, ,,

Gojaznost (lat. obsitas) je hronina bolest koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i poveanjem telesne teine.Svako poveanje telesne teine za 10% i vie od idealne oznaava se kao gojaznost.

Epidemija ovog oboljenja je irom sveta u stalnom porastu, te se gojaznost svrstava meu vodee bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i tekih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima. Osim to spada u glavne faktore rizika za nastanak iroke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno uzrokujui druge bolesti. Na taj nain, gojaznost pored oiglednih estetskih, moe stvoriti i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utie na kvalitet ivota.

Gojaznost kroz istorijuGojaznost se smatra najstarijim metabolikim oboljenjem. Na veem broju pronaenih statua u razliitim periodima istorijskog razvitka, uvek su prikazivane gojazne osobe. Takoe, i analizom tela egipatskih mumija ustanovljena je pojava gojaznosti.

Ako se vratimo na poetak ovekovog nastanka i razvoja, u elji da doe do hrane, morao je da tri po umi, da se penje na drvee i obino se kae: ,, Peinski ovek je jeo da bi iveo, jeo da bi preiveo ."Njegov energetski unos bio je jednak energetskoj potronji, to znai da nije postojala mogunost da doe do gojaznosti. Danas se situacija promenila i dolazimo do toga da ovek uiva u hrani i ivi da bi jeo. Sutina je u tome da je savremeni nain ivljenja doveo do uestale pojave gojaznosti.

ETIOLOGIJA GOJAZNOSTI

Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva vie razliitih faktora (naslednih osobina, psiholokih, kulturolokih, socijalnih, metabolikih, fiziolokih i patofiziolokih) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najee nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genetskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Nasledni faktori Rezultati finsko-britanskog istraivanja, objavljeni u amerikom asopisu 'Science', pokazali su da na 16-tom ljudskom hromozomu postoji gen (nazvan FTO) koji utie na gojaznost. Istraivanje sprovedeno na vie od 40.000 ljudi pokazalo je da su osobe nosioci dva gena FTO izloene 70% veoj opasnosti od pojave gojaznosti od osoba bez tog gena.

Faktori sredine Druga polovina, koja deluje kao okida, su spoljni faktori (nepravilno i neadekvatno konzumiranje hrane). Kada se u organizam due vreme unosi vea koliina energetski hranljivih materija nego to moe da se potroi, dolazi do posledinog taloenja masti i poveanja telesne teine. Jasno je, dakle, da do gojaznosti nee doi ako postoji ravnotea izmeu unosa hrane i energetske potronje.

Psihogeni faktori Oko 30% gojaznih osoba ima faze prejedanja.Hrana esto slui kao sredstvo za prevazilaenje loih emocija (frustracija, dosade, nesigurnosti, ljutnje, tuge) ili kao uteha za razne probleme. Osim toga, gojazne osobe se esto oseaju nepoeljno i diskriminisano u dananjem drutvu koje manekenski tip grae istie kao ideal lepote.Usled toga one esto ulaze u "zaarani krug", unosei jo vie hrane kako bi se kratkorono oseale bolje.

Fizioloki faktori Sa godinama se polako smanjuje nivo bazalnog metabolizma, a poveavaju se kataboliki procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Sa starenjem se smanjuje i sposobnost i elja za fizikom aktivnou, to sve to dodatno oteava. Miina aktivnost je najvaniji nain kojim se energija oslobaa iz organizma. Oko jedna treine dnevno utroene energije se potroi miinim radom, a kod fizikih radnika i polovina ili tri etvrtine. Zbog toga se esto kae, da gojaznost nastaje kao posledica previsokog odnosa unosa hrane prema fizikoj aktivnosti.

Patofizioloki faktori Poremeaji luenja nekih endokrinih lezda (hipofiza, titasta i polne lezde) mogu, mada retko, da budu uzrok gojaznosti. Takoe, lezija centara za regulaciju unosa hrane u mozgu ili njihov poremeaj (malignitet) moe usloviti poveanje telesne teine.

Patogeneza Suvino unoenje energetskih materija, prvenstveno ugljenih hidrata i lipida, ispoljava se uvek nagomilavanjem masti u organizmu. Viak unetih ugljenih hidrata pretvara se u trigliceride, koji se transportuju do tkiva i u njima deponuju. Glavni organ u kome se obavlja ova transformacija je jetra. Deponovanje masti u masne depoe obavlja se u obliku hilomikrona i lipoproteina vrlo male gustine. Molekul triglicerida je suvie veliki da bi uao u eliju. Krvlju dospeli trigliceridi se prvo hidrolizuju pod dejstvom enzima lipaze u kapilarima i pri tome nastaju masne kiseline. Da bi se one deponovale potreban je glicerol u eliji, a on potie od razgraenih ugljenih hidrata. Prema tome, deponovanje masti u elijama masnog tkiva je uslovljeno metabolizmom eera.

