Beogradska poslovna kola Globalizacija

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Smer: Poslovna informatika i e-biznisSeminarski rad iz predmetaEkonomija: Globalizacija

Mentor: Student: Dojinovi Vladimir

Neboja Puara Broj indexa: 2A1/0017/11

Sadraj:Uvod...............................................................................................................31. Definicija globalizacije................................................................................41.1. Globalizacija uopte.....................................................................51.2. Proces globalizacije.....................................................................62. Ekonomska globalizacija............................................................................82.1. Ubrzavanje meunarodnih tokova kapitala...............................92.2. Ubrzavanje meunarodnih tokova roba....................................93. Nosioci globalizacije.................................................................................114. Globalne kompanije.................................................................................125. Proces globalizacije trita i efekti na poslovanje preduzea..................13Zakljuak......................................................................................................14Literatura.....................................................................................................15

Uvod:U ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom znaenju pojma kao i uticajima globalizacije na svetsko gospodarstvo, politiku i svetsku zajednicu uopte. Globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali svakako donosi znaajne promene. Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio aktualne globalne okolnosti. Razvojem informatike i komunikacijske tehnologije svet je postao jedinstveni sistem, a veza izmeu dva subjekta u razliitim delovima sveta ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje gospodarskih i politikih integracija u uzrono-posledinoj je vezi s procesom globalizacije.Svedoci smo rastue meuzavisnosti izmeu drava irom sveta i odvijanja niza nezavisnih procesa koji se dogaaju i obuhvataju drave, regione, itav svet. Ovaj splet svih odnosa kojima se povezuju brojni uesnici na dravnom, regionalnom nivou, pa i civilizacije u raznim oblastima, vremenima, pri razliitim brzinama odvijanja, s tendencijom sveobuhvatnosti, ali i irenja i kod onih procesa koji su ve postali globalni- nazivamo globalizacijom.Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smetaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili ak od sredine osamdesetih godina. Meutim, globalizacija se odvija u mnotvo oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, to znai da globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog vremena.

Ako je naime, tana teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u jednom regionu i da se onda u talasima migracija rairila na jo pet kontinenata, onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije. Prva globalizacija je bila demografska.

Druga u istoriji, a prva meu novijim bila je saobraajna globalizacija, a do nje je dolo kada je pronaen brod koji je mogao ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak. Saobraajna globalizacija omoguila je globalizaciju u celom nizu drugih oblasti - trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.

Sledei znaajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je omoguio pronalazak telegrafa, a kasnije: radia, telefona, televizije i kompjutera koji su istovremeno znaili i informatiku globalizaciju. Danas smo blizu mogunosti da sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom oveku.1. Definicija globalizacijeGlobalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se ranije samo drugaije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciju mogli bismo pomenuti ''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''... Globalizacija potie od francuske rei ''global'', to znai celovitost, sveukupnost. Pojam globalizacije moe se shvatiti i definisati na razliite. Jedno definie globalizaciju kao pozitivan i optimistian proces koji donosi razvitak tehnologije, proirenje trita, vei profit, lagodniji ivot, nauni napredak, raspad diktatorskih reima i uitak potronje (dakle, kao nunost povezivanja sveta bez nacionalnih granica). Drugo definie globalizaciju kao nuno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u svim aspektima ivota: ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).''Osnovno obeleje sadanjeg drutvenog ivota i stanja zemalja je prisustvo meuzavisnosti. Meuzavisnost i globalna rasprostranjenost na irokom prostoru poznata je kao globalizacija.''''Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor.''1.1. Globalizacija uopteIzvorite globalizacije uklapa se u novu filozofiju znanu kao novi svetski poredak koji je zamiljen u Sjedinjenim Amerikim Dravama nakon propasti komunistikih poredaka i sovjetskog bloka, a ija je najvanija odrednica stvaranje globalnog trita. Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih poetaka svojim kretanjem i izumima tei sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doivela raspadom realnog socijalizma i slomom komunistikih jednostranakih reima u zemljama srednje i istone Europe i u bivem Sovjetskom Savezu.U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske drave, a ta ideja o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o venom miru kojem bi taj svet trebao teiti. Globalizaciju je kao proces nemogue izbei, s obzirom na razvijenost visokosofisticirane tehnologije, posebno informatike to svet pretvara u globalno selo (zbliavanje razliitih delova sveta, sa mogunostima za vei protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo meu stanovnicima sveta, kao i stvaranje globalne civilizacije). Takvo globalno otvoreno trite namee visoke kriterijume kvaliteta, delotvornosti, te razvojnih sposobnosti i afiniteta preduzea kao i kompetencije menadera. Otvorenost prema svetskom tritu, duboka meunarodna integracija i revolucija u ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogunostima nacionalnih drava da utiu na ekonomske procese. Vlade pojedinih drava raspolau sa sve manje moi koja prelazi u ruke menadera multinacionalnih interesa kojima su podreene i najvee drave sveta, to uzrokuje nestanak dravnog kapitalizma i nacionalne drave. Na meunarodnom planu vlade deluju sve vie zajedno s meunarodnim organizacijama, "od Ujedinjenih naroda do General Motorsa".a kao primer moemo navesti Fiat, simbol italijanskog porodinog vlasnitva i nacionalne industrije, koji je napokon popustio globalizaciji udruzivi se s multinacionalnim partnerom amerikim General Motorsom."1.2. Proces globalizacijeProces globalozacije poinje industijskom revolucijom i kapitalistikim nainom proizvodnje, iji je cilj sticanje i poveanje profita. Profit se moe poveati uz brz rast proizvodnje od trokova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i tehnoloki napredak smanjivali su trokove proizvodnje i omoguavali stvaranje novih proizvoda, pre potpuno nepoznatih.

Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnolokim napredkom u telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo je informatiku tehnologiju.

Ekonomski gledano, moe se rei da su uzroci i poticaji globalizacije kapitalistiki nain proizvodnje, tehnoloki napredak i meunarodna regulacija.

U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge slobodno kreu svijetom.

Globalizaciju karakterie sve veca medjuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu ekonomskih, socijalnih, i politickih veza.

Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih trita, pronalazak novih trita, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili ograniavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane nerazvijenih svetskih zemalja. Predpostavka svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj privrede moe ostvariti na osnovu otrijih kriterija poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

Globalizacija ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. otvaranje vrata krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na elu. Vlade stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APEC, GATT i WTO su u potpunosti posveene istom cilju.

Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i meunarodnih institucija u stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije sluajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogreno dananju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od centara moi u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistonoj i jugoistonoj Aziji

Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na drutvene, privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.

Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri emu se nabrojeni uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje.

Drugu grupu pozitivnih uticaja ine prestrukturiranje proizvodnje gde se radno- intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u podrujima razvijenih zemalja.

Treu grupu pozitivnih uticaja ini meuzavisnot koja se odraava kroz regionalna udruivanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukacija radnika, mogunost tehniko-tehnolokog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.

Negativni uticaji globalizacije izraavaju se preko optih uticaja: nametanje obiaja i shvatanja od strane razvijenih i ZUR-u, potiskivanje domaih tradicionalnih vrednosti, nesolidarnost,...

Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti u ZUR-u, finansijske dominacije razvijenih zemalja( jer razvijene zemlje imaju kapital), ograniavanje od razvijenih, itd...2. Ekonomska globalizacijaPod delovanjem trinih zakona, meunarodnih ekonomskih organizacija i ustanova, te meunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snanim podsticajima kroz razvoj tehnologije u oblesti informatike i komunikacija, sprovodi se ekonomska globalizacija kao jedan prirodan i nuan proces rasta meunarodnih tokova roba i kapitala.Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najuem smislu tj. kao ''rastuu privrednu meuzavisnost drava irom sveta'' i tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne veze prelaze granice drava ili regiona, ve je potrebno da se uspostavljaju sa velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne i da su tek tada sastavni dio procesa ekonomske globalizacije.

Znaajan dogaaj koji je oznaio ne samo poetak ve i veliki skok u procesu svestrane, a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida.

Davno smo naueni da na potrebama i njihovom rast, gledano na razlike domae potronje i proizvodnje, te investicija i tednje, a prema njihovim ekonomskim politikama, poivaju glavni tokovi ekonomskih integracija: meunarodni tokovi roba, meunarodnih tokovi kapitala i njihov rast.Ekonomska globalizacija prirodan je, tj. nuan proces i proizvod je delovanja trinih zakona, meunarodnih ekonomskih politika, drava i meunarodnih ekonomskih ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom proces posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija.

Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: meunarodni tokovi kapitala i meunarodni tokovi roba kreu se ciklino, ali imaju jasnu tendenciju brzog rasta, znatno breg nego to je to rast ukupnog proizvoda.2.1. Ubrzavanje meunarodnih tokova kapitalaNa globanlom planu, finansije sve vie postaju digitalna delatnost, jer finansijska trita danas postaju unutar kompjuterske mree i vie nema potrebe za fizikim strukturama. Posledne decenije XX veka obeila je visoka mobilizacija kapitala, internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija, koja zapanjuje sa brzinom integracija, ekspanzija i obimima. U ukupnim novijim tokovima kapitala odvijale su se dve znaajne strukture promena: jedna je znaajno preusmeravanje sa bankarskih kredita na posredna i neposredna ulaganja i ulaganja u dravne obveznice, a druga, do azijske finansijske krize, preusmeravanje ulaganja sa superindustrijalizovanih na novoindustrijalizovane, ukljuujui tu i Kinu.

Danas su praktino sve zemlje sveta- i bogate i siromane- uvoznice i izvoznice kapitala.2.2. Ubrzavanje meunarodnih tokova robaBri rast i neobino velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i injenica da je praktino celi svet pokriven mreom transnacionalnih i meunarodnih finansijskih ustanova, jo uvek ne znae da su meunarodni tokovi kapitala postali glavni instrment ekonomske globalizacije.

Nasuprot, meunarodna trgovina je bla i ostala najglobalizovaniji vid meunarodnih ekonomskih odnosa.

Zahvaljujui, s jedne strane, vrlo dinaminom rastu industrijske i poljoprivredne proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a s druge, liberalizaciju svetske trgovine koja je usledila uspenim zavretcima osam rundi globalnih pregovora o trgovini u okvirima GATT-a i WTO-a , kao i liberalizaciji trgovine unutar integracionih celina, meunarodna je trgovina brzo i stalno.Kljunu ulogu u procesu globalizacije tokova roba( isto kao i globalizacije tokova i tehnologije) igraju multinacionalne kompanije. Zahvaljujui dejstvima ''demonstrativnih efekata'' ( ''efekata ugledanja'') one prvo globalizuju ukuse i modele potronje( to je nekada dobro, a nekada loe. Loe je na primer , kada u jednoj zemlji omladina pije iskljuivo vetake napitke, dok hiljade i milioni tona voa propadaju ), a onda proizvodnja ili samopotronja, dobara i usluga i njihove tokove.

Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomski blokova shvaena kao proces otvaranja i sve intenzivnije meusobne ekonomske saradnje gotovo svih zemalja sveta predstavljaju samo jednu etapu na velikom putu globalizacije svetske privrede.Meu mega integracijama, svakako, najkrupniju predstavlja Azijsko-pacifika ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna integraciona celina, jer okuplja zemlje Sjeverne i June Amerike, Azije; evrope i Australije. A slede je NAFTA i Evropska unija.Zemlje zapadne Evrope su, gradei snane komercijalne veze i podstiui meunarodne tokove roba izmeu zemalja WE, imale uspeno kretanje prema ekonomskoj i monetarnoj uniji.

Meunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem meunarodnih plaanja u svom razvoju je doveo do postizanja skupa meunarodnih sporazuma o sistemu meunarodnih plaanja i institucija, koji omoguavaju i olakavaju plaanja. Stvoren je meunarodni monetarni sistem.

Tehnoloki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekuih i kapitalnih rauna, s druge strane dovela je do jednog stranog rasta tokova kapitala, tako da je finansijska integracija, zapravo, ''nezavisna'' od drugih aspekata ekonomske integracije, odnosno finansijski tokovi su viestruko nadmaili ekonomske tokove roba.

Finansijska globalizacija menja odnos balansa snage vlade- trita u korist trita i tradicionalne solucije, manje snage, resortira i osnauje internacionalnim tretiranjem.3. Nosioci globalizacijeKako smo ranije naveli, kljunu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne kompanije.

Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju irom sveta. Ovakve kompanije imaju sedite u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja (General Motors, IBM, General Electric, Toyota).

Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u mnogo razliitih zemalja. Mogu irom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im to su u mogunosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi proizvodi mogu biti proizvedeni najuinkovitije i najefikasnije. Kompanije s operacijama rasprostranjenim irom sveta ponekad imaju pristup prirodnim resursima i materijalima koji moda nisu uvek dostupni domaim kompanijama. MNC mogu zaposliti menadere i ostalo osoblje iz celog svijeta.

Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na izazove i rizike povezane s delovanjem u stranim okruenjima. Jedan od problema predstavlja porast nacionalizma u mnogim zemljama. MNC moraju odrati dobre odnose sa zemljom domainom, to moe biti teko, jer dolazi do estih promjena vlada, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im se prilagoavati.

