VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA UZRENJANINU

Nastavni predmet: PREDUZETNIŠTVO

Studijski program: Inženjerski menadžment

Modul: Računarstvo

Razvoj preduzetničke ideje za

Game Strap-seminarski rad-

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.:

Zrenjanin, maj 2014. godine

Zadatak:

Razviti preduzetničku ideju do nivoa prezentacije potencijalnom investitoru.

Rad treba da sadrži sledeće elemente:

1. Rezime

2. Uvodni deo

3. Analiza trendova

4. Identifikacija problema/potrebe kupaca

5. Generisanje inovacije

6. Pronalaženje poslovnog modela

7. Procena tržišta

8. Procena nefinansijskih resursa

9. Procena finansijskih resursa

10. Izvori finansiranja

11.Održivost poslovne ideje

12.Zakljucak

13.Literaturni izvori

14. Internet izvori

1

Rezime

Monotona vožnja gradskim, prigradskim ili međugradskim autobusima je problem sa kojim se susreće veliki deo stanovništva koji svakodnevno putuju do posla, škole i slično, a ako je vožnja dosadna, onda stičemo ustisak da traje dugo.

Rešenje ovog problema može da predstavlja ugradnja uređaja za arkadne igre “Game Strap” u držače za ruke koji se već nalaze u autobusima. Uređaj bi se aktivirao kada korisnik uhvati ručku, a neku od arkadnih igrica kao što su tetris, fliper i slično, bi bilo moguće kontrolisati dugmetom koji se nalazi sa strane. Dakle, sve je zamišljeno tako da se koristi sa jednom rukom. Uređaj ne bi bio fiksiran, već bi se pomerao uz pomoć rotirajućeg kaiša zajedno sa korisnikom kako bi se izbegle neprijatnosti prilikom naglog kočenja i skretanja autobusa.

Uređaj bi bio baziran na Android i/ili Windows Phone platformi koje se najbrže razvijaju i čije je korišćenje najvećim delom besplatno.

Dosadašnji načini rešavanja ovog problema su bili prepušteni snalažljivosti i kreativnosti samih putnika, tako da bi u ovom slučaju stepen inovativnosti bio visok, a bar na početku konkurencije ne bi bilo.

Za realizaciju projekta bi bio neophodan dobar tim inženjera i to iz oblasti elektronike ili elektrotehnike i programiranja.

Tim elektrotehničara bio bi zadužen za elektronske komponente, tj. za sam Game Strap uređaj, koji predstavlja centralni deo inovacije, a programeri za softverski deo inovacije tj. pisanje programa koji pokreću uređaj i pisanje samih igrica.

Uzimajući u obzir statističke podatke o tome koliki procenat stanovništva koristi računar i mobilni telefon, procenjuje se da bi ova inovacija bili dobro prihvaćena zbog upotrebe slične tehnologije, kao i zbog jednostavnosti korišćenja.

2

Uvod

Progres civilizacije je nezadrživi proces u kome čovek ne može biti samo pasivni posmatrač jer je drušveno biće i nalazi se u društveno-organizovanom sistemu. Međutim, društvo kreira potrebe i norme pojedinca i diktira tempo njegovog razvoja.

Inovacija koju ću prikazati u ovom seminarskom radu zasnovana je na jednostavnoj igračkoj konzoli koja može da radi na više različitih računarskih sistema kao što su: Windows ili Linux, ili čak mobilne platforme kao što su Windows Phone ili Android koje su sve više zastupljene i koje se razvijaju mnogo brže od drugih platformi. Za realizaciju ovog projekta, što uključuje tekuće troškove i plate radnika za prvih godinu dana, bilo bi nam potrebno oko 34.950€, koje bi nastojali da obezbedimo iz sopstvenih resursa i fonda za inovativnost. Profit od ove inovacije može očekivati proizvođač i vlasnik patenta, pošto ova inovacija nije zamišljena da donosi profit direktno kompaniji koja je implementira, jer se njeno korišćenje ne naplaćuje dodatno. Međutim, kompanija koja implementira inovaciju može očekivati indirektno povećanje profita ukoliko inovacija bude prihvaćena pozitivno.

