Autori:FAO tim - Pascal Bernardoni, Olivera Jordanoviæ, Dragana Tar, Dragan Terziæ, Ðorðe Moravèeviæ, Florian Farkaš

Izdavaè:FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONSORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU

Donor:Government of the Kingdom of Norway Vlada Kraljevine Norverške

Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoðaèima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove brošure

Štampa: Lavalu

Dizajn i priprema za štampu: Milan Novièiæ

FAO Coordination Office for Serbia and MontenegroFAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj GoriŽarka Marinoviæa 2, 11 000 BeogradTel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

Paradajz

Znaèaj i rasprostranjenost- Spada u jednu od najzastupljenijih povrtarskih biljaka u svetskim razmerama- Ima izuzetan hemijski sastav, zbog èega zauzima važno mesto u ljudskoj ishrani- Jedna od najprofitabilnijih povrtarskih vrsta

- U svetu se gaji na 2,5 miliona hektara, a u našoj zemlji na oko 20 000 ha

Korišæenje- U domaæinstvu (svež i konzervisan)- Kao sirovina u prehrambenoj industriji- Kao lek jer pomaže varenju, kod reumatizma, srèanih oboljenja, visokog krvnog pritiska, kao i kod oboljenja žuèi i jetre, itd.

Osnovni podaci

94% vode 4.7% ugljenih hidrata 1% proteina 0.2% masti

01Bogat vitaminom CBogat karotinomSadrži vitamine B, K, E i PPSadrži likopen, kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožðekancero-zaštitne elemente

Paradajz ima malu energetsku vrednostVeoma je bogat vitaminima i mineralima

Hranljiva vrednost

Potrošnja paradajza po glavi stanovnika, FAO, [kg]

30

25

20

15

10

5

0Nerazvijene

zemljeSvet SCG Evropa Razvijene

zemlje

Zemljište

Temperatura

- Može se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati se postižu na strukturnim zemljištima sa visokim sadržajem humusa neutralne, blago kisele i slabo alkalne reakcije (pH 5.5-7.5)

- Kao preduseve izbegavati papriku, krompir, plavi patlidžan i naravno paradajz- Novi sistemi gajenja, u inertnim supstratima, umanjuju znaèaj plodoreda

- Visok prinos i kvalitet može da se postigne samo u optimalnom prisustvu svih hranljivih elemenata - Ðubri se stajnjakom i mineralnim ðubrivima- Stajnjak utièe pozitivno na strukturu zemljišta, sadržaj hranljivih elemenata i aktivira mikrobiološke procese u zemljištu. Orijentaciono se uzima da je za 1 ar potrebno 500-600 kg zgorelog goveðeg stajnjaka. Stajnjak se unosi sa osnovnom obradom zemljišta- Mineralna ðubriva utièu na ranostasnost, velièinu i kvalitet prinosa- Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, a ukoliko on nije u odgovarajuæoj ravnoteži sa ostalim elementima, dolazi do opadanja cvetova, kasnijeg sazrevanja, smanjenja kvaliteta plodova i njihovog težeg èuvanja - Prekomerno ðubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi do pojave unutrašnje šupljikavosti ploda- Fosfor utièe na bolje ukorenjavanje, ranije sazrevanje i bolji kvalitet plodova- Kalcijum i magnezijum, ali i bor, mangan, sumpor, gvožðe, cink, molibden i mnogi drugi mikroelementi su takoðe neophodni za normalan rast i razviæe- U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljišta, prinosom od preko 1,5 t po aru, usev paradajza iznese 4,8 kg azota, 2,5 kg fosfora, 7 kg kalijuma, 3,8 kg magnezijuma, 2,2 kg kalcijuma (èistih hraniva)- Pre setve uraditi hemijsku analizu zemljišta da bi se utvrdila prava potreba za mineralnim hranivima- Nepravilna mineralna ishrana može izazvati velike štete na usevu paradajza, pa je najbolje njeno “voðenje” porepustiti struènom licu

Uslovi uspevanja

02

o- Minimalna za klijanje i nicanje je 10-13 Co- Optimalna za rast i razviæe je 15-29 C

o o- Prestaje sa rastom ispod 9 C i iznad 40 Co

- Izmrzava na -1 C- Paradajz usporava cvetanje na temperaturi

o o ispod 15 C i iznad 35 C- Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija ako je temperatura ispod

o o 13 C i iznad 30 C o- Optimalna temperatura zemljišta je oko 25 C

Svetlost- Traži dosta svetlosti jaèeg intenziteta - Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 9-10 sati što je u našim uslovima od kraja aprila do kraja septembra- Problem nedostatka svetlosti može se ublažiti dopunskim (veštaèkim) osvetljenjem

Vlaga- Najveæe potrebe biljaka za vodom su u poèetnim fazama rasta (period rasada) i u fazi plodonošenja i tada vlažnost zemljišta treba da iznosi 80% PVK, a u ostalom periodu vegetacije 70% PVK - Idealna vlažnost vazduha za pucanje antera i rasipanja polena iznosi 60-70%. Ovo je bitno, jer u plastenièkoj proizvodnji ova vlažnost je obièno veæa, te je i oplodnja otežana, a èesto i onemoguæena. - Duži nedostatak pristupaène vode u zemljištu ogranièava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose, a štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima

Gajenje paradajza

Plodored

Ðubrenje

03

Direktna setva- Gajenje iz direktne setve smanjuje troškove proizvodnje i uèešæe radne snage što je veoma važno kada se ova vrsta gaji kao sirovine za industrijsku preradu. Gaje se sorte/hibridi niskog (determinantnog) stabla kojima nije neophodan oslonac, kao ni pinciranje (zalamanje boènih izdanaka). Plodovi sorata paradajza za industrijsku proizvodnju za direktnu setvu su veoma èvrsti, niskog rasta i poseduju genetsku sposobnost lakog odvajanja ploda od cvetne drške. - Obavezna je kvalitetna predsetvena priprema zemljišta- Setva se obavlja od poèetka aprila do poèetka maja, preciznim sejalicama na dubinu od 1-3cm, sa normom od 0,5 do 1,5kg/ha- Potrebno je zasejanu površinu održavati u stanju optimalne vlažnosti kao bi se u poèetku rasta spreèilo stvaranje pokorice i stvorili optimalni uslovi za nicanje- Potrebna je efikasna zaštita od korova, bolesti i štetoèina- Mana ovog naèina gajenja paradajza jeste visok utrošak skupog hibridnog semena

04

Naèin gajenja- U našim klimatskim uslovima proizvodnja paradajza se obavlja u ! zaštiæenom prostoru (tuneli, plastenici,

staklenici) i ! otvorenom polju gajenjem preko rasada ili

direktnom setvom semena na stalno mesto.

Proizvodnja u zaštiæenom prostoruNajveæi deo robne proizvodnje ploda paradajza obavlja se u raznim oblicima zaštiæenog prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja.

