se Rols potpomae na ovom mestu jeste Kantov princip kategorikog imperativa: ljude moramo tretirati kao cilj po sebi, a ne kao sredstva. U pogledu dogovora o buduem drutvu uzajamna korist ne sme biti kljuni motiv. Zato Rols kae da se drutveni aranman treba izabrati, a da prethodno ne postoji znanje o linim karakteristikama. Tri dobra, koja su moralno irelevantna, treba zanemariti u tom procesu i to su: genetika (line karakteristike), socijalni poloaj i koncepcija dobra i ivotni planovi. U delu u kojem se govori o drutvu kao kooperativnom preduzeu, sugerie se da svako odsustvo kooperacije nije dobro, te je zato vano utvrditi nain na koji se u drutvu raspodeljuju koristi i trpe tete. Ovo je najvaniji element zbog kojeg Rols i pie Teoriju pravde. Rols navodi i dva kljuna principa pravde: a) svaka osoba poseduje skup bazinih sloboda jednakih za sve, b) nejednakosti se ureuju tako da budu u korist najnie stojeih i da drutvene pozicije budu podjednako dostupne svima. Ova dva principa dopunjena su treim, optijim. Sve vrednosti, smatra Rols, treba

128 Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen Tiedeakatamia, Helsinki, 1995., str. 14. 129 Don Rols, Teorija pravde, Slubeni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998., str. 332.


87

u drutvu da se raspodele jednako, a nejednaka raspodela doputa se samo onda kada je u korist najloije stojeih (princip razlike). Kada definiemo graansku neposlunost i kao politiki akt, onda zahtevi iz polja civiliteta, smatra Rols, nikada nisu usmereni samo ka vlasti ili veini koja odluuje, ve se odnose i na principe pravde koji ureuju ustav i drutvene ustanove uopte.130 To su principi koje su prihvatili svi graani i koji ine osnovu politikog poretka. Poto je graanska neposlunost uvek akt partikularne grupe unutar jednog drutva, onda se taj akt legitimie ne kroz pozitivno-pravne procedure i norme, ve kroz javno shvatanje pravde ije principe kri veina. Rols navodi i koje su to okolnosti u kojima je graanska neposlunost opravdana: a) protest treba ograniiti na sluajeve sutinskih i jasnih nepravdi.131 Takvi sluajevi najee su vezani za prvi princip pravde tj. princip jednake slobode. Uskraivanje prava glasa manjinama ili prava da manjinske grupe dou do nekog poloaja sasvim oigledno naruava prvi princip pravde. Graanska neposlunost e biti adekvatan odgovor i na nepotovanje nepristrasne jednakosti mogunosti. Takve oigledne nepravde mogu izazvati na neposlunost i ona je tada i najadekvatnija reakcija. Zgodno je podsetiti da Rols situira graansku neposlunost u jedan pravedni, demokratski poredak unutar kojeg graani priznaju i prihvataju legitimnost ustava; b) legalna sredstva vrenja uticaja na veinu nisu bila delotvorna.132 Ako, zapisao je Rols, postojee politike partije pokazuju ravnodunost prema zahtevima manjina, pripadnici te manjinske grupe imaju pravo da reaguju na sve dozvoljene legalne naine. Ako, meutim, sve te akcije pokau da je veina nepokolebljiva, onda se graanska neposlunost smatra opravdanom; c) akt graanske neposlunosti ne sme dovesti do naruavanja javnog dobra i sloma u pogledu potovanja ustavnog poretka.133 Moderna drutva su diferencirana du razliitih nivoa i sainjava ih veliki broj razliitih grupa. Svaka od tih grupa ima jednako pravo da stupi u graansku neposlunost. Ukoliko bi sve grupe, u sluaju kada je naruen njihov oseaj za pravdu, koristile graansku neposlunost, to bi dovelo do ozbiljnog nereda koji bi mogao ugroziti efikasnost pravednog ustava. Tako bi bila stvorena situacija koja ne koristi nikome. Zato mora postojati stepen ogranienja graanske neposlunosti kako ne bi dolo do naruavanja javnog dobra. Na ovom mestu javljaju se sledee dileme i pitanja: kakva je posledica neprihvatanja (od strane veine) zahteva koji dolaze od manjinske grupe. ta ako dominantne politike grupacije pokazuju ravnodunost prema tim zahtevima? Ove nepoznanice vode nas u razmatranje moguih rizika i konsekvenci koje podrazumeva delanje kroz graansku neposlunost.130 131 132 133 D. Rols, Teorija pravde, str.332. D. Rols, Teorija pravde, str.338. D. Rols, Teorija pravde, str.339. D. Rols, Teorija pravde, str. 340.