Tabela 1 - Prikaz početnog kapitala i ulaganja u proizvodnju u toku prve godine

Početni kapital

Planirani kapital Profit

35000 34950 50

Ukoliko bi invacija bila pozitivno prihvaćena, potražnja bi iz godinu u godinu bila sve veća što bi dovelo do povećanja profita proizvođača iz godine u godinu.

„Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe.”

Preduzetništvo ima za glavni cilj stvaranje nove vrednosti pokretanjem i razvojem novih preduzeća i predstavlja bitan faktor proizvodnje, tako da je teško zamisliti razvijeno društvo bez ljudi koji vode i organiziraju ekonomski život. Preduzetništvo uključuje sve delatnosti usmerene na ulaganje i kombinaciju potrebnih resursa, širenje na nova tržišta, stvaranje novih proizvoda, novih potrošača, novih tehnologija i tehnoloških rešenja. Preduzetništvo je u neposrednoj vezi sa raspoloživim resursima, jer od raspoloživih resursa, ljudske kreativnosti i inovativnosti, zavisi nivo proizvodnje određenih proizvoda i usluga, kao i nivo zadovoljenja ljudskih potreba. Moderna definicija preduzetništva opisuje preduzetništvo kao sposobnost kretanja i stvaranja vizije praktično ni iz čega, kao ljudski i kreativan čin, kao primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organizacije.

3

Najvažnije prednosti preduzetništva:

prilika za kreiranje vlastite sudbine - posedovanje sopstvenog preduzeća omogućava preduzetnicima nezavisnost;

prilika za različitost - preduzetnici pokreću vlastito poslovanje, jer vide priliku za stvaranje različitosti u stvarima važnim za njih;

prilika za postizanje sopstvenog punog potencijala – preduzetnicima njihov posao postaje instrument za igru i samodokazivanje;

prilika za ubiranje visokih profita - iako novac nije primarna vodilja većine preduzetnika, profit koji oni svojim poslovanjem mogu ostvariti predstavlja važan motivacioni faktor;

prilika za doprinos društvu i priznanje za vlastite napore - vlasnici preduzeća često su među najuglednijim članovima u svojoj zajednici.

Analiza trendova

Ova inovacija se, pre svega, zasniva na “pametnim” telefonima sa mobilnim operativnim sistemima. Razvoj ovih operativnih sistema je nezadrživ jer je dobar deo “open source” što znači da je sam po sebi besplatan i da svako može da učestvuje u njegovom razvoju, što je od neprocenjivog značaja za budućnosti ove vrste sistema.

Pametni telefon (engl. smartphone) je mobilni telefon koji objedinjuje mogućnost ličnog digitalnog pomoćnika (engl. personal digital assistant, PDA) i mobilnog telefona. Ovi uređaji obično imaju ekran osetljiv na dodir visoke rezolucije, kao i internet pregledač koji mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice, zatim GPS navigaciju, Wi-Fi i mobilni širokopojasni pristup.

Operativni sistemi koji su zastupljeni na ovim uređajima su: Android, Windows Phone, iOS, i dr.1

Analizom okruženja (subjektivno mišljenje) biće obuhvaćeno:

1. razvoj tehnologija - tehnologija je nastala kao posledica olakšavanja osnovnih ljudskih poslova;

2. ekspanzija računarske opreme – računari i mobilni telefoni;

3. ekspanzija uređaja sa mobilnim operativnim sistemima – uređaji bazirani na mobilnim operativnim sistemima kao što su Android, Winodws Phone, iOS, Symbian itd.

1 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon, Internet izvor, 13.05.2014. god.4

1. Razvoj tehnologije

Čovek je prvi susret sa tehnologijom imao kada je počeo da pretvara bogate prirodne resurse u jednostavne alate. Praistorijsko otkriće mogućnosti kontrolisanja vatre je povećalo količinu raspoloživih izvora hrane, a otkriće točka pomoglo je ljudima u kretanju, kao i kontrolisanju okruženja. Tehnološka otkrića, kao što su štamparska presa i Internet, srušila su sve barijere u komunikaciji i na taj način omogućila ljudima da komuniciraju jedan sa drugim na globalnom nivou.