Zastupljeni su sledeæi tipovi proizvodnje:! Rana zimsko-proleæna! Rana proleæna! Kasna jesenja

Proizvodnja u plastenicima

Kasna jesenja proizvodnja 30.11.2003

Proizvodnja iz direktne setve Prinosi iz direktne setve mogu biti ipreko 100 tona po hektaru

Seje se specijalnim, najbolje pneumatskimsejalicama na meðuredni razmak od 70-100cm

05

AKTIVNA MATERIJA PREPARAT Pre setvePosle setve, a

pre nicanja

Pre

rasaðivanja

Posle nicanjakorova i paradajza

Po

rasaðivanju

napropamid

dikvat-dibromid

dikvat

glifosat

metribuzin

fluazifop-p-butil

trifluralin

DEVRINOL

REGLON FORTE

DIKVAT

HERBATOP

SENCOR

FUSILADE SUPER

ŽUPILAN

2.5-4l/ha

1-2 l/ha

1-2 l/ha

2-4 l/ha

1.5-2 l/ha

0.35-0.5 kg/ha

1.5-2 l/ha

0.5-0.7 kg/ha

1.5-2 l/ha

PROGRAM ZAŠTITE PARADAJZA OD KOROVA

Kod nas nema registrovanih preparata za suzbijanje korova u usevu paradajza iz semena,

ali su u nekim zemljama registrovani sledeæi preparati:

2.5-4l/ha

Gajenje paradajza za svežu potrošnju u najveæem obimu (95%) se obavlja preko proizvodnje rasada, dok se industrijski paradajz najèešæe proizvodi direktnom setvom semena.

Kod nas se poslednjih godina sve više grade savremeni objekti zaštiæenog prostora, pre svega visoki plastenici. Koriste se folije najnovije generacije koje su fotoaktivne i absorbuju, reflektuju ili emituju razlièit deo spektra sunèevog zraèenja. Ovakvi plastenièki objekti, sa opremom za dodatno zagrevanje i kontrolu režima, pružaju odliène uslove za vansezonsko gajenje paradajza.

Potrebni uslovi pri proizvodnji rasada

06

Proizvodnja rasadaRasad se može proizvoditi u svim oblicima zaštiæenog prostora. U objektima gde se vrši grejanje vaduha i zemljišta odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. Za proizvodnju u zaštiæenom prostoru vreme setve se odreðuje prema cilju proizvodnje.

Postoji više naèina proizvodnje rasada sa ili bez pikiranja (rasaðivanje sejanaca na veæe rastojanje), a najèešæi su: u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama.

Za ranu zimsko proleænu proizvodnju paradajza treba koristi rasad sa zaštiæenim korenovim sistemom proizveden u kontejnerima i saksijama gde se sadi biljka sa busenom, a samo za kasnu njivsku proizvodnju može se koristiti rasad golih žila (nezaštiæenog korena), tj. èupan rasad.

KVALITETAN RASAD kod ranog paradajza treba da je visine oko 30cm, kod srednje ranog do 25cm, sa stablom debljine oko 1cm, krupnim, tamno zelenim listovima i obrazovanim prvim cvetovima.

ProizvodnjaVreme

setve

Vreme

pikiranjaVreme

rasaðivanjaBerba

Rana

Kasna (jesenja)

Rana

Kasna (jesenja)

Rana

Kasna

10.01-05.02.

25.05-10.06

10.12-05.01

01.06-10.06

01.03-15.03

01.05-10.05

Vreme setve, pikiranja, rasaðivanja i berbe paradajza u zavisnosti od naèina proizvodnje

U plasteniku bez

dopunskog

zagrevanja

U plasteniku sa

dopunskim

zagrevanjem

Otvoreno

polje

Topla leja

Hladna leja

Topla leja

Hladna leja

Mlaka leja

Hladna leja

10.02-0.02.

20.06-05.07

10.01-10.02

01.07-10.07

01.04-15.04

01.06-10.06

25.3-10.04

20.07-05.08

20.02-20.03

01.08-10.08

01.05-15.05

01.07-10.07

20.05-20.07

15.9-30.10

1.05-15.07

15.09-30.11

01.07-15.09

15.08-10.10

Vreme

proizvodnje

Tip proizvodnje

rasada

Pravilno odnegovan rasad

Termogen za dopunsko zagrevanjevazduha u zatvorenom objektu

Dužina

nicanja u

u danima

OTemperatura vazduha C

Do nicanja5-7 dana posle nicanja Posle toga do kaljenja

Dan Noæ Sunèano Oblaèno Noæ

12-15 8-10 20-22 16-18 12-146-8 oko 20

Temperaturni uslovi za proizvodnju rasada paradajza

Posle

setve

OTemperatura zemljišta C

Dan NoæBroj

2l/m

15 oko 20 oko 13 4-5 15-2022-25 oko 20

Prvih 14 dana Posle 14 dana

Dan Noæ

Tepih i kabl grejaè

Pri proizvodnji rasada u zimskim mesecima (decembar-februar) intenzitet svetlosti je jako nizak (6000-8000 lux-a), a dužina dana kratka (7-8 èasova). Optimum intenziteta (35000 lux-a) i dužine osvetljenja (12-14 èasova) treba obezbediti dopunskim osvetljavanjem rasada. Ova mera ubrzava zrenje plodova i poveæava ukupan prinos te snižava cenu koštanja proizvoda posebno ranog paradajza i do 15%.

07

Sijalice za dopunsko osvetljavanje Luksmetar

Zalivanje

08

Relativna vlažnost vazduha treba da je u optimalnim granicama što je oko 65%.

Supstrati i smeše u koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadrže patogene i štetoèine. Dezinfekciju manje kolièine supstrata najbolje je obaviti pomoæu bureta sa vodenom parom ili pak nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom (ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode)

TIP RASTA NAZIV HIBRIDA PAKOVANJE

Profesional F1

Hector F1

Maunti spring F1

Spidi F1

Florida F1

Balkan F1

Balka F1

Magnus F1

Pantera F1

Amati F1

Atina F1

Belle F1

Sprinter F1

Delfin F1

Big bif F1

Monroe F1

Gardel F1

Šenon F1

Lustro F1

Mi-10 F1

5

5

1500

5

5

1

5

1500

1500

2.5

1

5

1500

1500

2.5

5

1500

1500

1500

1

25

25

16

20

20

3

30

44

15

17

3

60

30

20

20

44

18

40

18

3

SR

SR

SR

VR

R

VR

R

R

R

SR2

R

SR2

R

SR

SR

SR

SR2

SR2

R

SR

220

220

240

220

220

130

130

200

160

180

180

200

180

200

160

200

180

160

160

150

OP

OP

OP

OP

OP

PL

PL

PL

PL

PL/OP

PL/OP

PL/OP

PL

PL

OP

PL

OP/PL

PL

PL/OP

OP

Najzastupljeniji hibridi paradajza na njivama Srbije (2004)

Ogranièenog–niskog

rasta

(determinantni)

Poluvisoki

(polu determinantni)

Neogranièenog –

visokog rasta

(indeterminantni)

CENA

EUR/PAKOVANJU

VREME

STASAVANJA

PROSEÈNA

TEŽINA PLODA

U gr.