88


2.3. Razmatranja graanske neposlunosti kod Rastina i Habermasa Graanska neposlunost je, u demokratskim drutvima, nekada jedini preostali mehanizam kojim bi se prikrivena nepravda razotkrila i iznela na povrinu. Taj mehanizam u svojim rukama dri graanin zajednice koji je svestan svojih prava, ali i obaveza prema zajednici u kojoj ivi. Samorazumljivo je da graanin, sudelujui u aktu graanske neposlunosti, treba da rauna na posledice koje svojim injenjem moe da izazove. U svom eseju o graanskoj neposlunosti Rastin (Bayard Rustin)134 sugerie da graanin, pre nego to stupi u otpor, mora sebi postaviti pitanje: da li sam sasvim spreman da prihvatim konsekvence mog delovanja. To znai da, kada me policajac potape po ramenu i saopti mi da sam uhapen, jedini nain da i dalje delujem u skladu sa principima graanske neposlunosti jeste da mu odgovorim - da, gospodine, prekrio sam zakon jer verujem da je pogrean. Sasvim sam spreman da poem sa vama. Nema potrebe da me vi vodite. A kada doem kod sudije, hou da mu kaem - radio sam neto to drutvo smatra pogrenim. Prihvatam kaznu. Biti graanski neposluan znai ne samo reagovati na rav i nepravedan akt vlasti, ve biti spreman da prihvatim i posledice koje tim aktom mogu da zasluim. Prihvatanjem posledica, pokazujem lojalnost osnovnim principima na kojima je zajednica utemeljena, kao i potovanje zamiljenog drutvenog ugovora na koji sam kao i drugi lanovi zajednice dao pristanak. Graanska neposlunost ukljuuje namernu povredu pojedinih pravnih normi, ali ne utie na poslunost u odnosu na celokupni pravni poredak. Cena koju u platiti prihvatanjem moguih posledica mog ina nikada ne moe biti vea od cene pristajanja na nepravdu koju aparat vlasti, namerno ili ne, uvodi u okvir zajednice iji sam lan. Sa druge strane, graanska neposlunost je i test za demokratsku pravnu dravu. Svaka dravno - pravna demokratija, pie Habermas, koja je sigurna u sebe, samo posmatra civilnu neposlunost kao normalizujui i neophodni, sastavni deo svoje politike kulture.135 Demokratski ureene zajednice proveravaju sebe same upravo svojim odnosom prema graanskoj neposlunosti budui da je graanin kljuni oslonac svakog ureenja koje se smatra demokratskim. Graanska neposlunost stie svoje dostojanstvo na temelju visoko postavljenog zahteva za legitimitetom demokratske pravne drave. Kada dravni branioci i sudije ne uvaavaju ovo dostojanstvo, tretirajui prekrioca pravila kao kriminalca i odreujui mu uobiajenu kaznu, oni se onda izopauju u autoritarni legalizam.136 Time demokratska zajednica ostaje bez kljunih stubova svoje graevine: moralnih sentimenata i oseaja pravinosti, s jedne, i demokratske politike kulture zajednice, s druge strane.

134

Bayard Rustin, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, str.11.

135 Jirgen Habermas, Graanska neposlunost - test za demokratsku pravnu dravu, Gledita, broj 10-12/1989.,str.54. 136 J. Habermas, Graanska neposlunost., str. 62.