Tehnologija je uticala na društvo na mnoge načine, i pozitivno i negativno. U mnogim društvima, tehnologija je uticala na razvoj naprednijih ekonomija, kao što je današnja globalna ekonomija, te je omogućilo izdvajanje ležerne klase. Međutim, mnogi tehnološki procesi proizvode neželjene nus-produkte, koji uzrokuju poluciju, cprljenje prirodnih resursa, kao i poremećaj Zemlje i njene okoline. Razne implementacije novih tehnologija utiču na vrednost društva, te postavljaju nova etička pitanja.

2. Ekspanzija računarske opereme

Razvojem računarskih komponenti i tendencijama za njihovom upotrebom u svakodnevnom životu kako privatnom tako i poslovnom i društvenom dobija se jasan trend, a to je “računar nije luksuz već potreba”. Osim računara, veliki deo tržišta danas drže i mobilni telefoni koji se uvek mogu naći pored krajnjeg korisnika.

Na slici 1 prikazano koliko korisnika u Republici Srbiji koristi mobilne telefone.2

Slika 1 - Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i uređaja

2 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i uređaja, 13.05.2014. god.5

3. Ekspanzija uređaja sa mobilnim operativnim sistemima

Pod terminom “pametni” uređaj se podrazumevaju uređaji kao što su tableti i mobilni telefoni koji su bazirani na operativnim sistemima kao što su: Android, Windows Phone, iOS, itd.

Android

Android operativni sistem je u vlasništvu kompanije „Google“ i može se naći na širokom spektru uređaja.

Reč je o tzv. “open source” operativnom sistemu, što znači da korisnici imaju neograničen pristup raznim aplikacijama, programima i uopšte bilo kom slobodnom sadržaju. Trenutno, Android je najbrže rastući smartphone operativni sistem na tržištu i očekuje se da će postati dominantna platforma za par godina.

Neke od najboljih karakteristika Android operativnog sistema su njegova sposobnost prilagođavanja i veliki broj dostupnih aplikacija, koje korisnicima pružaju brži i lakši pristup različitom sadržaju i funkcijama. Koristeći „Android Market“ korisnicima je na raspolaganju skoro 400.000 različitih aplikacija, a većina je u potpunosti besplatno, kako za instalaciju, tako i za korišćenje.

Slika 2 – Logo Android operativnog sistema

Windows Phone

Windows Phone je mobilni operativni sistem kompanije Microsoft i naslednik je Windows Mobile operativnog sistema. Za razliku od prethodnika, ciljno tržište Windows Phone-a su potrošači, dok su kod Windows Mobile sistema ciljno tržište bili poslovni korisnici.

Sam sistem izašao je početkom 2011. godine, iako je prvobitno izlazak bio planiran za kraj 2010. godine. Ono po čemu se Windows Phone razlikuje od svih dotadašnjih Microsoftovih operativnih sistema je korisnički interfejst “Metro”.

Slika 3 – Logo Windows Phone operativnog sistema

6

iOS

iOS je mobilni operativni sistem kompanije Apple. Provobitno je razvijen za iPhone, a kasnije i za iPod Touch, iPad i Apple TV.

Apple ne dozvoljava pokretanje iOS sistema na hardveru proizvođača. Od 01. septembra 2010. godine, “App Store” tj. online prodavnica aplikacija, sadrži više od 250.000 aplikacija za iOS koje su preuzete više od 6,5 milijardi puta.

iOS je baziran na Apple OS X, operativnom sistemu, koji je paziran na sistemu Darwin BSD i stoga pripada grupi juniksolikih operativnih sistema.

Slika 4 – Logo iOS operativnog sistema

Identifikacija potreba/problema kupaca

Okruženje u kojem živimo je dinamičko i menja se u zavisnosti od mnogih direktnih i indirektnih faktora, a samim tim javljaju se i problemi koji su u direktnoj zavisnosti od samog okruženja. Razvijenjem civilizacije dolazi se do osećaja gubljenja granica država, ali samim tim i potrebe zadržavanja identiteta kako na individualnom nivou tako i u širem okruženju (grad, država).

