Frederik Pol, GEM

Stvaranje jedne utopije

Prevela Sonja Janoski

1.

Kada je Deni Dejlhauz kretao za Sofiju, nije znao da e to biti samo prva

stanica na jednom mnogo duem putovanju, niti da e upoznati neke svoje budue

saputnike. Nikada nije ni uo za mesto na kraju onog dueg putovanja, koje je

nosilo neprivlano ime N-OA Bes-Bes Geminorum 8426, a jo manje za te osobe.

Imena su im bila Ana Dimitrova i kapetan Mard Meninder. Sreli su se na desetoj

generalnoj skuptini Svetske konferencije o egzobiologiji, i to u vreme koje im

je svima odgovaralo. Bilo je prolee, i u jednom trenutku izgledalo je da je sav

svet napupio da procveta novim ivotom, punim uivanja i prijateljstva.

Tri hiljade ljudi okupilo se u Velikom domu kulture i nauke na sveanom

otvaranju konferencije; meu njima je bilo toliko mnogo politiara da je onih

pet ili est stotina naunika koji e biti aktivni uesnici jedva pronalo

sedita. ak su i prevodioci sedeli u dvostrukom broju po kabinama. Osedeli

lepotan, stari Karl Segan, odrao je pozdravni govor. Izgledao je pre kao ili

osamdesetogodinjak nego kao starac kakav je zaista bio, bez obzira na to u

kojim neverovatnim godinama. Ve je gipkim korakom klizio prema govornici, u

trenutku kada je Deni Dejlhauz uspeo da se ugura u jedno sedite u poslednjim

redovima. Dejlhauz nije nikada pre toga bio u Bugarskoj. Privlaili su ga suncem

obasjani parkovi i bio je obeao sebi da e posetiti muzej sa prastarim ikonama

ispod katedrale sv. Stefana, odmah tu iza ugla. Ali nije hteo da propusti

Seganov govor, a prvi plenarni sastanak bio je posveen referatima o izvetajima

o tehprenu. Bilo je tu stvari za koje nikada ranije nije uo. Bie da je to bilo

Seganovo delo, mislio je. ak i kao poasni kopredsedavajui, Segan je sav

program propustio kroz svoje filtere. Ono to je preostalo sigurno je bilo

vredno da se uje. Segan je govorio kratko i veselo, i siao sa govornice uz

buran aplauz publike koja je poustajala sa svojih sedita.

Poto je pozdravni govor odrao Amerikanac, predsedavajui za tematski

ciklus o tahionskom prenosu trebalo je da bude neko iz drugog bloka. To je

zahtevala meunarodna etikecija. Bio je to jedan Englez, iz kembridske grupe

Freda Hojla. Nekoliko dostojanstvenika iz Bloka Energije ostalo je da ga

saslua, iskljuivo iz solidarnosti, ali veina drugih politiara napustila je

dvoranu to je neupadljivije mogla, i tako je Dejlhauz dobio priliku da pree u

jedno od boljih sedita u sreditu dvorane, blie govornici.

Spremio se da strpljivo podnese uvodnu re predsedavajueg uljuljkan

mirisima cvea koji su dopirali kroz otvorene prozore - u Bugarskoj su se klima

ureaji koristili jo ree nego u Sjedinjenim Dravama. Poto su Ishrana i

Energija ve bili zastupljeni, protokol je zahtevao da naredno mesto dobije Blok

Radne Snage. I tako je jedan Pakistanac proitao prvi referat pod naslovom

'Pokazatelji postojanja ivota u izvetajima tela koja krue oko Alfa Drakonisa,

Prosiona, Kapa Indi 17 i Kungovog poluzvezdanog Objekta'.

Dejlhauz je ve bio u polusnu, ali kada je naslov referata dopro do njega

kroz slualice on se uspravi u seditu. "Nikada nisam uo ze neke od tih

zvezda", primeti on svojoj susetki, "Ko je taj momak?"

Ona mu prstom pokaza ime odtampano u programu: Dr Ahmed Dula, Univerzitet

Zulfikar Ali Buto, Hajderabad. Poto se nagnuo preko sedita, Dejlhauz otkri da

miris cvea ne dolazi spolja ve od nje, i pogleda je malo paljivije. Plavua.

Pomalo debeljukasta, ali ljupkog, smirenog, dobroudnog lica. Neodreene

starosti, ali otprilike u istom dobu kao i on, to e rei oko trideset i pet

godina. Od kako se razveo, Dejlhauz je bolje zapaao privlanost svojih

koleginica i sluajnih poznanica, ali je postao i oprezniji. Nasmeio se u znak

zahvalnosti i zavalio se natrag u svoje sedite da saslua govornika.

Prvi deo nije bio uzbudljiv. Izvetaji o ispitivanjima Alfa Drakonisa ve

su ranije bili objavljeni. Nije ga mnogo zanimalo da mnogo slua o

fotometrijskim merenjima koja su utvrdila postojanje fotosinteze i 'biljnog'

ivota u proreenoj atmosferi. Takvih planeta bilo je mnogo i bile su ispitane

tahionskim prenosnicima sa ugraenim instrumentima - to sve zajedno nije bilo

vee od grejpfruta, ali udesno sposobno da za nedelju dana preleti prostor

izmeu dve zvezde. Pakistanac je, izgleda, bio reen da ponovi svaku re iz

svakog prethodnog izvetaja, ne proputajui da prokomentarie jo nekoliko

novootkrivenih planeta sa proreenom atmosferom, kao i niski stupanj evolutivnog

ivota koji je na njima uoen. Prenosnik poslat na Prosion bio je izgubio

zatvara, tako da su izvetaji bili - u najmanju ruku - nepouzdani. Hvala Bogu,

Dula je izostavio priu o samim aparatima. Kapa Indi 17 je ve vie obeavala -

imala je atmosferu sa kiseonikom, iako su temperaturna kolebanja bila ogromna i

zapisi prilino oskudni - ali pravi biser bio je tek na kraju.

Kungov poluzvezdani Objekat nije bio mnogo vei od same planete. U

poreenju s drugim zvezdama bio je malen, jedva dovoljno velik da proizvede

nuklearnu fuziju i isijava toplotu, ali njegova planeta bila je veoma

zanimljiva. Topla, vlana. Vazduh gust, ali kiseonik upravo pod onakvim

parcijalnim pritiskom kakav je pogodovao opstanku ivota - ukljuujui i ivot

istraivaa, ukoliko se neko rei da utroi novac da to proveri. A zapisi su

bili prvoklasni. Ugljendioksid. Metan - ali samo u tragovima. Dobri

fotometrijski rezultati. Talasne duine bile su jedini parametar koji je

nedostajao; inae bi sve to mnogo liilo na plau u Majamiju.

Pakistanac je potom nastavio da objanjava kako je Kungova zvezda bila

otkrivena pomou ogromne oklopljene antene sa jakim usmerenjem u Nagu Dongu, u

brdima Tanga, i da je to bilo ostvareno uz pomo mudrosti i primera pokojnog

predsednika Maoa. To nikome nije bilo naroito zanimljivo, izuzev ostalim

delegatima iz Bloka Radne Snage koji su ozbiljno klimali, ali sama planeta

delovala je zaista neobino. Prevodilac je s mukom uspevao da prati Pakistanca,

a osim toga, to nije bila oblast za koju se Dejhauz naroito zanimao; ipak,

uspeo je da razabere da je samo deo jedne planetine polulopte bio biotiki

ispitan. udno! Ali on nije bio jedini u publici koga je ova pria oarala.

Pogledao je navie, na prevodioce koji su sedeli svaki u posebnom staklenom

kavezu, to je veoma podsealo na makazice za nokte i depne eljeve iza izloga

prodajnog automata. Svaka kabina imala je nabrane crvene zavesice, razvuene i

privrene zlatnom trakom - to je delovalo veoma slovenski i neobino u

ambijentu konferencijske dvorane - a iza njih prevodioci su izgledali kao

astronauti sa lemovima za komunikaciju. Meu njima je bila i jedna sasvim mlada

devojka, blagog i neupadljivog lica, koja se nagnula da posmatra govornika sa

izrazom neverice ili, moda, zanosa. Usne joj se nisu kretale: bila je isuvie

zanesena da bi mogla da radi.

Dejlhauz uze na zajam olovku od ene pored sebe i ubelei na marginu svoga

programa: istr. ev. Kungovu zvezdu. Ime planete nije upisao. Jo nije dobila

ime, iako je uo da je neki od ljakatora nazivaju sa strahopotovanjem Kungovim

Sinom. Mogla je da dobije i gore ime.

ta bi se moglo rei o nekome kao to je bio Deni Dejlhauz? Osnovna kola,

srednja kola, fakultet, postdiplomske studije; stekao je svoju najteu diplomu

u dvadeset sedmoj godini ivota, do zaposlenja se teko dolazilo. Uspeo je da

godinu dana predaje brucoima biologiju, zatim je proveo godinu dana na

stipendiji u Tbilisiju i vie od godinu dana na postdoktorskim studijama, tako

da je bio ve dobro prevalio tridesetu kada je uspeo da se ubaci na novootvoreno

odeljenje za egzobiologiju dravnog univerziteta u Miigenu. Brak je opstao

godinu dana na siru i belom vinu u Sovjetskoj republici Gruziji, a raspao se u

Istonom Lensingu. Uz neto dobre volje moglo bi se rei da je bio srednjeg

rasta - metar i sedamdeset u cipelama - i vitak. Nije bio ni naroito lep. Ali

bio je pametan. Bio je dovoljno pametan da za tri godine, u Bloku Ishrane, uspe

da postane jedan od vodeih strunjaka za itanje telemetrijskih zapisa sa

tahionskih prenosnika za planetarna istraivanja, i prevoenje tih zapisa u

verodostojne pretpostavke o koliini i stupnju prisutnosti ivota. ak i o

vrstama ivota.

Te veeri, u hotelskom aperitiv baru, opet je nabasao na plavuu. Uao je

da slua konferenciju za tampu vodeih uesnika konferencije, ali gomila u tom

delu bara bila je toliko velika i izgledalo je da se veinom sastoji od

istinskih novinara, tako da se Deniju uinilo da nema pravo da nekog od njih

potisne u pozadinu. Izmeu njihovih glava i fotoaparata nazreo je Segana i

Josifa klovskog kako sede jedan do drugog u svojim stolicama za odravnje

ivota u dnu uzane prostorije, putajui da ih snimaju i razmenjujui uz osmehe

svoje komentare i maske s kiseonikom. Zatim se otkotrljae prema liftovima, i

gomila poe za njima. Dejlhauz se opredeli za pie i pogleda oko sebe.

Plavua je pila sko u drutvu dva mala, tamnoputa, nasmejana mukarca -

ne, shvatio je odjednom; ona je pila sko. Oni su pili sok od pomorande.

Mukarci ustadoe i zaelee joj laku no dok je on traio mesto da sedne,

i ugrabio priliku. "Smem li da vam se pridruim? Ja sam Deni Dejlhauz, sa

Dravnog u Miigenu."

"Mard Meninder", odgovori ona, i nije se protivila da joj se pridrui.

Nije se protivila ni kad joj je ponudio jo jedan sko, nije imali nita protiv

ni da i ona njega asti zauzvrat, niti da proeta s njim pod svetlou debelog

bugarskog meseca, a nije imala ni nita protiv da se popne u njegovu sobu i da

zajedno otvore njegovu bocu bugarskog vina; i tako, dak se sve sabere, dan u

kome je Deni Dejlhauz prvi put uo za Kungovu zvezdu bio je veoma uspean i

prijatan dan u njegovom ivotu.

Sledei dan ve nije bio toliko prijatan.

Zapoeo je ipak sasvim dobro, u ranu zoru. Probudili su se jedno drugom u

naruju i opet vodili ljubav ne menjajui poloaj. Bilo je jo rano za doruak,

pa su iskapili ostatak boce, dok su se tuirali i oblaili. Zatim su reili da

se proetaju.

Tokom noi pala je kiica. Ulice su bile mokre. Ali vazduh je bio blag, i

u prekrasnom ruiastom sjaju izlazeeg sunca ute zgrade iz doba Marije

Terezije imale su toplu boju breskve i delovale su prijateljski.

"Prva stvar koju nameravam da uradim", poletno ree Dejlhauz obgrlivi

Mardi oko struka, "bie da malo razgledam Kungovu zvezdu."

Mardi ga pogleda zainteresovano, ali na drukiji nain. "Ima li sredstva

dodeljena u tu svrhu?"

"Pa", odvrati on splasnuvi, "i imam i nemam. Ne, mislim da ipak nemam.

