gajenje breskve

8/13/2019 Gajenje breskve

1/38

GAJENJE BRESKVE

Breskva, jedna od najpopularnijih vonih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi,Severnoj i Junoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u podru#jima sa umerenokontinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno nau#no ime, Prunus

persica, moe da navede na zaklju#ak da poti#e iz Persije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla izPersije, ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogo pre nego to je uopte dola u Evropu. La

Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskva nosila naziv persijska jabuka, me%utim, ukineskoj knjievnosti uzgajanje breskve se povezuje sa vremenom od 1000-te godine pre noveere, u knjizi poezije i pesama, u kojoj se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim

plodovima. Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najveiproizvo%ja#breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Odevropskih drava, Italija je najvei proizvoda#breskve. Na drugom mestu je Gr#ka, a zatimpanija i Francuska.U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4,27%ukupne povrine pod ovom vonom vrstom, iza ljive, jabuke, kruke i vinje. Tokom

poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. to se ti#e ukupneproizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identi#na, to je veoma dobarpokazatelj. Uvo%enje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbe%uje bolje i logi#nijeraspore%ivanje ekonomskog rizika.Breskva ima veoma kratak formativni period. Stabla breskve dostiu punu produktivnost u

petoj i estoj godini po sadnji. U dobrim agroekolokim uslovima obilno i redovno ra%a (3040 t/ha), to je vie nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek eksploatacije kojise kree od 12 do 15 godina. Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, poduslovom da se zone gajenja ograni#e na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanjeove kulture, kao to je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i ira podru#ja u toj

stranica 1. od 38


2/38

oblasti). Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Ni, Leskovac, &a#ak, Prizrensu tako%e samo neka od najpoznatijih podru#ja.Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je vano uzeti u obzir zahteve trita kome je

proizvodnja namejena. to se ti#e trita voa za sveu upotrebu, akcenat se stavlja naobojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost ikonzistentnost/ #vrstou plodova. Zahtevi trita plodovima namenjenim prera%iva#koj

industriji su sli#ni, iako je obojenost opet u prvom planu (poeljno je da plodovi budu uteboje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokoice ili oko kotice, da mezokarpbude #vrst i da ne podlee promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju dobrutransportabilnost, da se dobro #uvaju u skladitu).

PODIZANJE ZASADA

Postoji nekoliko veoma vanih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta zagajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i dugoro#na investicija na koju uti#e i vei brojspoljnih #inilaca koji se ne mogu kontrolisati.Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora daostvari prihod dovoljan za otplatu uloenog investicionog kapitala kao i za pokrivanjetrokova za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog razloga je od presudnog zna#aja detaljnaizrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog

projekta.Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledee segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipazemljita i orijentacije zasada, detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tommestu/ ponovna sadnja na istom mestu, potencijalne bolesti koje e se preneti iz prethodnogzasada; obratiti panju na vremenske uslove, topografiju terena u odnosu na terene uneposrednoj blizini, raspoloivost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovorivisokim tehni#kim zahtevima proizvodnje, postojanje adekvatne infrastrukture (putevi,hladnja#e sa kontrolisanom atmosferom za brzo hla%enje i skladitenje plodova pre plasiranjana trite), i tome sli#no. Verovatno najvaniji ograni#avajui faktor izvan #ovekove kontrole,su klimatski uslovi odre%enog podru#ja.

KLIMATSKI USLOVIBreskva je najosetljivija vocna vrsta u poredenju sa ostalim vocnim vrstama. Parcela ne smeda bude na mestu koje je izloeno ja#im mrazevima tokom zime ili prolea, kada su moguaoteenja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u

stranica 2. od 38


3/38

zasadu bude ispod 70C izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovijarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionomperiodu.Da li e gajenje breskve biti uspeno ili ne, zavisi od u#estalosti i ja#ine mrazeva tokom

jeseni, zime i prolea. Produeni periodi toplog vremena u jesen praeni preobilnimpadavinama mogu odloiti proces sazrevanja stabala, #ime se stvaraju uslovi za ozbiljnija

oteenja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka vei samih stabala.Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose teperature i do -26,60C bez ozbiljnijihoteenja. Medutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla po#inje da upija vodu,razblaujui koncentraciju elijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postajeekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Temperature ispod ta#ke smrzavanja sunaj#ee posledica inverzije temperature vazduha. Delovi parcele u udolici su podlonijeoteenjima od mrazeva jer se hladan, gui vazduh tu sputa i due vreme zadrava,

pogotovu kada je vazduna drenaa oteana zbog umaraka ili gra%evinskih objekata.Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenolokog razvoja. Pupoljci u

po#etnoj fazi bubrenja e bolje podnositi nie temperature nego pupoljci u periodu punogcvetanja. Kao to je prikazano u tabeli 1, prvi red brojeva odnosi se na temperature koje e

prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenolokoj fazi razvoja pupoljaka. U

drugom redu su date temperature koje e prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datojrazvojnoj fazi. Prilikom odre%ivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je vano uzeti uobzir #injenicu da temperatura raste sa visinom. Nadmorska visina nije toliko zna#ajna kolikouzdignutost terena na kome je zasad, u odnosu na okruenje u neposrednoj blizini. &ak inajneznatnija temperaturna razlika moe se, a #esto tako i biva, zna#ajno odraziti na

preivljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na potencijalne prinose.Tabela:Kriti#ne niske temperature po fazama razvoja pupoljaka kod breskve.

Breskve izdre zimske mrazeve, zavisno od porekla sorte, podloge, klime i zemljita, upripremnoj fazi -17 do -19C0 u fiziolokoj -23 do - 27,3C0 i u prinudnoj fazi zimskog odmora- 6 do - 120C. U kruni i na stablu breskve je najizdrljiviji na mraz kambijum ispod debelekore, a najosetljivji su prema mrazu plodnici tu#kova u cvetnim pupoljcima.Zatvoren cvet u kruni#nim listiima izdri kratkotrajne kasne mrazeve -3 do - 5C0; otvorencvet izdri -2,2 do -3C0 i zatvoren cvet u #ai#nim listiima izdri - 4 do -5,5C0. Zametnuti

plodovi veli#ine lenika (na prvoj etapi razvitka) izdre mrazeve - l,0 do -l,7C0.

stranica 3. od 38


4/38

Koren bresaka je prili#no osetljiv na mrazeve. Porasni koren izmrzava na - 4- do -50C;skeletni na - 0 do -12C0, i to zavisi od njegovog rasporeda u zemlji i debljine korena njemu, ausisni koren promrzava na na 1,5 do - 50C

stranica 4. od 38


5/38

Izdrljivost breskve prema suiVeina krupnoplodnih sorti bresaka su osetjive na suu. Prema sui su osetljive sorte bresakautog mesa srednje kasnog i kasnog zrenja od belomesnatih sorti ranog i srednje ranog zrenja.Posebno su osetljive nove uto mesnate ameri#ke sorte na duu suu u julu i avgustu, te u

takvim uslovima #esto ra%aju periodi#no ili daju vrlo niske prinose, a plodove sitne i slabogkvaliteta.Sua nanosi veliku tetu breskvama za vreme cvetanja i zametanja plodova, a zatim za vremenalivanja plodova (na mesec dana pre po#etka zrenja), te za vreme zrenja izaziva prevremenokod nekih sorata otpadanje zrelih plodova.Prose#an godinji nivo padavina za podru#ja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje

breskve kreu se od 556 mm (Pali-Subotica) do neto manje od 716 mm (Kraljevo) po svojprilici, ove koli#ine padavina mogu biti dovoljne za odravanje visoke produktivnost zasadana parcelama na kojima se primenjuju adekvatne pomotehni#ke i agrotehni#ke mere. Faktorikao to su koli#ina padavina, preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljita (poroznost ivododrni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograni#avajuifaktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje moe biti

potrebno, naro#ito u najkriti#nijim fazama rasta i razvoja ploda.Slike: 1,2,3,4,5 i 6 - Fenoloke faze razvoja breskve:

stranica 5. od 38


6/38

stranica 6. od 38


7/38

MORFOLOKE OSOBINE BRESKVEDrvo breskve izraste 2 5, izuzetno 9m u visinu, a pre#nik krune dostie 3 7m. Breskveimaju tipi#ne oblike krune u svake sorte. Postoje sorte sa okruglom, iroko okruglom,

pljosnatom, re%e kupastom i piramidalnom krunom. U mladih stabala kruna je gusta, a ustarih je obi#no retka.Rodne granice bresaka.Breskve donose glavni rod na meovitim gran#icama. Do po#etka pune rodnosti neke sorterode i na prevremenim gran#icama, a posle delimi#nog promrzavanja rodnih pupoljaka i namajskim kiticama.

Vodopije se ostavljaju za zamenu starijih, promrzlih, delimi#no povre%enih grana u krunibreskve. U ostalim slu#ajevima one se reu u osnovi.Pupoljci.

Na kolencima meovitih gran#ica i prevremenih gran#ica razvijaju se po dva sa strane cvetna i jedan izme%u njih vegetativni pupoljak, a na majskim kiticama po dva do pet,zbijenih pri vrhu sa strane, su cvetni, a vrni je vegetativni (porasni); u cvetne gran#ice serazvijaju sa strane 5 8 cvetnih, a vrni je porasni; na slamastim gran#icama, koje se retkozadravaju u kruni za rod posle rezidbe, razvijaju se pojedina#ni cvetni ili porasni pupoljci nakolencima.Cvetni pupoljci se ravnomerno razvijaju, po celoj duini meovite gran#ice u vecini sorti

bresaka, re%e se razvijaju samo po sredini ili pri vrhu ili u donjoj treini. Njihovo formiranjezavisi prvenstveno od sorte, ali nije isklju#en uticaj ekolokih #inilaca (klima i zemljite).Listovi.Listovi bresaka se razvijaju na mladarima u spiralnom rasporedu na kolencima. Oni se nalazena kratkim peteljkama. Liske im izrastu u duinu 4 7 cm, a u irinu 2 3 cm, sa nazubljenimobodom i u nekih sorti su naborane. U osnovi liske, u veini sorti, razvijaju se 3 8

bubreastih ili loptastih lezdica crvenkaste ili ukaste boje.Cvet.Iz jednog pupoljka najcee se razvija samo jedan, re%e dva cveta. Postoje sorte sa zvonastimi sorte sa ruastim cvetovima. Zvonasti cvetovi imaju sitnije i uspravne kruni#ne listie, aruasti imaju krupnije i povijene kruni#ne listie crvenkaste boje. Neke ukrasne forme imaju

pun#aste (pune cvetove brojnim kruni#nim listiima) svetlocrvene boje, koje imaju po tritu#ka u jednom cvetu. U ostalih sorti cvet ima kratku peteljku, lou i na njoj 5 #ai#nih, 5

kruni#nih listi

a, 28 42 pranika i po 1, rede 2 tu

#ka. U ve

ine sorti ig tu

#ka se nalazi uravnini antera pranika. Plodnik tu#ka je maljav u pravih bresaka, a bez malja je u nektarina.