Prekomerni unos energije deava se samo za vreme razvojne faze gojaznosti. Jednom kada osoba postane gojazna, jedini uslov da to i ne ostane jeste da unos energije bude identian potronji (statina faza).Ostali patogenetski mehanizmi kod gojaznih osoba su manje izraeni. Eventualno, moe da postoji poveana koncetracija slobodnih masnih kiselina i triglicerida u krvi, ili blago povean nivo bazalnog metabolizma itd.

Patofizioloki poremeaji Ova bolest se ispoljava promenama u telesnoj grai, biohemijskim poremeajima i raznim simptomima i znacima (poveanje telesne teine, promene u unutranjim organima, na lokomotornom aparatu, pojave eerne bolesti, promene na kardiovaskularnom i respiratornom sistemu i psihiki poremeaji). Telesna graa gojaznih osoba se znaajno i karakteristino menja. Masno tkivo u organizmu zdravih osoba nalazi se u odreenoj koliini i slui kao potporno tkivo i energetska rezerva.

Ono se nalazi u meuelijskom prostoru, meu vlaknima skeletnih miia. Kod gojaznih osoba raspored masti je neto drugaiji. Kod mukaraca se masno tkivo nagomilava u grudnom kou, gornjem delu trbuha, na vratu i licu. Pri gojenju ena ono se preteno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima.Poveanje koliine masnog tkiva u organizmu gojaznih osoba se ispoljava poveanjem broja i veliine masnih elija (adipocita).

Komplikacije bolesti Metaboliko-hormonalne komplikacije (eerna bolest tip 2, insulinska rezistencija, dislipoproteinemija, hipertenzija), poremeaji na nivou cirkuliuih hormona i drugih faktora (citokina, hormona rasta i dr.), bolesti organskih sistema (cerebrovaskularna bolest, srana insuficijencija, tromboembolijske komplikacije, hipoventilacioni sindrom, holeitijaza, masna infiltracija jetre, disfunkcije imunolokog sistema, bolesti koe), maligne bolesti, mehanike komplikacije (artroza, porast intraabdominalnog pritiska, lumbalni sindrom),hirurke komplikacije, psihosocijalne komplikacije (stres, depresija, povean rizik invaliditeta, komplikacije na radnom mestu).

Dijagnoza i stratifikacija uhranjenostiDijagnoza gojaznosti se postavlja na osnovu odnosa telesne mase u kilogramima i kvadrata telesne visine u metrima. Dobijeni index telesne mase (BMI) stratifikuje nivoe uhranjenosti- od vrednosti ispod normale do extremno teke gojaznosti.

Klasifikacija BMI (kg/m2) Rizik od ko- morbiditeta

Normalan opseg 18,5-24,9MinimalanPoveana teina >25,0 Predgojaznost 25-29,9Nizak Gojaznost kl. I 30,0-34,9Umeren Gojaznost kl. II 35,0-39,9Visok Gojaznost kl. III >40,0 Veoma visok

Prevalencija gojaznostiPrevalencija prekomerne telesne mase i gojaznosti ubrzano se poveava i ima obeleja epidemije naroito u razvijenim zemljama. Prema podacima SZO, vie od polovine gradjana od 35 godina do 65 godina u Evropi ima prekomernu telesnu masu ili su gojazni.Slina situacija je i u Americi gde je vie od 50 % populacije sa prekomernom telesnom masom i gojaznih. Kod nas gojaznih je 30-40%, a najvie u Vojvodini.Danas je sve vie dece gojazno (Malta 38%).Najgojazniji covek na svetu je bio Englez, Vilijam Kenbel (340 kg.).

Posledice gojaznosti

Faktori rizika za koronarne bolestiPostoji snana korelacija izmeu gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja, pa samim tim najozbiljnije posledice gojaznost ostavlja na kardiovaskularni sistem. Poveanje volumena cirkuliue krvi zahteva pojaan rad srca. To se uglavnom ostvaruje poveanjem srane frekfence ili poveanjem udarne zapremine srca tj. poveanom minutnom volumenu.

Gojaznost dovodi do promene funkcije i strukture leve komore. Kod gojaznih osoba sa normalnim krvnim pritiskom, razvija se ekscentrina hipertrofija leve komore, a kod gojaznih sa hipertenzijom hipertrofija je jae izraena, radijusi leve komore su poveani i vremenom se razvija hronina insuficijencija.