89

Obaveza je graanina da pristane na posledice svog angaovanja kao neposlunog prema loem zakonu ukoliko eli da se takav njegov angaman smatra civilnom neposlunou. Isto tako, drava koja sebe vidi kao demokratsku i pravnu mora da bude tolerantna prema ispoljavanju graanske neposlunosti kao mehanizmu kontrole vlasti i kao mogui korektiv njenim legalnim, ali ravim odlukama. Dobro ureeni poredak pretpostavlja obostran pristanak na ova temeljna pitanja interakcije izmeu graana i drave, ali ostavlja mogunosti i za drugaije vidove otpora. 2.4. arp i Frimen: graanska neposlunost kao vid nenasilnog otpora U uslovima postojanja jedne demokratski ureene zajednice, graanska neposlunost je samo jedan od moguih otpora prema vlasti. Taj otpor ima karakter nenasilne akcije i slian je drugim mirnim oblicima delovanja. Razliita su gledita o moguim nainima otpora. Ovde e biti rei o dva. arp (Gene Sharp) razlikuje tri nivoa nenasilne akcije: a) protesti i ubeivanje; b) socijalna, ekonomska i politika nekooperativnost; c) nenasilna intervencija.137 Svaka akcija uobiajeno poinje najniim nivoom i menja se u zavisnosti od toga na koji nain vlada reaguje na zahteve koji dolaze iz polja civiliteta. Forme tih zahteva su razliite, a najei su: javni govori, peticije, distribucija literature, javne demonstracije itd. Ovaj nivo vie upozorava vladu i signalizira graanstvu da je neki akt vlasti sporan i u sukobu sa pravdom. Budui sled akcija zavisi, uglavnom, od toga koliko je vlada spremna da nastali problem rei kompromisno i u skladu sa osnovnim principima na kojima zajednica poiva. Akcija poprima ozbiljniji tok kada umesto da postavljaju konkretne zahteve graani postaju socijalno, ekonomski i politiki nekooperativni. arp navodi primere za svaki oblik nekooperativnosti graana: a) socijalna nekooperacija - drutveni bojkot, ekskomunikacija, studentski trajkovi; b) ekonomska nekooperacija - bojkot potroaa, radniki trajkovi, odbijanje da se plate takse, odbijanje da se koriste vladina sredstva plaanja; c) politika nekooperacija - bojkot zakonodavnih tela i izbora, otpor u plaanju poreza, deliberativna birokratska neefikasnost, bunt. Poslednji nivo otpora o kojem govori arp, ukljuuje radikalne forme otpora autoritetu. Neki primeri ukljuuju borbu do smrti, opkoljavanje vitalnih vladinih objekata, blokadu puteva, uspostavljanje alternativnih trita i transportnog sistema (poput sivog trita) i formiranje paralelne vlade. Drugi autor, Frimen (Harrop A. Freeman), nudi sledei spektar nenasilnog otpora:

137 Humane Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essays, by Bryan Caplan, Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm

90


a) nasilje bez mrnje; b) nenasilje kao najvii mogui nivo otpora; c) prinuda uzdravanjem od nasilja; d) graanska neposlunost; 5) satyagraha ili nenasilna direktna akcija; 6) bez otpora; 7) pacifizam.138 Svaki oblik otpora prikazan u ovom spektru ima svoje osobenosti, ali i slinosti. Graanska neposlunost, takoe, slii drugim oblicima nenasilne borbe, ali ima i jednu kljunu osobinu koja je razlikuje od ostalih: graanska neposlunost je otpor usmeren protiv specifinog zakona ili akta drave koji ima efekat zakona. Frimen dodaje da su grosso modo preostale bitne karakteristike civilne neposlunosti sledee: - termin graanski se ne koristi kao opozit kriminalnom, ve kao oznaka za akcije usmerene protiv drave civitas; - to je nameravani, a ne sluajni i spontani akt; - koristi se za spoljne svrhe, ukazuje na nepravdu; - to je nenasilni akt; - ne sadri obine kriminalne namere; - moe biti legalan i nelegalan; - moe sadrati religijsku filozofiju.139 Ovakva klasifikacija nenasilnih oblika otpora prema vladi nikako ne znai da su oni meusobno odvojeni i nedodirljivi. Oni se meusobno proimaju i esto se koriste istovremeno. Njihova klasifikacija slui iskljuivo za jasno razlikovanje jednih oblika od drugih, poto se svaki od njih, u veoj ili manjoj meri, razlikuje od preostalih. To ne ini nemoguim kombinovanje pojedinih oblika otpora ili, u krajnjem sluaju, istovremeno korienje svih kako bi nepravda u drutvu bila korigovana. Kakvu e strategiju primene ovih naina pokazivanja nezadovoljstva primeniti graani zavisi i od ostvarenog nivoa politike kulture u datoj zajednici. 2.5. Teorijski prikaz graanske neposlunosti kod Toroa i Volcera Pitanje na koje traimo odgovor u ovome delu rada jeste: da li je u politikoj zajednici koncept graanske neposlunosti utemeljen iskljuivo kao pravo (i to pravo koje nije zasnovano na pravnim principima unetim u ustav, ve na oseaju za pravdu koji je pretpostavka svakog dobrog poretka), ili su graani duni da budu neposluni kada je opte dobro u zajednici ugroeno? O graanskoj neposlunosti kao pravu u ovome radu je do sada i bilo rei. Argumentaciju za shvatanje graanske neposlunosti kao dunosti graana nude nam, izmeu ostalih Toro (Henry David Thoreau) i Volcer (Michael Walzer).