Plod.Svaka sorta bresaka ima tipi#an oblik i krupnou ploda. Najvei broj sorti imaju okrugle,izdueno okrugle, tikvi#aste ili izduene sa povijenim vrhom, a re%e neke sorte imaju

pljosnate plodove. Razne sorte bresaka imaju plodove razli#ite veli#ine sitne 60 70 g,srednje krupne 70 90g, krupne 100 190g, i vrlo krupne preko 200 grama. Plod breskve je

prava kotunica. Njega deli na dva nejednaka dela trbuni av po duini. On je sastavljen izkratke peteljke, pokoice, mesa i kotice. Pokoica je krem boje u belomesnatih, a u

stranica 7. od 38


8/38

utomesnatih je uta, narandasta, bledouta sa crvenim prelivom. Ona je maljava u bresaka,a glatka je u nektarina.Lako se odvaja od mesa ploda u punoj zrelosti ili posle blaniranja.Meso ploda u belomesnatih sorti je krem boje, a u utomesnatih je uto, zlatnouto, cilibarnoili narandasto, protkano crvenim ili rui#astim ilicama, a rumeno oko kotice. Ono je unekih sorti #vrsto, #esto i gumeasto, a u veini sorti je so#no, mekano, slatko kiselo slatkoi vrlo prijatne arome. Kotica je izbrazdana izuvijanim brazdicama sa ponekim veim

udubljenjem u pojedinim ljebovima. Ima otar ili zaobljen vrh, dok je osnova malozaobljena. Ona se u nekih sorti lako odvama od mesa, a u nekih se delimi#no odvaja ili jesrasla s mesom. Prva grupa sorti se zovu cepa#e, a druga glodue.Koren breskveje mesnat, ut sa cimetastom nijansom ili je pokriven sa ljubi#astomnijansom, razgranat i ili#ast. Raste preteno u povrinskim slojevima zemlje na dubini 20 60 sm, to zavisi od sastava zemljita. Ima jaku apsorpcionu mo.

BIOLOKE OSOBINE BRESKVE

Rodnost.Drvo breskve prorodi u 3 4. godini posle sadnje. Njegova rentabilna rodnost traje, zavisnood sorte, podloge, zemljita i klime, 12 25 godina. Danas selekcionari stvaraju u svetumnogobrojne nove sorte bresaka, koje su rodnije i daju kvalitetnije plodove rentabilnije su zagajenje, te zbog toga treba to pre zamenjivati stare sorte u proizvodnji sa novim, a najkasnije

posle 12 15 godine korienja breskvika.Prinosi.,br> Drvo breskve u punoj rodnosti daje 30-60 kg kvalitetnih plodova. Izuzetnorazvijena stabla breskve iz semena rode i po 200-300 kg plodova za industrijsku preradu(sokovi) ili za proizvodnju rakije. Na plantaama u naoj zemlji postignuti su prinosi nasrednje plodnom zemljitu 12 24.000 kg po hektaru. U sunim rejonima, bez mogunosti zanavodnjavanje, prinosi u bresaka su promeljivi i obi#no se proizvodnja breskve nalazi nadonjoj granici rentabilnosti.Porast i razvitak breskve.U prvoj godini posle sadnje drvo breskve ima prili#no slab prirataj mladara. Naro#ito jeoslabljen prirataj u breskve posle kasne prolene sadnje u krajevima sa povremenom suom,

bez mogunosti za navodnjavanje plantae. Ja#i prirast se javlja od druge do pete godine poslesadnje. Radi toga u tim godinama treba posevetiti veu panju oko formiranja krune i rezidbe

bresaka.Vegetacija u breskve.Vegetacija u breskve po#inje listanjem i cvetanjem. Ovim ivotni proseci odvijaju se u nekim

stranica 8. od 38


9/38

godinama istovremeno, izuzetno se odvija ranije listanje, odnosno ranije cvetanje. Listanje icvetanje se odvijaju sa porastom srednje dnevne temperature u breskviku preko 8 - 100C utrajanju od 15 do 22 dana, ra#unatih od 1.februara tekue godine.Cvetanje.Breskve cvetaju naj#ece kod srednjih dnevnih temperatura 9,3 13,8C0. Cvetanje im traje,zavisno od temperature, sorte, podloge, starosti stabala, izloenosti suncu i strmini poloaja,

od 6 do 26 dana. Breskve znatno due cvetaju posle ja#e sue u prethodnoj vegetaciji, posledelimi#nog promrzavanja rodnih pupoljaka i u mladih stabala, koja su na po#etku rodnosti.Sume temperature cvetanja su 167,0 273,80C.Opraivanje i oplodnja u bresaka.Veina sorti bresaka su samooplodne. U nekih se sorti oprauju igovi pri otvaranju cvetova,a re%e, ukoliko su rasprsle antere, u zatvorenom cvetu. Veina proizvo%a#a bresaka jezapazila da se razvijaju krupniji i lepe obojeni plodovi posle opraivanja cvetova sa cvetnim

prahom drugih sorti, koji prenose p#ele i drugi insekti za vreme cvetanja. U naprednimzemljama u breskvik se unose konice sa p#elama, u cilju potpunije oplodnje cvetova zavreme cvetanja.Pri tome su zapaeni i vei i kvalitetniji prinosi bresaka. Oplodnja u cvetovima bresaka seodvija 20-48 sati posle opraivanja po toplom i sun#anom vremenu. Iz 100 opraenih cvetova

razvija se u samooplodnih sorti 40 80, a u stranooplodnih 15 30 plodova. Zbog toga jepotrebno vie radne snage utroiti na prore%ivanje plodova u privih sorti bresaka, toposkupljuje njihovu proizvodnju.Razvitak plodova u breskve.Plodovi bresaka se razvijaju iz oplo%enih cvetova, izuzetno u nekih sorti partenokarpno (bezoplodnje). Oni u svom razvitku prolaze kroz vie etapa.-U prvoj etapielije se intenzivno umnoavaju mitoti#nom deobom u zametnutom (zavezanom) plodu. Onatraje, zavisno od sorte i uslova uspevanja breskve, 3 5 nedelja; u sorti ranog zrenja je kraa,a u sorti kasnog zrenja je dua. Za vreme ove etape drvo breskve treba da je obezbe%eno sa

potrebnim azotnim, fosrofnim i kalijumovim %ubrivima. Vri se prore%ivanje plodova.-U drugoj etapise izdvajaju po funkciji pojedini slojevi elija u tkiva. Po#inju da se ocrtavaju pojedini slojevi

budueg mesnog dela ploda i uveavaju se delovi budueg semena. Ova etapa traje, zavisnood sorte, 3 4 nedelje. U ovoj etapi razvitka plodova treba izvriti poslednje dopunsko

prore%ivanje plodova, ako je u prvom prore%ivanju ostavljeno mnogo na pojedinimgran#icama.-U tre#oj etapinastaje naglo poveavanje zapremine elija i parnhimskog tkiva u mesnatom delu plodova, ukome se nagomilavaju rezervne hranljive materije (skrob, encimi,vitamini, kiseline, glikozidi,

protopektini, mineralne materije, hormoni rasta i dr.). Dua sua u to vreme smanjuje mesnatideo ploda, a kotice su krupnije. Plodovi ostaju sitni i loeg su ukusa. Mesnati deo ploda u tovreme ima veliku sposobnost porasta. Jedno zalivanje u to vreme poveava teinu plodova za

30% u odnosu na nezalivane breskve. Ova etapa traje oko mesec dana.-U etvrtoj etapiod skroba i drugih rezervnih materija postaju eceri, boje, mirisi i li jednostavno re#eno, plod

po#inje da sazreva. Ova etapa je otegnuta u sorti ranog zrenja i traje oko 15 20 dana, a usorti kasnog zrenja je znatno kraa. U ovoj etapi se menja zelena boja plodova u krem ilinarandastu. Za dalja trita i za kompote plodove treba brati u ovoj etapi.-U petoj etapi

protopektin se hidrolizira na pektin. Zidovi mesnatog dela ploda omekavaju, plod postajemekan i nesposoban za dui transport i za due #uvanje. Na kraju ove etape plod potamni, a u

stranica 9. od 38


10/38

mesnatom delu se stvara alkohol, naro#ito oko kotice. Ova se etapa razvitka plodova nazivajo i odumiranje plodova (prezrelost). Ona je znatno kraa na povienoj temperaturi u sortiranog zrenja, a u dua je u sorti kasnog zrenja na temperaturi oko nule.Prema trajanju razvitka plodova breskve se dele na: vrlo rane (koje sazrevaju sredinom

juna), a plod im se razvija 6575 dana, srednje rane 80-90 dana, srednje kasne 90-120 dana,kasne 130-140 dana i vrlo kasne preko 150 dana.

Lastarenje.Brzi porast mladara u breskve zapaa se 1015 dana posle cvetanja. Intenzivan porastmladara u rodnog drveta breskve traje 40-60 dana, a u mladih stabala #esto do kraja avgusta.Kasni porast mladara moe biti tetan u rejonima gde zima po#inje rano. Oni obi#no

promrzavaju od mraza u toku zime. Osim tetnosti od izmrzavanja, stabla sa produenimperiodom porasta mladara kasnije prorodevaju, a pritom se na njima obrazuju malobrojnirodni pupuljci. U cilju ubrzavanja zavretka porasta i zdrvenjivanja mladari se u takvimuslovima zakidaju u avgustu ili krajem jula, a breskve se prihranjuju fosfornim %ubrivima ilise u to vreme oni povijaju.Obrazovanje cvetnih zaetaka u pupoljcima bresaka.

Na kolencima mladara uveavaju se po dva postrana pupoljka u pazuhu lista. U njima seobrazuju cvetni za#eci od 20. jula, re%e od po#etka avgusta, pa sve do kraja avgusta ili

po#etka septembra. Oni se prvo obrazuju u pupoljcima na sredini mladara, a najkasnije naprevremenim gran#icama. Posle toga oni se poveavaju sve do zimskog odmora njihovogporasta u trajanju 35 nedelja.Na mladaru u porastu obrazuju se retki cvetni pupoljci. Za ovaj proces breskve troe velikekoli#ine azota, fosfora i kalijuma, te ih u to vreme treba obezbediti %ubrenjem na mesec dana

pre po#etka njihovog obrazovanja. Kasno prihranjivanje azotnim %ubrivom produe porastmladara, time se odlae po#etak obrazovanja rodnih pupoljaka.Breskve ulaze u zimski odmor sa obrazovanim za#ecima pranikovih kesica i svih delovatu#kova, a u povoljnim godinama i sa za#etkom semenog pupoljka u plodniku.Listopad.Skraivanjem dana i padom srednje dnevne temperature pri kraju jeseni, asimilacija lista

breskve postepeno slabi. Iz lista, se, u to vreme povla#e rastvorijivi oblici mineralnih soli iorganskih materija, a nagomilavaju se soli kalcijuma i silicijuma. List pouti ili pocrveni i

postepeno otpada. Sun%erast sloj na grani izmedu peteljke i gran#ice se sasuuje i list podsopstvenim teretom otpada. Listovi prvo otpadaju na majskim kiticama u unutranjosti kruneu rodnog stabla, a najdocnije otpada sa prevremenih gran#ica i vodopija u rodih stabala. Poslelistopada, drvo breskve ulazi u zimski odmor.Zimski odmor breskve.Drvo breskve u zimskom odmoru prolazi kroz pripremnu, fiziolosku i prinudnu fazu.Pripremna faza traje, u veini naih rejona, od oktobra do po#etka decembra; fizioloka fazatraje od po#etka decembra do kraja druge dekade februara, izuzetno nekih godina, do krajamarta; prinudna faza drveta breskve traje od kraja februara pa sve do sredine aprila, re%e dokraja marta.