HipertenzijaPovieni krvni pritisak je gotovo redovan nalaz pri lekarskom pregledu gojaznih osoba, a gojaznost se smatra jednim od glavnih rizinih faktora ove bolesti. Procenjeni populacijski atributivni rizik ukazuje da se ak 75 % hipertenzija moe pripisati direktno gojaznosti. Zbog gojaznosti se poveava otpor protoku krvi kroz periferna tkiva to organizam kompenzira pojaanim sranim radom pri emu se poveava arterijski krvni pritisak. Uestalost hipertenzije raste sa poveanjem BMI, naroito kod tekih oblika gojaznosti. Patofiziologija hipertenzije kod gojaznosti ogleda se u pokretanju specifinih mehanizama: retenciji natrijuma, poveanju cirkulatornog volumena, poveanju aktivnosti simpatikusa i renin angiotenzin - aldosteron sistema.

DijabetesGojaznost je usko povezana sa dijabetesom tip II, a prema nekim autorima ak je u oko 90% sluajeva neposredni uzrok dijabetesa. Naime primeeno je da oboleli od ove vrste dijabetesa esto imaju normalnu ili ak poveanu koncentraciju insulina, hormona neophodnog za normalan metabolizam eera. Meutim, njihove elije pokazuju odreeni stepen rezistencije prema insulinu zbog ega se eer ne iskoriava na optimalan nain i njegove vrednosti u krvi postaju visoke.

Smatra se da je pojava insulinske rezistencije posledica dugotrajne izloenosti visokim vrednostima eera nastalim zbog njegovog preteranog unosa hranom. Efektivna i dugotrajna kontrola telesne mase predstavlja osnov u leenju dijabetesa tip 2.Vano je istai da se promenljivi faktori rizika mogu modifikovati promenom naina ivota i dosledno i dugotrajno sprovedenim leenjem dijabetesa tip 2, to dovodi do znaajnog smanjenja uestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Bolesnici sa dijabetesom tip 2, koji u viemesenom programu zdrastvene intervencije smanje telesnu masu vie od 5 % imaju jasno poboljanje parametara kojima se meri uspenost leenja: jutarnje glikemije i insulinemije, koncentracije triglicerida i poveanje nivoa HDL holesterola.

KarcinomiPrimeeno je da gojazne osobe ee oboljevaju od odreenih vrsta karcinoma nego osobe normalne telesne teine. Tako na primer, gojazne ene imaju za 2 do 3 puta vei rizik od nastanka karcinoma materice i une kese.Naime, poznato je da na razvoj ovih karcinoma znaajan uticaj ima hormon estrogen koji se jednim delom lui i iz masnog tkiva, odnosno njegova koncentracija je poveana kod gojaznih ena. Ni gojazni mukarci nisu bez rizika. Kod njih je primeena poveana incidenca karcinoma debelog creva i prostate.

Metaboliki sindrom X Pod pojmom metaboliki sindrom X podrazumeva se istovremeno postojanje vie metabolikih poremeaja koji udrueni dodatno poveavaju rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. To su: gojaznost centralnog tipa, hipertenzija, hipertrigliceridemija, smanjena vrednost HDL holesterola i dijabetes tip II. Za postavljanje dijagnoze metabolikog sindroma X potrebno je istovremeno postojanje najmanje 3 od 5 navedenih poremeaja.

Tipovi gojaznostiTip jabuke (muki, centripetalni).

Tip kruke (enski, centrifugalni).

Raspored masnog tkiva u organizmu ima bitnu ulogu u razvoju ateroskleroze. Razliita distribucija, osim estetskih karakteristika, odreuje stepen rizinosti u kompleksu poremeaja (metaboliki sindrom X) koji poveavaju rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnog oboljenja. Mukarci su naklonjeni centralnom ili abdominalnom modelu distribucije masti, to delimino moe objasniti razlike po polu u odnosu na profil rizika od koronarne bolesti. Abdominalna gojaznost praena je porastom aterogenog LDL-holesterola.

Posle menopauze naglo se poveava sklonost abdominalnom depozitu masti kod ena, rizik raste i pribliava se nivou rizika kod mukaraca. Rizik od koronarne bolesti raste srazmerno obimu struka kao objektivnom merilu viscelarne gojaznosti, iznad 94 cm za mukarce i 80 cm za ene, tj. izrazito raste ako su vrednosti vee od 102 cm za mukarce i vei od 88 cm za ene.