Napredniji tehnološki život i veći zahtevi potrošača diktiraju razvoj tehnike i samu potrebu istog u svakodnevnom životu.

Glavni problem

Saobraćajni špic kada ljudi idu na posao ili kada se vraćaju kući, velike vrućine u autobusima, metrou i ostalim vidovima gradskog i međugradskog prevoza, čine vožnju izuzetno napornom i prilično monotonom i dosadnom, zbog čega se javlja utisak da jako dugo traje.

Rešenje problema

Kako bi vreme brže prolazilo i kako putovanje, posebno ukoliko je svakodnevno i na istim relacijama, ne bi bilo toliko monotono, rešenje bi bila instalacija neke od arkadnih igrica u držač za ruke, koju bi korisnik igrao tokom vožnje, ali i koja bi obaveštavala korisnika o trenutnoj lokaciji kako korisnik ne bi propustio stanicu na koju treba da izađe.

Korisnici mogu biti svi ljudi koji imaju neko najosnovnije znanje o mobilnim platformama, a posebno oni koji su u stalnom pokretu, poslovni ljudi, studenti i slični.

7

Generisanje inovacije

Dosadašnji načini rešavanja ovog problema su se svodili na individualnu snalažljivost i kreativnost samih putnika, što znači, korišćenje tablet i mobilnih telefona, koji i pored relativno pristupačne cene i dalje nisu dostupni baš svima, čitanje knjiga i slično. Od strane prevoznika, jedina zanimacija za putnike su radio stanice (često ne baš visokog kvaliteta) i u malom broju slučajeva wifi internet.

Na slici 5 je prikazan predlog kako implementirati ovu inovaciju koja je osmišljena tako da može da se implementira bez ikakvih problema u sve modele autobusa koje koriste prevoznici, kako u Srbiji tako i šire.

Slika 5 – Predlog implementacije “Game Strap”-a u držač za ruke u autobusima

Ovaj uređaj je zamišljen da se aktivira čim korisnik uhvati ručku, a dugme koje se nalazi sa strane omogućava lako korišćenje sa jednom rukom. Rotirajući kaiš omogućava da se ceo uređaj pomera zajedno sa korisnikom kako se ne bi dogodila neka neprijatna situacija u slučaju naglog kočenja ili skretanja.

Korisnik može da bira između nekoliko arkadnih igrica kao što su tetris, fliper ili izvođenje slobodnih udaraca, a sve to bez brige da će propustiti svoju stanicu jer će uređaj svetleti i vibrirati kako bi korisniku skrenuo pažnju na naziv stanice kojoj se autobus približava.

Na slici 6 je prikazan način korišćenja uređaja, kao i još neki od detelja koji su spomenuti u prikazu inovacije.

8

Slika 6 – Način korišćenja uređaja “Game Strap”

Stepen inovativnosti je visok, a samim tim neophodan je dobar tim inženjera kako bi se inovacija realizovala. Potrebni su stručnjaci iz oblasti elektronike, elektrotehnike i programiranja.

Tim elektroničara i elektrotehničara bio bi zadužen za elektronske komponente, tj. za sam Game Strap uređaj, koji predstavlja centralni deo inovacije. Programeri su zaduženi za softverski deo inovacije tj. pisanje programa koji pokreću uređaj i pisanje samih igrica.

Pošto ovakvih proizvoda nema na tržištu, ne postoji različitost.

Tehnološka šema

Slika 7 - Tehnološka šema inovacije

Uz pomoć ove tehnološke šeme vidimo na koji način ovaj uređaj funkcioniše. Programer putem interneta u uređaje ubacije nove verzije softvera i igrica, ispravlja eventualne greške, a korisnik koristeći interfejs i software pristupa igricama i koristi uređaj.

9

Interfejs, softwareInternet

KorisnikUređaj Game Strap

(aplikacija)Programer

Pronalaženje poslovnog modela

Čitav poslovni poduhvat je podređen proizvodu koji odgovara na problem koji ima korisnik. Odgovaranjem na projektovana pitanja dobićemo jasnu sliku našeg poslovnog modela. Pitanja na koja trebamo da odgovorimo su:

Šta je P/U?