Dravni univerzitet u Miigenu je prole godine lansirao etiri tahprena, ali

nikada nismo imali dovoljno novca za istraivanja sa ljudskom posadom."

Ona ga blago lupnu glavom po ramenu. "Vetiji si nego to izgleda."

"ta?"

"Ne navaljuje ba iz sve snage, Bata-Deni, ali u svakom trenutku zna ta

radi, zar ne? Kao ono sino. Ona dva Ah-rapina nisu se ba naroito motala oko

mene. A onda si ti samo uplovio."

"Nije mi jasno o emu to govori."

"Nije li?"

"Ne, zaista." Ali ona nije izgledala raspoloena da mu objanjava, tako da

se on vrati na ono to ga je zaista zanimalo. "Ta planeta zvui izvanredno,

Mardi. Moda ak ima i industriju! Jesi li zapazila taj podatak? Ugljen

monoksid i ozon u tragovima."

"Pa ta? Time se nita ne dokazuje. Pre dve stotine godina oni ne bi uli

nikakve signale sa Zemlje, a znamo da je tu ve postojala civilizacija."

Ona pri tom napui usne, i njemu se uini da je neto mui, moda neki od

onih enskih problema koje nikada nije umeo dobro da razume - tako mu se bar

inilo. "Bie to puteestvije od najmanje dve godine", ree ona zamiljeno. "Da

li bi zaista eleo da ide?"

"Ja, hm... mislim da e mi nedostajati, Mardi", ree on, pogreno

protumaivi njene misli.

"Ma ne, kojeta", odvrati ona nestrpljivo. "Da li bi zaista iao tamo kada

bi imao dovoljno sredstava?"

"ik pogodi."

"Taj Paki je bio prosto oduevljen samim sobom. Sigurno je ve sve uspeo

da sredi sa Maovim Naslednikom da tamo poalju istraivaki brod sa ljudskom

posadom."

"to se mene tie, neka im bude. Ja ne bih iao iz politikih razloga. Ba

me briga koja e zemlja prva uspeti da se susretne sa vizantijskom

civilizacijom. Meni je, istinski, samo stalo da odem tamo."

"Mene je briga", odvrati ona, izmigoljivi se iz njegovog zagrljaja da bi

zapalila cigaretu.

Dejlhauz zastade, posmatrajui kako ona akama zaklanja plamen upaljaa da

bi ga zatitila od blagog jutarnjeg povetarca. Dosta su popili, a malo spavali.

Oseao je posledice, odreenu klonulost u telu i utrobi, ali na Mardi Meninder

se nita nije primeivalo. Prvi put u ivotu delio je postelju sa enom a da

perthodno nisu razmenili nekoliko poglavlja autobiografije. Upoznao ju je samo

ulima, ali ne i umom.

Mard Meninder nije ni najmanje liila na sada ve nepostojeu Polu, koja

je bila crnka, sitna, hitra i povrna. Kakva je, u stvari, bila ta Mard

Meninder? Dejlhauz jo nije bio stvorio odreeno miljenje o njoj. Kao da je

imala vie linosti u sebi. Jue pre podne u Velikom domu kulture i nauke, bila

je samo jedna od koleginica; sino je, pak, bila olienje svega to je jedan

ameriki momak voleo da ima u krevetu. Ali ko je ona jutros? Vie nisu ili nogu

pred nogu, obgrlivi jedno drugo oko struka. Mard se odmakla itav metar od

njega i malo isprednjaila, kreui se odseno i hitro, snano uvlaei dim,

zagledana ispred sebe.

Konano, kao da je donela odluku, okrenula se i pogledala ga. "Dravni

univerzitet u Miigenu, institut za bioloka istraivanja izvan sunevog

sistema. Denijel Dejlhauz diploma, magistratura, doktorat nauka. ini mi se da

sam zaboravila da ti kaem da sam proitala rezime tvog referata pre nego to

sam otputovala iz Vaingtona."

"Zaista?" Bio je zaprepaen.

"Zanimljiv referat, navodi me na pomisao da zaista ozbiljno pria da bi

eleo da ode. Bata-Deni, ja bih mogla da ti pomognem."

"Kako?"

"Novcem, dragi moj. To je sve to mogu da ti dam. I mislim da zaista mogu.

Ako nisi uspeo da primeti plastinu karticu sa mojim imenom na haljini koju si

mi skinuo - upravo to mi je posao. Ja radim u KOMKIRU.

"Neka je hvaljena KOM koja nam sve nae blagodeti daje", vatreno izjavi

Deni. Upravo zahvaljujui sredstvima koja je jedanput godinje dobijao od

Komisije za kosmika istraivanja i razvoj, Dejlhauzov institut uspevao je da

opstane. "Kako to da te nikada nisam sreo kada sam odlazio u Vaington sa

prosjakim eirom u ruci?"

"Zaposlila sam se kod njih tek u februaru. Ja sam Podsekretar za nove

projekte. To mesto nije ni postojalo pre prvog januara i ja sam se progurala na

njega. Pre toga drala sam predavanja na svom univerzitetu... o tome i o jo

nekim drugim stvarima; nismo ba imali neko Odeljenje za ekstrasolarnu

biologiju. Bila je to mala kola i poela je da kuburi jo u vreme dok sam bila

student. Dakle? ta kae?"

"O emu?"

"Je l' ti to mene radi? Ili zaista hoe sredstva za ekspediciju sa

ljudskom posadom do Kungove zvezde?"

"Hou! Gospode, naravno da hou! Hou!"

Ona uze njegovu aku meu svoje i potapa je. "Smatraj da smo se

dogovorili. Hej, ta je ono? "

"Ali..."

"Rekla sam: dogovoreno." Vie nije gledala u njega, neto drugo joj je

privuklo panju. Uputili su se u veliki park, i desno od njih jedna iroka staza

sa drvoredom vodila je ka nekakvom spomeniku. S obe strane, na poetku staze,

stajale su izvajane skupine junaka u bronzi.

Dejlhauz poe za njom u tom pravcu, dok mu se u glavi vrtelo, ali ne od

mamurluka; jo se nije sasvim pribrao. "Pretpostavljam da treba da podnesem

zahtev", upita on bojaljivo.

"Nego ta. Ali pre nego to ga uputi redovnim putem, poalji meni

koncept." Udubila se u posmatranje bronzanih figura. "Molim te, pogledaj ovo!"

Dejlhauz ga je rasejano posmatrao. "To je ratni spomenik", ree. "Vojnici

i seljaci."

"Jeste, ali nije mnogo star. Ovaj vojnik dri u ruci mainsku puku... a

evo i jednog na motociklu. Vidi, ima i ena-vojnika."

Ona se sae i stade da prouava slova irilice. "Do avola. Ne mogu da ih

odgonetnem. Ali to su dobrodoli oslobodioci radnika i seljaka, zar ne? To bi

morao biti onaj poslednji od Velikih... Drugi svetski rat. ekaj da vidimo. Ovo

je Bugarska, znai, ovo mora da su Crvenoarmejci koji isteruju Nemce dok im

Bugari prinose cvee, srdano se i bratski rukuju i pruaju im ae svee

izvorske vode. Au! Pobogu, Deni, pa obojica mojih dedova i jedna baba borili su

se u tom ratu. Dvoje na jednoj strani, jedno na drugoj."

Dejlhauz ju je posmatrao sa simpatijama i zanimanjem, iako ne ba sa

nerazumevanjem; udno je bilo videti nekog ko se jo toliko zanima za borbe

prainara, kad su ve svi znali da je rat naprosto ispao iz konkurencije kod

svih onih naroda koji su hteli da preive. "A ta ti je radila druga baba?

Zabuavala?"

Ona mu dobaci jedan kratak pogled. "Poginula je u bombardovanju",

odgovori. "Hej, zar ovo nije zabavno?"

Bronzane statue su svakako delovale dovoljno vojniki za bilo kakvu vrstu

ratne zabave. Svaka je izraavala hrabrost, polet i odvanost, u najboljem stilu

socijalistikog realizma. Bile su izvajane tako da se uklope u etvrtaste

blokove, isprepletane na odgovarajui nain; veoma su podseale na kutiju

zamrznutih sardina, izuvijanih meusobno. Ali Mardino zanimanje za skulpturu je

i samo po sebi bilo zanimljivo, primeti Dejlhauz u sebi; dva policajca koja su

bila stigla do kraja svoje rute sada su se vraala mimo njih, posmatrajui ih

blagonaklono.

"ta je to tako zabavno kod vojnika?" upita on.

"Oni su iz mog esnafa, dragi Deni. Zar nisi pogodio? Mardori Mod

Meninder, kapetan, SAD, diplomirala na Vest Pointu, kako ponekad kaem. Da me

sada vidi u uniformi." Ona zapali jo jednu cigaretu, i kada mu dade da povue

dim on shvati da nije re o duvanu.

Zadrala je neko vreme dim u pluima i potom ga izdahnula u dugakom

mlazu. "Ah, bilo je to najlepe doba", ree ona sanjalaki, zurei u bronzane

kipove. "Gledaj ovog grmlja koji die bebu u vazduh. Zna li ta kae ovom

drugom vojniku?: 'Samo napred, Ivane, ja u da pridrim dete dok ti bude

silovao mamicu. A posle je na mene red.'"

Dejlhauz se nasmeja. Ohrabrena, Mardi nastavi: "A ovaj deko veli:

'okoladu? Ruske cigarete? Ej, vojnie slavne Crvene armije, je l' ti se svia

moja sestra?' A ova vojnikinja koja uzima cvee od seljanke kae: 'Tako, dakle,

drugarice! Krade poljoprivredne proizvode iz narodnih parkova! Nema prigovora,

eka te podui boravak u logoru!' Naravno, u vreme kada su Sovjeti stigli dovde

Nemci su ve bili gotovi, ali..."

"Mardi", prekide je on.

"... ipak mora da je jo bilo uzbudljivo."

"Ej, Mardi! Hajdemo odavde", ree on zabrinuto. Iznenada je shvatio da se

straari vie ne osmehuju i setio se, na alost prekasno, da su, zbog

konferencije, svi policajci u gradu pohaali kurseve stranih jezika.

2.

Ono to bi se moglo rei o Ani Dimitrovoj nije ni moralo glasno da se

kae, jer videlo se na prvi pogled: bila je slatka, vesela devojka, koja je

umela da voli. S vremena na vreme oseala je napetost i bolove u glavi, to je

tipino za one kojima je zbog operacije bilo proseeno takozvano uljevito tkivo

u mozgu, i tada je bivala smuena, razdraljiva, na mahove prosto bolesna od

bolova. Ali je to podnosila sama, bez iije pomoi, kad god je mogla.

Ustala je rano i tiho se iskrala u kuhinju da napravi pravi aj. Ahmed

nije priznavao ono ubre u prahu! Kada mu ga je donela u sobu podigao je one

duge dirljive trepavice i nasmeio joj se, dok su mu se kapci nabirali oko

tamnosmeih oiju. "Zaista si isuvie dobra prema meni, Nana", ree na urdu

jeziku. Ona spusti olju pored njega i nae se da svojim obrazom dodirne

njegove. Ahmed nije naroito cenio ljubljenje, izuzev u prilikama koje - iako

pune uivanja - nisu ulazile u njene trenutne namere.

"Hajde da se brzo obuemo", predloi ona. "Hou da ti pokaem svoje dobro

udovite."

"udovite?"

"Videe." Ona mu se izmigolji izmeu ruku i ode pod tu, putajui da joj

topla voda dugo bije po slepoonicama. Kaciga za komunikaciju esto je izazivala

glavobolje i ona je htela da ih danas izbegne.

Kasnije, dok je suila svoju dugu kosu, smeu kosu, Ahmed tiho ue i pree

prstima preko uzanog oiljka na njenoj lobanji. "Mila moja Nana", ree on, "zar

toliko muenja da bi nauila urdu; ja sam ga nauio sam od sebe."

Ona se za trenutak priljubi leima uz njega, a zatim se obmota pekirom i

blago ga prekori. "Ako hoemo da idemo i vidimo moje udovite u zoru, onda

nemamo vremena za te stvari. Sem toga, dala sam da mi otvore mozak ne zato da

bih uila jezik, ve zato da bih bolje prevodila."

"Ne bi to morala da uini u Pakistanu", ree on, ali je ona znala da samo

pokuava da bude ljubazan.

Pred vratima kupatila, oslukujui kako hue i guna u trenutku kada ga je

prvi put pogodio mlaz hladne vode, Nana stade ozbiljno da razmilja o Ahmedu.