MESTO

GAJENJA

Kontejnerska proizvodnja rasada- U objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad paradajza se poslednjih godina sve više seje u kontejnere- Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razlièitim preènikom otvora (3-4cm)- Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajuæe plodnosti- Rani i srednje kasni rasad se seje u kontejnere sa manjim otvorima i kasnije pikira, dok se za kasnu jesenju proizvodnju setva može vršiti u kontejnere sa veæim otvorima i rasad se proizvodi bez pikiranja- Pikiranje se obavlja u saksije preènika 10-12cm- Specijalnim izbijaèima pred pikiranje biljèice se vade iz otvora uz minimalno ošteæenje korena- Na ovaj naèin se proizvodi rasad zaštiæenog korenovog sistema

Proizvodnja rasada u leji- U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleæe u mlakoj, leti u hladnoj leji- Kod nas se najèešæe koriste jednostrane (obiène) u odnosu na dvostrane (holanski tip) tople leje. Jednostrane mogu biti nadzemne i ukopane- Klasièna leja je pokrivena prozorskim oknima, mada se može pokriti i plastikom- Za zagrevanje leje koristi se svež stajnjak (najbolje konjski, najèešæe goveði) sabijen sa maksimalno 65kg tereta ili kod savremenih leja razni elektrièni grejaèi- Zemljišno ðubrevita smeša koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme priprema se najèešæe od nezaražene baštenske zemlje, zgorelog stajnjaka i peska ili treseta (2:2:1). Mogu se koristiti i gotovi supstrati. Debljina supstrata za setvu se kreæe od 15-25cm- Seme se seje u markirane redove ruèno ili mašinski

2- Setvena norma je 6-8g/m2 sa pikiranjem (rana) i 1-1,5g/m bez pikiranja rasada (kasna proizvodnja)- Pikiranje se obavlja u leju na 10x10 ili 12x12cm ili u saksije (rana proizvodnja), dok za srednje ranu njivsku proizvodnju pikiranje se vrši na razmak 6x6cm

Higrometar

Savremena topla leja

decembar-januar

februar

mart

decembar-januar

februar

mart

50-70

40-50

30-40

50-70

40-50

20-30

500-700

400-500

300-400

800-1000

600-800

300-500

0,9-1,3

0,7-0,9

0,5-0,7

1,5-1,9

1,2-1,5

0,6-0,9

Potrebne kolièine svežeg stajnjaka

Ukopane

Nadzemne

Tip tople

leje

Vreme pripreme

leje

Debljina sloja

stajnjaka (cm)

Kolièina stajnjaka

kg 3m

Kontejneri od stiropora

09

izbijaèi kontejnerskog rasada

Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama- Koriste se saksije od plastike, keramike, papira, treseta (Jiffy pot) preènika 10-12cm- Služe da se u njih pikira rasad, ali u ranoj zimsko proleænoj proizvodnji proizvodi se i rasad bez pikiranja. U te svrhe najèešæe se koriste “Jiffy” saksije koje su izgraðene od specijalnog, obogaæenog treseta koji omoguæava sadnju rasada sa saksijom u zemlju. Korenov sistem je na ovaj naèin maksimalno saèuvan, a ranostasnost potencirana- Za najraniju proizvodnju koriste se saksije veæe zapremine- Kod proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak svetlosti se može

2 ublažiti postavljanjem manjeg broja saksija i kocki po m

- Najèešæe se koriste tresetne kocke dimenzije 10x10cm- Kocke se prave mašinski od odgovarajuæe tresetne smeše

3- Od 1m smeše dobije se oko 900 kocki- U tresetne kocke se rasad paradajza pikira iz leje ili kontejnera- Formirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvuèeno plastiènom folijom

Jiffy saksije

Ruèno pravljenje kocki

10-

Setva rasada- Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno

seme. - 1 gram semena sadrži 260 do 350 semenki- Seme klijavost zadržava 4-6 godina

o- Minimalna temperatura klijanja je 9 C

o- Na optimalnoj temperaturi za klijanje od 25 C paradajz nièe za 6-8 dana

- Setva u leju i kontejnere može se obaviti ruèno ili mašinski

Kako obezbediti zdrav semenski i sadni materijal?- Seme/rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog dobavljaèa. Pored toga nabavlja se seme poznatih i u praksi proverenih sorti ili hibrida- Izabrati hibrid koji æe u vašim specifiènim uslovima i sistemu gajenja dati najbolji rezultat- Svake godine na manjoj površini testirajte nekoliko hibrida- Dobar hibrid bez optimalne tehnologije proizvodnje, može da izneveri vaša oèekivanja

Hibridno seme dobija se posebnim naèinom ukrštanjakomplikovanijim i dužim u odnosu na proizvodnjusortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujuæi kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veæe otpornosti i veæeg po-tencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnogsemena. Hibridna snaga kod paradajza se ogledau poveæanju prinosa, ranostasnosti, a naroèito uranijem zrenju plodova prve i druge etaže. Jedna odosobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobinezadržavaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridnoseme mora svake godine iznova obnavljati, tj.kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1.

Šta je to hibridno seme ?

11

Ruèna setva paradajza u plastiène kontejnere

Sto za automatsku setvu kontejnera

Ukrštanje paradajza

1 2 broj semenki; pogodan za drugu setvu (jesenju proizvodnju) VR-vrlo rani, R-rani, SR-srednje rani; OP-otvoreno polje, PL-plastenik

TIP RASTA NAZIV HIBRIDA PAKOVANJE

Topkapi F1

Florida 47 F1

Hector F1

Orco F1

Narvik

NS niski

Mobil

Ivet F1

Balka F1

Balkan F1

Magnus F1

Queen F1

Belle F1

Monro F1

Vedeta F1

Amati F1

Big beef F1

Sprinter F1

Shannon F1

Lustro F1

Nemo Netta F1

Nemo Tammi F1

Raissa F1

Alambra F1

Opera F1

Jeremy F1

Falcato F1

Petula F1

Jenna F1

Zlatni jubilej F1

NS-6 F1

Maraton F1

Kazanova F1

11000

5

5

1 1000

10

50

1000

1500

5

1

1500

1500

5

5

5

2.5

2.5

1500

1500

1500

1500

1500

1100

1500

11000

1500

1500

1250

1250

5

5

1

1

1425

1500

1885

1425

50

180

190

3300

2225

235

3300

1725

4500

2775

3250

1275

1500

2250

3000

1350

2250

2250

1200

2400

2925

4125

4125

2775

1425

550

600

240

240

R

R

SR

VR

SR

R

SR

R

R

VR

R

2R

SR

2SR

R

2SR

SR

R

SR

R

SR

SR

R

R

2R

2R

2SR

SR

R

SR

R

SR

SR

180

220

220

180

120

120

130

160

130

130

200

250

180

160

200

180

220

180

200

160

180

180

180

160

180

180

180

150

200

180

140

200

250

OP/PL

OP

OP

OP/PL

OP

OP

OP

PL

PL

PL

PL

OP/PL

PL/OP

PL/OP

PL/OP

PL

PL

PL

PL/OP

PL/OP

PL/OP

PL/OP

PL

PL

PL

PL/OP

PL/OP

PL

PL

OP

OP

OP

OP

Najzastupljenije sorte i hibridi paradajza u Srbiji (2004)

CENA

DIN/PAKOVANJU

VREME

STASAVANJA

PROSEÈNA

TEŽINA PLODA

U gr.