138 139

Harrop A. Freeman, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, str. 3. H. A. Freeman, Civil Disobidience, str. 4.


91

Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka, za pravednog oveka je jedino mesto takoe zatvor.140 Ovom uvenom reenicom Toro nas neposredno suoava sa dilemom koju odgonetamo u ovome delu rada, ali je formulie bitno drugaije: Ako vlast uini neko nepravedno delo, da li pojedinac uopte ima pravo da ostane indiferentan i ne reaguje ili je, nasuprot tome, on obavezan da se bori protiv takvog ina? Toro sugerie da su savest, pravda i moralna odgovornost, vie nego zakoni, merila ljudskog ivota u zajednici i angaovanja u njoj. Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Poeljnije je negovati potovanje pravde no zakona. Jedina obaveza koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono to smatram ispravnim.141 Time Toro anticipira ulogu pojedinca u modernom, graanskom drutvu koje shvata graanina kao centralnu figuru, koja svesno, razborito i slobodno deluje u svojoj zajednici. Nije, dakle, vlast (veina) ta koja odluuje o tome ta je pravedno, ve razboriti graanin. A kada vlada ugroava principe pravde, onda je graanin duan da nepravdu prepozna i da reaguje savesno i shodno moralnim naelima. U suprotnom on postaje mala tvrava i magacin u slubi nekog bezobzirnog oveka na vlasti, samo senka koja podsea na ljudsko bie, maina, drvo, zemlja... A takvi ne izazivaju vee potovanje no ljudi od slame ili aka ubreta.142 Argumentacija koju nudi Toro svoje utoite nalazi u moralnoj filozofiji, a ne u strogo hijerarhizovanim i normiranim pravnim naelima. Tako nas ovaj autor, u sutini, vraa na sukob, literarno veoma lepo opisan kod Sofokla (Antigona) i na veitu debatu pravnika pozitivista i onih koji su skloniji teoriji prirodnog prava: emu dati prednost bespogovornom potovanju zakona, koji nekada moe biti i nepravedan ili potovanju viih, boanskih zakona, koji su utkani u nae moralne sentimente. Toro sledi trag koji je ponudio Sofokle kroz lik Antigone i formulie ga na sledei nain: Ako sam nepravedno istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio.143 Ako me vlada pretvori u podanika ili povredi moju savest, duan sam da joj otkaem poslunost, neu joj biti lojalan i objaviu joj tihi rat. Za tako neto nije mi potrebna zakonska dozvola niti pravni propis; to je moja moralna obaveza. Pretpostavka postojanja zrelog, moralno odgovornog graanina jeste graanska hrabrost. Ona je nuna vrlina jer se samo hrabrou moe odagnati strah. A strah se odnosi na posledice ovog ina koje mogu biti drastine. Hrabar graanin nee biti spreen posledicama. Toro zapisuje: Pretpostavimo ak i da se prolije krv. Zar krv ne tee kad je savest ranjena? Kroz tu ranu otiu ovekova sranost i besmrtnost, i on iskrvari do trajne smrti.144

140 Henri Dejvid Toro, O dunosti graanina da bude neposluan i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997. str.25. 141 142 143 144 H. D. Toro, O dunosti graanina., str.13. H. D. Toro, O dunosti graanina., str.15. H. D. Toro, O dunosti graanina., str.17. H. D. Toro, O dunosti graanina., str. 26.