Bila je, po prirodi, praktina. Savreno je bila voljna da rtvuje materijalne

dobrobiti radi nekog principa ili oseanja, ali je, isto tako, htela da bude

naisto s tim, ta stavlja na kocku i zato. U ovoj ljubavnoj igri s Ahmedom

ulozi su bili zaista visoki. Bugarska je, kao i Sovjetski savez, pripadala onim

dravama izvoznicama hrane koje su bile u zaista prijateljskim odnosima sa

Blokom Radne Snage; ali pravila meunarodne politike bila su neumoljiva. Moi e

da se viaju samo retko i uz tekoe, ukoliko se jedno od njih ne odrekne svog

dravljanstva. Znala je, sasvim dobro, da taj neko nee biti Ahmed.

Do koje granice je spremna da se upusti sa ovim dragim Pakistancem? Da li

bi bila u stanju da deli ivot s njim u prenaseljenim, sporim gradovima Bloka

Radne Snage? Posetila ih je. Bili su dosta prijatni. Ali iveti gotovo

iskljuivo na itaricama, nemati nikakve aparate za domainstvo, optiti sa tim

ljudima toliko uvuenim u sebe - da li je to zaista elela? Bili su vrlo

ljubazni prema posetiocu, prijatni i pomalo neobini kad treba s njima da

provedete dan ili mesec dana... ali, ceo ivot?

Brzo se obukla, ne donevi nikakvu odluku; jedna polovina njenog mozga

mislila je na ono to je tog asa radila, dok se druga posvetila ponavljanju

materijala koji je zapamtila za taj dan rada na konferneciji; i tako nita nije

preostalo za Ahmeda. Raspremila je postelju dok se on oblaio, sklonila oprane

tanjire i ae, i gotovo ga izvukla za ruku kroz ulazna vrata.

Nebo je bilo svetloruiasto, ali sunce se tek pomaljalo; stii e, ako

poure. Ne ekajui na mali rasklimatani lift, povela ga je niz stepenice, potom

u dvorite, urnim korakom izvan univerzitetskog kruga, sve do raskrsnice dva

bulevara. Tu se zaustavila i okrenula se ka njemu: "Vidi li?"

Ahmed zakilji ka izlazeem suncu. "Vidim katedralu", proguna.

"Da, tako je. A udovite?"

"udovite? Je li u katedrali?"

"udovite je sama katedrala."

"Sveti Stefan - udovite?... Ah! Da, kao da vidim... ona dva prozora tamo

gore, to su oi? A ovi poreani ispod njih, to su mu zubi."

"Vidi li kako nam se smei? A ono su mu ui i nos."

Ahmed vie nije gledao katedralu ve nju. "Ti si veoma udna devojka.

Pitam se kakva bi bila Pakistanka."

Nana zaustavi dah. "Ne! To je ve previe. Molim te, nemoj mi govoriti o

tome." Uze ga za ruku. "Molim te, hajde da se proetamo."

"Jo nisam dorukovao, Ana."

"Bie vremena i za to." Ona ga povede kroz jedan mali park ka

univerzitetu, a potom niz jedan vei. Odjednom, ona se nasmeja. "Jesi mi

oprostio to sam te onako loe prevela na bugarski?"

"Ne bih znao da je loe, da mi to nisi rekla."

"Bilo je sasvim loe, Ahmede. Zagledala sam se u tebe dok si govorio o

Kungovoj zvezdi i sasvim zaboravila da prevodim."

On je radoznalo pogleda. "Zna li", ree on, "da se sam Maov Naslednik

zanima za tu planetu. On je lino izabrao ime za taj poluzvezdani objekat. Bio

je prisutan u opservatoriji u trenutku kada je otkriven. Mislim..."

"ta misli, Ahmede?"

"Mislim da e se uskoro desiti veoma uzbudljive stvari", ree on

zagonetno. Smejui se, ona mu uze aku i dodirnu njome svoj obraz.

"Ana", ree on i zaustavi se nasred bulevara. "Sasluaj me. Nije to tako

nemogue, zna. ak i kada bih morao da otputujem na neko vreme, ne bi ni posle

toga bilo tako nemogue, to za tebe i mene."

"Molim te, dragi Ahmede..."

"Ne, nije nemogue! Znam", ree on gorko, uopte ne opaajui da stoji

nasred kolovoza, "znam da je Pakistan siromana zemlja. Mi nemamo hrane za

izvoz, kao vi i Amerikanci, i nemamo naftu, kao bliskoistone zemlje i Englezi.

Zato smo se pridruili onim zemljama koje su preostale."

"Veoma potujem Pakistan."

"Bila si jo dete kad si ga posetila", odvrati on otro. "Ali svejedno,

znaj da nije nemogue da budemo sreni, ak i u Bloku Radne Snage."

Naie trolejbus, troja kola, dugaka i gotovo neujna na tokovima s

gumom. Nana ga ukloni s puta, zadovoljna to joj se prua prilika da promeni

temu.

Glavni problem na tim meunarodnim konferencijama, mislila je, sastoji se

u tome to susree politike protivnike, pri emu oni, ponekad, uopte ne

izgledaju kao protivnici. Nije trebalo da se upusti s nekim iz drugog tabora. U

svakom sluaju, nije joj bilo potrebno da prolazi kroz sve te neprilike i

patnje. Znala je ta je ulog u igri. Kao prevodilac koji je potpuno vladao sa

etiri jezika i est nareja proputovala je ceo svet - naravno, uglavnom Blok

Ishrane - ali to je jo podrazumevalo Moskvu i Kanzas Siti, Rio de aneiro i

Otavu. Susretala je i one koji su se odmetnuli iz svog bloka. Jednu Velanku u

Sidneju, dve-tri Japanke koje su predavale na univerzitetu, njene prve susetke

su, u Sofiji. Sve su se oajniki trudile da se uklope u novu sredinu, ali uvek

su se razlikovale.

Ali i jutro i Ahmed bili su isuvie lepi za tako crne misli. Onaj deo

njenog mozga koji je sanjario i brinuo preao je iz brige u sanjarenje; onaj

drugi deo, koji opaa i prevodi, pratio je ve izvesno vreme dogaaje koji su se

odvijali s druge strane bulevara, i sada joj oni zaokupie punu panju.

"Pogledaj", ree ona, ugrabivi izgovor da Ahmedu skrene misli,

usredsreene na jednu stvar, "ta se deava tamo preko?" Bilo je to etalite

osloboenja. Plavua koju je videla na jednom prijemu neto se raspravljala sa

dva milicajca. Jedan ju je drao za ruku. Drugi se igrao palicom za paralisanje

neposlunih i otro razgovarao sa jednim ovekom, po izgledu nekim od mlaih

profesora, takoe sa konferencije.

"Amerikanci u Bugari", primeti Ahmed nezainteresovano. "Neka Njupatori

sami reavaju svoje probleme."

"Nikako", pobuni se Nana. "Da vidim mogu li da pomognem."

Ali sve to je Nana Dimitrova uspela bilo je da na kraju i sama bude

uhapena.

Kriva je bila Amerikanka. ak je i Amerikanka morala znati da ne treba da

zbija prljave ovinistike viceve na raun Crvene armije, naroito ako je mogu

uti policajci naroda kojem u ljubavi prema Rusima nije bilo premca. Pa, ak ni

da to nije znala nije ba morala da insistira na svome pravu prema meunarodnom

sporazumu, traei da ameriki ambasador bude obaveten o incidentu. Sve do tog

trenutka dva milicajca su samo ekala zgodnu priliku da stvar zavre

opominjanjem prestupnika i da se udalje. Ali sada je to ve postao meunarodni

politiki problem.

Jedino dobro u svemu tome bilo je to se Ahmed nije upleo. Nana mu je

rekla da ode. Otiao je drage volje, ak se pomalo i zabavljao. Ostale, dvoje

Amerikanaca i Nanu, odveli su u Palatu pravde Narodnog suda. Poto je bila

nedelja ujutro, morali su da presede sate i sate na golim drvenim klupama,

ekajui da se nae sudija.

Niko im nije priao. Niko ne bi ni prstom mrdnuo - Nana je bila uverena u

to - da su prihvatili poziv koji su im upuivala otvorena vrata i da su se tiho

iskrali napolje. Ali nije htela da to sama uini. Amerikanci, pak, nisu hteli da

iskoriste priliku. ena zato to je, izgleda, mislila da je u pitanju neki

princip; mukarac, oigledno, zato to je u pitanju bila ena. Dobacivala im je

mrzovoljne poglede, naroito toj izbeljenoj plavui sa bar pet kilograma

suvinog sala, ak i kada je u pitanju bio Blok Ishrane. Ne moe birati

saveznike, mislila je. Mukarac je bio izgleda sasvim u redu, premda ne ba

mnogo izbirljiv u pogledu partnera s kojim je terao kera. Ali kako je vreme

prolazilo i poto su im milicajci u meuvremenu doneli kifle i jak aj,

zajednika nevolja ih je zbliila. Na kraju su sasvim veselo avrljali, sve dok

se najzad nije pojavio Narodni sudija, nabusito odbivi da saslua prie o

meunarodnim sporazumima i ambasadorima i pouivi ih da ubudue koriste zdrav

razum kojim ih je Bog obdario i pristojno ponaanje kome su ih njihove majke bez

sumnje poduile; napokon ih pusti da odu.

Do tada su ve propustili jutarnje zasedanje konferencije, koje je

poinjalo u devet asova. I - to je bilo gotovo isto toliko loe po njih -

propustili su i ruak, organizovan samo za uesnike. Poto je bila nedelja, i

prolee, sve restorane u Sofiji zakupili su razni svatovi, tako da su ostali bez

ruka.

Tada su se prvi put sreli; sledei put, to e biti mnogo kasnije i veoma,

veoma daleko odatle.

Deni Dejlhauz je kasnije saznao da je jedan od kolega proitao na

konferenciji njegov referat umesto njega. Tako se ipak ispostavilo da njegovo

odsustvovanje sa prepodnevne sednice nije bilo pogubno; naprotiv, izgledalo je

da e mu biti od ogromne koristi. Mardi je bila dovoljno bistra da shvati da je

ispala glupaa, i dovoljno samopouzdana da to i prizna. Ako i nije mnogo

ozbiljno mislila dok je, etajui bulevarom, priala o dotacijama, puna vina,

marihuane i ruiastih misli, sada se sa kajanjem priseala ta je sve tada

obeala.

Svo vreme, dok se vraao sa konferencije u gasnom mlaznjaku, Dejlhauz je

proveo sa belenicom u krilu, piui koncept svoga zahteva za dodelu sredstava,

dok konano nije morao da se povue na svoje leite u avionu. Zora ih je

zatekla izmeu belog i smeeg Labradora, poto je avion sporije putovao po

hladnom nonom vazduhu. Dejlhauz je dorukovao sam; drutvo mu je pravila samo

sanjiva stjuardesa kompanije TWA, koja mu je napravila kajganu i sipala kafu;

posmatrao je oblake dok se avion ljuljao i poskakivao ulazei i izlazei iz

njih, i pitao se kakva e biti planeta Kungove zvezde.

3.

Dan nakon to se vratila u svoju kancelariju u Vaingtonu Mard Meninder

dobila je koncept Dejlhauzovog zahteva za sredstva. U meuvremenu je ve

pokrenula postupak da mu se odobre.

Napustila je konfernciju pre zavretka da bi se ubacila na hidromlaznjak

NASE - to je bilo i skupo i neudobno putovanje, ali veoma brzo - i stigla u

svoj stan u Hjustonu. Odatle je telefonirala Zameniku dravnog podskretara za

kulturu. Nije bilo kancelarijsko radno vreme, ali ga je dobila bez tekoa.

Mardi je bila u veoma bliskim odnosima sa Zamenikm dravnog podsekretara - bila

mu je, naime, kerka. Poto mu je saoptila da se lepo provela na putu, smesta

je prela na stvar. "Tatice, potrebna su mi sredstva za meuzvezdani let sa

ljudskom posadom."

Nastupila je kratka pauza. Zatim on ree: "Zato?"

Mardi se poea ispod pupka, razmiljajui o razlozima koje bi mogla da

navede. Za unapreenje ljudskog saznanja? Zbog potencijalnih koristi koje bi

imale Sjedinjene Drave i ostale zemlje proizvoai hrane? Zato to je to

obeala Deniju Dejlhauzu? Sve su to bili razlozi koje bi neko mogao smatrati

vanim, a neki od njih bili su vani njoj; ali ocu je rekla samo onaj glavni,

koji je prevagnuo: "Zato to e to, ako mi to ne uradimo, uraditi oni gadovi u

Pakistanu."