Prihranjivanje azotnim%

ubrivima treba da se obavi na mesec dana pre poetkacvetanja bresaka.

Breskve se reu u prinudnoj fazi zimskog odmora, u rejonima gde se pojavljuju ja#i mrazevi.Period dozrevanja semena.Seme breskve dozreva za proklijavanje u poluvlanom supstratu (#ist re#ni pesak ili zemlja),na temperaturi 3-70C u trajanju 120150 dana (4-5 meseci). Posle dozrevanja, seme breskve

proklijava u poluvlanom pesku ili u zemiji na temperaturi 12180C u roku od 1015 dana.

ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIE ZASAD

stranica 10. od 38


11/38

Poznavanje istorijske prolosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnimgodinama nam daje indikaciju o predvi%anju potencijalnih faktora rizika (teto#ine, oboljenja,korov, produktivnost) u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste vone vrste tokom vie godinamoe prouzrokovati zna#ajne i nesavladive tekoe, usled obrazovanja specificnih uslovamikro-ekosistema sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje

podrazumevaju primenu istovetnih agrotehnickih mera odravanja zasada. Zapravo, usled

suzbijanja istih teto#ina identi#nim preparatima tokom vie decenija vrlo je mogue da su seobrazovale populacije teto#ina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predvideneplanom za zatitu od teto#ina.Na takvim parcelama stabla su manje bujna, slabo radaju, a zastupljenost teto#ina i oboljenjaje visoka. Da bi se izbegli brojni problemi, najbolje je na takvim parcelama ne podizativonjak neposredno nakon kr#enja prethodnog zasada, vetokom nekoliko godina rotirati

povrinske useve, kao to su kukuruz, ra, sudanska trava, ecerna repa i druge useve kojizahtevaju godinju kultivaciju.Obradom zemljita odstranie se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada, #ime e sesniziti stepen zastupljenosti primarnih izaziva#a zaraze velikog broja oboljenja koja se

prenose putem zemljita. Obradom zemljita e se izmeniti struktura nematoda, eliminisae seu potpunosti prisustvo primarnih izaziva#a izvesnih teto#ina, kao to je breskvin smotavac i

oboljenja poput trulei plodova .Fumigacija zemljita, kao mera obrade zemljita pre sadnje, je efikasan postupak u suzbijanjunematoda, korova, insekata i nekih oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta, nakonto se zemlja preore ili rigoluje, ili u jesen, kada je zemljite prili#no suvo, ali jos uvekdovoljno toplo da osigura efikasnost preparata.

NAGIBJedan od vanih faktora na koje treba obratiti panju je nagib i njegova geografska ekspozicijaili orijentacija nagiba. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazduna drenaa kao idrenaa zemljita su dobri.Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji moguda uti#u na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke, po#etak vegetacije u

prolee, cvetanje, potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. Parcele sa junom ilijugozapadnom ekspozicijom se u prole#e bre zagrevaju, podsti#ui ranije kretanje vegetacije,to moe dovesti do poveane osetljivosti pupoljaka na rane prolene mrazeve i rezultirati umanjim ili veim gubicima u prinosima. to se ti#e prednosti, plodovi koji se uzgajaju naterenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, to moguava postizanjevie cene na tritu. Na lokalitetima gde su rani proleni mrazevi normalna pojava, izborseverne strane predstavlja najbolje reenje.Zaista, stabla e se malo due zadrati u periodu mirovaja, ali e zato veina pupoljaka ostatiu dobrom, vitalnom stanju, sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije

plodonoenje. Na takvim terenima, gubitak u prinosima je pre povremena nego stalnagodinja pojava.

Za uspevanje bresaka najpovoljniji su rejoni sa dosta osun#avanja preko leta, sa stabilnomtemperaturom u toku vegetacije, u prolee i preko zime, gde ne pada temperatura preko -22 do

-25 stepeni C. Najpovoljniji su rejoni sa srednjom dnevnom temperaturom za vreme razvitka izrenja plodova od 18-23 stepena C. Ako sazrevaju pri niim temperaturama, onda su im

plodovi kiseli, u nekih sorti i bljutavi, bez arome, a pri sazrevanju preko 27 stepeni C, postajubranjavi i bljutavi. Ako plodovi bresaka sazrevaju za vreme visokih temperatura, zrenje jetako brzo da skoro preko noi sazru i smekaju, te ubrzo gube sposobnost za dalji transport.

Na taj na#in su proizvo%a#i izloeni velikim gubicima u proizvodnji bresaka. Zbog toga, priplaniranju podizanja plantaa bresaka treba analizirati desetogodinji prosek srednjih i

stranica 11. od 38


12/38

maksimalnih temperatura na najblioj meteorolokoj stanici u tom kraju i prema tome izvritiizbor bresaka #ije je zrenje pre, ili posle pojave tih visokih temperatura.

IZBOR MESTA ZA PODIZANJE VO&NJAKAPravilan izbor mesta za podizanje vonjaka uklju#uje:ODABIR POLOAJA

Za normalan rast i razvitak vo#aka, budu#i zasad bi trebao da ima u toku cele godinedovoljne koliine suneve svetlosti, lagano strujanje vazduha-vazdunu drenau i da jezati#en od dominantnih toplih i hladnih vetrova. Posebnu opasnost predstavljapodizanje vo#njaka u zoni vazdunih bara gde dolazi do stagniranja hladnih vazdunihmasa i do inverzije temperatura.EKSPOZICIJA TERENA (okrenutost stranama sveta)-Juna ekspozicija u naim uslovima je najtoplija, te se na njoj pojavljuju najvietemperature vazduha i zemljita, u prole#e se brzo osloba%a snega, ranije kre#evegetacija, ali ima najmanje zalihe vode, a ujedno su isparavanja najve#a.Suprotno junoj, severna ekspozicija je najhladnija, na njoj se pojavljuju najnietemperature vazduha i zemljita.Na zapadnoj strani(naroito jugozapadnoj) oscilacije temperature su bre i ve#e, nego

na istonoj, jer se zapadna strana bre hladi po zalasku sunca.INKLINACIJA(PAD)TERENA(odnos izm%u visinske razlike dve take na terenu i horizontalnog rastojanja izme%u tihtaaka)-Vrlo je bitna kod iskoritavanja zemljita. Tako zemljita 0-5 stepeni inklinacije,normalno se iskoritavaju kada su u pitanju vo#njaci (ravni tereni), 5-15 stepenipotrebna je obrada po izohipsama 15-30 stepeni, obavezno je trasiranje za podizanjevo#njaka, dok ve#e od 30 stepeni u obzir dolaze samo ume i travnjaci.Za uspevanje bresaka su najpodesniji juni, jugoisto#ni poloaji, izuzetno u rejonima sadugim osun#avanjem preko leta, mogu se koristiti zapadni i #ak severni poloaji, a tzrebaizbegavati jugozapadne poloaje u rejonima sa jakim mrazevima u drugoj polovini zime. Ovi

poloaji treba da su sa padom strmine 5-8 stepeni.Vee strmine mogu se pre sadnje terasirati.ZEMLJITE ZA UZGOJ BRESKVEBreskva se moe gajiti na raznim tipovima zemljita, pod uslovom da se za svaki tip zemljitakoristi adekvatna podloga. to se ti#e koti#avih vonih vrsta, najbolji rezultati se postiu nadobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilova#i, sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i saoptimalnim pH vrednostima izme%u 6 i 7.Breskve suosetljive na prisustvo soli u zemljitu. Naro#ito su osetljive prema slanoj praini,koju vetar nanosi na list, kada duva sa mora prema kopnu.Breskve na kre#nom zemljitu, na podlozi od breskve iz semena i na denarici, pate odhloroze u rejonima sa visokom temperaturom preko leta i za vreme due sue. One neto bolje

podnose kre#na zemljita, u takvim uslovima, na podlozi od gorkog badema.Breskve imaju veliku potrebu za azotom, fosforom, kalijumom, magnezijumom i drugim

elementima. Posebno imaju velike potrebe za azotom koga ugra%

uju u mnogobrojne cvetnepupoljke i bujne letoraste, a zatim u jezgro semenki. Azotna %ubriva se dodaju na mesec danapred cvetanje, zatim pred junsko otpadanje u vidu prihranjivanja, a najkasnije na mesec danapred zrenje kasno zrelih sorti i na mesec dana pred po#etak obrazovanja cvetnih za#etaka.Kasno prihranjivanje azotnim %ubrivima odlae po#etak zrenja, a u ranih sorti se pojavljuje uotegnuto zrenje u kruni, to nanosi velike tete u samoj proizvodnji, jer se gubi na ceni,kvalitetu plodova i utroku radne snage oko berbe plodova u vie navrata, a produuje ivegetaciju. U to vreme breskve treba obezbediti sa dovoljno fosfora i kalijuma.

stranica 12. od 38


13/38

Za uspevanje bresaka su najpovoljniji laki tipovi zemljita (ilovasto peskovito, ili peskovitoilovasto zemljite) sa niskim nivoom podzemnih voda. Teki tipovi zemljita, a naro#ito

podzoli sa nepropusnim slojem, nepodesni su za gajenje bresaka bez prethodne melioracije.Teki tipovi zemljita popravljaju se sa obilnijim %ubrenjem sa stajnjakom i dubokomobradom zemlje; podzoli se popravljaju dubokom obradom koja unitava nepropusni sloj,obilnijim %ubrenjem sa stajnjakom i dodavanjem kre#a (kalcifikacijom) prema hidrolitifikom

aciditetu, do neutralizacije tetnih kiselina.Za uspevanje bresaka su najpovoljnija zemljita sa plodnim orani#nim slojem dubokimnajmanje 60-70 sm, a nivo podzemne vode najblii za vreme maksimalnog vodostaja 1,5-2 m.Kre#na zemljita mogu se koristiti za gajenje bresaka samo na podlozi od gorkog badema.Breskve se mogu gajiti i na peskovitom zemljitu.Zemljite, posle kr#enja bresaka, kajsija, ili drugih koti#avih kultura, moe se koristiti zagajenje bresaka tek posle odmora od 7-9 godina. Za to vreme treba na njemu sejati detelinu,lucerku i okopavine. Na takvom zemljitu breskva se moe saditi i ranije, ali najmanje 3godine posle kr#enja starog zasada, s tim da se breskva kalemi na drugu podlogu u odnosu naraniju. Ako je zasad ranije sa%en na podlozi od vinogradarske breskve, pri ponovnom

podizanju breskvika, treba da se uzme podloga od badema, ili denarike.Uopteno govorei, vona stabla ne podnose slabo drenirana zemljita (glineni horizont,

nabijenost zemljita kao posledica viegodinje intenzivne obrade i tretiranja zemljita, itd.)to za posledicu ima zabarivanje, zasienost zemljita vodom, naro#ito u toku vegetacije.Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni, i moe biti debljine od 20 150cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemoguava drenau. Ukoliko se nalazi u povrinskom slojuzemljita, na dubini od najvie 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom tajnepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno

ponoviti postupak. Dubokim oranjem se poboljava situacija nastala kao posledica nabijenostizemljita ili prisustva nepropustivog sloja gline. Drenaa zemljita se moe poboljati

postavjanjem drenanih cevi ili sadnjom na uzdignutim lejama. Kod drenanog sistema cevitreba postaviti pod nagibom tako da se suvina voda usmerava prema perforiranim cevima, a

potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupakzahteva dobru stru#notehni#ku osposobljenost, a #esto predstavlja i prili#no skupu investiciju.Odravanje cevi u proto#nom stanju bez prisustva zemlje i drugog otpada moe da bude po

prili#an izazov. Drugi, sasvim uspean metod, je sadnja na uzdignutim lejama.Leje se uzdignu za oko 50 cm od povrine zemljita dovoljno da se masa korenovog sistemaizdigne iznad nivoa podzemnih voda #ime se izbegava potencijalni problem trulei korena.Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jerzemljite na uzdignutim lejama se brzo isuuje.