MESTO

GAJENJA

Ogranièenog–niskog

rasta

(determinantni)

Poluvisoki

(polu determinantni)

Neogranièenog –

visokog rasta

(indeterminantni)

Pikiranje- Mera kojom se reguliše i omoguæava

odgovarajuæi vegetacioni prostor za normalan

i nesmetan rast i razvoj biljaka- Faza razvijenih kotiledonih listiæa i zaèetaka

prvih pravih listova je period kada treba

izvršiti pikiranje rasada- Pikiranje se vrši u leju, saksije ili kocke- Pre pikiranja rasad treba zaliti (posebno

proizveden u leji), lagano vaditi iz supstrata sa dosta zemlje kako bi se korenov sistem što

manje oštetio

- Pikiranje u leji se izvodi “pod prst” ili malom sadiljkom. Zemlja se malo sabije i zalije.- Posle pikiranja vlažnost vazduha se poveæava na 90%, a temperatura

o vazduha se spušta na 16-18 C

Pikiranje rasada paradajza

KalemljenjeKalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se:

! snažan korenov sistem, otporniji na bolesti i štetoèine,

! lakša proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane,! poveæan prinos i ujednaèen kvalitet plodova.

Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.

Rasad se pre rasaðivanja postepeno privikava na nove životne uslove pod kojima æe nastaviti rast i razviæe. Ova mera je posebno znaèajna kod proizvodnje rasada za otvoreno polje ili u objektu bez grejanja. Kaljenje poèinje 2 nedelje pred rasaðivanje postepenim, pa zatim sve jaèim provetravanjem i snižavanjem temperature supstrata i vazduha. Prihranjivanje kalijumovim ðubrivima pojaèaæe otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen i odnegovan rasadpresaðuje se na stalno mesto gde æe se lako prilagoditi novonastalim životnim uslovima.

Kaljenje rasadaRasad je kvalitetniji ako je razmak pikiranja veæi

12

- Provetravanjem održavati temperaturu u optimalnim granicama- Zalivanje vršiti obilnije i reðe, kako bi voda stigla do donjeg dela supstrata- Ukoliko se leje u toku noæi pokrivaju asurama potrebno ih je neposredno pre izlaska sunca skinuti

2- Prihranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja sa 10 litara vode/m leje u kojoj je rastvoreno 20-30 g NPK 15:15:15 ukoliko je rasad primetno slab i svetlozelen. Posle prihranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadrže ostaci ðubriva na lišæu. Prihranjivanje preko lista (folijarno) se može obavljati teènim ðubrivima na svakih 10-14 dana- Gotovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da sadrže hraniva do kraja rasadnièarskog perioda

Nega rasada

Okalemljen rasad paradajza

Važni momenti u proizvodnji rasada- Kolièinu svežeg stajnjaka za zagrevanje leje pravilno odrediti- Pri formiranju tople leje sa svežim stajnjakom setvu semena u leju vršiti tek kada se temperatura u formiranoj leji stabilizuje (5-7 dana posle formiranja)- Kada biljke niknu spustiti temperature u trajanju 5-7 dana (i dnevne i noæne)- Provetravati leju i kad je hladno (kratko i energièno)- Staklo ili plastika moraju biti èisti i bez asura tokom dana- Pikiranje vršiti u saksije odgovarajuæe velièine (jogurt èaše su male i loše)- Supstrat za setvu i pikiranje treba da je dezinfikovan

Dezinfekcija supstratavodenom parom

20-30 minuta

Su

pst

rat

Voda

15-25 cm

13

- Zaštitu od bolesti i štetoèina vršiti preventivno- Pri proizvodnji u leji korovi se suzbijaju plevljenjem na stalno mesto gde æe se lako prilagoditi novonastalim životnim uslovima

14

Malè folije i folije za plastenikeNije svaka folija dobra. Pri odabiru PE folije presudan uticaj ima tip i naèin proizvodnje.

- Za plastenièke objekte koristiti UV stabilizovane, nekapajuæe, antivirusne ili “IR blocking” folije

- Bele malè folije poveæavaju kolièinu difuzne svetlosti (dobre za zimsku proizvodnju), crvene folije utièu na ranostasnost, dok se žute koriste za proizvodnju na otvorenom polju (smanjuju štete od insekata)

Kako bi se izbegla greška u proizvodnji paradajza i uštedeo novac, pri odabiru “prave” folije treba konsultovati struèno lice.

15

Rasaðivanje- Za rasaðivanje paradajza temperatura zemljišta o

treba da bude 15-16 C - Sadnju je najbolje obavljati po oblaènom vremenu, u veèernjim ili jutarnjim èasovima - Zemljište za sadnju treba dobro pripremiti (10-15 dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla - Gustina sadnje može biti manja ili veæa, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljišta, ranostasnosti- Prilikom utvrðivanja gustine, najbolje je poštovati preporuke proizvoðaèa za tu sortu/hibrid. U nas se paradajz najèešæe sadi na razmak 80 x 30-40 cm ili u dvostruke redove sa razmakom u leji 50-60x40-50cm i rastojanjem izmeðu centra leja 150-200cm - Za ranu proleænu i kasnu jesenju proizvodnju u plastenicima i staklenicima preporuèuju se maksimalne gustine useva od 25000 biljaka/ha- Prerastao rasad se sadi vertikalno uz dodatno “polaganje” u zemlju, nešto iznad kotiledonih listova- Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i džifi saksijama sadi se direktno. Tako se koren ne ošteæuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja- Za pravilnu sadnju treba obezbediti èvrstu vezu korena i zemlje- Zalivanje izvršiti odmah nakon sadnje

Rasaðivanje paradajza u stakleniku

Polaganje paradajzaprilikom sadnje

2Broj biljaka na 100m u zavisnosti od šeme rasaðivanja

Izmeðuredova (cm)

70

80

90

100

30

476

416

370

333

35

408

357

317

286

40

357

312

277

250

45

317

278

247

222

50

285

250

222

200

Razmak U redu cm

Primena žute malè folije

Mere nege

Posle kiše ili navodnjavanja razbiti pokoricu okopavanjem ili kultivacijom (proizvodnja na otvorenom polju bez malè folije)

Provetravanje u zaštiæenom prostoruOsnovni naèin održavanja optimalne temperature i vlažnosti vaduha. Plastenici sa krovnim otvaranjem (minimum 20%) su mnogo bolje rešenje u našim klimatskim uslovima od plastenika sa boènim otvaranjem

Obrada zemljišta u toku vegetacije

16

PrihranjivanjeU savremenim sistemima gajenja paradajza (pre svega u zaštiæenom prostoru) mineralna ðubriva se dodaju preko sistema za navodnjavanje (fertigacija). U odreðenim fazama razvoja biljke zahtevaju neka hraniva u veæoj ili manjoj meri. Treba znati da

- Posle rasaðivanja u periodu od 8 do10 dana treba koristiti formulacije N (azota), P (fosfora), K (kalijuma) u odnosu 1:2:1 (istaknut fosfor)- U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja (3-4 nedelje) koristiti formulacije NPK u odnosu 1:1:1- Od zametanja do prve berbe (4-5 nedelja) odnos NPK hraniva treba da je 2:1:3, tj. forsira se kalijum- Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4, gde je kalijum još prisutniji

Sva uvozna vodotopiva ðubriva imaju odgovarajuæe formulacije sa mikroelementima, te stoga pored NPK i mikroelemenata posebno u drugoj polovini vegetacije dodatno treba dodati kalcijum i magnezijum i to prema uputstvu struènog lica.