"Bez iije pomoi?" ak i na rastojanju od tri hiljade kilometara mogla se

osetiti neverica.

"Kinezi e im dati potrebnu gvouriju. I oni su s njima."

"Ti zna da e to biti skupo." Ovo nije bilo pitanje; oboje su znali

odgovor. ak i slanje kapsula sa tahprenskim odailjaima iz jednog zvezdanog

sistema u drugi kotalo je nekoliko miliona dolara, a teile su tek nekoliko

kilograma. Ona je imala na umu bar deset ljudi sa punom opremom: traila je

milijarde dolara.

"Znam", rekla je, "ali isplatie se."

Otac se zakikota, divei joj se: "Oduvek si bila skupo dete, Mardi. Kako

misli da to provue kroz zajedniki odbor?"

"Uspeu. To je moja briga, tatice."

"Hm. Dobro, pomoi u ti sa svoje strane. ta hoe da odmah uradim?"

Mardi je oklevala. Bila je to javna linija, tako da je morala da pazi i

bira rei. "Zamolila sam onog Pakija da mi poalje kopiju svog potpunog

izvetaja. Naravno, dok je ne dobijem biu donekle sputana."

"Naravno", sloi se otac, "Jo neto?"

"Ne mogu nita uraditi dok ne vidim potpun izvetaj."

"Razumem. Dobro. ta jo ima novog? Kako su ti se dopali nai hrabri

bugarski saveznici?"

Ona se neuzdrivo nasmeja. "Reklo bi se da ve zna da su me hapsili."

"udo da ti se to ne dogaa ee. Ima veoma poganu narav, mila moja. U

tom pogledu nisi na moju familiju."

"Kazau mami ta si mi rekao", obea ona i obesi slualicu. I tako, dok je

stigla do Vaingtona ve ju je ekala, stigavi putem strogo pov. kanala,

mikrofilmovana kopija potpunog Pakistanevog izvetaja, ve prevedena za nju.

Paljivo ju je proitala, pravei beleke. A onda ga odgurnu i zavali se u

stolicu.

Onaj gad od Pakistanca zaista je mnogo toga preutao. U tom poverljivom

izvetaju, tri puta debljem od onog koji je proitao u Sofiji, nabrajao se itav

niz viih oblika ivota. Nije ni pisnuo o tome u Sofiji. I bar tri vrste koje su

ivele u zajednicama: jedna vrsta zglavkara, jedna vrsta koja je ivela u

podzemnim tunelima, toplokrvna i bez oklopa, i jedna vrsta ptica - ne, ne ptica,

ispravi se. Veinom su provodili vreme u vazduhu, ali nisu imali razvijena

krila. Ta bia bila su balonii, a ne ptice.

Tri drutvene vrste! Bar jedna od njih mogla je biti dovoljno inteligentna

da razvije civilizaciju.

To je opet podseti na Denija Dejlhauza, njegov referat o prvom susretu sa

svesnim biima na tehnolokom stupnju razvoja i na njegov koncept zahteva za

sredstva. Ponovo baci pogled na poslednji red u tom konceptu i nasmei se.

Mali Deni nije se ustezao da zatrai ono to je hteo. Poslednji red

sadravao je sumu od sedamnaest milijardi dolara.

Sedamnaest milijardi dolara, razmiljala je, bila je priblino procenjena

vrednost ostrva Menhetn... Bruto nacionalni dohodak bar dvadeset pet ili

trideset drava u svetu... dvomeseni utroak goriva u platnom bilansu

Sjedinjenih Drava. Bilo je to mnogo novca.

Ona konano stavi sve te hartije i svoje beleke u crvenu omotnicu na

kojoj je pisalo STROGO POVERLJVO i sve to zakljua. A onda poe da dobavlja

Deniju Dejlhauzu ono to je traio.

Mnogo to ta se moe rei o Mardi Meninder, ali najvanije je bilo to

da je uvek znala ta hoe. Htela je mnogo, i to mnogo raznih stvari. A vlastita

reenost da se bori za njih bila je jasno i po hijerarhijskom redu obeleena u

njenoj glavi. Trea ili etvrta stvar od vrha nanie mogla se verovatno dobiti.

Druga je gotovo bila sigurna. Ali ona na vrhu bila je vrsta kao elik.

Posle nedelju dana imala je pred sobom Dejlhauzov zahtev u konanom obliku

i poziv da istupi pred Zajednikim odborom Senata i Bele kue za kosmiki

razvoj. Proteklu nedelju bila je dobro iskoristila; prvo je objasnila Dejlhauzu

(telefonom, i odmah zatim mu poslala svoje zabeleene primedbe) koje izmene

treba da unese u svoj zahtev da bi bio to sigurniji da e ga Odbor prihvatiti,

i koje dodatne podatke treba da poalje njoj, da bi popunila povei broj

praznina u znanju koje e joj biti neophodno prilikom svedoenja.

Da biste prevezli kapsulu tahionskog prenosnika ili brod sa ljudskom

posadom sa jedne zvezde na drugu morate ih najpre dovesti u orbitu.

Tahionski prevoz je sam po sebi uzor tehnoloke elegancije. Kada uspete da

podignete svoju kapsulu do odgovarajueg ubrzanja, ona e poeti da se pokorava

tahionskim zakonima. S lakoom e se kretati bre od svetlosti, prelazei

meuzvezdana rastojanja do ma koje take u galaksiji za nekoliko dana. Pri tom

e koristiti iznenaujue malu koliinu energije. Tahionski paradoks je u tome

to je kapsuli potrebno vie energije da bi usporila nego da se kree velikom

brzinom.

Najtee je dovesti kapsulu u stanje ubrzanja. Za to je potrebno imati

prilino veliku i glomaznu lansirnu rampu. Ona je skupa. ta vie, i teka je.

Dovoenje rampe u orbitu nije nimalo elegantno. Potrebna je obina, sirova

snaga. Sto kilograma goriva mora sagoreti za svaki gram teine koji se lansira u

tahionsko stanje. Gorivo je gorivo. Moete sagoreti naftu - recimo, teni

vodonik ili teni kiseonik. U svakom sluaju, ogromna koliina od pola miliona

metrikih tona nafte morae da sagori da bi se desetak ljudi sa minimalnom

opremom uputilo na Kungovu zvezdu.

Pola miliona metrikih tona!

Nije u pitanju samo vrednost u dolarima. To su etiri supertankera puna

goriva koje treba dobiti u nekoj od zemalja izvoznica energije, a te su zemlje,

trenutno, opet poele da pokazuju znake zahlaenja u odnosima.

Zemlje izvoznice hrane prilino su loe prole na KUCU - tri meublokovske

konferencije o kvotama za uvoz i cenama. Ako se desi da Mard ne odmakne daleko

u pripremama za ekspediciju, i potrebno gorivo ne bude ve dobro osigurano u

jednom od distributivnih centara u Galvestonu ili Bajoni, poskupljenje goriva e

poveati trokove daleko iznad procena, ak i onih koje je dao Deni Dejlhauz.

Kada je sve brojke stavljene na hartiju dobro zapamtila, Mard zakljua

svoj pisai sto u kancelariji u Vaingtonu. Potom se uputi u sobu za svedoenje

- br. 201 u staroj poslovnoj zgradi Rejborna, znajui da je skrojila sve to

treba.

Nekog drugog prepreke bi moda i zaustavile. Ali Mard nije znala za

odlaganja. Njen dobro obueni um rastavi problem na inioce, i ona se potom

usredsredi na reavanje svakog pojedinano. Problem Zajednikog odbora, potpuno

prirodno, razloio se na etiri elementa: predsednik Odbora, voa manjine u

Senatu, glavni savetnik Odbora i senator Lenc. Imala je spremnu strategiju za

svu etvoricu.

Voa manjine bio je prijatelj njenog oca, tako da je mirne due mogla da

ga prepusti njemu.

Predsednik Odbora imao je ambicije da postane predsednik SAD. Mahae

razdragano rukom kad god ului priliku da dobije mesto u javnim glasilima. S

njim treba biti to snishodljiviji, i ne navoditi ga da zauzme stav za koji

veruje da e mu koristiti u izbornoj kampanji. Poto se zaklela i proitala

izjavu koju je bila unapred pripremila, on joj se prvi obrati s pitanjima:

Predsednik Odbora: Pa, gospoo, uveren sam da ovo predlaete iz

najplemenitijih pobuda. Ali da li vam je poznato koliko se svi mi, ovde na

Vaington Hilu, trudimo da ne poveavamo deficite u dravnom budetu?

Kapetan Meninder: To mi je vrlo dobro poznato, gospodine senatore.

Predsednik Odbora: Pa ipak oekujete od nas da vam dodelimo sam Bog zna

koliko milijardi dolara za taj projekt?

Dobri izgledi! Nije rekao 'taj suludi projekt', ili 'to nerazumno

rasipanje'.

Kapetan Meninder: Ja to ne 'oekujem', senatore, samo se nadam. Nadam se

da e Odbor odobriti ovaj zahtev, jer e to, po mom miljenju, biti ulaganje

koje e se viestruko isplatiti, i to u svakoj od mnogih narednih godina.

Predsednik Odbora: Dobro. Da li neko od mojih uvaenih kolega eli ovom

svedoku da postavi neko pitanje?

I eleli su, ali pitanja im nisu bila od veeg znaaja. Oni glavni, poput

senatora Lenca i voe manjine u Senatu, uvali su se za neku bolju priliku;

manje znaajni lanovi Odbora uglavnom su se starali da njihovo miljenje ue u

zapisnik.

Glavni savetnik bio je ve tvri orah. Bio je pametan i odano se trudio da

sauva ugled svojim efovima time to je vodio rauna da Zajedniki odbor ne

dospe u neprilike. Mardi se iskreno nadala da e kod njega stvoriti utisak da

e biti manje neprilika ako se kae 'da', nego ako se kae 'ne'.

Gospodin anpaolo: Pomenuli ste povraaj ulaganja. Da li ste pri tom

mislili na odreenu sumu novca, ili na neka apstraktna nova saznanja i

vrednosti?

Kapetan Meninder: I na jedno i na drugo, gospodine anpaolo.

Gospodin anpaolo: Zaista, gospoice Meninder? Na dolarske dividende?

Kapetan Meninder: Imajui u vidu prethodna iskustva i ono to se zna o

toj planeti - da. Sasvim sigurno.

Gospodin anpaolo: Moete li nam pruiti podatke - kakve e biti te

dividende u dolarima?

Kapetan Meninder: U najirem smislu, mogu, gospodine anpaolo. Tahprenski

izvetaji pokazuju prisustvo vrednih sirovina i inteligentnih oblika ivota. U

najgorem sluaju, moe se tvrditi da je gotovo izvesno da postoje prve, i da je

velika verovatnoa da postoje i oni drugi. Naravno, to su samo izvetaji

instrumenta za ispitivanja.

Gospodin anpaolo: Koji se - ako sam vas dobro razumeo - mogu tumaiti na

razliite naine.

Kapetan Meninder: Upravo tako, gospodine anpaolo, i zato je neophodno

poslati ekspediciju s ljudskom posadom. Jedini razlog da se organizuje takva

ekspedicija jeste da utvrdimo ono to ne moemo utvrditi ni na koji drugi nain.

Kada bismo znali ta e otkriti, ne bismo morali da je aljemo. Ali postoji jo

jedan oblik isplativosti ovih ulaganja, koji je, ini mi se, jo vaniji. Ja ga

nazivam 'Vostvo'.

Gospodin anpaolo: 'Vostvo?'

Kapetan Meninder: Sav slobodni svet zemalja izvoznica hrane oekuje od

nas tu vodeu ulogu, gospodine anpaolo. Ne verujem da bi iko od nas eleo da

budu obmanute. Ovo je prilika koja se prua samo jednom u ivotu. I ja stojim

pred vama upravo zato to mi savest ne dozvoljava da budem odgovorna ako je

propustimo. U krajnjoj liniji, u tome se sastoji teret koji e ovaj Odbor morati

da ponese.

Poto odluka nije trebalo da se donese na javnoj raspravi, Mard je bila

sigurna da e imati vremena da ubedi lanove Odbora da e se najbolje

'rasteretiti' ako joj izglasaju novac.