IZBOR I ODRAVANJE SADNOG MATERIJALADobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne zna#i nita drugo do u svakom pogledu dobar i

profitabilan zasad. Drugim re#ima, ne treba tedeti novac kada se dode do sadnica dobrogkvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se d

lako opravdati, a obezbe%uje otpla

ivanje ulaganja tokom

#itavog perioda eksploatacijezasada.

Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine, pre#nika 2 2,5 cm, sa dobro razvijenimprevremenim gran#icama. Sadnice sa veim pre#nikom su tako%e dobre, ukoliko su adekvatnoodravane i nemaju oteenja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladitu.Velika je verovatnoa da ce sadnice manjeg pre#nika debla imati vei procenat izumiranjanakon sadnje i, zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevazi%u stres nakon presa%ivanja,naro#ito ako se sadnja obavlja na suvom zemljitu pod susnim uslovima u godini sadnje.

stranica 13. od 38


14/38

Sadnice se obi#no vade iz zemlje u jesen, i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju uskladite. Sadnice se, tako%e, mogu utrapiti do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap,

postavljaju se u rovove na mestima dobro zatienim od vetra, i sa zemljitem koje imadobru drenau. Preporu#uje se trapljenje na severnim stranama, kako bi se spre#io preran

prekid zimskog mirovanja u rano prolee. Iz istog razloga, vrhovi sadnica treba da buduokrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i vei deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi

se spre#ilo eventualno izmrzavanje tokom zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobardeo prolea, do vremena presa%ivanja na stalno mesto.

ODRE(IVANJE SISTEMA UZGOJAPored o#iglenih faktora sredine, planiranje i odre%ivanje sistema uzgoja zasada je velikimdelom uslovljeno stepenom tehni#ke, hortikulturne osposobljenosti proizvodja#a i njihovesigurnosne zone gde se oni oseaju sposobnim da udovolje visokim tehni#kim zahtevima

proizvodnog sistema.Cilj odre%ivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izloenost sun#evimzracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih

pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti. Uopteno govorei, zasadibreskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje, zasadi sa

srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom.Zasadi sa standardnom gustinom sadnjeZa zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristi#no je vee me%uredno rastojanje, kaoi rastojanje unutar reda. Sa istorijske ta#ke gledita, najrasprostranjeniji uzgojni oblik jekotlasta kruna ili vaza, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojnioblik zahteva veliki prostor, obezbe%uje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osun#ena.Ovaj uzgojni oblik pogoduje naro#ito sortama koje same po sebi imaju izraenu bujnost i

produktivnost, i koje trae veliki prostor za rast. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikomdaju plodove odli#nog kvaliteta.Zasadi sa srednjom gustinom sadnjeZasade sa srednjom gustinom sadnje karakterie potreba za manjim prostorom, satendencijom poveanja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. Postoji nekolicinauzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. Jedan od naj#eih predstavlja kombinacijustandardnog uzgojnog oblika kotlaste krunesa manjim rastojanjem unutar reda, obicno 3 x 4m, a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. Ovajuzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti, ili stablima posadenim na zemljitimasa relativno malom koli#inom hranljivih materija. Vremenom, ova vea gustina sadnje moe

postati smetnja prilikom svakodnevnog odravanja i nege zasada (prilikom prskanja, rezidbe,berbe, itd.). U krajnjem slu#aju, neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedioprostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. U protivnom, zbog velike gustine krunei zasen#avanja dolazi do do umiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjvanja rodne

povrine i proizvodnog potencijala.Zasadi sa gustom sadnjom

Nastojanje da se uvea produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povra

ajuloenog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa razli#itim uzgojnim oblicima i veom

gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u praksinisu ispunili o#ekivanja. Uopteno, ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome da lizahtevaju naslon ili ne. Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici palir i tatura, centralnavo%ica, kalifornijski V sistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i nekolicina drugih o kojimaovde nee biti re#i.Sistemi sa centralnom vo%icom

stranica 14. od 38


15/38

Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vo%icom sa rastojanjem unutarreda od 2,5 3,5 m i 4,5 5,5 m izme%u redova. Nalik je istom sistemu koji se primenjujekod jabuke. Plodovi se obrazuju na vo%ici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje seobnavljaju godinjom rezidbom. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj to stablaimaju tendenciju da se me%usobno zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sopstvenekrune. Ovaj uzgojni oblik moe biti od interesa za predele sa velikim brojem sun#anih dana

tokom godine.Vertikalni V sistemOvaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene graneobrazuju V oblik usmeren niz red. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralnevo%ice. Rastojanje u redu je priblino 2,5 3,5 m, dok se me%uredno rastojanje kree izme%u4,5 i 5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i korienju platformi za

berbu. Ovakav na#in uzgoja zaista daje vee prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji.U poznijim godinama dolazi di istih problema u vezi sa zasen#ivanjem kao i kod sistema sacentralnom vo%icom, to bi sveukupno moglo da dovede do skraenog veka eksploatacijezasada.Perpenndikularni V sistemOvaj uzgojni oblik u sutini identi#an je kalifornijskom V sistemu. Razlika je u usmeravanju

glavnih skeletnih grana. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Najceeme%uredno rastojanje je 5,5 6,6 m, a unutar reda 1,5 2,5 m.Sistemi koji zahtevaju naslonZa palir je karakteristi#no formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahtevaintenzivno odrvanje. Nije najpogodniji za breskvu.Taturaje sistem veoma sli#an upravnom V-sistemu. Posmatrano sa aspekta popre#nog

preseka, red podsea na slovo Y. Glavne skeletne grane su naslonjene na icu i razvedenepod uglom od 600 u odnosu na horizontalu, to omoguava dobru izloenost sun#evimzracima. Rastojanje u redu se kree izmedu 0,6 1,2 m, a izme%u redova 5,5 6,5 m. Dobrestrane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i monost hvtanja velike koli#inesvetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog drveta, rana i obilna rodnost relativno lakamehanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja unjihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stru#ne radne snage.

stranica 15. od 38


16/38

AGROTEHNIKA I POMOTEHNIKA BRESKVEPriprema zemljita za sadnjuPre dubokog oranja za sadnju bresaka, zemljite se #isti od ostataka starih panjeva, krupnogkamena i od korova. Naro#ito treba obratiti panju da zemljite bude zdravo, bez prisustvaizaziva#a bolesti truljenja korena i izaziva#a raka na korenu breskve.Ako je odabrana parcela ili deo parcele zarastao u zubaci ili palamidi i sli#nim korovima nanjoj treba unititi korov. Za vreme due sue korovi se oprskaju odgovarajuim herbiddima,

prema uputstvu na omotu pakovanja. Posle toga se parcela plitko poore da se izbace napovrinu delovi korena i da se sasue. Te delove korena treba sakupiti i tako suve spaliti. Tako

stranica 16. od 38


17/38

o#iena parcela se poore u jesen i zasejava se ozimim je#mom. Ukoliko se ne stigne sasetvom u jesen, moe se zasejati u prolee sa pivarskim je#mom. U prolee se po je#mu

poseje detelina. Ona se dri na parceli dve godine i posle toga se razorava u jesen. Narazoreno detelinite u prolee se seju okopavine, koje se dobro na%ubre stajnjakom imineralnim %ubrivimaa (pasulj, boranija, graak, rani krompir, bostan, nikako cmi i beli luk).U nedostatku stajnjaka seju se biljke za zelenino %ubrenje (sto#ni graak sa rai, grahorica,

lupina sla#ica i sl.) Ove se biljke zaoravaju pred po#etak njihovog cvetanja.Tako o#ienu parcelu od korova treba poorati plugom rigolerom, na dubini 50 sm, na 2-3meseca pre sadnje. Posle oranja zemlja se isitni tanjira#om, drija#om ili kultivatorima i dobrose poravna. Pre same sadnje i za vreme sadnje treba izbegavati %ubrenje stajnjakom. Iz njegamogu prei izaziva#i truljei na koren breskve, posebno posle ja#eg razaranja korena. Prioranju treba dodati smeu fosforih i kalijumovih %ubriva, odnosno kompleksno PK %ubrivo,da se postigne umerena plodnost, prema sadraju ovih elemenata u zemljitu. Najvie se moedodati smea ovih %ubriva 500800 kg po hektaru. Na siromanijim i teim tipovima dodajuse vee, a na plodnijim tipovima zemljita, manje koli#ine %ubriva.Ako se parcela za breskvik ne rigoluje po celoj povrini, zemljite se moe rigolovati nadubinu oko 60 sm u pantljikama irine 2 m, po #ijim sredinama e se saditi sadnice bresaka.Ostala se povrina samo plitko obra%uje oranjem, a na manjim povrinama prekopavanjem.

Breskve se mogu saditi i u iskopane jame. Jame se kopaju sa pre#nikom 100- 150 sm, nadubini 70-80 sm. Na 15 dana pred sadnju jame se zapunjavaju plodnom zemljom. Ukoliko jena dnu jame voda, ona se pre zapunjavanja izbacuje.Razmeravanje mesta za sadnjuMesta za sadnju bresaka razmeravaju se pomou zategnute ice ili kanapa, a po mogunosti iuz #eli#nu pantljiku. Od me%e se odstupi za polovinu razmaka redova bresaka i obeleava se

prvi red. Pomou pravaouglog trougla se podie upravna na pravac prvog reda. U tom pravcuse postave vizir motke ili dobro vidljivi pravi tapovi. Taj se red produava do kraja parcele.