Iako mnoge kompanije tee postati globalne, samo ih je nekoliko u tome i uspelo. To zahteva razvijanje proizvoda imajui na umu celi svet. Pri donoenju stratekih odluka treba voditi rauna o celokupnom svetu, dok taktike moraju biti prilagoene nacionalnom i lokalnom okruenju. Sa kompanijama iz zemalja u koje je globalnim kompanijama onemoguen pristup, potrebno je osnovati strateke alijanse.4. Globalne kompanijeGlobalne korporacije su izrazito velika preduzea koja svoje delatnosti obavljaju u novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim industrijama koje su svoju tehnoloku potku bazirale na informacijskoj tehnologiji (GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola,Nike...), gledajui na celi svijet kao na jedno trite. Za globalne korporacije ''nacionalne granice su irelevantne u naporu da se nae najbolji izvor materijala, proizvode proizvodi po najniim cenama''.

Globalne korporacije vide celi svet kao jedno trite. Lociraju svoje operacije i resurse razliitim delovima svijeta. Globalne korporacije nude globalne proizvode prilagoene lokalnim potrebama, a tee ostvarenju vodeeg mesta u prodaji odreenih proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odluuju postati globalnim korporacijama, je tenja da se u uslovima jake konkurencije osigura vodea pozicija u prodaji odreenog proizvoda na svetskom tritu.5. Proces globalizacije trita i efekti na poslovanje preduzeaU sutini, sve to se deava vani predstavlja globalizaciju trita i ekonomije. Globalizacija svetske ekonomije stvara vie prilika, ali i vie prijatnji kako za postojee tako i za potencijalne uesnike u grani.Globalizacija u sutini predstavlja proces koji donosi vie prilika i prijatnji u globalnom okruenju na nivou planete i obuhvata sve promene u odnosima izmeu drava, privredni subjakata, Obuhvata sve odnose vezane za promene ak i promene za drutva, odereena ponaanja

Dravne velike kompanije, razne nevladine organizacije provode proces globalizacije i integracije, nameu odreene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike, i zahteve...

Posebno znaajne promene desile su se 60-tih godina prologa vijeka kao to su:

-tehnoloke promene: bra i bolja komunikacija, bri i bolji transport, sve vie informacionih mrea koje globalno povezuju ljude

-meunarodne ekonomske integracije: manje tarife (GATT), valute povezane flukruirajuim kursevima, globalni tokovi kapitala

-sazrevanje trita u razvijenim zemljama : sporiji domai rast, agresivniji izvoznici, manje intervencije drave

-pad komunistikog i socijalistikog reima: sve vie zemalja povezanih sa kapitalistikim sistemom, vie privatizacije

Globalizacija trita i konkurencije na takav nain dovodi do stvaranja vie prilika to ima za posledicu poveanu brzinu i veu konkurenciju, a s druge strane stvaraju se i vee pretnje u smislu veeg trita i stvaranja manje meudravnih barijera.

Zakljuak:Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja nae ivotne okolnosti. To je nain na koji danas ivimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promaena taktika i za bogate i za siromane nacije. Pesimistini pogled na globalizaciju smatra da ona unitava lokalne kulture, iri svetske nejednakosti i uveliko pogorava ivote siromanih. Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a veina biva osuena na bedan i oajniki ivot.

Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju kontradiktornim nainima. Veina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlaenju moi ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tritu. Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posedica. Nacije gube deo svoje ekonomske moi koji su nekada posedovale.

Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti kao izazov za mogunosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju. Budunost kako i svetskih tako i naih preduzea zavisi od graenja konkurentnosti sa sposobnou ostvarivanja konkurentskih prednosti na srpskom tritu, kao delu globalnog trita, i na ukupnom globalnom tritu. Voene sposobnim i inovativnim menadmentom, naa preduzea e moi ostvarivati rast na takvom tritu. Neka od njih e se i povezivati sa meunarodnim kompanijama, i na taj nain se uspenije ukljuivati u globalno trite.Literatura:

1.Vuleti, V. , Globalizacija mit ili stvarnost, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003,2.Lj.Berberovi, Globalizacija ili diktiranje budunosti, Sarajevo, 1996,3.Devad ehi, Strateki menadment, Slovo, Mostar, 2001,4.Demal Hatibovi, Ekonomski razvoj, Ekonomski fakultet Univerziteta u Bihau, Biha, 2003,5.Mersud Ferizovi, Strateko menadment, Ekonomski fakultet Univerziteta u Bihau, Biha, 2005,6.Todorovi, M. , Konkurencija na svetskom tritu, Ekonomski fakultet, Ni, 2001.4