Specifiène mere negePostavljenje oslonca i vezivanjeFormiranje uzgojnog oblika.

Poveæanjem broja grozdova po biljci poveæava se ukupan, ali smanjuje rani prinos i pogoršava njegov kvalitet. Zavisno od cilja proizvodnje, formira se i odgovarajuæi uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, reðe na dva stabla.Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva boèna grana. Ostali boèni izdanci (zaperci) se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi, do maksimalne dužine 5cm.Pinciranje je najbolje obaviti oštrim nožem ili makazama ukoliko su boèni izdanci preko 10cm. Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida iznad èetvrte ili šeste cvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznad šeste do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova.

Oplodnja paradajza Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomažu vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovo delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga moramo pomoæi oplodnju i to na sledeæe naèine po važnosti:- Veštaèkim košnicama sa bumbarima (3

2košnice/1000m )- Elektriènim zujalicama- Protresanjem noseæe konstrukcije (žice)- Ventilatorima

Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena i posledica je proizvodnje u lošim plastenicima bez grejanja, gde gore navedeni naèini pomoæi oplodnje ne daju dobre rezultate.

“Venturi” sistem za fertigaciju

NavodnjavanjeOdreðivanje zalivnih normi i intervala izmeðu zalivanja je vrlo važan momenat u proizvodnji. Izvodi se najèešæe:! vizuelnom metodom (nije pouzdana)! sistemom dva i više tenziometara

(zadovoljavajuæa metoda)! elektriènim senzorima (najbolji, ali i najskuplji

metod)

Vrednosti na tenziometru od 0,35 do 0,50 bara ukazuju da je potrebno krenuti sa zalivanjem. Zalivanje se prekida kada skala na tenziometru doðe na 0,1 bar.Najbolje je postaviti tenziometre na 20, 40 i 60cm dubine.

Na nedostatak vlage u zemljištu paradajz je najosetljiviji u fazi:- posle rasaðivanja - cvetanja i plodonošenja

U fazi kaljenja rasada, kao i posle rasaðivanja treba privremeno zasušiti biljke, a kasnije u fazi intenzivnog porasta intenzivirati navodnjavanje.

Paradajz u grodanu sa ubodnim kapljaèem

Tenziometar

Zakidanje zaperaka

Zakidanje donjih listova

Donji listovi se zakidaju ispod cvetne granèice u kojoj zapoèinje zrenje

Košnice sa bumbarima

17

18

Gljiviène bolesti rasada(Pythium spp., Rhizoctonia solani, Phytophtora spp., ...)

Pri proizvodnji paradajza iz rasada može doæi do pojave velikih šteta na klijancima i mladim biljkama. Na prizemnom delu klijanca javljaju se vodenaste pege. Tkivo se suši i propada. Obolele biljke se tope i nestaju. Javlja se u oazama.Osnovni razlozi pojave oboljenja su loši uslovi u kojima se rasad proizvodi, pre svega visoka vlažnost supstrata i vaduha, visoka temperatura, slaba osvetljenost i velika gustina useva.

- Sterilizacija supstrata za setvu i pikiranje- Stvoriti optimalne uslove za biljku paradajza- Tretirati fungicidima kao što su Previcur,

Bakrocid, Blauvit, Dithane M-45, Cineb S-65...

Mere suzbijanja

NAZIV PREPARATA

BAKROCID - 50

ANTRAKOL

CINEB S-65

DITHANE M-45

RIDOMIL MZ

EQUATION PRO

TATTOO

RONILAN

SAPROL

SCORE 250

GALATION G-5

TALSTAR

MOSPILAN

AKTIVNA MATERIJAKoncentracija (%)

Doza (kg ili l/ha)Karenca

1(Dana)

Plamenjaèa

Plamenjaèa; Crna i siva pegavost

Plamenjaèa; èaðava plesnivost lista

Plamenjaèa; Crna i siva pegavost

Plamenjaèa; Crna i siva pegavost

Plamenjaèa; Crna pegavost

Plamenjaèa; Crna i siva pegavost

Siva i bela trulež

Pepelnica

Crna pegavost

Zemljišne štetoèine

Obièni pauèinar, bela leptirasta vaš

Bela leptirasta vaš

PREPARATI ZA ZAŠTITU PARADAJZA OD BOLESTI I ŠTETOÈINA

Bakar-oksihlorid

Propineb

Cineb

Mankozeb

Metalaksil+mankozeb

Cimoxanil+famoxadon

Propamocarb-hidrohlorid+mankozeb

Vinklozolin

Triforin

Difenokonazol

Fenitrotion+malation

Bifentrin

Acetamiprid

Bolesti

05-0.75%

0.2-0.25

0.2-0.3%

0.25%

0.35%

0.04%

4 kg/ha

1-2 l/ha

0.1%

0.05%

20-25kg/ha

0.02-0.05%

0.02-0.03%

14

14

14

14

21

3

14

21

35

14

42

7

7

1Karenca je propisan najkraci period koji mora proteci izmedu primene sredstva za zaštitu bilja i berbe

FUNGICIDI

INSEKTICIDI

Bolesti paradajza

19

Najveæa osetljivost biljakaje u fazi od nicanja do pikiranja

Plamenjaèa (Phytophthora infestans)

Prièinjava velike štete u proizvodnji paradajza. Obzirom da se parazit pri povoljnim uslovima za razviæe bolesti veoma brzo širi uništavajuæi najveæi deo lisne mase biljaka, gubici prinosa i pogoršanje kvaliteta proizvoda su veliki.

Simptomi se kod paradajza javljaju na svim nadzemnim organima biljaka. Na listu su pege svetlozelene i vodenaste. Ubrzo nakon pojave prvih simptoma obièno ceo list bude zahvaæen nekrozom. Potpuna defolijacija i propadanje lista lista se èesto dešava za 10-14 dana. Oboleli plodovi lako opadaju. Prve zaraze se ostvaruju na donjim listovima odakle se bolest veoma brzo širi na ostale delove biljaka. Prohladno i vlažno vreme pogoduje razvoju plamenjaèe.

Pored gajenja manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, skoro redovno se moraju izvoditi i hemijske mere zaštite.

Simptomi

Mere zaštite

Simptomi plamenjaèe na listovima

Simptomi plamenjaèe na plodovima

! STROGO SLEDITE UPUTSTVO ZA UPOTREBU PREPARATA

! POŠTUJTE KARENCU

! U BORBI PROTIV BOLESTI I ŠTETOÈINA KORISTITE SVE RASPOLOŽIVE PREVENTIVNE MERE

Predatori i lovne trake u integralnoj zaštiti

paradajza

20

Crna pegavost (Alternaria solani)

Usled sušenja jaèe zaraženih listova, štete mogu biti velike. Parazit napada i plodove biljaka, što može u znatnoj meri da pogorša kvalitet proizvoda.