Na sli#an se na#in podie upravna i na drugom kraju prvog reda. Posle toga se kanap ili icazateu na kol#iima i na obeleenom mestu (tuem ili crvenom bojom minjumom) se

pobijaju kol#ii, gde e biti mesto za sadnju breskve, uz samu icu.Breskve se sade zavisno od bujnosti sorte i podloge, klime, plodnosti zemljita, oblika krune,na#ina rezidbe i mogunosti za navodnjavanje. Bujne sorte na bujnim podlogama, na srednje

plodnom zemljitu, u blagoj klimi sa dovoljno padavina, gde e se primenjivati duga rezidba,sade se na razmaku 6 X 5 m, srednje bujne sorte (koje su najbrojnije u naoj zemiji) sade sena 5 x 5 m, izuzetno na siromanom zemljitu sa rezidbom na zamenu (kratka rezidba) sade sena 4 X 4 m. Sorte patuljastog rasta sade se na razmaku 3 X 2 m na plodnom i umerenovlanom zemljitu, a gaje se u vidu uspravne kordunice.Razmeravanje mesta za sadnju

Na srednje plodnom zemljitu, na razmaku 5 X 4 m voke su suvie guste i jedna druguzasenjuju. Zbog toga se sorte bujnijeg rasta i sade na veem razmaku, da bi se izbeglome%usobno zasenjivanje i privremeno ogoljavanje krune. Sorte sa veom visinom krune od 3m sade se na veem razmaku

Breskve sa krunom u obliku vaze sade se na razmaku 5 X 6 m (bujne sorte ) ili na 5 X 5 m(srednje bujne) i 5 X 4 m (manje bujne sorte) sa kratkom rezidbom; a breskve sa krunom uobliku palmete sa kosim granama sade se na razmaku 5 X 5 m. Breskve, koje se reu kratko

na zamenu, sade se gue od bresaka koje se reu na dugu rezidbu - samo prore%ivanjeni.Raspored sorti bresaka u zasaduPrema vremenu zrenja, na periferiji i na viim poloajima sade se sorte najranijeg zrenja, a donjih se sade sorte srednje ranog i srednje kasnog, a u centru plantae se sade sorte kasnog ivrlo kasnog zrenja. Obi#no se uzimaju 15 20% sorti ranog i vrlo ranog zrenja, 60 70%sorti srednje ranog i 15 20% sorti kasnog zrenja.

stranica 17. od 38


18/38

Za srednje plodna i plodna zemljita, sa dovoljno padavina u toku vegetacije ili samogunou za navodnjavanje, najpodesenija je podloga od vinogradarske breskve iz semenaza veinu gajenih sorti u naoj zemlji; za vlanija i malo tea zemljita podesnija ja podlogaod sejanca danerike, a za kamenita, suva i kre#na zemljita najpodesnija je podloga odsejanca gorkog badema.Sadnja bresaka

Izbor sadnice za sadnju. Za sadnju breskvika najpodesnije su zdrave, jednogodinje sadnice sapre#nikom stabla u korenovom vratu 12 15 mm, koja ima visoko, ali ne mnogo razgranato,stablo od 12 15 cm, sa dobro razvijenim korenom. Na podlozi od breskve iz semena sadnicetreba da ima najmanje tri dobro razvijene ile u podjednakom razmaku u svim pravcimaraspore%ene, na podlozi od danerike 4 i na podlozi od gorkog badema najmenje dve. Sadniceza podizanje breskvika treba kupovati od poznatih rasadnika sa deklaracijom sorte i podloge iujedna#ene.Priprema sadnice breskve za sadnju.

Na korenu sadnice breskve odrezuju se otrim noem samo povre%ene, suve ili plesnjive ile.Potom se koren potapa u 0.3% rastvor Ortocida, u cilju suzbijanja izaziva#a trulenice korena.

Na stablu sadnice se seku sve prevremene gran#ice u osnovi do visine budueg stabla oko60-70 sm. Iznad ove visine prevremene gran#ice na stablu reu se na dva vidljiva pupoljka tek

u prolee.Kopanje jama.Pripremljena sadnica breskve se sadi u iskopanu jamu pored kol#ia sa kojim je obeleenomesto za sadnju. Jama se kopa aovom tako duboko da se koren sadnice moe u njojnesmetano rasporediti u svim pravcima, a da dubina korenovog vrata ostane na istoj dubini,

posle slaganja zemlje, na kojoj je bio i u rasadniku. Plitka sadnja sadnice smanjuje prijem, adublja sadnja produava nerodni period u bresaka. Sadnica se moe dublje saditi za 5 8 smna kamenitom, peskovitom i jako suvom zemljitu, nego to je bila u rasadniku, bez ikakvih

posledica na njenu buduu rodnost.Tehnika sadnje.Pri sadnji sadnica bresaka jedan radnik dri sadnicu za stablo i razmeta joj koren po jami naodre%enu dubinu, prema poloaju korenovog vrata, a drugi radnik motikom ili lopatom

postepeno nabacuje samo rastresitu zemlju, bez ostatka korena jednogodinjih biljaka. Zavreme nabacivanja zemlje, onaj radnik to dri sadnicu, povremeno je protresa. Kad se zatrpakoren zemlja se oko nje nagazi nogom. Na obuci ne sme biti krampona ili sli#nih dodataka,koji bi ranjavali koren za vreme gaenja zemlje. Potom se zemlja nabaci do vrha jame i dobrose nagazi. Pri tome treba paziti da radnik koji nabacuje zemlju ne udara u stablo sadnicelopatom ili motikom. Po zavrenom zatrpavanju jame oko sadnice se prave #inije sa

polupre#nikom od 50-60 cm u vidu kruga i zalivaju se sa 30-40 lit. vode, bez obzira da li sesadi u jesen ili rano u prolee. Kad zemlja upije vodu, preko vlanog sloja #inije se nabacatanki sloj suve zemlje, u cilju suzbijanja pojave pokorice, koja kasnije brzo isuuje zemlju okosadnice.Vreme sadnje.

Sadnice bresaka jesenje sadnje bolje se primaju i imaju znatno vei prirast letorasta u prvojgodini od sadnica kasne prolene sadnje. Posle jesenje sadnje sadnice se umotavaju papirom

od papirnatih vrea, guvama od slame ili stabljikama od kukuruzovine, ili se breskvik dobroogradi pletenom icom protiv ze#eva, srna ili divljih svinja. Uz svako stablo se stavljajuotrovni mamci protiv mieva (u blizini dvorita mamci se obavezno stavljaju samo u hodnikemieva i zatrpavaju se, da se ne bi otrovale domae ivotinje). Posle sadnje u jesen, sadnice se

povremeno kontroliu preko zime. Ukoliko je bujica ogolila koren on se odmah zatrpava (akosu se pojavili mievi, mamci se ponovo rasturaju), a sadnice koje vetar povio treba uspraviti i

stranica 18. od 38


19/38

vezati uz pritku. Ukoliko se dogodi i kra%a jednog dela sadnica, odmah se kupuju nove i zasadse podsa%uje rano na prolee.

Obrada zemljita u breskvikuPo zavrenoj sadnji, breskvik se poore ili prekopa na dubinu 18 22 cm, a pored stabla u zonioko #inije i izme%u stabla u redu se prekopava budakom ili motikom, pri #emu se pazi da sene povredi stablo i koren. Na prolee se breskvik ponovo obraduje, na isti nacin kao i odmah

posle sadnje. Pri obradi plugom ne sme se prii blie stablu sadnice od 50-60 cm. Posleobrade u prolee zemlja se podrlja ili se istanjira.Preko leta, prema u#estalosti pojave korova i pokorice, breskvik se tanjira ili kultivira, aizme%u stabla u redu samo se okopava motikom na dubini 5-8 cm.Mladi breskvici mogu se zasejavati boranijom, spanaem, grakom, sojom i drugim povrem,izuzev belim i crnim lukom. Beli i crni luk lu#e posebne materije iz svog korena koje ometaju

porast korena breskve. Moe se saditi u prvoj godini i bostan, ako postoje mogunosti zanavodnjavanje. Pri sadnji ili setvi povra prvi redovi ne smeju biti blii stablu sadnice od 1,5m.U mladim breskvicima treba izbegavati upotrebu herbicida trajnog delovanja. Hebricidi semogu upotrebljavati protiv korova u starijim breskvicima, prema uputstvu na omotu

pakovanja, koji se redovno zalivaju ili u rejonima sa dovoljno padavina za vreme vegetacije

breskve.Breskvik se redovno ore svake godine u jesen (posle otpadanja lia) i rano u prolee (precvetanja) na dubinu 18 22 cm, pri tome se pazi da plug ne se#e koren. Ako su skeletne ile

blie povrini zemlje, dubina obrade se smanjuje ili se u blizini stabla samo potanjira. Zbogtoga se dubokog oranja treba ispitati dubinu rasporeda korena bresaka, mestimi#nimkopanjem proifla na 1,5 2 m pored stabla. Na kraju vegetacije breskvik se prili#no zakorovi.Taj se korov pre cvetanja zaorava u cilju poboljanja strukture zemljita.(ubrenje breskvikaBreskvik se redovno %ubri stajnjakom i meniralnim %ubrivima, zavisno od plodnostizemljita, bujnosti sorte, starosti voaka i planiranih prinosa. Do rodnosti rastura se 15 20tona zgorelog stajnika i po 300 kg 20% azotnog, 200 kg fosfornog i 150kg kalijumovog%ubriva na 1 hektaru povrine.Stajnjak sa fosfornim i kalijumovim %ubrivom zaorava se u jesen a 2/3 azotnog %ubrivarastura se u prolee na mesec dana pre cvetanja i 1 / 3 na mesec dana pred zrenje plodova urodnom breskviku ili pred po#etak obrazovanja cvetnih za#etaka u rodnim pupoljcima.Tabela: Norme potrebnog %ubriva za %ubrenje breskvika ra#unate u #istim hranivima (N-azot, P fosfor i K kalijum) u kg po jednom hektaru.

stranica 19. od 38


20/38

Napomena: Visoke norme %ubriva za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa bresaka moguse upotrebiti u rejonima sa sumom padavina u toku vegetacije od 450 500 mm, sa

ravnomernim rasporedom i gde se navodnjava breskvik u sunim rejonima.Potrebe u hranjivim elementima mogu se podmiriti iz razli#itih mineralnih %ubriva(pojedina#nih prostih, meanih ili kompleksnih). Najpreporu#ljivija za %ubrenje sukompleksna visokokoncentrovana lakorastvorljiva mineralna %ubriva, i to ona u kojima jekalijumova komponenta u obliku kaljum sulfata. Ina#e, kompleksna %ubriva su inajrentabilnija, poto u istoj koli#ini %ubriva, sadre mnogo vie #istih hranljivih materija,usled #ega su, izme%u ostalog, mnogo nii trokovi transportovanja i rasipanja. Kompleksna%ubriva koja sadre samo fosfora i kalijuma, ili pored P i K i manji deo azota ( N), obi#no seunose u jesen, dok se ona sa veim sadrajem azota (N), daju rano u prolee.Muliranje breskvikaU sunim rejonima, povremene sue mogu da se ublae i mul#iranjem breskvika. Poviinaispod krune bresaka se zastire suvim liem, suvom travom, slamom u sloju od 1015 sm, uirini pantljike u zoni krune bresaka ili ispod pojedina#nih stabala. Breskvik se mul#ira rano u

prolee ili za vreme najdueg sunog perioda posle ja#ih kia. U tom materijalu se preko zimeskrivaju mievi, koji za to vreme mogu da pojedu koru i rodne pupoljke bresaka, a posebnoglo%u koren breskve u vidu prstena, koje se posle toga odmah sue. Zbog toga se mul#iran

breskvik pred zimu prekriva otrovnim mamcima za mieve. Oni se stavljaju pored stabla.Priprema zemljita za podizanje zasada obavlja se dva do tri meseca prie same sadnje ipredstavlja jednu od najvanijih radnji iz razloga to vo#njaci predstavljajuviegodinje zasade, zato loa priprema zemljita znaila bi gubitak, ili ak propadanjecelokupne prozvodnje. Pre same sadnje potrebno je izvriti hemijsku analizu zemljita,te na osnovu iste sprovesti odgovaraju#e meliorativno %ubrenje. Meliorativno %ubrenjeobino ide u koliini 0,8-1 t/ha NPK, i to kombinacije 0:20:30, 5:20:30 ili 8:16:24 dakle,

sa malim sadrajem azota. Ovom radnjom potrebno je uneti i dovoljne koliineorganskog %ubriva (stajnjaka, i to zgorjelog), obino u koliini 30-50 t/ha. Takode,potrebno je ispitati pH zemljita, optimalni bi bio 5,5-6,5, a u sluaju da od istog stvarniodstupa potrebno je izvriti kalcifikaciju dodavanje 90% CaCO3 + mleveni dolomit ukoliini 2000 kg/ha. Nakon toga sledi duboko oranje 30-60 cm, a na teim zemljitimapotrebno je sprovesti i rigolovanje (veoma duboko oranje i do 1 m).Navodnjavanje breskvikaBreskvik se navodnjava u sunim rejonima, u kojima je suma padavina u toku godine ispod600 mm/cm2. Norma vode za navodnjavanje zavisi od zemljita hidrotermi#kog koeficijentarejona, visine prinosa i starosti breskvika. One se kreu u granicama od 350500 m3 pohektaru ili 500-1000 1 po jednom stablu.Breskvik se zaliva pred cvetanje, posle prore%ivanja plodova, za vreme nalivanja plodova (na