Kad bi se Mard Meninder pitala, svedoenje bi se na ovom i zavrilo. Ali

anpaolo je drao konce u rukama. Bio je isuvie mudar da dozvoli da se sve

zavri tonom koji je njoj iao u prilog. Zato je otupeo njenu dramatinu otricu

izvlaei joj itav niz tehnikih podataka - "Da, gospodine anpaolo, koliko mi

je poznato sila gravitacije na povrini planete je 0,76 u odnosu na Zemlju, a

atmosferski pritisak vei za 30 odsto. Ali nivo kiseonika u atmosferi je

otprilike isti". Glasno je proitao njene navode o 'efektu staklenika' i pitao

ta, zapravo, znae neije tvrdnje o 'neiscrpnim rezervama spoljnog gasa na

hladnoj strani planete, poto usijano jezgro kljuanjem izbacuje isparljive

materije". Upleo je i nju i sebe u razjanjavanje da li su koordinate zvezde o

kojoj je re Bes-Bes Geminorum 8326 ili, moda, Bes-Bes Geminorum 8426, prema

najnovijem katalogu Organizacije astronomskih opservatorija - u tekstu su se

nalazile obe cifre jer je neki daktilograf pogreio - sve dok predsednik Odbora

nije poeo da se mekolji. A zatim, zadovoljan to vidi da je publika utonula u

vie nego polusan, zatraio je prekid zasedanja. Mard je bila zadovoljna, jer

stvari su se kretale u eljenom pravcu.

Preostao joj je jo problem senatora Lenca. U Odboru, a i u Senatu, on je

imao vie uticaja nego bilo ko drugi, ak i predsednik. Njega je trebalo

obraditi posebno i nasamo, i Mard je ve pripremila strateki plan.

Kupila je kartu za let do Hjustona zaobilazno, preko Denvera. Otac ju je

svojim kolima odvezao do aerodroma Dalas. Ili bolje reeno, ne ba vlastitim.

Pripadala su izvesnoj vladinoj agenciji. I ako ba hoete da znate, pripadao joj

je i sam Defri Meninder. Ta kola ila su uz njegov visok poloaj u slubi, a

bila su mu neophodna i za poslove koje je obavljao za tu agenciju; dva puta

dnevno, drugi slubenici iste agencije kontrolisali su ih elektronskim tragaima

i radio testiranjem, da ne bi neko u njih sluajno podmetnuo bombu ili

prislukiva.

Def Meninder ree svojoj kerci: "Dobro si se drala na svedoenju."

"Hvala, tatice. I hvala ti za izvetaj onog Pakija."

"Jesi li u njemu nala ono to ti je trebalo?"

"Aha. Kai neku re za mene onom voi manjine, hoe li?"

"To sam ve uradio, zlato."

"I?"

"Ma, s njim je sve u redu. Ako se provue mimo Gasa Lenca, mislim da si

sredila pitanje Odbora. Nije ba bio govorljiv na svedoenju."

"Znala sam da nee biti."

Njen otac malo saeka, ali poto Mardi ne nastavi, on je nita vie ne

upita. "Pratimo ta radi tvoj prijatelj iz Pakistana", dodade on, malo potom.

"Sada je na nekakvom sastanku u Kjuju, sa nekim prilino velikim zverkama."

"Kjuju? ta ti je, do avola, taj Kjuju?"

"Pa", ree njen otac, "nije da ne bih voleo da ti mogu dati potpuniji

odgovor od ovog koji znam. To je jedno mesto u provinciji Sinkjang. Nismo jo

dobili, hm, potpune izvetaje. Ali smeteno je nedaleko od Lop Nora, a to, opet,

nije mnogo udaljeno od velike oklopljene radio-antene, a Maov Naslednik je

prole godine boravio tamo jedno pet-est puta."

"Zvui kao da se spremaju za pokret."

"Reklo bi se. Ukljuio sam i tvoje procene, i najbolje tumaenje jeste da

Maov Naslednik ve poinje da radi ono to si ti od nas traila da uradimo."

"Majku mu!"

"Ne brini", ree njen otac. "To sam doapnuo voi manjine, u najveoj

tajnosti. I uveren sam da e on to rei anpaolu. Kao to vidi, to je poen u

tvoju korist."

"Htela sam da ja budem prva!"

"Prvi nije uvek onaj koji kupi kajmak, duo moja. Koliko ih je otkrilo

Severnu Ameriku pre nego to su je Englezi spakovali sebi u dep? Ali kai mi

barem ta je to toliko interesantno na toj planeti?"

Mardi pogleda kroz prozor automobila na solitere iz predgraa Virdinije,

povezane meusobno u obliku volovskog jarma, iskoenih, crnih zidova okrenutih

ka jugu, na kojima su se isticale jo crnje kvadratne ploe solarnih grejaa.

"Sve to ima u izvetaju Ahmeda Dule, tatice."

"Nisam ga itao."

"teta. Dakle, to ti je jedna mala zvezda sa mnogo jo sitnijih planeta i

jednom velikom. Otprilike, koliko i Zemlja. Sila tee je neto manja. Vazduh

neto gui. Grdno mnogo zemlje da se uzme u posed, tatice. A ivot - prosto

vrvi njome."

"I ranije smo nailazili na oblike ivota."

"Na mahovine i meduze! I one kristalne stvari koje bi mogao da nazove

ivima - ako ti je ba mnogo stalo. Ovo je neto sasvim drugo. To su iva bia,

moda isto toliko raznovrsna koliko i naa. Moda, ak moe biti govora i o

civilizaciji. Planeta je zanimljiva i u drugom pogledu. Ona se ne okree oko

svoje ose, mislim u odnosu na svoje primarno nebesko telo - kao to se i mesec

ne okree u odnosu na Zemlju. Tako da na njenoj osvetljenoj strani sunce nikada

ne zalazi..."

Otac ju je sluao udobno zavaljen, ekajui se po trbuhu tik ispod pupka,

dok je kerka nastavljala da pria o planeti. Kada je zastala da udahne vazduh,

on upade: "Samo asak, zlato." Zatim se sagnu da upali radio; Def Meninder

nije rizikovao ak ni u kolima koja su redovno kontrolisana da bi se iz njih

uklonili eventualni prislukivai. Dok se razlegalo unjkanje sintetikih gitara,

on nastavi: "Jo neto treba da zna. Zemlje izvoznice goriva dogovaraju se da

podignu cene za ezdeset odsto."

"Isuse tata! Ubudue vie ne pijem ni kap skoa!"

"Ne, ovoga puta to nije britansko maslo. Zaudo, sad su to Kinezi."

"Ali oni izvoze radnu snagu!"

"Oni izvoze to god hoe", ispravi je otac. "Uli su u Blok Radne Snage

samo zato to misle da e tamo imati najvie uticaja. Maov naslednik igra svoju

igru i ne gleda ostale. Ovog puta doapnuo je Smrdouljcima da e Kina sama

podii cene, bez obzira na to to se ostali lanovi Bloka budu dogovorili. To

su, opet, vrstorukai u Karakasu i Edinburgu jedva doekali. Naravno, i

Saudijci su bili za. Hoe da to due koriste ono malo nafte to im je ostalo. A

Indoneani i ostali maliani moraju da se sloe sa velikim momcima." On za

trenutak zastade, razmiljajui. "Zato e u ovom trenutku tvoj zahtev za pola

miliona tona nafte teko moi da proe."

"Razumem, tatice. A ta emo mi? Ne mislim na projekt, mislim na dravu."

"Ono to neemo uraditi", odgovori on mrano, "to je da podignemo cene

ita. Neemo moi. Maov Naslednik je imao keca u rukavu i podigao je samo

izvozne cene goriva. Svu trgovinu unutar Bloka Radne Snage on smatra domaom. I

tako, on ljakatorima jo prodaje po staroj ceni, a to znai da e imati sve to

im bude potrebno za navodnjavanje i ubrenje i to za bagatelu. Ako mi podignemo

cene, njima e se isplatiti da prestanu da uvoze bar tri do etiri godine. Mi

bismo to moda i izdrali. Ali Sovjeti, narodi Indokine, Bugari, Brazilci i

ostali Latinoamerikanci - oni ne bi mogli da se nose s tim. Privrede e im

stradati. To bi moglo da rasturi Blok. Nema sumnje da je Maov Naslednik upravo

tako neto imao na umu."

Zaustavio se na aerodromskom parkingu za kratko zadravanje. Pre nego to

e okrenuti prekida na radiju, on ree: "Mislim da se to nee dogoditi bar za

sledea dva meseca. Zato svoj projekat treba da pokrene to pre moe."

Mardi iskliznu iz auta u vlani, topli, veernji vazduh predgraa

Virdinije. Povijeni hrbati gasnih mlaznjaka spremnih za ukrcavanje virili su

iznad ive ograde parkinga. Moglo se uti kako se dva buno zagrevaju i kako

trei, neto tie, polee.

Otac podie njen kofer i poe prema terminalu, dok ga je Mard pratila u

stopu. "Tatice", ree ona, "da li smem i senatoru da ispriam, hm... o tome?"

"Ama, ne, pobogu! On verovatno ve zna, ali ti ne bi trebalo da zna."

Iznenada, ona se poe smejati. "Uostalom, ja sam ionako nameravala da

postupim drukije. Hej, stani, tatice. Ne idem na taj let za Hjuston."

"Ne ide?"

"A-a. Vraam se drugim putem."

Meninder se oprosti od svoje kerke, poljubivi je u obraz ispred

aerodromskog altera otpreme za Denver. Posmatrao ju je kako nestaje u tunelu za

ukrcavanje u gasni mlaznjak, dok su se u njemu meali divljenje i aljenje. Hteo

je da je pita kako namerava da postupi sa senatorom Lencom, ali to vie nije

bilo potrebno. Ovo je bio let kojim e putovati i senator Lenc.

Poto je u pitanju bio noni let, mlaznjak je morao da se zagreva dvadeset

minuta pre nego to e uzleteti. Putnici su morali da budu na svojim mestima, a

stjuardese su hitale gore-dole, delei epove za ui i rei utehe. Najbolji

izvor toplote na svetu je turbina mlaznog aviona. Motori koji e ga potisnuti

kroz vazduh i kojima e leteti sada su se okretali na unutranju stranu, dok su

branici u obliku koljke skretali potisak da bi sasuli bezbrojne hiljade

britanskih termikih jedinica u deo za uzletanje.

Mard iskoristi to vreme da oisti lice, oetka kosu i stavi novu minku.

Videla je kada se senator ukrcao. Razmiljala da li da se presvue u neto

enstvenije od uniforme i odluila da ipak to ne uini. Nije ni bilo potrebno.

Nije bilo ni preporuljivo: mogla je delovati sraunato, a Mard je paljivo

sraunavala kako da izbegne da deluje sraunato.

Urlanje potpuno otvorenih mlaznica za zagrevanje prestade i svi zakopae

pojaseve, spremajui se za uzletanje. Buka je sada bila slabija. Mlaznjak

poskoi nekoliko puta i vinu se pod otrim uglom.

im su se nali na visini na kojoj e dalje leteti Mard napusti svoje

odeljenje i narui pie u salonu prve klase. Nije prolo ni nekoliko minuta, a

senator Lenc je ve stajao nad njom smeei se. "Mardi", ree on, "predoseao

sam da e ovo biti prijatno putovanje, ali do ovog asa nisam znao zato."

Mardi potapa rukom sedite pored sebe. "Daete mi mojih sedamnaest

milijardi?" upita.

Lenc poe da se smeje. "Ne gubi vreme, a, Mardi?"

"Nemam vremena za gubljenje. Ako mi ne odemo, ljakatori e otii pre nas.

Otii e, u svakom sluaju. Utrkujemo se."

On nabra obrve i pokaza glavom u pravcu stjuardese: viljasta, tamnoputa,

kretala se u uniformi Ujedinjenih vazduhoplovnih kompanija kao da nosi sari.

Kada je pie bilo poslueno, on nastavi: "Sluao sam kako si svedoila, Mardi.

Dobro je zvualo. Samo, nisam siguran da sve to zaista vredi sedamnaest

milijardi dolara."

"U dodatku moje izjave bilo je jo materijala koji moda niste proitali.

Da li ste zapazili onaj deo koji kae da planeta ima svoje vlastito sunce?"

"Ne seam se."

"Malo je, ali nije udaljeno. Zrai uglavnom na manjim talasnim duinama.

Svetlost nije bog zna kakva, ali toplote ima veoma mnogo. I planeta mu je uvek

okrenuta jednom istom stranom, tako da je stalno na nebu."

"Pa?"

"Pa, energija, senatore. Suneva energija! Jeftino."

"Ne shvatam te do kraja. Hoe da kae da je ta poluzvezdana stvar

toplija od naeg Sunca?"