Ovaj parazit napada sve nadzemne organe paradajza, Prvi simptomi bolesti se pojavljuju na donjim, najstarijim listovima. Pege su na poèetku sivomrke boje sa nekrozom tkiva i sa karakteristiènim zonama rasporeðenim u vidu koncentriènih krugova (kao godovi na preseku stabla drveta). Na listu su pege najpre sitne, nepravilnog oblika. Kasnije, one postaju manje–više okrugle, dostižu u preèniku 1-1,5 cm i èesto su okružene hlorotiènim oreolima. Jaèe zahvaæeni listovi požute i nekrotiraju. Sasušeno lišæe ostaje na stablu. Sliène pege se obrazuju i na plodovima. Pege na stablu su ovalnog oblika i znatno su veæe od onih na listovima i plodovima i zahvataju dublje slojeve tkiva. Ukoliko pega prstenasto obuhvati stablo, naroèito prizemni deo kod mladih biljaka paradajza, dolazi do uvenuæa. Prohladno i vlažno vreme ne odgovara razvoju bolesti.

- Upotreba zdravog semena paradajza ili rasada, zatim dezinfekcija zemljišta u lejama, pravilan plodored,izbalansirano dubrenje, navodnjavanje i uništavanje zaraženih ostataka biljaka, predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite u suzbijanju ovog parazita. - Hemijske mere

Simptomi

Mere zaštite

Èaðava plesan lista (Fulvia Fulva, sin. Cladosporium fulvium)

Ova bolest se uglavnom javlja na paradajzu u plastenicima i staklenicima. U povoljnim uslovima može pruzrokovati veæe štete

Oboljenje se ispoljava uglavnom na lišæu, najpre na donjim delovima biljaka. Parazit se retko javlja na cvetovima, plodu i stablu paradajza. Na licu lista nastaju prvo svetlozelene i žutozelene pege sa nejasnim rubovima. Kasnije zahvaæeno tkivo nekrotira i dobija mrku boju. U isto vreme sa donje strane lista gljiva formira gustu, sivomrku prevlaku. Usled poveæanja površine zahvaæene nekrozom lišæe se uvija, suši i opada.

- Regulacija temperature, vlage i osvetljenja predstavljaju preventivne mere u borbi sa ovim parazitom. - Hemijska zaštita

Simptomi

Mere zaštite

21

Crna pegavost ploda

Crna pegavost lista

Simptomi

Mere zaštite

Ispoljavaju se u vidu brojnih sitnih okruglastih pega na površini lista. Pege su u središtu sive a po ivici zagasitomrke. U sredini pege jasno se zapažaju crne taèke. Èesto dolazo do spajanja pega, jako zaraženo lišæe najpre se uvija, zatim suši i opada. Prvi simtomi se javljaju na donjem, starijem lišæu i šire na gore ka vršnom delu biljke. Prve zaraze mogu nastati rano, prilikom proizvodnje rasada. VIažno vreme sa èestim kišama i srednje dnevnim temperaturama

0izmeðu 16 i 27 C veoma pogoduje brzom širenju parazita, kada biljke mogu da ostanu skoro bez lisne mase, što jako nepovoljno utièe na prinos i kvalitet plodova.

Sa merama zaštite treba poèeti još tokom proizvodnje rasada. Za setvu treba koristiti nezaraženo seme i sejati ga u nezaraženi supstrat. Hemijska sredstva za suzbijanje crne pegavosti deluju I na ovu bolest.

Siva pegavost (Septoria lycopersici)Siva pegavost

Èaðava plesan - lice i nalièje lista

Siva trulež (Botrytis cinerea)

Siva trulež se javlja na paradajzu u plastenicima i staklenicima, retko u poljskim uslovima. Mestimièno izaziva veæe šete.

Iako se siva trulež može sresti na rasadu, (gde izaziva simtome “topljenja” rasada) ova bolest se uglavnom javlja na raznim delovima odraslih biljaka. Zaraza se uoèava na ostacima zakinutih zaperaka na stablu, kruniènim listiæima posle oplodnje cvetova, na peteljkama i tkivu zelenih plodova. Posebno su štetne infekcije prizemnog dela stabla ili na spojnom mestu peteljke i ploda. U uslovima visoke vlažnosti na mestima infekcije obrazuje se sivkasta navlaka micelje od organa za razmnožavanje. Zaraženo tkivo zahvata vlažna trulež i propada. Kao posledica razvoja gljive na spojnom mestu ploda i peteljke dolazi do razmekšavanja tkiva i opadanja ploda.Niže temperature i visoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju ove bolesti.

Plastenike podizati na ocednim mestima. Temperaturu u zaštiæenom prostoru održavati na nivou povoljnom za rast razvoj paradajza. Adekvatnim zalivanjem biljaka i urednim provetravanjem smanjiti vlažnost vazduha u gajenom usevu. Ostatke zaraženih biljaka iznositi iz zaštiæenog prostora i uništavati ih.

Simptomi

Mere zaštite

Siva trulež

22

Bakterioze

Simptomi

Ispoljavaju se na svim nadzemnim organima zaraženih

biljaka. Prvi simptomi uoèavaju se na donjem lišæu u

vidu sitnih tamnozelenih pega, vlažnog izgleda,

oivièenih hlorotiènim (žutim) oreolom. Tkivo u okviru

pega izumire dobijajuæi tamnomrku do crnu boju, po

èemu je bolest i dobila ime. Usled pojave veæeg broja

pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju

se i na stablu i peteljkama lista i ploda.

Najkarakteristiènije promene nastaju na mladim

nesazrelim plodovima. Na površini ploda obrazuju se

sitne sjajnocrne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto

i pri zrenju umesto crvene dobija žutu boju. Spajanjem

pega dolazi do zastoja u porastu okolnog tkiva i

deformacije ploda. Izvor infekcije je zaraženo seme i 0

ostaci obolelih biljaka. Temperatura od 17-25 C i

poveæana vlažnost su preduslovi za pojavu ove bolesti.

Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum)

Nanosi štete pre svega u zaštiæenom prostoru u uslovima produženog hladnog vremena i veæe vlažnosti zemljišta. Mere zaštite su iste kao kod sive truleži.

Bela trulež

Uvenuæe biljaka (Fusarium oxysporum Iycopersici, Verticillim spp.)

Ova bolest se uglavnom javlja u staklenicima i plastenicima i veæe štete izaziva na osetljivim sortama paradajza. Uvenuæe biljka izaziva nekoliko parazitnih gljiva koje se održavaju u zaraženim biljnim ostacima.

Oboljenje se može uoèiti na klijancima još u toplim lejama posle rasaðivanja biljaka (hloroza, patuljast rast). Najvažniji simptomi oboljenja javljaju se u vidu hloroze donjeg lišca u vreme formiranja plodova. Lišæe obolelih biljaka gubi turgor i svenjava u najtopljim delovima dana, dok se noæu, naroèito posle zalivanja, delimièno oporavlja. Razvojem bolesti lišæe se suši i propada, a biljke venu i uginjavaju. Zametnuti plodovi ostaju sitni i opadaju. Na popreènom ili uzdužnom preseku stabla može se zapaziti tamnjenje sudovnih snopiæa. Paraziti prodiru u koren a zatim u stablo, zapušavajuæi sudovne elemente zbog èega dolazi do spreèavanja protoka vode i mineralnih materija u biljci. Fuzariozno uvenuæe se intenzivnije javlja pri višim temperaturama na kiselim i peskovitim zemljištima, dok verticilioza veæe štete prièinjava u hladnjim uslovima.

