FOTOGRAFIJA

Fotogra�ja je grana umetnosti u kojoj fotograf uz pomoć fotoaparata zapisuje trenutak realnosti, zaustavlja trenutak života.Ime je dobila od grčkih reči fotos – svetlost i grafos – pisati.Nastala je kombinovanjem nekoliko različitih tehničkih otkrićaCAMERA OBSCURA

Sa otkrićem fenomena Kamere Obskure, ljudi sigurno još od vremena starih Grka dolaze polako na ideju o fotogra� ji i znanje o ovom principu prenose kroz vekove.Slika koja je prikazana u ovoj napravi je osnova po kojoj se bazira čitav fotografskiproces. Kao što samo ime kaže, Camera Obscura je mračna prostorija sa malim otvorom na jednoj strani. Svetlo koje se odbija (re� ektuje) od spoljašnjih objekata stvara obrnutu sliku tog prizora na drugoj strani.

Camera Obscura ne mora biti prostorija, može biti i u obliku kutije. Da Vinči je ostavio 2 opisa Camere Obscure. Od XVI veka koristi se kao pomoćno sredstvo za crtanje i slikanje portreta.

DAGEROTIPIJA

Postupak koji je najviše doprineo daljem razvoju fotogra� je je dagerotipija. Slike u obliku dagerotipije su prvi materijalni, razvijeni oblici fotogra� je, tj. po prvi put stvoreno je nešto stvarno i opipljivo. Za dagerotipiju su zaslužni 2 francuska naučnika Daguerre i Niepce.Pored dagerotipije bilo je vise raznih postupaka.

KODAK, FOTOGRAFIJA ZA SVAKOGA

Dolazimo do prvog pravog fotoaparata koji je stvarno mogao svako da koristi.Godine 1888. George Eastman lansira prvi aparat sa tranparentnim �lmom od celuloidne trake sa parolom: “Vi pritisnete dugme, mi uradimo sve ostalo”.Bili su mali i lagani i zaista su imali sve kvalitete za masovnu upotrebu.

FOTOGRAFIJA KAO UMETNOST

Počinjemo da uviđamo koliko se fotogra� ja već razvila do početka XX veka, i u tehničkom i u smislu shvatanja ljudi o njoj. Neki progresivni umetnici već početkom druge polovine XIX veka ostavljaju svoje četkice i platna i počinju da se bave fotogra�jom.Kada su pokazali neke od dagerotipija pariskom slikaru Paul Delaroche-u, on je u znaku oduševljenja uzviknuo: “Slikarstvo je mrtvo!” Naravno to se nije desilo, a takođe postojale su struje koje su dugo dugo godina raznim teorijama tvrdile da fotogra� ja ne pripada umetnosti.Neposredno posle otkrića fotogra�je ona zasigurno počinje da se smatra kao deoumetnosti.

FOTOGRAFISANJE PORTRETA

Fotogra�ja portreta je fotogra�ja osobe ili grupe ljudi koja prikazuje izraz lica, karakter i raspoloženje subjekta. Kao i drugi portreti pažnja je usmerena na lice osob, iako celo telo ili pozadina mogu biti uključeni u fotogra�ju.

Fotogra�ja portreta postoji od kako je izmišljena prva kamera. Njena upotreba pocinje sa dagerotipijom sredinom 19og veka, iako je mnogo vise vremena bilo potrebno za fotograf-isanje portreta nego danas, bilo je svakako lakse i brze nego sto su to izvodili slikari. Osobe su uglavnom sedele ispred jednostavne pozadine i osvetljivani su mekanom svetloscu prozora koji su im se nalazili iznad glave, a ostatak lica dosvetljivan ogledalima ili bilo cime sto je moglo da re�ektuje svetlost. Sa napredkom fotografske opreme i tehnickim usavrsavanjem fotogra� polako dobijaju mogućnost da prave portrete van studia.

NAJPOZNATIJI FOTOGRAFI PORTRETA

Diane Arbus (1923-1971) Eve Arnold (1912-2012) Angus McBean (1904-1990)

Cecil Beaton (1904-1980) Annie Leibovitz (1949- ) Dorothea Lange (1895-1965)

Richard Avedon (1923-2004)

Irving Penn (1917-2009)

Mary-Ellen Mark (1940- )

Yousuf Karsh (1908-2002) Steve McCurry (1950- ) Phillipe Halsman (1906-1979)

DIREKTNO I INDIREKTNO SVETLO

Indirektno svetlo dolazi do objekta koji fotogra�šemo tako što se odbija od drugih objekata, prolazi kroz njih, odbija se, tako osvetljava objekat iz vise smerova i nema jakih senki.Drugi naziv za ovu vrstu svetla je difuzno ili raspršeno.

Difuzno svetlo nastaje npr kad sunčeva svetlost prolazi kroz oblake, kada se svetlost kroz njih lomi i pada na zemlju iz mnogo uglova, tako da po potpuno oblačnom vremenu skoro da i nema senki.

Direktno svetlo dolazi direktno iz jednog jakog izvora svetlosti npr. sunca ili sijalice. Pravi vrlo jake kontraste izme]u objekata koji su os-vetljeni i onih koji su u senci.

Leva fotogra�ja prikazuje sunčan dan bez oblaka, sunce dolazi direkttno i pravi jake senke. Desna je napravljena po potpuno oblačnom vremenu, svet-lo-tamni kontrast je vrlo mali.

SMER SVETLA

Svetlo može da pada na objekat iz četiri osnovna različita pravca.

1. BOČNO SVETLO pada sa strane, pravi izdužene senke i ističe detalje.

2. SVETLO KOJE PADA NA OBJEKAT POD PRAVIM UGLOM pravi male i kratke senke i gube se de-talji na objektu.

3. POZADINSKO SVETLO efektno, za isticanje kontura, često se dešava da lice ostane u senci pa ga je potrebano do-datno osvetliti.

4. SVETLO KOJE DOLAZI IZNAD OB-JEKTA nije pogodno za portrete jer pravi prejake senke na licu.

PRAVILA KADRIRANJA