"Ne, nije ni prineti njemu. Ali je mnogo blie planeti. A najvanije je da

se ne kree. Koji je na najvei problem sa sunevom energijom? Sunce ne stoji

na jednom mestu. Luta preko itavog neba, a pola dana nema ga uopte, zato to

je no i ono je na drugoj strani Zemljine lopte. Uzmite, na primer, ovu nau

letelicu. Morala je da se zagreva gotovo pola sata da bi se gas dovoljno

razredio da je podigne, jer sunce je bilo zalo. Na onoj strani planete koja je

stalno okrenuta suncu - jer ta me strana jedino zanima, Gas - sunce ne zalazi."

Lenc klimnu i srknu pie, oekujui da nastavi.

"Nema noi, nema zime. Sunce stoji u mestu i Fresnelove ploe ne moraju da

se prave tako da budu pokretne. I to je gotovo isto toliko vano, nema problema

sa klimom. Vi dobro znate kakvi su izgledi naih ureaja za korienje suneve

energije. Ne raunajui gasne mlaznjake preko dana - jer oni su tada veinom

stalno iznad oblaka - gubimo ak do dvadeset procenata radnog vremena zato to

oblaci zaklanjaju sunce."

Lenc je delovao zbunjeno. "Na onoj planeti nema oblaka?"

"Ima ih, naravno. Ali ne smetaju. Zraenje je gotovo iskljuivo toplotno,

i ono se probija kroz oblake bez tekoa! Izraunajte. Vreme rada naih sunanih

generatora je, zbog noi, prepolovljeno. Zatim nekoliko procenata otpada na zoru

i sumrak, jer sunce ne daje mnogo energije kada je nisko nad horizontom. Dodajte

na to ak ezdeset odsto za ono pola godine dok traje zima. I jo dvadeset pet

procenata za oblane dane. Kada se sve to sabere, mi treba da budemo sreni ako

ugrabimo svega deset postotaka efektivnog rada generatora. Na onoj planeti mnogo

jeftiniji ureaji mogli bi da budu maltene stoprocentno iskorieni."

Lenc malo razmisli. "Zvui zanimljivo", ree on oprezno, i dade znak da se

ae ponovo napune. "Mardi? ta ti ima protiv Pakija?"

"Protiv Pakija? Ne, zaista nemam nita."

"Izgleda da ti to nadmetanje sa Ahmedom mnogo lei na srcu."

"Nita lino, Gas. Nisam ba luda za Pakistancima. Ali sa nekima sam se

zaista lepo slagala. ak mi je jedan Paki bio posilni dok sam predavala na Vest

Pointu. Fin deko. Odelo mu je uvek bilo ispeglano i nikada nije gnjavio kada mi

nije bio potreban."

"Zvui kao dobar aparat za domainstvo", primeti Lenc.

"Dobro, dobro, shvatam ta mislite." Onda zastade da razmisli. "Ali, ipak,

nije tako. Nisam protiv Ahmeda zato to je Paki. Ja sam protiv Pakija zato to

pripadaju drugoj strani. ta mogu, takva sam, senatore. Navijam za svoj tim."

"A ko tu spada, Mardi? Blok Ishrane? Sjedninjene Drave? Ili moda samo

ukazom postavljene ene - oficiri Armije Sjedinjenih Drava?"

Ona se veselo zakikota. "Sve to, tim redosledom", sloi se.

"Mardi", ree on ozbiljno, "mi, u stvari samo askamo uz aicu. Ne bih

eleo da ponem da te gnjavim."

"A zato da ne, Gas? Naruite jo po jednu i da preemo na stvar!"

On je poslua. Dok su ekali pie, Gas ree: "Ti si slatka cura, Mardi,

ali malice isuvie krvolona. teta ti si ila na Vest Point."

"Greite, Gas. teta je to sada premalo mladih Amerikanaca ima priliku da

tamo ode."

On zavrte glavom. "Glasao sam da se smanji broj vojnih akademija i da se

skree vojni budet."

"Znam. To vam je bio najgori glas u ivotu."

"Nije. Nije bilo druge. Rat je za nas isuvie skup, Mardi. Kako to ne

shvata? ak i Pakistan moe da nas zbrie! A da i ne pominjem Kineze i Turke i

Poljake i ostale iz Bloka Radne Snage. I da ne pominjem Britance, Saudijce,

Venecuelance. Nemamo dovoljno novca da bismo se tukli bilo s kim, i niko drugi

nema dovoljno da bi se tukao s nama. I to svi znaju. Oni nisu nai

neprijatelji..."

"Ali jesu konkurencija, senatore", odvrati kapetan Meninder, naglo se

uspravivi u stolici i govorei mnogo sigurnije. "U privredi, u politici i na

svim drugim poljima. To je stvarnost u kojoj ivimo! Blok Energije stalno die

cene. Blok Radne Snage stalno trai sve vie novaca za radnike koje izvozi, a

ta bismo mi bez posilnih i bez stjuardesa? I mi njima konkuriemo. E pa, Gas,

kada se ve nadmeem, nadmetau se iz sve snage. Igram da pobedim! Ta planeta

Kungove zvezde je neto to bih elela da osvojim. Mislim da na toj planeti ima

mnogo lepih stvari i hou da budu nae. A mi, to je Blok Ishrane, Sjedinjene

Drave, drava Teksas, grad Hjuston i sve ono to bi se jo moglo nabrojati,

ukljuujui i plavokose bive profesorke sa Vest Pointa, moliu lepo, idui

odozgo nadole ka sve manjim drutvenim skupinama. O kojoj god skupini u drutvu

da govorimo ako je moja, hou da bude prva, najbolja i najuspenija! Mislim da

se to zove rodoljublje, senatore. I sumnjam da biste udarili po tome."

"Hm." Lenc ju je zamiljeno posmatrao nekoliko minuta blago se ljuljajui

u seditu, onako kako se ljuljao mlaznjak gore-dole po nonom nebu. "Dobro",

ree on napokon, "videemo." Zatim joj se nasmei. "I ta emo sada u ovoj noi

koju nam je sam Bog podario, Mardi? Suvie je kasno da se ozbiljno razmilja, a

suvie rano da se ide na spavanje. Hoe da malo gledamo zvezde?"

"Upravo to hou", ree ona, iskapi pie i ustade. Potom prooe kroz

gotovo ispranjen salon u deo za osmatranje, sasvim napred u avionu, i naslonie

se na tapaciranu ogradu. Gasni mlaznjak je lagano ponirao iznad blago

zatalasanih brda Zapadne Virdinije. Ispred njih Venera je pratila polumesec ka

obzorju. Posle nekog vremena Lenc je obgrli rukom.

"Samo da proverim", ree, "da li si svuda od elika."

Mardi se zadovoljno nasloni na njega. Lenc nije bio krupan ovek. Nije

bio ni naroito zgodan, ali telo mu je bilo toplo i miiavo, a prijala joj je i

njegova ruka. Ima i gorih naina da se pridobiju glasai, pomisli, u trenutku

kada je svoje lice okretala njegovom.

Uspelo je. Odbor u punom sastavu prihvatio je i preporuio njen predlog

Senatu, i jednog vrelog popdneva u dravi Dordiji, dva-tri meseca kasnije,

Mardi su pozvali da odgovori na hitni telefonski poziv na slubenoj liniji.

Latnji manevri sprovodili su se u uslovima koji su to je vie mogue podseali

na ratne. Bila je sva mokra od znoja, umazana bojom za kamuflau i dordijskom

glinom, i znala je da prilino zaudara. Uz to se i njena eta upravo spremala da

zauzme brdo koje je ona lino odredila i naredila napad, tako da je bila

prilino besna u trenutku kada je stigla do telefona. "Kapetan Meninder ovde",

zareala je u slualicu, "i neka ovaj prokleti poziv zaista bude vaan."

Oev osmeh joj odjeknu u uhu. "Ma, nemoj", ree on veselo. "Predsednik je

potpisao tvoj raun pre deset minuta."

Mard se stropota u isto izribanu stolicu prvog narednika, ne

primeujui njegove besne poglede. "Isuse, tatice", ree, "to je fantastino!"

Zagleda se u zid tapskog kabineta ne videi ga, raunajui da li je vanije da

se vrati i osvoji ono brdo sa ostalim vikend-vojnicima, ili da uzme telefon i

pokrene Denija Dejlhauza. "ta?" Odjednom je postala svesna da njen otac jo

govori.

"Rekao sam da ima jo vesti, koje nisu tako dobre. Tvoj prijatelj Paki."

"ta je sa njim, tatice?"

"Zna onaj... uh, odmor na koji se spremao da otputuje? Pa, otputovao je

prole nedelje."

4.

Pilot se zvao Visarion Ili Kapeljnikov. Bio je mali rastom i crnokos,

prema standardnoj kosmonautskoj tradiciji, sa mnogo vie tatarske krvi u svom

rodoslovu nego to mu je ime pokazivalo. Inenjer ekologije u ekspediciji bio je

takoe iz Sovjetskog Saveza, ali kozaki visok i plave kose; zvao se Pet

Krivitin. Voa ekspedicije bio je Amerikanac, Aleks Vudring. Sva trojica su

govorila istovremeno. Aleks je pokuavao da urazumi oba Rusa, uz pomo Herijete

Santori, prevodioca. Nije mu bila od velike pomoi, ali ni sam voa ekspedicije

nije ba uspeno smirivao situaciju. Kapeljinikov je hteo da se spuste i da

svre posao. Krivitin je hteo da jo jednom proveri izvetaje izviakog ureaja

pre nego to utvrdi gde e se sleteti. Herijeta je htela da se svi ponaaju kao

odgovorni, zreli ljudi, aman, za ime Boga. Vudring je imao tekoa zato to je

sve do sletanja Kapeljinikov bio kapetan broda, a njegova, Aleksova, re se

sluala samo uslovno. I sve je to trajalo ve vie od jednog sata.

Deni Dejlhauz se jo jedanput uzdrao da se ne umea. Olabavio je remenje

na svom leaju za usporavanje i sletanje i provirio kroz okruglo prozore. Evo

planete, ispunjnava ceo prozor. Na rastojanju manjem od sto hiljada kilometara

vie nije izgledala 'ispred', ve je poinjala da izgleda 'ispod'. Pa, onda, do

avola, daj da se spustimo na nju, jarosno je razmiljao. Ti ljudi kao da nisu

shvatili da zajebavaju njegovu ekspediciju, u kojoj nijedno od njih ne bi

uestvovalo da nije on ubedio onu plavu ensku iz Armije da podupre stvar.

"ta misli, hoemo li se ikada spustiti?" ree mu neiji glas na uvo.

Deni se odmae. ena pored njega bila je Sparki Kerbo, najprijatnija osoba

meu lanovima ekspedicije, ali nakon devet dana provedenih u manje od dvadeset

kubnih metara prostora svi su ve bili na ivici nerava. A prepirka koja se

odvijala na dohvat ruke samo je pogoravala situaciju.

"Ne izgleda mi bog zna ta, a tebi?" nastavljala je Sparki, reena da

uloi mali napor i bude ljubazna. Dejlhauz primora sebe da odgovori. Nije ona

kriva to mu se ve smuilo da je slua, gleda i osea njen miris; a, sem toga,

bila je u pravu. Kungov sin nije uopte liio na pravu planetu. Deni je znao

kako planete treba da izgledaju. Neke su bile crvene i turobne, poput Marsa.

ee su bivale bele ili mlenobele, kao sva ostala nebeska tela, poev od

Venere do gasovitih dinova. Ova nije ak ni pokuavala da izgleda kako treba.

Nije sama planeta bila kriva onoliko koliko Kung; bio je, prosto reeno,

nesposoban da igra ulogu zvezde. Da je Kungov Sin kruio oko Zemljinog sunca,

izgledao bi divno. Bio je u mnogo emu nalik na Zemlju. Jedino to nije bio

pristojno osvetljen. Kung je samo tinjao, prituljeno kao Zemljin Mesec, za vreme

totalnog pomraenja. Jedino svetlo koje je padalo na Kugovog Sina bilo je crveno

kao krv i planeta je iz orbite ponajvie liila na otvorenu ranu.

Donekle bi pomoglo da je postojala linija koja razdvaja osvetljeni od

mranog dela, ali Kungova svetlost bila je toliko priguena da nije bilo jasne

razlike izmeu 'dnevne' i 'none' strane planete; samo se video zamagljeni

prelaz iz mraka u jo mranije. Krivitin ih je uveravao da e moi dobro da vide

kada se budu spustili i kada im se oi privikn. Ali ovako, gledano iz kosmosa,

ne bi se reklo da je u pravu. Zar sam zbog ovoga, razmiljao je Deni, napustio

onaj lepi posao u Miigenu.