Ova bolest se teško suzbija hemijskim putem. Izbor otpornijih sorti predstavlja jedinu sigurnu meru zaštite. Pored toga plodored i proizvodnja zadravog rasada su važne preventivne mere.

Simptomi

Mere zaštite

Fuzariozno uvenuæe

Verticilozno uvenuæe

Crna pegavost lišæa i krastavost plodova paradajza (Pseudomonas syringae pv. tomato)

Mere zaštiteNajbolji efekat postiže se primenom preventivnih mera kao što su plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, regulacija temperature i vlažnosti, upotreba zdravog semena.

Efikasna hemijska zaštita je ogranièena kada su u pitanju bakterioze. Primena preparata na bazi bakra (Blauvit, Bakrocid…), može umanjiti brzinu širenja ove bolesti.

Simptom na plodu

Simptom na listu

23

Tokom leta, može doæi do pojave masovne infekcije plodova i višestrukog smanjenja prinosa.

Na listu se uoèavaju male, vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku, a periferni deo ljubièasto mrku boju. Pege se šire i spajaju, a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Najèešæi simptomi su na plodovima paradajza. Pege na nezrelim plodovima su u poèetku vrlo sitne i zelenkasto mrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uoèavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju dobijajuæi karakteristièan izgled krasta, po èemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu i gube tržišnu vrednost ili potpuno izumiru.

Simptomi

Na mlaðim biljkama nastaje mozaik a listovi postaju duži i šiljati. Na starijim biljkama takoðe se javlja mozaik bez deformacija liski. Obolele biljke mnogih sorti sa starošæu se prividno opravljaju meðutim i dalje su zaražene i daju umanjeni rod.

Virusi se lako šire izvoðenjem brojnih agrotehnièkih operacija, naroèito ako se u blizini nalazi izvori zaraze i ako postoji velika migracija insekata

Bakteriozna krastavost plodova paradajza (Xanthomonas campestris pv. vesicatoria)

Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus)

Viroze

24 25

Bakteriozna krastavost plodova paradajza

Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem. Može oboleti paradajz u plastenicima i na polju tokom celog vegetacionog perioda, pri èemu dolazi do izumiranja celih biljaka i pogoršanja kvaliteta plodova. Infekcija nastaje kroz prirodne otvore ili kroz povrede. Bakterija se širi kapima kiše, odeæom, kao i izvoðenjem raznih oparacija u plasteniku pri èemu èovek prenosi inokulum sa zaraženih na zdrave biljke.

Uvelost pojedinih granèica i liski, a kasnije èitave biljke, nastaje kao posledica prisustva i širenja bakterije sprovodnim sistemom. Osim toga može se uoèiti i pegavost lišæa, a jedan od karakteristiènih simptoma na plodu su i mrke pege sa belièastim oreolom. Po stablu granèicama i peteljkama lista i ploda javljaju se pege u okviru kojih tkivo puca pretvarajuæi se u rane.

Simptomi

Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis).

Bakteriozna uvelost i rak paradajza

Prvi simptomi izazvani virusom ispoljavaju se u vidu blagog šarenila starijeg lišæa. Kasnije razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajuæi konèast izgled poznat kao “nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržjave su a kolenca su im èesto zbijena. Cvetovi mogu biti sterilni a formirani plodovi su sitniji, èvrsti, slabog kvaliteta. Sa zaraženih na zdrave biljke virus se može širiti sokom, što je znaèajno kod rasada, kao i biljnim vašima.

Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber mosaic virus)

Simptomi

Mere zaštite

Poèetni simptom oboljenja je zadebljanje nerava na mladom lišcu na kome se mogu javiti i nekrotiène prstenaste pege. Mlado zaraženo lišæe uvija se naniže i postaje krto. Stablo se savija i skraæuje. Biljka dobija žbunast izgled. Tipièan simptom bolesti je bronzasta boja koja se prvo javlja sa nalièja lista, a zatim se širi po èitavoj liski. Na plodovima nastaju bledocrvena, a ponekad i bela zona, oivièena koncentriènim prstenovima.

Gajiti otpornije sorte i hibride. Rasad paradajza i paprike proizvoditi u odvojenim lejama. Redovno suzbijati tripse insekticidima poèevši rano s proleæa. U usevima i njihovoj okolini uništavati ostale osetljive, posebno korovske biljke kao moguæe nosioce zaraze. U koliko se u usevu pojave obolele biljke, treba ih poèupati i spaliti. Za proizvodnju rasada koristiti seme od poznatog dobavljaèa.

Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus)

Virus mozaika duvana

Virus mozaika krastavca

Virus bronzavosti paradajza

Trulež vrha ploda paradajza

Sunèeve ožegotine

Deformacije plodova (maèije lice)

Pukotine ploda

Naduvani (prazni) plodovi

Na vrhu ploda razvija se smeða ili crna pega. Osnovni uzrok predstavlja nedostatak kalcijuma u periodu intenzivnog razvoja ploda. Kolebanje vlažnosti zemljišta pri visokim temperaturama i prekomerna doza azota u toj fazi još više pospešuju pojavu ovog simptoma.

Jako sunèevo zraèenje dovodi do stvaranja ožegotina na plodovima koji su mu direktno izloženi. Izborom otpornijih (sa više lisne mase) sorata i mrežama za senèenje mogu se izbeæi veæe štete.

Vrh ploda je naboran i pun ožiljaka. Ako se tri nedelje posle cvetanja jave visoke ili niske temperature (van optimuma) veæi procenat plodova imaæe ovaj simptom.

Javljaju se u periodu obilnih padavina (ili navodnjavanja) i visokih temperatura, najèešæe na otvorenom polju, gde je teško kontrolisati vlažnost zemljišta

Niske ili visoke temperature, visoka relativna vlažnost i prekomerne kolièine azota onemoguæavaju normalnu oplodnju što utièe na pojavu ovakvih plodova.

Azot.

Fosfor.

Kalijum.

Magnezijum.

Gvožðe.

Bor.

Mangan.

Rastenje biljaka je smanjeno. Listovi su sitniji. Znaci nedostatka se prvo primeæuju na starijim listovima, oni postaju svetlozeleni, kasnije svetložuti.

Prvi vidljivi znak je usporen rast. U poèetku stariji listovi imaju tamnozelenu boju, kasnije dobijaju crvenkastoljubièastu ili tamnopurpurnu boju. U kasnijim fazama mogu se pojaviti nekrotiène pege, a listovi se suše i opadaju.

Na obodu liski javlja se hloroza sa nekrotiènim pegama.

Prouzrokuje pojavu žutice na starijem lišæu pri èemu je samo lisno tkivo duž glavnih nerava zeleno.

Listovi postaju hlorotièni, a nervatura lista ima braonkastu boju.

Manifestuju se pojavom žutih pega na listovima ogranièenih okolnim lisnim nervima. Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrotira i propada.

Izaziva hlorozu vršnog lišæa, zelena boja se zadržava samo oko najfinijih nerava. Obolele liske su istanjene.

Neparazitske bolesti Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata

26 27

Trulež vrha ploda

Sunèeve ožegotine

Deformacije plodova

Pukotine ploda

Naduvani (prazni) plodovi

Nedostatak fosfora

Nedostatak magnezijuma

Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum)

Crveni pauk (Tetranychus urticae)

Korenova nematoda (Meloidogyne spp.)