92


Za razliku od Toroa, koji nam je ponudio ekspresiju svog boravka u zatvoru tokom jedne noi, Volcer nas suoava sa istim pitanjem iz drugog ugla - iz teorijskog polja liberalne politike tradicije. Koliko god se zaeci ideje o pravu na graansku neposlunost mogu, u istoriji politike misli, nai ve kod starih Grka (poput veine drugih koncepata politike teorije), liberalna politika misao, kojoj se obraamo kada govorimo o graaninu i njegovim pravima, nije ostavila (pre)bogato naslee u razmatranjima graanske neposlunosti kao dunosti. Volcer na sistematian i teorijski utemeljen nain nastoji da ispuni ovo nepokriveno polje liberalne misli. Moralni razlozi, kojima se ovek vodi prilikom otkazivanja poslunosti zakonu, jesu utemeljeni, ali iza njih mora postojati i neko dopunsko objanjenje tog akta. Neposlunost, kae Volcer, kada nije motivisana kriminalnim delima, ve moralnim, religioznim ili politikim, jeste akt kolektiva (grupe) i on je opravdan vrednostima koje krase taj kolektiv kao i zajednikim ueem njegovih lanova.145 Neposlunost moe biti akt razliitih grupa i u zavisnosti od karaktera grupe ona e biti razliito opravdavana. Kada govorimo o dunosti, neophodno je reafirmisati teoriju drutvenog ugovora. Obligacije nastaju sa lanstvom, pripadanjem, ali to pripadanje ne moe biti bilo kakvo. Stvarne dunosti mogu postojati samo ako postoji i iskazana volja pojedinca da bude lan neke grupe ili kolektiva.146 To dalje znai da pojedinac jeste duan da iskazuje neposlunost samo ako pripada grupi. Ali, postoje grupe, razliite po karakteru i ciljevima. Revolucionarne skupine npr. obavezuju svoje lanstvo da otkau bilo kakvu poslunost dravi, da promene postojei, legalni sistem i da na svaki nain pokuaju da urue temelje drutva i ire zajednice. Ova obligacija proistie iz samog ina pristupanja takvoj grupi. Civilna neposlunost predstavlja, takoe, akt grupe, ali je u ovom sluaju to akt partikularne grupe unutar ire zajednice koja se zalae za ciljeve koji su u nekim sluajevima suprotni ciljevima drave, i koja ne ugroava opstanak same drave. Dunost da se bude neposluan u takvim, sekundarnim odnosno partikularnim grupama, proizilazi, takoe, iz fakta da je pojedinac pristao i voljno iskazao da eli da bude lan te grupe. Kontraktualistiki otklon je u ovako izvedenoj argumentaciji oigledan. To, meutim, nije sve. Postoji barem jo jedan valjan razlog koji je mogue navesti u prilog ovoj raspravi. Graani imaju obavezu, duni su da odbrane dignitet ue skupine kojoj pripadaju, da podre ideale prema kojima su se zavetovali, ak i onda kada je ta aktivnost usmerena protiv drave (veine) sve dok takvo njihovo delovanje ne ugroava postojanje ire zajednice i ne dovodi u opasnost ivote njenih graana.147 Dakle, dignitet te grupe je ono to graane obavezuje da iskau neposlunost u situaciji kada je ast grupe dovedena u pitanje. Drava ne bi trebalo, niti u jednom trenutku da bude zabrinuta i da neprijateljski posmatra graanski otpor. Neposlunost graana, vratimo se jo jednom Habermasu, jeste

145 Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward University Press, 1970., str. 4. 146 147 M. Walzer, Obligations., str. 7. M. Walzer, Obligations., str. 16-17.