Urlanje na ruskom jeziku, poto u jednom trenutku dostie vrhunac, naglo

prestade. Krivitin, smeei se spokojno kao da je svaa sa deranjem bila samo

prijateljsko askanje o vremenu, privue se, drei se za rukohvate, do

mainerije koja je bila privezana i usaena u centar glavnog odeljenja, i

proviri u njihovom pravcu. "Sara draga", ree on na besprekornom engleskom

jeziku, "trae te u prednjem delu. A trebalo bi da i ti poe s njom, Denijele."

"Hoemo li se spustiti", upita Sparki.

"To nikako! Kapi je najzad ukapirao da moramo jo jedanput obii oko

planete."

"Do avola", ree Sparki, jer to je najzad podrilo njenu nepokolebljivu

reenost da bude ljubazna. Dejlhauz je sauestvovao sa njom: jo jedan obilazak

oko planete znaio je skoroo jo ceo jedan dan proveden na putu, a za to vreme

on nije imao nita da radi sem da se sklanja drugima s puta.

"Slaem se s vama", ree Krivitin, "ali Aleks bi hteo da jo jednom

pokuate da uhvatite signale ljakatora."

Herijeta poe da se ali, ali ih Dejlhauz vie nije sluao. On zbaci sa

sebe remenje i umorno posegnu za kasetama sa podacima koje je sklonio da ih

preslua dok se budu sputali.

On ukljui aparat u utinicu, stavi mikroslualice u uho i okrenu

prekida. ulo se najpre tiho utanje trake, povremeno grebanje ili krckanje, a

potom udaljeno, sumorno zavijanje. To su bili zvuci koji su se uli iz aparata

zvanog 'vuja zamka', koji je sluio za kopnena istraivanja. Osnovni zadatak mu

je bio da prikupi bioloke uzorke i da ih ispita u svojim ugraenim

laboratorijama; ali njegovi mikrofoni uhvatili su i zvuke koji nisu dolazili od

njega samog. Presluao ih je ve pedeset puta. Posle nekog vremena on slegnu

ramenima, zaustavi traku i ubaci drugu kasetu.

Ovoga puta zvuci su bili jai i jasniji, i mnogo vie artikulisani. Ovaj

aparat lebdeo je na jednoj istoj visini, sa malom rezervom potisne moi i

elijama osetljivim na ugljendioksid; poput enke komarca koja trai krv da bi

oplodila svoja jaja, on bi lebdeo sve dok ne naie na trag CO2 a zatim bi ga

sledio do plena. Tada bi nastavio prosto da lebdi u njegovoj blizini, dokle god

je bilo zvukova da ih hvata i prenosi. Ali, kakvih zvukova! Nekad su podseali

na hor gajdi, a ponekad na takmienje pubertetlija u glasnom prdenju. Dejlhauz

je izradio grafikon njihovih frekvencija, koji je zapoinjao onima koje su bile

daleko ispod ovekove ujnosti i peo se do viih od krika slepog mia, uspevi

da identifikuje najmanje dvadesetak fonema. Nisu to bili ptiiji glasovi. To je

bio jezik.

On oseti talas vreline na nepokrivenim delovima tela i osvrnu se prema

okruglom prozoriu. Kung je upravo uplovio u vidno polje; liio je na tanko

oljutenu i izdubljenu bundevu za No Vetica, kroz ije se proreze u obliku

lica na pegavoj povrini video ilibarni odsjaj svea upaljenih unutra. On

zamuri i navue zatitnu mlenu zavesu preko prozoria; nije bilo opasno ako

se samo baci pogled, ali bi retina sigurno izgorela kad bi se due gledalo.

Odjednom mu se prispava od toplote. Zato da ne? pomisli, iskljuivi

traku. Potom se zavali i sklopi oi; i upravo je poeo da tone u san, kad zau

da ga dozivaju: "Dejlhauz! Krivitin! Di Paolo! Na zadatak!"

On zatrese glavom i namah se probudi, za trenutak poele olju kafe i

odvue se, drei se za rukohvate, ka radnom prostoru. Aleks Vudring mu na

brzinu dobaci: "Treba svi ovo da vidite. ljakatori su upravo poslali jo jedan

izvetaj i Herijeta ga je uhvatila."

Dejlhauz se provue izmeu prisutnih da bi bolje video ekran, upravo u

asu kada je zatreperio i osvetlio se. Na njemu se ukaza biljka, boje re i

nalik na paprat, sa plodovima kao maline koji su joj visili pravo sa lia.

"Premotaj malo, Herijet", ree nestrpljivo Vudring. Slike na ekranu poskoie,

munjevito se smenjujui i potom naglo stadoe.

U prvi mah Dejlhauz pomisli da je to jo jedan cvet sa Kunga, moda neka

od onih sonih pustinjskih biljaka: ute i crvene grudvice iz kojih je curilo

neto to je pretpostavljao da je sok - a onda se to pokrenu.

"Gospode Boe", proapta neko, a Dejlhauz oseti knedlu u grlu.

"ta je to?"

"Mislim da je nekada bio beli mi", ree biolog Morisej.

"Zaboga, ta mu se dogodilo?"

"To je upravo ono", ree Morisej mrano, ali sa prizvukom profesionalne

oholosti, "to mi jo nije jasno. ljakatori ifruju govorni deo svog

izvetaja."

"A reeno je da neemo jedni od drugih kriti informacije", ljutito dreknu

Dejlhauz.

"Pa, mozda i neemo. Pretpostavljam da e Maov Naslednik narediti svojoj

delegaciji u Unesku da podnese izvetaj. Kada bude objavljen u Njujorku, iz

Hjustona emo sigurno dobiti kopiju. Ali ne verujem da e to biti tako skoro.

Slika je, meutim, potpuno jasna. I - u krajnjoj liniji - sadri sve to treba

da znamo: Kung nije tako gostoprimljiv kao to bismo eleli." On zastade, malo

oklevajui, a zatim nastavi: "Ne bih rekao da je to neka zarazna bolest. Vie mi

lii na alergijsku reakciju. U svakom sluaju, verujem da se vanzemaljski

mikroorganizmi ne mogu tako brzo prilagoditi hemizmu naeg tela. Mislim da smo i

mi njima isto toliko otrovni koliko i oni nama, i zato, u poetku, neemo nita

jesti, nita piti, izuzev naih vlastitih vakuumizovanih namirnica i destilovane

vode."

"Znai li to da emo se ipak spustiti", s nevericom upita elektroniar,

jedna Kanaanka.

Kapetan Kapeljinikov kratko zarea: "Da!" Potom snano klimnu i promrmlja

neto prevodiocu koja glatko izjavi: "On kae da smo zato i doli ovamo. Kae da

emo se spustiti, im zavrimo ovo obletanje."

Iz izviakog aparata koji je podraavao komarce, Dejlhauz jo nekoliko

puta pusti sebi traku sa neobinim pevanjem, ali oprema s kojom bi mogao da

napravi iole ozbiljnije analize bila je zapakovana i nije imalo smisla da se sad

raspakuje. Prosto je prekraivao dosadu. On sanjivo zamuri u pravcu planete i

poe da tone u san, pitajui se kako da je nazove. Kungson, Kungovo dete, Kungov

sin - 'Klong, Kungov sin' bilo je ime koje joj je nadenuo jedan od Amerikanaca

iz ekspedicije. Kako god da je nazvali, delovala je onespokojavajue. Kada se

probudio dobio je tubu gustog petrolejskog elea da ga razmae po sebi - "Skini

odeu i premai se po itavom telu; moda e nas zatitit od neke otrovne

puzavice ili ega bilo dok se ne priviknemo." Zatim se opet obukao i ekao.

Elektroniarka je stavila na glavu slualice da bi otkrila signale sa prizemnih

odailjaa, i pokazivala prstom njihova mesta na mapi osvetljene strane Klonga.

"Kao da postoje dve radio-stanice", primeti Dejlhauz.

"Tako je. Jedna je sigurno u bazi a druga je, pretpostavljam, u rukama

nekoga ko je poslat u izvianje. Ovo je ljakatorska baza..." Ona dodirnu jednu

taku u crvenkastoljubiastom moru, na jednoj strani zaliva od oko stotinu

kilometara. "... A evo i druge stanice." Ta se nalazila na suprotnoj strani

zaliva. "Znamo da je ovo njihova baza; snimili smo je kada smo proli put

kruili oko planete. Nita naroito. Rekla bih da se jo nisu sasvim naselili.

Ovaj signal je ifrovan pulsiranjem; verovatno su to osnovni nauni podaci

upueni njihovom vetakom satelitu da bi odatle bili tahionski prebaeni kui."

"A ta je to na drugoj strani zaliva?"

"Nita naroito. Tamo se nalazi neto nalik na gnezdo jedne vrste

zglavkara, ali oni sigurno nemaju radio." Ona skide jednu slualicu i prui je

Dejlhauzu. "Osluni ovaj signal."

Dejlhauz prisloni slualicu na uho. ulo se samo otseno 'pip', u samo dva

tona, koji su se tuno ponavljali bez prestanka.

"Zvui alosno", ree on.

ena klimnu. "Mislim da je to poziv upomo", ree ona mrtei se. "Samo,

izgleda da niko ne odgovara."

5.

ta bi se moglo rei o biu kao to je arn-igon, a ta bi pomoglo da nam

njegova slika postane jasna i stvarna? Moda bi smo mu mogli prii izokola. Na

primer ovako.

Zamislite ljubaznog i veselog oveka, jednog od onih koji vode decu na

pecanje, igraju polku, itaju elizabetinsku poeziju i znaju zato je Renata

Tebaldi bila najvea Mimi u istoriji opere.

Je li to arn-igon?

Nije. To je samo analogija. A sada zamislite da vas neko pita da li ste

ikada sreli takvog oveka. Vi oklevate, prebirajui u glavi po svim sluajnim

susretima u svom ivotu. Nisam, kaete najzad, drei prst na nosu, ini mi se

da ipak nisam... ne, sigurno nisam nikada sreo takvog oveka.

I zamislite da vam tada taj neko kae: Ali jeste! U proli etvrtak. On je

upravljao autobusom A-37 kojim ste se vozili od eleznike stanice do zgrade

Federalne administracije, i zakasnili ste na poziv poreskog kontrolora zato to

taj ovek nije hteo da vam razmeni novanicu od pet dolara.

ta sad da kaete? Moda ete rei: Pobogu, ovee! Sada se dobro seam te

neprijatnosti! Ali to nije bio ljubazni igra narodnih plesova, to je bio voza

autobusa!

Eto, upravo bi tako bilo i sa arn-igonom. Uopte nije teko zamisliti da

ste ga sreli (pod uslovom da ne razbijamo glavu o tome kako ste dospeli na to

mesto). Hajde da sada, probe radi, zamislimo kako bi to izgledalo. Pretpostavimo

da se nalazite negde izvan prostora i vremena, kao neki od onih bogova H. D.

Velsa koji nas gledaju sa oblaka. Pruili ste prst u beskonano siuno.

Dodirnuli ste arn-igonovu planetu i otkrili ste njega. Sada ga zagledate sa

svih strana.

ta vidite?

Mogli bismo vam ga opisati rekavi da je arn-igon bio konzervativnih

politikih nazora, duboko moralan i u sutini poten. Mogli bismo pokuati da

izazovemo vau naklonost rekavi da je on (kao jo neko koga znate, ko je taj?)

duboko u sebi patio od nezaleenog bola.

Ali da li biste to zaista videli?

Ili biste samo bacili pogled, huknuli i naglo trgli svoj prst, puni

gaenja, i rekli:

Pobogu, ovee! Pa to nije linost. To je vanzemaljsko stvorenje! Ono ivi

(ivelo je? ivee?) hiljadu svetlosnih godina, na planeti koja se okree oko

zvezde koju nikada nisam video! A osim toga, izgleda grozno! Kada bih morao da

kaem na ta lii, uz najveu moguu dobronamernost, ipak bih morao da kaem da

izgleda kao polovina poluzgaenog morskog raka.

Naravno, bili biste u pravu...

arn-igon je, pak, samom sebi izgledao potpuno drukije.

Da se razumemo. On nije trenutna igra mate, bie izmiljeno zato da bismo

ga gledali. On je linost. Ima odnose sa drugim linostima. ivi u zajednici.

Snalizi se (snalazio se?) u gustom spletu udi zakona, obiaja i narodnih

mudrosti. I nije isti kao svi drugi. Krinpiti (tako njegov narod zove sam sebe),

bez obzira na to to oni u vaim oima mogu izgledati svi jednako. On je,

prosto, arn-igon.