Kalifornijski trips ( Francliniella occidentalis), Biljne vaši (Aphideae), Zemljišne štetoèine i dr.

Mere zaštite.

Odrastao insekat je belièaste boje dužine do 2mm. U toku godine ima veæi broj generacija. Polaže jaja na nalièju lista iz kojih se pile zelenkaste larve. Hrane se sisajuæi sokove biljaka. Veoma se teško hemijski suzbija.

Nalaze se na nalièju lista, gde ispredaju pauèinu izmeðu glavnih nerava. Pri veæem napadu lišæe dobija bledozelenksatu boju.

Nadzemni delovi biljaka zaostaju u porastu i nakon odreðenog vremena venu i uginu. Na korenu biljaka u delu tkiva gde se ubušila larva dolazi do hipertrofije tkiva i stvaranja tumoroznih tvorevina, tzv. gala i guka.

Gajenje otpornih hibrida, plodored, uklanjanje i

spaljivanje ostataka napadnutih biljaka, korišæenje lovnih traka i predatora su najbolje mere. Hemijska zaštita dolazi kada prethodne mere ne daju rezultat.

Štetoèine paradajzaBela leptirasta vaš

Ošteæenje listaod crvenog pauka

Korenova nematoda

- Za lokalno tržište paradajz se bere u punoj biološkoj i fiziološkoj zrelosti, kada postigne karakteristiènu, najèešæe crvenu boju ploda

o- Zreli plodovi se èuvaju 3-4 nedelje na temperaturama 15-20 C, pri RVV oko 85%

- Za udaljena tržišta plodovi se beru znatno ranije, u vreme pojave ružièaste boje na vrhu ploda - Postoje hibridi (long shelf life) koji nose genetsku predispoziciju za dugo èuvanje i naknadno sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju èvrste plodove i pogodni su za transport na veæe udaljenosti - “Shelf life” tipovi paradajza mogu se posle branja èuvati nekoliko onedelja u odgovarajuæim uslovima (temperatura 10 C i RVV 80%)

- Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla ukoliko se paradajz gaji u kasnoj plastenièkoj proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se plodovi moraju ubrati bez obzira što nisu fiziološki dostigli punu crvenu boju, ukoliko preti opasnost od izmrzavanja. Ukoliko hoæemo da postignemo ujednaèeno i brže sazrevanje plodova u skladište se unose zreli plodovi (emituju etilen) - Na ovaj naèin u moguænosti smo da iskoristimo usporeno (prolongirano) sazrevanje plodova i svežu robu duže imamo u ponudi na tržištu

2- Prinosi se kreæu od nekoliko kilograma do preko 50kg/m , što zavisi od naèina gajenja, vremena i dužine proizvodnje, hibrida

28

Maloprodajna cena paradajza u Srbiji za 2002, 2003, i 2004 god.

120

100

80

60

40

20

0maj jun jul avg. sept. okt. nov.

2002

2003

2004

Kalkulacija proizvodnje

Berba, èuvanje i pakovanje

- Cena paradajza je veoma promenljiva- Vansezonska proizvodnja po pravilu donosi veæi profit- Kvalitetni i dobro upakovani plodovi ostvaruju veæu cenu- Udružite se sa drugim proizvoðaèima kako bi kolièinom i kvalitetom bili konkurentni na tržištu- Proizvodite zdravstveno bezbednu hranu, jer samo takva može iæi u izvoz (EUROGAP, HACCP...)- Gajite i druge, na tržištu skuplje tipove paradajza za svežu potrošnju

Tržište i marketing

Pakovanje cherry paradajza

Klasiranje plodova

U plasteniku ili stakleniku sa grejanjem ranom zimsko-proleænom i kasnom jesenjom proizvodnjom paradajza može se ostvariti veæi prihod od 20 do 40% u odnosu na proizvodnju u plasteniku bez grejanja.

UKUPNO

Br.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

Ukupni troškovi proizvodnje rasada:

Pripr. mesta za proiz. rasada (ruèno)

Setva (ruèno)

Pikiranje rasada (ruèno)

Nega rasada (ruèno)

Utovar stajnjaka (traktor)

Prevoz stajnjaka

Rasturanje stajnjaka (ruèno)

Oranje (motokultivator)

Rasturanje mineralnih ðubriva

Freziranje zemljišta (motok.)

Ravnanje zemljišta

Postavljanje sistema kap po kap

Postavljanje mulè folija

Markiranje redova

Raznošenje rasada po objektu

Sadnja (ruèno)

Popunjavanje praznih mesta

Postavljanje oslonca (kanap, ruèno)

Zaštita useva od bolesti i štetoèina (8 puta, ruèno)

Pinciranje (6 puta, ruèno)

Berba, klasiranje i pakovanje plodova (12 puta, ruèno)

Transport (kamion)

Kontrola sistema za zalivanje, zalivanje i prihranjivanje useva (28+4)

Uništavanje useva (èupanje biljaka, ruèno)

Iznošenje biljnih ostataka iz plastenika

6

2

5

6

3

1

3

2

1

2

1

1

2

1

1

5

1

4

4

3

24

12

14

2

1

-

-

-

-

400,00

1000,00

-

1500,00

-

1000,00

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

9 600,00

3 000,00

-

-

16 500,00

3 600,00

1 200,00

3 000,00

3 600,00

11 400,00

1 800,00

600,00

1 800,00

1 200,00

600,00

1 200,00

600,00

600,00

1 200,00

600,00

600,00

3 000,00

600,00

2 400,00

2 400,00

1 800,00

14 400,00

7 200,00

8 400,00

1 200,00

600,00

52 800,00

69 300,00

Broj

radnih dana

Troškovi rada (din)

Mašine RadniciRadne operacije i sredstva kojima se one izvode

1. Utrošak i troškovi rada

Br.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

KolièinaCena

(din)

Vrednost

(din)Materijal

Stajnjak (zgoreli)

Mineralna ðubriva

granulisana vodotopiva

kristalna vodotopiva

Seme

Rasad

Mulè folija

Košnice (za polinaciju)

Pesticidi

Kanap UV T-800

Prstenovi za vezanje

Ambalaža (drvene gajbice)

6t

70kg

130kg

20g

3500 kom.

15kg

3 kom.

15kg

5000 kom.

1000 kom.

450

38

75

-

10

5 500

120

1,2

5

2 700,00

2 660,00

9 750,00

14 160,00

35 000,00

2 300,00

16 500,00

9 000,00

1 800,00

6 000,00

5 000,00

90 710,00

69 870,00

2. Utrošak i troškovi materijala

UKUPNO: (kupljen rasad)

(proizveden rasad)

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Ostali troškovi:

Prinos paradajza (cele godine paradajz, bez dopunskog grejanja):

Veleprodajna cena paradajza:

Vrednost proizvodnje:

Ukupni troškovi: (kupljen rasad)

(proizveden rasad)

Prihod: (kupljen rasad)

(proizveden rasad)

7 000,00

25 tona

18 din/kg

450 000,00

167 010,00

157 570,00

282 990,00

292 430,00

2Površina: 1000 m

Pro

izv

od

nja

pa

rad

ajz

a u

pla

ste

nic

ima

be

z g

reja

nja

29

Paradajz u tipu šljivara

Tip cherry paradajza

din