Proizvod u našem slučaju je uređaj “Game Strap” koji je ugrađen u držač za ruke u autobusima i koji uz pomoć svog softvera omogućava korisnicima da prekrate vreme putovanja, kao i obaveštenja o narednim stanicama na koje autobus staje.

Kako će se isporučivati kupcima?

Proizvod bi se isporučivao kupcima tako što bi tim radnika zamenjivao stare držače za ruke sa novim u koje su ugrađeni “Game Strap” uređaji.

Da li postoje eventualne prateće usluge?

Od prateće usluge predviđeno je redovno održavanje softvera u uređajima, uglavnom putem interneta, ali i zamena celih uređaju u slučaju većeg kvara ili oštećenja.

Kako će se razvijati poslovanje?

Poslovanje će se razvijati u pravcu lokalnog lidera u kvalitetu usluga i poverenju od strane kupaca kao i kvalitetu samog proizvoda koji prati svetske i definiše domaće trendove.

Procena tržišta

Potencijalni korisnici bi, za početak, bili isključivo sa teritorije Republike Srbije jer bi na njenoj teritoriji promovisali proizvod, pa u zavisnosti od postignutog uspeha, razmatrali ulazak na tržišta susedne zemlje. Iako uređaj mogu koristiti svi ljudi, na slici 8 je prikazan broj stanovnika starosti od 15 do 55 godina koji bi bili najverovatnije korisnici uređaja. 3

Slika 8 – Prikaz broja stanovnika koji su potencijalni korisnici uređaja

3 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz starosnog stanovništva u Republici Srbiji, Internet izvor, 13.05.2014. god.10

Na prethodnoj slici vidimo da bi najverovatnije najveći deo korisnika našeg uređaja bio starosnog doba između 15 i 55 godina. To su ljudi koji su od velikog značaja za razvoj ovog uređaja, jer osobe od 15 godina često putuju jer tada kreću u srednju školu, dok korisnici preko 55 godina zaostaju za razvojom tehnologije ili gube interesovanje za istom.

Prvih godina poslovanja isključivo bi se bazirali na tržište Republike Srbije, a ukoliko bi se to pokazalo efikasno i profitabilno proširili bi poslovanje i na tržišta susednih zemalja.

U prvih par godina konkurencije ne bi bilo, jer je naša inovacija prva te vrste, ali bi se nakon određenog vremena sigurno pojavila jer danas tehnologija napreduje brže nego što iko očekuje. Ukoliko bi se pojavila neka firma ili pojedinac koji bi proizvodio uređaj isti ili bar sličan našem, onda bi ona predstavljala direktnu konkurenciju.

U današnje vreme je neophodno da firma ima inovativan pristup kako bi opstala na tržištu, jer je samo novim, inovativnim proizvodima moguće privući kupce, koji su neophodni za opstanak na tržištu. Na slici 9 su prikazani statistički podaci o uspešnim i napuštenim inovacijama, kako za celu teritoriju Republike Srbije, ali i po regionima. 4

Slika 9 – Statistički prikaz inovativnosti u Republici Srbiji

4 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o inovacijama po regionima Republike Srbije, 13.05.2014. god.11

Procena nefinansijskih resursa

U ovom delu govorimo o resursima koji se koriste u proizvodnji našeg uređaja, njegovoj ugradnji i održavanju. Sve što mislimo da nam je potrebno za odlično poslovanje i delovanje na tržištu prikazaćemo u tabeli. Međutim, to nije konačan prikaz, jer ukoliko dođe do veće potražnje za proizvodima, to uzrokuje zapošljavanje više radnika i veće angažovanje ostalih resursa itd.

Tabela 2 – Prikaz nefinansijskih resursa

Prikaz odgovarajućih resursa

Prikaz u intervalu od 5 godina I II III IV V

Tehnološka sredstva

Poslovni prostor 1 1 1 1 1

Vozilo 1 1 2 2 2

Softver 2 2 2 2 2

Serveri 2 2 3 4 4

Projektori 1 1 2 2 2

Štampači i/ili multifunkcionalni uređaji

3 4 5 6 7

Laptop računari 5 7 9 9 10

Upravljanje ljudskim resursima

Direktor 1 1 1 1 1

Elektrotehničari 2 2 3 3 3

Programeri 2 4 5 5 6

Ostali resursi Reklame 1 1 2 2 2

U tabeli 2, vrednosti su izražene u komadima. Na osnovu datih vrednosti, možemo stvoriti sliku o tome u kojem pravcu bi se kretao razvoj preduzeća, kao i koji bi se resursi koristili u procesu proizvodnje u narednih 5 godina.