93

test za demokratsku pravnu dravu. Ali, ona moe biti i neto vie. Ponekad, sugerie Volcer, dunost da se bude neposluan (kada je ona opravdana) upravo predstavlja poslunost prema dravi i in velike odanosti.148 Ili, da sumiramo Rolsovim stavom: Graanska neposlunost je jedno od stabilizujuih (kurziv - V.P.) sredstava ustavnog sistema, mada po definiciji nezakonito.149 U ovakvoj interakciji graana i drave najjae bi se oseao duh prosveenosti i legitimitet drave, sa jedne, i duh slobode i hrabrost graana, sa druge. 3. ZAKLJUAK Moderna drava je u svoje sredite postavila princip graanstva. Iz ovoga principa izvedeni koncept graanske neposlunosti, takoe je veoma znaajan koncept savremene politike teorije. Ovaj rad je trebalo da izloi rudimente ideje graanske neposlunosti, njegove korene, da prui teorijski razvoj ideje, iznese njegove kljune karakteristike i problematizuje njegovu poziciju u savremenoj politikoj teoriji. Konano, rad je trebalo da rasvetli dilemu postavljenu na poetku: da li postoji taka na kojoj dunost potovanja zakona koje je usvojila veina prestaje da bude obavezujua s gledita prava odbrane sopstvenih sloboda i dunosti i suprotstavljanja nepravdi? Dobro ureena drutva, zakljuak je ovog rada, koja posmatraju princip graanstva kao svoju sredinju ustanovu i predviaju liberalne ustanove, odgovaraju na izazove koji dolaze iz polja graanstva prihvatanjem korektiva graanske neposlunosti u kojima jedna politika tvorevina hoe sebi da nametne snanije korektive legitimizacije vlasti. Svojim aktivnim angamanom u odnosu na javno polje zajednice kojoj pripada graanin odrava vrstu ravnotee sa dravom. Ono to tu simetriju naruava jeste ono to se u klasinim drutvima nazivalo pravom na otpor tiranskoj vladavini. U modernim drutvima tu simetriju naruava graanska neposlunost. Uz graanina, politika vlast je stalno pod sumnjom i samo autoritarna drutva pokazuju aroganciju prema ovome konceptu. Kritiki nastrojenom graaninu; koji nastoji da kreira uslove ivota u zajednici koji bi bili vredni ljudskog ivota i koji formirajui mreu pravno regulisanih odnosa sa drugim graanima vri stalnu kontrolu vlasti, obezbeujui joj legitimitet, kada se ona dri temeljnih principa pravinosti, a uskraujui joj isto, kada se ona grei o pravdu, valja omoguiti da u situacijama koje predstavljaju povredu nekih osnovnih vrednosti na kojima poiva zajednica da deluje protiv takvih akata, ak i onda kada njima naruava postojei normativni poredak. Vera u graanina, dakle, jaa je od vere u bilo koji pozitivno-pravni sistem, jer graanin jeste taj koji raspolae demokratskim pravima, ali i pravom na pravdu kao vrhunskim idealom. Jer boje pravo, kako ga naziva Antigona, uvek lei u graanskom srcu, te je ono i najosjetljivije na njegove nepravde. Konstitucionalna sloboda, zapisao je Habermas vredi onoliko koliko je vrednom uine sami graani.

148 149

M. Walzer, Obligations., str. 17. D. Rols, Teorija pravde, str. 347.

94


LITERATURA1. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1992. 2. Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996. 3. Jirgen Habermas, Graanska neposlunost - test za demokratsku pravnu dravu, Gledita, broj 10-12/1989. 4. H. D. F. Kito, Grci, Matica Srpska, Beograd, 1963. 5. Milan Mati, Milan Podunavac; Politiki sistem: teorije i principi, Fakultet politikih nauka, Beograd, Beograd, 1997. 6. Jovan Miri, Demokracija u postkomunistikim drutvima; primjer Hrvatske, Prosvjeta, Zagreb, 1996. 7. Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the Study of Democratic Institutions, Santa Barbara, California, 1966. 8. Milan Podunavac, Princip graanstva i poredak politike, Fakultet politikih nauka, 1998. 9. Karl Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafiki zavod, Beograd, 1993. 10. Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen Tiedeakatemia, Helsinki, 1995. 11. Don Rols, Teorija pravde, Slubeni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998. 12. Sofokle, Antigona u: Eshil, Sofokle, Euripid: Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968. 13. arko underi, Graanska neposlunost kao prometejska krivica, u: Zbornik Beogradske otvorene kole, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2000. 14. Henri Dejvid Toro, O dunosti graanina da bude neposluan i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997. 15. Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward, Harward University Press, 1970. 16. Human Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essay, by Bryan Caplan, Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm


95

Vladimir Pavievi CIVIL DISOBIDIENCE IN CONTEMPORARY POLITICAL THOUGHT Abstract: Civil disobedience is public, non-violent resistance to unjust laws; the refusal on principle to obey an unjust law. One of its main goals is to influence public opinion to change an unjust law or abolish unjust policies. It is a characteristic of modern, democratic and constitutional societies. Those societies regard civil disobedience as a normalizing and corrective part of democratic political culture. This paper summarizes the short theoretical development of civil disobedience, points at its main characteristics, brings a citizen into the focus and discusses the conditions of living in a community worthy of civil life. Civil disobedience is the limit after which an individual or the ruling elite cannot count on a minimum of legitimization by members of a society. Key words: Civil disobidience, Citizenship, Political obligation, Consent, Justice.

grad jan ska neposlusnost u savremenoj politickoj teoriji

Documents