20-30 dana pre zrenja), a u vrlo sunim rejonima zaiivaju se i preko zime ili kasno u jesen zarezervu, posle otpadanja lisa. Neki preporu#uju i jedno zalivanje pred po#etak obrazovanjacvetnih za#etaka (krajem jula ili po#etkom avgusta) ukoliko to zalivanje ne bi produzilozrenje plodova u sorti srednje ranog i srednje kasnog zrenja. Zalivanje na kraju vegetactjemoe da produi porast mladara, koji zeleni ulaze u zimski odmor i mogu da izmrznu u tokuzime i od najslabijih mrazeva. Zalivanje neposredno pred po#etak zrenja plodova bresaka,#esto odlae zrenje ili izaziva masovno pucanje plodova, koji su krupni i lepo obojeni, aneupotrebljivi kao stono voe. Time se nanose veliki gubici u proizvodnji bresaka, te je tozalivanje tetnije, nego da su ostavljene breskve bez njega. Plodovi posle tog zalivanja su

stranica 20. od 38


21/38

slabije obojeni i siromaniji u suvim materijama, #ime se smanjuje njihov kvalitet, a smanjujeim se sposobnost za transport i #uvanje u skladistu.Breskvik se navodnjava kanalima, bazenima (gde se okruuju 6-8 stabala malim bedemima odzemlje), po #inijama i kiom. Rasprskiva#i treba da bacaju kiu samo ispod krune, da ne bikvasili plodove i lie. Voda za navodnjavanje breskvika mora biti bez prisustva tetnih

bakterija, otrovnih supstanci i sa niskim sadrajem kre#a.

Pred zalivanje breskvika na teem zemljitu, treba pratiti prognozu meteoroloke slube zadoti#ni rejon. Ukoliko se takav breskvik danas zalije s velikom koli#inom vode, a sutradan

padne jaka kia, u tom slu#aju zemljite se zasiti do apsolutnog pojskog kapaciteta vode,koren breskve po#inje da se gui bez kiseonika. Na kruni bresaka se posle toga pojavljuje jakasmoloto#ina, a prirast plodova i mladari skopo stane. Radi predostronosti od ovakvih

posledica na teem zemljitu se breskvik zaliva #ee, a sa manjim koli#inama vode. Poslezalivanja breskvik se plitko poore.

Rezidba breskveBreskve se reu na formiranje oblika krune, u rodu, na podmladivanje, izuzetno posle ja#egsmrzavanja cvetnih pupoljaka i meovitih gran#ica. U nas se najmasovnije breskve gaje uobliku vaze, a neto re%e u obliku palmete sa kosim granama.Formiranje krune breskve u obliku vazeRezidba u prvoj godini posle sa%enja.Posle sa%enja bresaka, radnik pravi ablon od letvice ili pravog pruta na visini budue prveskeletne grane uree crticu, a iznad toga ostavlja jo 25 cm. ablon se ostavlja u duini od 85cm, a za poboljanu vazu od 95 cm. Radnik uzima ablon i ree stablo breskve, poto ga

postavi na povrinu zemlje, iznad njegove duine od 85, odnosno 95 sm. Stablo se ree otrimmakazama koje ne gnje#e presek.

Na sadnici sa prevremenim gran#icama se ostavlja prva na visinu od 60 cm, druga na 6-8 cmod prve, a trea na 23 cm ispod preseka. Ostale se reu u osnovi, a ove tri na po dva vidnavegetativna pupoljka. U sadnica bez prevremenih gran#ica u zoni za porast buduih skeletnihgrana treba da su dobro razvijeni vegetativni pupoljci.U prolee, krajem maja i po#etkom juna odabiraju se mladari za budue skeletne grane prvogreda kad izrastu u duinu od 2530 cm. Ostavljaju se po tri, a u vetrovitim predelima i po#etiri. Prvi se ostavlja na 60 sm, drugi na 68 cm od prvog i trei na 23 cm ispod preseka,radi postizanja to ujedna#enijeg porasta mladara. Mladar ispod preseka obavezno se pincira,#ime se spre#ava suenje preseka.

stranica 21. od 38


22/38

Odabrani mladari treba da imaju ugao grananja najmanji 450 a najvei 700. Njihovprojekcioni ugao ne sme biti vei od 1200 niti manji od 1000. Ako im je manji ugao grananjaod 450 tada se razvode, a kad im je vei od 700 tada se vezuju uz pritku pod uglom 45600.Svi se mladari ispod prvog na delu stabla od 60 cm iznad zemlje reu u osnovi.Rezidba u drugoj godini pode sadnje.Ispod produnice, na ostavljenim letorastima za skeletne grane prvog reda, odrezuju se u

osnovi sve prevremene gran#ice na prostoru od osnove od 2025 cm, u cilju njenogoslobo%enja od konkurenata. Ostale prevremene gran#ice se prore%uju na razmaku 15-20 sm.Odrezuju se u osnovi prevremene gran#ice koje su izrasle iz gornje i donje povrine letorasta,a ostavljaju se one koje su izrasle iz postranih pupoljaka leve i desne strane letorasta.Ostavljene prevremene gran#ice se reu na dva vegetativna pupoljka.U prolee, kad izrastu mladari u duinu 1525 cm, biraju se najpovoljnijeg poloaja iz

postranih pupoljaka za buduu skeletnu granu drugog reda na udaljenosti od osnove skeletnegrane prvog reda od 5060 cm. Oko tog mladara na prostoru od 20 cm uklanjaju se u osnoviili se pinciraju na 34 lista svi mladari.Ostali mladari iz postranih pupoljaka leve i desne strane grane se prore%uju na razmaku 1015 cm. Mladar za buduu skeletnu granu drugog reda dovodi se pod ugao porasta od 550

prema vertikali. Svi zamenuti plodovi se kidaju u maju.

Rezidba u tre#oj godini posle sadnje.Ispod produnica se reu u osnovi sve prevremene gran#ice na prostoru od 20 cm ispod njeneosnove. Istovremeno se reu u osnovi letorasti prema unutranjosti krune, koji su se razvili izgonje povrine grane i reu se letorasti na donjoj povrini skeletne grane. Ostavijaju seletorasti razvijeni iz postranih pupoljaka na levoj i desnoj strani skeletne grane, ostali seskrauju na 35 kolenaca sa pupoljcima. Njihov razmak se ostavlja od 1015 cm. Krajemmaja se kidaju svi zametnuti plodovi u krunu breskve, u cilju stimulisanja porasta gran#ica.Izuzetno u sorti sa bujnim porastom se ostavljaju po 35 plodova na meovitim gran#icama.Kad izrastu mladari u duinu od 2530 cm odabiraju se za skeletne grane drugog reda narazmaku od prve na suprotnoj strani od 7090 cm. Oko tog mladara pinciraju se ostalimladari na prostoru od 20 cm. Pinciraju se konkurenti produnica ili se reu u osnovi. U

bujnijih sorti ostavljaju se i tee grane drugog reda na udaljenosti 6070 cm od druge granedrugog reda na istoj strani prve grane drugog reda.Mladari iz postranih pupoljaka na skeletnim granama drugog reda prore%uju se na razmaku od1012 cm kod kratke rezidbe i na 15-20 sm kod duge rezidbe, naizmeni#no. Iz njih e sekasnije razviti obrastajue grane sa meovitim rodnim gran#icama. Reu se u osnovi svi bujnimladari sa prevremenim mladarima iz kojih se kasnije razvijaju prevremene gran#ice.Kod kratke rezidbe meovite rodne gran#ice se skrauju na 5-8 kolenaca sa cvetnim

pupoljcima, a kod duge rezidbe samo se prore%uju.Kratkom rezidbom se skrauju meovite rodne gran#ice u sorti slabijeg rasta na 48kolenaca sa po dva cvetna pupoljka i u sorti bujnog rasta na 9 - 10 kolenaca sa pojedina#nimcvetnim pupoljcima. Dugom rezidbom meovite rodne gran#ice se samo prore%uju bezskraivanja. Na obrastajuim gran#icama ostavljaju se na rod po 12, a na zamenu se ree po

1 grancica. Dugom rezidbom se reu gornje meovite gran#ice, a ostavljaju se za rod donjegran#ice. Ostavljaju se one umerenog rasta, a reu se one sa prevremenim gran#icama

nepovoljnijeg poloaja.Izuzetno se skrauju due gran#ice od 60 cm za jednu treinu na vetrovitim poloajima u ciljuspre#avanja njihovog lomljenja ili ocenjivanja pod teretom plodova.Slike: 1,2,3,4,5,6,7-Rezidba breskve i formiranje krune.