Na primer, iako je bilo vreme Susreta-u krugu, arn-igon je mrzeo Susrete

u-krugu. Za njega je to bio najusamljeniji i najgori deo ivotnih ciklusa. Mrzeo

je guvu, oseao odbojnost prema lanoj oseajnosti. Sve radnje i bordeli bili

su krcati, jer svako je hteo da kupi poklon i da ostane u drugom stanju, ali u

arn-igonovom ivotu to je bila samo maskarada, jer on je bio sam.

Da ste ga pitali, arn-igon bi vam rekao da je oduvek mrzeo Susrete u-

krugu, ili, bar od kada je poslednji put menjao oklop. (Dok je jo bio mlada

larva, koja je tek poinjala da se njie izbrazdanim leima svoga mujaka-majke,

naravno, voleo ih je. Kao i sve druge larve. Susreti u-krugu su i bili za

klince.) Ali to ne bi bila itava istina. Ba u ciklusu pre poslednjeg

presvlaenja on i njegova mujak-ena, i-pruit, imali su veoma prijatan Susret.

Ali i-pruit vie nije bilo, arn-igon je slao signale u pravcu njegove

kue-paravana, gotovo se spotakavi preko jedne nejedljive prikaze koja je

leala pred njim. Odgovora nije bilo. Oklevao je. Neto - moda ta Prikaza - kao

da ga je zvalo po imenu. To bi bilo nezamislivo. Nakon kratke nedoumice, on

otcupka preko pretrpane ulice do - nazovimo ga - kafia, da provae na brzinu

dva-tri s nogu.

Gledajte sada arn-igona kako vae rezance halucionogene paprati,

prikljeten u viestrukom krugu to se okupio oko Krinpita koji je mesio i delio

tu materiju. Ba je naoit. Bio je muki irok - sigurno bar dva metra od jedne

do druge ivice oklopa - i lepo vitak, svega etrdesetak santimetara do vrha

lene korube. Uprkos njegovoj vidnoj zlovolji, svi mujaci i enke bez para

listom su ga smatrali privlanim. Bio je mlad, zdrav, seksualno potentan, i s

uspehom se bavio svojom profesijom.

U stvari, to ba i nije bilo sasvim tano, jer je tu postojao i jedan

paradoks.

arn-igon bio je neka vrsta socijalnog radnika. to je vie imao uspeha, u

smislu zadovoljavanja linih potreba, utoliko je drutvo bilo u gorem stanju.

Krinpiti su se osobama kao to je bio arn-igon obraali samo u nevolji. Kao

pojedinci zavisili su mnogo vie od drutva, i ono od njih, nego to se to moe

videti u tehnoloki razvijenoj kulturi Zemlje. Za to bi se samo kod Eskima ili

Bumana moda mogle nai takve tesne rodovske veze, u kojima svaku lan

zajednice mora imati oslonca u svakom drugom lanu, jer bi u protivnom svi

izumrli. Zato je arn-igon bio najsreniji kada su ga najmanje traili. Susreti-

u-krugu ve su urodili uobiajenim psiholokim problemima kod onih koji su se

oseali usamljenim usred vesele praznine gomile. Imao je posla vie nego ikada,

i zato se nije radovao.

Stanite na svoj oblak i pogledajte odozgo na arn-igona. Vama on bez

sumnje izgleda udno, moda i veoma odbojno. Njegov polumeseasti oklop pun je

izrataja koji podseaju na hitinska lena peraja. Neka su visoka nekoliko

centimetara, neka mnogo manja; a izmeu njih jurcaju, grebui i lupkajui, neka

bia, nalik na vake. Ali nisu vake. Nisu ak ni paraziti, izuzev u onom smislu

u kom se moe rei da zametak parazitira u majci; to su mladunci. arn-igon nije

jedini Krinpit u tom kafiu koji nosi mladunce. Od njih stotinak koji su tu

okupljeni, osam do deset se nalaze u stadijumu mujaka-majke. Ponekad po neko od

tih hitrih malih bia padne na zemlju, ili nepanjom bude odneto na oklopu

drugog Krinpita, kada se dvojica oeu jedan o drugog. Istoga asa, meutim,

znaju ta se dogodilo i izbezumljeno pokuavaju da se vrate.

arn-igonov oklop zavrava se hitinskim ploama, spojenim rskavicom. Taj

ivini deo je stalno u pokretu, as se iri kao harmonika, as se skuplja i

naginje u stranu, a as se ponovo iri kao lepeza. est pari nogu sa zglavkom u

sredini nose ga preko poda od nabijene zemlje ili preko tela drugih Krinpita (u

drugarskom muvanju u kafiu niko se ne buni ako neko prepuzi preko njega).

Poto je pojeo tri s nogu i poeo bolje da se osea, on izie i krenu

porebarke niz travnatu ulicu, natenane, bez nekog odreenog cilja. S obe strane

ulice stoji neto to biste mogli nazvati otrcanim paravanima. Nemaju ukrasa,

ali su uljebljeni, ispresavijani, u svim veliinama. To su kue za stanovanje i

radnje, koje su ponekad ispunjene gomilama Krinpita, kao onaj kafi, a ponekad

gotovo prazne. Ti paravani su takoe obasuti sitnim, treim izboinama, nalik

na trouglasta peraja, i nemaju nikakve druge ukrase. Odmah biste primetili da

nisu obojeni. Krinpiti ne znaju za bojenje, a u svetlosti Kungove zvezde,

polumranoj i crvenoj kao krv, ni vi ne biste u poetku razlikovali boje, ak i

kada bi ih bilo.

Eto, tako bi to izgledalo, gledano ljudskim oima. A kako bi izgledalo u

oima Krinpita? Nije bitno; pitanje je besmisleno, jer Krinpiti nemaju oi.

Imaju na svojim oklopima elije osetljive na svetlost, ali to nisu ni soiva, ni

mrenjae, niti, pak, facetovane oi sa imatidijama, koje bi analizirale

mozainu sliku i prevele je u odreenu formu.

Ako je bilo mrano, bar je bilo buno.

Svaki Krinpit je bez prestanka oglaavao svoje ime - ne 'ime' u smislu u

kome se kae da je ime supruge Frenklina Ruzvelta bilo Eleonora. Ime nije bilo

kod njih proizvoljna drutvena konvencija. To je bio zvuk koji je proizvodio

svaki pojedini Krinpit. Taj zvuk ih je vodio, poput pipaka ispitivao svet oko

njih i slao natrag informacije u njihov veoma budan i prilino otrouman mozak.

Ti zvuni talasi, koje su emitovali i ije su odjeke deifrovali, bili su

njihova 'imena'. Svako je bilo drukije i svako se neprestano emitovalo, dokle

god je njegov nosilac iveo. Glavni organ njihovog ula sluha bila je donja

povrina trbuha, zategnuta kao bubanj. Imala je otvor kao u delfina, koji je

mogao da proizvede znatan broj samoglasnika. 'Kolenima' nogu, kao po timpanu, na

njoj su se mogli udarati 'suglasnici'. Kud god da poli, Krinpiti su stupali uz

muziku. Nisu mogli da se kreu neujno i da su hteli. Ali umeli su da upravljaju

zvucima koje su proizvodili; u stvari, imali su veoma razraen i visoko

osmiljen jezik. Neprestani zvuci koji su im bili znaci raspoznavanja verovatno

su im bili najlaki, ali bili su u stanju da proizvedu bilo koji zvuk u obimu

frekvencije koji su mogli uti. U tom pogledu njihovi glasovi su bili potpuno

nalik na ljudske.

Dakle, kud god je iao, arn-igona je pratio taj zvuk: 'arn' - rastui,

produeni um, nalik na muziku testeru, koji se zavravao muklim piskom; 'igon'

- dva uzastopna stakato udarca u bubanj, koji su se opet sputali na toniku. Ali

ne samo arn-igon. Svi Krinpiti su neprestano proizvodili svoje osnovne zvuke-

imena, ukoliko ve nisu proizvodili druge. I ne samo Krinpiti. Pevala je sva

njihova okolina. Svako ograeno naselje odlikovalo se naroitim ureajima za

proizvoenje zvuka pomou vetra. Nije bilo nijednog koje ne bi imalo egrtaljku,

orgulje, sirenu, ili bar ice razapete na okruglim ramovima, kojima bi

neprestano i buno oglaavalo svoj odreeni zvuni znak raspoznavanja.

Dakle, u oima ljudi arn-igon je bio neto kao poluprignjeeni rak, koji

se kree cupkavim hodom kroz klepetavu masu drugih nalik na njega, u paklenom,

crvenkastom polumraku, u paklenoj galami grubih zvukova koji dopiru sa svih

strana.

Ali ar-igon je to sasvim drukije video. Tumarao je bez cilja du dobro

poznate ulice. Ulica je imala ime; ono se moe prevesti prilino verno kao

'Veliki, beli put'.

Na raskrsnici pored Kaljuge odgajivaa, arn-igon zapodenu razgovor s

jednim poznanikom.

"Ima li saznanja o obitavalitu i-pruita?"

"Odgovor odrean. Pretpostavka: po statistikoj verovatnoi, nalazi u onom

delu sela koje se zavrava jezerom."

"Zato?"

"Neke osobe su povreene ili bolesne. Mnogo posmatraa. Primeeno

prisustvo nekih nenormalnih prikaza."

arn-igon potvrdi prijem i krenu prema jezeru. Seti se da je u blizini i-

pruitovog doma lealo neto kao prikaza, i da je bila nenormalna. U osnovi,

postojale su dve vrste prikaza. Prikaze Odozgo esto su se sretale i bile su

lako 'vidljive' (jer su mnogo galamile), ali nisu uzvraale nekim naroitim

odjecima na sonare Krinpita. Bile su dobre za jelo, kada su se mogle uhvatiti.

Prikaze Odozdo bile su gotovo nevidljive. Same su retko proizvodile

razaznatljive zvuke, i gotovo da nisu odjekivale. Mogle su se primetiti samo

kada bi njihovi podzemni kopovi otetili neku graevinu ili farmu Krinpita. I

one su bile dobre za jelo i zato su predstavljale dobar ulov, kad god bi

Krinpiti imali sreu da nabasaju na gnezda sa njihovim mladuncima.

Ali kakve su sad pa ove nenormalne prikaze, ni one odozgo, ni one odozdo?

arn-igon otcupka kroz Kaljugu odgajivaa do Trga prodavaca ribe, zatim

du jezerskog pristanita do arolike gomile koja se komeala na Doku za

splavove. Neto, gotovo nevidljivo, poigravalo je na talasiima u zalivu. Iako

su Krinpiti veoma retko koristili metal, arn-igon ga je prepoznao po sjaju; ali

sjajni metal kao da je plutao u vodi iznad neeg tako mekog i nematerijalnog da

nikakvim pravim odjekom nije odgovaralo na njegove signale. Meutim, onaj

svetlucavi deo ne samo da mu je gotovo zaslepljujui uzvraao, ve je i sam

proizvodio zvuk: tiho, naprestano zavijanje uz neravnomerno utanje, poput

suvog peska. arn-igon nije umeo da odredi kakvi su to zvuci: najzad, on nikada

nije video TV-kameru, niti radio transponder.

Zaustavivi jednog Krinpita koji se uznemireno udaljavao od skupine, on ga

upita ta se deava.

"Neki Krinpiti su pokuali da okuaju jednu prikazu. Povreeni su."

"Je li ih prikaza povredila?"

"Odgovor odrean. Povreeni su tek poto su jeli. Druga prikaza je jo

tamo. Jedenje se ne savetuje."

arn-igon paljivije posla svoje glasove da se odbiju o nepoznatog. "Jesi

li i ti jeo prikazu?"

"Samo probao, arn-igone. I ja sam povreen."

arn-igon dodirnu donju eljust u znak pozdrava i produi, zabrinut za i-

pruit. Nije ga uo u gomili, ali galama je bila zagluujua. Bar dve stotine

Krinpita grebli su i klizali jedan drugom preko oklopa, milei po krvavoj masi

koja je bila jedna od 'prikaza'. arn-igon se zaustavi i posla zvuke u svim

pravcima - bez rezultata.

Odjednom mu se uini da iza svojih lea uje vlastitio ime, loe

izgovoreno ali ipak prepoznatljivo: arn-igon. Kada se okrenuo, njegov veoma

izotreni sluni aparat otkri izvor glasa. Bila je to prikaza. Kao da je

izgovarala njegovo ime. arn-igon joj se oprezno priblii; nije mu se dopadao

njen miris, kao ni njen prigueni, zaseneni glas. Ali, bio je radoznao. Najpre

njegovo ime: arn-igon. A potom - ta? Jo jedno ime? Nije nikako moglo biti ime

nekog Krinpit