Iako u timu postoje programeri koji sami razvijaju softver koji je neophodan za rad uređaja, u tabeli se može videti da se kao resurs navodi softver. Pod tom stavkom se podrazumevaju Android i Windows Phone platforma na kojima se zasnivaju aplikacije koje razvijaju naši programeri, kao i softver koji se koristi u tu svrhu.

12

Procena finansijskih resursa

Ovom tabelom prikazujemo finansijski deo, odnosno ukupnu cenu resursa koji su neophodni za uspešnu proizvodnju i ugradnju uređaja. Kao što se može videti u tabeli 3, u prvoj godini za realizaciju projekta, tekuće troškove i plate radnicima, potrebno nam je oko 35.000€.

Tabela 3 – Prikaz finansijskih resursa

Prikaz odgovarajućih resursa

Prikaz u intervalu od 5 godina I II III IV V

Tehnološka sredstva

Poslovni prostor 2500 2500 2500 2500 2500

Vozilo 1500 1500 3000 3000 3000

Softver 500 300 300 300 300

Serveri 2000 2000 3000 4000 4000

Projektori 500 500 750 1000 1000

Štampači i/ili multifunkcionalni uređaji

450 600 750 900 1050

Laptop računari 2000 2800 3600 3600 4000

Upravljanje ljudskim resursima

Direktor 6000 6600 7200 9600 10800

Elektrotehničari 8400 9600 16200 18000 19800

Programeri 9600 21600 27000 30000 50400

Ostali resursi Reklame 1500 1500 1500 1500 1500

Ukupno 34950 49500 65800 74400 98350

Izvori finansiranja

Prilikom odabira načina za obezbeđenja neophodnih novčanih sredstava mora se obratiti pažnja na stabilnost čitavog projekta, ali i na likvidnost, čime bi se izbeglo neželjeno propadanje posla. U ovom slučaju način finansiranja je sledeći:

Stimulisanje samozapošljavanja - 160000 dinara (oko 1400€) po osobi, dakle, ukupno oko 7000€;

Sopstvena sredstva = 5*1000€ = 5000€ (razni oblici kapitala);

Program ranog razvoja (od 2000€ do 30000€) je namenjen privatnim mikro i malim preduzećima u ranim fazama razvoja, koja poseduju tehnološku inovaciju i imaju potencijal za stvaranje nove intelektualne svojine, kao i jasnu tržišnu potrebu.5 Fond za inovacionu delatnost, koji finansira i program ranog razvoja, je osnovan radi

5 http://www.inovacionifond.rs/, Inovacioni fond, Internet izvor, 13.05.2014. god.13

podsticanja inovativnih delatnosti kroz saradnju sa međunarodnim finansiskim institucijama, organizacijama, donatorima i privatnim sektorom.

20%

14%66%

Zastupljenost izvora finansiranja

Samozapošljavanje Sopstvena sredstvaProgram ranog razvoja

Grafik 1 – Izvori finansiranja

Prema načinu finansiranja možemo videti da je ovo ortački društvo jer sa minimalnim sopstvenim sredstvima ne možemo realizovati projekat tj. inovaciju. Od programa ranog razvoja bi tražili oko 23000€ da bi bilo moguće realizovati inovaciju “Game Strap”. Taj iznos, u kombinaciji sa ostalim izvorima finansiranja, bi bio dovoljan za prvu godinu poslovanja na tržištu. U toku te prve godine bili bi aktivni na sajmovima gde bi ljudi mogli da vide inovaciju. Takav tip investiranja se naziva ventura kapital, jer bi deo novca u projekat bio uložen od strane investitori.