stranica 22. od 38


23/38

stranica 23. od 38


24/38

stranica 24. od 38


25/38

stranica 25. od 38


26/38

Napomena: Do zavretka formiranja krune breskve u obliku vaze na produnicama skeletnihgrana skidaju se cvetovi ni zametnuti plodovi rukom. Na ostalim rodnim gran#icamaostavljaju se plodovi na razmaku od 1012 sm, kod krupnoplodnih sorti na razmaku od 15sm. Prore%ivanjem se poveava krupnoa plodova ako se izvede to ranije, a najkasnije kada

plodovi porastu do veli#ine oraha. Prore%uju se plodovi prvo u ranih, a zatim u srednje ranih inajkasnije u kasnih sorti. U sorti sa partenokarnim plodovima oni se prore%uju kad

partenokarni plodovi postanu sitniji od plodova razvijenih iz oplo%enog cveta.Poboljana vaza se formira na isti na#in kao i obi#na vaza, s tom razlikom, to joj se razmakskeletnih grana prvog reda ostavlja na 10-15 cm. U junu se prore%uju mladari na isti na#in kao

i u prethodnim godinama. Reu se mladari koji zasenjuju krunu, mladari iz gornje i donjepovrine skeletnih grana, konkurenti produnica a ako se nalaze na istom kolencu po dva, tadase ree jedan od njih u osnovi.Ako nije ranije formirana trea skeletna grana drugog reda u junu se bira najpodesniji mladarna razmaku 70-80 sm u srednje bujnih sorti i na 90-100 cm u bujnih i vrlo bujnih sorti

bresaka. Oko njega se pinciraju svi konkurenti. Mladar se ostavlja na istoj bo#noj straniskeletne grane prvog reda na kojoj se nalazi prva skeletna grana drugog reda.Gajenje bresaka u obliku palmete s kosim granamaRadi boljeg osun#avanja plodova i radi uspenije zatite od bolesti i teto#ina poslednjihgodina se na plantaama, pa i na okunicama, breskve sve vie gaje u obliku palmete s kosimgranama. U daljem tekstu iznosimo kako se obavlja rezidba pri gajenju breskve u pomenutomobliku.Rezidba u prvoj godini posle sadnje.U prolee, posle sadnje, sadnica se ree, prema ablonu napravljenom od letvica ili pruta, na7080 cm iznad zemlje, na vidne pupoljke ili razvijene prevremene gran#ice. Prevremenegran#ice se reu na dva vidna pupoljka.U maju, kada mladari porastu u duinu 10-15 cm, ostavljaju se 5-6 u zoni iznad 50-60 cm. Odtih mladara e se izabrati najpodesniji za budue skeletne grane prvog sprata u pravcu redova.Ostali mladari e se pincirati na 25 listova ili rezati u osnovi: Ostavljeni mladari za skeletnegrane prvog sprata i vodilicu biraju se kad porastu u duinu 50-60 cm. Ostavljaju se dva dobro

stranica 26. od 38


27/38

razvijena u pravcu redova na razmaku 6-8 cm, pod uglom grananja od 45-60 i trei zavodilicu na 2-3 cm ispod preseka. Ovaj se letorast dovodi u ispravan poloaj vezivanjem uz

pritku. Na vetrovitim poloajima se ostavlja po neki mladar za rezervu, kojim bi se zameniopolomljeni mladar. Mladari za skeletne grane prvog sprata dovode se pod ugao od 450;pomou skeleta napravljenog od pritki ili privezivanjem za kolac kanapom. Kolac se pobija uzemlju ispod mladara na sredini izmedu vokica u pravcu redova. Ostavljeni mladari mogu da

izrastu u duinu 150-160 cm.Rezidba u drugoj godini posle sadnje.

Na vodilici se odabiraju prevremene gran#ice najpodesnijeg poloaja i ugla grananja u pravcuredova na razmaku 120-130 cm od skeletnih grana prvog sprata. Ostale prevremene gran#icese reu u osnovi, u neposrednoj blizini vodilice i ispod ostavljenih prevremenih gran#ica.Formiranje vretenastog oblika krune breskve - Slike: 1,2,3,4,5,6,

stranica 27. od 38


28/38

stranica 28. od 38


29/38

stranica 29. od 38


30/38

Ostavijene prevremene gran#ice treba da su razmaknute 1015 cm i one se orezuju na dvavidna vegetativna pupoljka. Skeletne grane prvog sprata razvode se pod ugao 50-600 kad

porastu u duinu 190-200 cm. U sorti #ije se grane granaju pod manjim ili veim uglom od45-600 razvode se pod eljeni ugao jo u prvoj godini posle sadnje. Ako je ugao vei one se

privezuju uz pritku ili kanapom uz vodilicu, a kada im je ugao manji razvode se po

odredenom skeletu ili pomou vezivanja za kol

#i, koji se pobija u zemlju. Mesto vezivanjana skeletnoj grani umotava se par#etom unutranje stare gume od traktora i vezuje se icom.

Prevremene gran#ice u neposrednoj blizini produnice reu se u osnovi, u zoni od 3040 cmod njene osnove prema sredini skeletne grane. Na donjoj i gornjoj povrini skeletne grane uspratu reu se sve prevremene gran#ice u osnovi, a gran#ice koje su se razvile iz pupoljaka saleve i desne strane se prore%uju na razmaku 1520 cm i ostavljaju se u vidu riblje kosti. Neki

prakti#ari preporu#uju umesto rezanja tih suvinih prevremenih gran#ica da se one povijaju. Uprolee kad mladari izrastu u duinu 8-12 cm ocenjavaju se svi oni koji izrastaju iz donje igornje povrine skeletnih grana i oni u neposrednoj blizini produnice i vodilice u zoni od 2530 cm, a koji se ne koriste za obrazovanje drugog ili treeg sprata. Istovremeno se uklanja i

jedan deo mladara koji se razvijaju na vodilici izmedu skeletnih grana prvog i drugog sprata.Zamenuti plodovi se skidaju sa svih rodnih gran#ica u srednje bujnih i slabo bujnih sorti, a u

vrlo bujnih sorti se ostavlja po 2-4 ploda na svakoj obrastajuoj grani. U tih sorti se kidaju sviplodovi na produnicama i na vodilici u zoni 5060 sm od njihovih vrhova.U junu se biraju mladari najpodesnijeg poloaja za drugi sprat, koji su izrasli iz ostavljenih

prevremenih gran#ica. Ostali se mladari prore%uju. Uklanjaju se svi mladari iz donje i gornjepovrine skeletnih grana i suvie bujni koji rastu iz obrastajuih grana. Ostali letorasti, kojirastu iz pupoljaka leve i desne strane skeletne grane prore%uju se na 15-20 sm u vidu ribljekosti.Rezidba u tre#oj godini posle sadnje. Odabiraju se na vodilici prevremene gran#ice za treisprat na 120 cm od skeletnih grana drugog sprata, na razmaku jedne od druge 1015 cm.

stranica 30. od 38


31/38

Tada se vodilica ne ree. Ostale prevrmene gran#ice na vodilici se reu u osnovi. Prevremenegran#ice na produnicama se reu u osnovi koje rastu u zoni od 25-30 cm od njihovih osnovai reu se u osnovi prevremene gran#ice koje rastu iz donje i gornje povrine skeletne grane.Postrane prevremene gran#ice, koje se razvijaju iz pupoljaka sa leve i desne strane skeletnegrane, prore%uju se na razmaku 1520 cm. Iz njih e se razviti budue obrastajue grane.U junu se uklanjaju svi mladari u neposrednoj blizini produnica.

Istovremeno se uklanjaju mladari iz gornje i donje povrine skeletnih grana i mladari kojirastu po dva iz istog mesta, namenjeni za budue obrastajue grane. Mladi plodovi veli#inelenika kidaju se sa produnica i vodilica, a na obrastajuim granama ostavljaju se po 46 usredini na razmaku 1012 cm, a u krupnoplodnih na 1215 sm. Vodopije i bujni mladaritada se reu u osnovi.Razvode se skeletne grane pod uglom od 45600 u prvog sprata kada izrastu u duinu 190200 cm, u drugog sprata 150160 cm i tre'eg sprata 100-110 cm. One se razvode vezivanjemuz pritke postavljene pod eljeni ugao ili vezivanjem sa manilom ili icom uz pobijeni kol#iu zemlju na sredini izmedu voaka u redu.Oko gran#ica gde se vezuje ica stavlja se jastu#e ili petlja od starih unutranjih traktorsikihguma.Rezidba u etvrtoj godini posle sadnje. U prolee, u ovoj godini se ree vodilica, posle

formiranja treeg sprata na visinu 70-80 cm. Zavrava se razvodenje skeletnih grana svihspratova. Na produnicama se ostavlja po neki plod. Meovite gran#ice na obrastajuimgranama se prore%uju. Reu se vrne, a za rod se ostavljaju srednje, po jedna ili po dve nasvakoj obrastajuoj grani.Kod bujnih sorti mogu se formirati i skeletne grane drugog reda na skeletnim granama prvogreda, na razmaku 40-50 cm po njihovoj duini. Na skeletnim granama drugog reda formirajuse obrastajue grane na isti na#in kao i u srednje bujnih sorti na skeletnim granama prvogreda. Skeletne grane drugog reda ostavljaju se u duini od jednog metra. One treba da sudobro obrasle meovitim gran#icama.U ovoj godini se ostavljaju na rod polovina meovitih grana na prvom spratu, jedna treina nadrugom spratu u ostatak na treem spratu.Mladari se proreduju na skeletnim granama kada izrastu u duinu 1012 cm na isti na#in kaoi u prethodnim godinama. Odstranuju se oni koji konkuriu meovitim gran#icama i

produnicama, mladari i gornje i donje strane skeletnih grana i oni koji zaguuju krunu. Nekiprakti#ari preporu#uju se#enje ovih mladara na 3-5 listova, a neki se#enje u osnovi iliocenjivanje rukom.

Na meovitim gran#icama se prore%uju plodovi kad izrastu do veli#ine lenika, a najkasnijedo veli#ine oraha. Ostavljaju se u sredini meovite gran#ice na razmaku 1012 sm u sortisrednje krupnog ploda i na 12-15 sm u krupnoplodnih sorti, po 35 plodova na jednojgran#ici.Rezidba bresaka u roduPre po#etka rezidbe bresaka u rodu ispituju se cvetni pupoljci na izmrzavanje. Na cvetnim

pupoljcima se pravi uzduni presek po sredini. Zdravi pupoljci ispod ljuskastih listia su

zeleni ili utozeleni, a promrzli su mrki ili utomrki.&

esto u pupoljaka sa zelenom bojommoe se videti tamni deo u sredini. To je promrzao tu#ak. Naravno takvi pupoljci nee moida razviju cvet iz koga e se razviti plod.

stranica 31. od 38


32/38

Uklanjanje vodopija.Vodopije su u osnovi nerodni prirasti koji nastaju u uslovima kinih godina i obilnijegnavodnjavanja ili usled jake rezidbe. One se u pravilu u potpunosti uklanjaju do osnove.Kratka i duga rezidba

Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi breskve se razvijaju na srednjim delovima meovitegranice, koje se nalaze na srednjem i vrnom delu krune, a izloene su direktaoj sunevojsvetlosti. Na tim granama se razvija najja#a boja na plodovima.Due produnice skeletnih grana od 60 cm se skrauju za jednu #etvrtinu do jedne treinenjihove duine. to im je slabiji godinji porast to se ja#e skrauju. Kada im je porast manjiod 35 cm, one se reu na dvogodinje delove skeletnih grana iznad bo#nog grananja.Konkurenti produnica se uklanjaju rezanjem u osnovi, ili se reu na rod.