Nakupljanje visceralnog masnog tkiva je udrueno sa nekoliko metabolickih poremeaja oznaenih kao sindrom rezistencije na insulin ili metabolicki sindrom i u tom modelu poremeaja promenjeni su i odnosi izmedju faktora koagulacije koji dovode do sklonosti trombozi i smanjenju fibrinolize. Kod abdominalne gojaznosti i rezistencije na insulin povean je nivo plazminogen aktivator inhibitora (PAI-1) koji predstavlja vanu kariku u predikciji tromboze. Selektivno nakupljanje masti u regionu abdomena je prediktor dijabetesa tip 2 i kardiovaskularnog rizika. Vano je istai da intenzitet rizika raste sa poveanjem obima struka, to potvrdjuje stavove da abdominalna gojaznost predstavlja nezavisan faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Dislipidemija kao glavni faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja esto se sree kod gojaznih, naroito kod onih sa abdominalnim tipom gojaznosti i poveanom koncentracijom LDL holesterola u plazmi. Tipian profil dislipidemije kod gojaznih je hipertrigliceridemija i smanjena koncentracija HDL holesterola, a odnos LDL/HDL je snazan prediktor ateroskleroze i njenih komplikacija.

Postoje jasni dokazi da se profil kardiovaskularnog rizika, uslovljen prekomernom telesnom masom i gojaznou, moe korigovati promenom stila ivota i redukcijom faktora rizika.Iskustvo pokazuje da umereni gubitak telesne mase znaajno smanjuje multifaktorski rizik.

Nije neophodno da osobe sa BMI iznad 30,0 naglo izgube vei deo vika kilograma i postignu znaajnu redukciju opasnosti. Umereni gubitak telesne mase 5- 10 % dovodi do poboljanja dislipidemije, hipertenzije, hipertrigliceridemije, tolerancije glukoze i dijabetesa tip 2. Smanjenje telesne mase snizava nivo aterogenog LDL holesterola i poveava koncentraciju zatitnog HDL holesterola, znatno bolje se regulie hipertenzija i dolazi do regresije hipertrofije leve komore.

Gojaznost je hronina bolest i lei se dozivotno. Dugotrajno pozitivan energetski bilans, koji je doveo do nagomilavanja masti, mora se zameniti negativnim bilansom kalorija, a novonastali energetki deficit nadoknaditi mobilizacijom triglicerida iz skladita masti, naroito iz zone viscelarnih organa.

Viak kilograma je prirodni adaptacioni mehanizam na okruenje u kome unos energije prevazilazi energetske potrebe, a gojaznost je pokazatelj poputanja ovih mehanizama. U praksi primarne zdravstvene zatite dugotrajno i dosledno sprovedeno leenje odnosi se na racionalnu ishranu, fiziku aktivnost, psiholoku podrku i primenu lekova.

Racionalna ishrana predstavlja glavni nain leenja i ne moe se zameniti ni jednim drugim terapijskim merama i postupcima, jer je poveano skladitenje masti uvek hiperalimentarnog porekla. Osnovni zahtev alimentarne ishrane sastoji se u smanjenu unosa masti i ogranienju korienja koncentrovanih ugljenih hidrata. Potrebno je poveati korienje namirnica koje sadre dovoljne koliine biljnih vlakana koje ometaju resorpciju masti.

Fizika aktivnost je veoma korisna u supresiji i otklanjanju gojaznosti i ini obavezan deo terapijskog programa. Energetski deficit se nadoknauje iz skladita masti, telesna masa se postepeno smanjuje, poboljava se lipidni status plazme, poveava se osetljivost na insulin i bolje koristi glukoza. Fizika aktivnost se individualno programira u skladu sa godinama ivota, stepenom gojaznosti i optim zdravstvenim stanjem. Preporuuje se peaenje, plivanje, rad u bati i sl., a ne savetuje se naporno bavljenje sportom.

Gojaznost je, sudei po epidemiolokim podacima koji su za mnoge zemlje nepotpuni, u stalnom i to brzom porastu. Zbog ovakvog toka SZO je uvrstila gojaznost u oboljenja epidemijskog karaktera. Sa druge strane kardiovaskularne bolesti sa ueem od preko 50 % i dalje ostaju vodei uzrok smrtnosti u razvijenom delu sveta. Amerika asocijacija za srce uvrstila je i gojaznost u glavne faktore rizika za koronarnu bolest to bi trebalo da doprinese ne samo sagledavanju uloge gojaznosti, ve i borbi protiv nje.

13

Xenical Slide Kit August 1998 Section 113Slide 13: Consequences of obesityThe slide illustrates the most common co-morbidities and risk factors associated with obesity. These range from type 2 diabetes, osteoarthritis, cancer of the breast and prostate, major cardiovascular disease, stroke and respiratory disease to gallstones and gout. In short, obesity predisposes patients to a variety of diseases and, accordingly, should be considered by the medical profession as a serious, potentially life-threatening condition rather than an affliction brought on by lack of self-control.