14

Održivost poslovne ideje

Naš proizvod teži ka industrijskoj grani IT oblasti. Pod informacionim tehnologijama (IT) podrazumevamo razvoj, dizajn, implementaciju, kao i podrška i upravljanje računarskim informacionim sistemom.

Tabela 4 - Rizici koji predstavljaju naš program su prikazani u sledećoj tabeli

Rizik Rezultatina koje utiče

Strategija ublažavanja

Uticaj na objektivno promenljive indikatore

Verovatnoća nastajanja

Efektivnost ublažavanja

Ukupna ocena

StrateškiPojava konkurencije

Manja potražnja našeg proizvoda

Bolji marketing, povoljniji uslovi

mala srednja mala mala

StrateškiSlaboprihvatanje inovacije od strane korisnika

Manja potražnjanašeg proizvoda

Prezentacija inovacije na sajmovima tehnologije, reklamiranje

velika srednja srednja srednja

OperativniLoša organizaciona struktura

Ugrožena egzistencija

Kvalitetan menadžement, integralna razvojna funkcija

srednja srednja srednja srednja

FinansijskiNedostatak finansijskih sredstava

Ugrožavanje procesa repodukcije

Traženje strateškog partnera

srednja srednja srednja srednja

Izlazna strategija za naš proizvod bi težila ka usavršavanju, kao i prema Android i Windows Phone platformi, jer su u današnje vreme te tehnologije najzastupljenije u skoro svim oblastima. U budućem periodu svako ko putuje imaće priliku da prekrati vreme putovanja, a prevoznici da privuku veći broj putnika novim sadržajem koji razbija monotonost. Samim tim, naš uređaj bi se dobro pozicionirao na tržištu.

Nakon prvih 5 godina na tržištu, zavisno od finansijskog stanja, najverovatnije ne bi prodavali kompaniju, već bi pokušali da uložimo sredstva u neki novi projekat koji bi doprineo daljem razvoju i eventualno, kasnijem transformisanju u akcionarsko društvo.

15

64.71

35.29

Prikaz vlasničke strukture

Investitori Osnivači

Grafik 2 - Prikaz vlasničke strukture programa

16

Zaključak

Moja inovacija je zasnovana na Android i Windows Phone platformi, a namenjena je za ugradnju u držače za ruke u autobusima kako bi putnici razbili monotoniju koja vlada tokom putovanja, a uz to i bili obavešteni koja je naredna stanica kako bi znali gde treba da izađu.

Na osnovu statističkih podataka koji su izneti u radu, videli smo da mobilne telefone i računare poseduje velika većina stanovništva, posebno u starosnom dobu od 15 do 55 godina, na osnovu čega zaključujemo da velika većina stanovništa bez ikakvih problema prihvatiti inovaciju ove vrste.

Ovaj proizvod je namenjen svim ljudima, zamišljen je tako da se njegovo korišćenje, nakon ugradnje u autobuse, ne naplaćuje dodatno, ali to je odluka koju donose oni koji plaćaju ugradnju uređaja tj. autoprevoznici.

Tokom prvih nekoliko godina proizvodnje i ugradnje našeg proizvoda ne očekuje se neka velika zarada, zato je i za početak i planiran jedan grad kao test tržište, sa tedencijom kasnijeg širenja.

17

Literatura

1. Molnar R., Osnovi preduzetništva, VTŠSS, Zrenjanin, 2009.god;

2. Republički zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2013.god;

3. Republički zavod za statistiku Srbije, Trendovi, 2012.god.

Internet izvori

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon

http://www.bastabalkana.com/2013/01/operativni-sistem-i-saveti-o-operativnim-sistemima-za-mobilni-telefon

http://sh.wikipedia.org/wiki/Windows_Phone

http://sr.wikipedia.org/sr-el/IOS

http://blog.appliedis.com/wp-content/uploads/2013/11/android1.png

http://www.winbeta.org/sites/default/files/logo-windows-phone-8.png

http://www.vdmi.nl/sites/vdmisite.s1.aegirhost.nl/files/ios-logo.jpg

http://www.nytimes.com/interactive/2012/06/03/magazine/innovations-issue.html?_r=2&

http://www.cnet.com/news/game-strap-concept-makes-commuting-fun/

18