Meovite rodne gran#ice se ostavljaju od 1015 cm kod kratke rezidbe i na 1822 cm kodduge rezidbe, na skeletnim granama drugog reda. Kod kratke rezidbe ree se gornja meovitagran#ica na rod, a donja na dva vegetativna pupoljka na zamenu. Na gornjoj se ostavlja 816kolenaca sa cvetnim pupoljcima. Majske kitice i slamaste gran#ice pri kratkoj rezidbi se nereu, a pri dugoj one se seku u osnovi. Premvremene gran#ice se izuzetno reu na rod posleizmrzavanja donjih delova krune, a u drugim slu#ajevima se mogu rezati samo na zamenu.Dugom rezidbom se prore%uju meovite rodne gran#ice na obrastajuim gran#icama. Vrne seseku u osnovi, a donje se ostavljaju na rod. Grana koja je donela rod u proloj godini ree se uosnovi do prve meovite gran#ice. Kratkom rezidbom se reu due bujnije gran#ice, a kraegran#ice slabijeg porasta. Vodopije se mogu iskoristiti za zamenu jako ogoljenih skeletnihgrana drugog reda u ciju popravke oblika krune. Izuzetno se iskoriavaju i za obrastajuegrane, pri #emu se skrauju na 56 kolenaca. Ako rastu prema unutranjem ili spoljnom delu

krune i zaguuju, one se seku u osnovi. Prevremene gran#ice se skrauju na 37 kolenaca sacvetnim pupoljcima. Bujnija stabla bresaka se reu na due meovite gran#ice, a stablaslabijeg porasta na krae. Duim meovitim gran#icama se ostavlja i znatno vei razmak naskeletnim granama.Rezidbom bresaka se smanjuje suvina koli#ina cvetnih pupoljaka, stimulie se razvitakkrupnijih, lepo obojenih i kvalitetnijih plodova, smanjuje se iznurivanje rodnog drveta

breskve sa suvie velikim, brojem sitnih plodova, obezbe%uje se normalno obrazovanjecvetnih pupoljaka za iduu godinu i plodovi se izlau boljem sun#anom osvetljavanju. Zimskarezidba bresaka u toplijim krajevima nae zemlje obavlja se preko cele zime, a u hladnijim

stranica 32. od 38


33/38

rejonima od sredine februara do po#etka otvaranja pupoljaka pred po#etak vegetacije. Priprelazu sa jednog drveta na drugo alat za rezanje bresaka se dezinfikuje,u cilju spre#avanjairenja virusnih i gljivi#nih bolesti. Duga rezidba ima prednost nad kratkom rezidbom u sorti

bujnog porasta, gde se breskvik dobro %ubri i navodnjava, na plodnom zemljitu, na sun#animpoloajima i kod ranih stabala u sorti srednje bujnog porasta, a zatim i kod proizvodnjeplodova za industriju za preradu voa, kod sorti koje obrazuju cvetne pupoljke u gornjoj

polovini meovite gran#ice ili obrazuju same pojedina#ne cvetove na kolencima po celojnjihovoj duini. Kratka rezidba ima prednost nad dugom rezidbom u sorti slabog rasta, zatimkod starijih stabala u sorti bujnog i srednje bujnog rasta u sunim rejonima i kada se breskvegaje u vinogradu.Podmla%ivanje krune bresakaU bresaka se podmla%uje kruna kada joj oslabi godinji prirast produnica ispod 2530 cm, agrane su zdrave. Kruna se podmladuje rezanjem skeletnih grana na trogodinje, a

poluskeletnih na dvogodinje delove na bo#no grananje. Ja#e se podmla%uje kruna kada sereu skeletne grane drugog reda na polovinu ili na treinu njihove duine, na bo#no grananje.Rane na debljim granama se zaglave otrim noem, premazuju se prvo sa 3% rastvorom

plavog kamena, a zatim belom masnom bojom koja je rastvorena u biljnim uljima.Pred podmla%ivanje breskvik se %ubri sa 20 tona zgorelog stajnjaka i sa 6080 kg aktivnih

materija fosfora i kalijuma po jednom hektaru, u jesen. (ubrivo se zaorava na dubinu 18-22cm. U prolee se dodaje po 80 kg azota po povrini breskvika u zoni obima krune.Letnja rezidba bresakaLetnja rezidba bresaka izvodi se u junu. Na 2-3 lista se pinciraju mladari koji konkunu

produnici, a gde se razvijaju po dva mladara iz jednog kolenca, jedan se ree u osnovi, zatimse pinciraju mladari koji zaguuju krunu prema unutranjim i spoljnim delovima i viseimladari. Krajem juna i po#etkom jula zakidaju se vrhovi bujnih mladara, ako su dui od 40-50cm. Tada se produnice ne pinciraju, ako nisu suvie bujnog rasta, kao i mladari koji suostavljeni za skeletne grane drugog reda. Neki stru#njaci preporu#uju da se zelena rezidbaizvede krajem maja i po#etkom juna. Tada se odstranjuju suvini mladari rukom. Me%utim,takvo odstranjivanje mladara u naim krajevima u nekih sorti izaziva jako lu#enje smole naranama koje su nastale posle ocenjavanja mladara i grane imaju znatno odabljen porast.

Prore%ivanje plodova u bresaka

stranica 33. od 38


34/38

Na ostavljenim meovitim gran#icama plodovi se prore%uju rukom kad porastu do veli#inelenika ili najkasnije do veli#ine oraha. Plodovi se ostavljaju u srednjem delu meovitihgran#ica na razmaku 8-10 cm, kod sorti sa srednje krupnim plodovima na 1012 cm i kodsorti sa vrlo krupnim plodovima na 12-15 sm, naizmeni#no. Na majskim kiticama se ostavlja

po jedan, a na slamastim gran#icama po dva ploda posle kratke rezidbe. Zapaeno je da suplodovi u donjem i vrnom delu meovite gran#ice sitniji od plodova u srednjem delu. Prvo se

prore%uju sorte ranog, zatim sorte srednje ranog, a najkasnije sorte kasnog zrenja plodova.

Prore%ivanje plodovaOva pomotehnika mjera predstavlja dopunu zimskoj rezidbi ciji je cilj da se dobijuplodovi to ujednaenije krupno#e. Kod ranih sorti ovo se obavlja ve#deset dana nakonprocvjetavanja, a kod kasnih 20 dana nakon procvjetavanja. Runo prore%ivanjeomogu#ava najbolji raspored plodova to se radi u dva do tri navrata.Rezidba bresaka posle jaeg izmrzavanjaJa#e promrzle grane bresaka (kada im potamni kora i drvno tkivo) reu se na dvogodinje,re%e na #etvrogodinje delove skeletnih ili obrastajuih grana od zadnjeg jednogodinjeg

porasta. Delimi#no izmrzle breskve (kada im potamni kora i drvno tkivo meovitimgran#icama, a pupoljci su im potpuno izmrzli) reu se na jedno do dva kolenca meovitegran#ice, a produnice skeletnih grana na 3-5 kolenaca, vodopije na 5-8 kolenaca. Breskve sa

jako promrzlim skeletnim granama reu se u toku vegetacije (kraj jula i po#etak avgusta).

stranica 34. od 38


35/38


36/38

Zidovi ograda i vikendica mogu se iskoristiti za gajenje bresaka. Na jednogodinjoj sadnici seskrauju gran#ice u osnovi, do visine od 50 cm iznad zemlje, posle sadnje. Ostale se gran#icereu na dva vidljiva pupoljka po celoj duini, poto joj se vrh ne skrauje. U prvoj i drugojgodini reu se mladari u osnovi do 50 sm visine, a zatim konkurenti produnica i gran#ice ciji

je porast suprotan pravcu redova. U treoj godini breskva se ree na rod. Skeletne grane sedovode pod ugao od 450 kao u kose nepravilne palmete. One se ostavljaju na razmakunaizmeni#no od 30-40 cm. Tako formirana kruna treba da ima 8 skeletnih grana, a visinakrune 2,5 m. Na tim skeletnim granama se ostavljaju postrane meovite rodne gran#ice narazmaku 15 20 cm naizmeni#no, a takve gran#ice iz gornje i donje povrine se reu uosnovi. Na taj na#in se kruna odrava do kraja iskoriavanja.Sadnice se sade pored zidova ili u paliru na razmaku od 3 m. U paliru se daje razmakizmedu redova 4 5 m, zavisno od podloge, bujnosti drveta sorte bresaka i od plodnosti

zemljita. Stubovi za naslon se pobijaju na razmaku od 8 10 m. Njihova visina trba da je 3m, a osnova sa ivicom od 15 cm. Mogu se koristiti i betonski ili stubovi od gvozdenih cevi iliprofila, koji su znatno tanji, a visina im mora biti kao i u drvenih. Prvi sprat ice se zatee navisini od 60 sm iznad zemlje. Ostali sparatovi se zateu na razmaku od 50 cm jedan iznaddrugog. Pocinkovana ica treba da je precnika 2,5mm.

stranica 36. od 38


37/38

Pored ovih sistema gajenja, breskve se mogu gajiti u vidu kordunice, kose kordunice i drugihpolupljosnatih oblika krune. Najpovoljniji su zidovi june strane za gajenje sorti bresaka vrloranog i ranog zrenja, a zidovi ostalih strana, osim severne, za gajenje sorti kasnog i vrlokasnog zrenja. Sadnice se sade na 60-80 sm udaljenosti od zidova, sa malo zakoenim

poloajem prema zidu.

PODLOGE ZA GAJENJE BRESKVEGlavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve,seme poznatih sorti koje se mogu nai na tritu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjiva#ke

programe. Naj#ee koriena divlja sorta breskve u Srbiji je Vinogradarska breskva(Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost savelikim brojem sorti i tolerantnost prema vlanim i teim zemljitima. Me%utim, daje slabijerezultate na alkalnim zemljitima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovanevisokim sadrajem gvoda.Komercijalne sorte su sledei vaan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje segaje za preradu. U treu grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznihoplemenjiva#kih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobrekao podloga. U ovoj grupi su me%uvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp.Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i

badema (Prunus amygdalus). One su naro#ito zna#ajne zbog svoje tolerantnosti premaalkalnim zemljitima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadraj gvo%a. Preporu#ujuse za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi.Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identi#no poreklo kao podloga GF677. Razmnoava se zelenim reznicama ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna jesa evropskim i japanskim sortama ljive. Pokazuje otpornost na nematode korena(Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljita i suu. Veoma je osetljiva na zabarivanje.Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat me%uvrsne hibridizacijeizmedu badema i breskve. Razmnoava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovimamist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama

ljive. Tolerantna je prema sui, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale i Stereumhirsutum, medutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju #vorie na korenuMeliodagyne incognita. Pogodna je za korienje na siromanim zemljitima sa visokom pHvrednou.Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P. amygdalus), ljiva isledei hibridi ljive:trnoljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan denarika (P. cerasifera, Ehrh.),St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43 (P.domestica) i Damas GF1869 (P.domestica x P. spinosa).Slike:Podloge za breskvu - relativna veliina i glavne karakteristike.

stranica 37. od 38


38/38

Badem(Prunus amygdalus) poti#e iz zapadne Azije. Razmnoava se semenom. Otporan je na

visok sadraj bora, suu i, pretpostavlja se na virus arke. Pogodan za zemljita sa visokimsadrajem bora. Osetljiv je na rak korena, trule korena, zabarivanje.Podloga Ademir (Prunus cerasifera) moe biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine upaniji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599 AD. Lako se razmnoava zrelimreznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% nia u odnosu na ona naMirobalanu B.Prilago%ena je tekim i kre#nim zemljitima. Pokazuje otpornost na asfiksiju (guenje) korenai hlorozu indukovanu sadrajem gvoda.Sejanac denarike(Prunus cerasifera) odomaen je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna

podloga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnoava se semenom. Obrazuje veoma mali brojizdanaka. Pogodna za laka zemljita i sune terene. Osetljiva je na niske temperature,

bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), trule korena (Armillaria sp.), nematode(Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline.Podloga denarika B (P. cerasifera) razmnoava se reznicama koje veoma se teko oiljava.Veoma je sli#na denarici u pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdanaka, produktivnosti ivremenu zrenja.

Prof. dr Vladislav Ognjanov

Poljoprivredni fakultet,

gajenje breskve

Documents